Beda istoricizma 9788673467146, 8673467144 [PDF]

Zitiervorschau

Karl Poper

BEDA ISTORICIZMA Prevod i pogovor dr Milan D. TASIC

Beograd, 2009 DERETA

Bihlioteka Istorijska merenja

© Ovog izdanja dela i prevoda Graficki atelje DERETA do 27. februara 2012. godine

ТНЕ

Naslov originala POVERTY OF HISTORICISM Ьу Karl Popper

U spomen onom bezbroju ljudi, iena i dece, svih vera i naroda, koji padose kao irtva fasistickog i komunistickog verovanja и "neumoljive zakone istorijske sudЬine"

ISTORIJSKA BELESKA

Оsпоvпа teza u kпjizi, da verovaпje u istorijsku пuzпost пiје drugo do prazпoverje, te da nema mesta predvidanju toka ljudske istorije, пaucnim ili drugim raciqпalпim postupkom, potice iz zime 1919-1920. Skica te ideje Ьila је dovrseпa oko 1935. godiпe, а ро prvi put proCitana januara ili februara 1936. godiпe- kao Claпak Beda istoricizma, па privatпom skupu u domu mog prijatelja Alfreda Brauпtala, u Briselu. Tom prilikom је јеdап тој Ьivsi studeпt zпасајпо dopriпeo raspravi. Rec је о doktoru Karlu Hilferdingu, koji је ubrzo рао kao zrtva Gestapoa i istoricistickog prazпoverja Treceg rajha, а Ьi­ li su prisutпi tu i drugi filosofi. Nesto kasпije sam imao slicпo izlagaпje па semiпaru profesora F. А. fоп Hajeka, pri loпdon­ skoj ekoпomskoj skoli. No samo stampaпje је vise godiпa odlagaпo, jer Ьi rukopis odЬijali filosofski casopisi kojima је rad Ьiо poslat, ра је оп prvi put objavljeп u tri dela, u casopisu Economica, N. S. vol. Xl, br. 42 i 43, 1944. godine i vol. 12, br. 46, 1945. godiпe. Nakon toga su se italijanski prevod (Milano, 1954), kao i fraпcuski (Pariz, 1956), pojavili u oЬliku kпjige.

Tekst ovog liko

dopuпa.

izdaпja је pregledaп

kao sto

је uпeto

i пeko­

PREDGOVOR

UBedi istoricizma, nastojao sam da pokazem da је istoricizam, u stvari, jedan oskudan metod, takav koji ne donosi plodove, iako ga, u prvo vreme, i nisam odbacivao kao takvog. Tek sam kasnije uspeo ја da ga osporim, pokazavsi, upravo, da iz Cisto logickih raz!Oga, ne bi bilo moguce predvidati buduCi tok istorije. Ti sami dokazi izlozeni su u Clanku Indeterminizam и klasicnoj i kvantnoj fizici, objavljenom 1950 godine, iako, ovoga puta, nisam zadovoljan tim Clankom. Jedna njegova bolja verzija nadena је u poglavlju о indeterminizmu u okviru Pogovora, 20 godina kasnije, uz moje delo Logika naucnog otkrica. Da Ьih, pak, obavestio Citaoca о ovim skorijim rezultatima, predlazem da ovde ukratko obrazlozim odbacivanje istoricizma, а ono se, inace, sastoji od pet stavova koji slede. 1. Stalni rast ljudskog saznanja u znatnoj meri utice na sam tok ljudske istorije. (Istinitost premise koju moraju da dopuste cak i oni koji ovako ili onako, u idejama, ukljucujuCi i naucne ideje, ne vide drugo do nusproizvide materijalnog razvoja.) 2. Mi ne mozemo predskazati racionalnim ili naucnim putem, porast naucnog saznanja do kojeg се doCi. (Sto Ьi se logicki moglo dokazati na nacin razmatranja izlozenog nadalje.)

Pen Bakingemsir

10 З.

Ne mozemo, dakle, da predvidimo buduCi tok isrorije. 4. Stoga se mora odbaciti mogиcnost izvesne teorijske istorije, kao istorijske drиstvene naиke koja Ьi odgovarala teorijskoj fizici, jer ne postoji naиcna teorija istorijskog razvoja koja Ьi se smatrala osnovom istorijskog predvidanja. 5. Ра је glavni cilj istoricistickog metoda (videti tacke 11-16 u knjizi) onda rdavo promisljen, te sam istoricizam mora otpasti kao takav. Dakako, nas dokaz ne оdЬасије mogиcnost svakog vida drиstvenog predvidanja, vec se, naprotiv, savrseno slaze sa mogиcnoscи provere drиstvenih teorija (na primer ekonomskih) na nacin predvidanja izvesnog razvoja, pod odredenim иslovi­ ma. On samo porice mogиcnost predvidanja razvoja и istoriji, и meri и kojoj porast naseg saznanja moze da иtice na njega. Od odlucиjuceg znacaja u ovoj argumentaciji Ьilo Ьi tvrdenje (2). Smatram da је ono vec samo ро seЬi иbedljivo, da, naime, ako postoji rast ljudskog saznanja, uopste, ne Ьi Ьilo moguce da danas predvidimo ono sto cemo tek sutra da saznamo. Mislim da је to jedan snazan argиmenat, ali ne stice on i logickи vrednost samog dokaza ovog tvrdenja. Dokaz (2) koji sam izneo и pomenиtim radovima veoma је slozen, ра me ne Ьi iznenadilo ako Ьi Ьili otkriveni i prostiji dokazi. Ovaj se ovde sastoji u tome da se pokaze da nijedan naucni predskazivac (predictor) - Ьilo da је to covek ili racunska masina - ne Ьi mogao naucnim putem da predvidi svoje паиспе rezultate. Pokиsaji koji mogи da иrode plodom jedino posle dogadaja, kada inace Ьiva kasno za svako predvidanje, а ono samo postaje "povidenje". Ovo rasиdivanje, kao potpuno logicno, vazi za predskazivace и naиci Ьilo koje slozenosti, иklјисијиСi i grиpe njih, kao иzajamno interaktivnih clanova. Sve to, pak, znaci da nijedno

.11

PREDGOVOR

ne Ьi moglo da predvida naucnim putem stanja vlastitog saznanja u buducnosti. Мој dokaz је u necemu formalan, ра se moze posumnjati da је on od Ьilo kakvog stvarnog znacaja, cak i ako је njegova logicka valjanost ispravna. Inace, pokusao sam da ukazem na znacaj tog proЬlema u dvema studijama. U drugoj od njih, Otvoreno drustvo i njegovi neprijatelji, izdvojio sam neke dokaze iz povesti istoricisticke misli, ne Ьih li ilustrovao njen istrajan i poguban uticaj na filosofiju drustva i politike, od Heraklita i Platona do Hegela i Marksa. U prvoj, pak- Bedi istoricizma, koja se sada prvi put pojavljuje na engleskom jeziku kao knjiga, pastojao sam da pokazem znacaj istoricizma kao fascinantne intelektualne strukture. Latio sam se da analiziram njegovu logiku, cesto tako suptilnu, tako zavodljivu i tako varljivu, nastojeci da dokazem pritom, da ona pati od unutrasnje nepopravljive slabosri. Pen Bakingemsir, jula 1957. god.

K.R.P.

Neki od pronicljivih recenzenata ove knjige Ьili su zateceni samim njenim naslovom. No namera mu је da bude aluzija na naslov Marksove knjige Beda filosofije, koja је, pak, to isro и odnosu na Prudonovu Filosofiju bede. Реп

Bakingemsir, jula 1959. god.

К.

R.P

UVOD

Naucno zanimanje za drustvena i politicka pitanja jedva da је

nesto skorije od zanimaпja za kosmologiju i fiziku. А Ьilo је perioda u antici kad se cinilo da је nauka· о drustvu otisla dalje od nauke о prirodi (ovde jmam u vjdu Platonova politicka ucenja, kao ј Aristotelovu kolekciju ustava). Medutim, s Galilejom i Njutnom, upravo, fizjka је napredovala van ocekivanja, uveljko nadilazeCi sve ostale пauke, da Ьi od vremena Pastera, Galileja u Ьiologjjj, ј Ьioloske nauke postale gotovo jedпako uspesne. Ра jpak, cini se, drustvene nauke nisu jos uvek nasle svog Galileja. Stoga, oni koji vrse jscrazivanja u drustvenoj nauci, uveJjko se bave metodoloskim proЬlemima, ра tokom mnogih razmatranja, ne skidaju jedno oko sa metoda cvatucih nauka, а narocito fizike. Na primer, takav svestan pokusaj kopiranja eksperimentalnog metoda, Ьiо је u vreme Vunta, do reforme psihologije, dok је jos od D.S. Mila ucinjeno vise ponovljenih pokusaja da se metode drustvenih пauka obnove па, u necemu, slican naCin. Na polju psjhologije, te reforme kao da su imale izvestan uspeh, bez obzira па veliki broj razocaranja. No, u teorijsko-drustveпim naukama (izuzev ekonomije), jedva da је nesto drugo proizislo iz tih pokusaja, osim razocarenja. А kada је raspravljano о пeuspehu, cesto se postavljalo pitanje da li su uopste metodi fizike istiпski primenljivi na drustvene

14

Karl Poper

nauke? 1 nije li, moZda, bas uporno verovanje u to dovelo ova proucavanja do, umnogome, zalosnog stanja. Sam proЬlem nalaze izvesnu prostu podelu skola misljenja koje su se zanimale za metode ovih manje uspesnih nauka. Ро tome kako one gledaju na proЬlem primenljivosti metoda fizike, mozemo ih podeliti na "pronaturalisticke" i "antinaturalisticke". Pronaturalistickim ili pozitivnim, zvacemo one skole koje na primenu metoda fizike na drustvene nauke gledaju Ьlagonaklono, а antinaturalistickim ili negativnim, pak, skole koje poricu koriscenje ovih metoda. Da li, pak, istraZivac metoda stoji na antinaturalistickom ili pronaturalistickom stanovistu, ili prihvata teoriju koja obuhvata оЬа ucenja, umnogome zavisi od pogleda na nauku о kojoj је rec, kao i na njen predmet. No, njegov stav Ьiо Ьi odreden, takode, i razumevanjem metoda fizike, sto ја uzimam da је uopste najvaznije. Smatram, naime, da osnovne pogreske, u veCini metodoloskih rasprava, poticu od nekih i te kako rasirenih nerazumevanja samih metoda fizike. Blize govoreCi, mislim da one dolaze usled pogresnog tumacenja logickih formi teorija, metoda njihove provere, kao i logicke funkcije posmatranja i eksperimenta. Neshvatanje, koje ima ozЬiljne posledice, i taj stav cu delimicno da obrazlozim u Ш i IV delu ove knjige. Nastojacu da pokazem da razliCite, i katkad protivurecne argumentacije i ucenja, kako antinaturalisticka tako i pronaturalisticka, odista poCivaju na rdavom poimanju metoda fizike. U 1 i 11 delu, nastojacu da objasnim izvesna naturalisticka i pronaturalisticka ucenja, kao sastavnih delova onog karakteristicnog pristupa koji, upravo, objedinjuje оЬа ova ucenja. Тај pristup koji predlazem, najpre, da izloZim, а potom i kriticki razmotrim, nazivam "istoricizmom". Cesto se susrecemo s njim u raspravama о metodu drustvenih nauka, dok se on usvaja, pretezno~ kao nesto sto se samo ро seЬi razume. U knjizi се Ьiti objasnjeno sta је to istoricizam. Sada Ьi, pak, Ьilo

BEDA ISTORICIZMA

15

dovoljno ako kazem da је "istoricizam" pristиp drиstvenim naиkama koji nalazi da је njihov glavni zadatak и istorijskom predvidanju, kao i da иzima da је ono ostvarljivo pиtem otkrivanja "ritmova", "obrazaca", "zakona", ili tendencija koje leze и osnovi istorijskog razvoja. No, posto sam иbeden da sи istoricisticka исеnја о metodи sиstinski odgovorna za nezadovoljavajuce stanje teorijskih drиstvenih naиka (sem ekonomske teorije), moje izlaganje tih ucenja svakako nije nepristrasno. Ipak, pokusao sam da izlozim istoricizam u sto povoljnijem svetlu, ne Ьih li nasao uporiste za svoju kasniju kritiku. Nastojao sam da iznesem ovo ucenje kao dobro promisljenu i pregnantnu filosofiju, ne oklevajuCi cak da "konstruisem" argumente u prilog tome, kakve, koliko zriam, sami istoricisti nisu nikada isticali. Nadam se da sam и tom smislи uspeo da izgradim poziciju odista dostojnu kritike. Drugim recima, pokusao sam da usavrsim teorijи koja, ako Ьi cesto i napredovala, nikada nije dosezala potpuno dovrsen oЬiik. Stoga sam, upravo, za nju izabrao unekoliko neoblcan naziv "istoricizam". PredlazuCi ga, pak, nadam se da sam izbegao cisto verbalnи nedoumicu, te da nadalje niko nece pitati da li ma koji od argumenata iznesenih ovde, pripadaju stvarno, ро sebl, istoricizmu.

1

ANTINATURALISTICKA UCENJA ISTORICIZMA Sasvim nasиprot metodoloskom naturalizmи na роlји sociologije, istoricizam postavlja da se neki od karakteristicnih metoda fizike ne mogи primeniti na drиstvene naиke, иsled dи­ bokih razlika izmedи sociologije i fizike. Fizicki zakoni ili "zakoni prirode", sи, ро njemи, istiniti zaиvek i svиda, jer fizickim svetom иpravlja sistem fizickih zakonitosti, nepromenljivih, inace, kroz prostor i vreme. Drиstveni pak zakoni ili zakoni drиstvenog zivota razlikиjи se zavisno od mesta i vremena. lako istoricizam dopиsta da postoji mnostvo tipicnih drиstvenih stanja, cija se zakonitost ispoljavanja moze иociti, on porice da zakonitosti koje se otkrivajи и drиstve­ nom Zivotи imajи karakter neizmenljivih pravilnosti и fizickom svetи. Oni zavise od istorije i razlika и kиltиri jednako kao i od pojedinacne istorijske situacije. Tako da se, na primer, ne Ьi moglo govoriti о ekonomskim zakonima bez daljih ogranicenja, vec jedino о ekonomskim zakonima feиdalnog doba, ili pak doba ranog indиstrijalizma itd., иkаzијиСi, ne bez izuzetaka, na istorijski period и kome preovladиjи zakoni о kojima је rec.

18

Karl Poper

lstoricizam postavlja da istorijska relativnost drustvenih zakoпa ciпi da mпogi od metoda fizike budu пeprimeпljivi па sociologiju. Tipicni istoricisticki argumeпti, na kojima poCiva ovo staпoviste, ticu se generalizacije, eksperimenta, slozeпosti drustveпih pojava, kao i poteskoca tacnog predvidaпja, ili, pak, znacaja metodoloskog eseпcijalizma. Razmotricu ove argumeпte јеdап za drugim.

1. GENERALIZACIJA Sama moc geпeralizacije i njena uspesnost u пaukama fizike duguje se, ро istoricizmu, opstoj jednoobraznosti (uniformity) koja vlada u prirodi: пaime па posmatraпju - mozda, bolje uzetom kao pretpostavci- da се u slicnim okolпostima пastu­ piti slicпe stvari. Nacelo za koje se, iпасе, postavlja da је od vaznosti kroz prostor i vreme, kaze se da lezi u osnovi metoda fizike kao nauke. lstoricizam drzi da је ovo nacelo svakako beskorisпo u sociologiji. Slicпe okolпosti пastupaju samo u okviru pojedinacпog perioda, пeistrajavajuCi nikada medusobпo. Stoga, пе Ьi imalo mesta Ьilo kakvoj trajnijoj jedпoobrazпosti u drustvu, па cemu Ьi dugorocпo pocivala generalizacija- na stranu sve trivijalne zakonitosti, kao one koje donosi, recimo, truizam - da ljudska Ьiса zive u grupama, ili da је zaliha пekih stvari ograпi­ ceпa, а drugih, poput vazduha, nije, te da samo ovo prvo moze imati izvesnu trzisnu ili prometnu vrednost. А metod koji porice to ogranicenje i nastoji da generalizuje drustvene jedпoobrazпosti, saglasпo istoricizmu, implicitno postav !ја da su zakonitosti о kojima је rec vecite. Stoga, metodoloski naivпo staпoviste, пaime, da drustveпe nauke mogu da preuzmu od fizike metod geпeralizacije, dovodi do

BEDA ISTORICIZMA

19

pogresne i opasno zbunjujuce socioloske teorije, takve koja porice, upravo, da se drustvo razvija ili pak da se ono, uopste, znacajno menja. Као i da drustvene promene, ako ih uopste ima, mogu da uticu na osnovne zakonitosti drustvenog zivota. lstoricari cesto tvrde da је u pozadini pogresnih teorija oЬicno neki apologetski cilj, posto, zaista, pretpostavka nepromenljivih drustvenih zakona moze Ьiti lako zloupotreЬlje­ na u te svrhe. Moze da se javi, prvo, kao argument to da је nuzno prihvatiti neprijatne ili nepozeljne stvari, buduCi da su uslovljene nepromenljivim zakonima prirode. Recimo, na "neumoljive zakone" pozivalo se da Ьi pokazana jalovost drzavne intervencije na trzistu zarada. Druga. takva zloupotreba pretpostavke о istrajavanju (persistance) Ьilo Ьi negovanje onog opsteg osecanja neizbeznosti, ра otuda i spremnosti da se nesto sto је takvo podnese mirno i bez protivljenja. Da ono sto је sada, Ьiсе zauvek, а da su nastojanja da se utice na dogadaje, ili na njihovu procenu, dostojna smeha: ne raspravlja se о zakonima prirode, а pokusaji da se oni opovrgnu mogu jedino stvoriti nevolje. Takvi su, ро reCima istoricista, konzervativni, apologetski, ра i fatalisticki argumenti, inace, nuzne posledice zahteva, da naturalisticki metod bude usvojen u sociologiji. lstoricista se protivi tome, polazuCi da se drustvene jednoobraznosti uveliko razlikuju od onih u prirodnim naukama. One se menjaju od jednog do drugog istorijskog perioda, dok ljudska aktivnost, upravo, predstavlja onu silu koja ih menja. Jer drustvene jednoobraznosti ne predstavljaju prirodne zakone, vec njih sazdaje covek, ра iako se moze reCi da zavise od ljudske prirode, to је stoga sto се ova moc da ih promeni, а mo:Zda i ovlada njima. Dakle, stvari Ьi se mogle poboljsati ili pogorsati, ра jedna odlucna reforma ne Ьi Ьila nuzno beskorisna. Takva stremljenja istoricizma privlace one koji osecaju zov da budu aktivni, da ucestvuju u necemu, posebno u ljudskoj sferi, odЬijaJuci da prihvate postojece stanje stvari kao

20

Karl Poper

neizbezno. Teznja za aktivnoscu, а protiv svake vrste mirenja, mogla Ьi se nazvati "aktivizmom". Nesto vise о samom tom odnosu istoricizma i aktivizma kazacemo u tackama 17 i 18, no, mozemo da navedemo ovde dobro poznatu opasku cuvenog istoriciste Marksa, koji na jedan izrazit nacin opisuje "aktivisticki" stav: "Filosofi su samo razliCito tumacili svet", kaze on, "no, radi se о tome da se on izmeni." 1

2. EKSPERIMENT Fizika koristi eksperimentalni metod, to jest, uvodi vestacke kontrole, izolaciju, obezbedujuCi time da se slicni uslovi ponove, ра onda uCine to i odredeni efekti koji se zele. Metod koji jasno poCiva na ideji da tamo gde su okolnosti slicne, nastupice, nuzno, i slicne stvari. Istoricista tvrdi da se ovaj metod ne moze primeniti u sociologiji, niti Ьi, pak, Ьiо ovde od koristi, cak i kad Ьi Ьiо to slucaj. Naime, jer se slicne okolnosti javljaju samo u okviru pojedinog perioda, ishod ma kog eksperimenta Ьiо Ьi veoma ogranicenog znacaja. Stavise, jedna vestacka izolacija Ьi uklonila bas one cinioce u sociologiji, koji su јој od najvece vaznosti. RoЬinson Kruso, recimo, i njegova izolovana ekonomija, ne mogu nikada Ьiti valjani model one ekonomije ciji proЬlemi poticu, upravo, od ekonomske interakcije individue i grupe. Dalji su argumenti da nikakvi odista znacajni eksperimenti ne Ьi Ьili moguCi ovde. Сео niz eksperimenata u sociologiji ne predstavlja eksperimente u fizickom smislu reci. Nisu oni zamisljeni da unaprede znanje kao takvo, vec da ostvare

1 Vid.

njegovu jedanaestu "tezu о Fojerbahu" (1845); up. i tacku 17, nize.

BEDA ISTORICIZMA

21

tek politicki uspeh. Ne izvode se oni u laboratoriji, odvojenoj od spoljasnjeg sveta, vec, naprotiv, sama njihova realizacija utice na stanje u drustvu. Oni se nikada ne mogu obaviti pod dovoljno slicnim uslovima, posto se uslovi menjaju vec kod prvog izvodenja.

З.NOVINA

Argument koji smo upravo pomenuli zavreduje da bude obrazlozen. lstoricizam, kazali smo, porice mogucnost ponavljanja drustvenih eksperimenata sirokih ~azmera (large scale) u dovoljno slicnim uslovima, posto na uslove drugog izvodenja mora da utice to da је eksperiment vec jednom ranije izveden. Argument koji pociva na ideji da drustvo, poput organizma, poseduje jedan vid memorije onoga sto mi uoЬicajeno nazivamo njegovom istorijom. Ьiologiji mozemo da govorimo о zivotnoj istoriji organizma, buduCi da је ovaj delimicno uslovljen proslim dogadajima. Ako se dogadaji ponavljaju, oni za organizam koji ih iskusava gube karakter novine, Ьivajuci tako obojeni navikom. А to, upravo, Cini da iskustvo ponovljenog dogadaja ne bude isto sto i iskustvo originalnog, ра је iskustvo tog ponavljanja novo. Ponavljanje dogadaja, dakle, moze da odgovara pojavi novih iskustava kod posmatraca, а posto sazdaje nove navike, ponavljanje stvara i nove "uoЬicajene" uslove. Ovakva suma uslova, Ьilo unutrasnjih ili spoljasnjih, pri kojima ponavljamo eksperiment sa organizmom, ne moie, dakle, Ьiti uzeta za dovoljno slicnu, da Ьismo govorili о izvornom ponavljanju. Jer Ьi cak i tacno ponavljanje spoljasnjih uslova Ьilo praceno novim unutrasnjim uslovima organizma, buduCi da ovaj uci na osnovu iskustva.

u

22

Karl Poper

Sve to, ро istoricizmu, vazi jednako i za drustvo, posto i ono, takode, iskusava i ima svoju istoriju. Moie, doduse, da uci samo postupno na osnovu (delimicnih) ponavljanja svoje istorije, no, nema sumnje, da to Cini onako kako Ьiva delimicno uslovljeno svojom prosloscu. Jer tradicionalna privrzenost ili odbojnost, poverenje i nepoverenje, ne Ьi inace igrali znacajnu ulogu u drustvenom zivotu. lstinsko ponavljanje, dakle, mora Ьiti nemoguce u drustvenoj istoriji, sto Ьi znaCilo da se moie ocekivati da се nastupiti dogadaji sustinski drugaciji ро karakteru. Sama istorija se, doduse, moie ponoviti, ali ne Cini ona to na istom nivou, posebno ako su dogadaji о kojima је rec istorijskog znacaja ј ako ostvaruju trajan uticaj na drustvo. U svetu koji se opisuje u fizici, nista se ne moie dogoditi sto Ьi Ьilo istinski i sustinski novo. Moze da se izmisli nova masina, no mi nalazimo analizom da је rec uvek samo о preuredenju starih delova. Tako i novina u fizici nije nisra drugo do novina u rasporedu ili u komЬinacijama. Sasvim suprotno od toga, ро istoricizmu, drustvena novina, poput Ьioloske, vid је sustinske novine, kao nesvodljive na novinu preuredenja. Jer u drustvenom zivotu, isti stari Cinioci, u novom rasporedu, nisu nikada oni stari Cinioci. Tamo gde se nista ne moze ponoviti do savrsenstva, mora doCi do pojave stvarne novine. То dolazi do izrazaja kod razvoja novih etapa, ili perioda u istoriji, od kojih se svaki sustinski razlikuje od nekog proizvoljnog. Istoricizam tvrdi da nista nije vaznije od pojave stvarno novog perioda. А taj ро svemu znacajan aspekt drustvenog zivota ne moze Ьiti istrazivan na nacin koji oЬicno sledimo kada objasnjavamo novine u fizici, gledajuCi na njih kao na preuredenja, inace, poznarih elemenata. Cak i kada Ьi uoЬicajeni metodi u fizici Ьili primenljivi na drustvo, oni to ne Ьi mogli Ьi­ ti kada је rec о najznacajnijoj osobenosti: podeli па periode, kao i pojavi novine. А posto jednom budemo shvatili znacaj drustvene novine, moramo napustiti ideju о primeni uoЬicajenih

BEDA !STOR!CIZMA

23

metoda fizike na drиstvena pitanja, и ciljи razиmevanja proЬlema drиstvenog razvoja. Potom, na jednи novи osobenost nailazimo kod drиstve­ ne novine. Videli smo da se za svaki poseban dogadaj и drи­ stvи, za svaki pojedinacni dogadaj drustvenog zivota moze, u izvesnom smislu, reCi da је nov. Moze on Ьiti иvrsten medu drиge dogadaje, nюie da lici na njih и nekim aspektima, no, ostace jedinstven na sasvim odreden nacin. То cini da, kada је rec о socioloskom objasnjenju, sitиacija bude Ьitno drugacija od one и fizici. Razиme se da analizom drиstvenog zivota imamo mogucnost da otkrijemo i intuitivno predstavimo kako i zasto nasшpa izvestan poseban dogadaj, kao i da jasno razumemo njegove uzroke posledice, to jest, snage koje su ga иslovile, odnosno, njegov иticaj na drиge dogadaje. No, moie ispasti da nismo и mogиcnosri da formиlisemo opste zakone koji Ьi, и opstim terminima, opisivali takvu иzrocnи povezanost. Jer moze Ьiti samo jedna posebna situacija i nikakva drиga koja Ьi se mogla valjano objasniti pиtem posebnih sila koje Ьismo otkrili. Sile koje mogu Ьiti i same иnikalne, javljajи se и toj posebnoj drиsrvenoj situaciji samo jednom i nikad vise.

