Београд без сна Beograd bez sna [PDF]

Zitiervorschau

V l a d i mi r Đur i ć Đura

Novotalasna epopeja o jednoj izgubljenoj generaciji

Sadržaj

I. ,,Pank“ ili O d ise j..................................................................9 II. „Seks pištolji“ ili K irk a ...................................................49 III. „Punk’s not dead“ ili L o to fa z i.................................... 71 IV. „Novi talas“ ili K a lip s a ............................................... 96 V. „Veliki talas“ ili N a u s ik a ja ........................................111 VI. „Pozdrav iz Zagreba“ ili A tin a ..................................133 V II. „Fabrika“ ili Scila i H a rib d a ..................................... 149 V III. „Novi rom antizam “ ili pesma S ire n a ................ 161 IX . U gradu bez sna ili O d i s e j..................................... 181 X. Porodična tajna ili P e n e lo p a .................................... 195 O autoru

215

„Pank“ ili Odisej

„O junaku mi kazuj, o Muzo, o prometnom onom, Koji se mnogo naluto razorivši presvetu Troju; Gradove ljudi mnogih on vidje i ćud im spozna, I mnoge na moru jade pretrpje srcu svojem Za dušu svoju se boreć’ i povratak svojih drugova."*

Još u m aju 1979, oronula fasada kuće u Ulici Milana Rakića delovala je pomalo zastrašujuće. Sve je podsećalo na neka vrem ena od pre rata, zidovi, prozori, cigle, trava, đu bre... M ladić je stavio BASF kasetu u kasetofon, kliknuo dugme record i počeo da govori.

Ovo je zvučni dnevnik Stefana Baronijana. Drugovi me zovu Baron. Rođen sam u septembru 1960. godine, na sam oj granici Device i Vage. Odrastao sam u ovoj kući u Svi citati ispod naslova poglavlja potiču iz Homerove Odiseje.

Rakićevoj ulici, standard. n a m je bio solidan. M ajka m ije umrla kad sam im ao dvanaest godina i od tada prim am njenu penziju. M oj otacL azajeposle majčinesmrti radio u Marselju kao mašinski inženjer, a sada živi u Sinju i bavi se slikarstvom i drugom ženom. Ponekad sejavi da vidi kako sam, ali njega sam izbrisao iz sećanja. U stvari, nikad ga nisam ni pam tio. Za pravog oca sam smatrao Deda Boru sa kojim sam uvek živeo. Deda B o ra je bio vlasnik kafane „Mali ekscelzior“, smeštene usred Beograda. K afan a je posle rata nacionalizovana, a o n je nakon toga unapređen ili unazađen u vatrogasnog tehničara, štoje radio dopenzije. K ada sam završiogimnaziju 1979. godine, odlučio sam da upišem film sku akadem iju i postanem reditelj. Tada nisam ni slutio šta će se desiti...

Baronova soba bila je na prvom spratu kuće. U njegovoj sobi su jo š uvek bili predm eti koji su ukazivali na umorni sjaj bogatstva beogradskog predratnog građanskog sloja čiji je predstavnik bio Deda Bora. U sobi sa visokim plafonom , masivnim biderm ajer orm anom i ogrom nim krevetom, visio je četvorokraki kristalni luster sa jednom razbijenom kuglom. Dve fotelje bile su novijeg datuma, u realsocijalističkom stilu, ali presvučene crvenim brokatom iz perioda raskoši. M esingani radni sto širio se ispod usečenog kibicfenstera. D upla vrata vodila su u hodnik. Ceo jedan zid zauzimala je polica sa knjigama, među kojim a je bilo i raritetnih predratnih izdanja. U uglu sobe stajao je stočić pored koga su se nalazila dva velika jastuka, ukrašena skupocenim vezom i oivičena srebrnim šljokicama. Pored kreveta je bila niska polica za knjige,

prepuna drangulija, od bronzanog svećnjaka, preko staklenih ukrasa do crnog telefona. Na podu su se nalazili ćilim i pretežno crvene boje, pepeljare, bicikl, m ašina za izradu fotografija i časopisi. Odm ah pored duplih vrata stajao je masivni kovčeg preko koga je bio prebačen beli pokriVač. Iz otvorenog orm ana virile su Baronove pantalone i košulje, ali i dedln braonkasti kožni mantil. Pored kreveta, sa desne strane, nalazio se mali crno-beli televizor koji je uvek bio uključen, ali je ton bio stišan. T u su bili i stereo-gram ofon i gomila ploča. U tom haosu, koji je delom podsećao na predratnu buržoaziju, Baronove inovacije bile su gotovo neprim etne. Pored gram ofona je stajala okrugla niska stolica od pleksiglasa u koju je Baron instalirao crvenu sijalicu. Na plafon iznad kreveta prikucao je plastično ogledalo. Velikog plišanog medveda obojio je u zeleno, na glavu mu je stavio tam ne cvikere za sunce a u ruke polom ljeni ruski m ikrofon. Sa starinskog zidnog sata skinuo je kazaljke i umesto njih stavio sijalicu. Kukavicu je izvukao napolje i zaglavio je žicom, dok je klatno nesm etano radilo. Punjenog orla je prikucao na plafon naglavačke. Baron je ležao u krevetu, obučen u farm erke i belu m ajicu. Isklju čio je kasetofon i prestao da snim a svoj monolog. Dohvatio je knjigu. Pokušavao je da čita istoriju filma od Plaževskog, obaveznu literaturu za prijem ni na FD U . Pored jastuka stajao je mali radio na baterije, sa kog se čuo Studio B. Sloba K onjović je najavljivao Seks Pistolse u em isiji Diskomer. Baron je pojačao radio do daske i začuli su se u m iru ju ći zvuci pank balade Submission. Opružio se na krevetu tako da je u ogledalu na plafonu prim etio svoju podužu kosu. Prošao je kroz nju

rukom , prstima oponašajući makaze. Zatim je savio prste im itirajući filmski kadar i kroz otvor gledao sobu. Muzika je naglo prestala, je r je radio, nenaviknut na tako snažan ton, jednostavno riknuo. M ehanika u njem u se istopila. Baron se pridigao i uzeo radio. Pom irisao ga je i napravio kiselu facu. Vrisnuo je i razbio napravu o zid.

Voz iz Beča bio je parkiran na peronu 3 beogradske železničke stanice. Putnici su izlazili iz njega, a pojedini su kofere izbacivali kroz prozore. Kroz hodnik voza, ka izlazu probijala se neobična ženska osoba. Im ala je muški kratko podšišanu kosu, ofarbanu u drečavo roze. Bila je utegnuta u tesne crne kožne pantalone ukrašene nizom zihernadli i drečavo crvenu m ajicu ispod koje su se jasno nazirale ogrom ne grudi. Vukla je vojnički ranac, sa imenim a ispisanim na engleskom jeziku i na nekoliko mesta toliko iscepan da su kroz pukotine virili delovi odeće. U uzanom prolazu između dva vagona, ispred devojke se isprečio kršni brkajlija, kondukter. Gledao je u pankerku kao u biće sa druge planete. Njegov pogled zastao je na njenim grudima. Devojka mu se blesavo nakezila i zaobišla ga, očešavši se o njega sisama. Kondukter se okrenuo za njom . D evojka se okrenula ka kondukteru i oštro ga pogledala. D ok su posm atrali jedno drugo, zapištala je sirena nekog od vozova u odlasku. Pankerka je prebacila ranac preko leđa netrem ice gledajući fasciniranog konduktera. Zatim je nonšalantno podigla levi deo m ajice i pokazala mu sisu, verovatno najveću koju je ovaj ikada video, na kojoj je iznad bradavice bilo istetovirano krupno

i zaokruženo A, znak anarhije. K ondukter je iskolačio oči i prom rm ljao nešto na nem uštom jeziku. Devojka je spustila m ajicu, nasm ejala se i iskočila iz voza na peron. Kond^ukter je nepažljivo krenuo za njom i udario glavom u niski dovratak. Tunge je stigla u Beograd.

Bilo je pre podne, a M ića i O trov su u prolazu, ispred diskoteke Cepelin, šutirali jednu cipelu. M ića je bio niži, krhke ali žilave konstitucije, odeven u prljave farmerke i takođe prljavu belu duksericu. Otrov je bio snažan mladić, polubilder, u širokim zelenim vojničkim pantalonam a i žutoj m ajici bez rukava. Cerekali su se dok su šutirali cipelu. Baronovi n ajb o lji drugovi bili su M ića, O trov, Jagoda, Boki i Neca. M ića mu je bio drug iz detinjstva i živeo je dve kuće dalje. Bio je rođeni spletkaroš i cinik. Razbijao se od pića, pivo uvek, viski ako ima. U podrumu je vežbao sa svojom grupom kojoj je m enjao im e maltene svaki dan. Čukao je bubnjeve i to solidno. Njegov teča, pilot, donosio mu je ploče iz Londona. M ića je prvi im ao

Bazkokse, Demnd, Šem 69, Ramonse, Vibratorse... Slaba tačka su m u bili Pistolsi čiju ploču nije imao. O trov je bio žestok m om ak, uličar. Roditelji su m u bili radnici i uvek je bio u frci s lovom. I M ićina i Otrovova slabost je bila Em a, lepa i tužna devojka, čist prim er dekadentne estetike. Palila se na m atorce, uglavnom umetnike, i išla na m atine u Cepelin. Em a, prozračna plavuša u fam oznoj plavoj m ini-haljini, izašla je iz diskoteke Cepelin zagrljena sa bradatim

đugokosim hipikom koji je u desnoj ruci nosio veliki blok za slike. M ića i Otrov su prestali da šutiraju cipelu i umirili su se. Gledali su u Em u poluhipnotisani. - Ćao - rekla je Ema. - Zdravo - procedio je Mića. O trov je nevoljno klim nuo glavom i tiho izustio ,,ćao“. Em a i njen bradonja nastaviše put ka Tašu. Bradonja je filozofirao. - Ne kapiraš. T i ništa ne kapiraš. D aću ti knjigu da shvatiš sve. Zove se Učenje Don Huana. Niko od nas nema pojm a, kapiraš? V idim da ne kapiraš - rekao je bradati momak. O trov je pljunuo u stranu, iznerviran. Šutnuo je cipelu iz sve snage. Od silovitog šuta spala m u je desna patika i poletela zajedno sa cipelom . Neki klinac je projurio na biciklu, vešto izbegavši cipelu u letu. Em a se nasmejala, a bradonja je delovao preozbiljno, kao da se sudbina sveta rešavala baš u tom trenutku. - Gde ih nalazi, čoveče?! - čudio se Mića. - Svi su ko da ih je H itler izvuko na jo -jo - dodao je Otrov.

Na trotoaru Birčaninove ulice bio je parkiran alfa romeo. U kolim a je lepuškasti šm inker Jagoda žvalavio devojku sa crnom kikom. Bio je pravo muško, pravi m am in sin. Vozio je alfa rom eo i važio za velikog plejboja. Iako su on i crnokosa devojka bili u vezi, uvek je stizao da je prevari. Bio je istinski snob. Prekinuo je poljubac i pogledao na sat. - M iro, kasnim na predavanje. Zvaću te večeras - procedio je Jagoda kroz zube.

Jagoda i M ira su se poljubili jo š jed n om kratko za rastanak. M ira je izašla iz kola. Jagoda je upalio m otor i krenuo u pravcu M edicinskog fakulteta. Pored svih devojaka, uspevao je čak i da polaže ispite na m edicini. Kad bi m u prigustilo, proradile bi crnogorske veze i njegova keva Dobrila. Jagodin alfa romeo je stigao na raskrsnicu ispred MedicinskOg fakulteta. Kod sem afora ga je čekala devojka u crnoj haljini i sa tam nim cvikerima za sunce. Jagod^ jo j je otvorio vrata i ona je ušla u kola. Poljubili su se. - Izvini ako si me dugo čekala. Im ao sam neka posla, a i gužva je u gradu. Idem o kod m ene na gajbu. Im am vremena do pet sati, je r mi tad počinje predavanje iz otorinolaringologije - lagano je rekao Jagoda. - Važi, srce. Kaži ,,dragička“! - iznenadila ga je devojka piskutavim glasićem. - Što? - rekao je Jagoda, trgnuvši se. Uplašeno je pogledao devojku. Ona iz torbice izvadi pilule za kontracepciju i proguta jednu. - Ne m oram o više da pazimo - rekla je. Jagoda je dodao gas i projurio kroz crveno svetlo.

'

Boki je bio mladić tršave razbarušene kose. Izlazio je iz Instituta za film u Čika Ljubinoj ulici, gde je upravo kupio novi broj časopisa Sineast, koji je listao u hodu. Bio je sav u crnom . Prolazio je pored samousluge u istoj ulici. Boki je oduvek bio um etnički nastrojen, fin m omak, načitan. Njegova najveća želja u to vreme bila je da upiše filmsku

režiju na Akademiji. N ije propuštao nijedan film u Kino-

teci u tri popodne. Kao i Baron, koji se ložio na Godara, Kurosavu i Bunjuela, a Boki na Viskontija i Tarkovskog. Boki je na ulici sreo Pegija i Ružnog, možda prve pankere u gradu, kratko ošišane i prljave. Pegi i Ružni su odmerili Bokija, a potom ga polili pivom po tem enu. Nije želeo svađu, pa je produžio dalje, praćen grom oglasnim smehom pankera. Starija žena sa cegerom, koja je izlazila iz samousluge prekrstila se. Boki je obrisao pivo sa časopisa i skrenuo u pasaž.

U N ecinom stanu, u trpezariji orijentalnog izgleda, na sećiji je sedeo N ecin otac Zlatan i pio kaficu. Njegove dve žene, Džamila i Dženana, sedele su preko puta na otomanu i takođe pile kafu. Neca je brisala prašinu sa niskog orm ana. Prvo je kafu srknuo otac Zlatan, pa po redosledu Džamila i Dženana. Neca je odmalena bila Baronova drugarica. Pravo ime jo j je bilo Nercisma, ali su je svi zvali Neca. N jen otac Zlatan je živeo u kući sa dve žene, Džamilom i D ženanom , od kojih je prva bila N ecina majka. Neca je u drugom razredu gimnazije počela naglo da se goji, što je ozbiljno ugrozilo njen imidž fatalne orijentalne lepotice. Bila je jedna od retkih devojaka iz Baronove okoline koje su umele da razmišljaju. N jen san je bio da postane filmska glumica kao njen idol Džin Siberg. Zato se šišala nakratko i pušila kratke cigare. Zlatan je pogledao u pravcu televizora. - Deder, Nercism a, upali televizor! - zapovedio jo j je otac.

Neca je uključila TV . Sa ekrana se začula pesma Šabana Šaulića. Zadovoljni otac je srknuo kafu. Džamila i Dženana takođe. Neca je potom izašla iz sobe.

Tunge je prolazila pored izloga robne kuće na Terazijama. Sa razglasa se čula Pekinska patka, hit Biti ružan, pam etan

i mlad. Ljudi su se okretali kada bi ugledali Tunge. Žvakala je žvakaću gumu i pravila balone. Vukla je ranac. Prišao jo j je jed anpolicajac. Tunge m u jep okazala svoj engleski pasoš. Policajac ju je pozdravio. Tunge je n'astavila niz ulicu. Pogledi su je progonili. Dva vojnika. Gospođa u crnini. Ciga sa zlatnim zubom. Prodavac srećki. Nekoliko kulova. Radnice iz samoposluge.

Na velikom platnu K inoteke prikazivao se film Pismo nepoznate žene Maksa Ofilsa. Upravo je u toku bila scena u kojoj glavni ju n ak kočijam a stiže na dvoboj. Kad^ ga optuže da isuviše kasni, mladi dekadent ležerno odgovara, u stilu Vajldovog ser H enrija, da mu nije teško da izađe na dvoboj, ali da m u je teško da ustane rano. Scenu su iz trećeg reda bioskopa posm atrali Boki i Baron. Potonji je bio kratko ošišan a nova frizura ga je činila još mlađim i otkrivala lepotu njegovog lica. Ličio je na mladog Korta Maltezea. Baron se nagnuo ka Bokiju. - Sjajan film - oduševljeno mu je šapnuo.

- To je Ofils, šta si drugo očekivao? - odgovorio je Boki. - Da - rekao je Baron i zavalio se dublje u sedište. Nastavili su da prate film, sve dok se ton nije naglo zamutio i utišao. Baron se tada okrenuo ka projekcionoj kabini i razdrao: - Ton! Posle projekcije, Baron i Boki su se obreli u svojoj omiljenoj poslastičarnici Kod konja. Baron je sedeo za stolom pored velikog prozora i gledao svet koji prom iče ulicom. Bašta je radila, ali su Boki i Baron zbog udobnosti seli unutra. Bilo je kasno popodne. Boki je doneo dva tanjira sa kolačim a i seo preko puta Barona. - Nem aju tulumbe. Uzeo sam triglav - rekao je Boki. - Super! - viknuo je Baron. Jeli su sa zadovoljstvom. - Jesi li se prijavio na FDU? Sutra je zadnji rok - upitao ga je Boki znatiželjno. - Ne, a ti? - nam rštio se Baron. - Jesam, još pre tri dana, požuri - zabrinuto reče Boki. - Danas sam otkucao molbu. M rzim molbe. T ri puta me je vraćala ona riba sa šaltera na FD U - uvek jo j nešto fali. M islim da sad im am sve. Sutra ću da to sredim. Znaš, ju če sam išao na Akademiju na Novi Beograd i prelazio sam preko one pustare ispred nje. Nagazio sam na neko trnje i setio sam se onog: Per aspera ad astra. Ponavljao sam to u sebi dok nisam ušao u zgradu. To je bio najvažniji trenutak u istoriji te ustanove. Dan kad sam d ošao... O n i nem aju pojm a koja sam ja buduća zvezda. Stefan Baronijan Baron, čuveni reditelj - ispričao je Baron pun samopouzdanja.

Boki je halapljivo jeo kolače, svoju istinsku slabost. Halapljivije od ovih, jeo je možda samo tulumbe. Slušao je Barona sa pažnjom. - Smislio sam sinoć jedan film koji ću da snimim. Zvaće se Kastracija duhom. T o je film o čoveku zarobljenom u ćeliju reinkarnacije. Znaš, taj Iik sedi na jednoj livadi, na velikoj rozikastoj fotelji, oko njega je kulisa kao ekspresionistička k u ća... I sad, pazi koje sam rediteljsko rešenje sm islio... Kamera se sa neba spušta spiralno ka njemu koji sedi u toj ć e liji... O vako... Dolazi do njegovih usta. I on krikne. T o znači da ulazi u novu inkarnaciju. Razumeš, duh ga kastrira, onemogućava mu da doživi nirvanu. A ta spirala, taj kadar je u stvari Samsara. Fazon je kao u Sidarti - govorio je Baron, zaneseno i naivno. - A ja sam smislio film bez naslova. Kao adaptaciju Čehovljeve priče M ladić sa kontrabasom, ali da sve bude u fazonu srpske magije. Daću ti jednu knjigu, Čajkanović se zove pisac, fenom enalna je - rekao je Boki i zastao usred rečenice. Ispred prozora se za trenutak zaustavila Tunge i pogledala u pravcu Barona i Bokija. Baron je progutao zalogaj kolača, zagrcnuo se i zakašljao. Tunge se osm ehnula i napravila nekoliko grimasa. Neki prolaznici su je pogledali iznenađeno. Boki je lupio Barona po leđima. Baron je došao sebi, ali sa suzama koje su mu navrle na oči usled gubljenja vazduha. Pogledao je Tunge. Ona mu se isplazila i otišla dalje. - Jebote, koja riba! - zapanjio se Boki. - Pank. N isam do sada video ovakvu uživo. Stalno čitam u Džuboksu o tom e i gledam fotke londonskih pankera - dolazio je do daha Baron.

- Vidim i ti si u tom fazonu. Furaš pank. D a nisi malo zakasnio? Pank je krenuo jo š ’77. - nastavio je Boki. - Kada sam se pre godinu i po dana ošišao nakratko i stavio zihernadlu na farm erke, dobio sam batine od lokalnih silosa i popio šljagu od pandura. T a stvar tek sad počinje ovde, čoveče. Jesi vido nekad ranije onak’u ribu u gradu? - upitao je Baron. - Nisam - rekao je Boki. - Eto vidiš. Fala bogu. T o tek sad počinje. Svi će biti pankeri - dodao je Baron. - Zaista sam m islio da se to završava. U M elodi Mejkeru je izašao veliki tekst o tom e kako je pank otprašio svoje. I u zadnjem Džuboksu piše slično - tvrdio je Boki. - U redu, ali pank m ora da se isfura ovde. A vreme za to je sad. A ja ne mogu sebi da dozvolim da ne živim u svom vremenu. M akar m oje vreme kasnilo - rekao je autoritativno Baron.

U Jagodinoj sobi sve je bilo uredno i čisto. Krevet rasprem ljen, radni sto sa m edicinskim atlasom . Dve fotelje, stočić. Stereo-uređaji. Crveno svetlo lampi pretapalo se sa sumrakom. Baron je sedeo u fotelji i pio koka-kolu. Sa police na zidu, Jagoda je izvadio dva prim erka magazina Hastler. Prineo ih je Baronu. - Nađi m i ovde ribu sa takvim sisama, da vidim koji je tip - zatražio je. Baron je uzeo magazin i prelistao ga. - Kažem ti da u životu nisam video takve. To su dimenzije koje ima, re cim o ... Vilendorfska Venera - hvalio je devojku Baron.

- I šta, kao, isplazila ti se? Sine, pa to vredi heftati - odmah se napržio Jagoda. B aron je pronašao jed n u fotografiju u m agazinu i pokazao ju je Jagodi. - Im a sise kao ova, sam o jo š m alo v e ć e ... R ecim o, ovoliko - objašnjavao je Baron pokazujući prstima, dok se Jagoda sa zanim anjem nagnuo ka magazinu. - Jebote, koji sifoni! - rekao je Jagoda. - Ludilo, sine, kad ti kažem. Zamalo se nisam udavio. Znaš na šta me podseća, sine? Znaš onu scenu iz Amar-

korda, onu sa duvandžijkom? - poentirao je Baron. Jagoda se uspravio, vrisnuo i udario dlanom o dlan. - Pališ, znam te, priznaj da me pališ - ložio se još više Jagoda. - Ne palim te, sine, stvarno. N em a toga, bre, n i u Hastleru, ni u Plejboju. Ni u Ć orinom porniću. Nigde, sine. Nego, kaži mi, kao stručnjak, kako da je startujem? - insistirao je Baron. Budući lekar se zamislio. - Ako je pankerka, nemam pojma. Te su ludače. Moraš i spolja da postaneš panker, jedino tako - namršti se Jagoda. - Kako misliš, kao iscepam farmerke i zveknem minđušu? Jagoda je seo u drugu fotelju i sipao sebi koka-kolu. - M a jok, nađi samo nešto što imaš, staro i prljavo. Onako, da smrdiš. I to je to. I idi na Filozofski, tam o ih ima. Biće i ona, sto posto - precizirao je Jagoda u svom hardkor verističkom stilu. - Pa to sam i m islio, da idem tamo. M ića me je već zvao. Ali imam problem. Kako ću takav posle na prijem ni iz režije? Kad me vide tako obučenog, oboriće me - plašio se Baron.

- E, sad bi ti i jare i pare. V idi šta ti je bitnije - začikavao ga je Jagoda. - Možeš li da me voziš na Akademiju sutra pre podne, treba da se prijavim? - pitao je Baron. - Nema frke. Jedino ako mi u to vreme ne dođe ona Vera m anekenka. Znaš, ona što sam je smuvao letos u Rovinju. Ali sum njam , m islim da zna da im am stalnu ribu - kazao je Jagoda. - T i stvarno sve postižeš? - upitao je ponovo Baron. - Seks je m oj om iljeni sport. Um esto da jurim loptu ili džogiram, ja se bavim seksom. A da bih se tim sportom bavio svaki dan, m oram da im am više od jedne ribe. To je prosto - definisao je Jagoda. - I nem aš nikakvu frku od žena, nije te strah? - nastavio je Baron. - T i si, sine, smešan. Pa to je najbolje. Ajde bre, slcini mrak već jednom , pa da pričamo ko ljudi. Šta se bojiš žena? Sve su iste - lagano je, na svoj način, poentirao Jagoda. Baron je ponovo pogledao u fotografiju nage lepotice koja se smejala. Uozbiljio se. Ruku na srce, nije bio sprem an da shvati smisao Jagodine poruke. Ui pesnici možda vulgarnost stiču s godinama.

U holu Baronove kuće dominiralo je veliko, mesinganim ram om uokvireno ogledalo. Bila je tu i polica za cipele i Jcišobrane. Pod je bio urađen kao šahovska tabla, kao na Vermerovoj slici Pismo. U dnu su bili prolazi i stepenište za prvi sprat. Na zidu je visila ikona Svetog Jovana. Deda Bora je u kućnom m antilu prolazio hodnikom . Bio je starac

dobroćudnog lica i otm enog držanja. Kašljao je često. Deda se zaustavio. Niz stepenice je silazio Baron. Obukao se pankerski. Im ao je na sebi stare izbledele farm erke, iscepane na kolenu, i prljavu rolku odvratne bordo nijanse, socrealističkog tipa, sa zihernadlom na levom ram enu. Deda Bora se zaustavio i prekorno pogledao unuka. - Šta je sad to? - upitao je. - Pank, deda - uzvratio je Baron. - Je 1’ to nova moda? - čudio se deda. Baron je u hodniku obuvao prljave adidas patike. Klimnuo je glavom. - Otprilike tako su pre rata izgledali sirom ašni proleteri i boem i. Pljuvali su na gospodu. Eto, moda se uvek vraća. “Ali poslušaj ti m ene, gospodi je uvek bilo bolje. Mani se toga - savetovao ga je deda. - Drugi put ćemo pričati, deko. Žurim - obuo se Baron i izjurio iz kuće.

Bilo je m račno na platou ispred Filozofskog fakulteta. Gužvu su činili m ladići i devojke uglavnom hipi izgleda, sa tek ponekim pankerom . D ole ispod platoa, grupice mladih sedele su na betonu. Na drugom ćošku, gotovo u mraku, sedeli su M ića i Baron. M ića je zapalio džoint. U blizini, grupa mladića svirala je gitaru, pesmu Boba Dilana

Blom n in the Wind. Zvučalo je tugaljivo. Pre toga su pali u sevdah uz Knocking on the Heaven’s Door. Pili su vino iz iste flaše. M ića je pokušao da Baronu doda ,,cigaru“. - Sine, duni, avganistanac, sine, razbija - kazao je Mića. - Ne volim travu - kao da se izvinjavao Baron.

- Sine, nije trava. Šitje. I to prva liga - nastavio je Mića. - Zar to nije isto? - branio se Baron. - Barone, ne baroniši, duvaj - uporan je bio Mića. Baron je probao. Zadržao je vazduh. Zakašljao se. - U, ala ovo razbija - jedva je izustio. Prišla im je Neca, odjednom je iskrsla niotkuda. Vesela, đuskala je u mestu i pevušila God Save the Queen. Na platou se pojavio tip na rolšuama koji je kružio okolo. Sudario se sa jednim pankerom. Panker se okrenuo i šutnuo ga u cevanicu. Tip na rolšuama je izgubio ravnotežu i pao nabeton . P an k e rg aje šutnuo još jednom uleđa. Pritrčao im je i drugi panker. I on je šutnuo tipa na zemlji. Tip se pridigao i pesnicom zakačio jednog pankera. Uspeo je da ga zbuni, tam an da odjuri u Knez Mihailovu. Pankeri su pojurili za njim . Kad su uvideli da ga neće stići, zaustavili su se. Baronova ekipa je sve m irno posmatrala. Neca je uzela džoint od M iće. - Daj malo. Čoveče, koja frka. Večeras je ludnica. Stigli su i neki pankeri iz Londona. M uflon m i je rekao da je đi -džej nabavio Strenglerse i da će ih puštati - rekla je. Hipici su se sklanjali od agresivnih pankera. N jih dvojica su nosili kožne jakne, nitne, minđuše, ofarbane majice i plastične patike, odnosno čizme. Napolju je bilo toplo. Agresivni m om ci su se znojili. Tunge se probijala kroz masu ka ulazu u diskoteku. Pankeri su je ugledali. Fine devojčice su se sklanjale od nje, poneka bi zapušila nos da bi pokazala svoj stav prem a novopridošloj spodobi. Baron je pogledao u pravcu ulaza u diskoteku. T ek tada je prim etio Tunge. - Eno je. Riba koju sam danas video kod Konja - usplahireno je rekao Baron.

Prilazio im je Otrov. Pozdravio ih je. - Ćao, m onstrum i. Opa, nova m oda, šta je Barone, počeo si da furaš pank? - kazao je Otrov. - Otrove, ako si slušao Pistolse i ne furaš pank, onda si truba. Ljudi, ajde da budem o pankeri, jebote. Razbićemo one idiote - rekao mu je Baron. - Važi, ako treba da se nekom rascopa njonja. T u sam. Al’ najradije bi^razbio njušku onom bradatom slikaru koji Em i prodaje muda za bubrege. Je l’ neko vido Emu? - pitao je Otrov. - Nisam je čula već nedelju dana. Posvađale smo se - rekla je Neca i spustila pogled. - Rekla m i je da sam debela skotina zato što nisam htela da zovem onog njenog slikara telefonom i da mu se nabacujem . Kao, da bi ona proverila da li je veran ili će da me muva - rekla je. - Jebiga, Neco, nem oj tako. T i si nam glavna veza sa njom . Ako je i ti budeš ispalila, neće hteti da se druži sa nam a i nem a nam više drugarice. Otrov će da svisne - umešao se M ića. Jedan hipik je razbio flašu vina. Bio je mrtav pijan. Izašao je na Plato i radio nešto rukama, kao tai-či. Odnekud se čula muzika pank grupe Demnd. M ladić sa tam nim cvikerima stajao je ispred ulaza u disko. Dve devojčice u ćošku prskale su se dezodoransom. Ispod jednog stuba plavokosi hipik je žvalavio devojku u m ini-suknji. Ona je na suknjici im ala žutom kredom iscrtan znak Peace. Nabildovani m om ak je u polum raku nam erno iscepao svoju m ajicu. Njegova drugarica m u je na kolenim a farm erki crnim flom asterom ispisala reč ,,Roten“. Dva policajca su prošla pored A m eričke čitaonice. Držali su se za pendreke. Otrov, M ića, Neca i Baron su ušli u gužvu.

Bradonja u žutom m antilu je, gladeći se m udro po bradi, ispod ulične svetiljke kod Am eričke čitaonice listao Ničeovog Zaratustru. Kerber pred vratima diskoteke odgurivao je gomilu. Oznojena mlada lica u rulji bila su željna uništenja. Cikcak igranka svetala plesala je sa gomilom.

Diskoteka na Filozofskom fakultetu imala je veliki podiju m za igru. Uza zid su bile postavljene drvene klupe i poneka stolica. Dugačak šank nalazio se sa desne strane, di-džej je puštao ploče u maloj kabini sa leve. U polumraku najviše su se videla crvena i plava svetla. Dim je bio gust kao magla, pod prljav, mokar i lepljiv. Na raznim mestima sjajila se srča od razbijenih pivskih boca. V eći deo ekipe sa ulice preselio se u podzemno carstvo. Treštala je muzika. Baron, Mića, Otrov i Neca su cugali pivo iz flaša. Stajali su pored debelog stuba. Gledali su grupicu pankera kako luduju na podijumu. Pankeri su skakali uvis i gurali se. Napravili su rupu u gom ili sveta, pošto su se drugi sklanjali od njih. Obliveni znojem i agresivni, polivali su pivom sebe i druge. Među pankerima su dominirali Pegi i Ružni, lideri ove žestoke grupice. Među njim a je bila i Tunge koja se takođe gurala i pila pivo, s tim što je njena igra bila sohsticirana. Ona je igrala usporeno, tek ponekad bi počela da skače kao i ostali. Baron, M ića i Otrov su krenuli ka grupi pankera. Uskočili su među njih, pa su se svi zajedno gurali. Baron je stao ispred Tunge im itirajući njenu usporenu igru. Na njega je naleteo Pegi i gurnuo ga iz sve snage, tako da je Baron izgubio ravnotežu i pao na zemlju, odgurnuvši usput dve devojke iz imaginarnog kruga u kom su se pankeri iživljavali. O trov je pritrčao Pegiju

i silovito ga odgurnuo, tako da je ovaj završio na zemlji. Ružni je odgurnuo Otrova, a Mića Ružnog. Baron se vratio u gužvu i sapleo potonjeg. Dva pankera iz grupe su se zaletela u Miću i zajedno s njim tresnula na pod. Ružni je ustao i gurnuo Barona koji je naleteo na Tunge i zajedno sa njom se zalepio za patos. Na podu, prljavom i lepljivom od piva, Tunge se prevrnula i legla preko Barona. Baron je osetio njene ogromne grudi na sebi i prim irio se. Tunge ga je bez reći poljubila u usta. Uzbuđenje mu je zavrtelo mozak kao svetlo disko-kugle. Pegi je ustao i nasrnuo na Otrova koji se izmaknuo, osim što ga je pankerova noga pogodila u butinu. Otrov je iznerviran uhvatio Pegija i navukao mu glavu na koleno. Pegi se krvavog nosa sručio na pod. Ružni je udario M iću pesnicom u glavu. M ića ga je šutnuo u jaja. Ružni se presamitio od bola. Tunge je na podu nastavila da se žvalavi sa Baronom . Naglo ga je ugrizia za usnu iz sve snage. Baron je vrisnuo. Strast ga je oduvala kao divlji vetar. Otrov je šutnuo Pegija u stom aki Pegi je okrvavljen ostao da leži na podu. Kroz gužvu su se probijali m om ci iz obezbeđenja, silosi koji održavaju red u disko-klubu. Preostali pankeri su se sklanjali u gužvu. Baron je gledao Tunge pravo u oči. U činilo mu se da je lepa. Tunge ga je ponovo poljubila. Progovorila je na engleskom. - Izvini! - uzviknula je od uzbuđenja. Dva silosa su uhvatila Otrova i M iću i odvukla ih ka izlazu. Otrov se otim ao, ali je dobio šamar. Tunge i Baron su ustali. Zagrlila ga je. - Igrajm o - rekla je m irnijim tonom. Igrali su zagrljeni. Baron je pustio da ga situacija nosi. Pegi je ustao. Prezrivo je pogledao Barona. Držao se za nos iz kog je tekla krv. Krenuo je ka izlazu. Baron i Tunge su

nastavili da se ljube, a oko njih se ponovo stvorila gomila ljudi. M nogi su ih gledali. Neca je to prim etila i krenula ka izlazu iz kluba.

Trotoari noćnog Beograda su bili sveže poliveni. Taksi je stajao na semaforu. U nutra su se ljubili Tunge i Baron. Ona ga je mazila rukom ispod majice. Govorili su engleski. - Zašto nisi poveo svoje ortake, borili su se za tebe? - pitala ga je Tunge. - Ne znam. Nisam ih video na izlazu. Sigurno su otišli kući. N ije im to prva tuča u životu. Otrov, onaj snažniji, obožava tuče. On je pravi panker - pravdao se Baron. - Ja volim žestoke m omke, specijalno u krevetu. D a li si ti takav? - pitala je ona. Baron se postideo. Pogledao je taksistu koji je gledao u retrovizor. Bio je to m atori mršavi proćelavi tip. Žvakao je žvakaću gumu. - Skrenite ovde levo. Izaći ćem o na ćošku - rekao mu je Baron veom a učtivo na srpskom. - O, bezobrazni balkanski dečko. Ako imaš jaja, tucaj me ovde u taksiju - umešala se Tunge, gledajući Barona u oči. - Skrenite ovde levo. Izaći ćem o na ćošku - požurivao je Baron taksistu. - N em a problem a, stajem . V idim da strankinja ne može da čeka. Je li, leba ti, gde si je našo? - uključio se u priču taksista. Baron je ćutao. Izvadio je pare iz desnog džepa. Taksi je stao. Tunge se nasmejala. Poslala je poljubac taksisti. Taksista se okrenuo ka njim a i uzeo pare iz Baronove ruke.

- Vozač je sladak - namignula je Tunge taksisti. - Idem o - prošaputao je Baron. Tunge je lagano izlazila. Pućila je usta. Taksista je gledao njene grudi. Tunge ga je pokrenula iz letargije. - Gde nađe bre ovu? Odakle je? - pitao je taksista. - London - kratko je odgovorio Baron. Baron je izlazio iz taksija. Taksista je sklanjao novčanice i dalje zureći u Tunge. M irno je zaključio: - Nisam viđo tak’e kod L on don a...

U Baronovoj sobi Tunge je stavila jastukpod svoje prljave cipele. Zam otala je dugačak džoint i pripalila ga. Duvala je. Baron je prevrtao po svojim pločama. - Nemaš Pistolse, ti nisi nikakav panker - rekla mu je. - U našoj zemlji se to malo teže nabavlja. Ali nabaviću tu ploču ovih dana - trudio se Baron da jo j ugodi. - Sranje - bahato je nastavila Tunge u pankerskom stilu. - Im am Baha - dosetio se Baron i izvadio singl ploču sa Bahovom Tokatom. - B a h ... Okej, pusti ploču na šesnaest - rekla je Tunge. - Šta? - zapanjio se Baron. - Pusti ploču usporeno. Šta, zar vi ne slušate tako muziku? Okej. V i ni ne znate šta je pank. Baron je stavio ploču na gramofon. Usporio je brzinu. Usporena Bahova Tokata delovala je u najboljem slučaju bljutavo. Baron je legao pored Tunge. - Uzmi - rekla mu je Tunge dodajući m u džoint. «

Baron je uzeo ,,cigaru“ i oduvao dim. - Im aš li piva? - pitala ga je, više zapovedno.

Baron se zakašljao od dima. Glavom je dao odrečan odgovor. Dodao je džoint Tunge. Ona je raskopČala šlic na svojim pantalonama. Barona je uhvatila jeza. Počeo je da drhti. Tunge je duvala i nije primećivala njegov nemir. Pričala je kao za sebe. - M eri je kupila plastičnu vreću i zapakovala svog ljubavnika. Njegove oči su bile modre kao reka. Pojavio se Janus, bog sa dva lica, i rekao: „Sranje, tvoja ljubičasta koža je apsolutno sranje.“ Dva anđela su kucala eksere u zidove i tigar se pokrio belim satenom. Zver je tražila da dođem u centar sveta, u Beograd - govorila je Tunge, kao da čita neku nadrealnu molitvu ispisanu neonskim slovima. - Šta? - pitao je Baron, pokušavajući da shvati u kakvoj se situaciji uopšte nalazi. - Ne razumeš m oju priču. Okej. Ajde da se tucamo - bila je konkretna Tunge. Prevrnula se preko Barona. Skinula je tesne kožne pantalone ispod kojih nije nosila gaćice. Opkoračila je Barona kleknuvši iznad njega. Crvena sijalica sa strane bojila je sobu tako da liči na raskošni kupleraj. Tunge je otkopčavala Baronove pantalone. Baron je drhtao. Njegovo lice krilo je strah od svih žena ovog sveta. D ok je Tunge držala džoint u uglu usana, pepeo je padao po Baronu. Orgulje su usporeno odjekivale. Trljala se o njega neko vreme, a on zbog straha nije imao erekciju. Njemu se činilo da je prošla večnost. Tunge se zasmejala. Sm ejući se, sklonila se sa neiskusnog nedovršenog pankera i legla pored njega. Ugasila je cigaretu o zid. Baron ju je nem o posmatrao. - T i si beba - rekla je kao da daje dijagnozu. Ljubičasti fleš je obojio sobu. Tunge se okrenula na drugu stranu i, smejući se, zaspala. Baron je gledao plafon

iznad svoje glave. U m irio se. N ije čuo ništa. Samo je pulsiralo nešto lju bičasto...

Bilo je jutro. Železnička stanica. Baron je stajao na peronu. Tunge m u je mahala iz voza koji je upravo polazio. Sm ejala se. Baron je dugo razmišljao o njoj.

Tunge je sutra ujutro otisla na dve nedelje u Grčku. Saznao sam njeno ime tek k a d a je krenula. Tunge, pravo ime za divlju devojku k a k v a je bila, a rekla m ije d a je poreklom sa Islanda. Nisam smeo nikome da kažem da nisam ništa uradio sa njom. Istinaje bilajedino da sam cele noćipovraćao od loše trave. Njena me je pojava potpuno izbacila iz ravnoteže. Osim što sam sezaljubio, zam alo da zaboravim da se prijavim na Akademiju. Srećom, Jagoda se setio i održao obećanje. D ošaojepo mene i uposlednjem trenutku sam se prijavio. Čudne stvari su se dešavale i sa Emom.

Em in stan je bio dvosoban i nekom foran. U njem u su pored nje, živeli njena šesnaestogodišnja sestra Leda, njena m ajka Ljuba i otac Nikola. T o je bila fam ilija Pipović. Njihov mali stan bio je uredno namešten, tada m odernim garniturama Slovenijalesa. D nevna soba je pored troseda, dve fotelje i trpezarijskog stola, posedovala i veliki trokrilni plakar u kom je bio sm ešten televizor EI Niš. Iza staklenih pregrada naziralo se m noštvo drangulija koje je m ajka Ljuba godinama skupljala: ruske babuške, ruski porcelan i ikonice, skulpture od žada, srebrni pehari,

samovar, sabrana dela Dostojevskog, fotografija sa venčanja. Drugi zid prekrivala je polica sa knjigama, mnoštvom knjiga iz oblasti atom ske fizike, uglavnom originala na ruskom jeziku. Em ina i Ledina soba bila je m anja. Tu su se nalazili polica sa šm inkom , lančićim a i lutkama, veliki medved M iška, radni sto sa dve stolice i kreveti. Soba je bila podeljena duguljastom policom za knjige. Em a je čistila prašinu u dnevnoj sobi, a Leda je slušala kasetofon izvaljena na svom krevetu. Obe su bile plavuše pravilnih crta lica, čineći prerafaelitski tip blede lepote. U sobi se nalazila i reprodukcija čuvene Rjepinove slike Nisu ga

očekivali. Začulo se zvono. Leda je skočila sa kreveta i pritrčala ulaznim vratim a. Otvorila ih je. Iznenadila se kad je ugledala mlađeg čoveka u sivom sakou. - D obar dan, treba m i drug Nikola Pipović ili njegova supruga Ljuba, bivša Ljubov Nikolajevna - rekao je tip koji je radio za policiju. - Nisu kod kuće - rekla je Leda. - Kada se vraćaju? - nasrtljivo je nastavio mladić. Prišla im je Ema. - Ne znam - odgovorila je Leda. - Dobro. P ostav iću iv am ajed n o p itan je... D alisu v aši roditelji skoro imali neke kontakte sa licim a iz inostranstva? - izgovorio je mladić. Ema se umešala: - Izvolite, šta vam treba? - Zanim a me da li su vaši roditelji skoro im ali neke goste, da li ste im ali neke posete? - ponavljao je. - Ko ste vi da vas to zanima? - nastavila je Em a sa kontrapitanjim a.

Čovek se osvrnuo i pogledao u hodnik. Bio je uzrujan. - Ništa, kada će vaši roditelji biti kod kuće? - pitao je. - Pravo da vam kažem, druže, ja ih ne špijuniram i ne znam - rekla je Ema. Tip se uzvrpoljio na Em ine glasne reči. - D obro, dobro. Ništa. Potražiću ih - kazao je. Brzo se okrenuo i otišao niz stepenice. Ema je zatvorila vrata. - To su opet oni dosadni policajci - zaključila je Leda. - Ubuduće, prvo pogledaj ko je, pa onda otvori vrata. Nemoj više da otvaraš tim davežima - prekorila ju je Ema. - D obro, pa šta sad? - pitala je mlađa sestra. - Ništa. Mogla bi m alo da usisaš kuću. Samo ja radim - grubo jo j je rekla Ema. Leda je nonšalantno i bez reči odšetala u sobu i legla na krevet. Im ala je anđeoski plave kikice, pa je smatrala da je toliko lepa da ne m ora da usisava kuću.

