Argumenti - časopis za društvenu teoriju i praksu [1] [PDF]

Zitiervorschau

obrazovanje i društvo

Đ uro S u š n jić

PREVRATNIČKA ULOGA IDEJA*

» V id ite . . . , revolucija je priprem ­ ljena na e ste tsk im čajankam a. A onda je tek narod izvojevao stvar i izneo svoju kožu na prodaju« T. Man

U pravu su oni koji prave razliku izm eđu m isli i ideje. Ljudi poseduju m isli, ali 'ideje poseduju ljude. Ne m islim o mi njih, one misle nas. »Da, neki p u t se n a jd rsk ija m isao, m isao na prvi pogled nemogućna, toliko učvrsti u glavi d a je čovek najzad sm atra kao nešto o s tv a rljiv o . . . I ne sam o to: ako je ta id eja u vezi s nekom jakom , strasnom željom , on d a je čovek, bogam i, sm atra, na k ra ju k rajeva, kao nešto fatalno, neizbežno, u n apred određeno, kao nešto što nikako ne može da ne bude, što se m ora dogoditi«.1 »ID E JE U VAZDUHU« Poznajem ljude k o ji čitavog života misle, i koji su gotovi da žrtvuju svoj život za m isli koje m ožda nikada neće živeti u svom m aterijalnom obliku.2 Vođeni nekim čudnim nagonom ili sm islom za ap strak tn u , lo­ gičku, teorijsku istinu, oni uopšte n e b rin u o tom e da li će i kada će njihove istine poslužiti u neke p rak tičn e svrhe — d a li će to biti i tzv životne istine. »Kad ste pod uticajem glavne misli kojoj se potpuno * Poglavlje iz stu dije •hunkcije ideja u dru štvu«. 1. F. D o s t o j e v s k i , Kockar, Rad, Beograd, 1967, str. 187—8. — Da, znam: postoje samo u ljudima; ali baS to i jest uzbudljivo: one žive na račun njih« (A. 2 i d. K ovati lainog novca, str. 192.) 2. »A sem toga mislim kao i ti da čovek nije čovek sve dok nije naiao nešto radi Oi pristao da umre« (2. P. S a r t r. Zrelo doba, Nolit, Beograd, 1965, str. 166). »Pa on ranije bio hiljadu puta gotov da svoj život da za ideju, za nadu, čak i za fantaziju. Goli — to je uvek za njega bilo malo; on j e uvek želeo nešto veliko« (F. D o s t o j e v s k i , Z lotin i kazna. Rad, Beograd 1967, str. 587.)