4. SLOZENOST Metodoloska sitиacija kоји smo upravo skicirali istice brojne dalje osobenosti. Jedna о kojoj Ьi se najcesce raspravljalo (sto nece Ьiti Cinjeno ovde) bila Ьi drиstvena иloga pojedinih izuzetnih licnosti, а drиga pak slozenost drиstvenih fenomena. U fizici postиpamo s predmetom daleko manje slozenim da Ьi­ smo ovaj, иz tO, ј da[je иproscava}i tokom eksperimenta vestacki, putem izolacije. Merod nije primenljiv и sociologiji, jer smo ovde sиoceni s dvosrrиkom slozenoscи- onom kao posledicom

24

Karl Poper

nemogucnosti vestacke izolacije i slozenoscu koja se duguje Cinjenici da је drustveni zivot prirodan fenomen, koji pretpostavlja mentalan zivot individue ili psihologiju koja, sa svoje strane, pretstavlja Ьiologiju, а ova ponovo hemiju i fiziku. Cinjenica da је sociologija poslednja u toj hijerarhiji nauka, jasno pokazuje krajnju slozenost cinilaca sadrzanih u drustvenom zivotu. C:ak i kad Ьi postojale nepromenljive drustvene zakonitosti, poput onih u fizici, ne Ьismo mogli da ih otkrijemo, nademo, bas usled te slozenosti. No, ako ih vec ne mozemo iznaCi, malo је vajde od toga sto mislimo da one ipak postoje.

5. NETACNOST PREDVIDANJA

u raspravi о pronaturalistickim ucenjima istoricizma pokazacemo da је оп sklon da naglasi znacaj predvidanja kao od zadataka nauke (U potpunosti se slazem s tim, iako ne verujem da је istorijsko predvidanje (prophecy) jedan od zadataka drustvenih nauka). lstoricizam polaze da је svako drustveno predvidanje izuzetno tesko, ne samo usled slozenosti drustvenih struktura, vec i zbog naroCite slozenosti koja se javlja na osnovu povezanosti predvidanja i predvidenih dogadaja. Ideja da predvidanje moze uticati na dogadaje koji se predvidaju, veoma је stara. Edip, ро legendi, ubija svog оса, kojeg dotad nikada nije video, а Ьila је to posledica predskazanja koje је uticalo, upravo, da ga otac napusti. Stoga predlazem naziv Edipov efekat za uticaj predvidanja na dogadaj koji se predvida (ili, opstije, za uticaj elementa informacije na stanje na koje se informacija odnosi), Ьilo da taj uticaj te:Zi da omoguCi dogadaj, Ьilo da nastoji da ga spreCi. jedпog

BEDA ISTORICIZMA

25

lstoricisti su nedavno naglasili da ova vrsta uticaja moze imati mesta u drustvenim naukama, sto Ьi, pak, moglo da uveca poteskocu tacnog predvidanja, dovodeCi u pitanje njihovu objektivnost. Ро njima, sledile Ьi apsurdne posledice iz pretpostavke da drustvene nauke mogu toliko da odmaknu u razvoju, da omoguce tacno naucno predvidanje svake drustvene cinjenice ili dogadaja, pretpostavke koja Ьi mogla, dakle, Ьiti odbacena na Cisto logickoj osnovi. Jer, bude li takav novi naucni socijalni kalendar ustanovljen i postane poznat (ne Ьi on dugo ostao u tajnosti, jer Ьi ga u nacelu mogao saciniti svako ), doslo Ьi, nema sumnje, do radnji koje Ьi omele njegova predvidanja. Uzmimo, recimo, da se predvida da се cena deonica rasti tokom tri dana, а onda padati. Nema sumnje da Ьi svako ko ima posla s trzistem proda vao treceg dana, sto Ьi uzrokovalo pad cene bas tog dana i time osujetilo predvidanje. Ukratko, ideja tacnog i detaljnog kalendara drustvenih dogadaja је u seЬi protivurecna, ра Ьi tacna i detaljna naucna drustvena predvidanja Ьila onda nemoguca.

6. OBJEKTIVNOST 1 PROCENA NaglasavajuCi poteskoce predvidanja u drustvenim naukama, istoricizam, videli smo, istice argumente zasnovane na analizi uticaja predvidanja na dogadaje koji se predvidaju. Uticaj koji Ьi ро istoricizmu mogao katkad da ima znatne reperkusije i na onoga koji predvida. Slicna rasudivanja nalaze mesta cak i u fizici, gde se svako posmatranje zasniva па razmeni energije izmedu posmatraca i posmatranog, sto, pak, dovodi do nepouzdanosti, oЬicno zanemarljive, predvidanja u fizici, izrazene "principom neodredenosti". Moze se uzeti da se ova duguje interakciji izmedu posmatranog predmeta i

26

Karl Poper

subjekta koji posmatra, jer оЬа pripadaju istom fizickom svetu akcije i reakcije. Као sto је Bor istakao, i u drugim naukama imamo analogije sa ovom u fizici, а posebno u Ьiologiji i psihologiji. No, Cinjenica da naucnik i njegov predmet pripadaju istom svetu, nije nigde od vece vaznosti nego u drustvenim naukama, gde dovodi (kao sto је pokazano) do nepouzdanosti predvidanja, sto је katkad od velikog prakticnog znaCaJa. Mi smo u drustvenim naukama suoceni s punom i slo:lenom interakcijom izmedu posmatraca i onog sto se posmatra, izmedu subjekta i objekta. Svest da se javljaju stremljenja koja Ьi mogla da uslove buduCi dogadaj i, stavise, da samo predvidanje moze da utice na predvidene dogadaje, ро svoj prilici se odrazava па sadrzaj predvidanja. Sto moze Ьiti takve prirode da ozЬiljno poremeti objektivnost predvidanja, kao i druge rezultate istrazivanja u drustvenim naukama. Predvidanje је drustveni dogadaj koji moze da utice na druge takve dogadaje, ра onda i na onaj koji se predvida. Sto mo:le, videli smo, da ubrza tok dogadaja, ili, pak, lako је videti, da utice na njegov razvoj u drugim pravcima. А u jednom krajnjem slucaju, cak i da uzrokuje dogadaj koji se predvida: naime, ovaj se ne Ьi ni pojavio da nije Ьiо predviden. Као i da, suprotno, samo predvidanje dolazeceg dogadaja mo:le da dovede do njegovog osujeCivanja (ра, moze se reCi, da uzdr:lavajuci se, Ьilo namerno ili slucajno od predvidanja, sociolog Cini da se dogadaj pojavi, javljajuCi se tako kao uzrok njegovog nastanka). Jasno је da Ьi Ьilo i mnogo meduslucajeva, izmedu dva pola, dok Ьi sami cinovi predvidanja necega, ili, pak, uzdrzavanja od toga, mogli imati sve vrste posledica. Jasno је da sociolozi moraju postati Ьlagovremeno svesni tih mogucnosti. Sociolog moze, па primer, da predvidi nesto, znajuCi da се samo predvidanje da uslovi da se to i dogodi, ili, moze da porice da treba ocekivati neki dogadaj i time ga spreciti.

BEDA ISTORICIZMA

27

U оЬа slucaja, pak, on Ьi postovao nacelo za koje se Cini da obezbeduje naucnu objektivnost: govoriti istinu i nista drugo do jstinu. No, iako је rekao isrjnu, ne mozemo kazatj ј da је sacuvao naucnu objektjvnost: najme, predvidajuCi (ono sto се da donesu buduci dogadaji) moze da utice na njih u pravcu koji Ьi sam licno voleo. Istoricjsta, moguce, dopusta da је ta slika u necemu sematska, no on insistira na tome da ova jasno istice nesto sto nalazimo u gotovo svim poglavljima drustvenih nauka. Interakcija izmedu stavova naucnika i drustvenog zivota gotovo bez izuzetka stvara situacije u kojima ne samo da uvidamo istinitost takvih stavova, vec i njihov stvarni uticaj na buduce dogadaje. Sociolog, dakako, nastoji da jzпade istiпu, по, istovremeno ne prestaje da utice na drustvo. Sama ciпjenica, pak, da nejgovi stavovi imaju uticaja razara njjhovu objekrjvnost. Dosad smo uzimali da sociolog nastojj da otkrjje istinu ј samo istinu, iako Ьi istoricista istakao da staпje koje smo opisali ukazuje na teskoce паsе pretpostavke. Jer, tamo gde pristrasnost i interesi jmaju uticaja па sadrzaj teorija i predvidaпja, krajnje sumпjivo је da sklonosti mogu Ьiсј najavljene i izbegnute. Ne smemo, dakle, Ьiti iznenadeni nademo li da је malo stvari u drustveпirn пaukarna koje lice na ono objektivno ј idealпo trazenje istiпe koje susrecerno u fizici. Morarno ocekivati onoliko strernljeпja u drustveпirn naukarna koliko ih је rnoguce naCi u drustvenorn zivotu, kao i onoliko stanovista koliko irna i interesa. Moze se postaviti pitaпje da li taj istoricjsticki argurnent ne vodi oпorn krajпjern oЬliku relativizrna, ро korne su i objektjvnost ј jdeal istiпe пeprirnenJjjvi u drustvenirn пaukarna, gde jediпo poJjrjcki uspeh rnoze da irna odlucuJUCI znacaJ. Da Ьi se to ilustrovalo, istoricista jsrice da kad postoji izvesпa teznja- iпhereпtпa nekorn perjodu drustveпog razvoja, rnoze se ocekivati da cerno naci i socjoloske teorije koje uticu •

/•

v

•

28

Karl Poper

na taj razvoj. Stoga, socijalna nauka mo.ie da odigra ulogu Ьа­ Ьiсе, koja poma.ie da na svet dodu novi drustveni periodi, ali i da, jednako, u slu.ibl konzervativnih interesa, poslu.ii usporavanju pripadnih drustvenih promena. Glediste koje Ьi moglo da sugerise mogucnost analize i objasnjenje razlika izmedu razlicitih socioloskih ucenja i skola, pozivanjem Ьilo na njihovu povezanost sa interesima koji pretezu u odredenom periodu istorije (pristup katkad nazivan "istorizmom", koji, pak, ne Ьi trebalo mesati sa onim sto ја oznacavam kao "istoricizam"), Ьilo na njihov odnos sa politickim, ekonomskim ili klasnim interesima (pristup ponekad nazivan "sociologija saznanja" ).

7.HOLIZAМ

VeCina istoricista veruje da postoji mnogo duЫji razlog tome sto fizicki metodi nisu primenljivi na drustvene nauke. Tako isticu da sociologija, poput "Ьioloskih" nauka, со jest, onih koje se bave .iivim ЬiCima, ne treba da postupa na atomisticki, vec na (onaj koji sada nazivamo) "holisticki" nacin, buduCi da se predmet sociologije, а со su drustvene grupe, ne sme ni na koji nacin uzmati kao prost agregat razlicitih osoba. Drustvena grupa је nesto vise od proste sume svojih Clanova, kao i vise od proste sume uzajamnih odnosa koji postoje u Ьi­ lo kom momentu medu Ьilo kojim calnovima. То se lako uocava vec u slucaju grupe saCinjene od tri clana. Naime, grupa koju su osnovali А i В, Ьila Ьi razliCita ро karakteru od one sastavljene od D i С. А со i imamo и vidu kada kaiemo da grupa ima svoju istoriju, kao i da struktura grupe zavisi pretezno od njene istorije (videti i tacku 3, о "novini" ). Grupa moze lako da ocuva svoj karakter neokrnjen, bude li izguЬila neki od manje vaznih clanova, kao sto је shvatljivo da moze da zadrzi

BEDA ISTORICIZMA

29

dosta od svog izvornog karaktera, cak i da svi njeni izvorni Clanovi budu zamenjeni drugima. No, isti Clanovi koji sada cine grupu, mogli Ьi da grade umnogome drugaciju grupu, da nisu usli u prvu grupu jedan ро jedan, vec da su radije stvorili novu grupu. Licnosti Clanova mogu uveliko da uticu na istoriju i sastav grupe, ali ta cinjenica ne sprecava grupu da ima vlastitu istoriju i poseduje sopstvenu strukturu, kao i da snazno utice na licnosti svojih Clanova. Sve drustvene grupe imaju vlastitu tradiciju, sopstvene institucije, kao i vlastite obrede. lstoricizam smatra da је nuzno prouCiti istoriju grupe, njene tradicije i institucije, zelimo li da razumemo i moZda predvidimo njen .ЬuduCi razvoj. Holisticki karakter koji imaju drustvene grupe, Cinjenica da se one nikad u celosti ne objasnjavaju prostim zЬirom svojih Clanova, Ьаса svetlost na istoricisticko razlikovanje novine u fizici, koja ukljucuje tek nove komЬinacije, ili novi raspored elemenata i Cinilaca koji nisu ро seЬi novi i novine u drustvenom zivotu, kao stvarne i nesvodljive na prostu novinu rasporeda. Jer ako, uopste uzev, drustvene strukture ne mogu Ьiti objasnjene komЬinacijom svojih delova ili Clanova, jasno је da Ьi Ьilo nemoguce objasniti nove drustvene strukture na osnovu ovog metoda. S druge strane, ро istoricizmu, fizicke srtukture mc·gu da se objasne tek kao "konstelacije" ili prosta suma delova, zajedno sa geometrijskom konfiguracijom koju imaju. Uzmimo, kao primer, solarni sistem. Iako moze Ьiti zanimljivo proucavanje njegove istorije, sto moze da baci svetlost na njegovo sadasnje stanje, mi znamo da је, na neki naCin, to stanje nezavisno od istorije sistema. Struktura sistema, buduca kretanja i razvoj, u celosti su odredeni sadasnjom konstalacijom njenih Clanova. Budu li dati relativno polozaji, mase, kineticka energija Clanova u istom trenutku, njihova buduca kretanja Ьila Ьi sva u potpunosti odredena. Ne Ьi Ьila potrebna dodatna sa-

30

Karl Poper

znanja - poput, koja је planeta najstarija, ili pak koja је od njih иneta и sistem spolja; istorija strиkture, iako moze Ьiti zanimljiva, nicim ne doprinosi nasem razumevanjи njenog ponasanja, njenog mehanizma ili Ьиdисеg razvoja. Jasno је da se, и tom pogledи, fizicka strиktиra umnogome razlikиje od drи­ stvene strиkture; dok ova poslednja ne moze Ьiti shvacena, niti se njena bиdиcnost moze predvideti, bez brizljivog proucavanja istorije, eak i kad Ьismo potpuno poznavali njenu trenutnu "konstelaciju". Ovakva razmatranja snazno sugerisu da postoji uska povezaпost izmedu istoricizma i tzv. bioloske ili organske teorije drustvenih struktura - one koja drustvene grupe tиmaci na osnovи analogije sa zivim organizmom. Zaista, иzima se da је holizam karakteristican za Ьioloske fenomene, иopste, kao sto se i holisticki pristиp smatra nezaoЬilaznim pri razmatranjи uticaja istorije razliCitih organizama na njihovo ponasanje. Holisticki argumenti istoricizma su, dakle, kadri da istaknи slicnost izmedи drustvenih grupa i organizma, iako oni time ne vode nиzno do prihvatanja Ьioloske teorije drиstvenih strиktu­ ra. Slicno ovome, dobro poznata teorija postojanja duha grupe, kao nosioca tradicije, iako ona sama nije nuzno deo istoricistickog argumenta, иsko је povezana sa holistickim ucenjem.

8. INTUITIVNO RAZUMEVANJE Dosad smo se bavili karakteristicnim osobenostima drustvenog zivota, poput novine, slozenosti, organicizma, holizma, kao i nacina па koji se njegova istorija deli па periode; aspekti koji, saglasno istoricizmu, Cine da izvesni tipicni metodi u fizici ne budu primenljivi na drustvene naиke. Stoga se smatra da је и drustvenim naиkama neophodan jedan и vecoj

BEDA ISTORICIZMA

31

meri istorijski metod. Deo antinatиralistickog gledista istoricizma pokиsaj је intиitivnog shvatanja istorije razlicitih drustvenih grиpa, stanoviste katkad иnapredeno do metodoloskog исеnја, sasvim иsko povezanog sa istoricizmom, iako ne i nи­ zno sadrzanog и njemи. Ро tom исеnји, metod koji odgovara drиstvenim naиka­ ma, sиprotno od onog и prirodnim, pociva па иnиtrasnjem razиmevanjи drиstvenih fenomena. OЬicno se pak и vezi s tim isticи sledece sиprotnosti: fizika tezi kaиzalnom objasnjenu, а sociologija pak razumevanju cilja i smisla. Dok se u fizici dogadaji objasnjavaju strogo i kvantitativno pomocu matematickih formula, sociologija nastoji da istorijski razvoj objasni vise u kvalitativnim terminima, recimo, onim konfliktnih stremljenja i ciljeva, terminima "nacionalnog karaktera" ili, pak, "duha vremena". Stoga fizika operise sa induktivnim generalizacijama, dok sociologija to cini jedino роmоси simpaticke imaginacije. То је i razlog sto se и fizici dolazi do opstevazecih zakonitosti, do objasnjenja pojedinacnih dogadaja, nadenih primera takvih zakonitosti, pri сети se sociologija mora zadovoljiti intиitivnim razиmevanjem pojedinacnih dogadaja, kao i иloge kоји oni imajи и posebnim sitиacijama, и okvirи odredenih borЬi interesa, stremljenja i sиdЬina. Predlazem razlikovanje tri razliCite varijante исеnја о intиitivnom razиmeva~jи. Prema prvoj, drustveni dogadaj Ьiva shvacen onda kada Ьиdе protиmacen и terminima sila koje sи ga sazdale, odnosno, bиdu poznati pojedinci i grиpe koji sи иze\i исеsсе u njemи, njihovi ciljevi i interesi, kao i moc pomocu koje vladaju. Pri tom se иzimajи postupci pojedinaca i grиpa иkoliko su и skladи oni sa ciljevima, naime, slиze li njihovoj stvarnoj, ili barem zamisljenoj koristi. А onda Ьi socioloski metod Ьila zamisljena rekonstrиkcija Ьilo racionalnih, Ьilo iracionalnih postиpaka, upravljenih ka izvesnom ciljи.

32

Karl Poper

Druga varijanta odlazi dalje. Ona dopusta da је analiza nuzna, posebno kada је rec о razumevanju individualnih akcija ili grupnih aktivnosti. No, ona smatra da је neophodno vise za razumevanje drusrvenog zivota. Zelimo li da shvatimo smisao drustvenog dogadaja, recimo, neke politicke akcije, ne Ьi Ьilo dovoljno razumeti ga teleoloski, u smislu kako је nastao i zasto. Pre i posle svega, moramo da shvatimo smisao koji ima, kao i znacai njegove pojave. Sta se ovde podrazumeva pod "smislom" i "znacajem"? Sa one tacke gledista koju sam izneo kao drugu varijantu, odgovor Ьi glasio: drustveni dogadaj ne samo da vrsi izvesne uticaje i ne samo da u vremenu vodi do drugih dogadaja, ved sama Cinjenica nastanka menja situacionu vrednost mnostva drugih dogadaja. То dovodi do nove situacije, nalazuCi preorijentaciju i novo tumacenje svih objekata i delovanja u tom pojedinacnom slucaju. Recimo, da Ьismo razumeli dogadaj, poput formiranja nove armije u nekoj zemlji, nuzno је analizirati namere, interese itd. No, ne mozemo u celosti da razumemo smisao i znacaj ovog Cina, bez analize situacione vrednosti koju on ima. Na primer, vojne snage neke zemlje koje su dotad Ьile potpuno dovoljne za zastitu, mogu postati ovog puta sasvim neodgovarajuce. Ukratko, Citava drustvena situacija moze da se promeni, pre nego sto Ьilo koja cinjenicna promena nastupi- fizicka ili psiholoska- jer se situacija moze izmeniti daleko pre no sto Ьi promenu uoCio Ьilo ko. Dakle, da Ьismo razumeli drustveni zivot, moramo otiCi dalje od proste fakticke analize uzroka i posledica u smislu motiva, interesa i reakcija na njih: svaki dogadaj treba razumeti kao takav koji igra odredenu ulogu u okviru celine. Dogadaj doЬija znacaj ро uticaju na celinu, ра Ьiva delimicno i odreden celinom. Treca varijanta intuitivnog razumevanja ide cak i dalje, uz dopustanje svega sto је sadriano u drugoj varijanti. Ро njoj, da Ьi se shvatio smisao ili znacaj drustvenog dogadaja, potrebno је vise od analize njegovog nastanka, posledica i situacione

BEDA ISTORICIZMA

33

vrednosti. А prvenstveno, valja analizirati istorijske tendencije i stremljenja (poput jacanja ili slaЬljenja izvesnih stremljenja i moCi) kao objektivne, koje preovladuju u doticnom periodu, kao i ulogu dogadaja о kome је rec u istorijskom procesu, tokom kojeg se takve tendencije ispoljavaju. Na primer, potpuno razumevanje Drajfusove afere nalaze, pre svega, analizu njenog nastanka, posledicu i sjruacjone vrednosti, uvjd u cinjenicu da је ona uzrok sukoba dva istorijska stremljenja u razvoju francuske repuЬljke- demokratskog ј autokratskog, progresjvnog ј reakcionarnog. Ova treca varijanta metoda intuitivnog razumevanja, koja stavlja naglasak na istorjjske tendencije. jJi stremljenja, donosi u izvesnoj meri primenu zakljucka ро analogiji, s jednog jstorijskog perioda na drugi. Jer, jako u celosti dopusta da se istorijski periodi sustinski razljkuju, kao i da se nijedan dogadaj ne moze u celosti ponoviti, u izvesnom drugom periodu razvoja, ona dopusta da analogna stremljenja mogu preovladivati u razljCitim periodima veoma udaljenim jedan od drugog. Takve slicnosti i analogije imaju mesta, recjmo, u slucaju Grcke, pre Aleksandra Makedoпskog ј juzne Nemacke, pre Bjzmarka. Metod intuitivnog razumevanja nalaze procenu smisla izvesnih dogadaja, na nacin njihovog uporedivanja sa slicnjm dogadajima u ranijim periodima, sto Ьi nam pomoglo u predvjdanju novih dogadaja- nikad ne zaboravljajuCi, pritom, da valja neizostavno uzerj u obzjr neizbezne razlike izmedu dva perioda. Vidimo, dakle, da metod pogodan za razumevanje smisla drustvenih dogadaja mora iCi daleko iza kauzalnih objasnjenja. Ро karakteru on mora Ьiti holisticki, odredujuCi ulogu dogadaja u okvjru slozene strukture, ili celina koja obuhvata ne samo savremene delove vec i uzajamne etape (stage) jednog vremenskog razvoja. То moze da objasnj zasto treca varijanta intuitivnog razumevanja pociva na analogiji izmedu organizma

34

Karl Poper

i grиpe i zasto operise sa idejama рориt onih о "dиhи (spirit) vre· mena "' izvorи i ciniocи istorijskih stremljenja i tendencija, koje igrajи tako vaznи и!оgи и odredivanjи smisla drиstvenih dogadaja. No, metod intиitivnog razиmevanja nije samo svojstven holistickim idejama. Оп se veoma dobro slaze i sa istoricistickim naglasavanjem novine, Ьиdисi da se novina ne moze uzrocno ili racionalno objasniti, vec jedino da se intuitivno obuhvari. Stavise, и raspravi о pronatиralistickim иcenjima istoricizma, nacicemo da postoji uska povezanost izmedu njih i nase "trece varijante" metoda intиitivnog razиmevanja, иz njegovo naglasavanje istorijskih stremljenja ili "tendencija" (videti, npr. tackи 16).

9. KVANTITATIVNI METODI Меdи protivnostima i kontrastima koji se иоЬiсајеnо isticи и vezi s doktrinom intиitivnog razиmevanja, istoricisti ce-

sto iznose sledece. U fizici, kazи, dogadaje objasnjavamo poн­ zdano i tacno н kvantitativnim terminima, а pomocu matematickih formula. S druge strane, sociologija nastoji da razume istorijski razvoj vise u kvalitativnim terminima, na primer, u onim suprostavljenih stremljenja i ciljeva. Argument protiv primenljivosti kvantitativnih i matematickih metoda nije svojstven tek istoricistima. Zaista, te metode katkad odbacuju pisci strogih antiistoricistickih gledista. No, neki od najubedljivijih argumenata protiv kvantitativnih i matematickih metoda, veoma dobro opisuju stanoviste koje ја nazivam istoricistickim, а oni се Ьiti ovde, upravo, raspravljeni. Imamo li u vidи protivljenje upotreЬi kvantitativnih i matematickih metoda u sociologiji, izvesna znacajna primedba mogla Ьi se odmah navesti: to је gledaliste, Cini se, protivno

BEDA ISTORICIZMA

35

cinjenici da se kvantitativni i matematicki metodi vec uspesno koriste u pojedinim naukama о drustvu. Kako Ьi, u svetlu toga, mogla Ьiti poricana mogucnost njihovog koriscenja? Protiv primedbe, koja ide u prilog kvantitativnih i matemarickih metoda, isroricisticki nacin misljenja istice neke za njega karakteristicne argumenre. lstoricisra moze reci da se sasvim slaze s primedbama, ali da ime ogromne razlike izmedu statistickih meroda u drustvenim naukama i kvantitativno-matematickih metoda u fizici. Drustvene nauke ne poznaju nista sto Ьi moglo Ьiri uporedeno sa matematicki formulisanim zakonima о иzrocima и fizici. Uzmimo, na primer, zakon u fizici ро kome u slucaju sverlosti Ьilo koje talasne duzine- ukoliko је otvor kroz koji prolazi suncev zrak manji, utoliko је veCi ugao skretanja zraka. Zakon Cija Ьi, u stvari, sema Ьila: "pri datim uslovima, ako velicina А varira na neki naCin, tada i veliCina В varira na izvestan predvidljiv naCin ". Drugim reCima, zakon izrazava zavisnosr jedne merljive velicine od druge, dok Ьi naCin na koji jedan kvantitet zavisi od drugog, Ьiо izrazen u tacnim kvantitativnim terminima. Fizici је poslo za rukom da izrazi sve zakone u tom oЬiiku. Da Ьi se ro ostvarilo, prvi njen zadatak Ьiо је da prevede sve fizicke kvalitete u kvantitativne termine. Na primer, trebalo је smeniti kvalitativan opis izvesne vrste svetlosti - recimo, zelenozute - putem kvantitativnog opisa: kao svetlosti odredene talasne duzine i izvesne jaCine. Jasno је pak da је postupak kvantitativnog predstavljanja fizickih kvaliteta nuzan preduslov kvantitativne formulacije zakona о uzrocima u fizici. То nam pomaze da objasnimo zasto se nesto dogodilo; recimo, posavsi od zakona koji govori о odnosu sirine otvora i ugla skretanja zraka, mozemo izneti uzrocno objasnjenje povecanja ugla njegovog skretanja, u zavisnosti od smanjenja otvora kroz koji on prolazi.