U podrum u M ićin e kuće grupa je im ala probu. M ića je svirao bubnjeve, proćelavi m ladić Žika svirao je bas, a M ugi, plavokosi m ršavko, svirao je gitaru i urlao u m ikrofon. Iz uzem ljenog pojačala dopirala je potpuno disharm onična muzika. Neca je u jednom uglu sedela na ampeksu i njihala glavom. M ikrofonija je bila neprijatna. Mugi je iznervirano lupio gitaru. Prekinuo je svirku. M ića je iskulirao situaciju. Neco, kako ti se čini? - Žestoko je, bolji ste od Ramonsa - ložila ga je Neca, ali njene reči su oduševile Žiku.

- Jesam ti rekao, m orončino jedna!? - izdrao se Žika i šutnuo M ugija u dupe. Mugi m u se isplazio. M ića je ponovo seo za bubnjeve. Zasvirali su jo š glasnije i jo š anarhičnije.

U Otrovovom stanu sve je bilo m inijaturno i pretrpano stvarima. Dva kreveta, jedan pored drugog, sa prolazom od pola m etra, iza kojeg su bili kuhinja, lavabo, frižider i sto za ručavanje. Preko puta ulaznih vrata nalazio se mali ve-ce u koji se jedva ulazilo, je r je mašina za veš zagrađivala prolaz. Svuda po stanu je bio okačen veš koji se sušio. Otrov je sedeo na krevetu i telefonirao. Na krevetu preko puta spavao je njegov otac, prekriven novinam a po licu i grudima. O trov je im ao flaster na čelu. Njegova m ajka je kuvala pasulj na Šporetu. - Sine, nije bila frka, Razbio sam te m ajm une, da im Više ne padne na pam et da se kače sa narria. Jesi bar ti uspeo da uradiš nešto? Boli te patk a... A jesi se upisao na Akademiju? A -h a ... Važi, večeras se vidimo kod Krleta. Znam, znam za žurku - govorio je O trov u slušalicu. Zvono je odjeknulo. M ajka je pogledala ka vratima. - O tvoreno - rekla je blago. UŠao je mali debeljuškast tip sa alatkom u ruci. - Ja poneo gedoru ... M iljenko spava? - pitao je. Otrov je dovršavao razgovor. - Ponesite neke eksere za p lu ća... - rekao je šapatom. M ajka se bavila pridošlicom. - Uđi, komšija. Evo sad će da ga budimo. Samo dremka - govorila je majka.

Ćale se pridizao ispod Politike. Listovi novina su se rasuli po patosu. Otrov je spuštao slušalicu. M ajka je klimnula glavom. Kom šija je seo na stolicu. - Može piće, ali kratko - rekao je komšija. - Kratko naravno, nećem o piti valjda duga pića, nije ovo koktel-bar - odgovorio m u je M iljenko, duhovito kao i obično. Otrov je uzeo knjigu sa police, Kantovu Kritiku čistog

uma. K om šija je sedeo pored O trova. Lupio ga je po leđima. - Kako je sin, inače? N eka m ala tuča, a? - kazao je kom šija. - M a dobro, evo čita tu njegovu filozofiju. Upiso je fakultet - umešala se m ajka Anđa. - O dlično, odlično. Sam o nem oj i ti kd M arks. On pisao knjige, pa ga neki pogrešno protum ačili - popovao je komšija. - Bolje da je upiso medicinu, al’ šta mu ja mogu. Neće valjda stvarno kao M arks da izm išlja kojekave utopije - rekao je M iljenko. O trov je ćutao. Otvorio je knjigu. U stan je ušla kom šinica sa praznom teglom. - Anđo, donela sam teglu - rekla je ushićeno. - O, Stano. Pa nisi morala da žuriš. Sedi, jesi za kaficu? - odgovorila jo j je m ajka brzinski. - Kod vas uvek gužva. N it m anjeg stana, nit više ljudi u njem u - čudila se Stana. Zazvonio je telefon. Otrov je podigao slušalicu. Nisu m u smetale ni gužva ni teskoba, on je bio m om ak otvorenih shvatanja. Naravno, dok m u ne bi pao m rak na oči.

* * *

U jednoj velikoj sobi u hipi fazonu neobično su bili raspoređeni ćilim i, sveće, veliki jastuci, mali sto, stereo-uređaji, indijski štapići, gom ila ploča. D om aćin zvani Struja, sa začešljanom dugom kosom , upletenom u kiku, bio je obučen u kim ono bež boje. Sipao je Baronu i sebi čaj. Zavaljen u jedan džinovski bordo jastuk, Baron je ispred sebe držao grafiku Branka V e Poljanskog. Čula se tiha muzika orijentalnog tipa. - Im am Pistolse, ali ne znam koliko vredi ta tvoja grafika? - upitao je hipik. - To je od mog dede. Poklonio m u neki avangardista njegov poznanik - rekao mu je Baron. Struja je uzeo grafiku i zagledao je. - Branko Ve Poljanski. Koji li je taj? Okej. Pitaću svoje Ijude, verovatno vredi - zainteresovano je rekao Struja. - Znači, ploča je m oja? - pitao je Baron. - Okej. Dil je dil. Samo da znaš da sam za tu ploču od jednog tipa m ogao da dobijem sto m araka. Al’ daću je tebi. Pistolsa nema na tržištu, ploča se prodaje ispodtezge. Tako da znaš da si dobio pravu vrednost - objašnjavao je Struja. Baron je otpio čaj. Struja je stavio grafiku na policu. - M islim da je pank šit - rekao je Struja. - Što? - začudio se Baron. - U Engleskoj je pank već u silaznoj putanji, niko se više ne pali na njega. T o je pokret kratkog daha. Nema dubinu. Videćeš i ovde, za pola godine. Ispušiće ga - pričao je Struja ko navijen.

- T i si hipik, šta ti znaš? Hese, Cepelini, sine, to je aut. I indijska filozofija - pravdao se Baron. - Grešiš, ortak, to nikad neće biti aut. Inđija je kolevka znanja i onaj ko se tom znanju posveti, on je srećan, razumeš. Ne moraš da veruješ u nirvanu, ali je osećaš. Ona je svuda, u ovom čaju, u vazduhu, čak i u toj ploči Pistolsa. Trebalo bi Struja to m alo da ti objasni, pa bi drugačije m islio - pravio se važan Struja. - Drugi put. Sad m oram da idem - rekao je Baron. Baron je ustao sa pločom u ruci, a Struja ga je sažaljivo gledao. Krenuo je ka izlazu, okliznuo se na ponjavu koja je stajala na uglancanom parketu i pao. Ploča je pala u stranu. Baron se brzo pridigao. Pogledao je ploču. Bila je cela. Odahnuo je. - Buda, njegovo delo. M ajini velovi, čitaj Šopenhauera - kao m antru je m um lao Struja. - Klizav ti je parket, dobro se nisam slomio! - uzviknuo je Baron. - Sine, to su čuveni Strujini uglancani parketi. M oja lična mandala. I hram . Oni koji veruju, nikada ne padnu - hvalisao se domaćin. - Zdravo. I hvala za ploču - rekao mu je Baron i krenuo. Baron je hitro izašao iz sobe. Struja se smejao kao lud. Zidovi su ga nem o promatrali. Bio je siguran da je napravio dobar posao i da je zavrnuo mladog na pank napaljenog m ajm una. Ploču je nabavio polovnu, za deset funti, a grafika je vredela bar deset puta više.

Jedna od legendarnih gradskih žurki na D edinju održavala se u dvorištu Krletove kuće. Beograd je bio bez sna

i horde m ladih ljudi su krstarile ulicama. Neki od njih su relativno lako uspevali da nađu žurku za odabrane. Dvorište je bilo prepuno mladog sveta koji se gurao oko bazena. Pila se sangrija m ade by Krle, ili vino koje su gosti donosili sa sobom . Ulaz je bio slobodan. Pristizale su raznorazne gradske ekipice. Pored dvorišta sa bazenom bio je podrum u koji su gosti silazili i u kom se piće točilo u plastične čaše. U podrum u je treštala muzika. Naročita pažnja se obraćala na ,,zvezde“, kao što su bili Zana Nimani, Aleksandra Milošević, Čonta, gitarista Krle iz grupe Zdravo. Napolju je bilo toplo i devojke su bile šarene. Predvođena Pegijem pristigla je grupa pankera. Pegi je odm ah odm erio Otrova sa kojim je im ao nedavni obračun i izgubio se u masi. Neca se probijala kroz gužvu. Prišla je Baronu i uhvatila ga ispod ruke. - Zašto ne bism o bili ,,prijatelji“? - rekla mu je Neca. - Naduvana si - odgovorio je Baron. - Nisam. Ali moram da budem sa tipom koji je odvojio onu pankerku - nabacivala mu se Neca. - Daj, Neco, ne lupetaj - odbrusio je Baron, otkačivši je. Prilazila im je Ema. - Evo nam drugarice - rekao je Otrov. Ema je bila sa bradatim slikarem. Pogledala je u pravcu svojih drugova i prošla bez pozdrava. Nosila je dugačku plavo-belu m ajicu na pruge i minić. Produžila je sa bradonjom i otišla u gužvu. - Opa, vidi ovo. Znači, ne znam o se. Jebaću njenom hiposu m ajku - uzbuđeno je govorio Otrov. - D aj, Otrove, olabavi, pusti je - umešala se Neca. - Nervira me taj tip - ponavljao je Otrov.

- Okej. Sm iri se - pokušao je da reaguje Baron. - D obro, dobro - smirivao se Otrov. Potom se izgubio u gom ili. N eca i Baron su gledali za njim . - Lud je. Otkad je upisao filozofiju, jo š je luđi - rekla je Neca. - Pusti ga, znaš kako živi, i ti bi poludela na njegovom mestu - objašnjavao je Baron. - Nego, nešto ćutiš u vezi s onom pank ribom. Šta je bilo, šutnula te? - pitala je Neca. N eko je izneo zvučnik i m uzika se probijala kroz žamor. Baron je pogledao Necu. - Nećemo više o tom e, važi? - grubo je rekao. - D obro, daj, samo se šalim - rekla je Neca. Kikotala se i uživala u nelagodnosti koju je proizvela kod Barona. O djednom se začulo kako je neko upao u vodu. O trov je gurnuo bradatog slikara u bazen. Em a je lupila šamar Otrovu, a on je uvređeno krenuo ka izlazu. Baron mu je pritrčao kod kapije. - Sine, šta je bilo? - pitao ga je Baron - Udarila m i je šamar, nam estiću jo j nešto, bogami! Pusti me! - vikao je O trov ljutito. Žurno je odlazio u noć. Baron je pojurio za njim niz ulicu. Trčali su uporedo. - Sine, spusti se malo na zemlju. Imaš dvadeset godina. Nije Em a kriva što si se ti napalio na nju. Ona te nikad nije volela. Im a devojka svoj život - glasno je govorio Baron. - Ali ja nju volim, razumeš!? - drao se Otrov, trčeći. O krenuo se ka Baronu. Stali su. O trov je zaplakao. Baron ga je zagrlio da ga uteši.

* * *

Bilo je podne na Kališu. Deda Bora je na jednoj klupi igrao šah sa Sim om M atom. Nekoliko penzionera kibicovalo je sa strane, sve fina gospoda u odelima. N ije ga nosio jedino Deda Bora. Partija šaha polako se pretvarala u partiju poznavanja istorije. - Al’ mu dođe Karađorđe i protera ga sve do Niša. Velika je pobeda to bila. Prva srpska pobeda nad Turcim a - rekao je nadmeno Deda Bora i povukao figuru. - Sklanjam damu na C7 - izustio je Sima. - A bogam i sklonićeš i kralja. Šah - poručio m u je Deda Bora i odigrao planirani potez. - Drž se Sim o, navalio je Deda Bora! Samo mu ti spom inji Karađorđa i gotov si! - vikao je prvi kibicer. Kibiceri su se groteskno smejali. - Jes’, to mu daje inspiraciju. D obro te je stiso - rekao je treći kibicer. - D ajte, ljudi, m alo, šta je ovo?! Sm irite se m alo da razmislim - pravdao se Sima. Putićem su prilazili Baron, M ića i O trov koji je nosio foto-aparat. - Evo dede, opet igra šah. Šta je, deko, je l’ gubiš? - pitao je Baron. - A evo mog Stefana. Bogami, dete, danas sam u form i - rekao m u je deda. M ića, Otrov i Baron su zastali pored njih. Penzioneri su gledali mladiće. Otrov je podigao foto-aparat. - M ože jedan snim ak za dokum entaciju? - upitao ih je Otrov.

Kada su prihvatili, m alo se izmakao, skinuo poklopac sa foto-aparata i podesio osvetljenje i udaljenost. Penzioneri su nastavili igru. - Opet nisi obukao sako, deda, baš hoćeš da te promaja dotuče. Vidiš koji vetar duva sa reke, reko sam ti sto puta da obučeš sako. I prošli put si zaradio grip posle šaha - rekao je Baron dedi. - Ništa ti ne brini, sinko, nije Deda Bora još za bacanje. Kakva prom aja. Ništa m i ne može - kuražio se deda. - Evo, Boro. Pom eram kralja - rekao je Sima. - Ptičica! - viknuo je Otrov. Svi su pogledali u Otrova koji ih je fotografisao. Sevnuo je blic.

Takođe na Kališu, ali u jednom nešto m irnijem delu koji se ponekad zove „Park zaljubljenih“, Ema je šetala zagrljena sa bradatim slikarem. Išli su ka jednoj klupi. Park je bio prazan. Bradonja je bio u džinsu, a Ema u beloj m ajici i roze m ini-suknji. Bilo je toplo, pa nije nosila hulahopke. Povrem eno je duvao vetar i pronosio poneki bačeni papir. Klupica koju je par odabrao bila je gustim žbunjem zaštićena od pogleda prolaznika. - Adame, hladno m i je - rekla je Ema. - Opusti se. Sve je stvar volje. Opusti se i neće ti biti hladno. Poboljšaj cirkulaciju svojom voljom . V olja je put do m oći - govorio je bradonja Adam. - Ali m eni je hladdddno... - pravdala se Ema. - Kažem ti, vizualizuj svoje telo. Lagano opuštaj struk, ruke, i na kraju glavu. Zamisli kako nešto kao bela tečnost

struji kroz tvoje telo od stopala ka tem en u ... - trabunjao je hipik. - N ije m i tako hladno. Ne kapiraš. Zagrli me - rekla je Em a bez em ocija. Adam ju je zagrlio. Poljubili su se. Em a mu je pom ilovala bradu. Preko puta, skriveni u grm lju, čučali su M ića, O trov i Baron. O trov je podigao foto-aparat. Ema i Adam su nastavili da se vataju. Adamova ruka kliznula je niz Em ine butine. Adam jo j je razmakao butine, tako da su se iz vizure Otrovovog foto-aparata sasvim dobro nazirale Em ine bele gaćice. O trov je škljocao. B aron i M ića su nem o posm atrali scenu. Adam je stavio ruku na Em ine gaćice. - Da li ti je sada toplije? - pitao je hipik. Em a mu je sklonila ruku i prekrstila noge. - Nije - rekla je i ljutito odmakla glavu od njega. Adam je pom irisao svoju ruku. - Oh, m on šeri. Znaš taj vic? - smeškao se hipik Emi koja je iz torbice izvadila cigarete i zapalila jednu. - Pa kao, otišo valjda M ujo. Ne, nije M ujo, ne znam, neko je otišao u Pariz. I putuje on v ozom ... - pričao je Adam svoju priču.

Na Fakultetu dramskih umetnosti, na Novom Beogradu, Boki i Baron su sedeli na garderobnom stolu ispred glum ačkih učionica. M noštvo devojaka i mladića muvalo se oko njih. Baron je bio u iscepanim farm erkam a i beloj m ajici na kojoj je pisalo Destroy. - Ako budem o im ali sreće, idemo u drugi krug. Treba da otpadne najm anje sto ljudi - rekao je Boki.

Baron ga je značajno pogledao. - Valjda nećemo m i da otpadnemo. Imaš li neku vezu? - kazao m u je. - Nem am, a ti? - pitao je Boki. - Kakvi. Možda m oj Deda Bora nekog i zna, ali ti su verovatno penzioneri. O n se pre rata am aterski bavio filmom - rekao je Baron. Prišla im je mlada glumica. Nosila je neupaljenu cigaretu u ustima. - Da upalim? - pitala je i neodoljivo se osmehnula. Baron je ostao ukopan. Kao fleš mu je kroz glavu prošlo m noštvo lepih slika budućnosti: mlade glum ice, svetla reflektora, poziranja, m odiranja, razgovori o lepoj umetnosti, priče o ljubavi, strasti, crveni tepisi, glam ur...

Restoran Sunce je im ao karirane stolnjake kao i svi restorani osamdesetih godina, ali je raspolagao prilično udobnim stolicam a i klupama za sedenje. Često su u njem u sedeli umetnici, pisci, političari. Bilo je m nogo poslovnog sveta, advokata i njihovih klijenata. Za jed nim stolom sedeli su Baron, M ića i Otrov. Pili su pivo. Ispred Otrova je stajao koverat iz kog su izvađene fotografije. - Sine, razvio sam fotke. Pravo remek-delo. Znaš kako se vidi, super - rekao je Otrov. M ića i Baron su uzeli fotografije. Baron je prvo prim etio fotografiju na kojoj Deda Bora igra šah. Sklonio ju je sa strane, a zatim pogledao fotos na kojem su Ema i Adam u ,,ljubavnoj“ pozi i na kojem se vide Em ine gaćice. Baron i M ića su gutali fotografije pogledom.

- M rak, sine, mrak. Kakva je, jebote - rekao je M ića ushićeno. - Posle mi nešto kaži, sine. Najbolja pica u gradu - dodao je Otrov. - Ovu ti fotku konfiskujem - rekao je Baron. - A ja ovu - umešao se M ića i dohvatio drugu fotku. - Zato sam i napravio četiri iste. Jedna tebi, jedna Baronu, jedna meni, a četvrtu ću staviti u kovertu i anonim no poslati njenim roditeljim a. Neka vide šta im radi ćerka - rekao je značajno Otrov. Plan se u njihovim m islim a već ostvarivao.

Baron se šetao po šljunku Šetališta leve obale Save i gledao usidrene rečne brodove. Sunce je bilo zlokobno nisko i talasi su nosili svežinu. Šljunak je škripao pod Baronovim nogama; ruke je držao u džepovima farmerki. Zamišljen i uplakan, sklanjao je pogled od slučajnih prolaznika, m ornara i ptica koje su sletale na uljastu površinu vode.

Kada sam prviputpao na prijemnom, sve u meni se srušilo. Sve mojegodine, sve što sam znao, sve se izgubilo kao moje ime na spisku. Tražio sam izlaz, aliga nisam video. Posle dužeg vremena u m en ije prokuvalo osećanje ništavnosti. Bio sam tako mali u poređenju sa bilo čim, bio sam niko. Vreme do sledećeg prijem nog delovalo m ije duže od večnosti. Znao sam da mi vreme curi kao pesak u satu i da sam nemoćan išta daprom enim . Umreti, a biti čitav život niko, ličilo m ije na najštrašniju moguću kaznu. Znati za tu kaznu mogu sam opesnici. I bol m ijep o stao zadovoljstvo,

a misli slike. Čuo sam svoje reči u sebi i molio se za lepotu. A stvari su krenule nizbrdo - razmišljao je Baron. Sagnuo se, podigao kam en i stavio ga u džep.

Leda je u devojačkoj sobi slušala radio. Ema nije bila kod kuće. M ajka Ljuba, visoka vitka plavuša, diskretno odevena u sivu suknju i plavu svilenu košulju, sedela je na kauču u dnevnoj sobi i razgovarala sa mužem Nikolom. Nikola je bio u kućnoj garderobi, sedeo je u fotelji i gledao u neke papire preko kojih su stajali crveni koverat i fotografija na kojoj su Em a i Adam u parku. - Ja ne znam šta više hoće od nas - rekla je Ljuba. - Pusti ih, Ljubo, ne spom inji ih - izustio je Nikola. - Od kada si se vratio iz zatvora, stalno nas kontrolišu. Sigurno nam je i kuća ozvučena. Koliko puta treba da im kažemo da nism o špijuni?! - kazala je Ljuba i zaplakala. Nikola je nem o gledao. - Sve je to zbog m ene, Nikola. Znam , uvek je zbog mene. Još otkad sam pobegla zbog tebe iz K ijev a... Uvek ćem o biti obeleženi... Ja više ne mogu, Nikola - plačući je govorila Em ina majka. Nikola je ustao i prišao jo j. - Tiše. Smiri se ... Nije zbog tebe, uvek je tako bilo - tešio ju je . Seo je pored supruge i uhvatio je za ruku. Ona ga je zagrlila plačući. - Ljudi nem aju sreće - rekao jo j je. * - Znam, Nikola, ali zašto baš m i i šta hoće sad od nas? Žele da te ucenjuju zbog te slike. Pojaviće se ponovo neko ko će tražiti tvoje form ule - govorila je Ljuba.

- Ne, ne. Ja nem am ništa da im dam. Ne radim za njih. Ne radim ni za koga. Ja nisam kriv što mi je žena Ruskinja. M i nismo krivi - pravdao se Nikola. - Znam , ali ti znaš koliko sam propatila. Dugih pet godina bez tebe, u strahu ... I stalne pretnje i prism otre - kazala je ona. - Nećem o o tom e, gde je Ema? - pitao je. - Na fakultetu - rekla je Ljuba koju su nekad zvali i Ljubov. Nikola je ćutao. Ljuba je brisala suze. - M islim da je n ajb olje da nikud ne izlazi sledećih nedelju dana. Sve dok ne vidimo šta dalje. Nešto sledi posle ovoga. T o je njihova taktika. M oram o da budemo sprem ni na njihov sledeći potez. O , b o že ... - pričao je Nikola. - Em a m ora da ide na predavanja. V eć je mnogo izgubila - rekla je Ljuba. - Na predavanja da, ali ne ovako... - rekao je naučnik i pokazao supruzi fotografiju. - To je skaredno. M oja d ev ojčica... - plakala je i dalje Ljuba, dok je Nikola šetao po sobi. - Ja ću pričati sa njom - rekla je i prestala da plače. - M islio sam da je odrasla. O na zna našu situaciju, pa zašto onda ovako? M ili b o ž e ... I m eni je teško - tešio ju je Nikola. Krenula mu je suza kada se Leda pojavila na vratima dnevne sobe. Pritrčala je ocu i zagrlila ga. - Tata, tata ... - izgovorila je i zaplakala. - Ništa nije bilo, sine. Idi u sobu! - zapovednički jo j je rekao i pomilovao je po kosi.

- Tata, nem oj da ideš u zatvor! - jecala je Leda čvrsto uhvativši oca oko struka. - Neću, sine, ne plači. Kakav zatvor?! - rekao je Nikola.

Baron se vraćao kući Rakićevom ulicom . Išao je pognute glave i sa rukama u džepovima. Ispred njega je frknula jedna mačka i pobegla pod kola. Baron je podigao glavu i ugledao parkiran autom obil hitne pom oći sa uključenim rotacionim svetlom. Potrčao je ka kući. - Deda! - kriknuo je. Baron je trčao, a lice m u je bilo bleštavo od svetla. Dah mu je bio ubrzan. U dvorištu pored kog je protrčao, jedan klinac je nišanio u njega svojim pištoljem igračkom. - S to j... Daj p a re ... Ej! - povikao je klinac igrajući se. Baron je projurio pored njega. D otrčao je do kola hitne pom oći i načas stavio ruke na krov. U očim a su mu zasijale žute rotirajuće lopte. U belo okrečen zid je ćutao, a senka na njem u kao da je pričala. - Posle pada na prijem nom osećao sam se kao sopstvena senka. Sve oko mene kao da se lagano rušilo. Nisam bio dovoljno ljut da bih bio panker. Nisam sve to mogao da razumem. Susret sa pankerkom iz Londona me je prosto zalepio za zid. Tunge je furiozno uletela u m oj život i isto tako furiozno je nestala. M oji drugovi, Otrov, M ića i Neca, m nogo bolje su kapirali pank. O ni su bili deca iz radničkih porodica, puni gorčine. Želeli su nekako da prom ene svet oko sebe. Ja nisam bio spreman na to. Deda Bora m i je u tom trenutku bio sve u životu, a srce m u je bilo slabo - govorila je Baronova senka.

* *

*

U hodniku bolnice, Baron je sedeo na drvenoj klupi pored dve babe. H odnik je bio okrečen u belo. Preko puta vrata ordinacije stajala su kolica sa m edicinskom oprem om , prekrivena belim čaršavom . Na n jim a je bila ku tija sa praznim epruvetama. Baron je ćutao. Bio je nam ršten. Ustao je i šetao po hodniku. Konačno je izašao doktor Lukić u belom odelu. - D oktore! - povikao je Baron - V i ste Baronijan? - pitao je lekar. - Da, kako je deda? - raspitivao se Baron. Lekar je slegnuo ramenima. - Ne znam šta da vam kažem . N ije dobro. A ngina pektoris. Videćem o. Ne znam. Jak napad. Valjda će biti dobro - rekao je Lukić autoritativnim glasom. - Ali vi ste doktori?! - izgovorio je Baron. - Jesm o, mladiću, ali to ne znači mnogo. Lečićem o ga svakako, ali bitno je Šta kaže sam organizam tvog dede. A on je za sada na granici. Ne brini, uradićemo sve što m ožemo - sm ireno i razborito je odgovorio lekar. Baron ga je nem o gledao. Lekar se okrenuo i otišao. Prva baba je ustala. - Doktore Lulciću, evo ja došla. Žiga me sa leve strane! - vikala je baba za njim . Baron je nemo posmatrao scenu. Zatvorio je oči. Smračilo se.

„Seks pištolji“ ili Kirka

„Kako mi možeš, Kirka, da tražiš da ljubazan budem, Kad si u dvoru u krmke pretvorila drugove moje?“

K ada bih legao u krevet, maštarije bi mi postale stvarne. Mogao sam da gledam sopstvene filmove. U glavi. Video bih livadu i hiljade cvetova kako se okreću. Video sam i Tunge kako mi pritrčava uz Albatross grupe Flitvud mek. Gledao sam sa ortacima slične am aterske film ove u kinoklubu D om a omladine. Zam išljao sam kako mi Tunge pritrčava sa svojim ogromnim grudim a i kako me grli. Položila bi me na travu,još vlažnu od rose, ija bih mirisao njenegrudi. Izgubio bih se u njenim grudima k aoju n ak iz Felinijevog Amarkorda. Onda bi se začula p an k muzika, Seks pistols, Sidova obrada My Way. Tunge bi iz džepa izvadila žilet i stavila ga p o d jezik. Ja bih se prenuo.

Bila je noć. Baron je ležao na krevetu u svojoj sobi. Gorela je crvena lam pica. U sobi je vladala tišina. Baron je pušio

cigaretu i gledao svoj odraz u ogledalu. D im se dizao i m utio m u sliku. Začulo se zvono na ulaznim vratim a. Baron se trgao. Pogledao je na sat koji je im ao sijalicu um esto kazaljki. Krenuo je u hodnik. Sišao je niz stepenice u predsoblje. Iz dedine sobe začula se kukavica koja je signalizirala da je dva sata. Ponovo se čulo zvono. Baron je pogledao kroz špijunku. Ugledao je Tunge koja je neprestano pritiskala zvono. Otvorio jo j je vrata. Tunge je bila obučena isto kao kada ju je prvi put video, imala je i isti ruksak, ali jo j je lice bilo više preplanulo a kosa m asnija. Ušla je. - Stigla sam - rekla je. Baron ju je zbunjeno gledao. - Zdravo - izustio je tiho. Tunge m u je prišla i poljubila ga brzo u usta. Istom brzinom produžila je niz hodnik ka stepenicama. - K oje sranje od puta, Beograd je m nogo zabavniji! - rekla je Tunge. Popela se uz stepenice dok je Baron polako zatvarao ulazna vrata. Upalio je velika svetla u sobi. Seo je u jednu od fotelja i posm atrao Tunge. I dalje u pankerskim čizmama, ona je stajala na krevetu, vadila prljave stvari iz ranca i razbacivala ih oko sebe. - Našla sam dva ložača Nemca u Atini. Pederi. Vozikali su me svojim džipom. Super zezanje. Spavala sam kod njih u hotelskoj sobi. Naravno, nisu me ni pipnuli. Pokvarila sam im planove - raspričala se pankerka i skinula drečavu crvenu m ajicu. Baron je gledao u njene ogrom ne grudi, prvi put jasn o osvetljene, i prim etio istetovirani znak anarhije. Tunge je sela na krevet i krenula da navlači

iscepanu sivomaslinastu vojničku košulju. - Bili smo na Akropolju. Dobro ga Čuvaju, pa nisam uspela da napišem grafite. I pederi su bili nezainteresovani. Na koki su. Ne pale se na pank. Jedino su hteli da me diraju po grudima. Edipovci. Gde ti je telefon? - dodala je. Baron je pokazao prema noćnom ormariću. - Iza tebe je - rekao je. Tunge se okrenula i dohvatila telefon s kojim je legla na pod. - Daj mi cigare! - tražila je. Baron je ustao i uzeo paklo marlbora. Tunge je okretala brojeve napisane hemijskom olovkom na njenom desnom dlanu. Baron jo j je prineo cigarete. Uzela je jednu, a Baron jo j je pripalio. - Donela sam ti poklon - naglasila je, dohvatila Barona za farmerke i povukla ga ka sebi. Baron je kleknuo pored Tunge, a ona je dobila vezu. - Halo, S tif... H alo ... Stif, da li me čuješ? - nastavila je, a Baron je zapalio cigaretu. - Kretenu jedan kretenski, ti si jedna cilindrična ru goba... Bila sam u Atini, šta hoćeš, sranje, papuanski avijatičar. H a-h a-h a... srebrna koza je ubila tri vanzemaljca. Sranje, neonska devica, pa to zvuči glam urozno, kako to da nisi jahao žilet?! Šta, razbio si trulog od vizonske boginje? A ja sam videla duplog čoveka kako jede okrugle kokoške i pljuje Englesku. Prišla m i je vila i pričala mi o tebi. Id io t... - govorila je Tunge i histerično se smejala. Baron ju je nemo posmatrao. Cerekala se i pričala nešto što nije razumeo. - U staklenoj posudi sam donela mleko i sipala sam ulje za kola. Pajac me je digao, čoveče, nem oj da se sm eješ, digao m e je , g o re ... Srela sam neke pedere iz Hamburga. Jedan je im ao ljubičasto

oko. Šta imaš u pantalonama? Pokaži m i... Ajde, ajde! G urni ga kroz telefon! Ne možeš, znala sam da ne znaš ništa o m en i... Ja sam Venera, prva boginja. M oja pena je ružičasta i m iriše na konzervu kelogsa... - ludački je vodila konverzaciju. Baron je legao na pod. T on se m utio i postajao je nerazumljiv. Tunge se ponovo histerično smejala. Baron je tupo gledao u njeno lice. N jene grimase odgovarale su m odernoj veštici. - Tu sam kod prijatelja - govorila je. - Da, m oj grafitni čovek, naučiću ga m uzici bogova. On je učenik anarhije. Ivice sobe su se mutile i slika se iskrivila. Usta Tunge bila su ogromna. O na je povlačila novi dim. Spustila je slušalicu. Baron se uspravio. Tunge je skočila na krevet. Iz ruksaka je izvadila bordo auto-lak. - Ej, čoveče, poklon za tebe. Gledaj - pokazala je Baronu i skinula poklopac sa spreja. Prišla je zidu i napisala grafit Punk. Baron ju je gledao sa odobravanjem. - Šta kažeš? - reče ona. - Ludilo - izgovorio je Baron.

Na m alom platou ispred dragstora grupa pankera pila je pivo. Među njim a su bili Otrov, M ića i Neca. Zabavljao ih je stariji pijani klošar. Glasno se smejući, dodali su mu pivo. Iz dragstora su izašli m uškarac i žena sa kesama u rukama. O tišli su niz ulicu. N eca je ljutito mlatarala rukama razgovarajući sa Otrovom i M ićom . - Čoveče, vi ne kapirate koju ste jo j frku smestili. N jeni m atorci godinam a žive u fanatičnom strahu od pandura,

ja znam celu priču. Družila sam se sa Em om svaki dan - rekla je Neca. - Koja priča, keve ti? - umešao se Mića. - N jen ćale je atomski fizičar koji je završio studije u Moskvi. Tam o se oženio Em inom kevom Ljubom koja je prava Ruskinja. On se vratio u Jugu posle one č e tre s ’ osme kad je bila frka sa staljinizmom. Pošto su naši mislili da je ruski špijun, namestili su mu neku igru i optužili ga za širenje staljinizma. Bio je na robiji pet godina. Posle su on i Ljuba napravili Em u - pričala je Neca. Otkrila je prijateljim a da Em in otac nije nikakav špijun i da ga nevinog optužuju. - Njen ćale je sum njiv samo zato što je studirao fiziku i što je oženio Ruskinju. - Nisam znao tu priču. Javiću se njenim roditeljim a telefonom i izviniti se zbog neprijatnosti koje smo im napravili onim fotografijam a - rekao je Otrov. Prišla su im dva pankera. - M oroni, ajte sa nam a na fucu u dvorište Frizerske škole. Biće zezanje - rekao je kratko ošišani momak. - O ’ladi, m om ak, da ti ne bih m alo odšrafio glavu! - odbrusio mu je Otrov. Panker m u je pokazao nep ristojan gest. Odlazio je sm ejući se sa svojima. Naelektrisan i besan, O trov je gledao za njim a. - Idem o na fudbal. Hajde da šibamo one pankerčiće - nastavio je Otrov. - Ja nisam za fudbal, već da probam o superm ena - rekao je Mića. - A šta je to supermen? - pitala je Neca. - A m erički trip, debela gusko! - brecnuo se M ića.

Neca se žacnula i pogledala ga iskosa. - Mićo, ti si jedan podli triperaš - uzvratila je na uvredu.

U školskom dvorištu Frizerske škole, tri pankera su divljala jureći loptu po prljavom asfaltiranom terenu. Jedan od njih je pao na zemlju i previjao se od smeha. Drugi mu je prišao sa loptom u rukama i ispustio je tako da mu lopta padne na nogu. Snažno ju je šutnuo u leđa svog ortaka na zemlji. T reći panker se presamitio od smeha. Kroz limenu ogradu koja je okruživala školsko dvorište, preciznije kroz otvor u n joj, provukao se prvo Otrov, za njim Neca, i na kraju M ića. Nisu uspeli ni da dođu do terena kad je iz ulaza škole istrčao dom ar u plavom radničkom odelu držeći čekić kojim je vitlao iznad glave. - M ajku vam vašu, daću ja vama, pljuvačima socijalizma! - urlao je domar. Pankeri su skočili i potrčali ka ogradi. M ića je prvi uspeo da pobegne, a Neca za njim . Otrov se uzverao na ogradu i preskočio je. Pankeri su uskoro stigli do ograde. D om ar je sustigao jednog od njih i šutnuo ga u zadnjicu. Panker je od udarca samo jo š brže potrčao. M ića i Neca su bežali kroz haustor u polumraku. Treštala je pank muzika. M ići je ispalo pivo i flaša se razbila. Neca je preskočila flašu. M ića je utrčao u jedan m račan ulaz i povukao za sobom Necu. Nastavili su do polum raka na stepeništu. Kroz starinski razbijeni vitraž probijali su se zraci neonskog svetla, i m rak se bojio u ružičasto. Lica M iće i N ece bila su delim ično osvetljena. Bili su zadihani. M ića je izvadio iz džepa malu srebrnu kutiju i otvorio je.

- ’Oćeš? Ja m oram da probam . Kažu da daje snagu - objasnio je M ića. - D a li je to supermen? - pitala je Neca. - A -ha - klimnuo je Mića. - Daj - rekla je. M ića je podelio kartončić na dva dela i jedan dao Neci. - Progutaj - zapovedio je. Neca je progutala pisić. M ića takođe. Okean boja razlio im se pred očima.

Rano ujutru, Baron je vidno neispavan sedeo u čekaonici bolnice. N ekoliko baba nerado je gledalo u njegovom pravcu. Jedna starija gospođa je šaputala drugoj. - M ožda je m anijak - govorila je baba u crnoj odori. D oktor Lukić se pojavio u odelu, tek je dolazio na posao. Žene u čekaonici su kao po kom andi počele da ustaju i gledaju u njega. Lukić je prišao Baronu. - Šta je , m ladiću? Brineš se za dedu? Loše izgledaš - rekao je doktor Lukić. Baron je ustao sa stolice i pitao lekara kako je deda. - T voj deda je jaka ličnost. Preko noći se potpuno oporavio i hoće da ide kući. Ja se nadam da je sve u redu, samo nikako ne dozvoljavam da tako brzo ode. Ostaće ovde jo š nekoliko dana dok ne vidimo da li je to samo lažno poboljšanje - konstatovao je Lukić. - Mogu li da ga vidim? - pitao je Baron. - Bolje sutra. Pustićem o ga da se odm ori - bio je uporan doktor Lukić. Baron je poljubio lekara, zahvalio mu i srećan poskočio. Odjurio je kroz hodnik. D oktor Lukić se nasmešio. Jedna baba se prekrstila, a druga jo j je šapnula:

- Rekla sam ti da nije manijak, Fini m omak, voli doktora Lukića. Jesi videla kako ga je sočno poljubio? Baron je otišao pravo u toalet i zatvorio vrata. Izvadio je iz džepa auto-lak i ispisao Deda majstore po belim bolničkim pločicama. Strpao je sprej u džep i izjurio iz ve-cea.

N ecin otac Zlatan je sedeo za kuhinjskim stolom i čitao Oslobođenje. D žam ila i D ženana su postavljale tanjire na sto. Dženana je iznela svež burek iz peći. Neca je otključala vrata i zakoračila u stan. O tac je spustio novine. - Nercisma! - viknuo je. N eca je ušla u ku h in ju hodajući pom alo šantavo. Naslonila se na kuhinjska vrata i, sm ejući se, nam erno udarila glavom u njih. O tac jo j je bez reči prišao i zavalio jo j šamar. - Marš napolje! Marš iz kuće! - rekao je autoritativno. Neca mu se samo nasmejala u lice. Taj dom više nije bio za nju.

Baron je ušao u svoju sobu. Zavese su bile navučene a roletne spuštene. Zraci sunca su se probijali samo uz ivice prozora. Tunge je ležala na krevetu i spavala, obučena. Soba je bila potpuno neuredna: stvari razbacane po podu, zid ispisan. Na patosu je bila prevrnuta pepeljara. Baron je podigao roletnu i pustio sunčeve zrake u sobu. Zvuci prirode su ušli kada je otvorio prozor. Telefon je uporno zvonio, tiho, uključen na „pčelicu". Baron je podigao slušalicu. Na vezi je bio njegov otac.

- D a ... Ja sam ... N ije ... Samo neka m oja drugarica iz Londona... Deda nije tu ... Otišao je na Kališ da igra šah ... Da, dobro je. Važi, ćale, kako je Ondina? O k e j... M a jok, nem a potrebe, javiće se on tebi. Reći ću mu. Ćale, žurim, čućem o se - rekao je Baron. Spustio je slušalicu. Seo je pored Tunge. Gledao ju je. Ona je snažno hrkala. Baron je lagano prešao rukom preko njenih ogrom nih grudi. Ostavio je ruku na levoj sisi. Tunge je i dalje besprekorno hrkala.

Ema je ležala na svom krevetu. N jena plava kosa bila je rasuta po jastuku. O či su jo j bile crvene od suza. Gledala je u plafon. G ajtan telefona pored njenog kreveta bio je presečen. Iz susedne sobe dopirala je muzika Bulata Okudžave. Leda je sedela za radnim stolom i nešto pisala u svesku. Ema se pridigla i ispod jastuka izvadila inkrim inisanu fotografiju. Dugo ju je analizirala.

U bašti restorana Šansa bilo je sunčano, a neka čudna svetlost obasjavala je tog popodneva tašm ajdanski park. Za jed nim od stolova sedela je Tunge sa Baronom . Za stolom preko puta njih bila su dva snažna m omka, jedan potpuno ćelav sa bilderski razvijenim bicepsima, a drugi crnorhanjast u sivoj m ajici bez rukava i sa tetovažom zmaja na ramenu. Kelner je doneo hranu za Tunge i Barona. Na poslužavniku su mirisali ćevapčići sa lukom. Tunge je pušila cigaretu i zavaljena sedela u stolici. Otkopčala je gornje dugme svojih leviski i levu ruku provokativno

držala zavučenu u pantalone. Dva silosa za susednim stolom neprekidno su piljila u nju. Baron je na sebi im ao dedin crveni prsluk obučen na golo telo, a lice mu je krasila tanka bradica. Pio je pivo. Kelner im je poslužio ćevape i udaljio se. Baron je na čačkalicu natakao ćevap i pojeo ga. Iz zvučnika se čula muzika Bitlsa. - Zar nem aju bolju muziku? - pitala je Tunge. - Šta fali Bitlsima ? - rekao je Baron. - Oni su sranje - konstatovala je. - Bolje probaj dom aći specijalitet. Ćevapčići - predložio je Baron pokazujući meso. Tunge je uzela u šaku dva-tri ćevapčića i strpala ih u usta. Žvakala je m eso pušeći cigaretu, a m ast sa ruke razmazala je po licu. Silosi su je gledali ne verujući. Poslala je poljubac jednom od njih. Obrisala je ruku o m ajicu. Silosi su se došaptavali. Jedan od njih je vrlo glasno podrignuo. - Ko su ovi sim patični m omci? - pitala je Tunge. - Nem oj da im se namećeš, opasni su. M islim da su krim inalci - rekao je Baron tiho. - Stvarno!? V olim grube m om ke - dodala je i ustala. D ok je igrala oko stola, silosi su je gledali. - C’mon baby twist and shout... - pevala je. Baron je nabadao novi ćevap. Tunge je zgrabila još jednu šaku ćevapa i igrala je oko stola i dalje pušeći cigaretu. Prišla je ćelavom silosu i sela mu u krilo. Dala mu je ćevapčić. Silos ga je progutao i podrignuo. Drugi silos se smeškao. - Kako to da se mi ne znamo od ranije? - rekao je m om ak - Engleski, m olim - upozorila ga je Tunge. - Izgleda da je sova američka, maj nejm iz Igor - predstavio se drugi.

- Igor, ti si pravo svemirsko čudovište, znala sam da ću te sresti u ovoj prašumi. Tigriću - nasmejala se Tunge i zagrlila drugog momka. Ćelavi silos je uhvatio Tunge za grudi. Tunge se samo nasmejala. - Ala imaš sise, svaka čast - rekao jo j je momak. - Daj je malo meni, nem oj da si sisa, Čombe. Baci da se igram o - dodao je drugi. Baron je ustao i prišao silosima. Uhvatio je Tunge za ruku i povukao je. - Balkanski pacovi - rekla je Tunge provokativno. - Idem o odavde - kratko je dodao Baron. Ćelavi silos je ustao. Pun m ržnje, gledao je Barona pravo u oči. - Ej, drugar, š’a je bilo?! Problem neki, a?! Je 1’ ti znaš da još kao mali nisam voleo da me skidaju sa sise?! - kom entarisao je siledžija. - O na ima sifilis - reče odlučno Baron. Ljudi iz okoline su ih gledali. M om ak je uhvatio Barona za ramena i udario ga ćelavom glavom u čelo. Baron je pao na zemlju. Tunge je iz džepa izvadila auto-lak i išpricala ga ravno silosu u oči. - Ne diraj ga, kurvin sine! - vikala je Tunge. Ćelavi silos je prekrio rukama oči. Kriknuo je. Tunge ga je iz sve snage šutnula među noge. Silos se presamitio od bola i srušio na sto. Čaše su pale i porazbijale se. Drugi silos je m irno sedeo. Baron je ustao i uhvatio Tunge za ruku. Bežali su pored stolova ka parku. Ćelavi silos je ležao na zemlji. Njegov ortak se sagnuo ka njemu. - Čom be, šta je to bilo? - pitao je.