ideje čega je i živol

argumenti • 7

p o tč in ja v a ju vaš u m i vaše srce, n e z n am k a k o je m o g u će jo š i za dru g o izvan ove m isli?«3 T e o r ijs k i tv rd e ć i n e što što m o žd a p r a k tič n o n ije m o g u će i ostvarljivo, is p re d a ju on i sv o je an đ e o sk e m isli, g o neći ih d a u p rv o m red u o p ra v d a ju sam e sebe sv o jo m istin o m , sv o jim u n u tra š n jim razlozim a i m erilim a o c e n jiv a n ja . N e h a ju o n i š to i k a k o d ru g i m isle o n jih o v im m islim a s o b z iro m n a m e rila tu đ a sa m o m m iš lje n ju , već g rad e sv o je kule u vazduhu, bez o b z ira da li će se u njuh n e k o u se liti. » Im a u čen ja k o ja s u k ao i n a p u š te n e kuće; on e s to je i p o s to je , ali n itk o više ne s ta n u je u n jim a«.4 Ivo A ndrić osta v io n a m je s lik u ju n a k a č is te m isli »koji je bio isp ru ž io ru k e za n a jv iš im i p o s le d n jim istin a m a « .5 U sv etsk o j k n jižev ­ n o s ti ne z n a m za lep ši i ta č n iji op is z a n e s e n ja k a k o ji p lo v i p o d u h o v ­ n im p ro sto rim a , k o ji je svoj život uložio u id eje , i č iji je d u h to lik o o m a đ ija n id eja m a , da je p o tp u n o zab o ra v io n a v a n js k i sv et i njeg o v e o b ičaje. E vo tog m e s ta iz »T ravničk e h ro n ik e« : »Ovaj čovek bez k o re n a i rav n o te ž e, ali č is ta s rc a i lju b o p itljiv a d u h a, im ao je je d in u , n e z d ra v u ali v e lik u i n e seb ič n u s tr a s t: d a p ro d re u s u d b in u lju d s k e m isli m a gde se o n a ja v lja la i m a k o jim p rav c e m išla. Toj s tr a s ti on je služio sav, b ez m ere , b e z o d re đ e n o g c ilja i bez ik ak v ih obzira. Svi relig io z n i i filo zo fsk i p o k r e ti i n a p o ri u is to r iji čov ečanstva, bez razlik e, z a n im a li su n jeg o v d u h i živeli u n je m u , k re ­ ta li se, s u d a ra li i p rela z ili je d a n u d ru g i k ao ta la s i n a m o rsk o j p o v rši­ ni. A svaki o d n jih bio m u je je d n a k o b liz a k i je d n a k o d a le k i s a sva­ k im od n jih o n je m ogao d a se sag lasi li p o tp u n o p o isto v e ti za izvesno v rem e, d ok se n jim e bavi. Ti u n u ta r n ji, d u h o v n i po d v izi b ili su njegov s tv a rn i svet i tu je o n im a o isk re n ih n a d a h n u ć a i d u b o k ih do živ ljaja. Ali to ga je u isto v rem e o d v a ja lo i o tu đ iv a lo o d lju d i i d ru štv a i d o v o ­ dilo u su k o b sa logikom i z d ra v im sm islo m o sta lo g sveta.