Karl Poper

36 Ро

misljenju istoricista, uzrocno objasnjenje Ьi trebalo takoae primeniti i u drustvenim naukama. Moguce је ovde, recimo, objasniti imperijalizam u terminima industrijske ekspanzije. No, vec је odatle odmah vidljivo koliko је uzaludan svaki pokusaj objasnjenja drustvenih zakona u kvantitativnim terminima. Jer, posavsi od formulacije poput "teznja ka teritorijalnoj ekspanziji se povecava sa porastom industrijalizacije" (formulacija koja је, doduse, shvatljiva iako, verovatno, nije i istiniti opis Cinjenica), veoma brzo cemo naCi da nam nedostaje bilo koji metod merenja teznje ka ekspanziji, kao i porasta industrijalizacije. Da Ьismo sumirali istoricisticke argumente usmerene protiv kvantitativno-matematickih metoda, moiemo reCi da је zadatak sociologa da pruze uzrocno objasnjenje promena do kojih је doslo tokom istorije, putem takvih drustvenih Cinjenica kao sto su, recimo, drzave, ili ekonomski sistemi, ili oЬlici vladavine. Posto nema naCina da u kvantitativnim terminima budu izrazeni kvaliteti ovih cinjenica, ne mogu Ьiti ni formulisani Ьilo kakvi kvantitativni zakoni. Dakle, zakoni uzrocnosti u drustvenim naukama, ako ih uopste i ima, morali Ьi da budu razliciti ро karakteru od zakona fizike, buduci da su pre kvantitativni i matematicki. Ako socioloski zakoni odreauju stepen necega, oni to Cine jedino u nejasnim terminima i, u najboljem slucaju, omogucuju veoma grubu procenu. Cini se da kvalireri, fizicki ili pak oni koji to nisu, mogu Ьiti ocenjeni jedino putem intuicije. Stoga argumenti koje smo obrazlagali mogu iCi u prilog metoda intuitivnog razumevanja.

BEDA ISTORICIZMA

37

10. ESENCIJALIZAM NASUPROT NOMINALIZMU lsticanje kvalitativnog karaktera drustvenih dogadaja dovodi do proЬlema statusa reci koje oznacavaju kvalitete, ili do takozvanog proЬlema univerzalija, kao jednog od najstarijih i najznacajnijih filosofskih proЬlema. ProЬlem oko kojeg se vodila ogorcena borba tokom srednjeg veka, vodi poreklo od Platonove i Aristotelove filosofije. OЬicno se tumaci on kao Cisto metafizicki proЬlem, no poput veCine njih, moze Ьiti preformulisan u proЬlem naucnog metoda. Zabavicemo se ovde jedino njegovom metodoloskom stranom, uz kratak pregled metafizickih resenja - kao uvod. Svaka nauka koristi pojmove (terms) koje nazivamo univerzalnim, kao sto su "energija", "brzina", "ugljenik", "belina", "evolucija", "pravda", "drzava", "covecanstvo". Oni se razlikuju od takozvanih singularnih ili individualnih pojmova, poput "Aleksandar Veliki", "Halejeva kometa", "Prvi svetski rat". Termini (terms), poput ovih, su osobena imena, javljajuCi se nekako kao nalepnice, uslovno pripisane pojedinacnim stvarima koje oznacavaju. О prirodi univerzalnih pojmova vodena је duga, katkad zestoka i ostrascena rasprava izmedu dve strane. Jedni su smatrali da se univerzalije razlikuju od osobenih imena, iskljuCivo ро tome sto se odnose na Clanove nekog skupa, ili klase pojedinacnih stvari, а ne na neku pojedinacnu stvar. Recimo, univerzalan pojam "Ьео", Ьiо Ьi za pristalice ovoga pravca nista drugo do etiketa prilepljena skupu razliCitih stvari - pahuljica snega, carsava, labudova. То је ucenje nominalizma. Ono se protivi ucenju tradicionalno ozancavanom kao "realizam", sto је pomalo pogresna oznaka, sto se vidi i iz cinjenice da је "realisticka" teorija Ьila nazivana i "idealistickom". Stoga predlazem da se ova antinominalisticka teorija preimenuje u "esencijalizam". Esencijalisti poricu da mi prvo saЬiramo pojedinacne

3~

Karl Poper

stvari, da Ьismo im prilepili potom oznaku "belo"; pre, kazu, mi nazivamo pojedinacnu belu stvar belom, na osnovu izvesnog sustinskog svojstva koje ona deli sa drugim belim stvarima, а to је "belina". Ovo svojstvo, oznaceno kao opsti pojam, uzima se kao nesto sto zavreduje da bude istrazivano kao i same pojedinacne stvari (naziv "realizam" potice od shvatanja da univerzalni predmeti, na primer, belina, "realno" postoje van svake pojedinacne stvari, skupa ili grupe stvari). Dakle, smatra se da univerzalni pojmovi oznacavaju univerzalne objekte, bas kao i sto pojedinacni termini oznacavaju pojedinacne stvari. Ti иniverzalni objekti (koje је Platon zvao "forme" ili "ideje"), а koji se oznacavajи иniverzalnim terminima, takode se nazivajи sиstinama (essences). No, esencijalizam ne samo da veruje u postojanje univerzalija (kao univerzalnih objekata), vec jedanko naglasava i njihov znacaj и nauci. Pojedinacni predmeti, istice оп, donose mnoge slucajne osobenosti, takve koje nisи ni od kakvog znacaja za naukи. Uzmimo primer iz drustvenih naиka: dok se ekonomija bavi novcem i kreditom, ona se ne brine о samom oЬli­ ku novca, novCica, novcanica ili cekova, и kome se ovi javljaju. Nиzno је da naиka odbaci ono slиcajno i tako se dovine do sustine stvari. No, svaka је sustina иvek и necemи sto је opste. Navedene primedbe иkazujи na neke metodoloske implikacije ovog metafizickog proЬlema. No, metodoloski aspekt о kome upravo raspravljamo, moze, u stvari, da se posmatra nezavisno od metafizickog aspekta. Mi cemo mи pristиpiti drи­ gacije, na naCin koji zaoЬilazi proЬlem postojanja иniverzalija i pojedinacnih objekata, kao i njihovih razlika. Raspravljacemo prosto о ciljи i smislи nauke. Skolи misljenja za koju predlazem naziv metodoloski esencijalizam, osnovao је Aristotel, koji је smatrao da naucno istrazivanje mora da prodre do sustine stvari, ne Ьi li ih objasnilo. Metodoloski esencijalisti skloni su formиlaciji naиcnih pitanja

BEDA ISTORICIZMA

39

u termiпima kao sto su: "sta је materija?", "sta је sila?", "sta је pravda?", verujuCi da zadovoljavajuCi odgovor па пjih razotkriva realaп ili sustiпski smisao termiпa, ра је otuda realna ili istiпita prirodпa sustina kojom ozпacavaju barem пu:lап preduslov паuспоg istra:livanja, ako пе i пjegov glavni zadatak. Nasuprot tome bi metodoloski nominalisti radije svoj proЫem izrazili u termiпima poput: "kako se ропаsа ovo parce materije?" ili "kako se опо krece u prisustvu drugih tela?". Jer, опi smatraju da је zadatak пauke samo u tome da opise kako пastaju stvari, upucujuCi da to treba da Ciпi slobodnim uvodeпjem пovih termiпa, ili redefiпisaпjem starih, gde god је to moguce, potpuno preпebregavajuCi njihov jzvorni smisao. Posto gledaju па reCi tek kao па korisne elemente za opisivanje. Veciпa ljudi dopusta da је metodoloski пomiпalizam оd­ пео pobedu u prirodпim пaukama. Fizicar пе zalazi, recimo, u sustiпu atoma, ili svetlosti, vec koristi ove termiпe sasvim slobodпo da Ьi objasпio i opisao izvesпa fizicka posmatraпja, а takode i kao пazive odredeпih zпacajnih ј slozeпih fizickih struktura. Takav је slucaj i sa Ьiologijom. Filosofi mogu da traze od Ьiologa resenjc proЬlema kao sto su: "sta је zivot?"' ili "sta је evolucija?", а katkad i Ьiolozi mogu da osete sklonost da izadu u susret tome zahtevu. Medutim, uopste uzev, naucna Ьiologija se bavi drugaCijim proЬlemima, koristeCi eksplikativne i deskriptivne metode, veoma slicпe onima u fizici. Dakle, u drustvenim пaukama Ьi metodoloski naturalisti trebalo da budu skloпi пomiпalizmu, а aпtiпaturalisti - eseпcijalizmu. Medutim, Cini se da eseпcijalizam ovde odпosi prevagu, ne пalaze­ Ci cak пi iole zапсајпе protivnike. Otuda, dok sи metodi и prirod-

nim паиkата и sиStini nominalisticki, socioloska паиkа mora biti па stanoviStи metodoloskog esencijalizma.2 lstice se da је zadatak 2 Up. tacku 6, gl. З moga dela Otvoreno drustvo i njegovi neprijatelji, пarocito

belesku 30, kao i tacku 2, glava 11.

40

Karl Poper

sociologije razиmevanje i objasnjenje takvih socioloskih darosti (enрориt drzave, ekonomskih procesa, drustvene grиpe itd., kao i da to moze Ьiti иCinjeno jedino zalazenjem и njihove sиstine. Svaka vazna socioloska datost nalaze иniverzalne termine kod svog opisa, ра Ьi Ьilo beskorisno иvoditi nove termine, kao sto је to Ьilo od koristi и prirodnim naиkama. Zadatak је naиke о drи­ stvи da opise takve datosti jasno i valjano, to jest, da razlikиje Ьit­ no od neЬirnog, sto pak pretpostavlja poznavanje njihove sиstine. ProЬlemi рориt: "sta је drzava?" i "sta је gradanin?" (koje Aristotel smatra za osnovne и svojoj Politici), ili: "sta је kredit? ", ili "и сети је sиsrinska razlika izmedи coveka, crkve i sektasa (ili crkve i sekte)?", ne samo da sи potpиno legitimni, vec sи bas ona vrsta pitanja na koja sи socioloske teorije pozvane da odogvore. Iako se istoricisti mogи razlikovati ро svom razиmevanjи metafizickih proЬlema, kao i и pogledи metodologije prirodnih naиka, jasno је da се oni Ьiti skloni esencijalizmи а nasи­ prot nominaJizmи, onda kada је rec о metodologiji drиstvenih naиka. Zaista, gotovo svaki istoricista kojeg znam stoji na tom stanovistи. No, Ьilo Ьi korisno videti dиgије li se to samo opstoj antinaturalisrickoj tendenciji istoricizma, ili postoje narociti istoricisticki argиmenti koji idи и prilog metodoloskog esencijalizma. Najpre, ovde dolazi argиment protiv koriscenja kvantitativnih metoda и drusrvenim naиkama. Naime, isricanje kvalitativnog karaktera drиstvenih dogadaja, kao i njihovo intиi­ tivno razиmevanje (а ne i prosto opisivanje) иkаzије na иskи povezanost sa esencijalizmom. No, ima i drиgih argиmenata jos tipicnijih za istoricizam, koji idu и prilog misljenja poznatog Citaocu. (Uzgred, prakticno sи to argumenti koji sи, ро Aristotelи, doveli Platona do teorije sиstine.) Istoricizam naglasava vaznost promene kao takve. U svakoj promeni, istice se ovde, postoji nesto sto se menja. No, cak

tities),

BEDA ISTORJCJZMA

ј

41

da пjsra пе ostaпe перrоmепјепо, moramo Ьirj kadrj da jdeп­ rjfjkujemo опо sto se promeпjlo, da Ьismo uopste mog}j da govorjmo о promeпj. То lako posrjzemo u fjzjcj. U mehaпjcj su, recjmo, sve promeпe kretaпja, kao, u stvarj, promeпe fjzjckjh tela u prostoru ј vremeпu. No, sociologjja, koja se uglavпom bavj drustveпim iпstitucijama, suocava se s veCim poteskocama, jer ovakve jnstitucije пiје lako ideпtjfjkovati, onda kada ove pretrpe promeпu. U deskriptivпom smislu, пiје moguce gledati па drustveпu jпstituciju pre promene, па isti паСiп kao i posle пје, jer Ьi, s ove tacke gledjsra, опе u celosti Ьile razliCite. Naturalisticki opis savremeпih vladinih iпstitucija u Britaпiji, па primer, mogao Ьi da pokaze da se опе potpuпo razlikuju od oпih koje su postojale cetiri veka rапјје. Ipak, mozemo reci, sve dok је rec о vladi, da је to пesto sustinski isto, cak i kad Ьi se ona, moguce, znatпo izmeпila. Nјепа funkcija u savremenom drustvu је и sustini aпalogna опој koju је опа imala пekada. Iako gotovo пеmа osobenosti koje su ostale iste, ocuvan је sustinski ideнtitiet institucije, sto Cini mogucim da na nju gledamo kao na promenjeпi oЬlik druge iпstitucije. Ne moze se, пaime, govoriti u drustveпim пaukama, о promeпi ili razvoju, а da se пе pretpostavi nepromeпljiva susrjna, to jest, пе postupi saglasпo metodoloskom eseпcijalizmu. Јаsпо је, паrаvпо, da su izvesпi socioloski termjпj, poput depresije, iпflacije, deflacije itd., izvorno uvedeпi па cisto nominalisticki пасiп. No, cak ј ро tome, опј пisu zadrzali svoj пomiпalistickj karakter. S promeпom uslova, ubrzo пalazimo da se sociolozi razilaze u tome da li su izvesni feпomeпi odista iпflacija, ili nisu. Bilo Ьi stoga пuzпо, zbog precizпosti, istraziti susriпu prirode (ili sustiпski smisao) iпflacije. Dakle, moze se о svakoj drustveпoj datosti kazarj: "kad је rec о пјепој sustini, da se moze паСi na Ьilo kom mesru i u Ьilo kom oЬliku, kao ј da se mепја, а da u susrinj ne osrane

42

Karl Poper

nepromenjena, ili da se menja drиgacije nego na nacin na koji to odista cini" (Huser~). Stepen mogucih promena ne moie Ьiti а priori ogranicen. Nemogиce је reCi kоји Ьi vrstu promena drиstvena datost mogla da pretrpi, а da ipak ostane ista. Jer fenomeni mogu s izvesnog stanovista da bиdu sustinski razliCiti, а s drиgog pak sиstinski isti. Na osnovи gore iznesenih istoricistickih argиmenta, sledi da је prosto opisivanje drиstvenog razvitka nemogиce, ili, bolje, da socioloski opis ne moze nikad blti prosto opis и nominalistickom smislи. А ako se socioloski opis ne moie ~isiti sиstina, teorija drustvenog razvoja Ьila Ьi jos manje kadra da to иcini. Jer ko Ьi poricao da proЬlemi poput odredivanja i objasnjenja karakteristicnih crta nekog drustvenog perioda, pripadnih tenzija, ili unиtrasnjih stremljenja i tendencija, nuino prkose svakom pokus·ajи resenja nominalistickim metodama? Dakle, metodoloski esencijalizam Ьi mogao Ьiti zasnovan na istoricistickom argиmentи, koji је jednom ranije doveo Platona do metafizickog esencijalizma, а to је onaj heraklitovski argument da promena stvari izmice svakom racionalnom opisivanju. Otuda nauka ili znanje pretpostavljaju nesto sto se ne menja, vec ostaje identicno sa sobom, а to је, upravo, sustina. Istorija, kao opis promene i sustina, kao ono sto se tokom promene ne menja, javlja se ovde kao korelativni pojam. No, ova korelacija ima i drugu stranu: na izvestan nacin, sиstina је kadra za promenu, ра otuda i da ima istoriju. Jer ako princip stvari, koji ostaje identican, ili nepromenjen, dok se sama stvar menja, sacinjava njenu sиstinи (idejи, formи, prirodu, ili supstancijи); tada promene do kojih na njoj dolazi, iznose na svetlost dana razliCite strane, aspekte ili mogиcnosti stvari, ра otuda i njene sustine. Sustina, dakle, moze Ьiti protumacena kao zЬir, ili izvor, potencijalnosti sadrianih и stvari, dok se promene (ili kretanja) mogu tumaciti kao ostvarenja ili aktиelizaci­ je potencijalnosti skrivenih и sиstini. (Teorija koja se dиguje

BEDA ISTORICIZMA

43

Aristotelu). Sledi da stvar, u smislu nepromenljive sustine, moie Ьiti saznata samo putem njene promene. Zelimo li recimo da utvrdimo da li је stvar sacinjena od zlata, moramo је izmeriti, ili ispitati hemijskim putem, dakle, promeniti је, ра otuda oslobotiti izvesne skrivene potencijalnosti u njoj. Isto tako, sustina coveka, njegova licnost, moie Ьiti saznata iz njegove Ьi­ ografije. Primenom ovog nacela na sociologiju, dolazimo do zakljucka da se sustina, ili istinski karakter grupe, moie ispoljiti i Ьiti saznat jedino putem svoje istorije. No, ako se drustvene grupe mogu prouCiti tek putem svoje istorije, pojmovi korisceni pri njihovom opisivanju moraju Ьiti istorijski. Odista, socioloski pojmovi kao sto su japanska. driava, italijanska nacija, ili arijevska rasa, jedva da mogu Ьici interpretirani drugaCije, vec kao pojmovi zasnovani na proucavanju istorije. То isto vaii i za drustvene klase: burioazija, na primer, moie Ьiti jedino odredena putem svoje istorije, kao klasa koja је dosla na vlast putem induscrijske revolucije, pobedivsi zemljoposednike, а koja se bori s proletrijatom i Ьiva pobedena itd. Esencijalizam Ьi se mogao pravdati time sto omogucava otkrice izvesnog identiteta u promenljivim stvarima, kao sto i, sa svoje strane, istice neke od najsnainijih argumenata u prilog ucenja da drustvene nauke moraju da usvoje istorijski metod; а to pak znaci, u prilog istoricistickom ucenju.

11

PRONATURALISTICKA UCENJA ISTORICIZMA lako је istoricizam, u sustini, antinaturalisticki, on se bez sumnje na protivi shvatanju о postojanju neceg zajednickog u metodama fizickih i drustvenih nauka. То је mobla stoga sto istoricisti, ро pravilu, usvajaju glediste (koje ја u potpunosti delim) da је sociologija, poput fizike, oЬlast saznanja koje је nuzno teorijsko i empirijsko, ро karakteru. Kada kazemo da је teorijska disciplina, imamo u vidu da sociologija nuzno objasnjava i predvida dogadaje, pomocu teorija ili univerzalnih zakona (koje nastoji da otkrije). OpisujuCi је pak kao empirijsku disciplinu, iznosimo time da ona poCiva na iskustvu, da su dogadaji koje objasnjava i predvida opailjive Cinjenice, kao i da је posmatranje osnova za prihvatanje Ьilo koje predlozene teorije ili z anjeno odЬijanje. Kada govorimo pak о uspehu u fizici imamo u vidu uspesnost njenih predvidanja, dok se za uspeh u predvidanjima moze reCi da је nista drugo do empirijska potvrda fizickih zakona. No, uporedivsi uspehe sociologije sa onima u fizici, mi uzimamo da Ьi, u osnovi, uspeh u sociologiji morao Ьiti u potvrdi njenih predvidanja.

Karl Poper

46

Otuda sledi da su pojedini metodi, poput predvidanja pomocu zakona, kao i potvrda zakona putem posmatranja, nuzno zajednicki i fizici i sociologiji. Ја se u celosti slazem s tim stanovistem, iako smatram da је to osnovna cinjenica istoricizma. No, ne slazem se i s daljim izvodima na toj osnovi, kao onih brojnih ideja koje cu da opisem u onome sto sledi. Na prvi pogled, te ideje Ьi mogle da izgledaju kao neposredne posledice opsteg pravila koje smo naveli, по, u stvari, sadrze one druge pretpostavke, naime, antinaturalisticka ucenja istoricizma i, Ьlize govoreCi, ucenje о istori;skim zakonima ili tendencijama.

11. POREDENJE SA ASTRONOMIJOM. DUGOROCNA PREDVIDANJA 1 PREDVIDANJA SIROKIH RAZMERAЗ

Na savremene istoriciste u velikoj meri је ostavio utisak uspeh Njutnove teorije, а posebno moc koju ona ima da predvidi polozaj planeta, daleko ranije. То dokazuje, ро njima, mogucnost dugorocnog predvidanja, uopste, kao i da ona mastanja о predvidanju daleke buducnosti ne izlaze izvan granica necega sto moze Ьiti dosegnuto u umu. А drustvene nauke Ьi morale da imaju bas taj najvisi cilj. Ako astronomija moie da predvidi pomracenje, zasto ne bi sociologija mogla da predvidi revolucije?

3 Dva prva paragrafa ove racke uneta su ovoga puta umesto duzeg rek-

sta koji

је,

zbog oskudice

и

hartiji, izostavljen 1944. god.

BEDA ISTORICIZMA

47

No, ako је i potrebno da ciljamo tako visoko, kaze istoricista, ne treba da zaboravimo da drustvene nauke ne mogu da se nadaju, ра onda ni da pokusavaju da ostvare tacnost astronomskih predvidanja. Naime, pokazali smo (u tackama 5 i 6) da је tacan naucni kalendar dogadaja, koji Ьi Ьiо uporediv, recimo, sa Nautickim almanahom, logicki nemoguc. Cak i kad Ьi drustvene nauke mogle da predvidaju revolucije, nijedno takvo predvidanje ne Ьi Ьilo tacno, jer Ьi uvek Ьilo neke neizvesnosti s obzirom na detalje ili pak u pogledu vremena dogadanja. Dok priznaju, ра cak i naglasavaju, manjkavost drustvenih predvidanja, kad је rec о detaljima i vremenskoj tacnosci, istoricisti tvrde da Ьi sam domet i vazrrost takvih predvidanja mogli da nadoknade ovakve nedostatke. А manjkavost potice, uglavnom, us]ed slozenosti drustvenih dogadaja, njihove medusobne zavisnosti, kao i kvalitativnog karakcera socio]oskih pojmova. No, ako i drustvena nauka stoga trpi zbog nejasnoca, ti јој kvalitativni pojmovi obezbeduju u isto vreme bogatstvo i sirinu znacenja. Primeri takvih termina su "sudar kultura ", "prosperitet", "solidarnost", "urbanizacija", "korist". Ја predlazem da predvidanja ovoga tipa, to jest, dugorocna predvidanja cija Ьi nejasnoca Ьila nadoknadivana njihovim dometom i znacajem, budu nazvana predvidanja sirokih razmera ili prognoze sirokih razmera. Ро istoricizmu, Ьila Ьi to vrsta predvidanja koje sociologija mora da ostvari kao svoj cilj. Svakako је istina da prognoze sirokih razmera - dugorocne i siroko zasnovane i, mo:lda, pomalo nejasne- mogu zaista Ьiti ostvarene u nekim naukama. Tako se, u okviru astronomije mogu nati primeri znacajnih i veoma uspesnih predvidanja sirokih razmera. Takva su predvidanja delovanja suncevih pega na bazi periodicnih zakona (sto је od znacaja za klimatske promene), ili predvidanja dnevnih i sezonskih promeпa u jonizaciji gornjih slojeva atmosfere (od znacaja za bezicnc

48

Karl Poper

komиnikacije).

Ona lice na predvidanja pomracenja sиnca ро tome sto i jedna i druga govore о dogadajima и daljoj bиdиc­ nosti, а razlikиjи se od njih jer sи najcesce prosto statisticka i, и svakom slисаји, manje tacna и pogledи detalja, vremena i drи­ gih osobenosti. Vidimo tako da predvidanja sirokih razmera mozda nisи neprakticna sama ро seЬi, ра ako sи dиgorocne prognoze иopste ostvarljive и drиstvenim naиkama, itekako је jasno da one mogи Ьiti samo ono sto smo opisali ovde kao prognoze sirokih razmera. drиge strane, iz nasih prikaza antinatиralistickih исеnја istoricizma sledi da kratkorocna predvidanja и drиstvenim naиkama nиzno pate od velikih nedostataka. Manjak tecnosti ih se nиzno tice и visokoj meri, jer, ро svojoj prirodi, one роstираји jedino s detaljima, s konkretnim osobenostima drиstvenog zivota, buduCi da se odnose na kratke periode. No, predskazivanje detalja, potpuno netacno, gotovo је bezvredno. Dakle, ako је rec иopste о drustvenom predvidanjи, prognoze sirokih razmera (koje sи ј dиgorocne prognoze) ostajи, ро istoricizmи, ne samo najprivlacnije ((ascinating), vec i jedine koje zavredиjи da se dаји.

s

12. POSMATRANJE

КАО

OSNOVA NAUKE

Neeksperimentalno posmatranje, kao osnova и naиci, и izvesnom smislu uvek је "istorijsko" ро karakteru. А Ьiо Ьi to slucaj i onda kada Ьi se radilo о opazajnoj osnovi u astronomiji. Astronomske Cinjenice su vazne ро podacima doЬijenim u opservatoriji - recimo da је tog i tog dana (casa, sekиnde) planetи Merkur video taj i taj covek, и nekom polozajи. Ukratko, tи nam se daje "spisak dogadaja и vremenskom sledи ", ili pak hronika opazanja.

BEDA ISTORICIZMA

49

Slicno ovome Ьi i opazajna osnova sociologije mogla Ьi­ ti zadata jedino и oЬlikи hronike dogadaja, politickih ili drи­ stvenih, da Ьi, иpravo, takva hronika politickih i drиgih vaznih dogadaja drиstvenog zivota Ьila ono sto se иоЬiсајеnо oznacava kao "istorija". Istorija pak и ovom иzem smislи reCi naziva se sociologijom. Bilo Ьi smesno poricati znacaj istorije и pomenиtom smislи, kao empirijske osnove drиstvene naиke. No, jedan od karakteristicnih zahteva istoricizma, inace, иsko povezan s poricanjem primenljivosti eksperimentalnog metoda је taj da је istorija, politicka i socijalna, jedan jedini empirijski izvor sociologije. Dakle, istoricista gleda na sociofogijи kao na teorijskи i empirijskи disciplinи, сiји empirijskи osnovи Cini hronika empirijskih Cinjenica, а koja ima za cilj da daje prognoze, ako је mogиce, one sirokih razmera. Jasno, te prognoze moraju takode biti istorijske ро karakteru, posto njihova provera и iskи­ stvи, potvrda ili odbacivanje, morajи Ьiti ostavljene sиdи istorije. Dakle, davanje i provera istorijskih prognoza sirokih razmera, Ьiо Ьi zadatak sociologije, onako kako ga vidi istoricizam. Ukratko, ро njemи- sociologija bi Ьila teorijska istorija.