- Jebaću jo j m am icu pankersku! - rekao je m om ak sa zemlje. Tunge i Baron su zamakli iza nekog drveća. Načas oslepljeni silos je izvadio iz džepa pištolj i pucao dva puta uvis.

O trov je za ku hinjskim stolom srkao supu iz tan jira. Njegov otac je sedeo preko puta, lom io pogaču i umakao je u supu. - Radm ilo, sm anji m alo te kasne izlaske noću. Ja i m ajka radimo rano ujutru. Ne m ožemo od tebe da spavamo - kazao je otac. O trov je iznervirano bacio kašiku u tanjir. - Šta ’o ćeš, bre, ćale?! Ovde ste mi se popeli i ti i keva! Svaki dan mi sedite na mozgu! - planuo je Otrov. - Ne zaboravi ko te izdržava. Ako ’o ćeš, idi od kuće, radi poslove ko i sav normalan svet. Zađi malo u fabrike, a ne tu samo da spavaš i čitaš te glupe knjige - rekao je otac. - Čoveče, ja studiram, je l’ ti jasno? - pravdao se Otrov. - Samo ti čitaj tog tvog Marksa. Zbog njega i živimo u ovom ćumezu. Nas troje u tri’es kvadrata, i tvoj Marks - govorio je otac. - Nije Marks kriv što tako živimo. Filozofi nisu krivi - odgovorio je Otrov. - Znam ja to „nisu krivi“. Nego ko je? Svi filozofi su trovači poštenog naroda, lezilebovići, neradnici! - povikao je otac. - A tebi je m ozak svraka popila, pa nikad nisi ništa razm išljao. V ažno ti je da ti kažu: „Mile, radi ovo, jedi ovo!“ T o ja zovem pileći život! - ljutito je odbrusio Otrov.

- Pileći, ne pileći, ja te izdržavam i dok je tako, znam b olje od tebe. A svu bih tu tvoju gospodu kom uniste poslao malo kod mene u IM T da zasuču rukave - govorio je otac. O trov je zgrabio kašiku i nastavio da jede. - M isli malo, ćale, misli. N ije sve u šrafovima - reče O trov smireno. - M og đoku nije. Bez šrafa nem a m ehanizma, a bez filozofa bi sve samo procvetalo. Radi ti, sine, šta god ti se oće, al’ noću nem oj da nas budiš - reče na kraju otac. O bojica su zaćutali i nastavili da jedu.

Sumrak se spustio na beogradsko pristanište. Ispod Savskog m osta su se Ijubili Tunge i Baron, sedeći na betonskoj ogradi pored obale. Crvena boja sunca se zavlačila u rečne talase, a krici galebova pojačavali su tišinu. U blizini je bio usidren brod Split. Betonska konstrukcija koja drži m ost bila je zarivena u polutamu asfalta, a ljudi su noću tamo nerado odlazili. Čitava zona ispod savskog m osta bila je leglo prljavštine, kontejneri su bili prepuni smeća koje se prelivalo preko njih i od tog kraja stvaralo deponiju. Pas lutalica je u potrazi za hranom kopao po gom ilam a đubreta. Prostitutka u poderanim roze čarapama i drečavo zelenoj kratkoj suknji prolazila je pored tog m račnog dela, zapušivši svoj fini nos i ubrzavši hod u pravcu štajge. Baron je spustio glavu na Tungine grudi. Ona m u je stezala kosu i čupala ga. Neosvetljen čam ac plovio je Savom ispred njih. Njegova crna silueta se gubila u svečanoj crvenoj boji. Tunge je gledala prem a čamcu. Sm rad nije uticao na romansu.

- Mrzim gradove koji su rom antični, treba ih spakovati u plastičnu providnu foliju i baciti dijam antskim psima. Ovde nikad neće biti revolucije. Sranje, kada bih imala hidrogensku bom bu, razorila bih ovaj rriost, ništa nije lepše od čelika koji leti okolo kao plamteća crkva. Pederu, tucaj me već jednom - rekla je mazno Tunge. Počupala je Barona za kosu i odgurnula ga. Baron je pao sa ograde i skotrljao se na zemlju. Tunge je skočila u hrpu đubreta. Zavukla se u kontejner i smejala se. Baron je ustao sa zemlje. - T i si luda - reče jo j Baron. Tunge se smejala i razbacivala đubre oko sebe. - Dođi i uzmi me. Dođi i uzmi me - m am ila ga je. - Odvratno - uzvratio je Baron, potrČao i izašao na svetlo. Na čelu mu se crveneo podliv koji je zaradio od siledžija. Tungin smeh je odzvanjao. Baron je trčao, a u glavi mu je brujala pank muzika. D otrčao je do kuće. Sav znojav i zadihan, otključao je vrata. Ušao je unutra. U hodniku su po podu bile razbacane stvari, tetrapak, kišobran, neke krpe. Sišao je u kuhinju. Na kuhinjskom stolu su bili prljavi tanjiri, ostaci hrane, flaše piva, konzerve. Komadi hleba ležali su na betonskom podu. Lavabo je bio prepun tanjira, viljuški, noževa, pikavaca ugašenih o prljave vatrostalne posude. Ljuska jajeta visila je sa ivice kredenca, a niz njega se slivalo žumance koje se skorelo. U krasni tanjir na zidu bio je polomljen. Baron je zapušio nos. Prišao je lavabou i stvari iz njega pom erio u stranu. Povratio je u lavabo. U hodniku kuće bio je takođe rusvaj. Dedina soba je srećom bila zaključana. Na stepeništu su bile razbacane dnevne novine. U

Baronovoj sobi je bio najveći haos. Grafiti po zidovima. Posteljina na podu. Roletne spuštene. Tunge je uskoro stigla, takođe zadihana i prljava. Otvorila je ulazna vrata i ušla u kuću. Zatvorila je vrata nogom i ušla u kuhinju. Prišla je Baronu i zagrlila ga s leđa. Baron ju je odgurnuo i krenuo u hodnik. - Šta je bilo, maloj bebi se povraća? - upitala ga je tiho. - Ostavi me na miru! - odbrusio je Baron. Iz hodnika je prešao u veliko kupatilo koje je začudo bilo najčistije u stanu. Tunge je došla za njim . Baron se nagnuo nad kadu i pustio toplu vodu. Odvrnuo je i hladnu. - T i me zasmejavaš. Nećeš valjda da se kupaš? - iskreno je pitala Tunge. Baron je skinuo dedin prsluk i bacio ga u stranu. Okrenuo se ka devojci. - Okej. Šta želiš? - pitao je. - Verovatno da poludim ... Tunge se nasmejala. Kada se punila vodom. Tunge je prišla Baronu i gurnula ga u kadu. O boje su u odeći upali u vodu. - Ej, polako! - m rštio se Baron. Tunge se, naravno, smejala. Mokri, ponovo su se ljubili. - O ti, slatki, seksi dečko. Sada će m ama Tunge da te nasapunja i okupa - rekla mu je. Baron ju je posm atrao dok se voda i dalje slivala u kadu. Tunge je dohvatila sapun i trljala ga po Baronovim farmerkama. Konačno se i Baron nasmejao.

Em a je po m raku prolazila kroz dnevnu sobu u kojoj su jo j spavali rodftelji. T iho je na prstim a otišla u kuhinju. Ušla je i za sobom zatvorila vrata. Upalila je svetlo. Prišla

je orm ariću iznad radnog dela kuhinje i odatle izvadila okruglu lim enu kutiju. Bila je rasčupana i uplakana. Jecala je. Otvorila je kutiju i pronašla lekove. Izvadila je sve tablete iz kutije persantina i gutala ih jednu po jednu plačući. Zatim je izvadila šim ociklar i ponovila isto. Ovog puta je zajecala glasnije. Vrata su se otvorila i u kuhinju je ušla m ajka Ljuba u spavaćici. Zapanjila se kad je ugledala Em u kako guta tablete. - Em a, Em uška, dete m o je ... N ikola, Nikola, brzo! - vikala je. Pritrčala je i zagrlila Em u koja se zacenila od plača. O tac je u pidžami utrčao u kuhinju. - Popila je sve tablete - rekla je Ljuba. - Em a, b rz o ... Neka povrati - dodao je Nikola. - Mama, ubiću se - plakala je Ema.

Bila je noć na Trgu republike. Tunge i Baron su sedeli na stepenicam a N arodnog m uzeja i gledali u pravcu spom enika knezu Mihailu. NeŠto dalje, dva radnika su šmrkovima polivala plato ispred Inexa. I Tunge i Baron su bili obučeni u crno. Baron je ispod m ajice izvadio flašu vekije i otpio iz nje. Tunge je uzela flašu iz njegove ruke i cugnula. U drugoj ruci držala je bordo sprej. Dodala ga je Baronu. - M oraš da postaneš panker. Ovo je tvoj ratnički zadatak. Grafit na onom spomeniku - rekla mu je i pokazala prstom u pravcu spomenika knezu Mihailu. Baron je uzeo sprej i pogledao je. - Opasno je. Naša policija je opasna. Uhvatiće me. Ovo nije Engleska - tiho reče Baron.

- N eće biti opasno, pazićem o. Kad ne bude nikog. Niko nikad neće znati ko je napisao - rekla m u je Tunge. Baron se ponovo zatrese i reče: - Hladno mi je - umusio se. Popio je malo vekije iz flaše. - Nem oj da se plašiš. Strah je samo fantom, pusti ga slobodno da prođe. Opusti se. I ja sam to jednom m orala da uradim da bih postala neko. Pošpricala sam N^lsonov kip na Trafalgar skveru. Bila je noć, isto kao sad. I nikad me nisu uhvatili - samouvereno je govorila Tunge dok je Baron pio. - Jesi li bio u Londonu? - upitala ga je i zapalila cigaretu. Baron je odmahnuo glavom. - D oći ćeš kod mene u London. Ja sam iz Brikstona, to je istočno đole u gradu. M oj ćale je vikar. Ima crkvu kojom rukovodi. Naša kuća je preko puta. T o je velika kuća i moj otac u njoj stalno prim a goste, sranje, znaš tamo je isto opasno noću - rekla je m irno. - A tvoja majka? - pitao je Baron. - Ona je umrla, odavno. Sanjam je stalno kako leti, sa labudovim krilima. - 1 m oja m ajka... - odgovorio je Baron, zaćutao i popio nov gutljaj. - Ne plaši se. Ja sam tu. M oraš da postaneš muškarac. Snažan i jak, muškarac sposoban da probije nebo. Ako to ne uradiš, uvek ćeš biti niko. Ajde, crveni Barone, poleti u svoju slobodu - gotovo mu naredi Tunge. Baron je spustio flašu. Gledao je uokolo. Ulica je bila prazna. Potrčao je ka spomeniku noseći sprej. Ispisao je grafit Punk. Kod k mu je zadrhtala ruka, pa je potrčao u pravcu Tunge. Pošto je nije video na mestu na kom ju je ostavio, uplašio se još više i potrčao ka Čika Ljubinoj ulici.

Graške znoja su mu se pojavile na čelu. Sakrio je auto-lak ispod m ajice i nastavio da trči.

U kuhinji Baronove kuće je sutradan ujutro i dalje bio rusvaj. Deda Bora se vratio iz bolnice. Sedeo je za kuhinjskim stolom u odelu. Gledao je sav taj nered po prostoriji: isprljane čaše, posuđe, ljusku jajeta, pikavce i isflekan stolnjak. Odeven u žutu trenerku, Baron je ušao u kuhinju. Prim etio je dedu i potrčao mu u zagrljaj. Deda ga je značajno pogledao. - Zar su ponovo bombardovali Beograd? - pitao je. Baron ga je poljubio i potom seo u stolicu pored njega. Zaćutao je i nam rštio se kad je video rusvaj koji je napravio sa Tunge. - Kako su te pustili iz bolnice? - pitao je Baron. - M a sinko, dosadni lekari, plaše se da će m i biti loše, pa su me terali da ležim tamo. Glupost, kad sam sposoban da hodam. Zdrav sam. Ne priznajem ja njihove teorije. Izem ti m edicinu bez V ase Pelagića. N aravno da sam pobegao, svaki zdrav čovek bi pobegao. Sine, neću da um rem u krevetu - ako treba da se gine, nek poginem na bojnom polju. Preživeo sam oba rata i još svašta, preživeću i anginu pektoris - kašljao je deda i dalje. Baron ga je gledao kako se briše m aram icom . - Neka devojka? - rekao m u je Deda. Baron je pogledao u pod i klim nuo glavom. - Izvini, bio sam pijan. O čistiću celu kuću. Evo danas - pokorno je rekao. Deda ga je uhvatio za ruku. Baron ga je pogledao u oči i rekao:

- Izvini, deda! - Šta je sa prijem nim ? - pitao je nežno Deda Bora. - Pao - kratko je odgovorio Baron. Deda se nasmešio. Klimnuo je glavom. Baronu je potekla suza. Deda ga je držao za ruku. Baron je gledao dedu, m irno i staloženo. - Sada ću prvo očistiti kuću - rekae-je. - I da znaš da mi je to teško, sve o v o ... Uplašio sam se za tebe kad sam video kola hitne p o m o ći... Možeš da ideš u svoju sobu, tam o je čisto - polako je govorio Baron. - Stefane, postao si čovek. Samo muškarci m ogu da tuguju nasm ejani. Obriši tu suzu, za čim žališ? - pitao je deda. Baron je promucao: - N i za čim , deda. - Evo, vidi mene. Ovoliko godina, onoliko patnji, i ništa. A suze davno presušile. Nego, gde mi je grafika iz predsoblja? - upitao je deda, a Baron je spustio pogled. Tiho je zaplakao. Deda je ustao i prišao mu. Zagrlio ga je desnom rukom . - E m oj sinko. Teške su tvoje godine. Ajde, ajde, junače. Šta sad? Mani tu grafiku, ide život dalje. Nisam hteo da te uvredim. Da te vide naši preci iz Like, sad bi te ism ejali - začinio je priču starac. Baron je podigao glavu. Ustao je i zagrlio dedu. - Zar smo m i Ličani? - usplahireno je upitao. Deda-ga je polako potapšao po leđima. - Ličani. Ličani. Postoji jedan deo tvog rodoslova koji ćeš tek otkriti. Im a nekih tajni u tvojoj porodici, ali mislim da je sada rano da ih saznaš - rekao je deda. - Deda, uvek si pun tajni - odgovorio mu je Baron. Sve m u se m utilo u glavi i slike su postajale bleđe. Tunge

je prosto nestala iz Beograda i iz njegovog života. Kao iluzija koja ga je dopratila do vrata sveta odraslih. Tam o gde jure furije i gde nem ir jaše na potiljku. Otišao je u svoju sobu. Nešto kasnije, popeo se na tavan. Svuda je bilo m nogo prašine. Otvarao je neke stare kutije i škrinje i sedeo na podu. Našao je i Deda Borinu kožnu torbu koja je bila zaključana. Želeo je da polom i bravu, da otkrije skrivene stvari, ali je odoleo. Bilo je rano da sazna šta se to događalo u njegovoj porodici. Ko je zaključao te tajne i zbog čega? Bilo je rano da zna. Baron je uzeo torbu i ostavio je sa strane.

M ića je sa bendom imao probu u garaži. Bila je to prava dem onstracija pank energije, bez m nogo muzike. Preglasno. M ića i b ubnjar su se popreko gledali. - M islim da im am pravo ime za bend - rekao je M ića iznenada. M om ci iz grupe su ga gledali znatiželjno. - Paraplegični rekonvalescenti - izbacio je reči M ića, i bubnjar je odsvirao tuš. - Sviraćemo spori pank - reče M ića, a m om ci se zaceniše od smeha.

U Rakićevoj ulici, na levom zidu Baronove kuće, bilo je sveže napisano Punk. Baron je krenuo iz kuće, a pod m iškom desne ruke nosio je ploču Seks Pistolsa.

Oduvek sam živeo u ubeđenju da su m ojiporeklom Jermeni. Deda m ije otkrio istinu da smo Ličani. Ali sada sam

se uverio da moje poreklo krije neku tajnu. Šta lije to što se namerno izostavlja iz m oje istorije? Ugled mi je porastao. Epizoda sa blesavom Tungeje završena. Skinula mi je mrak, na neki sumanut način. Rešio sam da postanem ozbiljniji. N ikad nisam uspeo da dobijem natrag grafiku Branka Ve Poljanskog^ je r ju j e Struja utopio nekom nepoznatom Nemcu. Cela ta stvar oko avangarde počela je u tom trenutku da me privlači. Rešio sam da se dobro pripremim za sledećiprijemni na Akademiji. Usput, uspeo sam da se na vreme upišem na Filološki, na Opštu književnost sa teorijom. Nešto kasnije, saznao sam za Necu i Emu. Prvaje otišla od kuće i sam a iznajmila stan, a druga preživela poku šaj samoubistva. Uglavnom, dosta mi je pan ka - razmišljao je Baron.

Slike su se lepile preko slika. Ruka koja je hem ijskom olovkom pisala po papiru crtala je Barona kako stoji uza zid, Barona sa drugovima, Barona pod suncem, Barona sa Tunge koja mu dodaje sp rej...

Bio sam omamljen ipesm e su sam epočele da sepišu. Zapisao sam: grafitni čovek na rubu anarhije, žena sa sedam osmeha, ptica koja je izgubila krila, osećaj da se vreme izgubilo kaoosm eh, kaožen a. N oćm ejepokosila... Reči... Ili slike crvenoghram a upustari, izgubljenegrafike, senke čoveka u trećem redu bioskopa. Čuo sam muziku i film je klizio niz moje misli. Svet m eje zagrizao i skinuo mi opnu kao magija.

Nisi videla ništa u Hirošimi. Ništa. Ne, videla sam sve. Sve - odjekivalo je u Baronovoj glavi.

U Kinoteci, Boki i Baron su sedeli u trećem redu. Gledali su film Hirošimo, Ijubavi m oja Alena Renea, rađen po tekstu M argaret Diras. Na platnu, u gro planu, dva para oznojenih ram ena lagano su se pomerala. Presecale su ih slike atom ske pečurke. You saw nothing in Hiroshima, nothing. I saw everything. Everything. Boki se nagnuo ka Baronu koji je kao hipnotisan gledao u platno. - Šta kažeš, a? - kazao je Boki. Baron ga nije čuo. Gledao je film. Boki je posmatrao Barona. Sjaj u njegovim očim a. Mrak.

„Punks not dead“ ili Lotofazi

,,U deseti dan ja stigoh do zemlje Lotofaga, Ljudi što im cv’jeće služi za hranu.“

Bio je lep dan posle kiše. Na kalendaru u jednoj radnji je pisalo: Srećna N ovagodina 1980. Reka autom obila se slivala niz Sarajevsku ulicu. Kod jednog semafora zaustavio se Jagodin alfa romeo. Nestalo je benzina i Baron je počeo da gura autom obil otpozadi. Jagoda mu se pridružio sa leve strane, upravljajući volanom spolja, kroz prozor. Policajac koji se nalazio u blizini gledao je u njihovom pravcu. Žena sa cegerom pretrčavala je ulicu. Policajac ju je zaustavio i naplatio jo j kaznu. Alfa rom eo je prošao kroz crveno svetlo krećući se nizbrdo. Jagoda n ije uspeo da ga zaustavi. Baron je potrčao za kolima. Nasred raskrsnice, autom obil se zaustavio. V ozači iz suprotnog sm era počeli su da trube i oko neposlušnih kola se začas stvorila gu žva.'

Bio je to početak jednog ludog vremena. Sve se dešavalo u trenu. K ao na filmu. Sve mi se dešavalo sada i odmah. Bila je to nova, 1980. godina. T am anje stigla. Titova eraje lagano prolazila. Osećalo se u vazduhu. Voljenipredsednik je bio ozbiljno bolestan. Konzilijum lek a ra je stalno zasedao. Novo vrem eje dolazilo, vreme slobode. Preboleo sam Tunge i ponovo pustio kosu. Zimu sam proveo družeći se sa Mićinom ekipom iz benda Paraplegični rekonvalescenti. Novu godinu sam proveo sa Jagodom, gurajući njegov automobil. On jepoku šavao da namesti neke kamenjarke, ali su se svi pokušaji kontakta sa devojkam a izjalovili. Nisam baš bio sasvim svoj. Priviđalo mi se sve što sam radio sa Tunge. Jagoda me je tešio na neobičan način. Vodio me je sa sobom na časove ginekologije, sve dok lekari nisu provalili da ima lažnih kibicera i dok nisu uveli proveru pom oću lične karte. Sa Bokijem sam razvio teoriju povezanosti voajerizma i film a. Osim u Kinoteku, počeli smo da odlazimo i u bioskop Partizan gde smo gutali erotske film ove i hongkonške akcione - mislio je Baron.

Neka devojka se ljuljala na klupi u parku. Bila je obučena u belu svilenu haljinu koju je zadizao ja k vetar. Jednom rukom je držala haljinu ,,a la M erilin M on ro“ u filmu

Sedam godina vernosti, a drugom ljuljašku. Mladi kamerm an sa kam erom ,,dva puta osam “ ležao je na zemlji tik ispred nje i snim ao je iz donjeg rakursa. Ekstravagantno odeven, u crvenom sakou i sa belim šalom k o ji se vijorio na vetru, Boki je čučao pored kam erm ana i rukama mu davao instrukcije. Baron je stajao sa strane i posmatrao.

B o k ije u Pionirskom parku snimio svojuprvu studentsku vežbu iz režije. Ja sam mu bio asistent. Zajedno sm opisali i scenario. Ulogu socijalističke M erilinkeje igrala Zvezdana, mlada koleginica saglume. B okije sa njom imao neuspešnu Ijubavnu aferu zbog koje umalo nije skočio kroz prozor svoga stana. Posle tog incidenta, malo manje sam se družio sa njim, jer jepostao isuviše destruktivan. Zvezdanaje bila i Emina bivša dobra drugarica. Od nje sam saznao da se Ema sa roditeljima preselila u Pančevo. Otrovje i dalje bio beznadežno zaljubljen u Emu i svakog dana je odlazio u Pančevo d a je vidi. Nikom nije pričao ništa o tome.

Neca je sa ruksakom stajala na ivici auto-puta. Iza nje je bio putokaz za Zagreb. Podigla je palac uvis. Dva autom obila su prošla pored nje. Pojavila se i jedna hladnjača. Neca je ustopirala kamion. Prišla je vozačevoj kabini i ušla unutra. Kam ion je odmah krenuo.

Sa Necom su se događale neprekidne frke dok nije odlučila da otfura za Amsterdam. Njen otac Zlatan nije hteo ni da čuje za nju od kada je pobegla iz kuće. Jedno vrem eje stanovala kod Miće, p a se posle preselila kod mene. Deda B o raje nije podnosio je r je bila nemarna i zahtevao je da napusti našu kuću. Zbog toga sam se sa njim žestoko posvađao. N ecaje bila plahovita, oteralaje mogdedu u majčinu i odlučila da ode. Posle koketerije sa lakim drogama, prešla je na hors. N tja više nisam mogao da budem ravnodušan prem a tome. Bio sam Ijut na dedujer m ije dirao drugaricu,

ali m ije laknulo k a d je otišla. Na rastanku, Neca nije želela da mi kaže ni reč. K a d je otišla, ispod jastuka sam jiašao njeno oproštajno pismo. Mislim da sam tada shvatio da vrem epolako ali sigurno razdvaja prijatelje i da se to zove nostalgija.

Slojevito obučeni Baron prolazio je između tezgi na Bajlonijevoj pijaci. Seljaci su prodavali voće, povrće, jaja, sir. Narod je naveliko kupovao.

Novo vrem eje počelo sa novim obavezama. Krenuosam da slušam predavanja na književnosti. Fakultet mi se nalazio u Đušinoj ulici i svakog dana sam ritualno pre nastave prolazio kroz Palilulsku pijacu. U to vreme sam saznao da se klasične gimnazije ukidaju i da se prelazi na nekakvo usmereno obrazovanje. Bio sam na neki način ponosan što spadam uposlednju generaciju gimnazijalaca uposleratnoj Jugoslaviji, Takođe sam bio srećan što moju generaciju ne kači služenje vojnog roka odm ahpo završetku srednje škole, što će uneti paniku među buduće usmerenjake. Jagoda je tu stvar prokom entarisao na njemu svojstven način: - Sledeće godine kad svi usmereni m ladići odu u JNA, mi ćemo bitijedini frajeri, a riba će biti napretek.

U prepunoj kafani Kolarac bilo je m nogo dima. Negde oko podneva, Baron je sa ekipom sedeo za stolom. Pored njega su bile bliznakinje Lola i Marina, tip sa brčićim a zvani Borut i m om ak u teksas jakni koga su zvali Bejbi Fejs.

- M islim da je Kafka najveći pisac svih vremena. Jeste li čitali Z am ak ? - rekao im je Baron. - Nisam. Ja volim D ostojevskog i mogu uvek da ga čitam - presekla ga je Lola. - D aj, ne tupi sa tim tvojim Dostojevskim - kazala je Marina. - Umukni, M arina! - nadovezala se Lola. - A što misliš da je Kafka super? Zar on nije bio šizofrenik? - upitala je Marina. - Kafka je bio realni luđak. Ja ti, vala, ne kontam te fantastične rom ane, m en’ ti je, bolan, H om er car. Čito sam Odiseju tri puta. Volim epizodu s narodom koji jede cvijeće - rekao je Bejbi Fejs. - Jeste Odiseja super, to je u stvari osnova svake avanture - zaključio je Baron. Pili su pivo, točeno u velike krigle. - Evo prim er, Džojsov Uliks, dokaz da se m it obnavlja. Historija kruži, sve je isto. Kod Homera ostrvo, kod Džojsa kavana - pričao je Bejbi Fejs. - Pametan nam je Bejbi Fejs, zar kod vas u Bosni ljudi čitaju knjige? - pitala je Marina. Bejbi Fejs ju je pogledao. - Može biti da na neki ne čitaju, al’ kod mene u Tuzli im a, brate, m nogo obrazovanog svijeta. I m anje nepismenoga nego i u sam om Beogradu - iskreno je rekao Bejbi Fejs. - Kad bi se zezali - nastavila je Marina. - Im a, m atere m i - uporan je bio Bejbi Fejs. - Ja verujem da im a - zaključio je Baron i ozbiljno klim nuo glavom. M arina se zasmejala. Usta punih piva,

Lola je prasnula u smeh i poprskala Barona i Bejbi Fejsa, koji se umusio. Borut je ležerno ispijao pivo. - Živeli! - kazao je Borut. - V i ste svi ludi. Ljudi nas gledaju - rekla je Marina. - I gde sm o on o stali? Kod K a fk e ... Im a u Zam ku opis kad Zem ljom er vodi ljubav sa krčm aricom na podu m okrom od piva. Lolo, sta misliš o tome? - kazao je Baron brišući rukom lice. Lola m u je prstim a prošla kroz kosu i otresla penu. Sm ejala se. - M islim da postaješ bezobrazan. Baron je protresao kosu. Kapi piva letele su uokolo. - Je 1’ ti to m ene muvaš? - kao naivno rekla je Lola. - Čisto onako, metafizički - nasmešio se Baron. - Živeli, narode! Kelner, donesi piva! - viknuo je Borut. Baron i Lola su se gledali. Žar u njihovim očim a niko drugi nije prim etio.

Baron je izašao iz svoje sobe i spuštao se stepenicama. Deda Bora je stajao u holu, nam ršten i naštim ovan za svađu. Baron je to odmah shvatio, pa je pokušao da ga eskivira. - Ode li ona mala m uslim anka? - rekao je deda ali Baron nije odgovorio. - Rekao sam ti nešto - dodao je Deda Bora. - Nećem o više o tom e - rekao je Baron prilazeći mu. - Ne dovodi mi više u kuću nikog bez pitanja. Ovo je još uvek m oja kuća, a tebi ako se ne sviđa, idi kod svog oca, pa nek ti on popušta. U ovoj kući se od pre rata, pobogu, zna neki red - kad se dolazi, kad se odlazi. Kod tebe se

sve izmestilo, noć u dan, doručak u večeru, još samo da se poturčiš - govorio je deda gledajući Barona u oči. - A jedva smo ih isterali... Baron se okrenuo i otišao. Ljutito je zalupio vratima.

Zadihani Baron je ušao u Lolin i M arinin stan. Stao je u hodniku. Sa leve strane se nalazila velika soba. Pravo je bila kuhinja, a sa desne strane m anja soba. U kuhinji, pored frižidera, za stolom je sedela M arina. Im ala je na sebi pantalone i brushalter. Preko puta nje sedeo je Borut u sivim pantalonama i beloj košulji. Na stolu su bile karte. M arina i Lola su se smejale. - Ajde, skini se! - cičala je Lola. Lola i M arina su se zasmejale jo š više. Borut se smejao kao da testeriše drvo. Baron je skinuo mantil. - Šta je, Borute, tebe su slabo skinule? - pitao je Baron. - Tam an sam dobio ful kečeva. Da nisi ušao, skinuo bih Lolu do gola - šalio se Borut. - Samo vi nastavite partiju. Nema frke. Ja ću samo da gledam - kazao je Baron. - Opa, vidi ti njega. Hteo bi da gleda! O pa, ne može, ne prim am o voajere - rekla je Marina. B aron je prim etio stvari razbacane po kuhinjskom podu: odeću, ukrase, šalove, m aram e... Lola je otišla u veliku sobu, a Baron je ušao u kuhinju. Na polici je stajao m ali radio-kasetofon, čula se pesma Šarla akrobate Niko

k a o ja . M arina je pojačala ton na radiju i počela da peva. Boru t je neveselo skupljao karte sa stola, Lola je zvala Barona iz druge sobe. Na njen poziv on je otišao u dnevni boravak gde su zidovi bili paranoidno crni. I inače je

nam eštaj bio u pank fazonu. Krevet je im ao iscepan roze čaršav, na zidovima su bili okačeni posteri i predmeti koji pripadaju pank ikonografiji. Lola je stajala ispred trokrilnog orm ana ofarbanog takođe u roze. Oblačila je kožnu haljinu sa velikim rajsferšlusom na leđima. Ogledala se u uflekanom ogledalu orm ana. U dnu sobe, ispod prozora, nalazio se pisaći sto prepun prljavih čaša i flaša. - Povuci mi rajsferšlus! - naredila je Lola. Baron jo j je prišao sa leđa. Prim etio je da njeno telo i nije tako loše, ali i da ispod vrata na leđima ima masnicu. - Da li ovo znači da me vodiš negde? - pitao je Baron i povukao rajsferšlus. - Idem o na žurku kod Deane - kazala je Lola veselo.

D eanin stan je bio u predratnoj kućerini sa visokim plafonim a. Ogrom ne sobe sa stilskim nam eštajem i um etničke slike na zidovima govorile su o trajnom bogatstvu Deanine porodice. Pića je bilo u izobilju, kao i ljudi koji su došli na zabavu. Gradska žurka je bila raj za snobove i m esto gde se predstavljaju novi m odni stilovi. N oćni život je nekima postao trajno opredeljenje, živeli su samo za žurke. Elem enti panka prožimali su se sa otmenošću, skupim odelima, frakovima i večernjim toaletama. Svaki pojedinac na žurki im ao je sopstveni autentični stil, od oblačenja do ponašanja. Preovlađivali su um etnici među kojim a je bilo i poznatih faca - slikara, muzičara i književnika. Treštala je muzika. Ljudi na zabavi stajali su u grupicam a i sa pićem u rukama. Novopridošli su se probijali kroz gužvu, pozdravljali se i ljubili. Bila je to neophodna koketerija. Sfere uticaja su se form irale oko

poznatijih ličnosti sa kojim a su u kontakt želele da stupe m nogobrojne našm inkane devojke. B aron je u velikoj sobi sipao sebi viski u plastičnu čašu. Sa pićem u rukama krenuo je u gužvu. Posmatrao je nepoznata lica, svestan da je i on njim a nepoznat. Lola i M arina su bile u društvu dva starija čoveka u plavim odelima. Baron je odvratio pogled od njih i krenuo u drugu sobu. Tam o su dve lepuškaste devojke igrale u ritm u regea. M ladić blaziranog lica se upadljivo glasno smejao. Čovek u belom odelu je pričao sa devojkom u crvenoj m ini-suknji. Baron je otišao u hodnik. Neka devojka sa povijenim nosom , u bordo kratkoj haljini, oblizivala je usne i slala Baronu čežnjive poglede. Dva mladića pored nje su duvala. Baron je ušao u sledeću sobu. Posm atrao je veću grupu ljudi koja se okupila oko svemirski odevene rok pevačice Aleks i isto tako odevenog slikara Koste Bunuševca. Neke devojke našm inkane kao narkom anke gledale su Barona, koji je u gužvi prepoznao svog poznanika Srkija, gitaristu M ićinog benda. - Otkud ti ovde? - pitao je Srki. - D ovele su m e neke drugarice sa fakulteta. A ti? - kazao je Baron - Ja znam Deu odm alena. Išli smo u isto obdanište - odgovorio je Srki. Prišla m u je neka riba i poljubila ga u usta. Potom je otišla bez reči. - Baš znaš puno sveta ovde? - pitao je Baron. - Barone, svi znaju da sam napravio prvu pank grupu u Beogradu. Je P ti M ića rekao da treba da sviramo u SKC-u prekosutra? Sine, razbićem o sve - kazao je Srki. - Znam. Kaži m i ko su ovi ljudi ovde? - nastavio je sa pitanjim a B&ron.

- Im a raznih, uglavnom umetnici. Daću ti savet. Ako hoćeš da ih sve upoznaš, nađi neku ribu iz ove ekipe. Radi na tom e. M oraš da ih ložiš na dobru žvaku. U poverenju, pola ovih ovde možeš još noćas da vodiš na gajbu - objašnjavao je Srki. - Ne verujem . Ja sam nepoznat - rekao je Baron. - Boli te patka, čim si ovde, poznat si. M oraš da imaš žvaku. Ja sve foliram da sam zvezda, pice se pale. Posle te stalno zovu na žurke, kapiraš? - bio je uporan Srki. - To je prosto ko pasulj, ali ti imaš bend - kazao je Baron. Prolazila je riba u farmerkama. Srki je zagrlio i krenuo sa njom . - Ažugerim mu semtu na m otoru - izbrbljao je on. - Šta reče? - pitala je plavuša. Srki je namignuo Baronu i otišao sa devojkom. Baron je ušao dublje u sobu. Prim etio je jednu kratko podšišanu devojku koja je stajala sama pored vrata. Prišao jo j je, ohrabren Srkijevim savetom. - Ja sam princ ostrva Surinam. Došao sam u Jugoslaviju da nađem princezu - iznenadio ju je Baron. - Ej o ’ladi, keve ti, nisam raspoložena za klince - rekla mu je ona. - T i me ne poznaješ? - dodao je Baron - Ne poznajem te i ne želim da te poznajem - odlučno je rekla devojka, okrenula se i otišla. Baron je gledao za njom . Ispijao je piće. Na vrata su ulazili tipovi sa flašama. Druga devojka je popravljala dekolte. Lola je palila cigaretu. Frik se isplazio. Dva tipa su zavirivala ispod jedne slike.

Frajer u kožnoj jakni uvodio je jednu ribu u ve-ce. Baron je izašao na terasu. Pred njim je pukao pogled sa Kosančićevog venca na Savu. Vitka devojka plave kose gledala je noć, nalakćena na ogradu terase. Baron jo j se m alo približio. Ć uteći, gledala je preko terase. Čula se muzika grupe Džem. Baron je okrenuo glavu i pogledao devojku. Suza jo j je zasvetlela na licu. - Izvini... što plačem - rekla mu je. Pogledali su se. Bila je obučena u plave pantalone i bluzu bež boje. Reklo bi se, starom odno. O ko vrata je imala plavu maramu. - T i si devojka iz m oje pesme. Sreli smo se jednom na autobuskoj stanici. Nosila si veliki slikarski b lok... - rekao joj je Baron. - Odvedi me odavde. M olim te - rekla mu je devojka koja se zvala Ljubica. Uspravila se i Baron je podigao glavu. - Zašto plačeš? - pitao je. Ljubica je gledala reku. Baron je pušio cigaretu. Neko vrem e su ćutali. Razm išljao je šta da jo j kaže, ali ništa pam etno nije mogao da smisli. - Ako hoćeš da m i pomogneš, samo pođi sa mnom. Idem o odavde - rekla je. Baron je klimnuo glavom. Krenuli su kroz sobu, Baron je Ljubicu pratio kroz gužvu. Neke face su se okretale za njom . Kod izlaza iz gajbe, prišao jo j je čovek u belom odelu, po imenu Živojin. - Zabava traje - kratko je rekao Živojin. Ljubica je skrenula pogled, otvorila vrata i izašla. Baron je krenuo za njom . Razm enio je poglede sa Živojinom . - Devojka te ništa nije pitala! - odbrusio mu je Baron i izašao za Ljubicom .

Ulice su bile sveže polivene, neonsko svetlo se ogledalo u baricam a. Ljubica je hodala dva koraka ispred Barona. Pratio ju je bez razm išljanja.

U klju čio je svetlo u hodniku jed n e zgrade. Ljubica je otključavala vrata stana. U šla je unutra i ostavila vrata otvorena. Baron je stajao i gledao za njom . Posle kraćeg razm išljanja ušao je i zatvorio vrata za sobom. Ljubica je upalila lampu u dnu sobe. Baron je prvi put ugledao prostran i zastakljen atelje. Štafelaj i ramovi sa slikama bili su poređani po podu. Šank je odvajao kuhinjski prostor. Tavanica je bila zakošena. Sa svih strana se video Beograd u noći. Ispod prozora na samom kraju sobe nalazio se krevet. Ljubica je uključila kasetofon. Čula se muzika Žaka Brela. Prišla je Baronu i dohvatila ga za ruku. Malo su plesali. Povukla ga je na krevet i poljubila ga. Baron je uzvratio poljubac. Ljubica je zaplakala. Baron se odmakao od nje. - Jesam li uradio nešto pogrešno? - pitao je. Ljubica je nastavila da plače. Zaronila je glavu u Čaršav. Baron ju je pomilovao po kosi. - M ožda je trebalo prvo da se upoznamo - rekao je Baron. - Umukni, idiote! - viknula je. Baron je zaćutao, a Ljubica se pridigla. Obrisala je suze levom rukom i pogledala Barona. - Izvini, sve je m oja krivica... Ne razumeš. Zaljubljena sam u drugog čoveka. Mrzim kada sam nem oćna. Sinoć sam htela da ga ubijem viljuškom - rekla je. - Ja mogu da idem, ako hoćeš - kazao je Baron.

- N e ... ostani. Ko si ti? - upitala je tihim glasom. - Zovem se Baron - odgovorio je. - Baron, um etnik ili aristokrata? - nastavila je sa pitanjim a. - Kako se uzme, pišem pesme - rekao je. - Da li ćeš napisati pesmu o meni? - upitala je Ljubica. Baron ju je gledao. Ljubica je ustala kao da je ne zanima odgovor. - Hoćeš da popiješ nešto? - prom enila je temu, ali je on odmahnuo glavom. - Izvini, sva sam izgubljena. Izvini za sve ovo - rekla je usplahireno. M enjala je raspoloženje iz sekunde u sekundu. Baron je zapalio cigaretu, razgledajući njene slike. Bili su to čudni, gotovo dečji portreti u drečavim bojam a. Ljubica je iz kuhinje uzela flašu vina i pila pravo iz nje. - Zoveš se Ljubica. Piše na potpisu slike - rekao jo j je Baron. Ispod portreta nekog čoveka njen potpis je bio ispisan zlatnom bojom . Ljubica je dodala flašu Baronu. - Uzmi vino, dobro je, neko francusko - rekla je i sela na patos preko puta Barona. I on je otpio gutljaj vina iz flaše. - Onaj čovek u belom odelu koji liči na tango igrača, onaj što je igrao sa nekom starijom ribom čini mi se, je 1’ on taj o kom pričaš? - pitao je Baron. - Bajka - odgovorila je Ljubica. - Da li te taj čovek m uči? - ponovo je pitao Baron. - M ogla bih da ti napravim portret. Imaš lepa usta - tiho je rekla Ljubica i on jo j je lagano dodao flašu. - I oči. U očim a je sve. Ceo život. I sva um etnost. Znaš za M od iljanija. O'n je znao da crta samo oči. Ovako, kao kineske - izgubila se Ljubica u svom svetu.

Te noći senke su bile drugačije, sve se nekako preokrenulo. Baron nikada nije sreo nekoga ko je govorio tako zagonetno. Radoznao po prirodi, želeo je da razotkrije sve Ljubičine tajne.

U sam ljeni Baron je hodao ulicam a. N oć je bila čudna, preduga. Gledao je svoj odraz u jednom izlogu. Senke su se prelivale, bledo svetlo klizilo mu je po vratu. Nikoga nije bilo da mu zasmeta u pesničkoj iluziji. T o je bio trenutak kada poetu preuzima lepota reči, kada mu se otvara kapija slika i em ocija, kada je dovoljan sam sebi i srećan što je živ. Bio je to trenutak kada sebe naziva Strancem , Poetom , bio je to trenutak da se veruje u anđele.

Sreo sam anđela. I bio sam pun pesama. Dobio sam i kratku lekciju o avangardi. Ljubica se raspričala o modernoj umetnosti, a ja sam samo klimaoglavom. Ništa nisam znao o tome. Im ao sam želju da kupim sve knjige o avangardnoj umetnosti i da ne budem tabula rasa. Zašto su ti kreativni Ijudi to radili? Zašto su toliki izginuli za umetnost, kad je za mnoge umetnost bila najobičnija glupost? Ništa mi nije bilojasno. Ko je čovek u belom odelu i u kakvu sam se igru upleo? Mislio sam da ću spavati, ali san sepretvorio u realnost. Ljubičine ruke su me privlačile ka njenim usnama. Slatko pijane. A i kuću sam izgubio - vrzmalo se Baronu po mislima.

Sledećeg jutra, Baron je ustao i lagano sišao u kuhinju. D eda B ora je bio obučen u odelo u stilu predratnog

gospodina koji sabajle čita novine. Baron se pravio da ga ne prim ećuje. Otvorio je frižider i izvadio puter. Stavio ga je na sto. Posuđe u sudoperi bilo je neoprano. Baron je uzeo hleb i seo za sto. Deda ga je pogledao. - Pa dobro, nem a te celu noć - rekao mu je sm irenim glasom, ali unuk je ćutke mazao puter na hleb. Deda ga je gledao. - Fin si m om ak postao, nikog ne slušaš, al’ ja da ti kažem, sinko, ne valja - dodao je Deda Bora. Baron je m irno nastavio da maže puter. - D obro de, nem am ništa lično protiv te bule Nercism e, al’ to društvo, sinko, donosi nesreću, znam tačno. N em oj da te povuku na dno, sa dna je teško podići se. D rogeri su to - govorio je deda a Baron je zagrizao hleb. - Nisam im ao ništa protiv devojke, vere mi, ali o n a ... Video sam u ku p atilu ... Baca špric u ve-ce šolju. Ponaša se nenorm alno. A droga je sm rt - kazao je deda. Ovog puta Baron je iznerviran bacio nož na sto. - Dosta! Jesi li ti norm alan čovek?! Vidiš da jedem! - rekao je besno. - N em oj, m olim te, takvim tonom da razgovaramo - prekorno je rekao deda. - Ma, je b ... - prosiktao je Baron, naglo ustao i žurno otišao iz kuhinje. - Radi ti šta hoćeš, ali m i drogere ne dovodi u kuću. Ako hoćeš ju rcaj se celu noć sa njim a, ali kuću ne dam! - doviknuo m u je deda. BarOn je gnevno ušao u svoju sobu i seo na krevet. Dohvatio je telefon. Držao je slušalicu u desnoj ruci, levom je okretao brojeve. U glavi mu se na trenutak stvorila slika Tunge koja skida kožne pantalone, pa je tu sliku zamenila slika Ljubice koja se osm eh u je... Konačno je dobio vezu.