«6 N a n e sig u rn o m tlu s to ji o n , v a ljd a zbog sv o je d u h o v n e visine. S e je id eje sv u d a o k o sebe, ali ne o č e k u je d a b ilo k o ja o d n j ih p a d n e na p lo d n o tlo i d a iz n je iz ra s te č in je n ic a u o b lik u n e k e u s ta n o v e . Ta n jeg a i ne z a n im a , n a p rim e r, c rk v a k a o u sta n o v a , već sa m o n je n o uč e n je ; n jeg a ne in te re s u je p a r tija , v eć n je n a ideologija; n je m u n išta ne govori život u m e tn ik a u m la d o s ti, o n p ita za n jeg o v u u m etn ičk u po r u k u ; njegove o či g le d a ju k a te d ra lu , ali d u h tra ž i d o g m u n a k o jo j o n a počiva; za n je g a su k o b i v e lik ih d ru štv e n ih k lasa n iš ta n e znače, oni znače n e što sam o k ao s u d a ri r a z lič itih pog led a na sv et; is to r ija za n jeg a n ije ni v o jn a nli p o litič k a , o n tra g a za s m is lo m u im e koga se p u š ta la n a ro d u krv. (Ako n a š a is to r ija n e m a n ik a k v a s m isla i n ije vo­ đ e n a bilo kak v o m id ejo m , z a r je to u o p š te lju d s k a isto rija ? ); p o d rev o ­ lu cijo m raz u m e v a k o re n itu p ro m e n u sta va , a ne s m e n u n a v lasti. P ita m o se: o d a k le dolazi ova v rsta čo v ek a k o ji sle d i tra g svoje ideje, bez o b z ira k a m o ga o n odveo — do ličn e slave ili ja v n e s ra m o ­ te? 7 C ujm o jo š je d n o m o dgovor u m n o g sa b ese d n ik a: »Može b iti d a se ja v a ra m , a ne u m ije m ni d a se izrazim d o b ro , ali m en i se č e sto n a ­ m eće m isao da su teh n ič k i n a p re d a k i re la tiv n i m ir u sv ije tu stv o rili je d n u v rs tu z a tiš ja , je d n u n a ro č itu a tm o s fe ru , v je š ta č k u i n e s tv a rn u , u 3. F. D o s t o j e v s k i , M ladić, Rad, Beograd, 1967, str. 63. »Ali praktična korist ne određuje nikad u povijesti m oralnu vrijednost nekoga djela. Čovječanstvo trajno obogaćuje sam o onaj čovjek koji povećava njegovo znanje o sam om sebi i pojačava njegovu stvaralačku svijest« (Š. C v a j g, M agellan, str. 200.) 4. T. M a n, Legenda o Josipu, I, O. Keršovani, Rijeka, 1960, str. 968. 5. T. M a n, B u den brokovi, II, S v jetlo st, Sarajevo, 1961, str. 246. 6. I. A n d r i ć , Travnička hronika, Prosveta, Beograd, 1962, str. 297—8. »Viši čovek, um no razvijen čovek, koji ide za višom id ejom , često se sasvim odvoji od stvarnosti, postaje sm ešan. ćudljiv i hladan, čak, m ogu da ti kažem, i glup; i ne sam o u praktičnom životu nego na kraju, glup i u svojim teorijam a ( F . D o s t o j e v s k i , M ladić, str. 535.) 7. Do odgovora na ovo pitanje, kako znam o, Marx je došao analizom podele rada u društvu, pa se čitalac upućuje na Rane radove (Kultura, Zagreb, 1953) i K apital.