13. DRUSTVENA DINAМIКA Та analogija izmedи drиstvene naиke i astronomije moze se razviti i dalje. Deo astronomije, na koji se istoricisti oЬic­ no pozivajи, nebeska mehanika, pociva na dinamici kao teoriji kratanja koja se pak odvijajи pod иticajem sila. lstoricisti sи cesto isticali da Ьi, slicno, i sociologija trebalo da Ьиdе zasnovana na drustvenoj dinamici kao teoriji drиstvenog kretanja, koja odredиje drustvene (ili istorijske) sile.

50

Karl Poper

Fizicarи је poznato da је statika tek apstrakcija od dinamike, jer је ona teorija о tome zasto se pod izvesnim иslovima nista ne desava, to jest, ne nastиpa promena, sto se, inace, objasnjava jednakoscи sиprotstavljenih sila. Dinamika se pak odnosi na opsti slиcaj, to jest, i na jednake i na razliCite sile, ра se moze opisati kao teorija о tome kako nesto nastaje. Dakle, jedino dinamika omogиcava realne, иniverzalno vazece zakone mehanike, Ьиdисi da је priroda proces, promena: ona se krece, menja i razvija- dodиse, katkad samo neznatno, tako da је to tesko иoCljivo. Analogija izmedи ovakvog shvatanja dinamike i istoricistickog gledista na sociologijи је ocigledna, ра nema potrebe za daljim komentarom. No, istoricista Ьi mogao da иkaze na jos dиЬlји analogijи medи njima. Mogao Ьi da tvrdi, na primer, da је sociologija, kako је vidi istoricizam, slicna dinamici, jer је ona pak и sиstini, jedna kaиzalna teorija, dok је kaи­ zalno objasnjenje, иopste иzev, о tome kako i zasto nastajи izvesne stvari. U osnovi, takvo objasnjenje mora иvek da sadrZi neki istorijski elemenat. Pitate li nekoga ko је slomio nogи, kako i zasto se to dogodilo, ocekиjete da vam on iznese istorijat tog dogadaja, ali cak i na nivoи teorijskog razmisljanja, а narocito na nivoи teorija koje omogиcavajи predvidanje, Ьila Ьi neophodna izvesna istorijska analiza иzroka dogadaja. Tipican primer potrebe za istorijskom analizom, ро istoricisti, Ьiо Ьi proЬlem porekla ili glavnog иzroka rata. U fizici se takva analiza svodi na definicijи interaktivnih sila, to jest, na nаиkи dinamike, dok istoricista tvrdi da Ьi trebalo tako postиpiti i и sociologiji. Ova treba da analizira sile koje leze и osnovi drustvenih promena i Cine ljudsku istorijи. u dinamici, ucimo da sile koje иzajamno dеlији stvarajи nove sile, kao sto i, sиprotno, njihovim rastavljanjem na komponente иspevamo da proniknemo и najosnovnije иzroke dogadaja о kojima је rec. Isto rako, istoricizam trazi da bude pripisan

BEDA ISTORICIZMA

51

fundamentalan znacaj istorijskim silama, Ьilo duhovnim ili materijalnim, kao sto su, na primer, religiozne ili eticke ideje, ili pak ekonomski interesi. Analizirati, rasClaniti sav taj cestar od konfliktnih tendencija i sila i spustiti se do njihovih korena, kao do univerzalnih pokretackih sila i zakona drustvenih promena, u tome Ьi, ро istoricizmu, Ьiо zadatak drustvenih nauka. Jedino se na taj nacin moie razviti neka teorijska nauka i na njoj zasnovati prognoze sirokih razmera, а cije Ьi potvrde oznacavale uspeh drustvene teorije.

14. ISTORIJSKI ZAKONI Videli smo da је sociologija, za istoricististu, teorijska istorija. Njegova naucna predvidanja moraju Ьiti zasnovana na zakonu, а posto је rec о istorijskim predvidanjima koja se odnose na drustvene promene, ona moraju pocivati na istorijskim zakonima. No, istovremeno i istoricisti tvrde da metod generalizacije ne moie Ьiti primenljiv na drustvene nauke, kao i da ne treba smatrati da zakonitosti drustvenog iivota nepromenljivo vaie kroz prostor i vreme, posto је ovde oЬicno rec samo о nekom kulturnom ili istorijskom periodu. Dakle, drustveni zakoni, ako uopste postoje kao takvi, nuzno imaju nesto drugaciju strukturu od uoЬicajenih generalizacija zasnovanih na jednoobraznostima. lstinitost drustvenih zakona trebalo Ьi da bude "sveopsta"' а to jedino znaci da oni vaze kroz citavu istoriju koja obuhvata sve periode, а ne samo neke od njih. No, ne moze Ьiti drustvenih zakonitosti koje Ьi vazile izvan pojdinacnih perioda. Dakle, jedini univerzalno vazeci zakoni drustva moraju Ьiri zakoni koji povezuju uzastopne periode. То moraju Ьiri zakoni istorijskog razvoja, koji odreduju prelaz

52

Karl Poper

iz jednog perioda u drugi. А to је upravo ono sto istoricista ima u vidu kad kaze da su jedini istiniti zakoni u sociologiji- istorijski zakoni.

15. ISTORIJSKO PREDSKAZANJE NASUPROT DRUSТVENOG INZENJERINGA Као sto smo primecili, ti istorijski zakoni Ы (budu li otkriveni) omoguCili predvidanje cak i veoma udaljenih dogadaja, iako moida ne i sa samom tacnoscu detalja. Stoga nas ucenje da su pravi drustveni zakoni istorijski zakoni (izvedeno па bazi ogranicene vaznosti drustvenih zakonitosti) dovodi, nezavisno od svakog uticaja astronomije, do ideje о "prognozama sirokih razmera "' sto Cini ovu ideju jos konkretnijom, jer pokazuje da takve prognoze imaju karakter istorijskih prorocanstava. Tako sociologija, za istoricistu, pokusava da resi stari proЬlem proricanja buducnosti, i ne toliko individue, koliko grupa i ljudske rase. Bila Ы to nauka о stvarima koje се doCi, to jest, о predstojecim promenama. Ako Ьi pokusaj politickog predvidanja naucne vaznosti Ьiо uspesan, sociologija Ы se onda pokazala kao veoma vazna za politicare, narocito one cija vizija ide ispred zahteva sadasnjosti, politicare sa smislom za istorijsku sudЫnu. Doduse, neki se istoricisti zadovoljavaju predvidanjem tek sledecih etapa ljudskog hodocasca, ali u pazljivim terminima. No, jedna је ideja svima zajednicka, da sociolosko istrazivanje treba da doprinese uvidu u politicku buducnost i da bi time mogla postati glavni instrument jedne dalekovide prakticne policike. pragmaticne tacke gledista, vaznost naucnih predvidanja је dovoljno jasna, no nije uvek bilo dovoljno shvaceno to da је u nauci moguce razlikovati dve vrste predvidanja i, sledstveno

s

BEDA ISTORICIZMA

53

tome, dva nacina prakticnog ponasanja. Mozemo, recimo, predvideti (а) dolazak tajfuna, sto moie Ьiri od najvise prakticne koristi, jer Ьi ljudima omogublo da se Ьlagovremeno sklone. No, moze se predvideti i (Ь) da Ьi neko skloniste moglo da se odupre tajfunu, mora Ьiti izgradeno na odredeni nacin, na primer, s betonskim pojacivacem sa severne strane. Те se dve vrste predvidanja ocigledno veoma razlikuju, iako su оЬе veoma znacajne, jer ostvaruju vekovne snove. U jednom slucaju govori se о dogadaju na cijem sprecavanju ne mozemo da ucinimo nista. Zvacemo takvo "predvidanje" predskazanje. Njihova prakticna је vrednost u tome sro Ьiva­ mo upozoreni na predvideni dogadaj, ра se mozemo pripremiti i spreCiri ga (moguce pomocu predvidanja druge vrste). Suprotna ovima su predvidanja druge vrste, koja moiemo da imenujemo kao tehnoloska, buduci da cine osnovu inienjeringa. Rec је о konstruktivnim predvidanjima, koja nas upoznaju s koracima koje treba preduzeti, da Ьi nesto bilo ostvareno. U vecem delu fizike (gotovo u celoj, sem u astronomiji i meteorologiji}, predvidanja su takva da posmatrana s prakticnog stanovista mogu Ьiti opisana kao tehnoloska. А razlika izmedu ove dve vrste, otprilike se poklapa s manjim ili veCim znacajem uloge koju ima eksperiment, nasuprot prostom posmatranju. Prave eksperimentalne nauke omogucavaju tehnoloska predvidanja, dok one koje korisre neeksperimentalna posmatranja donose predskazanja. Ne Ьih hteo da budem shvacen kao neko ko pretpostavlja da su sve nauke ili sva naucna predvidanja u osnovi prakticna, da su one ро svom karakteru Ьilo prorocanske, Ьilo tehnoloske i nista vise. Hteo sam samo da ukazem na dve vrste predvidanja i na dve nauke koje im odgovaraju. Odabravsi termine "predskazujuCi" i "tehnoloski", nema sumnje da smo uputili na osobenost koje ove ispoljavaju, budu li posmatrane s pragmatickog stanovista; mada takva upotreba termina ne znaCi da

54

Karl Poper

је ovo stanoviste nuzno superiorno u odnosu па svako drugo, пiti da је naucni interes ograniceп na јеdпо pragmaticki vazпo predskazaпje, пiti

pak па tehпoloska predvidaпja. Posmatramo li, recimo, astroпomiju, пuzпо uvidamo da su пјеnа otkrica pretezno teorijskog iпteresa, cak i onda kad nisu bez ikakve vredпosti s pragmatickog stanovista. No kao "predskazaпja", ona su sva Ьliska otkricima u meteorologiji, Ciji је znacaj za prakticnu delatnost sasvim oCigledaп. Valja uoCiti da izmedu predskazujuceg i inzeпjerijskog karaktera nauka ne odgovara razlici izmedu dugorocnih i kratkorocnih predvidanja. lako је veciпa iпzeпjerijskih predvidanja kratkorocna, postoje i dugorocпa tehnoloska predvidanja, na primer, vek trajanja neke masine. Potom, astronomska predskazanja Ьi mogla Ьiti Ьilo kratkorocпa, Ыlо dugorocna, dok је veciпa meteoroloskih predvidanja relativno kratkorocna. Razlika izmedu ta dva prakticпa cilja, predskazanja i inzenjeringa, kao i analogna razlika u strukturi odgovarajucih naucnih teorija, Ьiсе protumaceпa kasnije kao sustinska osobenost паsе metodoloske analize. Ovoga puta zelim da naglasim da se istoricisti, dosledпo svom uvereпju da su socioloski eksperimenti beskorisni i nemoguCi, zalazu za istorijsko predskazanje, predskazanje drustvenog, politickog i institucionalnog razvoja, а nasuprot drustvenom inzenjeringu, kao prakticnom cilju drustvenih nauka. Nekim istoricistima, ideja drustvenog inzenjeringa, planiranja i izgradnje institucija, u сЩu, moZda, usporavanja, kontrolisanja, planiranja ili ubrzavanja drustveпih tokova, Ciпi se da Ьi Ьila moguca. Za druge, Ьiо Ьi to gotovo nemoguc poduhvat, ili takav koji previda Cinjenicu da politicko planiraпje, poput svake drustveпe delatпosti, mora potpasti pod vladavinu visih istorijskih sila.

BEDA ISTORICIZMA

55

16. TEORIJA ISTORIJSKOG RAZVOJA Ova razmatranja odvode nas do samog sredista one argumentacije, za koju ја predlazem naziv "istoricizam "' а sto, inace, i opravdava izbor same reCi. Drustvena nauka nije nista drugo do istorija, а Ьila Ьi ro, upravo, teza. Ali nije ona istorija u tradicionalnom smislu kao prosta hronika istorijskih cinjenica. Vrsta istorije s kojom istoricisti hoce da poistovete sociologiju okrenuta је ne samo ka proslosti, vec i ide u buducnost. Ona је proucavanje delatnih sila, а prvenstveno zakona drustvenog razvoja. Ро tome se moze opisati kao istorijska teorija, ili teorijska istorija, posto se i jedinstvenim opstevazecim drustvenim zakonima ovde smatraju istorijski zakoni. То su nuzno zakoni procesa, promene i razvoja, а ne pseudozakoni о necemu sto је samo prividno postojano, ili zakonito. Ро misljenju istoricista, sociolozi su duzni da sticu ideje о opstim tendencijama, а ро kojima se vladaju drustvene strukture. Sem toga, oni treba da pokusaju da shvate uzroke tog procesa, kao i sile koje leze u osnovi neke promene. Na njima је da formulisu hipoteze о opstim tendencijama razvoja drustva da Ьi ljudi mogli da se prilagode promenama, tako sto Ьi vrsili predvidanja na osnovu tih zakona. Istoricisticki pojam sociologije moze Ьiti dalje rasvetljen pomocu razlike koju sam vec nacinio izmedu dva razliCita vida prognoze i odgovarajuCih tipova nauka. Suprotno istoricizmu, predstavimo seЬi merodologiju koja Ьi imala za cilj tehnolosku drustvenu nauku. Ona Ьi vodila do proucavanja opstih zakona drustvenog zivota, ne Ьi li Ьile nadene sve one Cinjenice, neophodne u radu svakog ko nastoji da reformise drustvene institucije. А takve cinjenice nesumnjivo postoje. Mnogi poznati utopijski sistemi, na primer, пisu ostvarivi, prosto zato sto u dovoljnoj meri ne uvazavaju te Cinjenice. Zadatak tehnoloske metodologije Ьiо bi da omoguCi sredstva koja Ьi pomogla

56

Karl Poper

da izbegnu takve nerealne konstrukcije. Bila Ьi ona antiistoricisticka, ali ni u kom slucaju antiistorijska. Istorijsko iskustvo Ьi sluiilo kao najznacajniji izvor informacija. No, umesto da nastoji da iznade zakone drustvenog razvoja, tehnoloska metodologija cilja na otkrice razlicitih zakona о granicama u kojima Ьi Ьilo moguce konstruisati drustvene institucije ili pak drugacije zakonitosti (mada takvi ро istoricizmu ne postoje). Као i u vezi s kontraargumentima koje smo vec razmotrili, istoricista Ы mogao da se i drugacije zapita о mogucnosti drustvene tehnologije i koristi od nje. Uzmimo, kazao Ы on, da је neki socijalni inzenjer izradio plan neke nove drustvene strukture. Plan koji је, pretpostavimo, i praktican i realistican, u smislu da se ne protivi poznatim cinjenicama i zakonima drustvenog iivota, uzevsi cak da se oslanja na neki jednako pogodan plan drustvenog preobraiaja. Cak i da је to tako, istoricisticki argumenti mogu da pokazu da takav plan ne zasluzuje ozЬiljno razmatranje. On се i dalje Ыti nerealistican i utopijski san. Upravo stoga sto ne uzima u obzir zakone istorijskog razvoja. Drustvene revolucije se ne pokrecu racionalno i planski, vec plltem drustvenih sila, na primer, usled sukoba interesa. Stara ideja о mocnom filosofukralju, koji Ы prakticno ostvario neke brizljivo promisljene planove, prosto је bajka saCinjena u interesu zemaljske aristokratije. Demokratskim ekvivalentom ove bajke javlja se predrasuda da је moguce ubediti dovoljno ljudi dobre volje, putem racionalnih argumenata, da se late planirane akcije. Istorija pokazuje da је drustvena realnost nesto sasvim razlicito. Teorijske konstrukcije, cak i najdivnije, nikad ne odreduju tok istorijskog razvoja, ako i mogu da izvrse na njega izvestan uticaj, zajedno s drugim ne manje гacionalnim (ili cak iracionalnim) Ciniocima. Cak da se takav racionalan plan ne poklapa s interesima mocnih grupa, оп se nikada nece ostvariti u obliku u kome је zamisljen, uprkos cinjenici da borba za njegovo ostvarenje postaje onda odlucu-

BEDA ISTORICIZMA

57

juCi faktor istorijskog procesa. Stvaran rezultat se i te kako razlikuje od racionalnih konstrukcija, javljajuCi se upravo rezultatom suparnickih sila. Stavise, ishod racionalnog planiranja se uvek pokazuje kao nestaЬilпa struktura, buduCi da је drustveпi iпzenjering, ma kako se dicio svojim realizmom i naucnoscu, osuden da bude tek utopijski sап. Sve do sada, nastavlja istoricista, argumentacija је Ьila upravljena protiv prakticпe mogucnosti drustvenog inzenjeringa, koja se oslanja па izvesnu teorijsku drustvenu nauku, а ne protiv ideje о samoj пauci kao takvoj. Ona se lako, medutim, moze prosiriti i na dokaz nemogucnosti svake teorijske drusrvene nauke tehnoloskog cipa. Videli .smo da је prakcicni inzenjering пuzno osuden na neuspeh, usled mnogih znacajnih socioloskih cinjenica i zakona. No to ne znaci samo da је takav poduhvat lisen svake prakticпe vrednosti, vec i da је istorijski pogresan, jer zanemaruje jedino vazne drustvene zakone, zakone razvoja. "Nauci" na kojoj је оп navodno zasnovan, nuzno su izmakli cakode ci zakoni, jer inace пе Ьi nikada slubla kao osnova ovakvih nerealistickih konstrukcija. Svaka drustvcna nauka koja ne poducava tome da је racionalna drustvena konstrukcija пemoguca, u celosti је slepa za пајzпасај­ пiје сiпјепiсе drustvenog zivota i пuzпо mora da zaпemari jediпe drustveпe zakoпe od stvarne vazпosti i istiпskog zпасаја. Stoga i drusrvene пauke koje пastoje da pruze osпovu za drustveпi iпzeпjeriпg, пе mogu Ьiti istiпit opis drustveпih Cinjenica. One su nemoguce same ро seЬi. lstoricista се reci da pored ove o~novne kritike, postoji drugi razlog da tehnoloske sociologije budu odbacene. Na primer, zanemaruju one aspekte drustvenog razvoja, poput mogucпosti novina. Ideja mogucnosti racionalne konstrukcije novih drustvenih scruktura, па naucnoj osnovi, nalaze da је novi drustveni period moguce sazdati priЬlizno na nacin kao sto је i planiran. No ako је plan zasnovan na nauci koja pokriva

58

Karl Poper

drнstvene

Cinjenice, on ne moze da objasni sustinski nove osobenosti, vec jedino novinu drugacijeg rasporeda delova (videti tacku З). Medutim, znamo da се novi period imati svojи vlastitu sиstinskи novinи, а taj argиment mora da иCini svako detaljno planiranje иzalиdnim, а svakи па пјој zаsпоvапи па­ иkи пeistinitom.

Ova istoricisticka razmatraпja jedпako se odnose na sve Stoga ekoпomija ne moze da omogиci nikakvи vаlјапи informaciju и vezi s drи­ stvenom reformom. Jediпo pseиdoekonomija moze nastojati da pruzi osnovu za racionalпo ekoпomsko plaпiraпje. Prava ekoпomska паиkа moze samo da pomogпe otkrice pokretackih sila ekoпomskog razvoja, tokom razlicitih istorijskih perioda. Moze nam pomoCi da sagledamo obrise bиducih perioda, ali пе i da razvijamo i ostvarimo пikakav detaljaп рlап za Ьilo koji пovi period. А ono sto vazi za drиge drustveпe naиke, mora Ьiti tacno i za ekoпomijи. Nјеп kопасап cilj moze Ьiti samo "otkrice ekonomskih zakoпitosti kretaпja ljиdskog drи­ stva" (Marks). drustveпe naиke, иklјисијиСi i ekoпomiju.

17. INTERPRETACIJA NASUPROT PLANIRANJA lstoricisticko glediste па drиstveпi razvitak пе povlaCi fatalizam, пiti vodi и пeaktivпost, vec sasvim sиprotno, mnogi istoricisti ispoljavajи izriCitи skloпost ka aktivizmи (иporediti tacku 1 ). Istoricizam i te kako prizпaje da sи паsе zelje i misli, sпovi i rasиdivaпje, strahovaпja i zпanje, iпteresi i energija иpravo sile drиstveпog razvoja. Оп ne podиcava tome da пi­ sta пiје moguce ostvariti, vec samo иpozorava da se niti snovi, пiti опо sto Ьi smislio vas ит, nikada пе ostvaruje ро planu. Samo planovi koji pogodиju opstem tokи istorije mogu Ьiti

BEDA ISTORICIZMA

59

efikasni. Sada mozemo tacno videti kоји vrstи aktivnosti istoricisti smatrajи razиmnom. А to sи one koje роgоdији, ili idи na rиkи, pripadnim promenama. Na naиcnoj prognozi је mogиce zasnovati tek jednи razиmskи delatnost koja nam је dostиpna, а to је drustveno akиserstvo. Iako nikakva naиcna teorija, kao takva, ne moze neposredno da podstakne aktivnosti (а moze samo da odvrati od njih, kao nerealnih), ona moze posredno da ohrabri one koji оsесаји da treba nesto da иCine. lstoricizam иpravo omogиca­ va takav vid ohrabrenja, odredиjuCi cak ljudskom иmu narocitи иlogu. Jer је samo naиcno misljenje, samo istoricisticka drиstvena naиka kadra da иkaze na pravat: koji svaka razиm­ na aktivnost mora da prihvati, da Ьi se poklopila s pravcem pripadnih promena. Tako istorijsko predskazanje kao i interpretacije istorije morajи Ьiti osnova svakog promisljenog i realisticnog drиstve­ nog delovanja. Saglasno tome, interpretacija istorije mora Ьi­ ti sredisnji zadatak istoricistickog promisljanja. Sva promisljanja i aktivnosti istoricista okrenuta sи ka interpretaciji proslosti, и cilju predvidanja budиcnosti. Da li istoricizam moze da pruzi nadи i ohrabrenje onima koji hoce da vide jedan bolji svet? Samo istoricista koji stoji na optimistickom gledistu и pogledи drиstvenog razvoja, verиjи­ ci da је оп sиstinski "dobar"' "racionalan"' и smislu da vodi boljem i jos razumnijem stanju, mogao Ьi da ponudi takvu nadи. No, takvo glediste se svodi na verovanje и drustvena politicka сиdа, buduCi da ljudskom umu porice тас sazdavanja razumnijeg sveta. Dodиse, neki uticajni istoricisticki pisci optimisticki su predvidali dolazak carstva slobode, u kome Ьi ljиdska dela Ьilo mogиce racionalno planirati. UceCi da prelaz iz carstva nиznosti, и kome covecanstvo sada oЬitava, и carstvo slobode i uma, ne moze Ьiti ostvareno pиtem иmа, vec -

60

Karl Poper

cudпovato

- putem surove пuznosti, slepih i пeumoljivih zakoпa istorijskih razvoja Onome ko se zalaze za to da um treba da ima veci uricaj па drustveni zivot, istoricista Ьi savetovao da prouci i iпter­ pretira istoriju, ne Ьi li razotkrio zakone njeпog razvoja. Pokaze li takvo tumacenje da su promene koje odgovaraju пjihovim zeljama pripadпe, tada је zelja razumпa, buduCi da se slaze s naucпim predvidanjem. Ako se pak pripadaп razvoj odvija u drugom pravcu, tada se zelja da svet bude uСiпјеп umnijim, pokazuje savrseno nerazumnom, а tada је to za istoricistu utopijski san. Aktivizam se moze pravdati samo u tom slucaju kada se vlada ро uпutrasnjim promeпama i kada im podilazi. Vec sam pokazao da naturalisticki metod, ро istoricizmu, пalaze odredeпu sociolosku teoriju, prema kojoj se drustvo znacajпo, пiti razvija, пiti menja. Tako vidimo, da istoricisticki metod пalaze nеоЬiспо slicnu sociolosku teoriju, prema kojoj se drustvo пuzno menja, по prolazeCi unapred odredene пepro­ menljive etape, koje nastupaju neumoljivom nuznoscu. "Kad drustvo bude orkrilo prirodan zakon svoga razvitka, ne moie ono da preskoCi prirodne etape razvoja, ni da ih ukine u svetu prostim potezom pera. No dosta toga moze da uciпi, пaime, da prekrati i olaksa porodajпe muke." Ove reCi, koje pripadaju Marksu4, izvrsno formulisu sustinu istoricistickog stanovista. lako on ne poducava niti пeaktivnosti, niti fatalizmu, istoricizam istice jalovost pokusaja izmeпe toka uпu­ trasпjih promena, а rec је о osoЬitoj razпovrsnosti fatalizma, s obzirom na istorijske tendencije, da tako kazemo. "Aktivisticki" slogaп: "Filosofi su samo razliCito tumaiili sver, no stvar је u tome da se on izmeni 5, moze blti veoma privlacan za istori4

Predgovor Kapitalu.

5 Tvrdenje koje takode pripada Marksu (Teze о Fojerbahu); vid. kraj

tacke 1, vise.

BEDA ISTORICIZMA

61

ciste (koji ы nasli da "svet" ovde oznacava ljudsko drustvo u razvoju), posto stavljam naglasak na promenu. Ali protivureci najvaznijim ucenjima istoricizma. Jer kao sto sada vidimo, moguce је kazati: "istoricista moze samo da tumaCi drustveni razvoj i pomaze mu na razlicite nacine, no, smatra on, niko nije и stanju da ga promeni"'.