- M ićo, kad je svirka? D oći ću na p ro b u ... M a frka je sa dedom, gnjavi me oko Nece. Znaš da je zad rt... Dofuravam za pola čuke. Dosta m i je više i ove gajbe, svega... - rekao je i upalio cigaretu. - O kej, dofuraću. Spustio je slušalicu. Prišao je polici za knjige i izvukao jednu o m odernoj um etnosti. O tvorio ju je i razgledao slike. Potom je pogledao prvu stranicu. Video je posvetu na kojoj je pisalo: Dragom Borivoju Baronijanu, prijatelj-

ski... Oto Bihalji Merin. 17. april 1930. Baron je pogledao na kalendar i video da je četvrtak, 17. april 1980. godine. Pedeset godina čudne koincidencije.

Baron je sedeo u Lolinoj sobi i čitao novi Džuboks. Čuo se smeh iz pravca kupatila. Baron je ostavio časopis i krenuo ka kupatilu. Jasno je čuo devojke unutra. - M arina, nem oj! - cičala je Lola. - M entolko, daj m i sapun - kazala jo j je Marina. Čuli su se kikot i šum vode. Zatim prskanje. Baron se sagnuo i provirio kroz ključaonicu. - Ha-ha-ha, ispao je - smejala se Lola. Sad je i M arina zacičala. Baron se uspravio i zakucao na vrata. - Slobodno? - pitao je. Čuo se još glasniji smeh. - N ije - rekla je M arina cerekajući se. - Jeste - negirala je Lola. Sm ejale su se. - Je 1’ jeste il’ nije? - pitao je Baron. - Neee - zavodljivo je kroz smeh rekla Marina. Skinuo je m ajicu i izuo cipele. Skinuo je i farmerke i ostao u belim gaćicama. Razbacao je stvari.

- Došao vam je u posetu specijalni gost iz kom isije za čistoću. I hoće da uđe! - viknuo je. - Neka pokaže propusnicu... M arina, sklanjaj nogu sa m ene - kazala je Lola. Baron je otvorio vrata kupatila i provukao glavu. Ugledao je dve gole devojke u velikoj kadi prepunoj sapunice. M arina je vrisnula. U gaćicama, ušao je u kupatilo. - Prim ate li trećeg? - pitao ih je. M arina je zagnjurila glavu pod penu. Baron je skinuo gaćice i uskočio u kadu. M arina je izronila. Bila je gužva u kadi. Baron je prešao na Lolinu stranu, iza nje. Lola se smejala i pokušavala da ga potopi u penu. - Drži ga, M arina! - viknula je. Baron se smejao. M arina je sela na ivicu kade, je r je bila prosto izgurana. Ili jo j je bilo neprijatno da gola sedi na Baronovim nogama. - Iskliznuo m i je . .. - kazala je M arina. Lola se smejala i potapala Barona kao igračku. - A aa... on je klizav kao sapun! - vrisnula je Lola. Ponovo je zagnjurio glavu u vodu. Kada je izronio, ugledao je ogledalo. Bilo je skroz zam agljeno. Lola se odmakla od njega.

U Lolinoj sobi, na krevetu, Baron je ležao u belom kućnom mantilu. Lola je bila u žutom kućnom mantilu i sušila je njegovu kosu. M arina je u m ajici i gaćicam a pušila cigaretu pored njih na krevetu. Zvuk fena ih je terao da govore glasnije. - Je l’ ova gajba vaša ili je iznajmljujete? - pitao je Baron.

- Kupili su nam matorci. Dok studiramo i ne snađemo se - odgovorila je Marina. - A gde su oni? - znatiželjan je bio Baron. - Žive u Valjevu - rekla je. - Nisam znao da ste iz Valjeva - kazao je. - Evo, sad znaš - potvrdila je Marina. Baron je ugledao poster D žonija Rotena na zidu. - Znate li da sam ja bio jedan od prvih pankera u gradu? Nosio sam zihernadlu i slušao Pistolsejoš sedamdeset sedme godine - pohvalio se. - Stvarno? - kazala je Lola. - Pa da, posle su to svi provalili, pa m i je dosadilo. Ispričaću vam jednom zanimljivu priču o ludoj pankerki sa kojom sam pisao grafite - rekao je i zamislio se.

Baron je stajao ispred Kinoteke i gledao plakat za film Erika Rom era Noć sa gospođicom Mod. Okrenuo se i u redu za karte ugledao Ljubicu. Prišao jo j je, a stariji čovek iza Ljubice nešto je progunđao. - Ej, zdravo. Ideš na film? - rekla je Ljubica - Mladiću, red je pozadi - ubacio se čovek iz reda. Baron ga je samo pogledao. - Kupiću ti kartu - rekla mu je Ljubica i namignula.

U m raku bioskopa, Ljubica i Baron su sedeli jedno do drugog i slušali ton na francuskom. D ok je ona zurila u ekran, on je stavio ruku na njenu. Ljubica ga je pogledala. I Baron nju. Poljubili su se. Sve je bilo rom antično, filmski.

Kasnije, u noćnoj šetnji kroz Pionirski park, Baron je zagrlio Ljubicu i govorio jo j nežno: - M islio sam kako bi biio lepo, film ski, kad bism o nas dvoje večno zagrljeni šetali parkovima, slušali noćnu muziku grada i gledali zalutale automobile. - T i si nepopravljivo rom antičan, sviđa m i se to. Znaš, kad sam bila mala, m islila sam da u bioskopu stanuju m ali ljudi sa m alim glavama i da je sve tako malo. Kao na Pikasovoj slici - šaputala je Ljubica. - Zar kod njega nije sve iskrivljeno kao kod kubista? - pitao je Baron. Ljubica se nasmejala. Spustila je njegovu ruku sa ramena da prekine rom antiku. Trebalo je da ostane u svojoj kuli poezije i da zagrljeni šetaju pod zvezdama, ali on je izabrao pogrešno pitanje. - Maštaš. Ili ne zn aš... - rekla mu je. - Sanjao sam t e ... O nako - govorio je Baron. - Kao kubizam - smešila se Ljubica. - Da, zakrivljeno - smušeno je odgovorio. - Ali da bi crtao kao kubista, prethodno moraš da znaš da nacrtaš čašu - kazala je Ljubica. - Ne kapiram - rekao je. - Tako. Nem a um etnosti u ljubavi - nastavila je. Baron je zastao i pogledao Ljubicu u oči. Ti si lepa - rekao je najiskrenije. - Kao šta? - pitala je Ljubica. - Kao ljubičasti saksofon u Poslednjem tangu - odgovorio je.* - Srebrni, misliš? Više volim da budem srebrna - kazala je ona.

- D o b ro ... kao srebrni saksofon od čokolade - dopunio je on. Ljubica ga je blago dotakla rukom po licu. Bilo je to kao m ali ljubavni šamar. Nasmejala se iskosivši glavu. Baron ju je gledao i upijao njenu lepotu. - Sanjao sam da smo vodili ljubav u zadimljenoj kabini parobroda, i jo š ... padala je kiša - pričao je. - T i si otkinuo - ponovo ga je odgovorom vraćala u realnost. Baron se uozbiljio. Ljubica je odmahnula glavom. Film se odavno završio. - Izvini, prost sam - rekao je, uplašen da je sve zabrljao seksualnim aluzijama. - Isprati me do kuće - kazala mu je ona. Išli su jedno pored drugog i ćutali. Baron je bio svestan da rom antika, prava rom antika, funkcioniše sam o na filmskom platnu ili na kič fotografiji. Bilo m u je veoma krivo što je tako. Mislio je o večnoj ljubavi koja se ne može ostvariti u ovom svetu. M islio je o tananim strukturama anđeoskih eteričnih bića koja se dodiruju u astralnim svetovima. D odir realnosti za njega je bio isuviše grub. Ali opet, samo u Ijudskom telu anđeli mogu osetiti dodir. Želeo je da zaustavi Ljubicu, da jo j dotakne lice, da je poljubi, možda čak i da je ugrize za usnu. Ali glas razuma ga je sputao. M islio je o konvencijam a, pravilima, mislio je previše i lepe poetske slike su pucale oko njega kao m ehurovi sapunice. U lična lam pa u blizini se palila i gasila. Iz trafoa se čulo zujanje. Baron je palio cigaretu i gledao u pravcu potkrovlja. Čuo je sm eh nekih prolaznika u dnu ulice. Pogledao je u tom pravcu, ali nije video ništa, samo kraj

ulice i nekoliko parkiranih automobila. U blizini se iznenada zaustavio jedan golf bele boje. Baron je m irno pušio cigaretu. Iz golfa je izašao čovek u belom odelu. Baron se trgnuo prepoznavši Živojina koji je išao ka zgradi u kojoj je Ljubica imala atelje. Ušao je u ulaz i upalio svetlo.

Bio je lep dan. Jagoda i Baron su sedeli u kafiću Zlatni papagaj. K elner im je stavljao kapućino na sto. Pored n jih su sedeli dve devojke i neki frajer sa flasterom na čelu. Baron je gledao u ogledalu svoj lik. Palio je cigaretu. - Sine, ne budi dete, ta riba je prefrigana. Izradiće te ko budalu. Taj tip jo j je garantovano frajer. Možda je trenutno u lošim odnosim a sa njim , ali to joj je sigurno važnija veza u životu. Ti si usput - kazao je Jagoda. Ali sa njom je sve nekako jednostavno. Ona uživa u razgovoru. U poeziji. U priči o rem ek-delim a - govorio je Baron. - Da, da. Luda je za tobom , a ne zove te u gajbu. Da želi nešto ozbiljno, ne bi toliko žvakala. Slušaj, mani poeziju, nego se zezaj. Ribe i poezija, to ti je ko Bog i šeširdžija. Bićeš jo j simpa, a drugi će da je kreše, znam bre, sine, te šeme. Nego, sledeći put navali na nju - nastavljao je Jagoda. - Jesi li ti, čoveče, ikad bio Zaljubljen? - pitao je Baron. Jagoda je srknuo kapućino. - T o sam preležao kad sam bio mali. T o je pubertetsld bluz - konstatovao je.

Ispred bifea u SK C -u bila je gužva pred koncert. T e večeri su nastupali Električni orgazam i Idoli. Bili su prisutni

m nogi pankeri i hipici. Poznate face. Baron je pogledom tražio Ljubicu. Video je M iću i Otrova kojim a su prilazili Gile iz Orgazma i Cane iz Urbane gerile, već afirmisani muzičari. Bili su nervozni, kao da je u pitanju zakazana tuča. M ića, Cane i Gile su se kretali kroz gužvu. Otrov je išao za njim a. Behu to mladi m om ci puni adrenalina. - Biće šorka, sine - kazao je O trov Baronu u prolazu. Baron je stajao sam i gledao kroz gužvu. Prim etio je mladića iz grupe Idoli u crnom odelu kako nosi melodiku, a onđa su Baronu dve ženske ruke zaklopile oči. - Pogodi ko je! - rekla je Ljubica. - N ajbolja riba u gradu - odgovorio je. O krenuo se i pogledao Ljubicu u bledom džinsu. Kosa jo j je bila sveže oprana i mirisala je opojno. Iz sale je grunula snažna muzika sa m ikrofonijom . Baron je uhvatio Ljubicu za ruku i ušli su u salu. Buka je bila velika, što od m ikrofonije, što od vike novotalasne publike. A ja kažem

a, zapevaii su Idoli. Ljubica i Baron su šetali kroz noć ka njen o j zgradi. Skoro pred ulazom, začula se buka dva m otora. Ljubica i Baron su stali. M otoristi su se zaustavili ispred njih. Jedan od n jih je skinuo kacigu. Im ao je sedu kosu kao svaki albino. Gledao je u Ljubicu. Drugi je sporo skidao kacigu. T o je bio mladić crne kose i povijenog nosa. Delovali su nestvarno, a Baron je pom islio da su dem oni iz druge dimenzije. Ipak, za takva bića dobro su poznavali Ljubicu. - Vojke, nisam nabavila... dobiću za tri dana - rekla je Ljubica. - Ko ti je ovaj? - pitao je crnokosi Vojke. - M oj drug, pesnik - sm ireno je odgovorila Ljubica.

Albino koji je žvakao žvakaću gumu, duvao je balon sve dok nije pukao. V ojke je gledao ćutljivog Barona. Napetu situaciju je dodatno podstakao Albino koji je ponovo do pucanja naduvavao balon. Ljubica je nešto tiho šaputala Vojketu koji je pokazivao glavom u pravcu Barona. Ljubica je odm ahnula svojom. V ojke je posle svega upalio motor. Albino je stavio kacigu. Vojke je m otorom krenuo ka Ljubici i Baronu. Zaustavio se pored Barona. Uhvatio ga je levom rukom za kragnu i privukao ka sebi. - Pesnik, nikad nas nisi video, ništa nisi čuo. Jasno? - rekao je. Baron ga je gledao. Ljubica je brzo sklonila Vojketovu ruku. Albino je turirao m otor. V ojke i Baron su se nem o gledali. Vojke je stavio kacigu. Dodao je gas i odjurio na m otoru. Albino je krenuo za njim , projurivši pored Barona. Ljubica je povukla Barona za sobom i ušli su u zgradu.

U Ljubičinom ateljeu bilo je upaljeno svetlo. Živojin je u elegantnom crvenom odelu sedeo u stolici za ljuljanje. M akazam a je sekao karton. Lju bica je zatvorila vrata. Krenula je desno, ka toaletu. - Upoznajte se - dobacila je. Živojin je ustao iz stolice i stavio svoj pribor na jedan sto. Rukovali su se. - Izvoli, sedi. Jesi li za čaj, vintidž dardžling, orandž pikok, erl grej, neld voćni? - pitao je Živojin. Baron je seo na jednu nisku m oderno dizajniranu stolicu. ŽivOjin mu je lagano držao lekciju o čajnoj ceremoniji. Baron ga je nemo posmatrao. Samo jeklim ao glavom. Živojinove lekcije o istočnjačkoj filozofiji delovale su zarazno.

- Čajevi su velika stvar, zen je prihvatio filozofiju čaja od ranog budizma. Rani budizam je stvorio m it o Kundalini Šakti, m it o supremnoj vatri. V atri središnjih čakri. Vidiš, čaj podgreva tu vatru ali blago da tinja. V ino je, recim o, razbuktava - pričao je Živojin. Priprem ajući čaj u kuhinjskom delu ateljea, delovao je odsutno dok je govorio kao da je kilom etrim a daleko. Baron je zapalio cigaretu. Pogledao je kroz prozor svetla grada. U činilo mu se da su bleđa nego inače, nekako sfumato. Noge su lagano počele da mu otkazuju. Kao da je m isteriozni čovek preko puta njega im ao nekakvu vlast nad njegovim telom ili um om . U činilo m u se da treba bolje da se brani, pa je uzeo šolju čaja. Gledao je u šoljice od porculana dok je dim izlazio iz čajnika. Cerem onija kao da je bila spremna da započne. Ubrzo je ušla Ljubica. Presvukla se u laganiju kućnu garderobu, u plavu trenerku na pruge. Retro adidas. T oliko senki se naginjalo kroz prozor da je Ljubica mogla da vidi svoj odsjaj u Baronovim očim a. - Upoznali ste se? - bila je razdragana Ljubica, poput žena koje koketiraju za naklonost više muškaraca. - Tvoj m ladi Baron je interesantna osoba. Jedan iz legije onih koji žive produženo detinjstvo - iskreno je rekao Živojin. Baron je ponovo osetio kako mu se jeza uvlači u kosti i kako mu trnu noge. Ljubica se obratila Živojinu. - Ostavi nas - rekla je. - Napravio sam vam čaj - rekao je Živojin tiše. N jih dvoje su krenuli ka izlazu. Šaputali su nešto u vezi sa m om cim a na m otorim a. Živojin je dohvatio svoj crni

šešir koji se nalazio iza fotelje. Sila, fluidna poput vetra, kao da je otišla iz sobe. Živojin se obrati Baronu. - Drži se čvrsto, mladiću. Videćem o se - rekao je. Živojin je pri izlasku poljubio Ljubicu u čelo i otišao. Ona je zatvorila vrata i vratila se u sobu. - N eobičan čovek. Čim e se on, u stvari, bavi? - pitao je Baron. - Državnom bezbednošću. Tako nekako - odgovorila je ona. Ljubica je sela na pod ispred Barona. Uzela je svoju šolju čaja i zatražila da prom ene temu. Pričala je o Polu Kleu, slikaru koji je pola života pravio crno-bele slike, a kada je jednom na nekoj livadi ugledao neko čudno cveće, strahovito šareno, u neobičnim nijansam a, počeo je da slika u boji. - Ja bih voleo da napravim pesmu u boji tvoje kose - Baron se vratio svom poetskom razm išljanju. Ljubica je pila čaj. Baron je gledao malo u nju, malo u mlad m esec koji se video kroz prozor. Konačno mu se vratila snaga. - Slušaćemo muziku, ako hoćeš - rekla je Ljubica. Prišla je gram ofonu i pustila lepu rom antičnu pesmu: francusku šansonu.

IV „Novi talas“ ili Kalipsa

,,A ja ću onima lađu u iskričavome moru Žarkim gromom pogodit i na sitno ja ću je razbit. Od ljepokose ja sam Kalipse saznao sve to.“

April 1980. godine nije delovao kao naročito važan mesec. U stvari, bio je isti kao i svi drugi. Ali nešto je lebdelo u vazduhu , kao neki kolut dima, kolutslobode. Ljubica m ije pom erila m ozak i bio sam opčinjen snagom njene ličnosti. Ona je imala nešto što m eje razbijalo. I zn alaje da hrani moju radoznalost. Dala mi je specijalno izdanje časopisa V idici - R ečnik tehnologije. Mislio sam tada da kapiram te zamršene stvari.

Baron je bio sam u svojoj sobi. Sunce se tog jutra probijalo kroz poluspuštene roletne. Č itao je Rečnik tehnologije paleći cigaretu. Kolutovi dima lebdeli su okolo.

Dečaci tehnolozi-funkcioneri, naučnici, filozofi, umetnici. Zašto su tehnolozi dečaci? Jednostavno zato što nisu sazreli da bipostali ličnosti... Ljubicaje bilafascinirana ovim rečnikom. Nažalost, taj broj Vidika je bio uskoro zabranjen. Počeo sam da shvatam da me zanimaju tajanstvene stvari, tajne spletke, masoni, tajna društva. Ljubicu i Živojina sam shvatio kao Ijude iza zavese. Oni su pokretali nešto, a ja nisam znao šta.

Boki i Baron ulazili su u kafanu Grčka kraljica. Kafana je bila zadimljena i svi stolovi su bili puni. Bilo je tu bradatih slikara s obližnjeg FLU, intelektualaca, hipi riba, panker a ... U separeu u dnu kafane bila su dva slobodna mesta. Boki i Baron su baš tam o seli. Za susednim stolom sedeli su tvorci benda Idoli - Šaper, Krle, Divljan, Papić i Tucko. Gledali su neke fotografije. - Ovo su oni iz Idola - šapnuo je Boki Baronu. - Znam ko su, bio sam na koncertu - rekao je Baron. Počeli su priču o prijem nom na režiji. Boki je namerno pričao glasnije kako bi svi čuli da je student režije. Papić se za susednim stolom toliko zasmejao zbog neke priče da je prekinuo Bokija i Barona u dijalogu. Na ulazu u kafanu Baron je prim etio Ljubicu sa velikom slikarskom torbom u rukama. O na je preletela pogledom po prisutnim a u lokalu i izašla. Baron je bez reči ustao i potrčao za njom , ostavivši za stolom iznenađenog Bokija. ‘ Baron je sustizao Ljubicu u Knez Mihailovoj. Sa leđa joj je vešto izvukao slikarski blok i stao. Ljubica se okrenula. Kad ga je videla, nasm ejala se.

- T i si lud! Nem oj više ovako naglo da me zaustavljaš. Inače sam sva istraumirana! - viknula je nervozno. - T u sam sa drugom u Kraljici, ajde sa m nom na kafu - ubeđivao ju je Baron. Ljubica je uzela od njega samo blok. - U žurbi sam. Baj! - krenula je. Baron ju je ponovo sustigao. - Ne kapiram tvoje fazone. Nećeš da se čujem o, kao videćemo se, šta ti je? T o je nenormalno. Dosta mi je tvoje igre skrivalica. Šta se praviš tajanstvena, misliš da nisam shvatio da ti i Živojin dilujete drogu? - kazao je on. - Nem oj da si bezobrazan. Ko si ti, uopšte? - iznervirala se Ljubica. - Recim o, neko ko te voli - polako je izgovorio Baron. Ljubica je odm ahnula glavom. - Kako možeš? Ništa nije bilo između nas, shvati. Ništa - ubeđivala ga je ona sa žarom u očim a. - Ništa? M eni je bilo svašta - uporan je bio Baron. - Slušaj, ti si ludak. Ja te ni ne poznajem. Pričali smo dva puta i to je sve. Ja živim svoj život, je l’ ti jasno? Šta hoćeš? Da spavamo? Želiš dete sa mnom? Šta hoćeš?! - ljutito je rekla Ljubica. - Izv in i... Ja poznajem drugu osobu - izustio je. Zaćutao je i stao. Pustio ju je da ode. Ponovo ga je dotakla loša sudbina. Jedan ovakav susret, ma koliko bio naivan, može da bude prekretnica. Da ga ponovo vrati u stanje m irovanja. U stanje preispitivanja.

U diskoteci F D U puštana je beogradska nova muzika. Nju vejv publika je preko noći stasala iz generacije bivših

pankera. Važni su bili imidž, stil, šarena odeća i ekstravagantni detalji. Bio je prim etan i blag uticaj pop-arta. M noštvo ljuđi izlazilo je iz bioskopa FD U , pored diskoteke. Ulazili su na podijum , kao i na galeriju sa koje se podijum lepo video. Dominirala je džinovska disko-kugla. Baron i Jagoda su bili tu. Pozdravljali su se sa prijateljim a Zubom, M arkom i Alisom. Baron je odšetao na galeriju i posm atrao podijum . Novi stil u muzici je bio ska. Hit je bio One Step Beyond. M ladići i devojke su klečeći u ,,vozićima“ igrali ska, kao u spotu grupe Mednes. Ostali su skakali uvis.

Lola i Marina, Ljubica i Živojin, Mića i fr k a sa njegovom pan k grupom, Otrov i njegovi Šašavi psihotroničari, Jagoda sa svojim Ijubavnim ,,K azanova“ savetim a... sve se to pom ešalo u mojoj glavi. Bio sam uveren da je posredi neka magija i d a je Ljubica veštica. K rugje bio zatvoren. Osećao sam da sam zarobljen u nevidljivoj kuli, a oko nje je ska muzika.

D ok je Baron posmatrao razuzdanu gomilu, Jagoda ga je uhvatio za ruku i povukao. Rekao je da ga vodi na jedno mesto. Jagoda i Baron su izlazili iz diskoteke, a jo š jedan „Mednes-vo zić“ kretao se za njima.

Baron je pratio Jagodu kroz hodnike FD U . Kroz m rak su išli ka glumačkoj učionici gde je bila privatna žurka. Čula se muzika iz diskoteke.

- Neke glumice su nas zvale na duvku - rekao je Jagoda. - Ja ne duvam - odgovorio je Baron. - Nisi ni probao. Im a da otkineš - ubeđivao ga je Jagoda otvarajući vrata učionice. Sfum ato svetlo dopiralo je iznutra kao da su to bila vrata u neki drugi svet. - Upadamo! - viknuo je Jagoda.

Glumačka soba bila je na dva nivoa. D onji nivo je činila bina, sva u parketu. Na gornjem nivou su bile klupe i miks pult za svetlo. Reflektori su bili upaljeni. Tip u roze čarapama i trenerci svirao je klavir. Dve glumice, Beta i Zvezdana, besom učno su se okretale po sceni. U prostoriji je bilo desetak ljudi. Neki su sedeli u klupama. Otvorene flaše vina stajale su na stolu. Tu je bio i Zuba sa ekipom, dva mlađa glumca motala su džoint. Tri devojke su se smejale. Među njim a je bila i jedna sitna crnka u belom miniću. Baron ju je odmerio. Glumac za klavirom je pevao i svirao Brehtovu i Vajlovu pesmu M ack the Knife. Tip sa dugim zulufima se zezao za miks pultom. Ugasio je reflektore. - Daj, upali! - viknuo je neko. Svetlo se ponovo upalilo. D žoint je goreo. Kružio je od jednog do drugog, sve dok nije stigao do Barona, koji je uzeo i povukao dim, nakašljao se, što je zasmejalo devojke. Crnka je pokazivala prstom na Barona. Glumac u m antilu je skočio na scenu i ludački se sm ejao. Kao egzibicionista, plašio je Betu i Zvezdanu. Sitna crnka u belom m iniću prišla je Baronu. Nosila je vino dok su se čuli smeh i pesma. Odvela je Barona u jedan hodnik. U ćošku, u polumraku, njih dvoje su seli na ispust prozora.

Dodala je Baronu džoint koji je on duvao dok je ona cugala iz flaše. Gledala ga je nekoliko m inuta, pa mu je lagano stavila ruku na kosu. Nasmešila se i sklonila ruku, pošto ju je Baron samo tupo posm atrao. Nešto kasnije, bila je još konkretnija. - Šta bi ti noćas radio? - pitala ga je i raširila noge kako bi on prim etio njene crvene gaćice. Baron se ponovo zakašljao od džointa. Ona se nasmejala. Jedva je uspeo da se umiri od kašlja. - Na šta to mirišeš? - pitala ga je crnokosa. - Parfem. Pom iriši tu - rekao je. - Znam tu foru. Krenem kao da ti pom irišem vrat, a ti me cm okneš u usta - nasmejala se Crnka. Baron ju je nem o pogledao. Uzeo je od nje džoint i ponovo dunuo. Čuo je Jagodin glas kako ga doziva iz hodnika. Pogledao je u mrak. Bilo je vreme da se krene dalje.

Jagoda je alfa rom eom projurio kroz crveno svetlo na semaforu. Treštala je muzika sa kasetofona. Do Jagode je sedeo Zuba, pozadi su bili Baron, devojka koju su zvali Crnka, i njene dve drugarice. Crnka je bila kostimograf, otkrila je Baronu da jo j je Em a drugarica. Druge devojke su se neprekidno smejale. Zuba je zavijao kao kuče gledajući mesec. T o je oduševljavalo devojke. Dve ribe su cugale iz iste flaše. Baron je zagrlio Crnku koja ga je sabila uz sama vrata, dok je Zuba lajao. Okrenuo se ka ribama i dahtao isplaženog jezika. Jedna od riba se nagnula ka nj*emu i pokazala mu svoj jezik, potom je počela histerično da se kikoće. Baron je bio miran, lagano se osmehivao, tup od slabog i verovatno jako nekvalitetnog hašiša.

*

* *

Na žurki u Jagodinom stanu bila je njegova ekipa iz kola, a uleteli su i Zveki, Beta, te glumac koji je pevao Brehta. Bili su tu i Jovan, vitak mladić sa pank cvikerima, Bora panker i dve klinke u hipi fazonu. Celo društvo je bilo pijano i naduvano. U kuhinji, Baron je sa Crnkom sedeo u mraku. U celom stanu svetlo je bilo prigušeno. Zveki, Beta, glumac, Zuba i Jagoda igrali su uz muziku. Pošto su bili pripiti, njihov ples je bio trapav, gegajući, grogi. Sudarali su se i pađali. Zveki je pala na sto u sobi i polomila ga. Bora panker je u ćošku sedeo na parketu sa dve hipi klinke i zabavljao ih. Jovan se na krevetu ljubio sa jednom od Crnkinih drugarica. Druga drugarica je bila u kupatilu, gde je sedela na ve-ce šolji i mazala usta karminom. Zuba je podizao Betu uvis, a nepoznati glumac je pao preko Zveki na pod gde su se ljubili i smejali. Jagoda je krenuo u kuhinju. Na vratima se sudario sa naduvanim Baronom koji je držao za ruku Crnku. Jagoda mu je pijanim glasom rekao da vodi devojku u sobu njegove keve. Crnokosa devojka se blazirano smejuljila. Koketno je napala Jagodu. Uhvatila ga je za ruku. - Ajde i ti sa nama. Nešto da vam šapnem - rekla je. - Si, sestro - sm ejao se Jagoda. Iz ve-cea je izlašla Crnkina drugarica, bila je sumanuto našm inkana, kao da dolazi sa neke astečke cerem onije. Prišla im je. - Gde ste krenuli? - pitala je. - M om ci nas vode u sobu greha. M arice, hoćeš da im odamo našu tajnu? - pitala je Crnka. M arica se zasm ejala na n je n e reči, a B aron jo j je pustio ruku. Jagoda je zagrlio M aricu. Začulo se zvono

na vratima. Potom su se otvorila vrata i unutra je ušla Jagodina devojka M ira. Ljutito je pogledala u dečka, pa u ostale. Jagoda je spustio ruku sa M aričinog ramena i pijan prišao svojoj devojci. - Baš sam hteo da ti telefoniram - rekao je Jagoda. M ira ga je m latnula roze tašnom koju je držala u ruci. Jagoda je stavio ruke na glavu i držao ih tako dok ga je udarala. - Šou, koji blam - cerekala se Crnka. Jagoda se pod udarcima sklanjao u drugu sobu. - M iro, ljubavi, objasniću ti. N ije bilo ništa - pravdao se Jagoda. Tuču su nastavili u drugoj sobi, dok je Baron ostao sam sa dve devojke. Crnka je zagrlila Maricu. Poljubile su se u usta. Baron ih je zapanjeno gledao. - Šta je ovaj dečko zino? - pitala je Marica.

D ok je svitala zora, Baron je bio u gradskom autobusu. Nalaktio se na sedište ispred sebe i zaspao. Ljudi su ulazili, uglavnom radnici koji su kretali na posao. Gleđali su u Barona. Niko se nije usudio da sedi u njegovoj blizini, očiju zakrvavljenih od nespavanja delovao je prljavo i opasno. Bio je m am uran, ali je ipak došao do Ljubičinog solitera. Čule su se ptičice, a sunčevi zraci su se reflektovali na staklima prozora nižih spratova. Pred ulazom u soliter bila su parkirana dva m otora, plavi i žuti. Baron je zastao. Klim ao se od um ora. Iz prostora ispod stepeništa pred ulazom u zgradu istrčali su V ojke i njegov drug Albino. Uhvatili su Barona i savili m u ruku na leđa. Gurali su

ga u ulaz. Baron se opirao, pa je u ulazu dobio šamar od Vojketa, koji mu se nagnuo nad glavu. A lbino je izvadio iz džepa skakavac. Pritisnuo je dugme i nož je izleteo uz karakterističan zvuk. Albino je stavio skakavac pod Baronova rebra. Ispitivali su ga u vezi sa Ljubicom . Baron nije želeo da govori. Hteli su da ga povrede, da ga zarežu, da mu malo puste krv. N aročito je A lbino bio nervozan. U blizini su se iznenada pojavila kola sa uključenim rotacionim svetlima. Sm atrali su da je Baron zvao m iliciju, ali on je tvrdio da nije. V o jk e ga je lupio pesnicom u glavu. Baron se stropoštao na beton. V ojke i A lbino su potrčali ka m otorim a. Čula se sirena p olicijskih kola. V ojke i Albino su zbrisali. Posle nekoliko trenutaka, pred Ljubičinom zgradom se zaustavio beli golf. Na krov mu je bilo zakačeno rotaciono svetlo. Ruka u elegantnom belom odelu skinula je svetlo s krova i stavila ga u kola. Živojin je izasao iz golfa i prišao onesvešćenom Baronu. Odneo je mladog pesnika do Ljubičinog ateljea. Položio ga je na krevet. Sve stvari u ateljeu bile su porazbijane i nije bilo nijedne slike. Živojin se vratio do vrata. Brava je bila obijena. Pritvorio je vrata, otišao u kuhinju. Uzeo je sunđer i natopio ga vodom. Prišao je Baronu i počeo da m u briše čelo. Baron je polako dolazio sebi. Prim etio je Živojina. - Ljubica želi da te vidi - rekao je Živojin. - Šta se dešava? Gde je Ljubica? Ko je rasturio gajbu? - panično je pitao Baron. Pridigao se. Ž ivojin je bacio sunđer preko šanka. Napravio je kolutić dim a i oduvao ga. Bio je smiren ili se pravio da je smiren, što je bio rezultat dugogodišnjeg psihičkog treninga. Delovao je poput nekakvog samuraja.

- Ispričaću ti ukratko. Za dva sata putujem o u Beč. Ja i Ljubica. M oram da je vodim tamo da bih je zaštitio. Povešću te na aerodrom - rekao je Živojin. - Zašto si je terao da prodaje drogu? - pitao je Baron. - T o je deo duže priče. Droga je najm anje bitna. Ona je bila samo paravan za Ljubičino druženje sa V ojketom , tim malim idiotom sa m otorom u koloru. Trebali su mi neki podaci koje ima njegov ćale, a Ljubica ih je dobavila. Shvati, Ljubica i ja, mi smo partneri. Nije bitno za dalju priču. Ne znam šta si jo j uradio, ali želi da te vidi. Rekao sam jo j da se ne upliće u veze sa mladim zgodnim umetnicim a. T o donosi nesreću - rekao je Živojin gledajući Barona sa određenom dozom simpatije. Baron se uhvatio za glavu. - Ako odem o na aerodrom - konstatovao je - to će biti kao u filmu Kazablanka.

Svi avioni stajali su na pisti aerodrom a Beograd. U holu zgrade vladala je jutarnja gužva. Baron i Živojin ulazili su kroz vrata sa senzorima. Ljubica im je trčala u susret. Zagrlila je Živojina. - Doveo si ga - konstatovala je i Živojin je klimnuo glavom. Ljubica je pogledala Barona. Gledali su se. - Loše izgledaš - kazala je. - O stavljam vas same. L ju bice, čekam te za deset m inuta na ulazu D. Karte su kod mene. Idem da proverim da li je sve u redu sa prtljagom. M ali Prinče, ćao. Drži se prave um etnosti, ona je uvek onoliko retka koliko je skupa - rekao je Živojin sa osm ehom i otišao dalje. Baron ga je uhvatio za rame. Živojin se okrenuo.

- Hvala - rekao m u je Baron. - M islim da je ovo kraj jednog divnog prijateljstva - poručio je Živojin, nasm ejao se i otišao. Baron je pogledao Ljubicu sa žarom u očima. Pokušao je nešto da kaže, ali nije uspeo. Ljubica je oborila pogled. Baron je razgledao njenu kosu. Ona je podigla glavu, a oči su jo j bile pune suza kao i prvi put kada ju je upoznao. Sve je previše ličilo na Kazablanku. Stavila je glavu na njegovo rame. Baron jo j je pom ilovao kosu. - Zašto m oram da te izgubim? - tiho je izgovorio. Ljubica je ponovo podigla glavu. Ljubili su se dugo dok su ljudi prolazili oko njih. Zatim se naglo odmakla od njega i bez reči otrčala u smeru u kom je otišao Živojin . Baron je gledao za njom i znao da je više nikada neće videti. Bio je nem oćan i svestan da zauvek gubi nekoga koga bi možda mogao da voli.

Baron je hodao po mostu. Gledao je reku autom obila i polako gazio trotoarom . Iluzija rom antike se srušila u sudaru sa stvarnošću.

Ljubica je otišla. Nisam želeo da sepom irim sa tom činjenicom, nisam želeo da se ponovo zaljubim kd napaljeni balavac. A jesam. Oblaci su mi seprim icali i šaputali kao da su njene usne. Biosam iznemogao od snažnih osećanja. Goreo sam iznutra i žudeo za njom. Nešto seprim icalo iz daljine. Zvučaloje kao topot konja ili bujica. Neki ogroman talasje krenuo ka meni. B io je to džinovski novi talas. Išao

je snažno ka m eni... Ne samo ka meni. Nešto ogromno kao tuga. Bio sam siguran da će se nešto važno desiti.

U Lolinoj i M arininoj kuhinji bio je polumrak. Sveća je dogorevala nasred stola. Lola, M arina i Baron su prizivali duhove. Slova izrezana na beloj hartiji bila su poređana kružno. Jedna čaša je bila u sredini kruga. Svako od prisutnih držao je ispružen kažiprst i njim doticao obod čaše. Bili su sm rtno ozbiljni. - Duše, ako me čuješ, kreni ka, d a ... Duše, da li si tu? - prizivala je Lola. - Duše, da li si tu? - nastavila je Marina. Čaša se nije pomerila. Baron je sumnjičavo gledao prvo Lolu, pa M arinu. - Probaj ti da ga zoveš - obratila mu se Lola. - Ne verujem da um em - pokušao je da se izvuče Baron. Ćutali su i koncentrisali se. Lola je konačno odmakla prst od čaše, M arina takođe. - Ne vredi. O n ne veruje - rekla je na kraju Lola. - Uvredio si duha - dodala je Marina. Baron je sklonio prst sa čaše i počeo da im objašnjava kako ne veruje u ovakva prizivanja, a možda ne veruje ni u šta, osim u ljubav. Lola je dohvatila cigarete s kredenca. Devojke su bile sigurne da se zaljubio i da deluje potpuno konfuzno. Baron ih je pogledao poluotvorenih usta. - Sve m i deluje nestvarno. Kao da smo odjednom svi prestali da živimo. Ali nisam na to m islio ... - govorio je. M arina je ustala i zevajući krenula u sobu. Loli i Baronu se nije spavalo. Baron je im ao tup pogled, a u glavi

m u se povrem eno pojavljivala slika Ljubice sa velikim blokom u rukama. - Ako ne veruješ u duhove, što se plašiš da ostanemo sami? - pitala je Lola. - M a ne, ne plašim se to g a... Znaš kako izgleda havarija nekog broda? Tako izgledam. Ne mogu nigde da odem. Sve je uzaludno. Totalni mrak - depresivno je progovorio. Lola je uhvatila Barona za ruku i pogledala ga u oči. - Ruke su ti kao led - šapnula mu je. - Im am lošu cirkulaciju - šapnuo je on njoj. - 1 meni je hladno - rekla je. - Ostani da spavaš kod mene.

U krevetu u njenoj sobi, Baron i Lola ležali su pokriveni sa tri ćebeta. Neka vrsta narandžastog prigušenog svetla prolazila je kroz prozor sa ulice. Lola je uključila kasetofon. Muzika je bila lagodna i tiha. Lola je ležala pored Barona, nalakćena na levu ruku. Gledala ga je. Onda se naglo sagnula i poljubila ga. On je prihvatio poljupce. Lola se zasmejala. Baron ju je pitao šta je smešno. Pokrila ih je oboje ćebetom. Bio je 4. m aj, a u Lolinoj sobi vest da je um ro Drug Tito nije imala nikakvog značaja. Ćebe se talasalo, a roletne su bile spuštene. Sa radija se čula klasična muzika. Ćebe se pomeralo kao živo. Ponekad se pretvaralo u lakat, nekad u nogu. N arandžasto svetlo lam pe ocrtavalo je senke crne pokretljive mase. Kao na slici Đ orđa de Kirika. Sa radija se čuo glas spikera koji je saopštavao vest o sm rti predsednika. Sa tom vešću preplitali su se zvuci vrhunca uzdaha Lole i Barona. Dve znojave glave izronile su ispod ćebeta.

* * *

Kod dede u sobi je bio polum rak kada se Baron vratio. Roletne su bile spuštene. Prostorija je bila svečano obasjana zlatnobraon bojom , a Deda Bora je sedeo u fotelji i plakao. Deda Bora pogleda u unuka. Krupne suze bile su mu u očima. Nešto u vezi sa Titom ga je duboko pogodilo, nešto nepoznato Baronu. Mladi pesnik je znao da deda gaji ,,velike“ em ocije prema kom unistim a. Ipak, imao je strahopoštovanje prem a vladarima.

N oć je odbijala svetla po gradu, blagi vetar je ljuljao svetiljke. Baron je prolazio U licom M oše Pijade. Ljudi su stajali u m im ohodu. Dva policajca su stajala u blizini i nadgledala ljude. Baron je skrenuo u Nušićevu. M asa sveta prolazila je u suprotnom smeru. Baron je posmatrao njihova lica. M ajku s detetom. Gospodina u mantilu. Čoveka sa izboranim licem. Hipika u džinsu. Dve žene koje ridaju. K otrljajuću usporenu masu sveta.

U Baronovoj sobi igrale su senke. Prigušeno svetlo je sve stvari u n jih pretvaralo. D eo stola, deo fotelje, olovke, časopis na podu, izvrnuti orao, bicikl, globus, pepeljara, dve čaše, džemper, gramofon, splet žica, ogledalo na plafonu, sve se mešalo sa vetrom koji je prolazio kroz odškrinut

prozor i blago njihao kanap za podizanje roletne. Plastični deo na kraju kanapa povremeno je udarao u prozor. Jači udar vetra otvorio je prozor širom. Na grafitu Punk is not dead, ispisanom na fasadi Baronove kuće, neko je crnim auto-lakom precrtao not. Euforija oko Titove sm rti se lagano stišavala. Više nije bilo kolektivne tuge i plača.

Baron je prolazio pored Mićine kuće. Primetio ga je u dvorištu, pored trošne šupe, kako sedi na kam ionskoj gumi. Im ao je zavoj na glavi i flaster iznad levog oka. Baron je saznao da je M ića sa bendom im ao svirku u jednom klubu noć pre nego što je T ito um ro, izbila je tuča, a povrh svega je oko ponoći upala m urija. Nisu bili nežni prema m om cim a iz benda. M ića je od nekih tipova sa periferije dobio po glavi. Baron i on su pušili cigarete i konstatovali da ovo nije bila zemlja za pank.

„Veliki talas“ ili Nausikaja

„Dvorkinje ćerke tvoje prim’jetih na obali morskoj, Igrahu se, a ona među njima boginji slična.“

Januara 1981. godine u dvorištu Baronove kuće bilo je tm urno i hladno. O staci snega jo š su se videli na travi. Baron je bio u grom bi kaputu i vojničkim dubokim cipelama. Izlazio je iz kuće i zaključavao vrata. Kad ih je zaključao, krenuo je kroz dvorište ka ulici. Dan je bio napadno siv.

Te 1981. godine bila je oštra zim a sa mnogo snega. Jesen m ije ostavila maglovite utiske. Bio sam p oražen p o drugi put. Ponovo sam okinuo na Akademiji. Ništa od režije. Nisam uspeo čak niprvi krugda prođem. Prosto, odbili su me kao od šale. K ao da sam uzalud trošio vreme. Razbijen, tražio sam utehu u studijama književnosti. Čitao sam knjige neprekidno ipoložio sve ispite iz prve godine. Deda

je bio zadovoljan igovorio m ije da se otarasim većjednom tog pogrešnog sna o režiji. Nisam ja za to, pričao je i jo š me više nervirao. Sve je to u meni stvaralo još jaču želju da uspem, da položim prijem ni i d ajed n og dana snimam film ove. Smislio sam svoju teoriju o tome kako se prave dobrifilm ovi: odfilm a je potrebno uzetislike, a o d p e s m e emocije. Tada me niko nije mogao razumeti.

Baron je u Ateksovoj prodavnici isprobavao crveni sako. Ogledao se u ogledalu. Mlada prodavačica ga je merkala. Baron je napravio niz grimasa. Prodavačica se nasmejala.