8 - argumenti

kojoj jedna klasa ljudi, takozvanih inteligenata, može slobodno da se preda dokonoj i zanim ljivoj igri s idejam a i 'pogledima na život i svi­ j e t ’. Jednu v rstu staklenih bašta duha sa vještačkom klimom i egzo tičnom florom, a bez ikakve veze sa zemljom, stvarnim a tvrdim tlom po kome se kreću m ase živih ljudi. Vi m islite da raspravljate o sudbini tih m asa i njihovoj upotrebi u borbam a za postizanje viših ciljeva koje im vi postavljate a, u stvari, kotači koji se okreću u vašim glava­ ma nem aju nikakve veze sa životom mase, ni sa životom uopšte. Tu vaša igra postaje opasna, ili b ar može da postane opasna, i za druge j za vas same.«8 A nešto dalje naš pisac zaključuje: »Izgleda da je ovom sadašnjem n a ra štaju više stalo do njegovih shvatanja o životu nego do života sa­ mog. To izgleda Judo i to je njoj potp u n o neshvatljivo ali je tako. I zbog toga život gubi od vrednosti i sav se troši u rečima«.9 Misao nije sav život, ali bez misli o životu nije ljudski život.10 Ko­ liko se m isli ne ostvaruje za našega života, ali zar su te misli m anje vredne ili m anje ljudske? Zar naši učitelji nisu zapisali u »Nemačkoj ideologiji«: »Istinski socijalizam je s t najsavršeniji literarni pokret koji je nastao bez realnog pa rtijsk o g interesa, i k o ji sad, pošto se kom uni­ stička p a rtija obrazovala, hoće uprkos njoj da i dalje postoji«. U mi­ slim a čovek prvi p u t proživi svoj život. Ako se desi da se njegove misli ostvare, onda je on i po drugi p u t živeo.11 Divno je zapazio Anatol Frans: » ... Ako se čak ta republika ne bi nikada ni ostvarila, ja bih čestitao sebi što sam o njoj prosanjao. D opušteno je zidati u Utopiji. I sam Ogist Kont, koji je sebi laskao d a izgrađuje sam o na činjenicam a pozitivne nauke, stavio je K am panelu u kalendar velikih ljudi«.12 Im a ideja koje m ožda nikad neće zapaliti varnicu u životu čoveka od krvi i m esa. Zašto se za ideju koja nem a izgleda da se ostvari za života može položiti i sam život? Zato što je ideja večna, i preko nje čovek ulazi u večnost. Čovek um ire, njegova ideja živi. Čovek se može u ništiti, ali id eja ne može. Kao što im a vojnika koji u boju pucaju ali ne pogađaju, tako im a i hero ja duha, čije reči odlaze u vetar na sve č etiri stra n e sveta, a d a se skoro nikad ne ovaplote u društvenim usta­ novam a. Svaka njegova reč čista je svetlost razum a, »oštrija od svakog mača«, ali nije o štra s obje strane, nego sam o s one k o ja se o štri u borbi s drugim razum nim rečim a. O. H aksli blizu je istine kada veli: » — Ako je ikad postojao neki čovek od razum a, to je bio Erazm o Svet ga je u početku slušao — slušao tog novog virtuoza koji je svirao na onom izvrsnom i neiscrpnom in stru m en tu , poznatom pod imenom intelekt. Čak m u se i divio, čak ga je i poštovao. No da li je on uspeo 8. I. A n d r i ć , Na Drini ćuprija. Prosveta, Beograd, 1971, str. 277. »Pful je bio jedan od onih teoretičara koii su toliko zaljubljeni u svoju teoriju da zaboravljaju cilj teorije — njenu primcnn u praksi; on je iz ljubavi prema teoriji mrzeo svaku praksu i nije hteo da čuje za nju. On se čak radovao neuspehu, jer mu je neuspeh, koji ic poticao 5,0 sc V praksi otstunilo od teorije, samo dokazivao da je njegova teoriia tačna« (L. N. T o l s t o i Rat i mir, II, Prosveta, Beograd, 1965. str. 54): » . . . da vidi jedan tok dogadaia kop sc uvek okreće protiv njega, i to na tako kritičan i svirep način, kao da ih je neko namerno ustremio protiv njega samo da bi unizio njegove spekulacije« (L. S t e r n , Tristram Senai,str.29. 9. I. A n d r i ć , Na Drini ćuprija, str. 287. »Mislioci često postaju žrtve svojih kabinetskih tvorevina i onda se najviše boje da neko, naročito život, ne bi pogazio njihove crteže. Cak i kod Arhimeda oni su bili nacrtani na pesku« (L. L e o n o v , Ruska suma, 10. »Jer se ne može misliti a da se ne postoji, ali se može sasvim lepo postojati a da 11. »Stvarati, znači dvaput živjeti« (A. C a m u s. Mit o Sizifu, Zora, Zagreb 1971. str. 88). »No možda su u krajnjoj liniji oni bili mudriji od mene, svi ti moji bečki priiatclji, jet su zbog svake stvari patili tek onda kada bi do nje stvarno došlo, dok sam ja nesreću podnosio već unapred u mašti a zatim po drugi put u stvarnosti« (S. C v a j g, Juierasnp svet, Matica srpska 1952, str. 395. ... . . , , 12. Savremena istorija, II, str. 280. »Bilo mi ic suđeno da preživim svu tu budućnost pročitavši je naipre iz knjiga, da je preživim u snovima, u nadama, u stra sn o m prijatnom uzbuđenju mladalačkog duha« (F. D o s t o j e v s k i , N ietolka N/ezvanova, str. 128). »U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe nječ . . . Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa niie postalo što je postalo. U njoj bješe život, i život bješe vidjelo ljudima. T vidjelo se svijetli u tami, i tama ga ne obuze« »Jevandel/e po Jovanu, gl.1, 1—5).