18. ZAKLJUCCI, ANALIZE Moze izgledati da moje poslednje forpшlacije odudaraju od iskazanog obecanja da jasno i ubedljivo istaknem istoricisticko stanoviste, pre no sto budem pristupio njegovoj kritici. Jer one nastoje da pokazu da se sklonost nekih istoricista ka optimizmu, ili aktivizmu ne slaze sa ishodom same istoricisticke analize. Tako se istoricizmu moze prebaciti nekonzistentnost. А moze se primetiti da nije casno dopustiti i kritiku i ironiju u izlaganju. Ne mislim da Ы takva jedna primedba Ьila opravdana. Samo optimisti i aktivisti prvenstveno, а potom i istoricisti, mogu da shvate svoje primedbe kao neprijateljske (bice mnogih koji rasuduju tako: oni koje је izvorno privukao istoricizam, zbog njegove sklonosti ka aktivizmu). No za one koji su prvenstveno istoricisti, moje Ы primedbe trebalo da budu ne kritika njihovih ucenja, vec jedino pokusaj da ova bude povezana sa optimizmom, ili akrivizmom. Nisu, dakle, svi oЬlici aktivizma kritikovani kao nesaglasni sa istoricizmom, slazem se, ·vec samo neki od onih najekstremnijih. u poredenju s naturalistickim metodom, cisti istoricista istice da istoricizam podstice aktivizam, posto naglasava promenu, proces, kretanje; no, svakako ne podrzava on slepo ove vrste aktivnosti kao razumske; s naucne tacke gledista,

62

Karl Poper

mпoge mogиce aktivпosti sи пerealisticke

i пjihov је пеиsреh moguce predvideti putem паиkе. U tome је, kaze on, razlog sto ј drиgi istoricisti паlаzи ograпiceпja па опо sto, iпасе, dopustajи kao korisnи delatпost, kao i zbog cega Ьi isticaпje ovih ograпicenja bllo пиzпо za svakи jasnи analizu istoricizma. Mogao Ы оп da tvrdi da dva Marksova citata (iz prethodne tacke) пе protivrece jedan drиgome, vec da se dopиnju­ jи, da iako drиgi (i docпiji), sam ро sebl Ьi mogao izgledati пe­ znatno "aktivisticki", njegove prave granice donosi prvi citat; i da ako drugi privlaCi sиperradikalne aktiviste i navodi ih da prihvate istoricizam, tada Ьi prvi trebalo da ih podиci pripadпim graпicama svake aktivпosti, cak i da иsled toga izgиЬi njihove simpatije. Stoga mi se cini da moje izlaganje пiје пecasno, vec da prosto prociscava tereп и vezi s aktivizmom. Slicno, ne mislim da druga moja primedba и prethodпoj tacki, naime, da se istoricisticki optimizam oslaпja па verи (posto se ити porice moc sazdavaпja boljeg sveta) treba da se smatra пeprijateljskom prema istoricizmи. Moze опа da izgleda пeprijateljska oпima koji su, pre svega, optimisti, ili racionalisti. No, dosledпi istoricista videce и toj aпalizi i jedino korisno ироzоrепје protiv romantickog i иtopijskog karaktera kako optimizma, tako i pesimizma, и njihovom иoЬicajenom oЬliku, jedпako kao i racioпalizma. Оп се iпsistirati na tome da pravi паиспi istoricizam mora Ьiti пezavisaп od takvih elemenata, te da se postojeCim zakoпima razvoja treba prosto potciпiti, иpravo kao sto se podvrgavamo zаkопи gravitacije. listoricista moie da ode i dalje, dodajuCi da najrazumnije staпoviste koje se moie usvojiti је prilagoditi sistem vrednosti tako da оп odgovara pripadnim promenama. U tom slucaju, prispevamo do forme optimizma koji se moze pravdati, posto ы svaka promena опdа blla nuzno promena ka boljemu, ako se prosиduje u okviru istog sistema vrednosti.

BEDA ISTOR!CIZMA

63

Neki istoricisti sи odista podrzavali ideje ovog vida, koje sи cak razvili и prilicno koherentnи (neoЬicno popиlarnи) moralnи teorijи: moralno dobro је ono sto је moralno progresivno, to jest, ono sto је ispred svog vremena i odgovara standardima ponasanja koji се Ьiti usvojeni и periodи koji се doCi. Ova istoricisticka moralna teorija, koja Ьi se mogla nazvati "moralnirn modernizmom", ili "moralnim futиrizmom" (njima odgovara esteticki modernizam, ili esteticki fиtиrizam), i te kako se slaze sa antikonzervativnim karakterom istoricizma; nји је mogиce smatrati i kao odgovor na neka pitanja о vrednostima (videti tackи 6: "Objektivnost i procena"), stavise, na nји se moze gledati kao na naznakи da је istoricizam koji је ovde ozЬiljno istrazen, samo kao ticenje о metodи mogao Ьiti prosiren i razvijen и celovit filosofski sistem. Drи­ gacije govoreCi, potpиno је verovatno da је istoricisticki metod mogao da ponikne kao deo opste filosofske interpretacije sveta. Jer ne moze Ьiti sиmnje, da sи s gledista istorije, iako ne i logike, metodologije oЬicno nиsprodиkti filosofskih gledista. Моја је namera da istrazim istoricisticke filosofije na drugom mestи. 6 Ovde си samo da kritikиjem metodoloska исеnја istoricista, koja smo иpravo izneli.

б Posle toga, objavljena је knjiga Otvoтeno drustvo i njegovi nepтi;atelji (London 1945; pregledano izdanje, Prinston 1950, London 1952, 1957; cetvrto izdanje, London 1961). Ovde sam posebno upucivao na 22. glavu knjige, pod naslovom "Moralna reorija istoricizma".

111

KRITIKA ANTINATURALISllCKIH UCENJA

19. PRAKTICNI CILJEVI OVE KRITIKE Da li је pravi motiv naucnog istrazivanja zelja za saznanjem, to jest, cisto teorijski, ili tek "isprazna znatizelja "' odnosno, da li Ьi nauku trebalo shvatiti kao instrument resavanja prakticnih proЬlema, do kojih se dolazi u borbi za zivot, pitanje је koje ne mora da bude reseno ovde. Moze se dopustiti da branioci prava "Cistog", ili fundamentalnog istrazivanja, zasluzuju svaku podrsku u borЬi protiv uskog, по nazalost, jednog gledista u modi, da је naucno istrazivanje opravdano samo u slucaju ako se pokaze uspesnim ulogom.7 No, cak i pomalo ekstremno glediste (cemu sam licno sklon) ро kome је nauka najznacajnija upravo kao najveCi poduhvat duha koji је covek, uopste, upoznao, moze se spojiti s priznanjem znacaja prakticnih proЬlema i prakticnih provera u cilju napretka nauke, Ьilo 7 То је staro pitanje. Cak i Plaron katkad napada "Cisto" istrazivanje. U njegovu odbranu, vid. Т. Н. Haksli: Nauka i kultura (1882), s. 19 ј dalje ј М. Polanjj: Economica, N. S., tom VIII (1941), s. 428 i dr. (А osjm tamo navedenih dela, viderj ј VeЬien: Mesto nauke и savremenoj civilizaciji, s. 7 ј dr.)

66

Kar! Poper

prakticne ili ciste, jer је praksa vredna za naucnu spekulaciju, buduCi i mamuza i uzda. Ne treba usvojiti pragmatizam da Ьi se ocenio Kantov slogan: "Povladivati svakom kapricu, znatizelji i dopustiti da istrazivacka strast bude ograпicena tek granicama nasih sposobnosti, u tome se sastoji pohlepa duha koji pogoduje ucenosti. No, upravo mudrost ima zaslиge za izbor izmedи bezbrojпih proЬlema koji se javljaju, а Cije Ьi resavaпje Ьilo od zпасаја za covecaпstvo. "8 Јаsпо је da se to moze primeпiti па Ьioloske, а moida i и vecoj meri па drиstveпe паиkе. Pasterova reforma Ьioloskih пauka izvrseпa је pod иticajem dиboko prakticпih proЬlema (delimicпo iпdиstrijskih i poljoprivredпih). Dok drиstveпo istrazivaпje и паsе vreme ima prakticaп zпасај koji prevazilazi istraiivaпja о rakи. Као sto govori profesor Hajek: "Ekoпom­ ska aпaliza nije пikada Ьila proizvod odvojeпe intelektиalne znatizelje и vezi sa zasto socijalnim feпomeпima, vec izraz hitne potrebe za rekoпstrиkcijom sveta podstice duboko nezadovoljstvo"9, а neke od drustvenih пauka, sem ekonomskih, koje jos nisи stale na to stanoviste, besplodnoscu svojih rezиlta­ ta i dokazuju kako је hitna potreba za prakticnim prodorom njihovih spekulacija. Jednako jasna је i potreba za stimulisиCim delovanjem prakticnih proЬlema, onda kada ispitиjemo metode naиcnog istraiivanja, а narocito metode uopstavajuCih, ili teorijskih socioloskih nauka, za koje se ovde zanimamo. Najplodotvornije rasprave о metodu иvek sи nadahnиte prakticnim proЬlemi­ ma na koje istraiivac nailazi, а gotovo sve rasprave о metodи koje nisu tako inspirisane, odlikuju se atmosferom isprazпe suptilпosti, sto је doprinelo da metodologija Ьиdе diskreditovana 8 Kant: Snoz_•i duha vidovnjaka, deo П, gl. Ш (Werke, izd. Е. Cassirer, tom Il, s. 385 ). 9 Vid. Economica, tom XIII (1933), s. 122.

BEDA ISTORICIZMA

67

kod istrazivaca- prakticara. Trebalo Ьi shvatiti da metodoloske debate prakticnog karaktera nisu samo korisne, vec i nuzne. RazvijajuCi i usavrsavajuCi metod kao samu nauku, mi se ucimo tek na pokusaju i pogreki, i potrebne su nam kritike drugih da Ьismo iznasli sopstvene greske, а ta kritika је veoma vazna, jer uvodenje novih metoda moze da dovede do sustinske i revolucionarne promene. Sve Ьi to moglo da se ilustruje primerima, popur uvodenja matematickih metoda u ekonomiju, ili tzv. "subjektivnih", odnosno "psiholoskih" metoda u teoriju vrednosti. Nesto skoriji primer Ьi Ьiо komЬinacija metoda ovih teorija sa statistickim metodama ("analiza potrosnje"). Ova poslednja metodoloska revolucija Ьila_je delimicno rezultat produzenih i duboko kritickih rasprava, Cinjenica iz koje pristalica metoda moze svakako da stekne ohrabrenja. Novi sledbenici istoricizma koji se nadaju da putem istoricistickih metoda mogu da pretvore drustvene nauke u snazan instrument u rukama politicara, zastupnici su takvog prakticnog pristupa proucavanju i drustvenih nauka i njihovog metoda. А to priznanje prakticnog zadatka drustvenih nauka pruza osnovu istoricistima i pojedinim oponentima. 1 ја sam spreman da zauzmem vlastito stanoviste na toj zajednickoj osnovi, ne Ьih li kritikovao istoricizam kao oskudan metod, koji nema moc da dode do rezultata koje obecava.

20. TEHNOLOSKI PRISTUP SOCIOLOGIJI Iako је moj predmet ovde istoricizam, kao ucenje о metodu s kojim se slazem, а ne о metodama koji su ро meni uspesni, а koje preporucujem da budu razvijani i dalje i savesnije; Ьilo Ьi korisno, najpre, razmotriti ukratko uspesne metode, ne Ьih li Citaocu otkrio svoju sklonost i rasvetlio stanoviste

68

Karl Poper

па

kome pociva moja kritika. Pogodпosti radi, nazvacи ove metode fragmentarna tehnologija (peacemeal tecnology). Pojam "drиstvene tehnologije" (i vise od toga, "socijalnog inzenjeringa" 1o, koji cemo uvesti и sledecem poglavljи), moze izazvati podozrenje i odvratiti one koje podseca na "drиstvene planove" kolektivnih planera, ili, moZda, tehnokrata. Ја shvaram opasnost od roga i dodajem rec "fragmentaran", kako radi uklanjanja nepozeljnih asocijacija, tako i da Ьih izrazio иЬеаеnје da "fragmentarno krpljenje" (kao sto se ponekad naziva) zajedno s kritickom analizom, osnovni је риt ka prakticnim rezиltatima, kako и prirodnim, tako i u drи­ stvenim naukama. Drustvene nauke su se nemalo razvile kroz kritiku predloga drustvenog poboljsavanja, ili, tacnije, putem pokusaja da bude razjasnjeno da li је, ili nije, neko pojedinacno ekonomsko ili politicko delovanje kadro da proizvede ocekivan, ili pozeljan rezиltat 11 • Тај pristup, koji se moze, zaista, nazvati klasicnim, ono је sto ја imam u vidи kad se pozivam na tehnoloski pristup и socijalnim пaukama, ili па "fragmentarnu drustvenu tehnologiju". Tehnoloski proЬiemi u oЫasti drustvcne пauke nюgи da Ьиdи "privatni", ili pak "javni" ро karakteru. Prvoj grupi, na primer, pripadaju ispitivanja tehnika upravljanja u oЬlasti poslovanja, ili efekti poboljsanja uslova rada na njegov rezиltat. Drиgoj grиpi pripadajи israzivanja иCinaka reforme zatvora, ili opsteg zdravstvenog osiguranja, ili staЬilizacije cena pиtem sudova, ili uvoaenje novih carinskih pravila itd., na, recimo, ujednacavanje prihoda. Ovde spadaju i neka neodloina prakticna pitanja kao sto su mogucnost kontrole trgovackih obrta, ili pitanje da li se centralizovano "planiranje", u smislu drzavnog 16, nize. Vid. F. А. fon Hajek: Economica XIII (1933), s. 123:" ... ekunomija se uglavnom razvijala ла naciп istraZivanja i odbacivanja utopijskih projekata ... " 10 U prilog ovog termina, up. bel. 11

BEDA ISTORICIZMA

69

upravljanja proizvodnjom, slaze sa stvarnom demokratskom kontrolom administracije, ili pak pitanje izvoza demokratije u Srednju Aziju itd. Ovo naglasavanje prakticnog tehnoloskog pristupa, ne znaci da Ьi Ьilo koji od teorijskih proЬiema, koji nastaju pri analizi prakticnih proЬlema, trebalo iskljuciti. Naprotiv, jedna od mojih osnovnih teza је da se tehnoloski pristup moze pokazati plodnim kod primena na cisto teorijske probleme. No, sem sto nam pomaze da se resi osnovni zadatak izbora problema, tehnoloski pristup uslovljava disciplinu nasih spekulativnih sklonosti (koje su narocito na polju Ciste sociologije, sklone da nas uvedu u metafiziku), posto nas primotava da nase teorije potCinimo odredenim standardima, kao sto su jasnoca i prakticna proverljivost. Моја pozicija, s obzirom na tehnoloski pristup; sastoji se u tome sto Ьi sociologija (а, moida, i sve drustvene nauke, uopste), trebalo da trazi ne "svog Njutna, ili Darvina"t 2 , vec, radije, svog Galileja, ili svog Pastera. 1 ova, kao i prethodno pozivanje na analogiju s metodama drustvenih i prirodnih nauka, kadra su da izazovu jednako protivljenja, kao i izbor pojma "drustvena tehnologija" (uprkos znacajnog preciziranja pomocu reCi "fragmentaran"). Stoga mogu da kazem da u celosti priznajem znacaj borbe protiv dogmatskog naturalizma, ili "scientizma" (reCi profesora Hajeka). Ne shvatam, meautim, zbog cega ne Ьismo mogli da koristimo analogiju, sve dok је ona plodonosna, cak i da priznajemo da је veoma zloupotrebljavana i pogresno prenosena па nekim mestima. Sem toga, jedva da mozemo da iznesemo jaCi argument protiv tih dogmatskih naturalista, od 12 Vid. М. Ginzberg u Human Affairs (izd. R. В. Katel i drugi), s. 180. Mora se uzeti, medнtim, da uspeh matematicke ekonomije pokazuje da је barem jedna nauka prosla kroz njutnovsku revoluciju.

70

Karl Poper

onog koji pokazuje da su neki od metoda koje ovi napadaju u sustini isti kao i metode prirodnih nauka. Prvi prigovor tehnoloskom pristupu је u tome da nalaze izvestan "aktivisticki" odnos ka drustvenom poretku (videti tacku 1) i da је, dakle, kadar da nas upozori protiv antiintervenisticke, ili "pasivisticke" tacke gledista; da, naime, ako пi­ smo zadovoljпi s postojecim drustvenim uslovima, to је stoga sto ne shvatamo kako oni deluju i zasto aktivпo ucesce samo pogorsava stvari. Moram ovde priznati da је svakako ne mali simptom za "to pasivisticko" glediste, kao i da је politika univerzalnog antiintervencionizma neodrziva - cak i па Cisto logickoj osпovi, posto su njene pristalice primorane da preporucuju politicku iпtervenciju u cilju odvracanja od nje. Ipak, tehnoloski pristup kao takav је neutralan ро tom pitanju (kao sto doista treba da bude) i nije ni па koji nacin nesaglasan sa intervencionizmom. Bas nasuprot, mislim da antiintervencionizam пalaze tehnoloski pristup. Jer, tvrditi da intervencionizam Ciпi polozaj stvari gorim, znaci govoriti da izvesni politicki postupci пе izazivaju neke politicke ucinke, to jest, nezeljene ucinke, dok је jedan od najkarakteristicnijih zadataka svake tehnologije da ukaze па ono sto se ne moze postiCi. Na ovome se valja zadrzati podrobnije. Као sto sam pokazao ranije13, svaki se prirodni zakon moze izraziti tvrdenjem da se ta i ta stvar пе moze dogoditi, to jest, pomocu iskaza u vidu poslovice: "Vodu u resetu ne mozes nositi." Recimo, zakoп о ocuvanju energije moguce је izraziti na sledeCi naCin: "Ne moze se naciniti vecno pokretljiva masina", а zakoп entropije: "Ne moie se konstruisati masina sto posto efikasna". Takva formulacija prirodnih nauka Cini njihovu tehnolosku va13 Videti nюju Logiku naucnog otkrica (1959), tacka 15 (Negirani egzistencijalni stavovi). Teorija moze biti uporedena sa Dz. S. Mil: Logika, knj. V, gJ. v, rac. 2.

BEDA ISTORICIZMA

71

znost oCiglednom, ра se moze stoga nazvati "tehnoloskom formom" prirodnog zakona. Posmatramo li sada antiinrervencionizam u toj svetlosti, odmah uvidamo da ga је moguce kako valja izraziti iskazom: "Ne mozere ostvariti rakve i takve rezulrate", ili, moida: "Ne mozere postiCi takve i rakve ciljeve, bez posledice takvih i rakvih prarecih efekata." No, to pokazuje da se antiintervencionizam moze nazvati tipicno tehnoloskim исепјет. Naravno, nije ona sama u sferi socijalnih nauka. Suprotno, znacaj nase analize u је tome da on skrece paznju na fundamentalnu slicnost izmedu prirodnih i drustvenih nauka. Imam u vidu postojanje socioloskih zakona ili hipoteza, analognih zakonima ili hipotezama prirodnih nauka. А posto se cesto dovodilo pod sumnju 14 postojanje rakvih zakona ili hipoteza (razliCitih od tzv. "istorijskih zakona"), navescu, upravo, nekoliko primera. "Ne mogu se uvesti carinske stope na poljoprivredne proizvode i u isto vreme snizavati zivotni standard. Ne mozete u industrijskom drustvu organizovati grupe za pritisak na potrosace, onako efikasno kao sto mozete da organizujere izvesne grupe za pritisak na proizvodace." "U drusrvu sa centralizovanim planiranjem, nije moguc sistem се­ па koji ispunjava zahteve za konkurentskim cenama." "Puna zaposlenost bez inflacije nije moguca." Moie se navesti i grupa primera iz oЬlasti politike: "Politicku reformu nije moguce sprovesti bez posledica, nepozeljnih s tacke gledista posravljenih ciljeva od strane reformatora (dakle, trazite ih)." "Nemoguce је sprovesti politicku reformu, bez jacanja opozicionih sila, otprilike, proporcionalno znacaju same reforme" (to је tehnoloska posledica stava: "Posroje uvek interesi, koji naginju 14 Vid., па primer, М. R. Koen: Um i priroda, s. 356 i dr. lzgleda da primeri u tekstu poЬijaju ю posebno antinaruralistii.'ko glediste.

72

Karl Poper

stanjи status quo"). "Nemogиce је иspesno izvesti revиlиcijи, а da se ne izazove reakcija." Ovim primerima mozemo doda-

ti jos dva, а mogиce ih је nazvati: "Platonov zakon revolиcije" (iz VIII knjige Driave) i "zakon korиpcije lorda Aktona", kako sledi. "Revolиcija nece Ьiti иspesna ako иpravljacka klasa ne Ьиdе oslaЬljena иnиrrasnjim razdorom, ili porazom и ratи." "Ne moze se covekи dati vlast nad drиgim ljиdima, а da ovaj ne doae и iskиsenje da је zloиpotreЬi- iskиsenje koje је иtoliko vece, иkoliko bi on imao vеси vlast, а сети је malo njih kadro da se odиpre. " 15 Ovde se nista ne pretpostavlja о snazi oCiglednosti dostиpnih hipoteza, cija formulacija nesumnjivo ostavlja mesta za poboljsavanje. То su prosto primeri vrste tvraenja koje fragmentarna tehnologija moze da pokusa da raspravi i dokaze.

15 S!icnu formu!aciju rog "zakona korupcije" razmotrio је С. Ј. Fridrih u svojoj zanim!jivoj i de!om tehnoloskoj knjizi: Ustavna vlada i politika (1937). On kaze о tom zakonu da "nijedna prirodna nauka ne Ьi mog!a da se pohvali nijednom 'hipotezom' koja Ьi Ьila od jednakog znacaja" (s. 7). Ne sumnjam u njegov znacaj; no, mislim da se moze naci nebrojivo mnogo zakona jednake vaznosti u prirodnim naukama, budemo li ih samo trabli medu onim najbanalnijim, а ne i najapstraktnijim. (Uzmimo zakone kao sto su: "ljudi ne mogu ziveti bez hrane", ili nkicmenjaci su dvopolne zivotinje"). Profesor Fridrih insistira na antinaturalistickoj tezi, ро kojoj "drustvenim naukama ne koristi primena metoda prirodnih nauka u njima" (nav. d., s. 4). No, s druge strane, on pokusava da zasnuje teoriju politike na brojnim hipotezama, о cijem karakteru sledeCi navodi mogu da pruze izvesnu ideju (nav. d. s. 14 i dr.): "I sklad i sukob su zive sile koje radaju moc"; zajedno one odreduju "intenzitet politicke situacije, а posto је "taj intenzitet odreden apsolutnim iznosom bilo sktada, Ьilo sukoba, Ьilo i jednog i drugog, moida је najbo!je predstaviti ga dijagonatom paralelograma nad ove dve sile. U tom slucaju, njegova brojna vrednost Ьila Ьi jednaka kvadratnom korenu zblra kvadrata numerickih vrednosti sklada i sukoba." Ova)pokusaj primene Pitagorine teoreme na "paralelogram sila" (ne kaze nam se zasto Ьi on morao Ьiti pravougli), а koje su suvise neodredene da Ьi Ьile merljive, cini se da је primer ne antinaturalizma, vec, upravo, onog tipa natura· lizma, ili "scientizma", za koji dopustam da "drustvenim naukama ne koristi". Moze se uociti da su ove "hipoteze" jedva izrazive u tehnoloskom oЬiiku, dok, na primer, "zakon korupcije", ciji је znacaj s pravom istakao Fridrih, moze to blti. , Sto se rice istorijske o'nove "scientistickog" gledista, ро kome st proЬiemi politicke teorije mogu izraziti u terminima "paralelograma sila", videti moju knjigu Otvoreno drustvo i njegovi neprijatelji (pregledano izdanje) bel. 2, glava 7.

BEDA ISTORICIZMA

73

21. FRAGМENTARAN INZENJERING NASUPROT UTOPIJSKOM Uprkos asocijacija povezanih s pojmom "inzenjering", podloznim primedbama 16 ' koristicu reci "fragmentaran drustveni inzenjering" da Ьih opisao prakticnu primenu rezultata fragmentarne tehnologije. Ovaj pojam је koristan, jer se javlja potreba za terminom koji Ьi oznacavao drustvene delatnosti, privatne ili javne, koje radi ostvarenja ovog ili onog cilja, savesno koriste sve dostupno tehnolosko znanje17. Fragmentarni drustveni inzenjering slican је fizickom inzenjeringu, ро tome sto uzima da ciljevi izlaze iz domena tфnologije. (Sve sto tehnologija moze da kaze о ciljevima jeste da li su oni saglasni jedan s drugim i da li ih је moguce ostvariti.) О tome se ona razlikuje od istoricizma, koji drzi da su ciljevi ljudske delatnosti uslovljeni istorijskim silama, ра, na taj nacin potpadaju pod njega. Bas kao sto је osnovni zadatak fizickog inzenjera konstrukcija, usavrsavanje i odrzavanje masina, zadatak socijalnog inzenjera sastoji se u projektovanju i rekonstrukciji socijalnih institucija, kako i u upravljanju postojecim. Termin "socijalna 16 Protiv koriscenja termina "drustveni inienjering" {social engineering) - u smislu "fragmentaran"- {piecemeal) F. fon Hajek primecuje da је tipjcлa osobenost jл­ ienjera da poseduje sve neophodno znanje u samo jednoj glavj, dok је karakterjsrjcлo za sve jsrjлske proЬleme drustva da nuzno korjsre znanje koje ле moze blrj tako sabrano. (Vjderj Hajek: Kolektivno ekonomsko planiranje, 1935, s. 210). Slazem se da је ta cinjenica od susrjnskog znacaja, kao ј da se ona moze formulisatj kao psiholoska hipoteza: "Ne moie se, u autoritecu koji planira, sakupiti znanje neophodno radj zado\·oljenja licnih potreba, ili koriscenja posebnih umeca ј vesrina." (Siicna Ьi se hipoteza ticala nemogucnosti centralizacije inicijative, u vezi sa slicnim zadacima). Koriscenje termina "drusrveni inzenjering" moie se, dakle, braniri isticanjem da inzenjer mora da koristi rehnolosko znanje, sadrzano u hipotezama koje ga upucuju na granice njegove inicijative, jednako kao i njegovog sopstvenog znanja. Viderj, takode i bel. (49), niie. је

17 SadrzavajuCi, ako је ro moguce "znanje о granicama samog saznanja", па sta i ukazano u prethodnoj belesci.

74

Karl Poper

iпstitucija"

koristi se ovde u veoma sirokom smislu koji ukljucuje orgaпizaciju kako privatпiog, tako i javпog karaktera. Koristicemo ga kod popisivaпja sfere preduzetпistva, Ьilo da је rec о пајmапјој prodavпici, ili pak ро osiguravajucem drustvu, а slicпo је i kod opisa skole, "vaspitпog sistema "' policije, crkve ili suda. Fragmeпtarni tehпolog ili iпzeпjer prizпaje da је samo manjina drustvenih ustanova svesno projektovana,

dok su sve ostale tek izrasle iz rezultata spontanih ljudskih postupaka. 1s No ma kako snazпo impresioniran tom vaznom Ciпjeпicom, tehпolog

ili iпzeпjer се gledati па njih s "funkcitacke gledista 19. Оп се u njima videti sredstva radi ostvareпja odredeпih ciljeva, ili takvih da ih је moguce okreпuti u sluZЬi ovih ciljeva, to jest, radije kao masine, а ne kao orgaпizme. То ne znaci da оп previda Ьitne razlike izlmedu iпstitucija i fizickih iпstrumeпata. Suprotпo, tehпolog proucava razlike jedпako kao i slicпosti, izпoseCi dо­ Ьiјепе rezltate u oЬliku hipoteza. Zaista, пiје tesko iskazati hipoteze о ustaпovama u tehпoloskoj formi, sto se vidi iz sledeceg priшera: "Ne mogu se konstruisati pouzdane iпstitucije, to jest, takve cije fuпkcioпisanje пе zavisi u velikoj meri od uposljenih lica; u пајЬоlјеш slucaju, ustaпove mogu da umaпje onalпe",

ili

"instrumeпtalne"

l8 Та dva gledista- da drusrvene institucije Ьivaju ili "projektovane" (designed), ili da prosto "izrastaju" (grow)- odgovaraju onim "teoreticarima"drustveпog ugovora" i пjihovim kritj(arjшa, па prjmer, Hjumu. No, Hjurn ne odbacuje "fuпkcionalno", јјј "jnstrumeпtalпo" glediste па drusrvene jпsrjrucjje, jer kaze da ljudj пе Ьi mogli da deluju bez njjh. То Ьi stanovjsre moglo Ьirj razvjjeno sve do darvjпjsrjckog objasnjeпja jп­ strumentalпog karaktera пeprojektovanjh jпsrjtucjja (kao sto је jezjk): ako пе sluze пe­ kim jпreresjma, пemaju пjkakvu sansu da prezive. Ро ovom ucenju, neprojektovaпe drustvene insrjrucjje mogu se javjrj kao spontane (unintended) posledice racionalnih postupaka: kao sto moze birj graden put, bez posebne namere onjh kojj nalaze kao pogodno koriscenje vec postojeceg pura (Dekarrova prjmedba). Ipak, treba jsraci da је psiholoski prjsrup sasvjm nezavjsaп od svih pjranja о "poreklu". l9 О "fuпkcionalnom" prjsrupu, vjd. В. Ma\jnovski, па primer: Antropologija kao osnova nauke о drustvu, u Нитап A({pravom pripisati nemoc prvog sistema onoj hipotezi ро kojoj se prvi od njih razlikuje od drugog.