Moj odnos sa Lolom nije bio dugog veka. O naje sve shvatalaprijateljski. Osim seksa bezstrasti sa mojestrane, jednom ili dvaput nedeljno, sa njom nisam imao ništa zajedničko. K ad sam išao u njenu gajbu da radimo te stvari, osećao sam se kao da idem na neki posao koji treba pošteno obaviti. Ipak, osećao sam sam opouzdanje i vrlo brzo otkrio da lako mogu d a je zadovoljim ... Život mi sepretvorio u monotoniju, žurke ili diskoteka, pivo ili vino, seks ili rutina. Jedina prava zabava bile su knjige. Preokret se desio kad sam pročitao Džojsov Portret um etnika u mladosti. Ukapirao sam da moram živeti potpuno drugačije. K ako bih privukao pažnju na sebe, kupio sam crveni sako. Ubrzo, ušao sam u začarani svet beogradskih umetnika. Ponuda je začudo došla neočekivano, M ićaje snim aoploču.

Bilo je sparno veče u ateljeu Srbe slikara. U velikoj prostoriji nalazilo se desetak ljudi. M ića, Baron, Srki i V laja

slikar su sedeli za stolom u ćošku. Tokingheds su se čuli sa stereo-uređaja. Na jednoj fotelji sedela je riba ljubičastih usana u belom smokingu. Pored nje je čučao Srba slikar i karm inom jo j crtao orla na butini. Dve blazirane ribe u crnoj koži stajale su pored njih i duvale džoint. Na sredini sobe igrala je napadno našm inkana debela ženska. Za šankom u dnu sobe stajala su dva muškarca u odelima od listera, ćaskali su i sipali roze u visoke čaše. Baron je povremeno gledao uokolo i snimao situaciju. Srki je razgovarao sa V lajom o tekstovima za novi album. V laja ih je sve ubeđivao da m oraju da krenu putem grupe Velvet andergraund i da slede poruke Vorhola i Lua Rida. Baron je trebalo da piše pesme. - Šta ste navalili na m ene, pisaću tekstove za ploču, okej? D ogovor je da to uradim sam, i sam ću. Šta m e ispitujete? Ja sam umetnik. Ja sam pesnik. Valjda umem sam da pišem pesme - kazao je Baron. - Ne sum njam da si umetnik, ali ovde smo da uradimo zajedničku stvar. Nešto kao Velveti - odgovorio je Vlaja. - Ha, Baron, uvek je u super tripu da je najbolji, baljezga, Vlajo, nije frka - umešao se Mića. - Velveti nisu pank - pravio se pametan Baron. - Tako je, čoveče, ti kapiraš stvari, ta čn o ... Velveti i nisu i jesu pank. D a je Vorhol obradio Pistolse, m islim da bi se dogodila čista revolucija. Moždane vijuge u kembel lim enkam a na dvesta dvadeset volti, pop muzika na svem jrskoj električnoj stolici. T o je m oja vizija - euforičan je bio Vlaja. - Slažem se - klim ao je glavom Baron. - Bavićemo se jednom ultra nju vejv avangardom, čista energija u lepom pakovanju - ispričao je Vlaja.

Prišao im je Srba slikar. D otakao je V laju za rame. - Gde je Marko? - pitao je Srba. - Nigde, kao i obično - odgovorio je V laja s osmehom. Srba je m irno klim nuo glavom. Otišao je ka ribi koja je igrala nasred sobe. V laja je predložio da bend nazovu Plastična banana, a da se on na om otu poigra sa ikonom Endija V orhola. Srki, M ića i Baron su ga gledali i slušali. M om ci su se malo m rštili, a malo razm išljali o budućnosti. I pre nego što se desila, slava im je protutnjala kroz glavu. Zam išljali su sjaj njujorške scene, da su negde na b ini sa Luom Ridom . Nekakav plišani oblak im se nadnosio nad misli kao vizija: devojke, šampanjac, limuzine, crveni tepisi, naslovne stra n e ... Plastične banane kao novi h it...

Skadarlija je uvek bila živa u dva ujutru. M ića i Baron su šetali, prolaznika nije biio previše je r je bilo hladno. Razgovarali su o novoj ploči. Para im je izbijala iz usta. Projurila je jedna crna mačka. M ića je potrčao za njom kako bi je uplašio. M ačka je ipak odjurila u pravcu Dva bela goluba. Baron je pljucnuo tri puta radi uroka. Crna mačka je začas nestala iza jedne ograde.

Sutradan, u poslastičarnici su sedeli Boki i Baron. Boki je naručio sedam tulumbi. Na stolu je bila Politika i gledali su program za FEST. - Uf, k oji film ovi... Kagemuša, Imperija uzvraća udarac, sve super film o v i... Atlantik siti, Stalker, Misterija Obervald, Berlin Aleksanderplac, u jebote, evo i novi G o d ar... - čitao je Boki.

- M ene zanimaju ova dva muzička, Rud boj sa Klesom i Slomljeno staklo sa Hejzel O ’ Konor. Čitao sam u Džuboksu o tim filmovima - rekao je Baron. Boki je nabrajao filmove koje će gledati: ukupno dvadeset. Na radiju se čuo glas Slobe K on jovića iz grupe

Kozmetika. Najavljivao je em isiju U sred srede o najnovijem stranom i dom aćem rokenrolu.

U Necinoj garsonjeri sve je bilo smeđe socrealističke boje, stolice, rasklim atana fotelja, luster i krevet. Za šporetom je bila Neca, kuvala je čaj. Upadljivo je smršala. Im ala je farmerke i bordo džemper. M ića i Baron su sedeli na krevetu. O bojica su pušili. Pepeljara je bila puna opušaka. Na jednom zidu je bio veliki poster grupe Geng o v fo r iz nemačkog časopisa Bravo. Neca se vratila iz Londona, gde je živela šest meseci. Pili su neki orijentalni čaj. Rekla im je da će postati stjuardesa.

Kod Enca Lesića u studiju Druga maca, Vlaja, Enco, Srki, M ića i neka Vlajina ćutljiva riba, slušali su matricu pesme. Baron je stajao pored miks-pulta. Srki je držao papir sa tekstom pesme u ruci. Pevao je preko m atrice. Tekst je napisao Baron. - C rna mačka, kadilak, upamtićeš ožiljak, ja sam lud, ja sam jak, beri kožu na šiljak, ja sam dete ulice, lupiću te u lice - pevao je on. Svi su saslušali, a onda su pogledali u Barona. - Tekst nije sofistikejted. Nema emociju. Energija: nula - rekao je Vlaja.

- Reči su ti rogobatne - obratio se Srki Baronu. - Za vašu muziku treba nešto luđe, nešto strasno. Ovo nem a muda. Nego, znate li vi onu Pegijevu: Keva plače i vrišti, vani kud ćeš sine m oj , a refren: Keva, a keva kd

keva. T o je kemp. N ešto slično kao Ground control to M ajor Tom, take your protein pills and put your helmet on - ponovo je bio euforičan Vlaja. - M eni se pesma sviđa, m eni je jasna - rekao je M ića. V laja je pogledao M iću sa čuđenjem . Enco je otišao da telefonira. Baron je bio besan. Ćutao je i gledao. - Ja sam šef parade, okej? To je dogovor od sada. Dakle, tekst treba da dude ovakav: She was a star, but in my car, she was a driver o f my body, but she pushed so much... Sorry, baby, next time - izrecitovao je Vlaja. Blazirana crnka je naduvala balon od žvakaće gume i ,,pukla“ ga. Klimala je glavom i nacerila se. - Jeaaa, ovo pushed so much mi se m nogo sviđa. Kapiram da riba m nogo gotivi da puši. V lajo, grom! - kazala je crnka. Vlaja se smeškao. Crnka mu se pućila. O n jo j je poslao poljubac.

Bila je gužva u SKC-u, u hodniku na drugom spratu. Treštala je muzika iz sale. M noštvo mladih ,,novotalasnih“ faca okupilo se da sluša ploče koje je puštao Koja, član benda Šarlo akrobata. N ajavljivao je pesm e i pričao o grupi XTC. Ljudi su sedeli na drvenim stolicam a koje su bile složene u paralelne redove. Ispred sale se čavrljalo o svemu i svačemu. Od poznatih, tu su bili kritičari i urednici N ebojša Pajkić, M om a R ajin i B ranko Vukojević.

Goranka M atić je bila u sali i pravila fotke. Bubnjar Vd je sedeo na ispustu ispod prozora u hodniku i dobovao rukama po kolenim a. Sa M ićom u društvu, Baron je u crvenom sakou pristizao uza stepenice. Ceo grad kao da je bio na tom m alom mestu. Baron i M ića su se rukovali sa Vdom. Baron je prim etio da dolaze Otrov, Ema i njena mlađa sestra Leda. Krenuo je ka njim a. Susreli su se na kraju stepeništa i pozdravili se. Leda je netrem ice gledala u Barona. Porasla je i sa svojih petnaest godina, već je ličila na vrlo zgodnu devojku. Stavila je m inival i našminkala se. Baron ju je pogiedao. - Raste ti sestra - kazao je Emi. - Idem o unutra - grubo je odbrusila Ema. D ohvatila je Ledu za ruku i odvela je u salu. U blizini, V d i M ića su se sm ejali za sebe. Pajkić koji je stajao odm ah pored Barona i Otrova, objašnjavao je nešto Branku i M om i. Pričao im je da je reditelj V im Venders u poslednjem intervjuu izjavio da se A m erika m ora proživeti on the

road. O bjašnjavao je Vendersov lični kult vožnje am eričkim putevima i posm atranje velikih reklam nih panoa. Otrov je zagrlio Barona. Baron je opet hipnotisano slušao Pajkića koji je tada bio neka vrsta gurua mladih filmskih i rok kritičara. O tro v je ponovo drmusao Barona. Odvojio ga je u stranu. - Sine šta kažeš, kakva je Ema? Boginja u farmerkama. Sestre su se vratile ponovo u Beograd. Juče me je zvala da se družimo. Sine, ja sam najsrećniji čovek na svetu. Volim je, volim je ludo, oženiću je - rekao je Otrov i iz sve snage stegao za ram e Barona koji se odmaknuo. - Mlađa sestra je slatkiš - kratko je rekao Baron.

*

*

*

Studenti Opšte književnosti sedeli su u klupama fakulteta i slušali predavanje profesora Svetozara Petrovića. Devojke su bile b rojn ije i revnosnije. O ne su hvatale beleške. U zadnjem redu sedele su Lola i M arina. Baron je zakasnio. Otvorio je vrata i ušao u učionicu. Profesor ga je kratko pogledao, a Baron je brzo otišao do jedne od poslednjih klupa i seo. Profesor je pričao kako u Eliotovoj poem i Četiri kvarteta nalazim o ideju da je prošlost sazdana u buđućnosti, a sadašnjost u prošlosti. Baron je pogledom snim ao ko je sve prisutan. Prim etio je Lolu u redu iza njega. Lola ga je gledala. Posmatrali su se nekoliko trenutaka. Nije bilo em ocija na njihovim licima. Profesor je pričao da u eseju Tradicija i individualni talenat Tom as Sterns Eliot dalje teorijski razrađuje svoje ideje. Sm atrao je da nema objektivne ocene neke um etničke vrednosti, izuzev kao zbira pojedinih subjektivnih o cen a... Petrović je dom inirao katedrom, um eo je da i najnezanim ljiviju tem u pretvori u dramu. Baron i Lola su se gledali. Ipak je zatreperela neka energija među njim a. Intelektualni jezik profesora se mešao sa kolutovima dima, sve se pretapalo u plavičastu maglu, negde na nekom je z eru ... gde je na trenutak otputovao Baron.

Grad je u to vreme neprekidno bio pun hepeninga. Stalni događaji bili su puni novotalasne energije. Neke devojke u crnim jaknam a preskakale su zlatne čunjeve. Sve se dešavalo u Bulevaru revolucije usred dana. Baron i V laja su u kaputim a prelazili ulicu kod Skupštine na crveno svetlo.

V laja mu je pričao kako je poklonio svoju sliku Endiju V orholu i kako je bio kod njega u Fektoriju. Sm atrao je da je V orhol sveto androgino biće, bog nove umetnosti pop-arta. U brzo su stigli do kancelarije ekipe film a Pejzaži u magli. Za arhitektonskim stolom bio je Peđa Gavrović, slikar u sm ešnom zeleno-narandžastom odelu. Bio je našminkan. Na zidovima su se nalazile fotografije mladih glumaca i glumica. Odeven u crno odelo, reditelj Joca Jovanović je sedeo na trosedu sa strane i sa crnim om anjim čovekom po im enu ZoJd razgledao neke fotografije. V laja ga je upoznao sa Baronom . - Doveo sam ti mladog talentovanog budućeg reditelja, hoće da sarađuje na našem projektu - rekao je V laja Joci. Joca je podigao glavu i pogledao Barona. Kratka cigareta mu je virila iz levog ugla usana. Pepeo mu je padao po odelu. - A je l’? - kazao je Joca. Ipak, najposle je tražio Baronu da m u priprem a inform acije i dovodi mlade m omke i devojke na kasting. Trebale su mu autentične face da glume narkomane. Joca je gledao neke fotografije. V laja je prošao pored Peđe i uštinuo ga za dupe. - Iju! - ciknuo je Peđa. - Zašto nisi obukao m ini-suknju? - zezao se Vlaja. Baron se počešao po glavi, pokušavajući da shvati njihov uvrnuti hum or.

U predvorju bioskopa Partizan , Boki i B aron su igrali fliper. Sa strane je stajao nekakav niski ćelavi tip koji tek što je pazario u seks-šopu u holu. Iz kese mu je virio

kožni bič. Baron je Bokiju objašnjavao kako je uleteo u ekipu filma i da je Joca Jovanović neverovatno pametan. Pričao je kako je čuo od Joce da su mu dva filma, Izrazito ja i M lad i zdrav kao ruža, zabranili. O n je prvi otkrio Gagu Nikolića kao gradskog buntovnika. Rekao je Baronu da je M artin Skorseze na nekom festivalu gledao njegov studentski film i m aznuo mu ideju za Taksistu. Prišao im je golem, istetoviran tip i odgurnuo Bokija od flipera. Baron je odvukao Bokija u stranu. Na m išici tetoviranog bila se izvila zm ija koja palaca jezikom , ali to je retko ko mogao da primeti. Hol bioskopa m irisao je na alkoholna isparenja. Dve lepotice noći su krenule u toalet. Čudna ekipa obučena u zelene sakoe i crvene kravate okupljala se pred ulazom u Partizan, verovatno rumunski biznismeni. Cigančić je sedeo na zemlji i držao žuti narcis. Verovatno ga je doneo sa pijace gde je radio njegov rođak koji donosi narcise sa Divčibara. Taj rođak je bio i organizator koji navodi mlade Rom kinje da idu na takm ičenje Mis Narcis, a često je svojim devojkama kupovao veš baš u seks-šopu u holu Partizana. Rumunske biznismene nije interesovalo što je na repertoaru bio film Šogunovi samuraji, više su ih zanimale lepotice noći koje su izlazile iz toaleta. Baron i Boki su ušli u salu da gledaju film.

Kada se vratio kući, Baron je ugledao D eda Boru kako spava na stolici pored peći u kuhinji. Baron mu je prišao. Pogledao ga je i stavio mu ruku na čelo. Držao ju je tako nekoliko trenutaka. Zatim se okrenuo i polako izašao iz kuhinje. Skinuo je kaput i okačio ga na čiviluk. U hodniku nije bilo grejanja, pa m u je para izlazila iž usta. Baron je

brzo ustrčao uza stepenice. Ušao je u svoju sobu. Lola je u kaputu sedela na njegovom krevetu. Drhtala je. Baron je zatvorio vrata. Bilo je zaista hladno. - Čekam te već dva sata. Deda Bora mi je otvorio - rekla je Lola. - Uključiću peć. Zagrejaće se za deset minuta - brzo se nadovezao Baron posle uvodnog šoka. Prišao je kaljevoj peći, pritisnuo taster na zidu i uključio je. Duvao je u ruke. - Stvarno je hladno. O čem u si htela da pričam o? - pitao je. - O nam a - drhturila je Lola. - Šta im a da pričam o? Zar nism o prijatelji? - rekao je kratko. - Pa da, ali prijatelji pričaju. A ti me sve više izbegav aš... - nadovezala se. Baron je seo pored nje na krevet. - Pa sama si to htela, da budem o u neobaveznoj šemi, da ja povrem eno banem kod tebe, ti kod m ene, i tako to ... —rekao je Baron. - Razmišljala sam i mislim da te volim - iznenada je rekla i zaćutala. On ju je pogledao u oči. - Šta sad to znači? Ne možeš tek tako da dođeš u m oju kuću, sedneš na m oj krevet i da mi kažeš ,,ja te volim “. Ko si m i ti? Samo poznanica sa faksa... ne znam šta bi htela - govorio je Baron, razm išljajući naglas. - D a li to znači da je gotovo? - pitala je. - Šta je gotovo, nije nikad ništa ni počelo? Lolo, shvat i ... M i živim o različite živote. Ja volim slobodu kao i t i . .. - odgovorio je mladi pesnik.

- Onda budi slobodan - rekla mu je konačno, ustala i otišla. Baron je gledao za njom . Izvadio je cigarete iz džepa i zapalio jednu. Lola je izjurila iz dvorišta Baronove kuće. M rak je lagano gasio sumrak. Senke su postajale duže. U lična svetla su se palila. Šarlo akrobata je pevao:

Ona nema nikoga d a jo j kaže, ti si moja, ti si moja, ti si...

Bio je prvi dan FEST -a u bioskopu FD U . Na zidovima su stajali plakati, kao i spiskovi filmova. U hodniku je bila gužva. Boki i Baron su ušli na glavni ulaz. Stali su u hodniku. Prišla im je vrlo zgodna riđokosa devojka u kratkoj bundi. Nosila je cigaretu u ruci. - Im ate li vatre? - pitala je. Baron je izvadio upaljač i zapalio jo j cigaretu. - Izvini, jesi li ti glumica sa Arsine klase? - pitao je Baron. - A ne, ja sam sa Kazališne akademije u Zagrebu - rekla je. Baron i Boki su je bolje pogledali, potom su se s njom i upoznali. Baron je lagao da je na klasi sa Bokijem . - M ožda ćem o sarađivati u životu. M islim na filmu - rekao je Boki. - O, pa da, kužim, svakako. Izvinite, čeka me frendica, vidimo se kasnije - nasmešila se riđokosa. - Posle filma m ožemo da se nađem o na istom mestu - odmah je dogovorio sastanak Boki. T an ja se osm ehnula i koketno okrenula. O tišla je u gužvu. Baron i Boki su se pogledali i počeli da se smeju kao balavci. Atmosfera na FEST-u bila je svečana. Svetkovina za filmske fanove. M om ci su bili uzbuđeni. Što zbog dobrih filmova, što zbog lepih devojaka.

*

*

*

Uveče, u restoranu Peking, za istim stolom sedeli su Baron u crvenom sakou, Boki u crnom odelu sa leptir-mašnom, Tanja u vunenoj pletenoj haljini i njena drugarica Ružica. Nedaleko od njih sedelo je nekoliko Kineza. Baronovo društvo naručilo je pekinšku patku, a kelner ju je upravo doneo. - M m m , kako krasno miriše - prim etila je Tanja. - Patkica, kineska - rekao je Baron s osm ehom. Ružica je ustala i otišla do toaleta. Baron je zahvalio kelneru koji je bio Kinez. Pričao je Tanji kako se u Beogradu stalno organizuju zabave i žurke. Ona m u je rekla da je tako i u Zagrebu. Bokiju se takođe dopadala Tanja, ali od Barona nije mogao da dođe do reči. Baron je insistirao da posle večere idu na žurku u Rajićevoj. Kroz glavu su m u prolazile slike sa raznih žurki proteklih nedelja. Bilo je tamo m omaka i devojka i vesele m uzike... Nastavio je da sluša Tanju. - Slušala sam Idole kad su svirali u Kulušiću , bila je tako grozna gužva da se nije dalo proći. Vaši m om ci su super - objašnjavala m u je Tanja. - I vi im ate dobre grupe, Film, Haustor, Azru, Prljavo

kazalište... - konačno se umešao Boki. - Je l’ znaš da će nedelju dana iza FEST -a biti koncerti svih zagrebačkih grupa u Beogradu? Čitao sam u zadnjem

Džuboksu, zvaće se Pozdrav izZagreba. Ako ostaneš ovde, vodim o te na te koncerte - dodao je Baron. - Z nam , čula sam za to, ali nažalost, m o ra m o 'ići - pom alo tužno je prokom entarisala Tanja. Dok su jeli pekinšku patku, oko njih su zveckali kineski lam pioni. Ispostavilo se da konobar samo liči na Kineza i

da je iz Žarkova. Kada se Ružica vratila iz toaleta, Baron je potpuno preuzeo priču. Bio je napadno duhovit, ali je palilo i devojke su se smejale punih usta. - A u kom ste hotelu? - pitao je Boki. - Ja sam u Unionu, a Ružica ovde ima tetku - kazala je Tanja. - Mogle smo biti skupa, al’ Tanja voli kom ociju - pričala je Ružica. Baron nije m ario za tu priču. Rešio je sve da ih zabavi. Počeo je da govori kroz nos, parodirajući zagrebački govor. - A volite li vi Stjepana Džim i Stanića? - rekao je karikirajući. T an ja se sm ejala. Ružica ga je pogledala zbunjeno. T anja se lagano prim ila na Baronove glupe fazone i kikotala se. Pili su crno vino. Baron je pričao kako je živeo u Italiji i stalno išao da pije vodu iz fontane D i Trevi, je r je mislio da će tako postati bogat. Ružica je konačno ukapirala njegov fazon i počela histerično da se smeje. - Pio si iz fontane Di Trevi, kako m aštovito... V i ste, m om ci, sila ... Ja sam jednom bacila novčić u fontanu Di T revi i poželela da budem slavna kao Sara Bernar - kazala je Ružica. Kada su se najeli, polupijani od vina krenuli su na žurku. Taksista je bila žena u plavoj skijaškoj jakni, koja je vešto i brzo vozila kroz noć. Baron je sedeo pored nje. Na zadnjem sedištu su bili Boki, T an ja i Ružica. Sevali su farovi i reklame velegrada. Pijana ekipa slušala je radio, a u tom trenutku se čula pesma Odvedi m e iz ovoggrada grupe Film. Baron se detinjasto plazio devojkama, a one su se kikotale. Počeo je da pada sneg i brisači su radili. Uvek u vreme FEST-a, padao je sneg. Hitna pom oć sa uldjučenim

svetlima pretekla je taksi. Taksistkinja se prekrstila. Baron je gledao u krstić okačen na retrovizor. Nisu otišli u Rajićevu, već u Tolstojevu gde je bila gradska žurka kod Jovketa, sina poznatog političara. Tam o su zatekli pedesetak ljudi, što je predstavljalo skrom nu cifru za megalomanske zabave iz tog vremena, a vrata su otvarale dve devojke u čarlston suknjama. Čula se novotalasna muzika grupe Kleš. Baron je sa svojom ekipom prolazio kroz stan. Pozdravio se sa Jagodom koga je prim etio kako za šankom improvizovanim od klavira sipa sebi konjak u pivo. Devojke su igrale u dnevnoj sobi. Jedna od njih je imala kožnu suknju i kožni povez preko oka. Dim cigareta bio je gust. Boki je odveo Tanju i Ružicu u drugu sobu. Baron je ostao na trenutak sa Jagodom. Jagoda je bio oduševljen devojkama koje je njegov ortak doveo na žurku. Uskoro je i mladi pesnik krenuo u drugu sobu gde su na krevetima i stolicam a sedeli m ladići i devojke. Ta prostorija je bila slabije osvetljena, a iz jedne lampe probijalo se groteskno ljubičastoplavo svetlo. Boki, T anja i Ružica su seli na krevet. Boki je zagrlio obe devojke. Baron je legao preko njih troje. Ružica je vrisnula. Tanja je cičala od smeha. Baron je uhvatio Bokija za glavu. Ovaj ga je gurao, ali Baron se nije dao. Ekipa iz sobe ih je blazirano posmatrala cirkajući. Jedna devojka se strovalila na pod i.tam o ostala. Niko je nije konstatovao. Baron se nagnuo nad T anju i stavio svoju glavu na njene grudi. Gurala mu je glavu, ali uporni Baron nije odustajap. - U pom oć, napasnik! - viknula je Tanja. - Ja sam selotejp - glupirao se Baron. T an ja ga je uhvatila obem a rukam a za kosu. Boki i Ružica su mu gurali noge. Baron je izgubio ravnotežu i

ljuljnuo napatos. Odm ah je ustao i sm ireno očistio sako. Pogledao je u T an ju i Ružicu. Sa poda je za B aron om ustala i devojka koja je m aločas pala. - Im a li neko da m i uradi masažu ovde? - pitala je pijana devojka. Baron je otišao po crno vino. Žurka je bila u punom jeku. U velikoj sobi, m ladići i devojke su igrali uz veselu muziku bendova kao što su Petar i zli vuci i Bulevar. Jedan proćelav mladić drmao je luster i tako pravio lajtšou. Vidno pijani frajer u kariranoj košulji podigao je stcri igrao sa njim . Na šanku je bila gomila boca konjaka, viskija, vinjaka, ali i plastičnih čaša. Luckaste devojke su se smejale. Pravila se gomila u krugu. M ladići i devojke su se gurali i smejali. Uskoro se Baronu pridružila T an ja i njih dvoje su igrali žustro i energično, gotovo skačući. Neko je gurnuo Barona i on je naleteo na Tanju i zagrlio je. Dve devojke su ih zagrljene izgurale iz kruga. - Koliko ovde im a m orona - konstatovala je jedna od njih. Jedna plavokosa devojka u farm erkam a i m ajici bez rukava zagrlila je drugu identično obučenu. - Upiškila sam se - kazala je. Obe su zaplakale u isto vreme. Nastavile su da igraju lagano se klateći. Išla je pesma Erika Kleptona I Shot the Sheriff... Baron je u rukama držao T anju i m irisao njenu kosu. Bili su pijani.

Zidni sat je otkucavao jedanaest, a Baron beše tek ustao. Sišavši niza stepenice, zatekao D eda B oru kako sedi u kuhinji i drži toplom er u ustima.

r

- Je ti bolje? - pitao ga je. Deda je izvadio toplom er i pogledao ga. - Trideset sedam sa d va... Eto, bolje je - rekao je deda. - Sinoć kad sam došao, imao si trideset osam. Opet ćeš dobiti upalu pluća, je r se lečiš za svoj groš i ne ideš kod lekara. U kući je hladno - uzvratio mu je Baron. - Samo skitaš, a za mene te baš briga - brižno je rekao starac. - Ne mogu ja, deda, stalno da sedim pored tebe. Evo me, tu sam, ako treba, otići ću po lekove - rekao je Baron. - Ne tražim ja nikog da me neguje. Znam ja vrlo dobro kako se treba lečiti. Puno čajeva i belog luka - uzvratio je deda. - Ja ću ti pom oći, ali ne mogu uvek. Im am obaveza na fakultetu, a sada je FEST. To mi je mnogo važno. Šta misliš o tom e da možda nađemo neku ženu da nam pomaže u kući i da te neguje? - pitao je Baron. - Ne trebaju m i žene već godinam a - rekao je deda. - M oraš da slušaš lekare i da piješ redovno lekove. H oćeš da odem o do lekara sada kada ti je pala temperatura? - ponovo je pitao Baron. - N ajbolje bi bilo da ti budeš malo više u kući, a m anje da ganjaš sojke - zaključio je deda. Baron je žurno odjurio u kupatilo.

Barori je ušao u prostorije ekipe filma Pejzaži u magli. T u su bili Joca, Pegi, Zoran i tri devojke. Joca je devojkama pričao o Ronaldu Leingu i antipsihijatriji. Nije imao vrem ena za Barona. Baron je prošetao po prostorijam a. Video je Pegija kako nešto crta. Proveo je jo š neko vreme

šetajući. K on ačno m u je Joca rekao da je u gužvi i da navrati ponovo neki drugi dan. Reditelj je nastavio da fascinira devojke svojim bizarnim poznavanjem kontrakulture dok mu je pepeo padao po crnom sakou. Baron je pokunjeno izašao iz prostorija. \

U bioskopu FD U se prikazivao film Hola Ežbija Dobro došli, gospodine Čens. Sala se orila od smeha. U prepunoj sali, na proscenijum u ispred platna, T anja je ležala između Bokija i Barona. Baron je stavio svoju levu ruku na Tanjin dlan. Tanja ga je blago pogledala. Ponovo se zaorio smeh. Nešto kasnije, u toaletu bioskopa FD U , m om ci su se perući ruke dogovorili ko će da muva Tanju. Baron je bio malo bezobrazan, pa je Boki popustio i prihvatio da se prebaci na Ružicu. Posle filma je predložio T an ji da odu na jedno književno veče u grad. N jih dvoje su šetali niz Cetinjsku ulicu. Stigli su do knjižare, tada najpom odnije u gradu. Unutra je bila gužva i čuli su se muzika i žamor. U toku je bila prom ocija zagrebačkog časopisa Off. Tu su bili mladi književnici i pesnici. T an ja je čak pozdravila nekoliko frendova iz Zagreba. Fotograf je škljocao. Uslikao je Barona i Tanju koji su se muvali po knjižari. Za to vreme, mladi pesnik je stajao na stolici i recitovao pesmu o Igiju idolu. Tanja je razgledala Selindžerovu knjigu Freni i Zui, a Baron je gledao u Zagrepčanku. Nešto kasnije otišli su iz knjižare. Vreme je delovalo kao da ne postoji, ali prolazi. Odlazili su ulicom u pravcu Šumatovca. Noć je bila gusta. Februar hladan. Baron je iz grombi kaputa koji mu je dao Deda Bora izvadio knjigu koju je Tanja razgledala u knjižari.

- Selindžer! - vrisnula je Tanja oduševljeno. - Mali poklon za tebe - kazao jo j je Baron. - A ne, ne. Priznaj da je kradena - ljutila se Tanja. - Šta, zar ti ja ličim na lopova? Kupio sam je - pravdao se Baron. - Pa ti me obaraš, htela sam kupiti tu knjigu, neverovatno. T o je telepatija - rekla mu je usplahireno. - D aću ti svoj telepon. T o ti je specijalni telepatski telefon koji sam izmislio. Liči na kiki bom bonu, progutaš ga i razgovaramo mislima - pravio se duhovit Baron. - Ja ne znam kako bih ti zahvalila - uzvratila m u je. - Slušaj, Tanjuška, noć je pred nam a - rekao je Baron, bezobrazno se osmehnuvši. Tanja ga je poljubila u obraz i uzela knjigu. Odmakla se. - Hvala za k n jig u ... Oh, ti bezobraznik jedan! Sad tek kužim šta si rek ao ... - rekla je. Baron ju je uhvatio ispod ruke i povukao je. Otišli su na kon cert alternativne beogradske grupe Pasta ZZ u Dadovu. Tam o su klinci u parteru skakali u ritm u muzike. Naravno, bila je gužva. Baron i Tanja su oznojeni izlazili iz sale kada je on pred vratim a ugledao Ledu. O na kao da se postidela kada ga je videla sa T anjom . Gledala je u Barona sa vatrom u očim a. M agličasti sjaj je za tren usporio pesnika koji m ora da je umislio da je Brajan Feri. - Ćao - rekao je Ledi u prolazu. T anja je nije ni primetila. Baron i ona sp brzo izašli napolje. Leda je dugo gledala za njim a. U šetnji, T anja se odjednom setila važne stvari dok je pretraživala svoju torbicu. - Joj, m oj plastelin. Sav se istopio - rekla je^i iz torbice izvadila parčence istopljenog plastelina. Baron jo j je

upalio cigaretu. - Joj, pa sve će se istopiti. Ostavila sam ga na radijatoru u hotelskoj sobi - ushićeno je pričala. - Ne kapiram, kakav plastelin, šta radiš s njim ? - pitao je Baron. - Pravim male figurice, napravila sam celu menažeriju i ukrasila sobu. Imala sam desetak slonića. O mene, glupače - objasnila je Tanja i udarila se šakom po glavi. Bacila je plastelin u kantu za otpatke. - Šta se brineš, kupi n o v i... V oleo bih da vidim te životinjice. U m om kaputu im a mesta za sve, sve te slatke životinje m ale... Plastelinska kraljica, to si ti. Čini m i se da ćes se i ti istopiti - rekao je i pokušao da je pom iluje po kosi. - Idem o u hotel - okončala je priču Tanja.

U sobi hotela Union, T a n ja je poju rila ka radijatoru. Baron je lagano zatvorio vrata. Preko radijatora je bio prebačen peškir, a otopljeni plastelin curio je sa njega. Baron je upalio svetlo. Soba je bila čista, ali puna razbacanih stvari. Na krevetu su bile T anjine haljine i kofer, a na orm ariću šm inka i parfemi. Pored jastuka je ležao m ali kasetofon. - Oprosti, mali nered ... Pa sve je istopljeno, m oji slonići - kazala je Tanja i u kupatilo odnela istopljeni plastelin. - Sedi bolje u fotelju, ovde je haos - rekla je ona. Baron je prišao krevetu, dohvatio kasetofon i uključio ga. Čula se pesma grupe Film - M oderna djevojka. Baron je ipak seo na krevet i zapalio novu cigaretu. T an ja je u kupatilu povlačila vodu. V ratila se u sobu i dohvatila

kofer, pom erila ga je na pod. P otom je upalila lampu, otišla do prekidača i ugasila veliko svetlo. - LepŠe je ovako - rekao je Baron. - A ovako? - Tanja je ponovo prišla lampi i ugasila je. Prostorija je ostala u mraku. Ulično žuto svetlo osvetljavalo je donekle sobu. T anja je sela na kraj kreveta, delovala je kao da je od plastelina. - V olim m rak - rekla je i legla. Počinjala je nova pesma. Baron je bio nalakćen na levu ruku. Baron se nasm ejao. T anja se uspravila. - Šta je smešno? - pitala je. - Te tvoje istopljene figure - rekao je. - Lažeš - zadirkivala ga je. - Šta ja radim ovde u hotelskoj sobi, u mraku i sa nepoznatom devojkom od plastelina koja će se uskoro istopiti? Razumeš? - pitao je Baron. - Ne - odgovorila je. Baron jo j se primakao. - Ti ćeš se istopiti, kapiraš, a ja moram da te oblikujem, kapiraš, ja sam, recimo, vajar i treba da izvajam od tebe k ip ... - pričao je. - Da, i kak’ ćeš to? - pitala je uzdahnuvši. Baron jo j je stavio ruku na rame. Milovao jo j je rame, zatim vrat, pa lic e ... - Od tvog ram ena ću stvoriti beli b ro d ... I na brodu će biti muzičari u plavim odelima koji sviraju do zore, je r je noć i m ra k ... A na tom brodu ti ćeš biti najlepše obučena, nosićeš laganu letnju haljinu, i vetar će je p ovijati... A ti si zaboravila svoje ime, pa ti m ornari dobacuju: „Anja, Vanja, Sanja, M anja, T anja“ - pričao je i gledao u nju, kao i ona u njega. Prešao je rukom preko njenih grudi. - I . .. - probao je da nastavi.

T anja mu je zaustavila ruku na svojim grudima. - Šuti - rekla je. Privukla ga je k sebi. Baron je samo spustio glavu na njene usne.

„Pozdrav iz Zagreba“ ili Atina

„Nije, Telemaše, l’jepo, što od kuće lutaš daleko, Kad ti je kod kuće blago i tčliko prkosnih ljudi.“

Baron šeta ulicama Beograda. Para iz usta pretvara se u oblačiće stripa.

Bio sam ponovo zaljubljen. Taglumica iz Zagreba m ije za tren ukrala srce. I otišla prvim ^ozom iz Beograda. Ni do čega mi nije bilo sem d a jep o n o v o vidim. A Deda B o raje našaopristojnu kućnu pomoćnicu, Radu. Ona jepreu zela brigu o njemu za manji deo njegovepenzije. Ja sam iona ko i'mao svoju, onu koju sam nasledio... U to vreme nije mi bilo stalo do drugova. N ekako sam se odvojio od svih. Bio mi je potreban neko da me voli i d a j a volim njega. Trebala m ije Ijubav i čitao sam Preverđr. Pomišljao sam na razdaljinu Beograd-Zagreb. Nije to daleko, ako je u pitanju sreća.

* * *

Baron je zam išljen prolazio pored SKC-a. Oblaci su se jurili, košava ih je gurala. Ušao je u SKC. Na prvom spratu sreo je M iću koji je pio piće za šankom, a pored njega su sedele tri devojke. Neca je stajala do M iće. - Evo ko će da nam plati pivo! - viknuo je Mića. - Što nisi na FEST-u? - pitala je Neca ugledavši Barona. Baron je neko vreme ćutao. - Nešto sam sav razbijen. Grad mi se ljulja i smrzo sam se. Napolju je hladnjača - progovorio je konačno. - Tražili smo te sinoć, deda je rekao da te nije dugo vid eo... - rekla je Neca. - Lupeta Deda Bora. Sinoć sam bio na FEST-u. A ti, M ićo, što nisi na snim anju ploče? - rekao je Baron gledajući prijatelja u oči. - Sine, čuće se. Im a sve da pukne - nacerio se Mića. - Neco, šta mu je? Govori u šiframa - interesovao se Baron. Odgovor je usledio nešto kasnije.

Baron, Boki i Neca su uneli veliku kartonsku kutiju u Baronovu kuću. Odneli su je u njegovu sobu i spustili pored kreveta. M ića je objasnio da je u pitanju veliki magnetofon. - Napravio sam kopiju Encovog ključa od studija i ostalo je bilo lako. Sinoć sam se po mraku uvukao i zapalio im študer. Evo ga Študerov magnetofon, ko nov je - neotpakovan. I još n e što ... - rekao je. Izvadio je iz kutije veliku Ampeksovu traku. - Apio sam i m atricu sa snim anja ploče grupe sa blentavim im enom Plastična banana. Evo im ga sad. Pa nek

snim aju ritam mašinu umesto živih bubnjeva. Oni mene da zezaju u zdrav mozak. Evo im ga sad a... Svi kulovi što su me najurili, Srki i V laja, ima sad kurac da snim aju ploču. Sva muzika je evo ovde... - kazao je ponosno Mića. Baron ga je gledao u neverici. D ogovorili su se da m agnetofon vrlo brzo napusti Baronov dom. Trebalo je da preko neke Necine veze dođu do kupca iz inostranstva.

Svitalo je nad Surčinom , u blizini aerodroma. Avion se spuštao na pistu. Baron, Neca i M ića stajali su kraj sporednog puta. Do njih je stajala velika kartonska kutija sa študerom. M ića je gledao na sat, a onda je zevajući progovorio: - A i ti si, Neco, našla mesto za dogovor. Ovde mogu da nas vide i iz aviona. Nemamo gde da sakrijemo ovo sranje. - M oj čovek zna šta radi. Neće me izneveriti. Evo idu neka kola - rekla je Neca. Pogledali su niz put. Pristizala je crna lada. - Ako su panduri, samo m irno - kazao je M ića, sav uspaničen. Lada se zaustavila por^d njih. Kola je vozio mršavi, plavokosi mladić. Iz kola, sa druge strane, izašao je mladić rošavog lica i sa perčinom. Rošavi je imao tetovažu zmaja. Plavokosi je im ao zlatno prstenje na svakom prstu obe ruke. Neca mu je potrčala u susret. - Duan, Duan, ljubavi m oja! - skočila mu je u zagrljaj. M ladić je preko Necinog ram ena sum njičavo gledao M iću. Veom a brzo došlo je do razmene. Duan je Neci dao koverat sa novcem. U restoranu aerodromske zgrade, Neca, Baron i M ića su posle uspešne akcije pili viski, a na stolu im je stajala

kutija pravog m arlbora koji su kupili u fri-šopu. Jedan avion je uzleteo. - Pa-pa, študeru! - mahao mu je M ića. - Šta je, kulovi, niste m i verovali? - ubacila se Neca. - Stvarno, sve ovo zvuči neverovatno. D obili smo tri som a dolara za m agnetofon - iščuđavao se Baron. - Još smo ga jeftino prodali. Ta sprava je sigurno skuplja. Uglavnom, lova je naša. U svakom slučaju, osvetio sam se onoj m uzičkoj m afiji - rekao je Mića. Novac su podelili na tri jednaka dela. Kada je spikerka najavila da avion za Zagreb poleće u deset časova i deset m inuta, Baron je brzo ustao, pozdravio društvo i krenuo ka izlazu broj pet. Spikerka je nastavila na engleskom. - Gde ćeš? - pitala je Neca. - Odoh malo u Zagreb, da trošim svoj deo love - rekao je i otrčao. Neca i M ića su gledali za njim .

Baron je sedeo u avionu. Razvezao je pojas. Na sedištu pored njega nije bilo nikoga. Baron je iz zadnjeg džepa izvadio novčanik. Zagledao je dolarske novČanice. Razvlačio ih je i proveravao da li su prave.

U zgradi zagrebačkog aerodroma, Baron je stajao pored telefonske govornice. Uzeo je slušalicu u ruke i okretao broj koji mu je dala Tanja. Konačno je dobio vezu. - Halo, ovde B a ro n ... M olim , treba m i T a n ja ... A-ha, a da li im ate taj telefon gde je otišla, znate ja sam iz Beograda? D a ... D obro - rekao je.

Baron je lagano spustio slušalicu. Krenuo je konačno u grad.

U Gradskoj kavani u Zagrebu bilo je m nogo mladog nju vejv sveta. Baron je ušao u kafanu i otišao do stola za kojim je sedeo mladić u crveno-crnom kariranom odelu, sa tipičnom novorom antičarskom talijankom . Baron mu je prišao. Upoznali su se i počeli priču. Baron se dopao novorom antičarski raspoloženom momku. - V i u Beogradu furate dobre bendove - rekao je mladić. - Furamo, da. Je l’ ti sviraš u nekom bendu? - pitao je Baron. - Da. Bend se zove Boa. Znaš onu našu stvar. Mi u odi-

jelu, mi spretna braća, mi lake ruke, mi brze noge? - pitao je momak. D ok je pevušio svoj hit, rekao je da se zove Mladen. Baron je klim nuo glavom i nasmešio se. - Milion. Znam tu pesmu. Super je - rekao je Baron. - A šta ti tražiš u ovoj rupi? - pitao je tip. - Tražim devojku iz Zagreba. Glumica je, zove se Tanja - objašnjavao je Baron. - Im a m nogo tih m ladih glum ica, nju ne poznam - kazao je mladić. - A izvini, gde je Kulušić ? - pitao je Baron. Tip je odm erio Barona s nevericom.

Bila je gužva pred koncert grupe Film u Kulušiću. Rok kritičar Dražen Vrdoljak ih je najavljivao na francuskom. Baron je iz gužve izašao u predvorje. Gledao je lica niladih

ljudi. Prim etio je m ladića u fraku, bio je u zagrljaju sa T anjom . Ona se smejala i ljubila sa njim . Baron se snuždio. T an ja se odvojila od m ladića i otišla niz hodnik. Baron je pošao za njom . Probijao se kroz gužvu. Ušao je u hodnik. Utrčao je u ženski toalet. Neka riba koja je stavljala karm in je kriknula videvši Baronov odraz u ogledalu. T anja se okrenula i ugledala besnog Barona. - Došao sam po tebe - rekao je. - Ko si ti? O čemu pričaš? - rekla je Tanja. - Ja sam Baron, nem oj reći da me se ne sećaš... Beograd, FE ST , hotel Union... - unezvereno jo j je rekao Baron, ali T anja ga je samo gledala. - V olim te - dodao je. Riba koja se šminkala izašla je iz toaleta. Pokazivala je rukom da je Baron lud. Baron je prišao Tanji. - Razmišljao sam o nama i zaključio da te volim. Želim da živim sa tobom. Beograd ili Zagreb, to je isto. H oću da te vodim u Beč, iz ovih stopa. Poneo sam lovu, kapiraš, imam dovoljno lov e... - ubeđivao ju je Baron. - Ti si lud. Kakvo pravo polažeš na moj život? Ja imam dečka i volim ga. On me čeka napolju - rekla mu je Tanja. - Ali, prekjuče u h o telu ... Rekla si da ti nikad nije bilo lepše. Dogovorili smo se da dođem u Zagreb i evo, došao sam - nastavio je Baron svoju priču. - Žao m i je, al’ to je sve bila laž. Spavala sam sa tobom iz hira, kužiš? Ja sam moderna djevojka, ali volim svog dečka. I verna sam mu - odgovorila m u je grubo. - Da ga voliš, ne bi bila sa drugim m ladićim a u isto vreme - uporan je bio Baron. - To je m oja stvar - odbrusila mu je Tanja. Baron ju je uhvatio za ruku. T anja se otimala. - Puštaj m e, puštaj, m anijak jedan! - viknula je ona.