argumenti - 9

da lju d e p o d s ta k n e da se v la d a ju o n a k o k a k o je o n to želeo — razu m n o , p r is to jn o ili b a r n e što m a n je sv in jsk i nego o b ičn o ? N ije. A o n d a se p o ja v lju je L u te r — p u n žestine, p u n s tra s ti, lu đ a k ikoji je u svom lu d ilu p u n v ere u o n o što n ik ak v u v e ru ne zaslu žu je! V ikao je n a sav glas i lju d i s u p ro sto s rlja li za n jim . N ik o više n ije h teo d a sluša E ra zm a ; pso v a li su ga zbog njegov e raz u m n o sti. S a d je L u te r bio v a­ žan . . . A E ra zm o — sa m o ra z u m i p r is to jn o s t; ali k a k o je o n b io m u ­ d rac , n ije im ao snage da lju d e p o k re n e n a a k c i j u . . . Č oveka b o li k ad vidi k a k o je n e isk v a re n a p a m e t n em o ćn a« .13 »I zm e đ u d ru š tv a i n jeg o ­ v ih ideja — zid«.1* R a zum ljivo je da u m a n čovek silo v ito m isli o sv o jo j id eji, d a je n jo m e o p s e d n u t,15 d a do k r a jn jih m o g u ćn o sti is tra ž u je veze i p o sle d ic e svoje id e je u o d n o su na druge ideje, i d a se to k o m v rem e n a p o isto v e ti sa id e jo m ta k o sn ažn o da je gotov u m re ti za n ju .16 Ali o n o g a tre n u tk a ka d a sa zn a jn i in te re s za id e ju p re đ e u s tr a s t, k a d a je o n p o č in je b r a ­ n iti ne više sam o ra z u m n im nego i n e ra z u m n im sre d stv im a , ja s n o je da više n ije reč o ideji, nego o u v e re n ju . P o što u sv o ju id e ju ve ru je , n a njegovom d u h o v n o m n e b u n e m a n i je d n o g o b lač k a su m n je . S ad a m u njegovo u v e re n je sm e ta d a s v o ju id e ju o b o g a ć u je no v im razlo zim a i isk u stv im a , i ta k o se u s k o ro n a đ e ta m o gde n ije n i s lu tio — p o s ta o je do g m atik . D irk em je p rim e tio : »Bez s u m n je , do k le god su k o b p o s to ji sa m o izm e đ u a p s tr a k tn ih id eja , n e m a ničega n a ro č ito bolnog , j e r n e m a n ičeg a n a ro č ito dubo k o g . O b la st tih id e ja je u isti m a h i n a jv iša i n a jp o v rš n ija o b la s t sv esti, i p ro m e n e k o je se u n jo j d o g a đ a ju , b u d u ć i d a n e m a ju š iro k ih o d jek a , sasvim n a s sla b o p o g a đ a ju . Ali k a d je u p ita n ju u v e re n je do k o je g n am je sta lo , m i n e d o p u š ta m o i ne m o žem o d o p u s titi d a se ru k a n a n jeg a n e k a ž n je n o digne. S v ak a p o v re d a u p ra v lje n a p ro tiv n je g a izaziva em o ­ tiv n u re a k c iju , više ili m a n je ž e sto k u , k o ja se o k reć e p ro tiv izv ršio ca p o vrede.«17 O buzet siln o m željo m d a is p ita b itn e veze sv o je id eje isa d ru g im id eja m a , te o rijs k i d u h z a n e m a ru je — sv esn o ili n e sv esn o — d a m isli o s u š tin s k im ve z am a sv o je id e je sa s v a k o d n ev n im životom . Dva s is te m a — s iste m id e ja i d ru štv e n i s is te m — žive je d a n p o r e d d ru g o g a bez s a ra d n je i ra z u m e v a n ja . To je o no s ta n je k a d je » p rak tičn i živ o t je d ­ n a k o ta k o bez d u h a , k ao š to je du h o v n i živ o t n e p ra k tič a n « .18 T e o rijsk i d uh, k o ji s tv a ra svoje te o rije bez o b z ira n a p ra k tič n e m o g u ćn o sti n ji­ hove p rim e n e , p o d s e ć a n a k ro ja č a k o ji u n a p re d š ije o d ela iste veli­ čine i b o je za lju d e ra z lič ite visin e i u k u sa . »DUH M O ŽE DA IM A D E T E « D ovoljno sa m re k a o o o d v o je n o s ti te o rijs k o g o d p ra k tič n o g u m a. Ako se te o rija ne s p o ra z u m ev a sa p ra k s o m , o n d a je i ta j n e sp o ra z u m p o tre b n o te o rijs k i o b ja s n iti, č in je n ic a d a a p s tr a k tn e , logičke ili te o r ij­ ske m isli ne p r o d ir u u svak o d n ev n i život, govori n e sam o o izv esn im n e d o sta c im a t ih m isli nego i o d ru štv u u k o m e jo š ne živi in te re s za 13. O. H a k s l i , Setn i K rom , SKZ, Beograd, 1974, str. 146—7. 14. V. I g o , č o v e k k o ji se sm eje, Rad, Beograd, 1959, str. 564. »Ti toliko razumni ljudi obično ništa do razuma nemaju; m isle sam o glavom , iako treba m isliti celim telom i ćelom dušom« (M. d e U n a m u n o . Život Don K tho ta i Sanča, str. 148). 15. »Misli se ne mogu potisnuti kao ni reka« (V. I g o . Jadnici, II, Rad, Beograd 1960, str. 361. 16. »Jer bi za njega bilo strašno da se rastane s tom stalnom idejom kojoj je žrtvovao ceo život i čija je osnova ipak vrlo duboka i ozbiljna pošto je u početku njegov poziv bio istinski« (F. D o s t o j e v s k i , N je to čk a N jezvan ova, str. 50). 17. E. D i r k e m , O po d e li dru štven o g rada, Prosveta, Beograd 1972, str. 133. 18. M a r x - E n g e l s , Rani radovi, Kultura, Zagreb 1953, str. 85. Praktičan duh sklon ie da osudi teorijski duh: »Sve sam a pozorišna grmljavina«; »Tvoie reči ispare prc no što stignu do m ojih ušiju«; »Iz tvojih reči urla pustinja«; »Ti s : učena budala« itu.