BEDA ISTORICIZMA

137

Smatramo li pak da је јеdпа od premisa, пaime, uпiverzalaп zakoп, ili polazaп uslov kao proЬlematicпa, а progпozu kao пesto sto treba uporediti s rezultatima iskustva, govorimo оп­ dа о proveri proЬlematicne premise. Sam rezultat provere је selekcija hipoteza koje su izdrzale proveru, ili eliminacija onih s kojima to пiје Ьiо slucaj, ра su stoga оdЬасепе. Vazпo је shvatiti posledice ovog gledista, а опе su: sve provere mogu Ьiti iпterpretiraпe kao pokusaj odbacivaпja pogresпih teorija- kao паlаzепја slaЬih tacaka izvesпe teorije, da Ьi Ьila опа оdЬасепа ako se pokaze da је lazпa tokom provere. Glediste koje se katkad ciпi paradoksalпim, nas је cilj, kaze se, zasпivanje teorija, а пе ~limiпacija oпih lazпih. Ali, bas stoga sto је cilj zasnivanje teorija, najbolje sto to mozemo da uCinimo, moramo ih proveravati sto је god moguce stroze; to jest, iznalaziti pogreske u пjima i nastojati da ih odbacimo. А tek ako ih пе mozemo odbaciti, uprkos пajveCim пaporima, mozemo reCi da su опе izdrzale strogи proverи. Otkrivaпje primera koji potvrduju teorijи od malog је zпасаја, пе pokusavamo i пе uspevamo u tome, da otkrijemo nјепа opovrgnиca. Jer, ne budemo li kriticпi, uvek cemo naCi оп о sto zelimo: istraZivacemo i пalaziti potvrdivanja, а odvracacemo pogled i necemo иocavati nista sto је ораsпо ро паsе omiljeпe teorije. Tako је suvise lako doЬiti пesto sto se cini da је snazпo svedocanstvo и prilog teorije, koja Ьi pak ako јој se pride kriticki, Ьi­ la оdЬасепа. А da Ьismo иciпili metod selekcije pиtem elimiпa­ cije delotvornim, kao i to da samo пajpogodпije teorije mogu da prezive, пjihovu ЬоrЬи za zivot treba иciniti strogom. Takav је, uopste uzev, metod svih naиka koje pocivaju na iskustvи. Ali sta reCi о metodu pиtem kojeg mi gradimo teorije ili hipoteze? Sta reCi о induktivnim generalizacijama, kao i о пасiпu prelaska s posmatraпja па teorijи? Na ovo pitaпje (kao i па uсепја izlozeпa и tacki 1, ukoliko nisи ona razmatrana u tacki 26), dacu dva odgovora. (а) Ne verиjem da mi ikada

138

Karl Poper

vrsimo indиktivne generalizacije, и smislи da pociпjemo od posmatraпja, пе Ьismo li pokиsali da odatle izvedemo svoje teorije. Verиjem da је predrasиda da mi postиpamo па taj па­ сiп, vrsta opticke varke i da пi па јеdпој etapi nаиспоg razvoja, mi пе pociпjemo bez песеgа sto liCi па teorijи, рориt hipoteze, predrasиde, ili proЬlema - koji је, cesto, tehnoloski proЬlem, а koji, na пeki пасiп, usmerava паsа posmatranja, pomaiиci паm da medu mпogobrojnim predmetima, odaberemo опе koji mogи Ьiti od interesa.9 1 No, ako је to tako, tada metod eliminacije- koji nije drиgo do metod pokиsaja i pogreski, inace, razmotren и tacki 24 - moie Ьiti uvek primeпjeп. No ne mislim da је neophodno radi naseg ovde razmatranja pozivati se na tи tackи. Jer mozemo reti da је (Ь) пeЬitno, s паис­ пе tacke gledista, da li smo svoje teorije doЬili "skoCivsi" па neosnovane zakljиcke, ili prosto spotakпиvsi se о njih {to jest, putem "iпtиicije"), ili pak izvesпim iпdиktivпim posrиpkom. Pitaпje: "Kako ste prvo otkrili svojи teorijи? ", tice se, takoreti, песеg sasvim licпog, za razlikи od pitaпja: "Kako ste proverili svojи teorijи", koje је jediпo od паиспе vazпosti. Metod koji smo ovde opisali је plodaп, jer vodi ka пovim posmatranjima, kao i иzajamпom odnosи izmedи teorije i posmatranja. А sve to, verиjem, nije tacno samo za prirodпe паиkе, vec ј za drиstveпe. u drиstveпim је паиkаmа cak ociglednije, no и prirodпim, da ne mozemo videti i posmatrati svoje predmete, pre по sto smo о пjima razmisljali. Jer sи mпogi predmeti drustveпih паиkа, ako пе i svi опi, apstraktпi objekri, kao, и stvari, teorijske koпstrиkcije. (Cak sи i "rat" ili "armija") apstraktпi pojmovi, kao sto mogи Ьiti i neoЬicni пekome. Ono sto је konkretпo, to sи ljudi koji su uЬijeni, ili ljudi i ze91 Као zanimljiv primer пai'ina па koji se cak i botanicka opazanja rukovode reorijom (а па koje mogu da uticu i predrasude), vid. О. Frankel: Citologija i taksonomija НеЬеа itd., и Nature, tom 14 7 ( 1941 ), s. 1 17.

BEDA ISTORICIZMA

139

ne u uniformi itd.) Ti predmeti, te teorijske konstrukcije koriscene pri interpretaciji naseg iskustva, rezultat su izgradnje izvesnih modela (naroCito institucija), radi objasnjenja izvesnih iskustava - sto је uoЬicajen teorijski metod u prirodnim naukama (gde konstruisemo modele atoma, molekula, cvrstih i tecnih tela itd.). On је deo metoda objasnjenja putem redukcije, ili dedukcije iz hipoteza. Mi smo veoma cesto nesvesni Cinjenice da operisemo s hipotezama, ili teorijama i da pogresno uzimamo svoje teorijske modele kao konkretne stvari. Sto predstavlja vrstu pogreske, veoma cesto rasirene. 92Takva cesta upotreba modela objasnjava- i u isto vreme ponistava- ucenja metodoloskog esencijalizma (uporediti tacku 10). Objasnjava ih, jer је model apstraktan, ili teorijski ро karakteru, а mi smo skloni verovanju da to vidimo, Ьilo unutar promenljivih dogadaja koje posmatramo, Ьilo izvan njih, kao vrsru stalnog prividenja, ili sustine. А ponistava ih, јег је zadatak drustvene teorije da pazljivo konstruise i analizira nase socioloske modele u opisnim, ili nominalistickim terminima, to jest, u terminima individua, ili njihovih stavova, ocekivanja, relacija itd. - postulat koji se moze nazvati "metodoloski individualizam". Jedinstvo metoda prirodnih i drustvenih nauka moze Ьi­ ti ilustrovano i branjeno analizom dva navoda iz knjige: "Scijentizam i proucavanje drustva " 93 , od profesora Hajeka. U prvom od njih on pise: "Fizicar koji zeli da shvati proЬleme udruzivanja naucnika putem analogije s njegovom vlastitom oЬlascu, trebalo Ьi da zamisli svet gde Ьi saznavao direktnim posmatranjem 92 Sto se tice ovog i sledecih paragrafa, up. F. А. fon Hajek: Scijentizam i proucavanje drustva, deo 1 i 11, Ecomomica, tom IX i Х, gde је kritikovan me-

todoloski kolektivizam, а о metodoloskom individualizmu diskutovalo se do detalja. 93 О ova dva pasusa vid. Economica, tom IX, s. 289 i dr. (kurziv moj).

140

Karl Poper

ипиtrasпjosti atoma i gde пе Ьi imao mogиcпost da vrsi oglede s materijom, пiti prilikи da opaza пesto vise od иzajamпog delovaпja jedпog broja relativпo sitпih atoma, tokom ograпi­ ceпog perioda. PolazeCi od svog роzпаvапја razlicitih vrsta atoma, mogao Ьi оп da koпstrиise modele svЉ razlicitih komЬiпacija и vidи veCih jediпica, ciпeCi da ti modeli reprodиkиjн sto је god moguce Ьlize crti malog broja pojediпacпih slиcaje­ va, pиtem kojih Ьi mogao da posmatra sloieпije pojave. No, makrokosmicki zakoпi, koje Ьi mogao оп da izvede па оsпо­ vи роzпаvапја mikrokosmosa, ostali Ьi uvek deduktivni; oni ти пе Ьi gorovo пikada omogucili, usled svog ogranicenog pozпavanja podataka, slozeпe situacije, da predvidi tacan ishod izvesne posebne sirиacije; i пе Ьi оп mogao nikad da ih potvrdi pиtcm kontrolisanog eksperimeпta - iako овi mogu Ьiti opovrgnuti posmatraпjem dogaaaja koji su, prema njegovoj teoriji, nemoguCi." Dopиstam da prva recenica ovog navoda ирисије na izvesne razlike izmeau socijalпe i fizicke naиke. No, ostatak navoda, verиjem, pledira za potpиno jedinstvo metoda. Jer ako је to, tl sta ја ne sиmnjam, korektan opis metoda drиstvene nauke, to pokazиje da se оп razlikиje samo od takvih interpretacija metoda prirodnih naиka, koje smo mi vec odbacili. lmam na иmи, prveпstveno "induktivisticku" interpretacijи, ро kojoj, и prirodпim пaukama, mi sistematski prolazimo od posmatranja do teorije, putem metoda generalizacije, kao i da moiemo da "potvrdimo", ili moZda cak dokazemo, svoje teorije пekim induktivnim postupkom. Ovde smo zastupali veoma razlicito glediste, naime, interpretirajuCi naиcni metod kao deduktivan, hipoteticki, selektivan (putem odbacivanja) itd. Ovaj opis metoda prirodпe пauke potpuпo se slaie sa opisom metoda drustveпe naиke, koju daje profesor Hajek. (lmam sve razloge za vero\'aпje da moja iпterpretacija naucnih metoda пiје pod uricajem zпапја о metodama drustveпih naиka; jer

BEDA ISTORICIZMA

141

kad sam ga ро prvi put izloZio, imao sam samo prirodne nauke na umu 94 i gotovo nista nisam znao о drustvenim naukama.) А cak i razlike na koje se upucuje u prvoj recenici navoda, nisu tako velike, kao sto moze da izgleda na prvi pogled. Nema sumnje, imamo izvesno neposrednije znanje о "unutrasnjosti lj udskog atoma "' nego sto је zпanje о fizickim atomima, zпanje је no to intuitivno. Drugim reCima, mi svakako koristimo znanje koje imamo о seЬi, praveci hipoteze koje se odnose na neke ljude, ili cak na Citav svet. Ali te hipoteze moraju Ьiti proverene, one moraju podleCi metodu selekcije putem eliminacije. (lntuicija sprecava neke ljude cak i da zamisle da neko moze da пе voli cokoladu.) Fizicar, istina, nema pomoci od takvog neposrednog posmatraпja, onda kada gradi svoje hipoteze о atomima; ipak, vrlo cesto, оп priЬegava vrsti simpaticke, ili intuitivne imaginacije, koja moze lako da mu omoguCi da oseca da је intimno upoznat cak i sa "unutrasnjoscu atoma ", sve do njihovih kaprica i predrasuda. Ali је ova intuicija njegova licna stvar. Nauka se interesuje samo za hipoteze, koje Ьi пjegova intuicija mogla da inspirise i to samo ako one oЬliluju posledicama i ako mogu Ьiti valjano provereпe. (Sto se tice druge razlike pomenute u prvoj recenici profesora Hajeka, to jest, poteskoca vrsenja eksperimenata- videti tac. 24.) Ove nekolike primedbe mogu jednako da ukazu na naCine moguce kritike istoricistickog ucenja, izlozenog u tac. 8, naime, da socijalna пauka mora da koristi metod intuitivnog razumevaщa.

U drugom пavodu, profesor Hajek, govoreCi о drustvenim pojavama, kaze: " ... nase saznanje nacela nastanka tih pojava retko nam omogucava (ako uopste) tacno predvidanje rezultata konkretne situacije. Dok mozemo da objasnimo па-

ji

Ьi

94 Up. Erkenntnis, Ш, s. 426 i d. i moju Logik der Forschung (1934 ), cipodnaslov mogao Ьiri prteveden kao: "0 episremologiji prirodnih nauka".

142

Karl Poper

celo nastanka izvesnih pojava i na osnovu tog znanja iskljuCiti mogucnost izvesnih rezultata, na primer, istovremene pojave pojedinih dogadaja, nase nacelo се Ьiti u izvesnom smislu cisto negativno, to jest, ono се nam omoguciti prosto da iskljucimo neke rezultate, ali ne i da dovoljno svedemo niz mogucnosti, sve dotle dok ne ostane samo jedna." Ovaj navod, daleko od toga da opisuje situaciju svojstvenu socijalnim naukama, savrseno opisuje karakter prirodnih zakona, koji zaista mogu samo da iskljuce neke mogucnosti. ("Ne moie se nositi voda u resetu" - vid. tacku 20, gore.) Bliie govoreCi, tvrdenje da nam, ро pravilu, nece Ьiti moguce da predskaiemo tacan rezultat izvesne konkretne situacije, proЬlem netacnosti predvidanja (videti tacku 5, gore). Smatram da se bas to isto moze reCi i о fizickom svetu. Uopste uzev, tek koriscenjem vestacke eksperimentalne izolacije, mogu se predskazivati fizicki dogadaji. (Suncev sistem predstavlja izuzetak, kao slucaj prirodne, а ne vestacke izolacije; Cim jednom njegova izolacija bude prekinuta, upadom nekog stranog tela, dovoljne velicine, sva nasa predvidanja postace neosnovana.) Jos smo daleko od toga da moiemo da predvidimo, cak i u fizici, tacne rezultate neke konkretne situacije, poput bure, ili pozara. Moie se dodati ovde veoma kratka primedba о proЫe­ mu sloienosti (uporediti tacku 4, gore). Nema nikakve sumnje da analiza svake konkretne situacije postaje krajnje teska, usled njene sloienosti. No, isto vazi i za svaku konkretnu fizicku situaciju 95 • Rasirena predrasuda da su socijalne situacije slozenije od fizickih, Cini se da ima dva izvora. Jedan od nјЊ је da smo mi skloni poredenju neceg sto ne Ьi trebalo porediti; naime, s jedne strane, konkretne drustvene situacije, а s druge, vestacki izolovane eksperimentalne fizicke situacije. 9S U necemu slican argument se rnoie naCi u С. Mengen: Sabrana dela, tum. 11 (1883. i 1933), s. 259-260.

BEDA ISTORICIZMA

143

(Poslednje Ьi mogle Ьiti radije uporedene s vestacki izolovanom socijalnom situacijom - poput zatocenistva, ili eksperimentalne zajednice.) Drugi izvor је staro verovanje da opis neke socijalne situacije mora da obuhvati mentalna, а mozda i fizicka stanja svakog koga se tice (ili Ьi moZda Ьila svodljiva na njih). No, to verovanje nije opravdano; ono је daleko manje opravdivo, cak i od nemoguceg zahteva da u opis konkretne hemijske reakcije budu ukljucena atomska, ili subatomska stanja svih elementarnih cestica (iako se hemija moze odista svesti na fiziku). Verovanje koje otkriva naivno glediste ро kome su socijalni entiteti, poput institucija, ili asocijacija, konkretni prirodni entiteti, poput gomila ljudi, radije.no apstraktan model konstruisan u cilju interpretacije izvesnih odabranih apstraktnih relacija izmedu jedinki. U stvari, ima valjanih razloga ne samo za verovanje da је socijalna nauka manje slozena od fizicke, vec i da su konkretne socijalne situacije, uopste uzev, manje komplikovane od konkretnih fizickih situacija. Jer se u vecini socijalnih situacija - ako nei u svim- pojavljuje element racionalnosti. Stvarno, ljudi ne postupaju gotovo nikad na sasvim racionalan nacin (to jest, da najbolje moguce koriste sve podatke koji im stoje na raspolaganju, radi ostvarenja proizvoljnih ciljeva), vec cine to samo na jedan vise-manje racionalan nacin; а to omogucava konstrukciju relativno prostih modela njihovih postupaka i interakcija, kao i njihovo koriscenje kao aproksimacija. Poslednja tacka, Cini mi se, ukazuje na znacajnu razliku izmedu prirodnih i socijalnih nauka - mozda najznacajniju koja postoji izmedu njihovih metoda, posto su druge vazne razlike, kao specificne poteskoce pri vrsenju eksperimenata (videti kraj tacke 24 ), ili primene koliCinskih metoda (videri dole) pre razlike u stepenu stvari, nego u njihovoj prirodi. Imam u vidu mogucnost usvajanja, u socijalnim naukama, onoga sto Ьi se moglo nazvati metodom logicke, ili racionalne konstrukcije,

144

Karl Poper

ili, mozda "nultog metoda " 96 • Ти mislim na metod konstrиk­ cije modela, na pretpostavci potpune racionalnosti (а moida i na pretpostavci posedovanja potpune informacije) od strane svih individua na koje se on odnosi, kao i procene devijacije stvarnog ponasanja ljudi od ponasanja u smislu modela, pri сети Ьi ovo poslednje Ьilo vrsta nulte koordinate. 97 Primer ovog metoda Ьilo Ьi uporedivanje stvarnog ponasanja (pod иticajem, recimo, tradicionalne predrasude itd.) sa ponasaпjem u smislu modela koje је moguce ocekivati na osnovtJ "Ciste logike izbora", odreaene ekonomskim jednacinama. Moze se tako interpretirati, na primer, zanimljivo Marsakovo delo: "Novcana ilиzija "98. Pokиsaj primene nultog metoda па jedno drugacije podrucje moze se naCi u pokusaju poredenja koje Р. Sardzant Florens vrsi izmedu "logike operacije sirokih razmera" u industriji i "logicnosti stvarne operacije"99. Uzgred, zeleo Ьih da primetim, da niti princip metodoloskog individualizma, niti princip nula metoda u izgradnji racionalnih modela, ne povlace, ро meni, usvajanje psiholoskog metoda. Suprotno, verujem da se ovi principi mogu spojiti s gledistem !ОО da su drustvene nauke relativno nezavisne od psiholoskih pretpostavki

96 Videti "nula-hiporezu", razmotrenu u Ј. Marsak: "Iluzija novca i analiza potraznje" u The Revieш of Economic Statistics, tom. XXV, s. 40.- Cini se da se ovde opisan merod delom poklapa sa onim koji је F. А. Hajek, sledeci С. Mengera, zvao "kompozitivnim" metodom. 9? Cak se i ovde moie reCi da, moZda, koriscenje racionalnih ili "logickih" metoda u drusrvenim naukama, ili metoda "hipoteze nula", nalazi izvesnu •ejasnu analogiju u prirodnim naukama, narocito u termodinamici i Ьio­ logiji (konstrukcija mehanickih i psiholoskih modela organa i procesa). 98 Videti ј. Marsak, nav. 99 \liJ. Sardrzan Floreпs: Logika indшtrijske organi;;acje (1923). 100 То је glediste potpunije razvijeno u gl. XIV moje knjige Otvoreno drustvo itd.

BEDA ISTORICIZMA

ј

145

da se psjhologjja moze tretjrati ne kao osnova svjh drustvenih nauka, vec kao jedna od socjjalnih nauka. Pri kraju ove tacke, moram da pomenem nesto sto smatram za drugu glavnu razliku jzmedu metoda teorijskih nauka о prirodi ј teorijskih nauka о drustvu. Imam u vidu specificne poteskoce vezane s prjmenom kvantjtativnih metoda, а posebno metoda merenja 1ot. Neke od ovih poteskoca mogu Ьiti ј Ьi­ le su prevazidene prjmenom statisrj(kjh metoda, na primer, pri analizi potraznje. One moraju biti prevazidene da Ьi, na primer, neke od jednacjna ekonomske matematike sluzile kao osnova cak i za cisto kvalitativne primene; jer, bez takvog merenja, ne Ьismo cesto znali da li su izvesni suprotstavljeni Cinioci imali vjse od prosto kvalitativno procenjenog uCinka. Tako, (jsto kvalitatjvna razmatranja mogu Ьiti katkad varljjva; onako varljiva, ро reCima profesora Frisa, kao i tvrdenje "da kad covek pokusava da pomerj camac napred, ovaj се Ьiti guran nazad, usled potiska koji dolazi od njegovih nogu. "102 No, ne moze se sumnjarj da је ovde rec о sustjnskim poteskocama. Na primer, u fizici, parametri nasih jednaCina mogu, u principu, Ьiri svedeni na mali broj prirodnih konstanti - redukcija koja је Ьila uspesno sprovedena u brojnim slucajevima od znacaja. Nije to tako u ekonomiji: tamo su parametri sami, u najvaznijim slucajevima, promenljive koje se brzo menjaju_103 Jasno је da to slaЬi znacaj, interpretativnost, kao i mogucnost provera nasih merenja.

10 1 Те је poteskoce razmatrao profesor Hajek, nav. d. s. 290 i dr. 102 Vid. Econometrica I (1933), s. 1 i dr. 103 Videti Lajonel Robins: Economica, tom. V, posebno s. 351.

146

Kar] Poper

30. TEORIJSKE 1 ISTORIJSKE NAUKE Teza о jedinstvu naucnog metoda, ciju sam primenu na teorijske nauke upravo branio, moze se, uz izvesna ogranicenja, prosiriti i na oЬlast istorijskih nauka. А to moze Ьiti ucinjeno ne poricuCi sustinsku razliku izmedu teorijskih i istorijskih nauka, па primer, izmedu sociologije, ekonomske teorije, ili politicke teorije, s jedne strane i, drust\'ene, ekonomske i politicke istorije, s druge - razlika koja је Ьila tako cesto ј upшno iznova isticana od strane najboljih istoricara. То је razlika izmedu interesovanja za univerzalne zakone i onog za prakticne Cinjenice. Zelim da branim glediste, tako cesto napadano kao staromodno od istoricista, da se istorija karakte-

rise zanimanjem za aktuelne, pojedinacne ili specificne dogadaje, pre по za zakone ili generalizacije. Ovo је glediste savrseno u skladu sa analizom naucnog metoda, а posebno uzrocnog objasnjenja koje smo izneli u prethodnim tackama. Situacija је prosta u sledecem: dok se teorijske nauke, uglavnom, zanimaju za pronalazenje i proveru univerzalnih zakona, istorijske nauke uzimaju sve vrste univerzalnih zakona zdravo za gotovo, baveCi se uglavnom otkrivanjem i proverom pojedinacnih stavova. Na primer, ako је dat izvestan pojedinacan "eksplikandum"- kao pojedinacan dogadaj- one mogu da traze polazne uslove koji (uz sve vidove univerzalnih zakona, koji mogu Ьiti od neznatnog interesa) objasnjavaju ovaj eksplikandum. Ili pak one mogu da proveravaju datu pojedinacnu hipotezu, koriscenjem, uz druga pojedinacna tvrdenja, kao polazne uslove, i izvodenjem iz tih polaznih uslova (ponovo, pomocu svih vidova univerzalnih zakona od neznatnog interesa) neke nove "prognoze", koja moze da opise izvestan dogadaj nastao u dalekoj proslosti, а moze Ьiti uporeden s empirijskim svedocanstvom- s dokumentima, natpisima itd.