- Kurvo! - razdrao se Baron, okrenuo se i ljutito pošao ka izlazu iz toaleta. - Prostak. P u j... - rekla je T anja i pljunula. Baron se ponovo okrenuo ka njoj. - Izvini, nisi kurva već fina dama koja pljuje - prokom entarisao je. - Nosi se, zvaću frendove da te izlemaju! Prostak jedan srbijanski! - razdrala se Tanja. - Evo platiću ti upotrebu ve-cea, evo u dolarima - kazao je Baron i m ašio se za zadnji džep. Zastao je. N ije bilo novčanika. Opipao je sve džepove. Tanja je vikala na njega. Terala ga je. - Neko mi je odžepario soma dolara - rekao je Baron. Tanja je prošla pored njega i odgurnula ga. - Takve stvari se dešavaju budalama - rekla je odlazeći.

Baron se vratio u gužvu u Kulušiću. Grupa Film je naterala ljude da plešu. T anja i tip u fraku su stajali u blizini. Prstom je pokazala Barona. Tip u fraku se odmakao od nje i prišao dvojici mladića u crnim kožnim jaknam a. Nešto im je šapnuo. Baron je zapalio cigaretu. Tip u fraku i dva ortaka prišli su Baronu. T anja ga je tupo gledala. - Tražiš batine? Daj se prošetaj, ne? - rekao je tip u ffaku. - Šta ’o ćeš bre, pederu, zar ti nije dosta što sam ti nabio rogove? - bezobrazan je bio Baron. - M a ti m en i... - odgovorio je besno tip i m unjevito udario Barona pesnicom u stomak. Baron se presamitio. Dva tipa su priskočila i udarcima ga oborila na pod. Tip u fraku ga je šutnno u leđa. T anja

je pritrčala. Baron se branio podigavši ruke ispred lica. T anja je uhvatila za ruku m om ka u fraku. - M a daj, stojte, nem ojte ga tuć’, stanite! - vikala je. Prišla su dva m om ka iz obezbeđenja. Tipovi u kožnim jaknam a su nestali u gužvi. Baron je ležao na podu. Tanja je odvukla svog frajera u gužvu. Baron je ustao. Čuvari reda su ga odvukli ka izlazu. Grupa Film je svirala pesmu Neprilagođen. U Kulušiću je sve kijučalo, značajan koncert na kom Baron gotovo nije bio.

Spuštao se niz kaldrmisanu ulicu ispod G ornjeg grada u Zagrebu. Levo oko mu je bilo poluzatvoreno a pantalone su mu bile isprljane. Dva psa su istrčala pred njega i zalajala. Baron se umirio. Psi su produžili dalje podvijenih repova. Baron je stao pored jednog izloga obasjanog neonskim svetlom. Pogledao je svoj odraz u ogledalu koje je visilo u izlogu. Prešao je rukom preko šljive na oku.

M oja zagrebačka avantura se brzo okončala. Ostao sam bez love, bez ribe i bez mogućnosti da kod nekog prespavam. Nisam mogao da shvatim Tanju i njenu toliko radikalnuprom enu. Odigrao sam jako loš Ijubavnipotez. Isve mi se smučilo...

Šetao je po G ornjem gradu u Zagrebu. M esečina mu je zapinjala u oči. Blaga sumaglica se nadvijala nad grad dok je silazio žičarom . Kao u Azrinoj pesmi 041: K ada Zagreb izranja iz sna. Klackao se žičarom i zatvorio je oči.

*

*

*

Voz je tutnjao kroz noć. Baron se zavukao u vagon sa kravama, a krave su mukale. Voz se lagano truckao. Baron se sklupčao iza sena i stavio glavu među kolena. Jedna krava je m irno brstila seno pored njega i krajičkom levog oka gledala uspavanog princa. „Koliko je ljubavi u tebi, Prinče?“, pitala ga je krava. Baron je nešto sanjao. Osećaji su se mešali sa svetlima, kao da su se stropoštavali niz dugačke stepenice. Baron je u dnu vagona ugledao nekakvog Indijanca sa maskom od opsidijana i zelenom perjanicom . Kakvi sve m račni bogovi putuju noću paralelnim vremenskim linijam a, pom islio je. Nastavio je da sanja svoju ljubav sa T anjom , figurice od plastelina koje se to p e...

Ipak, stigao je čitav kući. Spavao je u svom krevetu kada je ušao D eda Bora. D eda je prišao krevetu i počeo da drmusa unuka. - Ustaj, ajde ustaj, već je tri popodne! - vikao je deda. Baron se lagano budio. Deda m u je ugledao plavičasti podliv ispod oka. - Šta je bilo, neko te je bogam i dobro izmlatio? I treba - kazao m u je deda. - D eda, šta sad hoćeš? Vidiš da spavam - rekao je um ornim glasom Baron. - Vidim da spavaš, zato sam i došao da te probudim. Ajde ustaj, neko te čeka dole. A jd e ... - kratko je izgovorio deda. Čovek u sivom sakou sedeo je za stolom u trpezariji. Baron je seo preko puta.

- Nem am pojm a. Ne družim se sa Em om - odgovarao je Baron na pitanja čoveka, očigledno iz struktura unutrašnje bezbednosti. - V i se kao mlad čovek družite sa svim tim svetom. Ako želite da vam ponudim o saradnju za neke inform acije, kasnije bi mogla doći i novčana nadoknada. Život kakav nudimo u našem društvu je bogat život - rekao je čovek. - Šta ti je, čoveče, ja ne radim za policiju, niti imam nam eru. M oji ortaci i drugarice su m oja stvar. I otkud ti pravo da dolaziš u m oju kuću da me vrbuješ za gradskog špijuna? - besno i um orno je rekao Baron. Čovek se uozbiljio. - Nem ojte, druže Baronijan, nisam tako mislio - kazao je tihim glasom inspektor. - Završili smo priču - rekao je Baron. Čovek je ustao i krenuo ka vratima. - M i imamo tvoj dosije, znamo da se družiš sa narkomanima, kao i sa dilerima. Umešan si u krađu i m oguće je da sarađuješ sa neprijateljskim snagama u Zagrebu - govorio je čovek gledajući Barona. - Doviđenja, čoveče. Ne bih više da se vidimo - pratio ga je Baron do vrata. Tip je izašao. - Ništa, videćemo se mi jo š - rekao je na kraju čovek u sakou. Baron je zalupio vratima. Deđa je ušao u trpezariju. Baronu nije bilo do svađe, popeo se uza stepenice i zalupio vratim a svoje sobe.

Iste noći je otišao kod M iće čija soba je bila m odernistički uređena. Sve, uključujući krevet i stolice, bilo je ofarbano

u svetloplavu boju. Na polici su duž celog zida stajale ploče. M ića, Neca i Baron sedeli su pored police. - I kako je bilo u Zagrebu? - pitala je Neca - Zezao sam se. Bio sam na koncertu grupe Film i tu sam se smuvao sa nekom njihovom šizikom, posle sam bio na dve-tri žurke. Ova jedna riba je bila iz bogate kuće, nosila je firm iranu garderobu i mirisala na šanel. Klopao sam kavijar, a u zoru smo se vozili uspinjačom ka G ornjem gradu i pevali najnovije hitove - baronisao je Baron. - A ko ti je ofarbao kapke? - pitao je Mića. - Šibao sam se sa jednim tipom za tu prefinjenu zagrebačku fuficu. Nisam znao da im a m omka. Razbio sam ga ko dete zvečku. Al’ posle su naletela jo š četvorica, pa su me patosirali - kazao je Baron. - Uf, mame im ga spalim. Što nisam išo s tobom - nervirao se Mića. - Te večeri, posle svih tih žurki i batina, onako pijan, odveo sam neku drugu ribu na aerodrom taksijem i napalio je da otputujem o u D ubrovnik na kafu. O nda smo ulovili prvi avion i otišli do Ćilipa, pa u grad Dubrovnik. Onda sam odveo tu ribu na ručak u Rondelu i posle još platio sobu sa pogledom na Lokrum - zaneo se Baron.

Na izložbi polaroida u Srećnoj novoj galeriji SKC-a bilo je mnogo sveta. Bili su tu poznati likovi: Papić, Vlaja Jovanović, M arko Pešić, Šimunić. Baron, M ića i Neca su pričali sa Srkijem , pevačem benda Plastična banana. - M ićo, izvini, nisam ti se javljao, ispala je neka gadna frka oko ploče. Neko je opljačkao Encov studio i zapalio našu m atricu. Baš sam m islio juče da ti se javim - rekao je Srki.

- Znači, ispušili smo za ploču. Jesi li uvežbao da čukaš ritam mašinu? - nastavio je M ića sa zafrkancijom . - Naravno, a što pitaš? - rekao je Srki, ne kapirajući šalu. M ića ga je dohvatio za glavu i poljubio ga u vrh nosa. - Tako što te volim kad si pametan - rekao je. Srki je dlanom obrisao nos. Za to vreme, Baron je pričao sa V lajom koji je držao polaroid u rukama i fotografisao u jednom trenutku i mladog pesnika. - Evo fotke, da vidimo šta kaže... M ali Baron stiže na izložbu - rekao je Vlaja, izvadio polaroid i protrljao ga o košulju da se slika što pre pojavi. Vlaja je gledao u fotografiju. - U, ova slika je sjajna. Vidi koji je to kontrast! Ovo je čista iluzija distorziranog načina života. T a šljiva na tvom o k u ... Instant ideologija ovog karm ičkog ciklusa. Instant način života - umri mlad i budi lep leš - govorio je. Baron je uzeo fotografiju. Vlaja je otišao dalje. Baron se okrenuo i iza leđa prim etio Lolu. - Zdravo - rekla je ona. - Lola, Lola - nasmešio se Baron, a ona mu je uzvratila.

Vodili su ljubav u Baronovoj sobi. Strast je trajala koliko i refren pesme na LP-ju koji se vrteo na gram ofonu i preskakao. Bila je to num era The Man Who Sold the World. Posle strasti, Lola je naslonila glavu na Baronovo rame. Ćutali su. Baron je umesto Lole pred sobom video Tanju. Kao da je T anja bila tu i pričala sa njim mislima. Ona je govorila da želi da igra glavnu rolu u njegovim filmovima. Poredila ga je sa M arlonom Brandom , govorila m u da je muževan. U jednom trenutku Lola se pridigla. Njena golotinja je ubila romantiku.

- Daj mi pljugu - rekla je Lola i prekinula Baronovu sanjariju. Nije mogao da odoli Loli i seksu sa njom . Doživljavao ju je kao drugaricu, a ona se nadala da će se sve to vremenom prom eniti. Volela ga je. Kada je otišla, B aron je stajao pored prozora svoje sobe. Gledao je kišu kako se sliva niz staklo. Napolju su prolazila neka kola raznoseći vodu iz bare. Vratio se do kreveta. Legao je i upalio cigaretu. Kolutovi dima su polako pretvarali prostoriju u starinsku sobu punu nameŠtaja i paučine. Tu niko nije živeo. Orm ani, krevet, sto i nahtkasne su bili prekriveni belim čaršavim a. Pletena fotelja stajala je u sredini sobe koju je bojilo m lečno svetlo. Čuo je T anjin smeh. U svojim m aštarijama, Baron ju je video kako stoji iza njega u plavom kišnom mantilu. Kosa joj je bila drugačije očešljana. Imala je ukosnicu na kojoj je pisalo Izabrani. Neko je povukao ručicu vodokotlića i ona se zaglavila. Šuštala je voda. Baron je vodio ljubav sa T anjom na pletenoj stolici. - Možda su sa nam a duhovi hotelskih ljubavnika. Šta misliš koliko je parova pre nas spavalo u ovom krevetu? Na hiljade. M eni se učinilo da čujem uzdahe - pričala je Tanja. Sedela m u je u krilu, zagrlila ga je i pokrila kosom. - Voleo bih da otputujem o negde. Da budemo zajedno. Ja bih bio kralj, a ti m oja kraljica, i ništa nas ne bi moglo razdvojiti. Jeli bism o puževe i skijali se na velikim talasim a - šaputao je zaljubljeni Baron. Okretao je T anju rukama oko sebe. Raznobojna svetla izletala su iz njene kose. N jena kosa ga je šam arala po licu. Bio je srećan. Nekakva magla ispunila je čitavu prosto riju ... M ala svetla su se lagano gasila sa plamenovima

sveća. Posle svega, Baronov dah je ispisivao na prozoru ime ljubavi. Kiša je spirala njene tragove.

Studenti Svetske književnosti slušali su predavanje, a profesor je sedeo za katedrom. U poslednjem redu, Baron je spavao nalakćen na klupu. Pored njega je bila Lola koja je hvatala beleške. - U Foknerovom romanu Buka i bes, Džojsovom Ulik-

su ili u Talasima Virdžinije Vulf, tok svesti prim enjen je kao narativno sredstvo. „Tok svesti“ ima prilično dugu predistoriju. Još Sokrat spom inje unutrašnji glas „Daem ona“ koji ga nagoni da stvara, dok Platon opisuje svoje čuvene dijaloge kao razgovor duše same sa sobom - pričao je profesor. Lola je pogledala usnulog Barona. Prodrm ala ga je desnom rukom. Baron se pridigao, a profesor je pričao o piscim a toka svesti: kod Engleza su Stern, M eredit i K onrad doprineli svaki na svoj način kon stitu isanju rom ana toka svesti, kod Am erikanaca su to bili: Po, Melvil, H enri Džejms. Kod Francuza, Didro, Ruso, Stendal i Flober, a kod Rusa Dostojevski i Tolstoj. Lola je uštinula Barona za obraz. O n se osm ehnuo i video natrpane kutije u jednoj samoposluzi, devojku sa značkom na kojoj je bio plavičasti golub, miša koji je izvirio iz rupe u nekom podrumu, senzacionalnog alpinistu koji se popeo na vrh sveta. Osetio je dodir ruke i nauljene Loline kože. Zažm urio je i počeo da razm išlja o smislu poezije i filma. Ništa što je biio korisno i što se može unovčiti. Ali su misli bile lepe, kao i dodir ženske ruke.

*

*

*

Pred nastup grupe Film u SKC-u, Baron je prolazio kroz gužvu. Naišao je na Otrova koji je bio zagrljen sa Em om. Samo im je mahnuo u prolazu. Otrov se blaženo zaljubljeno smeškao. Nešto dalje su stajali Neca i Mića. Baron im je prišao. Neca je obećala da će ih uvesti, jer je poznavala lika koji je bio redar. U gužvi pred ulazak prepoznali su Koju, M ilana i Vda iz Šarla. Ako se izuzme Baron, svi oni su se pred sam koncert nekako provukli bez karte. Baron je m ahnuo rukom Neci i krenuo napolje. Pogledao je veliki plakat na kom je pisalo Pozdrav iz Zagreba.

Seo je u Manjež. U kafani nije bilo mnogo gostiju. Pozdravio se sa Z lajom M arušićem i D inkom T ucakovićem , poznanicima sa filmske akademije. Otišao je u ćošak i seo. Naručio je pivo. Hem ijskom olovkom pisao je po jednoj salveti. Napisao je pesmu. Konačno je zgužvao salvetu i bacio je pod sto. Gledao je u zidove i razmišljao.

Epizoda sa Tanjom m e je danim a progonila. Bio sam zaljubljeni kreten. Non-stop sam pisao pesm e o njoj, ali ih nikom e nisam pokazivao, posto mi se nijedna nije sviČtala. Prosto sam ih bacao. Začudo, nisam bio umoran. Nisam imao mnogo vremena da spavam, a opet sam bio odmoran. To sam tumačio time što sam valjda sve odsanjao u realnosti, p a za stvarni san nije ostalo ništa. Znao sam da moram da izmenim nešto u svom životu, jedino nisam znao šta. Do prijem nog na režiji m ije ostalo dosta

vremena, a književnost me nije zanim ala kao fakultet. Podsećala me je na Lolu, devojku koju nisam voleo, ali sam iz nekog razloga m orao da budem sa njom. Hteo sam samo da pišem pesme.

Pored Barona je prošao bradati tip koji je prodavao časopis Polet. Baron mu je uzeo prim erak i platio. Prelistavao je broj. Bacio je pogled na intervju sa beogradskim Idolima. Okrenuo je stranu i ugledao foto-reportažu sa koncerta grupe Film u Kulušiću. Na jednoj fotografiji je prepoznao Tanju. Zurio je u nju. Iz M anježa je sa presavijenim Poletom ispod m iške krenuo u noć. Začula se autom obilska sirena. Baron je ugledao Jagodin alfa rom eo i drugara koji otvara prozor. - Barone, upadaj! - doviknuo mu je Jagoda. U kolima su bile tri potpuno nepoznate devojke. Jedna od njih je gledala u zbunjenog Barona. - Gde si krenuo? - pitao je Jagoda - Na gajbu - rekao je Baron. - U deset uveče na gajbu? Čoveče, ti si lud. Upadaj, idemo na žurku, kod vesele Vesne - veselo je govorio Jagoda. Baron je kratko razmišljao, onda se ipak osmehnuo, klimnuo glavom, otvorio zadnja vrata i krenuo sa društvom. Sedeo je pored dve devojke u m ini-suknjam a. Bile su kao preslikane pevačice iz benda B52. Imale su i šarene frizure. - Ovo je m oj ortak Baron, smrt za devojke - obavestio ih je Jagoda. Devojke su se kikotale. Jagoda je dao gas i odjurili su u besanu noć.

,,Fabrika“ ili Scila i Haribda

„Najpr’je ćeš dospjet sirenama koje očarati znaju Glasom čovjeka svakog što njima se primakne blizu.“

Deda B ora je ležao u krevetu. Debela žena u seljačkoj haljini nosila m u je na poslužavniku ručak. Sela je pored dede i polako ga hranila.

Proleće osamdeset druge počelo j e sa nekom sumanutom setom u vazduhu. Osećao sam sepom alo um om o od noćnog života. Nju vejv vreme se u Beogradu polako gasilo, Ijudi su p ostajali tužniji. Prvi pu t sam p očeo da kapiram m ane socijalizma, beda i nemaština su se uvlačile među Ijude. Sve je nagoveštavalo nekakvu propast, ali niko od nas mlađih nije mogao znati k a k v eje ta propast vrste. Nisam bio raspoložen da se bavim politikom , ali sam konačno shvatio koliko sepolitika bezobrazno meša u m oj život. N iko od m ojih drugara se tih godina nije

palio da bude funkcioner, da vodi državu. Bili smopreviše zauzeti kreiranjem svojih malih umetničkih života. Deda B o ra je upravo tada im ao veliku krizu, šlogirao se. Ostao je živ, ali nepokretan. Nisam imao izbora, m orao sam da potražim neku ženu koja će stalno brinuti o njemu. Pronašao sam Radu iz Risna, sela pored Beograda, koja ga je ranije povrem eno negovala. O n aje pristala da za pola dedine penzije preuzm e na sebe odgovornost o njegovom zdravlju. Stanovalaje sa nama i vikendom išla svojoj kući. D ed aje bio zanimljiviji nego ikad, stalnoje brbljao. Im ao je trenutke lucidnosti i ta d je bivao stari deda, ciničan i kritičan. A kad bi zapao u svoje maglovito sećanje, pričao bi čudesne stvari.

Rada ga je hranila dok je on jedući pričao. - A tam o u štali stoji jedan dom obran sa velikim bajonetom, i kaže ti on meni: ,,Je li, mali, ima li ovde rakije?" A ja, mlad ko ljubičica, rumen, tek dotrčao s p o lja ... kažem ja njem u: „Ima kod mog tate.“ A moj tata je bio Kozak, nosio je šapku i jahao kobilu. Im ao je ovak’u ruku, i taj kad u d ari... - brbljao je deda. - Ajde, deda, jedi ti, samo m alo ... - hranila ga je Rada. Deda Bora je progutao zalogaj i nastavio: - Bila je tada neka M ađarica iz P e ču ja ... D ošla da me poseti u kafani koju sam držao, a m oja Anica iznela m etlu, kaže: „Nećeš ovde ti m eni s k u rv e štijo m ...“ Pa opali M ađaricu jednom preko šanka onako po glavi, a gospoda iz varoši će meni: ,,E ti, Borivoje, baš si se dao na crnog Đ orđa“ - pričao je deda. Rada mu je gurala novi zalogaj u usta.

*

*

*

U hiperm odernističkoj gajbi bilo je dosta lokalnih hom oseksualaca. Neonsko osvetljenje dom iniralo je uz kožu i staklo. Velika prostorija bila je puna ljudi. Desetak njih, uglavnom ekscentrično odevenih, među kojim a su bili i Baron i Jagoda, ćaskalo je kod stola sa pićem. Baron je nosio krem odelo, a Jagoda novorom antičarsku duksericu i široke pantalone. M eđu prisutnim a se izdvajala čudna pojava slikara Koste Bunuševca, bio je obučen u odelo od plastike. Tu je bila i Aleks, rok pevačica jedne novorom antičaske grupe, u crn o j vrlo kratkoj kožnoj haljini, upadljivo našm inkana. Nekoliko devojaka sedelo je u kožnim foteljama. Na terasi su se videli m ladići blago fem iniziranih pokreta. Muzika Dipeš m od je bila vrlo glasna i ljudi su jedno drugom šaputali na uvo. Žan je bio odeven u srebrni penjoar i im ao je crveni ruž na usnama. Njegov dečko M ilo bio je obučen u farmerke i finu belu svilenu košulju.

Aleks sam upoznao kod Žana, pedera i baletana Narodnog pozorišta. K od njega se neprekidno okupljala dekadentna beogradska elita. U tu priču m eje uvukao Jagoda. Jagoda se družio sa bogatijim likovima i takozvanim beogradskim džet-setom, tako j e upoznao M arija, fem iniziranog pop dečaka kom e je jedin a želja bila da se druži sa čuvenim modnim kreatorima, Iv Sen Loranom, Arm anijem ... On je napravio nekoliko kostima za Aleks, jednu od gradskih rokerki koja se ponašala kao prava razm ažena zvezda. Njen bend Kukuruzno crno svirao je nešto u stilu grupe

Bauhaus. Imali supotencijal dapostanu veom apopularni

je r im je Stanko Crnobrnja obećao spot, a Oliver M andić kreativnu pom oć. Aleks je okupljala dečake koji su kao sateliti obletali oko nje. Ja sam jojse dopaopošto sam izjavio d a je ona moja opsesijajoš izgimnazijskih dana. Izlazili smo zajedno, a Ijudi su to pretvorili u trač. Sem razgovora, među nama ničegnije bilo. Ona sesm ejala mojim glupim pričama, i to je u početku bilo sve...

U jednoj m aloj socrealističkoj kancelariji Barona je prim io stariji čovek uredno odeven u sivo odelo sa kravatom . D nevno svetlo je jedva prolazilo kroz m ali prozor, a prostoriju je grejala term oakum ulaciona peć. Čovek je sedeo za stolom koji je bio prenatrpan papirima i fasciklama. Im ao je sirogojno džemper iako je u kancelariji bilo toplo, tako da se jezivo znojio. Stalno je brisao čelo m aram icom . Baron je seo preko puta njega, u malu fotelju. U rukama mu je bila fascikla sa papirima. Predao je rukopis izdavaču, a ovaj je obećao da će pročitati njegove pesme i da će ih, ukoliko m u se svide, staviti u izdavački plan za sledeću godinu.

Baron je ušao u Deda Borinu sobu gde je Rada brisala prašinu. Deda je ispod sebe imao tri jastuka. Baron ga je zagrlio. - Im ao sam jednog druga, zvali smo ga Tigar od Semberije. A taj m oj drug je im ao u dvorištu limuzinu, što je kupio u Beču. I kad stane pred Ekscelzior, iskupi se bulum enta, svaki drugi pesnik, e m oj mali, da vidiš ti te m od e... Tada onaj ludi pesnik dadaista skoči na limuzinu

i stane da recituje, a iz džepa izvadi kom binircange, šarafi uvo, pa poviče: „Dada, Dada to sam ja !“ Sima, moj drug, onda krene s lim uzinom na Terazije. A nadrealisti zinu i gledaju - pričao je. - Rado, daj m u posle da jede. Ja odoh - rekao je Baron i izašao iz kuče.

Stančić sav u belom, u kom je živela Aleks, bio je veoma skladno uređen: krzneni krevet, stočić, televizor, nikakva naročita raskoš. Nekoliko Kostinih slika visilo je na zidu. Aleks je sedela u trenerci, sušila kosu bez fena i češljala je onako mokru. Na krevetu je sedeo Baron, pušio cigaretu i prelistavao novi Džuboks.

- M isliš da m i noge nisu nešto debele? - pitala ga je Aleks. Baron je gledao u njene noge. - Nemam pojma, ovako u toj žutoj trenerci, ne vidim ... - rekao je. - Hoćeš da ti pokažem? - pitala ga je ona i Baron je klim nuo glavom. - Okej ali samo gledanje, važi? - dodala je. Baron je ugasio cigaretu. Klimnuo je glavom i kazao da važi. - T i skini pantalone, a ja ću trenerku, ali samo donji deo. Vodićem o m odernu ljubav bez dodira, samo očim a - predložila je Aleks i ubrzo skinula donji deo trenerke otkriVši svoje golišave noge i crvene gaćice. - O, vau, v a u ... - reagovao je Baron kao pubertetlija. - Ajde sad ti, aj em redi - pričala je mazno Aleks. Baron je raskopčao pantalone i skinuo ih. Seo je na krevet i gledao u Aleks. Gledali su se. - Jeah! - izustio je Baron nešto kao prim alni krik.

- Imaš nekih problema? Libido? - pitala je Aleks. - Ne, nego nisam dosad vodio ljubav na ovaj način. Više sam za klasične varijante. Ili za tantra jogu - rekao je Baron. - Bez veze. Unesi em ocije - rekla m u je ushićeno. Počela je da uzdiše. Onda je zazvonio telefon. Aleks je podigla slušalicu. - Helou. Ja sam ... Daaaa, superiškaaa... Da, princezica je bila nevaljala, daaa, vodila sam upravo ljubav sa jednim napaljenim um etnikom . Kakav paćen ik ... - rekla je. Baron je ugasio cigaretu i, uvređen, obukao pantalone.

U klubu likovne akademije bilo je veče am eričkog andergraund zvuka. Neki likovi su puštali spotove i muziku Lua Rida, Igija Popa, Njujork dolsa itd. Bilo je svakojakih dekadentnih likova i narkomana. Gradska ekipica se ludo zabavljala. Baron je silazio u rupu sa Aleks koja se ofarbala u ružičasto i obukla zelenu tuniku koja je otkrivala njene dugačke i vitke noge. Dole su bili Kosta, Jagoda, M ića, Neca, Jela, Žan i neke druge poznate face. Ribe su gledale Aleks i Barona koji je bio u krem ođelu. Aleks se ljubila tri puta sa svakim koga poznaje. Baron je stao pored Jagode. - I kakva je u krevetu? - pitao ga je odmah Jagoda. - Rekao bih, distancirana - munjevito se snašao Baron. Aleks mu je prišla i povukla ga za ruku. - H ajm o da đuskamo. Ne mogu sama - rekla m u je. Otišli su u gužvu. Ljudi su se razmakli. Aleks je igrala na neld svoj uvrnuti način, ldimajući se levo-desno. Baron se preko puta bezvezno klatio u mestu pokušavajući da je im itira. M eđu n jih je uleteo K osta skačući i praveći

grimase. U njihov krug ulazili su novi ljudi. Aleks je uživala u svom statusu, sa svojim m om cim a iz benda. Gej frikovi su se euforično radovali. Im ali su svoj mali kult, a Aleks je bila njihova boginja. Kasnije je kolona od pet parkiranih autom obila bila sprem na da krene. Ljudi iz diskoteke su se utrpavali u autom obile. Baron i Aleks su se ubacili u Jagodin alfa rom eo. Krenuli su na žurku u Fabriku. Kola su jurila ulicama D orćola, prepuna veselih novorom antičara i šminkera. Trubili su i preticali se. Kola su bila prepuna mladih ljudi koji su komunicirali gestovima. Čula se muzika Sjuzi end d benšiz. Neke dve ribe su iz autom obila koji je preticao Jagodin alfa rom eo slale Baronu poljupce. Baron je napravio prstim a bezobrazan gest i pokazao ga. M latio je rukom i sm ejao se. Devojke su se oblizivale u transu. Aleks se smejala, Jagoda je kijao. Fijat sa ribam a je naglo skrenuo ulevo i potkačio kantu za đubre. Kola su jurila dalje. Napuštena i razvaljena fabrika na D orćolu bila je blizu bivše elektrane. U noći se u vodi dorćolske marine video odsjaj neona, a Dunav je spirao velegradsku prljavštinu. Šipke koje su virile iz arm iranog betona fabrike noću jezivo su svetlucale. Možda bi se na takvom mestu mogao snim iti neki socrealistički horor film, ali za fensi ekipu n ije bilo lošeg m esta. Sve se raspadalo, ali su svi bili lepo obučeni, šareni, veseli... Kola su bila parkirana ispred Fabrike. Ekipa mladih otkačenjaka se smejala i pela na krov zdanja. Stepenište nije postojalo, bile su tu samo neke izbočine od betona. Devojke u letnjim haljinam a i štiklama vrištale su dok su se pele. Muškarci su nosili pivo. U z sm eh i dobacivanje devojkam a, veranje uz zgradu trajalo je dugo. M om ci su bezobrazno kom entarisali veš

koji su nosile i cerili se. Aleks se čvrsto držala za Barona. Popeli su se na drugi sprat. Gore je neki di-džej puštao muziku. Svi su se čudili kako je dovukao struju. Čuo se nebeski glas G rejs Džons Slave to the Rhythm. Barona i Aleks je dočekao noćni fotograf Jela. Tu je bio i razigrani Steva, kreator koji je igrao kao Džeger. Cela ekipa je bila na drugom delu Fabrike i stajala na platou. Ispod se videla provalija između ,,stepenica“. Ušm inkana ekipica blazirano je gledala u Dunav. Bleštali su farovi u noći, a u daljini se nazirao i Pančevački m ost koji je bio potpuno neosvetljen. Kosta i Žan su prišli Baronu i Aleks. Peder Žan je zagrlio Barona koji ga je odgurnuo. Žan je počeo histerično da plače. Ljudi su se smejali. Aleks se naljutila na Barona i m ajčinski zagrlila Žana. Žanov ljubavnik M ilo, obučen u crnu kožu i sa crnom kožnom kapom, pritrčao je iz gomile i udario pesnicom Barona u glavu. Baron se zateturao i pao između spratova. Srećom, uhvatio se za sajlu koja je virila iz betona. Ostao je da visi između spratova. Jagoda je pritrčao i uhvatio Mila. Zavrnuo mu je ruku. Kosta Bunuševac se sagnuo prvi i pružio Baronu šaku. Baron ga je uhvatio i polako se izvukao napolje. Baron mu se najdublje zahvalio. Svi na žurki su se pravili kao da se ništa bitno nije desilo, to što je mladi pesnik mogao da pogine, nikoga nije uznemirilo. Žurka je nastavljena. Baron je ignorisao Aleks koja je još uvek bila posvećena prijatelju Žanu. Ljut, Baron je Jcrenuo da silazi niz ,,stepenice“. Želeo je da što pre napusti žurku u Fabrici. Usput je video muzičare: M iška Plavog, Igora Pervića, Blažu iz benda Fiskulturno lan e... U skoro su gotovo svi napustili žurku. N ije bilo ničeg za piće je r se organizator slabo potrudio. Piće nije bilo toliko skupo, koliko ga je

bilo teško doneti na tako nepristupačno mesto. Gradska ekipa je zato odluČila da ode na neku drugu lokaciju, na žur kod sestara M aje i Lete.

Baron je ležao u svom krevetu i pušio po navici. Zazvonio je telefon. Brzo je podigao slušalicu. - A lo ... Aleks, je si ti? M olim , ko? A -ha, T eodora, d o b ro ... Ne znamo s e ... A-ha, ti m ene znaš, a ja tebe ne znam, dobro. Eto sad se znamo, ja sam B a ro n ... Kod Jele smo se upoznali... Ne sećam se, kako izgledaš? - govorio je Baron i slušao cvrkutavi glas devojke. Zavalio se u krevet. Potvrdno je m um lao za sebe. - Opiši mi kakve su ti grudi i kad ćemo da se vid im o... A -h a ... - pokušavao je da bezobrazlucima otkači nepoznatu devojku. No, nije išlo. Ponekad se devojke zaljubljuju samo zbog priče neke svoje drugarice o nekome. Potpuno bez veze, bez razloga. Ponekad im u m ali m ozak uskoči ljubavni crvić i burgija sve dok em ocije ne postanu stvarne. 'Dok realnost ne pomeša svoje boje sa snom. M nogo snova se tad prelivalo i sanjalo uživo u gradu bez sna. Konačno su se dogovorili da se vide. Susret se dogodio u bašti kafane Pevac. Baron se šetkao ispred ulaza. Gledao je unutra kroz izlog. U kafani su sedeii dokoni pijanci i živo gestikulirali, ali Baron nije čuo ništa. Ženski glas ga je prenuo. - Zdravo - obratila mu se devojka. Baron se okrenuo i ugledao zgodnu šatiranu plavušu u beneton polukratkoj zelenoj haljini i teksas jakni preko nje. - Znači, ti si Teodora... - Baron se mangupski osmehnuo.

- Jeste, ja sam. Rukovali su se. - I? Šta sad? Da čujem kakvu to tajnu poruku imaš za m ene - rekao je Baron. Teodora ga je gledala i koketno se smešila. - Tajne poruke se ne predaju nasred ulice - rekla je.

U bioskopu Jadran se davao film Džona Milijusa Dan velikih valova. M ladi reditelji Boki i Kiki sačekali su Barona ispred plakata za film. - Ljudi, nećete m i verovati, ali desilo m i se nešto potpuno neverovatno. Jedna fenom enalna riba me je iz čista mira startovala da se upoznamo. Toliko je lepa da mi je srce otišlo u pete. To nema ni u filmu. Pronašla je moj broj telefona, javila se, zakazala sudar i sad treba samo da se smuvamo - pričao je Baron. - Priča je neverovatna - rekao je Boki. - Ni sam Baron ne veruje u nju - šalio se Kiki. M om ci mu nisu verovali, ali su mu bar dali kartu za projekciju filma. Na ulazu ubioskop, dve devojke su pokazivale prstom na Barona i kikotale se. Osećao se kao zvezda i bio je ponosan na sebe. Trač da fura sa Aleks proširio se kroz grad. Iako to nije bilo tačno.

T ih dana Aleks je sa svojim bendom otputovala na m ore da snim i prvi spot. Zvala je Barona da se pom ire. On je dotrčao kod nje kući. Ona se i dalje igrala sa njim . Grlila ga je i ljubakala, ali ništa konkretno se nije desilo, a on se prim io na njenu priču. Ložila ga je na kemp estetiku

M arlen D itrih. Baron je želeo da je poljubi i da ona padne na njegov šarm. Želeo je da vode ljubav. Kad mu se u činilo da će doći do toga, ona se istrgla iz njegovog zagrljaja i nazvala ga seljačinom koja fura seoski kemp. Otišao je uvređen iz njenog stana. Bilo m u je jasno da je ona devojka koju nikada neće im ati. Rekla m u je da ide za Rovinj, a da će se njih dvoje videti za pedeset godina na Tibetu. T o ga je dotuklo. A m aštao je kako zajedno snim aju spot u Fabrici na D orćolu. Kako režira sve njene kretnje. Zam išljenu noć su parala svetla reflektora. Aleks je bila u kostim u M arlen D itrih. V etar-m ašina jo j je m rsila kosu. Baletan je u kadar ulazio na rolšuam a i vozio krug oko Aleks koja je interpretirala pesmu. N jeni hom o članovi benda bili su obučeni kao čunjevi. Baletan je pravio piruete. Izgledalo je kao da su se Lavkraftove senke krile u vlažnim zidovima Fabrike. Baron je zamišljao kako m u Aleks prilazi svojim bordo usnama. Sve se obrušavalo kao fleš. I ulice su se topile kao crna čokolada. Sve je bilo uzburkano.

Baron je u kuhinji ručao m usaku iz šerpe kada je ušla Rada. Napolju je padala kiša i sve je bilo u nekakvom sfum ato polusvetlu. Kao nostalgija. Rada je uzela hranu za Deda Boru i krenula napolje, a Barona su ponovo uhvatile m aštarije. Prestao je da jede i zagledao se kroz prozor. Zam išljao je kako Aleks u kratkoj škotskoj suknjici stoji pored prozora. Aleks je pohotno gledala Barona, nauljena ili m okra od kiše. Koža jo j je svetlucala i m irisala. Aleks ga je m am ilap u ćeći usne. Zadigla je brzo suknjicu ispod

koje nije nosila veš. Baron je reagovao kao zaljubljeni panter, ustao je i prišao jo j. Ruku jo j je bezobrazno stavio pod suknju. Krenuo je usnama ka njenim , ali se sve raspršilo. V ratila se Rada i prenula ga pitanjem da li mu se dopala musaka.

VIII „Novi romantizam“ ili pesma Sirena

„Lađu okreni dalje od valova i dima onog, K’ hridi upravi lađu, da t’ ne bi kako izmakla, Onamo, i ti da nas u nevolju ne baciš tako.“

Baron je sedeo pozadi u taksiju i gledao ulicu još mokru od kiše. Taksim etar je otkucavao.

Aleksino lice m ije bilo stalno pred očima. Razmišljao sam šta li radi u Rovinju. Da li u hotelu spava s nekim drugim muškarcem?Možda s onim mladim rediteljem sa Cetinja o kom jep ričala da ćejoj raditi spot. Ulice su bile mokre kao i moja osećanja. A druge devojkesu mi bile sve odvratnije. Mržeo sam njihovepokušaje da me osvoje i zadrže. Nisam mogao da shvatim zašto su toliko ograničene i šta im značim. Većinu nisam želeo više nikad da vidim. Im ao sam za kratko vreme nekoliko brzih veza. Pokupio bih ribe na FLU, u diskoteci, i odveo ih nagajbu. Ujutru bih ihposlao kući. Sa nekima čak nisam ni vodio Ijubav. Pio sampreviše

piva, ali to nije razlogzbogkog nisam sa njima vodio Ijubav - mogao sam, ali nisam hteo. Skinuo bih sve sa njih, uzbudio ih i samo se okrenuo na stranu i zaspao. Ponasao sam se bahato. Devojke poremećenog srca, izgubljene duše, budile su u meni nešto odavno uspavano. Setio sam se da sam kao mali u obdaništu voleo da štipam nezaštićene devojčice, sve dok ne bi zaplakale i tužile me vaspitačici. Im ao sam dozu sadizma koji je kod mene razbuktala devojka koja mi se i dalje nabacivala, plavokosa lepotica Teodora. Ona je bila verovatno najbolja riba koju sam do tada upoznao, ali mi se činilapom alo ludom. A l’kada bih se setio drugih sa kojim a sam bio, zaključio bih da su sve one bile pom alo lude. Verovatno sam ija im ao plam en ludila u svom srcu, inače ih ne bih privlačio. Pisao sam pesm e tih noći. Čitao sam bujice reči koje su kuljale iz mojih tajnih misli. Pesme su bile moja stvarnost. Baron je u retrovizoru video lice taksiste k o ji je vozio srebrnu ladu. Prim etio je da m u je jedno oko zrikavo. Ili možda zlatno. Zatim je ponovo pogledao kroz prozor. Bio je spreman za večernju zabavu. Iako nije nikada probao halucinogene droge, uvežbao je svoj mozak da se prebacuje u drugačiju realnost. Im ao je fleševe kad god je želeo. Poput nekog m alog šam ana iz nekog drugog romana. Nakon što se vožnja okončala ispred diskoteke FLU, sreo je Jelu u društvu sa slikarem Radovanom Hiršlom. Slušao je njihov zanim ljiv razgovor o psihodeliji. Počela je da pljušti kiša. Jela i Hiršl su otišli. Neki klinci su se preko puta smejali kao blesavi, neprekidno izloženi kiši. Jedan od njih je sedeo na asfaltu. Baron je stajao u ćošku. Zapalio je cigaretu. Ekipica ispod nadstrešnice se

smejala. Dva klinca su prišla drugaru koji je sedeo posred bare. Tapkali su pored njega nogama kako bi ga prskali. Iza ugla se pojavila jedna devojka koja je nosila kišobran. Hodala je ka Baronu. - Teodora! - viknuo je Baron. Nasmešila se kad ga je ugledala. Rekao je da jo j je napisao pesmu. - Napisao si pesmu za mene? - oduševila se. - Sranje. Nisam u stvari napisao, hteo sam samo da te iznenadim - rekao je. Gledali su se. Onda m u je ona predložila da odu kod nje. Baron je bacio cigaretu u baricu. Pogledao je Teodoru bez osm eha i pošao sa njom . Teodorina soba je bila fensi. Njeni su bili dovoljno imućni da joj priušte dizajnirani nameštaj. Okrugli krevet je zauzimao dobar deo prostora. Sa leve strane je bio sivi plakar u kom su stajali gramofon i poređane ploče. Fotelja je stajala pored malog okruglog stola sa staklenom tablom. Zidovi su bili plavi i goli. Postojala je samo jedna mala uramljena fotografija na zidu, na njoj je bio neki m omak sa gitarom. U sobi je sve bilo uredno i čisto. Baron je seo u fotelju. Teodora je pustila novu ploču Idola i sela na krevet preko puta njega. Baron se namrštio i prstima je prelazio preko čela. - Što si me dovela ovde? - pitao je. Teodora se spustila na parket ispred Barona i sela. - Ne voliš da slušaš muziku? - interesovala se.

- Ne - rekao je. - A šta voliš? - blago je upitala Teodora. - V olim jednu devojku koja noćas nije ovde - rekao je Baron iskreno. Ubrzo je uštao. - Idem. N ije trebalo ni da dolazim - rekao je.

Teodora je brzo ustala i uhvatila ga za ruku. N ije mu dozvoljavala da ide. Baron jo j je odgurnuo ruku. Ponovo m u je prišla i zagrlila ga s leđa. - Ostani, toliko dugo te čekam! - vikala je. Baron se zaustavio. Teodora ga je poljubila u potiljak, iznova ga m oleći da ostane kod nje. Okrenuo se i zagrlio je. Gledao ju je kao da se prem išlja šta da učini. Onda ju je uhvatio oko struka, podigao i doneo do kreveta. Spustio ju je brzo i legao preko nje. Teodora je krenula da ga poljubi u usta, a on je izmakao glavu. - Nemoj. Nećemo se ljubiti. Kapiraš? Vodićemo ljubav mislim a, m oderno. Je 1’ okej? - pitao je on. T eodora je klim ala glavom prelazeći prstim a preko Baronovog lica. - Kako si lep. Nestvarno si lep - govorila je, uzbuđena, i Baron ju je gledao kao da ne veruje. Kao da je bio u herc romanu. Izmakao se u stranu i uživao u svojoj nadmoćnoj poziciji. Podbočio se i tako je ležao. Gledao je Teodoru u oči, a ona ga je dirala po Iicu. - Kako s i... - izustila je Teodora. Baron jo j je naglo stavio ruku na usta. Zatim je povukao ruku ka svojim ustima i pokazao jo j prstom da ćuti. Teodora ga je poslušala. Gledala ga je krupnim očim a. Baron je spustio ruku na njene farmerke i raskopčao ih. Teodora je uzdahnula kao sirena. Nije jo j skinuo pantalone, već je samo stavio ruku između njenih butina, gledaju ći je uporno. Teodora je krenula da se uvija. Ljubavna magija je počela da deluje. Uzdisala je dok je njegova ruka nepom ično stajala između njenih nogu. Kada je zaklopila oči, Baron je pogledao malu fotografiju na zidu. Nekakav dobar rokerski rif začuo se u sobi. Pogledao je kroz prozor. Kiša je bila stala.

Sutradan je davao instrukcije Radi u svojoj sobi kako da otkači napadne devojke ako ga budu tražile. Kućna pom oćnica je slegala ram enim a, ali je prihvatila ulogu koju jo j je dodelio m ladi Baron. Deda Bora je spavao. Im ao je sve češća gušenja od kašlja. Kašljao je i u snu. Kasnije, kada bi zazvonio telefon, Rada se javljala. Negde pred ponoć, Baron je ipak podigao slušalicu. Dao je znak Radi da ide. - Ja sa m ... Slušaj, nem oj m e više zvati, m olim te ... Uznemiravaš mi ukućane, kapiraš? M i smo završili priču, okej? Teodora, nemoj da me ljutiš, bili smo zajedno jednu noć, to si htela i dosta v iše ... Šta ,,zašto“? Tebi nije jasno zašto, ne znam jesi li glupa ili bezobrazna, ostavi me na m iru više i tačka. Ne pada m i na pamet da se svađam, zdravo! - rekao je i zalupio slušalicu. Zatim je podigao slušalicu i ostavio je tako. Čuo se signal. Seo je u fotelju i uzeo knjigu. Pokušao je da neprijatnost izbriše iz glave čitanjem . Setio se poslednjeg časa na fakultetu kada je sedeo u klupi pored neke devojke duge crne kose. Profesor je pričao o fantastičnim likovima koje slavi Konrad u svom Ogledalu mora. Čitao je upravo tu knjigu i pokušao da pronikne u raznoliki svet Konradovih grotesknih i podm uklih ličnosti, ali i m itoloških bića poput sirena, titana, kiklopa.

P rom ocija ploče Odbrana i poslednji dani grupe Idoli održavala se u galeriji u Pariskoj ulici, uz otvaranje izložbe Postm edijale. Gužva je bila u salonu. Kosta Bunuševac je u prvom delu galerije sagradio pravu m alu svemirsku kuću i sebe izložio kao eksponat, tu su bila i dela

V laje Jovanovića, Srbe Travanova, Peđe Gavrovića, fotke Goranke M atić. Muzika Idola čula se iz zvučnika. Baron je zajedno sa M ićom ušao u gužvu. Sreli su Srđana Šapera koji je bio prezauzet i sam o se kratko pozdravio sa njim a. Baron se izmakao sa M ićom u ugao. Prišli su im Otrov, Em a i Leda koja je u međuvremenu vidno porasla. Našminkala se i izigravala je damu. Baron se zablenuo u Ledu i nije mogao da veruje kolika je transform acija te nekadašnje klinke u pravu ribu. Bila je zgodnija i znatno bolje doterana od starije sestre Em e koja se na prom ociji pojavila u plavoj džins haljini. Leda je gledala Barona sa sjajem u očim a. Namagnetisani polovi su se snažno privlačili. Iza njih je bila Srbina slika žene samuraja. - Ema, sestra ti je stvarno porasla - kazao je Baron i Leda ga je pogledala nadmeno. - A ti si se, vidim, sm anjio - rekla je Leda. Otrov i Ema su se nasmejali, kao i M ića. Leda je ustala i otišla da razgleda izložbu. M uški pogledi su je svuda pratili. Ema je rekla Baronu da misli da je Leda zaljubljena u njega, te da bi mogao ponekad da svrati kod njih kući. Baron je smatrao da je njena sestra isuviše mlada da bi je on pokvario. Otrov se umešao sa drugom temom. - Šta čujem , da se Neca žešće navukla na hors, kreten - rekao je Otrov. - Sred Akademije se budi iz nesvesti i gleda načičkane face oko nje. - Ne viđamo se. Zabole me za tu glupaču - kazao je Mića. - Nem a jo j pom oći. Probao sam nekoliko puta da razgovaram sa njom , ali nem a teorije. O na kao sve kapira o problem ima sa drogom, ali kurac, fiksa se i dalje - progovorio je Baron. - Droga je nešto što m rzim , pa sam zbog toga zamrzeo i Necu.

Sva trojica su pognuli glave i zaćutali. Gužva se povećavala. Tam o gde su stajali Idoli, sevali su blicevi.

Noću je Beograd delovao sablasno, je r su zbog nestašice struje uvođene restrikcije. Radio Studio B je pedantno obaveštavao građane kad i koji će deo grada ostati bez struje. Ljudi su se brzo navikli na takav fazon i bez problem a se vratili sto godina unazad uživajući u prinudi nove rom antike. Baronova ulica je te noći potpala pod režim restrikcije struje. Bio je totalni m rak u kraju. Baron je hodao polako, nekako se snalazio je r je bilo m esečine. Na ulici nije bilo ni zvukova, nijednih kola, ničega. Otvorio je kapiju koja je škripala dok je ulazio u dvorište. Kod dovratka svoje kuće prim etio je siluetu u mraku. Zaustavio se. Silueta je pojurila ka njem u. Baron se trgnuo, je r je video m etalni predmet kako je za trenutak blesnuo na mesečini. Ruka sa tim predm etom hitala je ka njem u. On se brzo izmakao u stranu. Okrenuo se i ugledao Teodoru koja je držala srebrnu viljušku. - Teodora! - viknuo je. Bacila je viljušku ka njem u. Baron se izmakao, ali ga je viljuška okrznula po odelu i stropoštala se na travu. Baron je krenuo ka n joj i čvrsto je uhvatio za ruku. - Jesi li ti norm alna!? - drao se. Udario jo j je šamar. Teodora se od udarca odmakla. B aron jo j je ponovo prišao. O na ga je snažno obgrlila oko vrata. - Barone m oj. Izvini, ali poludeću od strasti... Vodi me kući - briznula je u plač.

Baron se sažalio i pomilovao jo j kosu. Teodora je samo još jače jecala. Baron ju je zagrlio i krenuli su niz ulicu. N ije očekivao toliko strasti i ludila od tako lepe devojke. N o, Teodora je bila divlja u srcu. Imala je nekakvu pagansku energiju i Baron je pokušavao da je primiri. Hodali su ulicama kao zaljubljeni par. Sigurna u njegovim rukama, polako se smirila. Stigli su do njene ulice na Dedinju. Nije bilo struje. - Šta su ti roditelji, kad imaš takvu gajbu? - pitao je Baron. - M oj ćale je bivši političar. Sad je ambasador u Zimbabveu. Živim samo sa kevom. O n je idiot, on nas mrzi. Ima drugu ženu i uništava m oju kevu. Keva mrzi muškarce i postala je alkos otkad m oj otac nije tu - rekla je. - Uvek postoje roditelji idioti, i moj ćale je takav. Samo nije bivši političar. On je običan sebični skot - tešio ju je Baron. Pitala ga je za m ajku. Baron je najpre ćutao. Zatim je objasnio da je umrla. Ušli su u dvorište Teodorine kuće kroz gvozdenu kapiju. Dvorište je bilo oivičeno sivom ogradom i u njem u je bio prazan bazen. - Izvini za ovo noćas. Ne znam šta mi je bilo. Ali ti si mi postao opsesija. Znam gomilu frajerakoji su uvekradili sve samo da budu sa m nom , a ti, ti si prvi k o ji... - govorila je u dahu. T eo d o ra je otključavala vrata. B aron ju je pustio, poljubio i krenuo nekud. O na ga je uhvatila za ruku i uvukla u hodnik. Gurala ga je unutra, u raskoš i svilu. M irisala je na narandžu ili lubenicu i gorela je od želje za njegovim usnama.

U njenoj sobi bio je mrak. Čvrsto ga je držala za ruku i uvukla unutra. Imala je nekakvu haljinu od vune. - Kako da želim devojku koja na sebi im a beneton haljinu od vune? - rekao je Baron. - Želiš me, znam. I nem am haljinu - rekla je ona. Skinula je haljinu preko glave i ostala gola. Baron je izduvao vazduh. Rekao jo j je da ga stavlja na iskušenja. Terao ju je da se obuče. Um esto toga, ona ga je ljubila u vrat i dirala po grudima. - Zar ti se ne sviđam? - govorila je ona uporno. - Kako može da m i se sviđa žena koja nije obrijana ispod pazuha? To je odvratno - nekako je izgovorio Baron. - Ako ti smeta, obrijaću s e ... - rekla je bez stida. Odvela ga je u veliko raskošno kupatilo sa zelenim pločicam a, gde je dom inirala bela kada, velika i okrugla. Napunila ju je vodom i sipala prašak. Za tili čas sedela je u kadi prepunoj pene. Dodala je Baronu nekakav brijač. On je sedeo u belom odelu, na ogradi kade. Ona je podigla desnu ruku, a Baron ju je lagano brijao. - Je l’ te boli? Kaži, to je osetljivo područje... - rekao je. - N e ... M ogu da trpim veliki bol - rekla je m irno. Baron se izmakao u stranu. Gledao je golišavu Teodoru koja je zaista bila veom a skladno građena. - Moraš da budeš mirna, poseći ću te - gotovo je naredio. - Golicaš me - sm ejuljila se ona. - Kažem ti: budi m irna - bio je strog Baron. Ona se um irila i podigla ruku, tako da je m ogao da nastavi da je brije. Kasnije te noći, vodio je ljubav sa njom . Kada se vratio kući, pustio je neku staru ploču Rolingstonsa. M ontirao je slušalice na uši i seo na krevet. Nakrenuo je glavu ka orm ariću i zaklopio oči.

* * * U zgradi Televizije u Aberdarevoj, Aleks je sa svojim bendom snimala spot za jednu muzičku emisiju. Bila je obučena u kožni bebi-dol, u desnoj ruci je umesto m ikrofona držala bič. N jena kosa je bila natapirana i nakostrešena. Pesm a se završavala. Baron je pratio snim anje sa strane. Otišao je do njene garderobe i gledao razbacane stvari koje su jo j pripadale. Upalio je cigaretu i čekao je. Obučena kao u spotu, Aleks je ušla u garderobu. Ugledala je Barona i iznenadila se. - Barone, pa ti si tu. O darling... kako sam ti izgledala? - rekla je. Baron je ustao, prišao jo j i poljubio je u obraz. - Izgledaš najbolje na svetu - laskao jo j je Baron. - Zatvori vrata, da se presvučem - rekla mu je. Baron je zatvorio vrata. Aleksandra je pred njim skinula bebi-dol i ostala naga. Baron ju je gledao. - Poludeću od um ora, tako me jezivo cepa migrena. N isam stigla ovih dana ni da spavam - rekla je nezainteresovana za njegov požudni pogled i navukla roze gaćice. Presvukla se u farmerke i m ajicu. Stavila je bebi-dol u kesu. - Znaš li da sam te sanjala jednu noć? Baš si m i nedostajao. T i i ja na nekoj livadi, a oko nas proleću nekakve fleke od boja. Ti si me progonio nekim oštrim predmetom. Bacio si me u frk u ... Okej. Idem o sad kod mene, ponesi m i ove kese sa garderobom . Je 1’ te ne mrzi? - pitala je. - Ne, ne, naravno. Biće m i čast - rekao je Baron. Aleks m u je prišla i kratko ga poljubila. - Tako si divan, budi m oje kuče - smejala se.

* * * U njenom stanu, Baron jo j je servirao čaj. Aleks se izvalila u krevet. Pokušavao je da bude uslužan. Kad je seo pored nje, ona je počela da zeva. Rastezala se na krevetu. - Budi dobar i ispričaj mi neku uspavanku. Tako sam um orna - rekla je Aleks zevajući. - Znaš priču o m alom m ornaru koji je naišao na džinovski keks? - počeo je spremno Baron. - Paaaa, pričaj m i - zevala je ona. Zagrlila je jastuk. Čaj se pušio. Baron je posm atrao njeno telo koje se jasno ocrtavalo ispod poluprovidne smešne pop-art spavaćice. - Bio je neki m ornar koji se zvao M ister Banana i živeo je u P an am i... - pričao je. - Kul, to je k u l... - m rm ljala je ona. M azio ju je po leđima. Ona je m rm ljala i uzdahnula. - I taj m ornar je im ao čizm e sa visokom petom , zbog čega su m u se sm ejali ostali m ornari. Ali M ister Banana je znao za tajnu erotske masaže. Postojao je negde u Panam i jedan vudu vrač koji je pravio specijalni džinovski keks koji je im ao afrodizijačku moć. M ornar je bio nesrećno zaljubljen u mladu Portorikanku koja se zvala Elvira Huanites Gonzales i koja je bila ćerka bogatog vlasnika fabrike peciva. Znao je da do nje može doći samo uz pom oć džinovskog k ek sa... - nastavio je uspavanku Baron. Lagano je m asirao Aleksandru. Spustio je polako ruku niz njena leđa na zadnjicu. M azio jo j je guzu. Aleksandra je već bila zaspala. - Ali da bi dobio taj keks, M ister Banana je m orao da krene na put kroz močvaru Agvalpa. Izn ajm io je m ali turbohelikopter i poneo sa

sobom prašak za pripitom ljavanje dom orod aca... Je 1’ spavaš? - pitao je. Baron je očekivao odgovor, ali je umesto odgovora čuo Aleksandrino hrkanje. Stavio jo j je ruku na golu butinu i ostavio je tu. - Spavaj ti, spavaj. I sanjaj me na livadi - šaputao je.

Kada je Baron ušao u Teodorinu sobu, odavno je već bila prošla ponoć. Teodora mu je otvorila vrata obučena u trenerku. Baron je nosio najlon kesu, a na rukama su mu bile crne vozačke rukavice, poklon koji je dobio od Aleks. Teodora m u se obesila oko vrata. - Čekala sam te celu noć - srećno je cvrkutala. - D oneo sam nešto za tebe - rekao je Baron smeškaju ći se i dao jo j kesu. - O buci ovo - izgovorio je zapovednim tonom . Teodora je uzela kesu i iz nje izvadila Aleksin kožni bebi-dol. Pogledala ga je sa znatiželjom. -

Super. Kupio si m i ovo. Odakle ti? - pitala je ona. Nisam došao da me ispituješ - rekao je Baron. D obro, obući ću - slegla je ramenima. Idi u kupatilo, obuci to i natapiraj kosu uvis. Kad to

završiš, vrati se i pitaj me za svoje im e - kazao je Baron. Teodora je otišla u kupatilo. Baron je u novom krem odelu seo na krevet. Nije skidao crne rukavice i ličio je na m ladog Belm onda. Zapalio je cigaretu i izuo cipele. Gledao je malu fotografiju na zidu. Prišao je gram ofonu i pustio Haustor, njihov istoim eni album. Teodora je izašla iz kupatila i stajala u dovratku. Natapirala je kosu i obukla bebi-dol. Izgledala je m nogo bolje od rokerke.

- Rekao si da te pitam za ime? - rekla je. - Zoveš se Aleks - sa strašću je rekao Baron. - D obro, šta treba da radim? - pitala je Teodora. - Ništa - smeškao se Baron. Zvonilo mu je u glavi. Išla je pesma M oja prva Ijubav.

U jutru se Baron vraćao sa pijace na Dedinju. Cim ao je najlonsku kesu. Imao je podočnjake od nespavanja. Kupovao je kifle na kiosku. Seljaci su na tezgama prodavali povrće. Poslovni ljudi su išli na posao i vukli svoje tašne. Žene s cegerima kupovale su po pijaci.

Tih dana bio sam usporen od nespavanja. Dve totalno različite devojke mešale su mi se u glavi. Aleks i Teodora su bile kao Scila i Haribda, dve sirene. Teodora je počela sve više da mi se dopada, a Aleks je počela da bledi. Imali smo čudne odnose. Sa Aleks sam bio mazo, a sa Teodorom sado. Bio je to neki otkačeni sado-m azo dubl u novotalasnom fazonu, koji nisam baš najbolje mogao da shvatim. Ja sam u duši bio drugačiji... Želeo sam da budem ju n ak obične Ijubavne priče, ali bio sam nemoćan. Setio sam se Lu Ridove pesm e Perfect D ay u kojoj on zamišlja romantičnu Ijubav, sve sa zalaskom sunca, šetnjom p o parku, zagrljen sa ribom koju voli. Ali na kraju pesm e konstatuje: ,,Ja nisam taj. “ Teodora m ije ličila na devojku iz D žekinovogfilm a Devojka O. M ogao sam d a jo j radim šta god sam hteo. Vodili smo Ijubav neprestano i ona je uživala u tome. Ali sluga na kraju slomi svoggospodara i prestane da mu bude rob. Tako m eje Teodorapreuzimala.

Sluga uvek na kraju zarobi gospodara. Mrzeo sam takvu hegelovsku istinu.

Baron je tih darta provodio mnogo vremena u kući i razgovarao je sa Deda Borom koji je želeo da ide na Kalemegdan i da igra šah sa drugarima, ali više nije imao snage. Baron ga je bodrio da ne klone duhom. Ipak, pluća su izdavala dedu, jedva je dolazio do daha i neprestano je kašljao. Rada je bila neprekidno u kući i bavila se đedom. Dovela je i svog sestrića Živojka. Bio je to bucm asti klinac debelih obraza, koji je želeo da upozna Beograd. Im ao je zeleni sako i žute pantalone. U kuhinji je Živojko jeo kupus i smarao Barona da ga vodi u diskoteku ili da ga upozna sa Lepom Brenom. Baron je rekao da je u gužvi i brzo napustio kuću. Konačno se posvađao sa Aleks kada je kod nje u stanu zatekao njenog lepuškastog satelita po imenu Džordži Boj koji se priključio njenom bendu. Sad se bend zvao Aleks i siročići. M om ci su bili odeveni kao siročići iz viktorijanske epohe, u stilu Olivera Tvista. - Džordži je m oja ljubav, forever jang, dečko koji voli bezobrazne devojčice, a i dečake. Je l’ tako, Džordži? - rekla je Aleks. Đole je imao fem inizirane pokrete. Baron je pio koka-kolu. Aleks se cerila, najfolirantskije na svetu. - Tako je nem oćan, zar ne, Barone? - pametovala je Aleks. - Ne bih da ulazim u njegovu karmu - kazao je Baron. - Zašto, vi ar frends. Evribodi ar frends. Zašto ne probaš muškarce? Baronče, što si m i se umusio? - nastavila je ona.

- D osta m i te je. T i si obična isfolirana guska. Razmažena perverzna pedofilka! - dreknuo je Baron, ustao i krenuo ka vratima. Aleks se cerila. - Aleksis, koji ti je ovo idiot? - pitao je Đole. Baron se zaustavio, ipak nije mogao da otrpi. Vratio se i uhvatio m om ka za kragnu. Hteo je da ga izudara, ali ga je Aleks sprečila. - Barone, takve bezobrazluke ne trpim, okej!? - povisila je ton. M om ak je pretrnuo od straha. Jauknuo je, a Aleksandra je odgurala Barona u stranu. - Ko je idiot, kretenu jedan pederski!? - vikao je Baron. Baron je lupio Đ oletu Džordži Boju šamar od kog se ovaj strovalio na krevet i uhvatio za obraz. Aleksandra je zbog toga Barona udarala po leđima. - Zašto ga udaraš, ljubom orni skote? Napolje odavde! Ostavi Džordžija na miru! - vikala je Aleks. Baron ju je grubo odgurnuo i Aleks je zaurlala plačući. Kao da ju je pogodio m etak ili se desilo nešto jo š gore. - Pa ti si me udario, aaauuu, pa ti si me udario. Pa to m i se nije dogodilo u karijeri. Frajeru, popićeš tužbu - plakala je ona usiljeno. Džordži se držao za obraz. Baron je ljutito otišao iz Aleksinog stana. O na je nastavila da cmizdri. Vikala je za njim kako će mu nam estiti batine, kako će je upamtiti d o k ra ja života, kako će m u izlomiti n o g e... Džordži Boj jo j se sklupčao pored nogu kao mačka.

SKC je bio u mraku. Neki frikovi su sedeli na stepeništu. Baron se približavao iz neosvetljenog dela ulice. Prolazio

je pored ekipice koja je cirkala vino i verovatno bila na još nečemu. Jedan hiipi tip je ustao i žicao od Barona deset soma za cirku. Mladi pesnik je izvadio novac i dao hiposu. Pili su crno vino. Baron im se pridružio. Potegao je vino. Sedeo je dugo sa njim a na stepeništu SKC-a. Tek kad se napio, odlučio je da poseti Teodoru. Otišao je pravo do praznog bazena i skočio na njegovo betonsko dno. Teturao se pijan i razdrao se iz sveg glasa. Zvao je Teodoru. Seo je na dno bazena. Na prvom spratu kuće su se upalila svetla. Teodorina m ajka je povikala sa prozora: - Teodora nije tu, beži odavde inače ću da zovem policiju! Kakav je to način da se u ovo doba dolazi u posetu?! Zatvorila je prozor kada je Baron ućutao. Otvorila su se vrata kuće i iz njih je istrčala Teodora u kućnoj haljini. Prišla je bazenu. - Teodora, ljubavi moja, na mene viče keva tvoja - zezao se pijani Baron. - Pusti kevu, šiznula je - pravdala se Teodora. - Idemo unutra. D o đ i... - rekla je i uskočila u bazen. Prišla je Baronu i povukla ga za ruku. Potom ga je zagrlila. Onda mu je pričala kako su minuti bez njega kao čitavi dani. On ju je privukao k sebi i poljubio. Zavukao je ruku pod njenu kućnu haljinu. O na je odmah počela da ga strasno ljubi. - Noćas tako miriše noć, da mi se vodi ljubav - rekao je svlačeći njenu kućnu haljinu. Teodora se opirala. - Nemoj, provaliće keva. Ajmo gore u sobu - rekla je ona. - Neka provali. Sad te želim - bezobrazno je odgovorio Baron i nastavio da je skida. Teodora se opirala. Baron ju je silovito stezao, tako da nije mogla da se pomeri. Stezao ju je desnom rukom oko vrata kao da želi da je udavi.

- Nem oj ovde, m olim te - pokušala je da ga urazumi. Nastavio je da je ljubi u kosu i u vrat. Šaputao jo j je nežne reči kao ženi koju voli. Kao da ga je to konačno umirilo. Zagrlio ju je nežno i provukao joj prste kroz kosu. Nastavio je da lagano miluje njen vrat. - Zašto si prestao da me svlačiš? - pitala je ona. Baron ju je pogledao kao beznadežan slučaj. - Kao što si i sama rekla, glupo je da to radimo ovde - rekao je. - Jeste, ali ja baš to želim. Uzmi me sada, bezobrazniče je d a n ... T i poznaješ sve m oje skrivene želje - šaputala je. O pkoračila ga je i sela m u na noge. O n se rukam a odupirao o beton. Ljubila ga je i plakala. Govorila je da ga želi kao životinju, kao bezlično opasno biće, tražila je da je on ujede, da je silu je... Počupao ju je snažno zakosu zaustavljajući njenu glavu ispred svog lica. - Ali to je glupo, shvataš da je glupo. Ja nisam taj - govorio je polako. - Ali t i... je s i... grub, bezobrazan, nem oralan, ti si životinja - pričala m u je. Pustio jo j je kosu, pogledao u zvezde i potom pognuo glavu. Teodora je nem ilosrdno nastavila da ga ljubi i da mu raskopčava pantalone. - Pusti me na m iru, ludačo! - viknuo je Baron i ustao zakopčavajući šlic. Teodora ga je nem o gledala. Bio je. ljut. - Zaljubljen sam u drugu ženu, kapiraš? Ona se zove Aleks. T i si samo nosila njen bebi-dol kostim da bi me podsetila na nju. Ti si za mene n išta... Nemoj mi se nikada više javiti. N ikada... Otišao je gotovo trčeći.

* * * Sledećeg jutra, Baron je ušao u svoju sobu i ugledao Živojka kako spava na njegovom krevetu i hrče. Izuo je cipele i seo na fotelju. Podigao je noge na sto i zatvorio oči. N ije m ogao da zaspi, ali je m ogao da sanjari. Zam išljao je žurku u Fabrici sa m noštvom šaroliko obučenog sveta na prvom spratu. Lagano je hodao kroz masu, ali nije mogao da čuje glasove. Prilazila m u je Aleks u nekakvoj providnoj haljini od bež velova koji su se njihali na vetru. Nosila je u rukam a stereo-slušalice koje mu je stavila na uši. Iza nje, jedan baletan je na rolšuam a izvodio piruetu. Baron je izgubio ravnotežu i počeo da pada. Uhvatio se za jednu šipku i visio. Aleks se sagnula, gledala ga je oblizujući se jezikom kao mačka. Pogledao je u am bis ispod sebe, ali mu nije video dno - samo beskonačno crnilo. Ponovo je pogledao u Aleks koja se uspravila. Pored nje je stajala Teodora u istoj takvoj haljini, a u rukama je držala drečavo narandžasti povez. Sagnula se i stavila ga sebi na oči. Čučnula je pored Aleks koja jo j je spustila ruku na kosu. Iz zidova je dopirala pesma sirena. Uspeo je da se podigne i prebaci na tlo. Aleks i Teodora su svlačile jedna drugoj velove. G om ila je pljeskala u sporom ritmu. Pored njih, na tam noj cerem oniji je svetlucao nekakav konj od stiropora.

Nekoliko nedelja kasnije, Baron se stabilizovao. Prestali su i Teodorini telefonski pozivi. Otišao je da se vidi sa Jagodom . U sobi m ladog doktora Baron je po običaju listao Plejboj.

- M iro, dušo, vratiću se kasno sa tih vežbi... - govorio je Jagoda. - M a znam, ovde mi je B a ro n ... Ej, B aron e... pozdravila te M ira ... evo i on tebe pozdravlja. Ništa, srce, onda ti se javljam sutra oko četvorke. Ništa, raspravićemo to sutra. Ćao, m nogo te v olim ... ćao - dodao je, spustio slušalicu i odahnuo. Baron ga je pogledao. - Krećem o na žurku kod M ike M uflona, ispod Avale. Evo da se sredim. Treba oko desetke da dođe ona mala Veronika, vodim i n ju ... Im a slatko dupence. Biće super... M ika ima savršenu, gala vikendicu sa ogromnim vrtom. Samo da ne padne kiša, baš se vreme natm urilo - rekao je Jagoda. - Kasniš, sine, pogledaj kroz prozor. V eć sipi - odgovorio mu je Baron. Jagoda je pogledao kroz prozor. - Jebiga, šteta, neće m oći da se pravi roštilj napolju. Nema veze, biće dobro zezanje unutra - ushićeno je pričao Jagoda. - Dobra mu je gajba i iznutra. Njegova keva je dizajner u Parizu. Im aju love ko pleve. Gajbu, boli glava. D olazi sva gradska e k ip a... garantovano, svi. Čoveče, žurka kod M ike M uflona se nikad ne propušta. On toči original viski... Baron je klim nuo glavom, gledajući naguženu plavokosu lepoticu u Plejboju. Avalski put bio je potpuno neosvetljen. Jagodin alfa rom eo je jurcao po putu, a farovi su osvetljavali sablasno drveće. Padala je sve jača kiša. Šoferšajbna je bila natopljena vodom koju su razgrtali brisači. Baron je sedeo pored Jagode, a V eronika pozadi, obučena u crveni džins, kakav je tih godina u Beogradu retko ko imao. Devojka je bila dizajner i ofarbala je običan plavi džins crvenom bojom . Treštala je muzika sa radija. Svi su se doterali,

sem Barona kom e je izrasla brada od tri dana. V eronika je u kolim a stavljala ruž na usne. Farovi su parali noć. Jagoda je vozio prebrzo. Sekao je krivinu. Naglo, sa sporednog puta, ispred njega je iskrsao seljak koji je upravljao konjskom zapregom u kojoj m u je pozadi sedela žena. Dva konja koja su vukla kola uplašila su se i zanjištala, skrenuvši jo š više ka automobilu. Jagoda je uspaničeno smotao volan i naleteo na kaljugu od traktorskog traga. Izgubio je kontrolu i alfa rom eo je sleteo sa puta. Padali su niz nizbrdicu dugačku tri-četiri metra. Automobil se u jednom trenutku prevrnuo u vazduhu i u takvom položaju skliznuo niz kam enje na livadu. Zaustavili su se u nekom grm lju. Točkovi su se okretali, a iz m otora je kuljao dim. Kiša je dobovala po donjem trapu automobila. Seljak se pojavio na ivici puta. Pogledao je prevrnut autom obil. - Vidiš, auto se prevrnuo, a m ojim konjim a ništa ne fali - hvalisao se seljak. - Ljudi, nesreća, pogiboše ljudi! - viknula je seljakova supruga.

U gradu bez sna ili Odisej

„Tebe će dočekati odar kad srce ti samo zaželi Kada su bogovi dali već jednom da mi se vratiš U svoj uređen dom i u zemlju očinsku tvoju.“

U bolničkoj sobi, Baron je ležao u krevetu sa čalm om na glavi. Desna noga mu je bila u gipsu. Na susednom krevetu, ali u sličnom stanju, Jagoda je ležao i spavao. Baron je razgledao prostoriju, bele bolničke zidove, mali lavabo, m etalnu čašu, kolica sa lekovima, m etalni okvir kreveta na kom se nalazila tem peraturna lista.

Žurka kod M ike M uflonaje bilaposlednja žurka togproleća na koju sam planirao da odem. Jagodajeprebrzo vozio. Svi smo posle nesreće dobro prošli, ja sam slomio nogu, Jagoda obe, obojica smo se i ugruvali, a Veroniki nije bilo ništa. Zaključio sam posle toga da su devojke možda zaista jači pol. U svakom slučaju, imaju više sreće. Proveo sam u

bolnici više od mesec dana, a kod kućejoš najmanje tri, dok se nisam oporavio odposledica saobraćajne nesreće. Kućna pom oćnica Rada je pravila đ akon ijepo dedinom receptu. U kuću su mi dolazili Otrov, Ema, Leda i Mića. Oni su bili pravi drugari. Da ne grešim dušu, jednom me je posetio i B oki... Rekao mi je da ima novu devojku. Zapanjio sam se čuvši da je to Teodora. Bio sam prvo zbunjen, p a Ijubomoran, a na kraju sam sa nasmejao. Sudbina je nekad dobar drug... O Aleks nisam im ao vesti. Kasnije sam čuo da je otputovala na duže vreme u Egipat.

Sunce je pržilo te 1983. godine, a Baron je sedeo na klupici u dvorištu. Im ao je na sebi m ajicu kratkih rukava na kojoj je air brush tehnikom bio naslikan neki pikasovski motiv. Iz džepa na pantalonam a izvadio je cigarete. Na kapiji su se pojavili Otrov, Em a i Leda. Ušli su u dvorište i prišli mu. Baron je gledao Ledu koja je definitivno izrasla u zgodnu devojku. Na sebi je imala kratku žutu haljinu. Sm ejali su se i pričali o gipsu koji je nedavno skinuo i na koji su mu se svi potpisali. - Em a, tvoja sestra izgleda ko m anekenka iz Voga

- rekao je Baron. - Pa, ne znam. To raspravite vas dvoje - smeškala se Ema. - T i, Ledo, uvek ćutiš? - pitao je Baron. - Zato što ti m nogo brbljaš - odbrusila mu je Leda. O trov je zagrlio Em u i otišao sa njom u šetnju. Ostavili su Ledu nasamo sa Baronom. Sedela je pored njega i žvakala žvakaću gumu. Baron ju je gledao toplo i blagonaklono.

* * *

Neke devojke su lutale hodnicim a FDU. Drugi mladi ljudi su stajali sa strane i ćaskali. U hodniku kod vrata bile su okačene table sa spiskovima im ena prim ljenih na filmsku režiju. Ponovo nije bilo Baronovog imena. Sa štakom je stajao u hodniku i nem o gledao u spisak.

K ada sam i taj put p a o na prijem nom izfilm ske režije, čvrsto sam odlučio da se više ne zam ajavam tim stvarima. Bio sam uveren da to što nisam primljen nije moja krivica, već isključivo tamošnjih profesora koji u meni nisu prepoznali velikog reditelja. Ovogputa nisam zapao u depresiju, bilo m ije svejedno. Verovao sam u svoju kreativnost i znao sam da ću kad-tad to pokazati drugima. Tragedijaje bila u tome što me osim umetnosti ništa nije zanim alo, u njoj sam video jedin u istinu i razlog svog života. A vremena koja su dolazila nisu bila naklonjena umetnicima, kriza u Jugoslaviji je bila sve dublja, Ijudi sve očajniji. Moji vršnjaci su sve redovnije odlazili na Zapad upotrazi za boljim životom. I ostajali su tam o,jer im nije bilo teško da se naviknu na bolje. Jaz između Istoka, gde smo m i spadali, i Zapada bio je sve veći, a j a sam p olako 'počeo da osećam kako kasnim u vremenu. Godina ’83. je zapravo u Jugoslaviji bila ’63, kasnili smo dvadesetak godina za naprednim svetom. A ja sam želeo da živim u svom vremenu, a ne u prošlosti. Ipak, nisam mogao da napustim svoju zemlju, svoj jezik. Verovao sam da će mi jednog dana dodeliti veliko priznanje za to. S druge strane,

nisam m ario za priznanja. Niti za nagrade. Im ao sam posebno mišljenje o tome šta je p ra v a nagrada za pesnike poput mene, toje bio zdrav i srećan život. Život koji mnogo više liči na poeziju nego na realnost.

Na groblju motorizovanih vozila, na jednoj deponiji izvan Beograda, usred sunčanog popodneva, Baron i Jagoda su gledali autom obile. Im ali su po jednu štaku na koju su se oslanjali. Jagoda je gledao svoj smrskani alfa romeo. Taksista ih je čekao u blizini. U Baronovom životu se malo toga dogodilo otkad su se Jagoda i on skucali kolima na Avalskom putu. Jagoda nikad nije prežalio alfu i pao je u depresiju. Zbog te depresije njegova keva ga je poslala u Argentinu kod njihove bogate tetke. On je taman bio završio m edicinu. Zaista je žudeo za udobnim životom i velikom lovom. Nju vejv scena u Beogradu se polako ali sigurno gasila. Često nije bilo struje, pa klinci nisu ni hteli da prave rok grupe. Žurke su bile sve ređe, je r ljudi više nisu imali toliko love da kupe piće i hranu. Baron je u svemu apstinirao. Od nesreće nije im ao ni jednu jedinu ribu, čak ni za one night stand. Bio je duhovno i emotivno iscrpljen da bi započeo bilo kakvu avanturu. Bio je zapravo tajno zaljubljen u Em inu mlađu sestru Ledu, ali ga je bilo sramota da zaista bude sa njom je r je bila mlada i neiskvarena - plašio se da je takne da je ne bi polcvario. I dalje je redovno odlazio u Kinoteku gde je viđao Bokija sa Teodorom . Trudio se da ih ne prim ećuje. Idoli su u Londonu snim ali novu ploču. Baron je uspeo da položi poslednji ispit na Opštoj književnosti i ostao m u je samo diplom ski. Navalio je da čita knjige koje je propustio,

Fausta, Vertera, Opasne veze, Čehovljeve priče, Tonija Kregera, Sentimentalno vaspitanje, Tristama Šendija... Bio je fasciniran snagom svakog od tih dela i očaran rečima. Reči, sklopljene na pravi način u pravu priču, im aju magijsku m oć, a oni koji ih na taj način koriste su čarobnjaci. Zato je svake noći pisao i uvežbavao taj magijski put.

U SK C -u je bila otvorena izložba radova grupe Aux M aniere. B aron je stajao ispred kolaža na kom je bio Dejvid Bouvi. Prišao je autoru M om i Rajinu koji je bio veoma veseo. Baron je bio oduševljen kolažima. Pričali su o pop-artu, o Bouviju. Sve dok se nije pojavila Leda koja je razgledala slike. Bila je u društvu jednog tipa nam erno zapuštenog izgleda, izbledelih farmerki, u duksu sa tregerim a i dužom kosom vezanom u repić. Leda se sa njim rukovala i popričali su. U skoro im je prišao Baron. - Barone, ovo je Faca. Glum im kod njega u predstavi - rekla je Leda. Faca i Baron su se gledali. Konstatovali su da se poznaju sa nekoliko žurki. - Šta čujem , radiš predstavu? - pitao je Baron. - D a, nešto između Grotovskog i Boba Vilsona. Po Handkeovom rom anu Levoruka žena. Ajde, ako te zanima, dođi sa Ledom na neku probu, da vidiš - pričao je Paca. Baron je potvrdio da će doći. N ije mu bilo pravo što Leda kreće glumačkim stopama. Osetio je talas ljubomore. Faci je bilo pom alo neprijatno pa je otišao. - Faca je super. Strašno je pametan i načitan - tvrdila je Leda.

- Verovatno - cinično je rekao Baron. Otišli su zajedno sa izložbe. Ćuteći ju je otpratio do kuće. Leda je pokušavala da ga odobrovolji. Ali uzalud. Razmišljao je o problemima koji bi nastali kada bi smuvao sestru svoje drugarice. Poznavao ju je odmalena, bila je zapravo u njegovom životu prisutna godinama. Kao da je po nekom tajnom scenariju bila baš njem u nam enjena. Posle saobraćajne nesreće, Baron se m nogo prom enio. Želeo je da se skrasi. Želeo je da nađe svoju Penelopu i postajao je siguran da je to Leda. Sa M ićom se našao kasnije te večeri pred N ecinom zgradom. Ovaj je bio uzrujan je r se Neca danim a nije javljala na telefon. M ića je nosio veliku torbu u ruci. Stajali su ispred jednih vrata na kojim a nije bilo pločice sa prezim enom stanara, i zvonili. Baron je palio svetlo na taster. - Jesi siguran da n ije negde otputovala? - pitao je Baron. - Ne verujem , javila bi se. Uvek m i se javlja pre nego što otputuje negde - rekao je Mića. - Kad si je video poslednji put? - zanimao se Baron. - Pa, pre jedno deset dana. Bila je kod mene i tražila mi lovu. Ukoliko ne otvori, poneo sam konopac, m oraćem o da provalimo u gajbu - rekao je M ića. Baron je i dalje zvonio. N ije bilo odgovora. M ića je želeo da pošto-poto uđe u Necin stan. Popeli su se na vrh zgrade. M ića je doneo konopac i vezao ga za jedan čelični stub. Bacio je drugi kraj konopca niz zgradu. Baron je vezao M iću drugim konopcem oko pasa, a sebe za betonski ispust. M ića se prebacio preko ograde i spuštao se niz zgradu držeći se za konopac. Baron ga je pridržavao drugim. M ića je nekako sišao do prozora na petom spratu

koji je bio otvoren. Kroz prozor se vešto uvukao u stan. Odvezao je konopac koji m u je bio vezan oko pasa. Baron se na krovu brzo oslobodio konopca i potrčao niz stepenice. M ića mu je otvorio vrata. Baron je ušao u stan u kom je živela Neca. Osetio je odvratan smrad. Unutra je bio krš i lom , stvari su bile razbacane po podu, pikavci i špricevi. - Šta je bilo!? - viknuo je Baron. - Odvratno, čoveče... - rekao je očajno M ića koji je držao m ajicu preko nosa. Baron je bolje pogledao u sobu. Neca je ležala mrtva na krevetu. Desna ruka jo j je ispod lakta bila vezana gum enim crevom , a u levoj jo j je bio špric. Baron se uhvatio za glavu.

U kancelariji islednika Baron i M ića su davali iskaz. To je bila obična soba sa radnim stolom i nekoliko stolica. Na zidu je bio sam o kalendar K oka-kola ’83. Islednik, om anji tip sa brčićim a, bio je nalakćen na sto. Baron i M ića su sedeli preko puta njega. Islednik je bio siguran da su Baron i M ića narkom ani. Gnjavio ih je čitava dva sata dok ih konačno nije pustio kući. Rekao im je da će biti pod njegovom prism otrom i da dobro paze šta rade. Bio je blago usporen, kao da je bio na sedativima.

TSIecu su sahranili na Bežanijskom groblju po tm urnom danu. M anja kolona pratila je m rtvački sanduk. U njoj su bili Baron, M ića, O trov i jedan nepoznati mršavi mladić. Iza sanduka su hodali N ecin otac Zlatan u sredini i njegove dve žene sa strane, obe pod crnim feredžama. M uzike nije bilo, čuo se samo povrem eno n ečiji jecaj.

Baron je gledao kovčeg bez obeležja. Tam na senka m u je pokrivala pola li^a. Nešto kasnije, u stanu koji su iznajmili Em a i Otrov, okupilo se društvo sa sahrane. U sobici su osim pom enutih sedeli M ića, Baron, Leda, mršavi mladić i jedna devojka sa kikama. Svi su se poređali na krevet i na stolice, izuzev Em e i Otrova koji su seli na jedan veliki jastuk. Na stolu je posluženo piće u m alim čaŠama. Celo društvo je bilo tm urno. Ćutali su. M ića je prekinuo tišinu najpre suzama, a zatim govoreći kako je pre dve nedelje pio sa N ecom pivo kod Petlića. I Leda je bila uplakana. Zabila je glavu u rame Baronu koji je pio rakiju.

U SK C -u, u donjoj sali, mladi reditelj Faca počinjao je probe za svoju predstavu. Sedeo je na stolici ispod scene na kojoj su bili glum ci: Sonja, Lepi Džele, Plaža, Zoki, Olgica, Željkica i Leda. Iza Face su sedeli Ljuba organizator i Acika organizatorka, M ića i Koja su bili kompozitori, Fama kostimografkinja. Baron je bio samo kibicer. Glavnu reč je imala mlada glumica Sonja. Govorila je uvek nepovezano, ali su njene reči na ostale delovale hipnotički. Svi su je slušali. Ona bi ustajala i glumila sve uloge, objašnjavajući šta bi drugi trebalo da rade. Faca je samo klim ao glavom. B aron je netrem ice posm atrao Ledu. Kasnije se šetao sa n jom ulicama Beograda. Ona je bila oduševljena Sonjom , pričala je samo o njoj. Želela je da upiše glumu i da nastupa u predstavama. Šetali su pored obale. Neki klinci su na biciklim a jurili pored njih. M ajke su šetale bebe u kolicim a. Ledu je nervirao mladi glumac

sa predstave koji joj se neprekidno udvarao, a koga su svi zvali Lepi Džele. Baron jo j je sarkastično rekao da su to sve sami genijalci. Leda ga je pogledala i isplazila m u se.

Kod Son je na gajbi stalno je bila žurka. U trosobnom stanu je uvek bilo sveta koji bane je r nem a druga posla. T e noći su tu bili Faca, ekipa sa predstave, Leda, Baron, reditelj M iša Radivojević i jo š četvoro-petoro mlađića i devojaka, koji su se razmileli po sobama. Baron je bio u sobi sa Ledom, Facom , Lepim Dželetom i Acikom . Faca je bio zavaljen u fotelju i držao je noge na krevetu. Lepi Džele se hvalisao. - Bio sam u specijalnim jedinicam a dok sam bio u vojsci, pošto imam crni pojas u karateu. Jedne noći su samo došli helikopterim a po nas specijalce i rekli nam da je na Kosovu neka frka. To su bile one dem onstracije pre dve godine, i bila je stvarno frka. Neki Šiptari su se zabunkerisali u kući blizu Prištine i pucali na poiiciju. M i smo dofurali onako u punoj ratnoj opremi, sa trom blonskim m inam a i preko m egafona im rekli da se predaju. Počeli su da sipaju paljbu na nas i onda smo morali za pet minuta da im sravnimo kuću sa zem ljom - pričao je Džele. Baronu se njegova priča smučila, pa je ustao i krenuo •ukuhinju. U kuhinji su sedeli glumica Sonja i M iša Radivojević. Upoznao se sa slavnim rediteljem. - Č ujem da snim ate novi film - rekao je Baron. - Pa da, evo upravo dogovaram sa Sonjom . Trebalo bi da radimo Unu po Kaporovom romanu. Samo, izgleda da se Sonja plaši da postane zvezda - sm ejao se Miša.