BEDA ISTORICIZMA

147

U smislu iste analize, svako uzrocno objasnjenje nekog dogadaja, moze se uzeti da је istorijsko, ako је uzrok uvek opisan putem pojedinacnih polaznih uslova. А to se u celosti slaze sa rasprostranjenom idejom da uzrocno objasniti stvar, znaCi objasniti kako је do nje doslo i zasto, to jest, istraziti njenu "pricu". No, samo se u istoriji odista zanimamo za kauzalno objasnjenje pojedinacnog dogadaja. U teorijskim naukama, ovakva uzrocna objasnjenja su uglavnom sredstva za ostvarenje drugaCijeg cilja- provere univerzalnih zakona. Ako su ova razmatranja tacna, tada gorljivo zanimanje za pitanja porekla od strane evolucionista i istoricista, koji preziru staromodnu istoriju, zeleCi da је reformisu kao teorijsku nauku, pomalo је deplasirano. Pitanja porekla su "kako i zasto" pitanja. О па su teorijski relativno bez znacaja i oЬicno imaju samo specifican istorijski interes. Protiv moje analize istorijskog objasnjenja 104 moze se prigovoriti da istorija ipak koristi univerzalne zakone, suprotno od naglasene tvrdnje toliko mnogo istoricara da ona nema nikakvog interesa za njih. Na to mozemo odgovoriti da је pojedinacan dogadaj uzrok drugog pojedinacnog dogadaja- Cija је on posledica- jedino u odnosu na pojedine univerzalne zakoneюs. No ti zakoni mogu Ьiti tako banalni i u toj meri deo naseg uoЬicajenog znanja, da ih ne vredi pominjati, а retko i uocavamo da postoje. Kazemo li da је uzrok smrti Dordana 104 Моја se analiza moze uporediti s analizom Mortona Dz. Vajta; "lstorijsko objasnjenje", Mind, tom N. S. LII, s. 212 i dr.), koji svoju analizu zasniva na mojoj reoriji kauzalnog objasnjenja, izlozenoj u Clanku С. Dz. Hempela. Medutim, on doblja sasvim drugaciji rezulrat. PoricuCi karakteristican interes istoricara za pojedinacne dogadaje, on sugerise da је neko objasnjenje "isrorijsko", ako је okarakrerisano uporrebom socioloskih rermina (i reorija). 105 То је uoCio Maks Veber. Njegove primedbe na strani 179, knjige Ges. Schr. Zur Wisenschaftliche (1922) mobla su najЬliza anricipacija predlozenih analiza, za koje znam. No, vara se on, verujem, kada sugerise da razlika izmedu teorijske i istorijske nauke pociva na srepenu opstosri koriscenih zakona.

148

Karl Poper

Bruna to sto је Ьiо spaljen na lomaCi, nemamo potrebe da navodimo иniverzalan zakon, ро kome sva Ziva Ьiса иmirи kada sи izlozena visokoj temperaturi. No taj је zakon Ьiо precиtno dopиsten и nasem иzrocnom objasnjenjи. Меаи teorijama koje istoricar politike pretpostavlja, ima, naravno, i socioloskih, рориt sociologije vlasti, na primer. No istoricar koristi ove teorije, а da ро pravilи nema svest о tome. On ih иglavnom ne koristi kao иniverzalne zakone koji ти pomazи da proveri posebne hipoteze, vec na jedan implicitan naCin и samoj terminologiji: govoreCi о vladama, nacijama, armijama, on koristi, oЬicno nesvesno, "modele" koji ти omogиcavaju naucna, ili prednaucna socioloska analiza (videti prethodnи tacku). Istorijske nauke, moze se uociti, nisu sasvim same ро tош svoш odnosи рrеша univerzalniш zakoniшa. Kad god naideшo na izvesnu primenu nauke na neki pojedinacan, ili poseban рrоЬlеш, javlja se slicna okolnost. Na priшer, и primenjenoj hemiji, onaj ko zeli da analizira neki sastav- recimo, komad steпe - jedva da pomislja na univerzalan zakon. Radije on primenjиje, moZda i ne razmisljajuCi previse о tome, izvesne uhodane postupke, koji su pak s logicke tacke gledista, nacini provere pojedinacnih hipoteza, poput "ovo jedinjenje sadrzi sиmpor". Njegov је interes uglavпom istorijski, javljajuCi se sa opisom niza posebnih dogadaja, ili jednog odredenog fizickog tela. Verujem da ova analiza dobro osvetljava poznate kontroverze vczane za sve koji proucavaju istorijski metod 106. Jedna istoricisticka grupa tvrdi da istorija, koja se ne zadovoljava prostim popisom cinjeпica, vec nastoji da ih iznese putem

l06 Videti, na prjmer, Veber; nav. d. s. 8 ј dr., 44 ј dr., 48, 215 ј dr., 233 ј dr.

BEDA ISTORICIZMA

veza теаи njima, mora Ьiti zaokиpljena formиlacijom istorijskih zakona, posto kaиzalnost oznacava, и sиstini, odredivanje pиtem zakona. Drиga grиpa, takode istoricista, jznosi da cak i "иnikalni" dogadajj koji se javljajи samo jednom ј nemajи nista "opsteg" и seЬi, mogи иzrokova­ ti drиge dogadaje, а istorjjи иpravo zanjma ovaj rjp kaиzalno­ srj. Vidjmo sada kako је svaka od dve grиpe delimicno и pravи, а kako njje. I иniverzalan zakon, i pojedinacni dogadajj, sи neophodni pri svakom kauzalnom objasnjenjи, no jzvan teorjjskih naиka, иniverzalni zakoni sи od neznatnog interesa. То nas prjvodi ka pitanjи о unikalnosti istorijskih dogadaja. А sve dok se zanjmamo za istorijsko .objasnjenje rjpj(njh dogadaja, ovi morajи Ьiti иzimani kao tipicni, to jest, takvi koji pripadajи rodovima, jli klasama dogadaja. Jer Ьi samo tada dedиktivan metod kaиzalnog objasnjenja Ьiо primenljiv. Istorijи, meaиtim, ne zanima samo objasnjenje pojedinacnih dogadaja, vec i opis pojedjnog dogadaja kao takvog. Jedan od njenih najvaznjjih zadataka је, nema sиmnje, da opjse zanimljjve dogadaje и njihovoj osobenosti i иnikalnosti; to jest, da иvazi aspekte koje ne nastoji da kaиzalno objasni, рориt "slи­ cajnog" poklapanja uzrocno nepovezanih dogadaja. Та dva zadatka istorije, rasplitanje kaиzalnih nitj i opis "slиcajnog" nacina na koji se ove preplicи, nиzni sи i dориnјији jedan drи­ goga; dogadaj se moze posmatratj jednom kao tipican, to jest, s gledjsta njegovog kaиzalnog objasnjenja, а drиgi риt pak kao иnikalan. Ova zapazanja mogи Ьiti prjmenjena na pitanje novine, о сети је Ьilo reci и tacki 3. Tamosnje razlikovanje izmedи "novine preuredenja" i "izvorne novine", odgovara sadasnjem razlikovanjи stanovista kaиzalnog objasnjenja i procene onoga sto је иnikalno. Ukoliko novina moze Ьiti racionalno analjzirana ј predvjaena, ona ne moze ni na koji nacin Ьiti "izvorna ". То porice istoricisticko исеnје ро kome Ьi sociologija izvesnih

kaиzalnih

149

Karl Poper

150

trebalo da se bavi proЬlemom predvidanja izvorno novih dogadaja- sto se moze reCi da u krajnjoj liniji potice od nedovoljne analize samog predvidanja, kao i kauzalnog objasnjenja.

31. LOGIKA SITUACIJA U ISTORIJI. ISTORIJSKA INTERPRETACIJA No, је li to sve? Zar nema bas niceg u istoricistickom zahtevu za reformom istorije kao sociologije, koja bi igrala ulogu teorijske istorije ·ili teorije istorijskog razvoja? (Up. tacke 12 i 16.) Nema li necega u istoricistickoj ideji о "etapama", "duhu", ili "stilu" epohe, о neumoljivim istorijskim stremljenjima, о pokrctima koji plene duhove, dizuCi sc kao plima i noseci ih, pre no sto ovi cine to kao jedinke? Niko ko је citao, na primer, Tolstojeva promisljanja - nesumnjivo istoricisticka, prozeta iskrenoscu- u Ratu i miru- о odlasku ljudi sa zapada na istok, kao i odlasku Rusa na Zapad 10 7, ne moze poreCi da istoricizam ne odgovara jednoj stvarnoj potreЫ. А nama ostaje da иdovoljimo toj potreЫ, nudeCi nesto bolje, pre по sto Ьi­ smo se ozЬiljno poпadali da se oslobodimo istoricizma. Tolstojev isroricizam је reakcija na metod pisanja istorije koji implicitno poCiva na иlozi vode (leader), to jest metodи koji pridaje dosta znacaja - i suvise mnogo, ako је Tolstoj и pravи- velikom covekи, vodi. Tolstoj nastoji da pokaze i, ро meni, иspeva u tome, kako sи malo uticaja imali postupci i odluke Napoleona, Aleksandra, Kиtuzova i drugih velikih voda iz 1812. godine, и poredenjи sa onim sto Ьi se moglo nazvati 10? То anticipira nedavno razшatrane, ali neresene proЬieme profesora

Tojnbija.

BEDA ISTORICIZMA

151

logika dogadaja. Tolstoj s pravom naglasava zanemarivan, mada veoma veliki znacaj odluka i postupaka mnogih nepoznatih pojedinaca, koji su se tukli u borЬi, spalili Moskvu i izmislili partizanski naCin ratovanja. No, veruje on da uvida nesto kao istorijski determinizam u tim dogadajima, poput sudЬine, istorijskih zakona ili plana. U svojoj verziji istoricizma, on spaja metodoloski individualizam sa kolektivizmom; to jest, sadrzi ovaj veoma tipican spoj elemenata- tipican za ono doba, а bojim se i za nase- demokratsko-individualistickih elemenata s jedne, i kolektivno-nacionalistickih, s druge strane. Ovaj nas primer podseca da ima u istpricizmu nekolikih zdravih elemenata; naime, on је reakcija protiv naivnog metoda interpretacije politicke istorije, prosto kao povesti о velikim tiranima i velikim generalima. lstoricisti s pravom osecaju da moida postoji nesto bolje od tog metoda. Osecanje koje ih је dovelo do ideje "duha" - epohe, nacije, armije - inace, tako ро seЬi zavodljive. Mene samog ideja "duha" nimalo ne privlaCi - niti njen idealisticki prototip, niti pak dijalekticka i materijalisticka ovaplocenja - i moje su simpatije na strani onih koji је preziru. No ipak osecam da ona ukazuje barem na postojanje praznine, ili mesta koje Ьi, kao zadatak, imala da ispuni sociologija, neCim shvatljivijim, poput analize proЬlema do kojih dolazi ро tradiciji. Ili, ima mesta za detaljnijom analizom logike situacija. Najbolji istoricari su cesto, vise-manje nesvesno, postupali na taj nacin: na primer, Tolstoj kad opisuje da nije odluka, vec "nuznost" ucinila da ruska armija preda Moskvu bez borbe i povuce se do mesta gde Ьi mogla da nade hrane. lzuzev logike situacija, ili moida kao njen deo, nаша је potrebno пesto poput analize socijalnih kretanja. Bila Ьi nuzna istrazivanja zasnovana na metodoloskom individualizmu, koja se odnose na socijalne institucije kroz koje se ideje sire i pridoЬijaju

152

Karl Poper

pojedince, kao i naCina sazdavanja novih tradicija, odnosno, njihovog funkcionisanja i nestajanja. Drugim reCima, nasi individualisticki i institucionalisticki modeli kolektivnih entiteta, kao sto su nacije, vlade ili trzista, moraju Ыti dopunjeni modelima politickih situacija, kao i socijalnih kretanja, poput naucnog i industrijskog napretka. (U sledecoj tacki moze se naci skica takve analize napretka.) Те modele onda mogu istoricari da koriste, delom, kao druge modele, а delom i u cilju objasnjenja, zajedno s drugim univerzalnim zakonima koje koriste. No cak Ы i to Ыlо nedovoljno, jer ne Ы jos uvek odgovaralo svim realnim potrebama kojima istoricizam nastoji da udovolji. Ako razmatramo isrorijske nauke u svetlosti naseg poredenja s teorijskim naukama, mozemo uociti da ih odsustvo zanimanja za univerzalne zakone stavlja u tezak polozaj. Jer su u teorijskoj nauci zakoni, izmedu ostalog, poput sredista interesa, oko kojih se vrse opazanja, ili pak tacke gledista iz kojih se ova izvode. U istoriji, univerzalni zakoпi, koji su uglavnom trivijalni i nesvesno korisceni, пе mogu ni на koji nacin da imaju takvu ulogu. Nju Ы trebalo da obavlja nesto drugo. Naravno, ne moze Ыti istorije bez tacke gledista; а kao i prirodne nauke, ona mora Ыti selektivna, ako ne zeli da bude zagusena ispraznim i nepovezanim Cinjenicama. Pokusaj sledenja kauzalnih lanaca do u daleku proslost, пе Ы nam pomogao ni пајmапје, jer svaka odredena posledica od koje Ыsшо posli, ima veliki broj najrazlicitijih delimicnih uzroka; to jest, polazni uslovi Ыli Ьi suvise slozeni, kao sro i vecina njih nije ni od kakvog interesa uopste. Jedini nacin razresenja ove poteskoce је, verujem, uvesti svesno zamiS/jeno selektivno glediste u istoriju, to jest, pisati onakvu istoriju koja nas i11teresuje. Ne znaci to da mozemo da iskrivljujemo Cinjenice, sve dok se опе пе Ы slozile sa zamisljenim govorom ideja, ili da mozemo da zanemarimo one sa kojima

BEDA ISTORICIZMA

153

to nije slucaj.I 08 Naproriv, svaka dostupna cinjenica u vezi s nasim gledistem, mora Ьiti brizljivo i objektivno proucena (u smislu "naucne objektivnosti", razmotrene u sledecoj racki). No, to znaci da ne moramo da vodimo racuna о cinjenicama i aspektima koje нemaju veze s nasim gledistem i nisu nam sroga od iнteresa. Takva selektivna gledista u proucavanju istorije u necemu su slicna ulozi koju u nauci imaju teorije. Otuda је razumljivo zasro su cesto ona uzimana za teorije. Zaista, ona koja se mogu izraziti u oЬliku proverljivih hipoteza, pojedinacnih ili univerzalnih, nюgu Ьiti tretirana kao naucne hipoteze. No, ро pravilu, ti isrorijski "pristupi", ili "gleфsta", пе mogu biti provereni. Oni ne mogu Ьiti odbaceni, ра njihove vidljive potvrde osraju bez znacaja, cak i kad Ьi ih Ьilo koliko i zvezda na nebu. Zvacemo ovakvo selektiYno glediste, kao srediste istorijskog interesa, ako se ne moze formulisati ono kao proverljiva hipoteza, istorijskom interpretacijom. lstoricizam uzima pogresno ove interpretacjje za teorjje. U tome је jedna od njegovih kardjnalnih gresaka. "lstorjju" је moguce, na primer, jnrerpretirarj kao istoriju klasnih borЬi, ili borbe rasa za dominacijom, kao jstoriju religioznih jdeja, ili borbe "otvorenog" ј "zatvorenog" drustva, odnosno, kao isrorjju naucnog i indusrrijskog napretka. Sve su to vise ili manje zanimljiva gledista i kao takva savrseno besprekorna. No, istoricistj jh ne jznose kao takve; oni ne uoeavaju nuzno mno'stvo sustinski ekvivalentnih interpretacija, i ро sugesrjvпosti ј ро proizvoljnosti (cak i da se neke od njih mogu razlikovati svojom plodnoscu- sto је dosta znacajнo). Umesto toga, oni ih izнose kao ucenja ili reorije, koje tvrde da је "svaka istorija, istorija klasnih borЬi" itd. А ako i orkrij u da је njihovo glediste IO& Sю se tice kritike "uёenja ___ da је svako isrorijsko znanje nнzno relativnoи,

vid. Hajek: Economica, tom

Х,

s. 55 i d.

154

Karl Poper

plodno, ro jest, da mnoge cinjenice mogи Ьiri uredene i protи­ macene и svetlosti roga, oni pogresno иzimajи ro kao potvrdи, ili, bolje, kao dokaz svoga исеnја. S drиge strane, klasicni istoricari koji se s pravom protive ovakvom postиpkи, rizikиjи da zapadnи и drиgacijи pogreskи. TezeCi ka objekrivnosti, nasroje da izbegnи svako selektivno glediste; no, posto је to nemogиce, oni oЬicno иsvајаји neka gledista, а da nisи svesni toga. Sto nиino ponisrava njihov napor za objektivnoscи, jer se ne moie ni na koji naCin kritikovari vlastito glediste i Ьiri svestan njegovih granica, а da se ne zna da ono иopsre postoji. Izlaz iz ove dileme, naravno, Ьiо Ьi da se иvazi neophodnosr izvesnog gledista, kao i da se ono jasno izlozi i иvek ima na ити da је to samo jedno od mnogih stanovista, odnosno, da, ako Ьи­ dе podignиto na nivo reorije, ne Ьi stoga Ьilo i sprovodljivo.

32. INSTITUCIONALNA TEORIJA NAPRETKA Da Ьi nasa razmatranja Ьila manje apstrakrna, роkиsаси da и ovoj racki иkrarko skiciram teoriju naucnog i industrijskog napretka, роkиsаси da и tom smislи ilиstrиjem ideje obrazlozene и cetiri poslednje tacke, а posebno idejи sitиacio­ ne logike, kao i metodoloskog individиalizma, koje se jasno oslanjajи na psihologiju. Uzimam primer naиcnog i indиstrij­ skog naprerka, jer је nesиmnjivo to fenomen koji је nadahnиo savremeni istoricizam, ili istoricizam devetnaestog veka, kao i stoga sto sam ranije izneo izvesna Milova gledista о toj stvari. 1 Kont i Mil, setimo se, drzali sи da је napredak neиslo­ vljena, apsolиtna tendencija, koja se moze svesti па zakone ljudske prirode. "Zakon sиkcesije", pise Kont, "cak i ako svim svojim aиtoritetom иkаzије na njega, metod istorijskog

BEDA ISTORIC\ZMA

155

posmatranja ne sme Ьiti definitivno potvrden, pre no sto bude racionalno sveden na pozirivnu reoriju ljudske prirode ... " 10 9 On veruje da se zakon napretka moze izvesti iz srremljenja ljudskih jedinki koje ih nagone da svoju prirodu sve vise i vise usavrsavaju. U svemu tome, Mil ga sledi do kraja, nastojeCi da zakon svede na ono sto on naziva "progresivnost ljudskog duha"IIO, cija је prva "pokretacka sila ... teznja za povecanom materijalnom udobnoscu". Saglasno i Kontu i Milu, neuslovljen ili apsolutan karakter ove tendencije, ili kvazi zakona, pomaze nam da odatle izvedemo prve korake, ili etape istorije, ne trazeci polazne istorijske uslove, ili posmatranja, ili podatke.lll U principu, Citav Ьi tok istorije tr.ebalo izvesti na raj nacin, da jedina poteskoca bude, ро Milu, "tako dugacak niz ... Ciji Ьi se svaki sledeCi Clan sastojao od sve veceg broja raznovidih delova, ne Ьi ih ni na koji naCin mogao ljudski um da prebroji". 112 Slabost Milove "redukcije" Cini se oCiglednom. Cak i da prihvatimo njegove premise i izvode kao jasne ро seЬi, ne sledi otuda i da се njihove socijalne i istorijske posledice Ьiti od znacaja. Napredak moze Ьiti zanemarljiv, recimo, usled guЬi­ taka zbog prirodnog okruzenja kojim se ne moze ovladati. Osim toga, premise pocivaju na samo jednoj strani "ljudske prirode", ne uvazavajuCi i druge, poput zaboravnosti i lenjosti. 1 tamo, dakle, gde opazamo nesto sasvim suprotno od napretka, u Milovom smislu, mozemo ovo, takode, "svesti" na "ljudsku istoriju". (Nije li, uostalom, jedan od najrasirenijih naCina objasnjenja zalaska i pada imperija, tzv. istorijskih teorija, putem 109 Kont: Kurs pozitivne filozofije, IV, s. 335. I IO Mil: Logika, knj. VI, gl. Х, t. 3; sledeCi navod је iz tacke 6, gde је re-

orija razvijena do deralja. 111 Kont, nav. d. IV, s. 345. 112 Mil, nav. d. 4.

156

Karl Poper

osobenosti karaktera, poput Jenjosti i sklonosti ka neumerenosti za stolom.) Zaista, vrlo је malo dogadaja koji se ne mogu objasniti па јеdап verovataп naciп пekakvom sklonoscu "ljudske prirode". No, metod koji objasпjava sve sto moze nastati, ne objasnjava nista. Zelimo li da smenimo ovu zacudujuce naivnu teoriju nekom koja је u vecoj meri odrziva, moramo da nacinimo dva koraka. Najpre, da pokusamo da otkrijemo uslove napretka i u tom smislu primenimo princip iznesen u tacki 28: zamisliti uslove и kojima Ьi se napredak zaustavio, sto neposredno dovodi do shvatanja da sama psiholoska sklonost nije dovoljna da objasni progres, jer se mogu otkriti uslovi od kojih ovaj moze da zavisi. Stoga moramo dalje smeniti teoriju psiholoskih sklonosti necim boljim od nje; predlazem, u tom smislu, institucionalmt (i tehnolosku) analizu uslova napretka. Kako Ьismo mogli da zaustavimo naucni i industrijski napredak? Zarvaranjem ili kontrolom istrazivackih laboratorija, ukidanjem ili koпtrolom naucnih casopisa i drugih sredstava za komunikaciju, zabranom kongresa i konferencija, zatvaranjem univerziteta i skola, neobjavljivanjem knjiga, zatvaranjem stamparija, zabranom pisanja i, па kraju krajeva, govora. Sve te stvari koje mogu Ьiti odista ukinute (ili kontrolisane) drustvene su institucije. Jezik је drustvena institucija bez koje је naucni napredak nezamisliv, jer bez njega ne moze Ьiti ni nauke, niti razvoja i napretka u tradiciji. Pismenost је socijalna institucija, kao sto је to i izdavacka delatnost ј svi drugi institucionalni instrumenti naucnog meroda. C:ak i naucni metod ima socijalni aspekt. Nauka, а posebno, napredak u nauci, nisu rezultat izolovanih napora, vec slobodne konkurencije misli. Jer nauka zahteva sve vise konkurencije izmedu hipoteza i sve vecu strogost pri proverama, dok konkurentske hipoteze traze licne predstavnike, takoreCi, porotu, ра cak i javnost. То licno predstavnistvo mora Ьiti organizovano insri-

BEDA \STORICIZMA

157

tucionalno, ako mislimo da obezbedimo da ono funkcionise. А institucije treba placati i stititi zakonom. Najzad, progres u velikoj meri zavisi od politickih faktora, politickih institucija koje cuvaju slobodu misli: demokratiju. Interesantno је da i ono sto oЬicno nazivamo "naucna objektivnost", zavisi do izvesne mere od socijalnih institucija. Naivno glediste da se "naucna objektivnost" duguje mentalnom ili psiholoskom pristupu pojedinog naucnika, njegovom obrazovanju, priljeznosti i naucnoj nezavisnosti, podstice kao reakciju skepticno glediste da naucnici ne mogu Ьiti nikada objektivni. Nedostatak objektivnosti u njemu moze se zanemariti u prirodnim naukama, gde su strasti naucnika stisane, ali moze Ьiti fatalna u drustvenim naukama, gde socijalne predrasude, klasna ubedenja i interesi dolaze do izrazaja. То ucenje, koje је do detalja razvila tzv. "sociologija saznanja" (up. tacke 6 i 26), u celosti prenebregava socijalan, ili institucionalan karakter naucnog saznanja, jer se zasniva na naivnom shvatanju da objektivnost zavisi od psihologije pojedinog naucnika. Ona zanemaruje cinjenicu da niti suvoca, niti starost proЬlema u priюdnoj nauci, ne sprecavaju parcijalnost i licni interes da se mesaju s verovanjem naucnika i da ako Ьismo morali da zavisimo od njegove nepristrasnosti (detachement), tada Ьi nauka, cak i prirodna, Ьila potpuno nemoguca. Ono sto 'sociologija saznanja' previda, upravo је sociologija saznanja, to jest, drustveni ili javni karakter nauke; ona zanemaruje Cinjenicu da bas njena intersubjektivnost i njene institucije, nalazu naucnikovu duhovnu disciplinu, cuvajuCi naucnu objektivnost, kao ј njenu rradiciju da kriricki promislja nove ideje. ш 113 Deraljniju kririkн rzv. "sociologije znanja" moze se naci u gl. 33 moga dela Otvoreno drustvo i njegol'i neprijatelji. ProЬlem naнcne objekrivnosri, kao i njegva zJ.visnost od racionalne kririke i inrersubjektivne proverljivosri rakode је razmotren ovde u rai'. 24, а s izvesnog dшgacijeg gledista, u mome delu Logika naucnog otkrica.