- M išo, m oram da prođem kroz moždanu oluju, ono kao da oslobodim pozitivne vibracije, da bih mogla da gluKiim. T o je sad veliki izazov, ali ja sam u toj, ono, kako se kaže, fazi odluke. Odluka je čist plus - rekla je Sonja zagonetno. Baron je nalio vino u čašu. Izašao je iz sobe. Sonju je nešto zasmejalo. Baron je prolazio kroz dnevnu sobu u kojoj su sedeli Plaža, Zoki, Željka, Fam a i O lja i dodavali jedno drugom džoint. T u je bio i pisac M ika Oklop. Baron im se osm ehnuo i krenuo dalje, kroz hodnik, pa u drugu sobu. T u je ugledao Pojotu, gradsku facu, kako samo u gaćicam a leži u krevetu pored dve skroz obučene devojke koje su se cerile. Bili su totalno naduvani. Baron je brzo izašao i ugledao M iću i Koju kako pristižu u gajbu. Pričali su o m uzici koju rade za predstavu. M ića je tvrdio da takvo nešto ne bi smislio ni Frenk Zapa.

Baron je sutradan ušao u svoju kuću. Ugledao je Radu koja je bila sva uplakana. - Rado, šta je bilo? - pitao je Baron. - On povraća krv - kazala je Rada. U šao je žurno u dedinu sobu. Starina je strahovito kašljao. Baron mu je prišao. Na čaršavu su zaista bili tragovi krvi. Rada je ušla za njim u sobu. - Da zovemo doktora? - pitao ga je Baron. Deda je odm ahnuo rukom i prošaputao. - D obro mi je. Kakav doktor? - ponovo se zakašljao, pa se umirio. - Ništa to nije. Biće mi d o b ro ... Baron je sedeo dugo pored njega na krevetu, sve dok deda nije zaspao.

* * *

U nekom od parkova u centru grada, oblaci su zaklonili sunce i lišće je bilo obasjano m lečnim svetlom. Klupe su bile stare i farba im se ogulila. Baron je šetao stazom. Lišće je padalo sa drveća. Stizala je jesen.

Deda Bora se lagano gasio. Bio sam svestan da prisustvujem svetom činu umiranja nekoga koga sam najviše voleo. Crne misli su padale kao lišće sa drveća. Prirodaje bila lepa i okrutna. U svemu tome zamišljao sam i svoj udaljeni i magloviti kraj. Tuga m e jeg led a la kao Ijubavnica, naslađujući se mojom nemoći. Shvatio sam da nemam nijednog prijatelja koji bi mi pom ogao, kao što ni Neci niko od nas nijepružio ruku. Video sam jasnu sliku sebe kaopropalog aristokrate koji sedi u blatu na kiši i ruga se sudbini. I nosio sam duboko u sebi bolestan osećaj, kao bom bu koja će razneti ovaj svet. M orao sam ostati sam sa vukovima, u gradu bezsna. Očajnički m ije bila potrebna Ijubav.

T ih dana, pom oćnica Rada je otkrila Baronu nešto sasvim neočekivano. Bili su u kuhinji. Rada je sela na stolicu dok je Baron brojao novac koji jo j je m esečno sledovao. Rada je uzela novac. - Evo ti plata za ovaj mesec. Dao sam ti više, je r si zaista puno radila oko dede. M islim da m u tvoje prisustvo puno znači, mada to ne pokazuje. On je oduvekbio mizantrop, a posebno kad su u pitanju žene - rekao jo j je Baron.

- D obar je deda čovek, al’ je brate m nogo bolestan, ne znam šta ćem o. Ja ga m nogo volem isto, prirasto m i za srce. Jes’ da me kinji, al’ ume da se i gospodski ponaša. Evo vidi o v o ... - rekla je i iz džepa izvadila srebrni m edaljon. - O n m i poklonio - kazala je Rada. Baron je gledao. - Neverovatno. On nikad ništa nikom nije poklonio, m islim da nije ni pokojnoj baba S tan i... - m irno je rekao Baron. - A blebeće on o n jo j stalno, ju če mi je baš opisivo. Lepa žena je to bila, al’ jadnica umrla na porođaju. Ne znam da li je buncao ili govorio istinu. Pre će biti da je istina - uključila se Rada. - Stvarno, m eni nikad nije pričao o njoj. Kad god sam ga pitao, izvrdao bi odgovor. Znam od ćaleta da je umrla na porođaju, al’ ništa više od toga - zanimao se Baron. - Pa ti ondak ne znaš celu priču. Tvoja baka je bila kopile Obrenovića - neočekivano je rekla Rada. Baron ju je zbunjeno pogledao. Kao da ga je pogodila neka neobjašnjiva sila, osetio je jezu kako ga prožima. Rada je rafalno otkrivala istinu o Baronovoj porodici. - Šta kažeš? Kakvo kopile? - pitao je. - Pa, Deda Bora je ispričo da je to porodična tajna. Rekao je da je kralj M ilan O brenović m nogo voleo da švrlja. Bio je poznat po svojim ljubavnim avanturama. D ojahao bi sa pratnjom do nekog sela i sa konja odabrao neku lepu i mladu devojku. Zbog straha, one su pristajale da budu sa njim . Tako je b io sa nekom seljančicom iz Bečkereka kojoj je napravio nezakonito dete. T o dete je bila tvoja prababa Stanija. Ona je m nogo propatila zbog toga, al’ to se nije smelo znati - pričala je Rada.

Baron je ćutao i gledao Radu. Zavrteo je glavom. - Kažeš da sam ja potom ak O brenovića... trebaio bi da prihvatim da u m eni teče kraljevska k rv ... nemoguće. T o je smešna priča. M a Rado, tu priču m ora da je deda izmislio. Znaš da se družio sa nadrealistima i da su oni uvek smišljali takve neverovatne priče, deda laže ili bunca. Previše je bolestan - objašnjavao je Baron u neverici. - M a jo k bre, istina, sušta istina. Evo g le... - bila je uporna Rada. Pružila je Baronu medaljon. Baron ga je uzeo i otvorio ga. Na dnu je video žig Obrenovića. Ćutke se zagledao. Nije mogao da veruje da bi neko prećutao takvu istinu o njegovoj porodici. Rada je vikala da je sve to istina. Rada mu je dohvatila ruku i poljubila je. - Ljubim ruku, gospodaru - lagano je rekla. Baron se nasm ejao. Vratio jo j je medaljon. - Rado, i ti si pored dede otkinula. Daj, ne nasedaj na njegove izm išljotine. Idi, vidi šta je s dedom. Zaboravili smo ga - rekao je. - Evo, evo, odoh - potvrdila je Rada i izašla iz sobe. Baron je gledao za njom . Zatim je pogledao u ogledalo. Posm atrao je svoj lik i video plavičasti oreol. U dnu ogledala video je nekakvu tačku koja se kretala. Deo prošlosti koji je bio skriven i koji je krenuo da se kotrlja ka njem u.

Istog dana otišao je u biblioteku SANU. Na revers je podigao neke dokum ente. Otišao je u čitaonicu i seo za sto. Čitao je rodoslov dinastije Obrenović. Naravno, nije bilo pom ena o M ilanovim vanbračnim vezama.

* * *

R adinapriča m eje sokirala. Šta a k o je to zaista bila istina? Uplašio sam se takvog porekla. Ceo život sam mislio da sam Jermenin, p a m ije deda kasnije rekao da smo iz Like i da sam Srbin, a sad saznajem da u meni strujiplava krv. Uzvaničnim rodoslovima nije bilo, naravno, nipom ena o Milanovim vanbračnim vezama, tako da se moje eventualnosrodstvo nikako ne bi moglo dokazati. Prabaka Stanija b ila je sa kraljem Milanom kratko i d o bilaje Stanu. Ipak, neke stvari mi nisu bile jasne, deda je pre Prvog svetskog rata došao sa baba Stanom u Beograd i oboje su bilipu ka sirotinja. K ak o je moguće da su onda dobili kuću u Rakićevoj? Baba Stanaje umrla na porođaju i Deda B o raje sam odgajio m ogoca Lazu. K ako to da se dedaposle dvegodine obogatio i im ao dve kafane? Odakle mu onaj medaljon sa žigom Obrenovića? Zašto je ta tajna godinam a čuvana, skrivana od mene, da b ih je ja konačno doznao odpriproste seljanke iz Risna, i to ne onog u Boki? Zar je zaista moguće da sejedn a takva stvar decenijama krila od mene?

Porodična tajna ili Penelopa

„Onda progovori ženi Odisej dosjetljivi ovo: ’Još se nikako, ženo, svršetku nevolja naših Nismo primakli, jer truda još ostaje, mjere mu nije. Truda mnogoga teškog, izvršiti što mi sve valja.’“

Porodična tajn a se polako otkrivala m ladom pesniku. Skidala je veo po veo kao orijentalna plesačica i otkrivala svoje božansko telo. Svet je postajao drugačiji, sive boje su postajale svetlije. Baron je osećao mešavinu radosti i tuge. Mogao je biti mali kralj u zemlji iluzije. Smeh mu se vraćao polako. Sm ejao se sam sebi. Novotalasno vreme se definitivno gasilo, bio je to sum rak jednih Idola i rađanje novih koji su pevali folk pesme. U hodniku Filološkog fakulteta Baron je stajao kod oglasne table i gledao raspored ispita. S leđa m u je prišao kolega Borut. Žvajznuo ga je iz sve snage po ram enu. Borut m u je takođe saopštio važnu vest. - E pa čestitam - rekao je Borut.

- Na čemu? - pitao je Baron. - Na zbirci poezije, video sam probni otisak u štampariji sarajevske Svjetlosti. Stefan Baronijan: Beograd bez sna - u dahu je izgovorio Borut. - Lažeš, m eni niko ništa nije javio - prosto nije mogao da veruje Baron. - Matere mi, i meni izlazi zbirka u istoj ediciji. I tu smo kolege - hvalio se Borut. Baron je poskočio od radosti. Krenuli su u kafanu da proslave. Borut je želeo da sve to zalije dobrom rakijom . Nešto kasnije, Baron je ušao u M ićinu garažu. Bila je velika buka. U prostoriji za vežbanje bili su K oja i dve devojke u dark fazonu. Koja je solirao na basu. M ića je lupao bubnjeve. Baron je seo na jedan zvučnik i slušao svirku. Posle svirke je sa M ićom i Kojom otišao u grad, seli su u Šumatovac. Koja se pozdravio sa rok kritičarem Pecom Popovićem koji je obećao da će pom oći da njegov novi projekat objavi PGP. Za susednim stolom sedeli su Bajaga i Bora Đorđević. Devojke su im tražile autograme. Peci Popoviću su prišli novinari M ira Bobić M ojsilović i Saša Tijanić. Sve je bilo užurbano tih dana. Kasnije uveče, Baron je ponovo otišao kod Sonje na žurku. U Sonjinoj gajbi je bilo brdo ljudi. Ispred velikog ogledala u hodniku su bili naslagani: Sonja u nekom poluprovidnom čaršavu i sa vencem od lišća u kosi, Plaža, skoro go, sa kuhinjskim krpama oko bokova, Zoki u farmerkam a i m ajci bez rukava sa svećom u ruci, Nadica, polugola, sa kaubojskim šeširom na glavi, u šortsu i kaubojskim čizm am a. O ni su se ačili i dernjali pred ogledalom. Faca, Acika, Mugi, Sloba organizator, Fam a i neki tip u drečavo roze sakou gledali su njihovu predstavu iz hodnika i smejali se. Sonja

je vikala da je Medeja, kraljica noći. Grlila je svoju decu, Nadicu i Zokija. U velikoj sobi, na krevetu su sedela dva tipa, pederi koji su se držali za ruke i ćutali. U m aloj sobi su bili Lepi Džele i Leda koja je bila naduvana i zavaljena u fotelju. Džele je sedeo ispred nje i zaljubljeno je gledao. U srednjoj sobi je bio veliki krevet na kom su Pojota, Veca, M arina, Jovan, O lja i Duda ležali obučeni ispod čaršava. Pojota je svirao frulu. Veca, M arina i Olja su duvale. Jovan se na podu ljubio sa Dudom i nije m ario za posetioce. U Sonjinoj sobi su sedeli Koja, Gile, M ića, Dragana i dve K ojin e drugarice, svirali predm etim a iz sobe uz neku m uziku koja je bila odvrnuta do daske na gram ofonu. Ekipa u hodniku je tapšala i zviždala. Leda je ustala iz fotelje i preskočila Lepog Dželeta koji ju je uhvatio grubo za nogu. Leda ga je odgurnula i izašla. Džele je krenuo za njom . Napolju je bio Faca koji ju je u pokušaju da je odbrani od nasrtljivog Dželeta i sam zagrlio. M eđutim , pijani i naduvani Džele je i dalje govorio gluposti. - Faco, kaži m u da o ’ladi - rekla je Leda. - Šta je, Džele, ufurao si se skroz u predstavu? Spusti se malo u realnost. Pusti malo Ledu na miru, treba malo da nas dvoje popričam o o pozorištu - smejao se Faca i dalje je grleći. - Pući će m i bešika ako nastavite - rekla je Leda, besno odgurnula Facu i otrčala u toalet. Džele je prišao Faci i stavio m u ruku na rame. - M oram da je m aznem noćas, čoveče, kad ti kažem - rekao je Džele. - E tupane, vidiš da se pali na mene. T i si, bre, samo glumac, nem aš mozga - zezao ga je Faca.

Na vrata je ušao Baron i upao na kućni performans. Ugledao je Sonju koja se previjala po podu i Zokija koji je iznad nje držao sveću. Nadica se popela Plaži na leđa i jahala ga. Vitlala je rukama. Baron je zatvorio vrata, zaobišao predstavu i stao pored Acike. Oko njega su svi bili zajapureni od smeha. - Jesi li videla malu Ledu? - pitao je Aciku. - T u je negde, valjda je sa Lepim Dželetom - odgovorila je Acika. Leda je baš tada izašla iz kupatila i otišla u sobu. Tam o ju je sačekao Lepi Džele koji ju je uhvatio za ruku. - T i noćas m oraš biti m oja - pevao je Džele. Nogu oslonjenih na zid, Faca je sedeo u fotelji i pio vino iz flaše. Leda je udarila Dželetu šamar. Džele ju je pustio i lju tito pogledao. B aron je krenuo u sobu za Ledom. Otvorio je vrata i ugledao Pojotu i Dudu ispod čaršava. - Skidaj gaće kad ulaziš! - viknula je Duda. Baron je zatvorio vrata i ugledao Ledu kako izlazi iz male sobe. Pritrčala mu je uplakana. On ju je zaštitnički zagrlio. Za Ledom su iz sobe izašli Lepi Džele i Faca. Cerili su se i gledali Ledu kao divlji psi. - Je l’ te neko dirao? - pitao je Baron. - Evo ga ovaj, pesnik, šta je? - prom rsio je Džele. - Nećeš valjda da je odvedeš? - pitao je Barona Faca. - T i ponekad umeš da razmišljaš - oštro mu je rekao pesnik. - D obro, čoveče, vodi je, šta me boli uvo. A j’ zdrav o ... Ne mora više da dolazi na probe. Završila je karijeru - objašnjavao je Faca i otišao u malu sobu. Baron je uhvatio Ledu za ruku i poveo je ka izlazu.

Na ulicama gotovo da nije bilo autom obila, na semaforu je treptalo žuto svetlo. Leda je bila ucveljena. - Oni su svi slabići - zaključila je Leda. - Naravno da su slabići, to su apsolutni početnici koji su osetili neku vrstu m oći, m oć im daje posao kojim žele da se bave. Treba samo da naučiš njihove igre i posle da ih vrtiš oko m alog prsta. U ostalom , ti nisi izbačena iz predstave, možeš već sutra da se vratiš - rekao je Baron. - Neću, ne želim više da glumim - m irno je rekla Leda. Baron ju je nežno zagrlio. Gledali su se. - M islim da te volim - rekla je Leda. - 1 ja tebe volim - kazao jo j je Baron. Ledine oči su se caklile. - Glum ila sam tam o samo zbog tebe, čekala sam da dođeš i da me odvedeš. M islim da znaš koliko te v o lim ... - govorila je. Pom ilovao ju je po kosi i licu, pa jo j je obrisao suze. Leda je primakla glavu njegovim usnama. Hitro se izmakao, izbegavši poljubac. - Ledo, sm iri se. Budi razum na, ja nisam za tebe - šapnuo je. Uhvatila ga je za ruku i ponovo zaplakala. Baron ju je zagrlio. Osećao se kao da nije dostojan takve ljubavi, iskrene, istinske, nežne. - T i si divna devojka, najlepša devojka koju sam video. Znaš i sama koliko sam puta rekao tvojoj sestri i Otrovu da mi se dopadaš. Ali ja sam iskvaren, previše star za tebe, um oran od žurki, gluvarenja, noćnog svetla. M eni treba neko da me smiri. A ti si mlada i želiš m nogo akcije, sa m nom bi ti bilo dosadno - objašnjavao jo j je.Baron. Leda je klim nula glavom. Baron ju je poljubio u obraz. Pa u drugi obraz. Zatim se okrenuo i pošao niz ulicu. Leda

m u je pritrčala i uhvatila ga za rame. Baron se ponovo okrenuo. Leda ga je bez razm išljanja poljubila u usta. Prihvatio je i ljubili su se. Farovi su zasvetleli i na trenutak obasjali par. Potom se ponovo prosuo mrak.

Baron je sedeo za svojim radnim stolom i zapisivao pesmu u svesku. Svetlo lampe osvetljavalo je prostoriju. Vrata njegove sobe su se otvorila i pojavila se Rada u spavaćici. Bila je raščupana i uznemirena. - Gazda, deda te zove. Brzo idi dole, on šapuće, jedva sam ga čula. Preno me iz sna. Brzo! - kriknula je Rada. Baron je odm ah poslušno ustao i krenuo. Izjurili su iz sobe. - Trebalo je da zovemo hitnu pom oć. Ne vredi što on odbija lekare, m ora u bolnicu - govorila je Rada trčeći za Baronom . U dedinoj sobi je bilo mračno pa je Baron upalio lampu. Čaršav je bio zakrvavljen, deda je teško disao. Rada je ušla za Baronom . Kada je ugledao Barona, deda je prošaputao: - Stefane, sedi... - Deda, pa ti moraš kod doktora, razumeš? Rado, idi zovi hitnu pom oć, požuri, ajd e... - uspaničeno je govorio Baron. - Evo, odm a’ - kazala je Rada i otrčala u hodnik ka telefonu. Baron je stavio ruku dedi na čelo. D eda ga je jednom rukom čvrsto uhvatio za ruku, a drugom je sporo odmahnuo. - Nemoj da zoveš lekare, gotovo je - tiho je rekao deda. - Ali deda, ti si još uvek mlad, možeš ti da se izvučeš, m o raš... - ubeđivao ga je Baron.

- M ora samo da se u m re ... Ništa to nije, ne plašim se ja ... Sedi tu ... - šapnuo je Deda Bora i Baron je seo na uzglavlje kreveta gledajući dedu koji mu se smeškao. - Vidi ga, al’ se utronjo, k o ... da ćeš ti, u h ... Imam ja, moj Stefane, jo š ... snage... - šaputao je. Baron je pretrnuo od straha. Ivica usana mu je zaigrala. O či su mu se zastaklile od suza. - Nem oj tu da si mi cm izdrio... Jedno da znaš, u h ... - zakašljao se deda, dok je Baron obuzdavao plač. - Ja sam te odgojio, im o si uvek šta da jedeš, je l’ jesi? B aron je klim nuo glavom. D eda se m alo pridigao i gledao je u njega. - M nogo sam voleo tvoju m ajku, bila je kao an đ eo ... Al’ jadnica, proklela je sudbina... Umrla je mlada, baš kao i m oja Stan a... D a se paziš i čuvaš... T i si jedini ostao, d a ... Znaš? - pričao je Deda Bora. - Da, deda, Baronijani će preživeti. Čuvaću se, naravno - tiho je pričao Baron. Deda Bora je sporo odm ahnuo rukom. - U podrumu, im a ... M oja zelena to rb a... I ti moraš znati tajnu, i ču vati... - rekao je. - Šta? - pitao je Baron. - Plavu k rv ... - dodao je deda. - Istina je, znači - rekao je Baron i sledio se. Deda se osmehnuo. - O brenović si, po slu čaju ... - rekao je deda i zakašljao se. Finatanka jezalebd elaje oko njih kao nasmejana smrt. - A otac ti je isto, a ni ne z n a ... Nikad mu nem oj ni re ć i... Znaš? - kazao je Deda Bora.

- On ne zaslužuje... - potvrdio je Baron. - B io je i on dobar dečko, ali šta ć e ... K u kavica... M ožda je i bolje da ne zna. A tebe sam, Stefane, voleo kao da si m i sin, da zn aš... M ožda sam bio nekad šk rt... Al’. .. - smeškao se deda, trpeći jake bolove. Ponovo se zavalio u jastuk. Sporo je disao. Baron mu je stegao ruku. - Deda, ali ti ne smeš da odeš, ko će ostati sa m nom , ti si m i sv e... Deda, je l’ čuješ? - m olećivo je govorio Baron. Deda ga je pogledao. M irno i jo š tiše je progovorio. - Sam , m oraš sve s a m ... A l’ jo š m oraš da veruješ - rekao je deda, uzeo Baronovu ruku u svoju i lagano se prekrstio. Kao da se ozario. - E, d a ... - konačno je rekao. Blesak je zbunio Barona. Dedina usta su ostala poluotvorena. Izdahnuo je. Baron je to shvatio i zagrlio ga je. - Dedaaaa!!! - viknuo je, a suze su konačno krenule kao bujica. U sobi iza njih stajala je Rada sa upaljenom svećom. Suze su joj se slivale niz lice. Sve se mutilo i zamračilo pred Baronovim očima. Kao vulkansko staklo.

Crna limuzina sa tam nim staklima i sandukom u kom je počivao Deda Bora lagano se kretala kroz park. Lagano je prom icalo drveće, a sunce se stidljivo krilo u krošnjam a. M rtvačka kola su otišla uskim putem kroz šumu. Malo ljudi je došlo D eda B ori na poslednji ispraćaj, m ožda tridesetak članova fam ilije i rodbine. N ešto kasnije, u njegovoj sobi su bleštale upaljene sveće. Stariji ljudi u koroti sedeli su u foteljam a i na rasprem ljenom dedinom krevetu. Sva u crnini, Rada im je donosila žito. Stariji,

vitak i koščat čovek koji je sedeo pored m nogo mlađe žene u crnini ustao je i krenuo iz sobe. Ušao je u hodnik i peo se lagano uz stepenice. Bio je to Baronov otac Laza.

Baron je sedeo sam na krevetu u svojoj sobi i brisao suze koje nije mogao da zaustavi. Čuo je kako neko hvata kvaku na vratima, ali ne može da uđe pošto je soba zaključana. Zatim se začulo kucanje. - Stefane, otvori... - rekao je otac Laza. Baron je pogledao ka vratima. - M ožem o li ja i ti da razgovaramo, bar jednom ? - pitao je otac. Baron je ustao i otključao vrata. Otvorio ih je i pogledao koščatog čoveka u crnom odelu. Otac je pokušao da ga zagrli. No Baron se okrenuo i vratio na krevet. Otac je ušao za njim . Baron ga je oštro pogledao. - O čemu bi to trebalo da razgovaramo? - pitao je Baron. - Stefane, znam da ti je teško posle dedine smrti i da si ga m nogo voleo. I ja sam ga voleo, mada se nikada nismo razumeli. Možda smo bili isuviše udaljeni - govorio mu je otac. - Pa kad nikad nisi ni bio tu. Ne sećam se ni da sam im ao oca - kazao je Baron. - Posle m am ine smrti nism o ni stigli da se ispričamo - insistirao je otac. - Kad si ti odm ah našao drugu ženu u nekoj selendri. N ije se jadna m ajka ni ohladila, a ti si već bio sa drugom - nastavio je Baron svoju priču. Laza m u je prišao korak bliže. - Stefane, ti si bio mali da bi to razumeo. M am a je bila dugo b o lesn a... - rekao je.

- Pa si ti m orao da se zaljubiš u neku provincijsku m edicinsku sestru koja je ovde stažirala... Znam ja vrlo dobro tu priču, zato te i prezirem - odbrusio je Baron. - To ti je m atori punio u š i... - rekao je Laza. - Nemaš prava da ga zoveš ,,m atori“, ne u ovoj sobi i ne u ovoj kući i ne sada - naljutio se Baron i otišao do prozora. Gledao je na ulicu. - Iz v in i... Z ar m i nikada nećem o m oći ljudski da kom uniciram o? - pitao ga je otac i ponovo m u se približio. - Pruži mi bar jednom ruku. Priznajem da je to bila m oja greška iz prošlosti, ali greške se zaborave, prođe vreme, Ijudi se izm en e... - kazao je. - Ali ja tu grešku neću nikad zaboraviti, razumeš, ti si mi otac, izdao si me još dok sam bio mali i ostavio me Deda Bori kao da sam prtljag, balast koji se baca da brod ne potone. Sve ove godine živeo sam bez oca i živeću i dalje - ne trepnuvši je rekao Baron, ponovo posm atraju ći Lazu sa mešavinom srdžbe i razočaranja, dok je ovaj samo tupo gledao ispred sebe. - T i ne postojiš - izustio je na kraju. - Nisam želeo da ovako razgovaramo, m islio sam da je vreme da se strasti stišaju, da ti pom ognem . Ja dobro stojim i imam novac, a tebi će trebati. Penzija tvoje majke nije večna - pričao je otac. - Tvoj novac mi najm anje treba, od tebe mi je možda nekad trebala ljubav koja nem a cenu i koju m i niko neće nadoknaditi. U zm i svoj novac i kupuj svojoj divnoj ženi prstenje, kupuj jo j zlato, bisere, kuće, ako već ne znaš šta bi sa parama. M ene o ’ladi - završio je priču Baron. Otac je ćutao. Baron takođe. Gledali su se.

- Bilo mi je drago što sam te video - rekao mu je otac i žurno napustio prostoriju zalupivši vratima. Kasnije, Baron je sišao u podrum. Nosio je baterijsku lampu. Obasjao je razbijeni šteker. Prim etio je paučinu koja se isplela po trošnim zidovima. Stvari u podrumu su bile iz drugog vremena, rastureni bicikl, alat, fotelja iz koje su iskakali federi, stari bojler, tegle, prazne flaše po kutijam a, neki prašnjavi ćilim i, sto bez dve noge, ćumur, delovi nameštaja. Baron je podigao neke kutije i bacio ih u stranu. Preskočio je preko jednog sanduka i osvetljavao uglove prostorije. U uglovima su bili delovi stare garderobe, pobacani jedan na drugi, kao delovi nekog starog sećanja. Bio je to m ozaik koji je trebalo sklopiti. Ispod jednog pocepanog, nekada vrlo svečanog sivog odela, primetio je zelenu kožnu torbu. Ista takva nalazila se i na tavanu kuće. Nije do tada znao da u kući postoje dve identične torbe. Ona na tavanu krila je nezanimljive sličice fudbalera Crvene zvezde iz šezdesetih godina. N jenu sadržinu je znao napamet. Prišao je istovetnoj torbi i podigao je. Stavio ju je na deo polom ljenog stola i otvorio. U nutra su se nalazili razni papiri, penkalo, neke fotografije požutele od stajanja. Baron je zatvorio torbu i krenuo napolje sa njom u rukama.

Tih dana posle Deda Borine smrti, bio sam totalno rastrojen. Nisam mogao da jedem . Sva ta rodbina i razna saučešća su mi se popeli na glavu. Otac je ponovo uspeo da me toliko iznervira da sam seprenuo iz depresije. Bio sam očajno Ijut i na njega i na svoju sudbinu. Ali, nažalost, od nje mi nije bilo spasa, ležalaje skrivena u dedinoj torbi.

* * *

Baron je seo za svoj radni sto, izvadio sve spise iz dedine zelene torbe i čitao ih. Razgledao je fotografije.

Dedina tajna svodila se na vrlo šturo i nepismeno napisanu autobiografskuprieu iz koje sam saznao samo ono što m ije Rada većprepričala. Milan O brenovićm ije bio daleki rod, a moja baka Stana njegovo nikad priznato kopile. Milan je b io p oz n a tp o svojim avanturicama, pri čemu i nije bio bogzna kako izbirljiv. Tako mu j e šaka p ala i p rab a b a Stanija, priprosta seljančica za koju on nije ni sanjao da će mu roditi dete. Kao kraljprosto bi banuo kočijom ili na konjim a u neko selo, upao u neku kuću, dopala bi mu se neka seljančica zdrava i rumena. Baš kao prababa Stanija. O naje, štaviše, u tom burnom periodu naše istorije rešila da tu tajnu sakrije,jer bi u suprotnom njeno dete verovatno bilo mučki ubijeno kao i njen otac. R odilaje baba Stanu. B aba Stanaje verovatno znala za tajnu, kao i Deda Bora. Odnelaje tajnu sa sobom ugrob k ad a je umrla naporođaju i rodila mog oca Lazu. Neverovatno je da moj otac nikada nije saznao za svoje poreklo. Nije ga ni zanimalo. Deda Bora m ijep red sm rtpoverio sve. U njegovoj torbi su osim kratkog spisa zanimljivi bili isečci iz starih novina. Nije ih naravno bilo iz vremena M ilana Obrenovića, ali je iz nekog razloga deda sačuvao staru Politiku iz 1905. godine u kojoj se opisuje atentat na Milanovog sina Aleksandra i njegovu Dragu Mašin koji se dogodio dve godine ranije. Mrtvog kralja zaverenici su doneli u oficirski dom i on je ležao na velikom izrezbarenom drvenom stolu. Tad mi

se u glavi razbistrilo i činilo mi se kao da otkrivam neku čudnu istorijsku koincidenciju. Oficirski dom je zapravo današnji SKC.

U SK C -u , Baron se peo stepeništem na galeriju gde su se održavale tribine. Na kraju hodnika odmah do ulaznih vrata na tribinu, stajale su dve vrhunske relikvije. Prva je bila dugački izrezbareni drveni sto, na kom e su stajale prazne boce koka-kole, pikavci i neko staro pojačalo. Sto je bio sav uflekan, ali se i dalje primećivao vrhunski kvalitet izrade. Na tom stolu je nekada ležalo telo ubijenog Aleksandra Obrenovića, igrom sudbine - Baronovog rođaka. Iznad stola je visio kolaž koji je legendarni redi m ejd um etnik D žozef Bojs poklonio Studentskom kulturnom centru. Bila je to druga vredna relikvija. Baron je prišao stolu i opipao ga. Gledao je u Bojsovu sliku. Shvatio je da niko na poseban način ne čuva ove vredne relikvije u SKC-u, zato što nikom e nije poznata njihova istorijska vrednost. U nekoj drugoj zem lji ovakve stvari bi bile u muzejim a, a ovde su izložene vandalima. Pedantno je sklonio boce sa stola i počistio pikavce i pepeo. Seo je na sto, pa se lagano opružio i legao na njega. Dah dinastičkih borbi u Srbiji ohladio mu je misli. Pom islio je kako je glupo biti kraljevske krvi, a da to nikom e ne možeš dokazati. M ogao je samo da razmišlja o svom aristokratskom držanju i distanci prem a svetu k o ji ga je okruživao. Uvek je bio takav, krut, uspravan, ponosit. Ali posle svega, pronašao je da su geni krivi za tako nešto. Razm išljao je šta je mogao im ati od robusnog i nasilnog kralja M ilana u svom karakteru. Možda blage sadističke

sklonosti prem a ženama? Ili možda volju da svet m enja prema svojim vizijama?

U Kinoteci nije bilo gužve. Baron je stajao u holu i pušio cigaretu. Pogledao je na sat. Projekcija filma Dodeskaden se upravo završila i ljudi su izlazili iz bioskopske sale. Baron je među njim a ugledao Bokija. Želeo je da mu se ispovedi i da mu ispriča svoju tajnu, ali ga je Boki ignorisao. Sada se zabavljao sa Teodorom . Boki je bio ludo ljubom oran na Barona i nije želeo s njim da razgovara. Kratko su se pozdravili i svako je otišao na svoju stranu. Baron je bacio opušak i ušao u bioskop. Delovalo mu je kao da je izgubio još jednog prijatelja. Kasnije popodne javio mu se Jagoda - zvao je sa aerodrom a i želeo da se pozdravi sa Baronom , odlazio je u Argentinu.

Baron je sedeo u poslastičarnici Ruski car i pričao sa Em om . Sreli su se i seli da popiju kafu. Otrov se zaposlio kao noćni čuvar, preko dana je spavao. Ema se žalila Baronu kako jo j se život sve više pretvara u rutinu. - Em a, nem aš pojm a kako bih voleo da se smirim i da živim na taj dosadni način kao ti. To je sreća kad si sa nekim koga voliš i zbog koga radiš. Slatka predaja. Ranije sam mislio da ta predaja znači umiranje, da je čovek ratnik koji do kraja m ora ostati sam i dosledan. T o jeste tačno, ali ratnici zato umiru mladi - pričao je on. - Razumem te - odgovorila je Em a i oduvala dim. - Teško je živeti od iluzija - rekao je Baron.

Em a je ispijala kafu i pućkala cigaretu. Pogledala ga je zavodljivo. - A zašto se ne javiš m ojoj sestri? - rekla je. Baron ju je pogledao sumnjičavo. - Plašim se da je ne povredim - rekao je Baron. - Ne lupetaj, pa nije ona više klinka. Skroz si je ucvelio - dodala je Ema. - A l’ baš to nisam želeo, ona je baš onakva žena kakvu bih mogao da v o lim ... - rekao je. - Onda si kreten. D a znaš. Godinam a mi priča o tebi, ti, ti, ti, probila m i je uši. Prošle godine mi je rekla da će te čekati dok ne prestaneš da furaš sa glupačama. O na te voli, razumeš, baš te voli - odgovorila je Ema. - Možda jesam kreten. M ožda bih je stvarno oženio. O na je m oja Penelopa, godinama sam je gledao - smejao se on. - D ajem ti ruku svoje sestre. M i Ruskinje smo opasne žene - smejala se i Ema. Tog popodneva su dugo sedeli i razgovarali. V eć iste večeri, Baron se video sa Ledom. Šetali su Adom u sumrak pored obale. Leda je obukla svoju najlepšu cvetnu haljinu. Zastajali su pored splavova. Leda ga je stalno gledala zaljubljeno. Prišli su jednom napuštenom splavu. Sumrak je bio kao na nekoj kič slici. - Ajm o na splav. Malo da sednemo - predložio je Baron. Prešli su dasku koja je vodila do splava. Daska se zaljuljala. Leda je prva stupila na drveni pod splava. Baron za njom . Zavirili su u kućicu koja je bila napuštena. Seli su i gledali reku. Mazili su se. V eče je bilo kao iz bajke. - Oslepeću od tvoje lepote - rekao je.

Leda m u se privila uz telo. Glave su im se lagano priljubile. Kič rom antika. Ptice nad vodom. Stara barka koja se lagano ljuljuškala približavala se obali. Reka je nosila dasku na kojoj se nahvatala žabokrečina. Talasi su nosili m ulj, a za njim a su dolazili novi i novi talasi.

N oć je kon ačno legla na Adu. Šljunak je svetlucao na mesečini. Putem kroz šumu išli su zagrljeni Baron i Leda. Ona ga je poljubila u vrat. - M oram da te vratim m am i i tati - rekao je Baron. - M m m m - mumlala je Leda, ne puštajući ga.

M esečina u dvorištu Baronove kuće nastavljala je da spava u prozorim a. Baron je otključao vrata. Otvorio ih je širom. Leda ga je posmatrala. Baron je upalio svetlo. O krenuo se ka Ledi. Uhvatio ju je oko struka i podigao. Leda ga je obgrlila. - Evo, kao u vestern filmovima. Kauboj unosi svoju ženu u gajbu. T o je kao hepiend - kazao je Baron. - Al’ prvo ćeš m orati da me zaprosiš - prkosila mu je Leda. - Onda te prosim odmah. Hoćeš da budeš m oja žena? - pitao je. Leda se nasmejala. - Naravno da hoću, budalo - rekla je. B aron ju je uneo u kuću i nogom zatvorio vrata. N osio ju je do svoje sobe i spustio na krevet. M ilovanje

se pretvorilo u strast. Lagano jo j je raskopčavao haljinu. Kad jo j je raskopčao haljinu dopola, Leda je zaplakala. Gledala ga je bez glasa i suze su jo j silazile niz obraz. To ga je zaustavilo. - Ledo, šta ti je? - pitao je on. - Nastavi. M olim te. Nem oj slučajno da staneš - rekla je ona. Baron je klimnuo glavom. Otkopčao je sledeće dugme na njenoj haljini. Leda ga je zagrlila i obasula ga poljupcima. Sjaj na njenom licu bio je pomešan sa suzama.

Sunce je sijalo u Baronovom dvorištu. Baron je podigao roletne i gledao golu Ledu kako spava na njegovom krevetu. Neki klinci su vozili trotinet niz Rakićevu.

Tog oktobarskogjutra, kad sam seprobudio, krozglavu mi je proslo hiljadu slika. Setio sam se šta se sve izdogađalo u poslednjih nekoliko godina. Jedno vrem eje bilo iza mene, vreme zezanja i beogradskog noćnog života. Činilo mi se kao da sam odsanjao jedan dugačak san u kom sam ja bio izgubljeni kralj. Sve dok nije došla Leda i probudila me. Dede više nije bilo, a ni Rade koja se vratila u svoj Risan. N ecaje umrla, Jagoda jep osle Argentine otišao u London, Otrov i Ema su bili u braku, M ića je jedini nastavio da se zeza sa muzikom. Boki se izgubio, je r se zaljubio. Svi su otišli, ali Leda je ostala. Period novog talasa je ostao iza mene. A jajošn isam znaošta da radim... Nisamznaošta u gradu bez sna... Da stvarno oženim Ltdu, pa da napravim potomstvo u kom e će kao gral biti skrivttm SVt$$ bn t, da

otkrijem celom svetu svoju tajnu ili da je sakrijem, ili da napišem roman, p a da budem evropski aristokrata, kralj bez svoje zemlje, ili da nestanem u m agli...

Baron i Leda su išli niz m okru ulicu. Stali su ispred jedne knjižare. Neonsko svetlo im je prekrilo lice. Prim etili su u uglu izloga knjigu žute boje na kojoj je bio natpis: Stefan Baronijan - „Beograd bez sna“. Zvezde su gledale Barona. M esečina se probijala kroz guste oblake.

Na kraju, sve m ije ličilo na običnu romantičnu priČu. M oj novotalasni život b ioje zapravo niz nepovezanih Ijubavnih avantura. Te 1983. godine, novi talas u SFRJ je konačno zamro. Rešio sam da oženim Ledu i da pronađem posao. Zaposlio sam se u marketingu jednefirm e ipostao kopirajter. Ledini roditelji su dali saglasnost i brzo organizovali svadbu. Ona j e zaista bila divna devojka, stalno je bila pozitivna, verovala je u mene. B ilo jo j je važno samo da je volim. Posle svadbe sam zaista postao drugačiji čovek. Kućni tip. Za kratko vreme, sticajem okolnosti, sreo sam u gradu nekolicinu devojaka iz svoje prošlosti. Video sam Tunge nakratko u hotelu Palas. Došla je sa svojim mužem, Afrikancem, k ojije bio diplomata. Prepoznala m eje, a ija nju. Nije bilo ni traga o d p a n k devojke, n osilaje svečanu haljinu. Nisam prišao da je pozdravim . Gledali smo se preko stolova. Otišao sam svojim poslom. Ljubicu sam sreo u jednoj galeriji u Siminoj. Im a la je izložbu. Rekla m ije da sa Živojinom živi u Beču. B ila je srećna k a d a je videla burmu na m ojoj ruci. Lolu sam sreo na K alenić pijaci,

bila je nekako nesrećna i zapuštena. Delovala je pijano ili drogirano. Nisam želeo da j e pozdravim . Sam o sam sklonio pogled da me ne bi primetila. M ožda sam i sam bio krivac za njenu nesreću. Glumicu Tanju sam gledao u jed n om hrvatskom film u za koji j e m oja marketinška agencija radila kampanju. Bio sam na zabavi i koktelu povodom film a. Tanja je lepo izgledala u crnoj kratkoj haljini i cerekala se kao zvezdafilma. Naravno d ajoj nisam prišao. Aleks sam video u jednom klubu u gradu. Sedela je sa nekakvom čudnom folk ekipom za stolom. P očelaje d ap ev a turbo-folkpesm e i izgledalaje za moj ukuspreviše nakinđureno, preterano našminkano. Stavilaje silikone u grudi i usne. Nismo se pozdravili. Ja sam sedeo sa Ledom u drugom separeu. Naravno, video sam nekolikoputa i Teodoru sa Bokijem u Kinoteci, ali su m epotpuno ignorisali. Leda je obožavala film ove braće Marks, p a smo odlazili u Kinoteku da ih gledama. Pojavili su se video-rikorderi, p a nismo više išli u bioskop. Otvorili smo mali video-klub u dvorištu kuće i on je počeo da nam donosi dobre pare, p a sam samo honorarnopovrem eno radio u marketinškoj agenciji. M ogao sam da kažem da smo živeli od film a. Lude osamdesete su ostale za mnom. Period zanosa urbane gradske ekipe se završio.

Šetali su zagrljeni. Prim etili su na semaforu jedan džip iz kog je dopirala glasna folk muzika. U džipu su sedeli m ladići i devojke i đuskali na sedištima. Ćelavi m om ak je vitlao pištoljem i urlao kroz noć. Baronu se učinilo da ga je davno sreo u Šahsi. Tip je imao zlatnu kajlu oko vrata. Baron ih je gledao. Na semaforu se upalilo zeleno svetlo

i džip sa veselom ekipicom je odjurio dalje u devedesete. Baron i Leda su prošli pored kontejnera iz koga je kuljao dim. Lagano je počela da pada kiša. Baron je pogledao u oblake koji su zaklonili zvezde. Zaljubljeni par išao je ka kraju ulice. Dim iz kontejnera je stvarao maglu. Njih dvoje su ušli u magloviti prostor zagrljeni i gotovo su nestali u dimu. Delovalo je nostalgično, kao na staroj fotografiji ili filmu. Besane noći kao da su odlazile iz velikog grada.

O autoru

Vladimir Đ urić Đura je prozni pisac i pesnik, pevač, kompozitor, novinar, kolumnista, bloger, voditelj, dramaturg, scenarista, glum ac, reditelj, predavač, m islilac, m istik, kreativni urednik, m arketinški stručnjak i stvaralac reklama, medijski i PR konsultant. O bjavio je novele Hvalisavi roman & Super, rom an London, zbirku kratke proze Đurine smešne priče, kao i zbirke poezije Beogradske maštarije i Izabrane pesme. Takođe je, između ostalog, autor studija Mitologije Tehnosveta, G lam ur i ezoterija, K atalog m odernog sveta i Okultura, kao i Rečnik bizarne geografije i Vodič kroz novi talas. Priređivač je antologije sajber kulture Gurui digitalne pustare i turbo-folka Pesme iz stom aka naroda. Osnivač je populamih pop grupa Heroji i Đura i Momari.