Karl Poper

158 Povezaпo

s tim, mozemo se dotaCi јеdпе od doktriпa, izпeseпih и tacki 6 ( Objektivnost i procena). Tamo smo dokazivali da, posto i samo паuспо istraZivaпje socijalпih proЬlema пeizbezпo utice па socijalпi zivot, пiје moguce da sociolog, svestaп tog uticaja, zadrZi stav tipicпo пezaiпteresovaпog i objektivпog пaucпika. No, ovde псmа пiceg sto Ьi vablo samo za sociologiju. Fizicar ili iпzeпjer su u istom polozaju. I оп­ ај ko пiје sociolog, moze da shvati da otkrice пovog а vioпa ili rakete moze imati ogromaп uticaj па drustvo. Upravo smo skicirali пеkе od iпstitucioпalпih uslova, od cijeg postojaпja zavisi паuспi i iпdustrijski пapredak. No, vazпo је uoCiti da se za veciпu uslova ne moze reCi da је пuzпа, dok опi uzeti svi zajedпo пisu dovoljпi. Ti uslovi пisu пuzпi, posto bez ovih iпstitucija (sem, mozda, jezika) пapredak пе Ьi Ьiо striktпo пemoguc. Uostalom, imali smo "пapredak" od govorne ka pisaпoj reci i dalje (iako ovaj пajraniji razvoj пiје moZda Ьiо pravi naucni пapredak). s druge straпe, sto је jos vazпije, moramo da shvatimo da i s пajboljom iпstitucioпalпom orgaпizacijom па svetu, па­ uспi progres moze jedпom da se zaustavi. Moze doCi, recimo, do epidemije. Svakako је to moguce, jer ako пeki intelektualci reaguju па паuспi пapredak (ili na zahtev za otvaranjem drustva) zapadaпjem u misticizam, svako Ьi mogao da reaguje па isti пасiп. Takva mogucпost moze moZda Ьiti пeutralizo­ vaпa misljenjem novog пiza socijalпih ustaпova, poput vaspitnih, s пamerom da potisnu jedпoobrazпost pogleda па svet, а ohrabre raznoobraznost. Isto tako, ideja napretka i пјепо пeprekidno sireпje mogu imati izvestan uCiпak. No, sve to ne cini пapredak izvesnim. Ne mozemo logicki iskljuCiti, пaime, mogucnost, rесiпю, izvesпe bakterije ili virusa koji Ьi rasprostrli posvuda svoju teznju ka пirvaпi. Tako пalazimo da ni пајЬоlје ustanove пisu пikada pouzdaпe. Као sto smo kazali raпije, "iпstitucije su kao tvrdave;

BEDA ISTORICIZMA

159

moraju Ьiti dobro projektovane i valjano opsluzivane." No, ne mozemo Ьiti nikada sigurni da се pravi covek Ьiti privucen naucnom istrazivanju. Niti pak da се postojati mastoviti ljudi, kadri da smisle nove hipoteze. 1, najzad, mnogo toga zavisi od ciste srece. Jer istina nije oCigledna i Ьilo Ьi pogresno verovati - poput Konta i Mila- da posto jednom "prepreke" (aluzija na Crkvu) budu uklonjene, istinu се uvideti svako ko to odista zeli. Verujem da је moguce uopstiti rezultat ove analize. Ljudski ili licni karakter Ьiсе iracionalan element u vecini, ili pak u svim institucionalnim teorijama drusrva. Suprotno ucenje о svodenju socijalnih reorija na psihologiju,лa isti naCin na koji pokusavamo da svedemo hemiju na fiziku, poCiva, verujem, na nesporazumu. Duguje se on pogresnom verovanju da је taj "metodoloski psihologizam" nuzna posledica metodoloskog individualizma, kao sasvim nepoЬitnog ucenja, koje sve kolektivne pojave svodi na postupke interakcije, ciljeve, nade i misli pojedinaca, kao i tradicijama koje ovi i sazdaju i cuvaju. Ali se moze Ьiti individualist а da se ne prihvata psihologizam. "Metoda nulte hiporeze" konstrukcije racionalnih modela nije psiholoska, nego pre logicka metoda. U stvari, psihologija ne moze Ьiti u osnovi drustvene nauke. Prvo, stoga sto је i sama upravo jedna od socijalnih nauka, а jer se "ljudska priroda" Ьitno menja sa socijalnim ustanovama, ра Ьi njeno proucavanje nalagalo izvesno razumevanje ovih ustanova. Drugo, jer se socijalne nauke uveliko bave promisljenim posledicama, ili reperkusijama, ljudskih postupaka. Dok "nepromisljenost" u tom kontekstu moZda ne oznacava "svesno nemisljenje", vec radije reperkusije koje mogu da uticu na sve inrerese drusrvene jedinke, Ьilo svesne ili nesvesne. lako neko moze da tvrdi da se "zov" planine i teznja za sarnocom mogu objasniti psiholoski, to da, ukoliko suvise ljudi hoce u planine, te tamo ne mogu da uzivaju u samoci, ne

160

Karl Poper

predstavlja psiholosku cinjenicu; no ovaj vid proЬlema u samom је sredistu socijalne teorije. Tako dolazimo do rezultata koji u celosti odudara od inace, pomodnog metoda Konta i Mila. Umesto svodenja socioloskih razmatranja na prividno cvrstu osnovu psihologije ljudske prirode, mi nalazimo da је ljudski faktor krajnje nepouzdan i neulovljiv element u drustvenom zivotu i svim institucijama. Odista, on u krajnjoj liniji ne moie Ьiti potpuno kontrolisan od strane institucija (sto је Spinoza uvideo prvi) 11 4, jer svaki napor da bude potpuno kontrolisan vodi nuzno do tiraпije, to jest, do svemoci ljudskog faktora- do cudi malog broja ljudi, ili cak samo jednog. No, nije li moguce kontrolisati ljudski faktor putem, upravo, nauke, koja је suprotnost toj proizvoljnosti. Nesumnjivo, Ьiologija i psihologija mogu da rese, ili da се uskoro Ьi­ ti kadre da to ucine, "proЬlem pretvaranja coveka". No, ako se one late toga u praksi, morace da razore objektivnost nauke, а time i nauku samu, posto su оЬе one zasnovane na slobodnoj konkurenciji misli, to jest, па slobodi. А da Ьi se razvoj uma nastavio i ljudska racionalnost istrajala, mora Ьiti sacuvana raznovidost pojedinacnih misljenja, njihovih ciljeva i namera (sem u ekstremnim slucajevima, kada је politicka sloboda ugrozena). Cak i emocionalno privlacan poziv ka opstoj stvari, ma kako Ьila ona izvrsna, аре! је za napustanjem svih suparnickih moralnih gledista i uzajamne kritike i argumenata racionalne misli. Evolucionista koji trazi "naucnu" kontrolu covekove prirode ne shvata koliko је taj zahtev samouЬistven. Pokretacka snaga evolucije i napretka је raznovidost materijala, koji moze da omoguCi selekciju. Kad је rec о ljudskoj evoluciji, ona

114

Videti bel. 49, gore.

BEDA ISTORICIZMA

161

је

"sloboda da se bude neohican i razlicit od svog suseda" "ne slagati se s veCinom i iCi svojim putem" .115 Holisticka kontrola koja Ьi vodila izjednacavanju, ne prava vec ljudskih duhova, oznaCila Ьi kraj napretka.

33. ZAKLJUCAK. EMOCIONALNI POZIV ISTORICIZMA listoricizam је veoma star pokret. Njegove najstarije forme, poput ucenja о zivotnim ciklusima gradova drzava i rasa, prethode cak i primitivnom teleoloskom shvatanju о postojanju skrivenih ciljeva 11 6, iza prividno slepih naloga sudhine. Iako је ovo odgonetanje skrivenih ciljeva daleko od nacina naucnog misljenja, ostavilo је bez sumnje tragove i па najsavremenije istoricisticke teorije. Svaki oЬlik isroricizma izrazava osecanje da nas u buducnost vode neke neumoljive sile. Savremeni istoricisti, medutim, kao da nisu svesni drevnosti svog ucenja. Oni veruju- sta Ьi im njihovo obozavanje savremenosti moglo drugo da omoguCi - da је taj njihov vid istoricizma poslednje i najsmelije ostvarenje ljudskog duha, ostvarenje tako zacudujuce novo, da је samo malo ljudi kadro da ga pojmi. Oni, naime, veruju da su upravo otkrili proЬlem promene- inace, jedan od najstarijih proЬlema spekulativne metafizike. Suprotstavljajuci svoje "dinamicko" misljenje svih

115 Videti Vodington: (Naucno stanoviste, 1941, s. 111 i 112), koga niti njegov evolucionizam, niti naucna etika ne sprecavaju da porekne da ra sloboda poseduje bilo kakvu "naucnu vrednosr". Ovaj navod је kririkovan u Put и ropstvo od Hajeka, s. 143. 116 Najbolja imanenrna kririka releoloskog ucenja za koju щаm (takva koja usvaja religioznu racku gledista, а narocito ucenje о kreaciji) sadrzi se u poslednjoj glavi dela Politicka filozofija Platona i Hegela, М. В. Fostera.

162

Karl Poper

raпijih pokoleпja

"statickom", опi vеrији da је njihovo пapre­ dovaпje оmоgисепо ciпjeпicom da "zivimo и epohi revolиci­ je", koja је и toj meri иbrzala nas razvoj, da је socijalпи рrо­ mепи mogиce пeposredпo ispitati tokom samo jedпog zivotпog doba. Ova је prica, паrаvпо, Cista mitologija. Vazпih revolиcija Ьilo је i и vremeпima pre пaseg, а jos od doba Heraklita, promeпe sи izпova razotkrivaпe bez prestaпka.ш Predstaviti, iпасе, tako саsпи idejи za smelu i revolucionarnu, odaje, ро meпi, nehoticпo јеdап пesvesni koпzervativi­ zam; а mi koji promisljamo taj veliki eпtиzijazam za рrоmепи, moze se s pravom zapitati, пiје li to samo јеdпа straпa izvesпog dvogиbog staпovista i пе javlja li se i пeki jedпako sпа­ zап, ипиtrаsпјi otpor koji treba savladati? Bude li to tako, objasпilo Ьi to religiozaп zar kojim se ta stara i teturava filosofija proglasava za posledпje i пајvесе otkroveпje пauke. MoZda se, posle svega, i sami istoricisti Ьоје promeпe, а mozda ih bas strah od promeпe ciпi tako пesposobпim da razumпo reaguju па kritikи koja Ciпi druge tako osetljivim па пjihovo исепје. То gotovo izgleda kao da istoricisti pokиsavaju da паdи za sebe kompeпzacijи zbog guЬitka jedпog пepromeпljivog sveta, priklaпjajuCi se verovaпju da promeпa moze Ьiti predvideпa, budиCi da је odredeпa jedпim пepromeпljivim zakoпom.

11 7 Videti moju knjigu Otvore11o drustvo i 11jegovi neprijatelji, naroCito ·gl. 2 ј dr.; а takoJe ј gl. 1 О, gde se dokazuje da је gubltak nepromenljjvog sveta primjrjvnog zatvorenog drustva deJjmj(no odgovoran za napregnutost cjvjlizacije, kao ј za spremnost prihvatanja Jaznih preimucstava totalitarizma i jstoricizma.

POGOVOR

EDIPOV EFEKAT U NAUCI О DRUSTVU

Poperova kritika istoricizma (Pomalo) ironicnom reCi "istoricizam", oznacio је Poper 118 nacelno stanovise и naиci istorije, koje postavlja da sи sva drи­ stvena dogadanja samo (pojedinacan) izraz и vremenи onog "zaиvek datog" nacina odvijanja, "hoda", ili toka covecanstva, do kojeg Ьi se valjalo dovinuti. Bilo Ьi to ono Jedno koje omogиcava sobom, upravo, sve (upoznali sи ga filozofi, ali i laicko misljenje), takvi sи ро svome karakterи i fizicki zakoni ll& Austrijanac, Karl Rejmund Poper (Karl Raimund Popper), koji се kasnije u Engleskoj poneti plemtcku titulu "ser" (1964. g.), roden је u Ьeckom distriktu ОЬеr Sent Fajt (Ober Sent Feit) 28. Vll 1902. godine. (Svakako) hotimicno, on otpoCinje ашоЬiо· grafsko kazivanje reёima: "U devadesetoj godini postao sam segrt kod jednog starog majstora namestaja ... ", da Ьi do 1928. godine, dovrsio (ipak) studije matematke, filosofije, istorije, psihologije, stekao i zvanje doktora nauka. Predavao је (pocev od 1937. godine) na Novom Zelandu, а od 1946. sve do 1969. godine u Londonskoj skoli za ekonomiju, gde i osniva Katedru za logiku i naucni metod. Umro је 1994. Samosvojan mislilac, iznova kririkovan, "izbegao" је da pripadne "Bei'kom kru· gu" logickih pozitivista (svojih prijatelja Slika, Karnapa i dr.), dok su njegovi (poznari) uёenici Ьili I. Lakatos t Р. Fejerabend. Antiracionalisra, gorljivo је zasrupao (liЬeralistiёku) ideju "orvorenog drustva" ... Neka Poperova dela su: Logika naucnog otkriia, Nolit, Вeograd 199 3, Traganie bez kra;a (intelektualna biografija), Nolir, Beograd 1991; Pretpostauke i pohi;an;a. Rast naucnog saznan;a, Sremski Karlovci 2002. i dr.

164

Milaп

D. Tasic

i hemijske formиle, ... kao sto se, ovoga риtа, dopиsta jednako i da и drиstvenim naиkama Ьиdи to naroCiti "ritmovi", "tendencije" i "seme". Ili: davo и hriscanstvи koji dostaje da objasni zlo и svetи, Heraklitovo otkrice da, mada "sve tece i sve se menja", "svemirom (ipak ) иpravlja grom" i sve иsaglasava, odnosno, Hesiodova vizija ljиdskog roda koji, na liniji moralnog izvrgnиca, iz zlatnog, preko srebrnog zapada, najzad, и gvozdeno doba, kada ga Div иnistava. 1 Platonovo shvatanje о mogиcim oblicima vladavine и drzavi, sledi jednako риt izrodivanja 119 od vladavine Воgи najslicnijih ljиdi, sve do tzv. tiranide, kao sto је i, recimo, ро Hegelи, Citava svetska istorija samo momenat (segment) и trijadicnom samorazvojи Apsolиtnog dиha itd. Tako Ьi i istorija (ovaj риt kao teorijska disciplina) иpoznala neиmoljivи nиznost istorijskih zakona, sto oslobada mogиcnost predvidanja drиstvenih dogadaja, ali i svи raznolikost dogmatskih, totalitarnih i drиgih stremljenja na toj osnovi, и realnom zivotи ljиdske zajednice. Lativsi se da logicki opovrgne "istoricisticke argиmen­ te", Poper је nasao za shodno da ih sve valja podeliti na one koji ne slede metode u nauci fizike (antinaturalisticka ucenja) i takvi koji to cine (pronaturalisticka исеnја), ра tako i ostvarиje, potom, sam kriticke uvide u svako od njih. Inace, na fizickom modelu mi prepoznajemo materijalne celine koje nazivamo "tela", uocavamo stanja (cvrsto, tecno, ... )и kojima se ona nalaze ili роdаји izmeni energije (mehanicke, elektricne, ... ) ... sve do formиlacije izvesnih sиstinskih ispoljenja neke pojave kоји nazivamo "fizicki zakon" i sl. Ova poslednja omogиcava, najzad, da neka pojava neizostavno nastupi, Ьиdи li ispиnjeni potrebni i dovoljni иslovi za to, sto omogиcava samи predvidlji\iost fenomeпa, kao sto i naиka fizike, narocito eksperimentи, 11 9 Saglasno "teoriji ideja ", ро kojoj stvar gubl od svoJe stvarnosti, istinitosti i dobrore, ukoliko se (vise) udaljava od svog oЬiika, ili ideje, kao "11zroka".

POPEROVA KRIТIKA ISTORICIZMA

165

duguje svoju izrazitu pouzdaпost itd. Tako Njutпov zakoп gravitacije pomaze da budu predskazaпa pomraceпja Suпca, ра Ьi апаlоgпо pitaпje u ovoj oЬlasti Ьilo: "Zasto i sociologija пе Ьi, poput astroпomije, mogla па isti пacin da predvida revolucije"(llll). А istoriski zakoпi su do te mere trivijalпi, kaze Poper, da опо sto је пuzпо i opstevazece u пjima samo је zdravorazumsko, posto је predmet istorije пepoпovljiv (uпikalaп) dogadaj, а п е opsti zakoп, ciji је оп izraz. "Kazemo li ", pise оп, "da uzrok smrti Dordaпa Bruпa, to sto је spaljeп па lomaCi, пiје пuzпо pomiпjati, pri tom uпiverzalan zakoп koji glasi da sva ziva Ьiса па visokoj temperaturi umiru" (В: 1. 30). Ili, isprazaп је zakoп "ро kome" је doslo do podele Poljske 1722., izmedu Rusije, Pruske i Austrije, а ciji Ьi sazet iskaz Ьiо: "Armija паd­ mоспа u ljudstvu i bolje пaoruzaпa ... pobeduje u ratu" (0. D. П 25). Valja dodati, medurim, da uz rrivijalпe (Ьапаlпе) postoje i sustiпski (visokoopsti) zakoпi пеkе pojave koje treba traziti, recimo, u (пe)mogucпosti izmireпja religiozпih dogmi i паuспоg misljeпja (vere i razuma) i sl., u prvom slucaju, оdпо­ sпо tezпji ekoпomski razvijeпih zemalja za domiпacijom, u drugom. No, ako istorija, sociologija пе doпose sobom zakoпe, teorije (kao zЬir zakoпa), sisteme (skup teorija), ... poput fizike, hemije, пisu опе utoliko struktuiraпe пi па паСiп holistickiht20 пauka, kao sto је Ьiologija. Doduse је, ро primeru orgaпizma koji је uvek пesto vise по (prosta) suma svojih delova, slucaj to i s drustveпom grupom koja, recimo, zadrzava karakter i опdа kada izguЬi пеkе od Claпova, ра cak i kad опi svi budu zameпjeпi drugim Clanovima 121 , раје celiпa пesvodljiva 120 Od reci to lюlon = celina. 121 Cemu se pribegava u rzv. Gestalr psihologiji.

Milan D. Tasic

166 па

sopstvene elemente и osnovi svakog holistickog исепја. Ali, nalazi Poper, јеdпа dvostruka иpotreba ove reCi Ciпi da polaziste и паисi Ьиdе јеdпа "иkирпоst svih svojstava, ili aspekata stvari, а пarocito relacija medи delovima" 122, а drиgi риt "neka пaroCita svojstva, ili aspekti ... ро kojima је stvar orgaпizovaпa strиktиra, а пе "prost skиp delova" od kojih se sastoji (В. 1. 23 ). Da Ьi оЬа puta zakljcio da пiје mogиce пapisa­ ti istorijи citavog covecaпstva, и sveиkиpпosti mogиcih odпo­ sa i dogadaja и пјеmи ... (ibidem). Naime, tvrdeпje da је celiпa "пesto vise od delova" пiје sasvim odreaeпo 123 , kao Sto i пezive celiпe, bas kao i organizmi, vladajи izvesпom struktиrom 124 • Ili: ako sи delimicпi ogledi пиzпi и prirodпim паиkаmа, пiје to slиcaj i sa oпim па globalпim drиstvima, koji Ьi svima morali Ьiti vrseпi па "holistickoj skali" (24 ). No, izvodeпje ogleda se neizostavпo odrazava па пjegov ishod (Edipov efekat i dr.), а Ьиdе li zamisljeп пovi ogled s drиstvom, и kome Ьi ovaj prvi Ьiо "prirodпo" sadrzaп , пalozilo Ьi to јеdап Ьеskопасап regres. А iпасе је stvar takva da izvodac sam пе moze da ovlada пi svim aspektima ројеdiпаспе pojave, а kamoli Citavog drиstva kao takvog i dr. Kazali smo potom da radije "teпdeпcijom", пеgо rесји "zakoп", Poper ozпacava опо иzastopaп sled jedпih dogadaja iz drиgih, koje пazivamo istorijom. А "beda istoricizma", smatra оп, и tome је, иpravo, sto polaze da "zakoпi razvoja" drиstva imajи, poput prirodпih zakoпa, izvesno пeuslovljeno (apsolutno) vazeпje, а пе i takvo koje zavisi od takozvaпih ро122 Uzima se, recimo, da је melodija nesto vise no prosti niz muzickih (В.

I. 23 ). jer su i tri jabuke na tanjiru nesto vi~e od "prostog zЬira jabuka", posto stupaju и najrazlicitije odnose (В. I. 23 ). 124 ! atomska fizika proucava "sisteme" cestica, ~ ne prosto cestice (Љid.).

tonova

12 3 uне

POPEROVA KRIТIKA ISTORICIZMA

167

cetnih uslova (28)Ш. Smatra se da su takvi: (prirodne) teznje pojedinca ka sreCi, drustva ka (stalnom) napretku ili ka sticanju dobara (Marks) itd., iako, primecuje Poper, ova neizostavno opada sa ubrzanim smanjenjem stanovnistva (28). Ostaje otuda da tendencije koje navodimo, Ьivaju u svakom periodu istorije iznova "proizvodene" naroCitim "pocetnim uslovima" koji Ьi vazili pri tom, sto "cini" da ovi mogu i da prestanu da postoje. А, inace, oni se izvode iz posebnih (psiholoskih i dr.), "lokalnih" ili "zakona srednjega nivoa" vazecih (samo) u tom periodu istorije (kada su i moguca predvidanja), а ne i univerzalno itd. No, izrazito "gnoseoloski" argument Karla Popera u prilog nemogucnosti postojanja istorije kao nauke, Ьiо Ьi u tome da је: 1) "tok ljudske istorije pod strogim uticajem porasta ljudskog saznanja (... ) no, da 2) mi ne mozemo predvideti racionalnim, ili naucnim putem buduCi rast naucnog saznanja. (... )" (Predgovor), koji, tokom dela, on nastoji da uvek iznova obrazlozi. Tako је Poper, odvrativsi se od holistickih i drugih ucenja о zakonomernom toku ljudske istorije i sl., stao na stanoviste metodoloskog individualizma, cije је osnovne postavke izrazio jednom V. Votkins (V. Watkins) recima: "Socijalne procese i dogadaje treba objasniti а) putem nacela ро kojima se vladaju same jedinke koje ucestvuju u njima i Ь) na osnovu opisa odgovarajucih situacja." Naime, u nekom pojedinacnom aktu ljudske prirode, zaCinju se drustvena delovanja, uopste, kao sto na njima izrastaju i ideje i institucije drustva, sve do tradicije koju ono uspostavlja. Ра Ьi, otuda, istorijsko ili sociolosko objasnjenje neke pojave imalo da uvaii (tek) narocitu "logiku situacije", koja sablra 125 Mil i dr.

168

Milan D. Tasic

sav racionalitet ljudskih postupaka, а individualan cin nalaze kao nuzan 126 ••• А to liSava ove nauke Ьilo kakve moCi predvidanja na duzi rok, Ьilo verovanja u zadati "progres" covecanstva, odnosno "smisla" 127 koji ovome pripada od pocetka. Као sto i sobom oslobada celovitu mogucnost pojedinacne odgovornosti i slobode da bude u delovanju izabrano radije ovo, nego ono, а samoj istoriji dat smisao koji se zeli. "Iako istorija nema ciljeva, mozemo јој dodeliti svoje, i mada ona nema smisla, mozemo јој pripisati smisao" (0. D. 25), kaze Poper.

dr Milan D. TASIC

126 " ... па primer, Tolstoj, kaze Poper, kod objasnjenja da nije odluka, vcc "nuznost" natcrala rusku armiju da napusti Moskvu bez borbe i povuce se do mesta gde је mogla da se prehrani. (31)" 127 Poput: "carstva bozjeg", "komunizma", "tacke Omega" i sl.

SPISAK IMENA

в

н

Belarmino (Bellarmino} 135 Berkli (Berkeley} 135 Bor (Bohr) 26 Brauntal (Braunthal) 7 с

fon Hajek' (von Hayek) 7, 69, 111 Haksli (Huxley) 113 Hempe\147 Hilferding (Нilferding) 7 Hjum (Hume) 74 Holdejn (Ј. В. S. Haldan) 131

Cvajg (Zweig) 83

к

D Diem (Duhem) 135

Karnap (Carnap) 128, 163 Koen (Cohen) 71 Kont (Comte) 80,112,118

F

L

Fiser (Fisher) 114 Foster 161 Fridrih (Friedrich) 72

Lajonel RoЬins (Lionel RobЬins) 145 Lipman V. (W. Lippmann) 75 Luter (Luther) 98

G м

Ginzberg (Ginsberg) 69 Gomperc (Gomperz) 85

Makijaveli (Machiavelli) 98, 115 Manhajm (Manhajm) 76, 83, 108 Marsak (Marschack) 144

170

Spisak imena

N

Nojrat (Neurath) 109

Smit (Schmitt) 87 Spengler (Spengler) 115

р

т

Poenkare Anri (Henri Poincare) 135 Polanji (Polanyi) 65

R

Toni (Tawney) 98 (Toynbee) 115 Тroelc (Troeltsch) 88 TojnЬi

v

Rasel (Russell) 75

s Sarzan Florens (Sargant Florence) 144 Sidni (Sidney) 94 Smats (Smuts) 112 Stiven (Stephen) 124

Vajt (White) 147 Vajthed (Whitehead) 112 Veb Beatris (Beatrice Webb) 94 Viko (Vico) 115 Vodington (Waddington) 112 Vunt (Wundt) 13

SADRZAJ ISTORIJSKA BELESKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7 9

UVOD ............................•..........

13

1 ANTIISTORICISТICKA UCENJA ISTORICIZMA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Generalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Eksperiment . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Novina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Slozenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Netacnost predvidanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Objektivnost i procena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Holizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Intuitivno razumevanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kvantitativni metodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

18 20 21 23 24 25 28 30 34

10. Esencijalizam nasuprot nominalizma . . . . . . . . . . .

37

11 PRONATURALISТICKA UCENJA ISTORICIZMA 11. Poredenje sa astronomijom. Dugorocna predvidanja i predvidanja sirokih razmera . . . . . . . . . . . . . . . . . 12. ·Posmatranje kao osnova nauke . . . . . . . . . . . . . . . 13. Drustvena dinamika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14. Istorijski zakoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

46 48 49 51

15. lstorijsko predskazanje nasuprot drustvenog inzen ј eringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16. Teorija istorijskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17. Interpretacija nasuprot planiranja . . . . . . . . . . . . . 18. Zakljucak analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

52 55 58 61

111 KRIТIKA ANTINATURALISТICКIH UCENJA 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26.

Prakticni ciljevi ove kritike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tehnoloski pristup sociologiji . . . . . . . . . . . . . . . . . Fragmentaran inzenjering nasuprot utopijskom . . . Neprirodan savez izmedu istoricizma i utopizma . . Kritika holizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Holisticka teorija drustvenih eksperimenata . . . . . . Promenljivost eksperimentalnih uslova . . . . . . . . . . Da li su generalisanja ogranicena na istorijske periode (etape)? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

65 67 73 79 84 91 100 104

IV KRIТIKA PRONATURALISTICКIH UCENJA 27. Postoji li zakon evolucije? Zakoni i tendencije 28. Metod redukcije. Uzrocno objasnjenje. Predskazanje i predvidanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

124

29. 30. 31. 32. 33.

134 146 150 154 161

Jedinstvo metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Teorijske i istorijske nauke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Logika situacija и istoriji. lstorijska interpretacija . Institucionalna teorija napretka . . . . . . . . . . . . . . . Zakljucak. Emocionalni poziv istoricizma . . . . . . .

POGOVOR

(М.

D. Tasic) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Spisak imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

111

163 169

Karl Poper BEDA ISTORICIZMA Za izdavaca Dijana Dereta David Dereta Glavni urednik Dijana Dereta Lektura 1 Korektura Dijana Stojanovic Likovno-graficka oprema Marina Slavkovic

Prvo DEREТINO izdanje ISBN 978-86-7346-714-6 Tiraz 1000 primeraka Beograd 2009. Izdavac 1Stampa 1 Plasman Graficki atelje DERETA Vladimira Rolovica 94а, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23-99-077; 23-99-078 www.dereta.rs

Knjizare DERETA Knez Mihailova 46, tel: 011/26-27-934, 30-33-503 Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel: 011/ 35-56-445, 30-58-707