10 - argumenti

te imisli. »Za filozofa je to jedan od najtežih zadataka da iz sveta misli iziđu u stvarni svet« — prim etio je M arks.19 Dva su razloga što sprečavaju plodnu razm enu između duha i stvar­ nosti. Prvi je jezik. M arks ističe da je neposredna stvarnost misli jezik i da bi filozofi m orali samo da svoj jezik svedu na običan jezik, iz kojeg je njihov jezik apstrahovan, pa da saznaju da je njihov jezik sam o preokrenuti jezik stvarnog sveta i da uvide da n iti misli niti jezik ne obrazuju za sebe izvesna svojstvena carstva; da su ona samo ispoljavanja stvarnoga života. Problem prelaženja iz sveta m isli u stvarni svet pretv ara se u problem prelaženja iz jezika u život.20 Drugi razlog slabe povezanosti teorije s praksom čisto je društvene prirode. Ako u društvu ne postoje snage čiji bi se interesi, potrebe i očekivanja slagali sa nekom teorijom , onda to više nije problem teorije ili njenog jezika, nego odsustva socijalnog posrednika koji bi teoriju sproveo u život. Klasici m arksizm a bili su svesni ovih okolnosti kada su govorili: »Postojanje revolucionarnih misli u izvesnoj određenoj eposi p retpostavlja već postojanje izvesne revolucionarne klase«.21 Čovek je individualno i društveno biće, što znači da je njegova duša ispunjena ne sam o ličnim nego i društvenim sadržajim a. Svaka njegova m isao, m a kako ap strak tn im jezikom izrečena, naseljena je i društvenim iskustvom i društven im potrebam a.22 Ona može biti za­ ustavljena na pola pu ta — bilo zbog nerazum ljivog jezika kojim je iska­ zana, bilo zbog toga što u društvu ne nailazi na odziv — ali jednom rođena ona nikad ne um ire, ona se sam o odm ara i čeka svoj čas kada će da zapali um ove i srca neke klase, neke generacije ili čitave epohe.23 M isao je moć k oju valja poštovati, ako joj se baš neće klanjati. Ona podleže logičkoj organizaciji, i prem a pravilim a logičkog zaključi­ vanja može se povezati sa drugim m islim a u neprotivrečan sistem. Ali ne može se zam isliti čovek toliko zatvorenog duha koji bi da »sam u sebi počiva dan i noć«, i čiji sistem m isli ne bi s vrem ena na vrem e bio potresan iznutra ili izvana. Iznutra, svesnim , podsvesnim i nesvesnim silam a, koje se bune protiv čiste logike, a izvana društvenim promenam a. Pored toga što se m isao s tru k tu rira logički, ona se nužno struktu rira i psihološki i socijalno (što se odm ah vidi iz pojm a »stratifikovana svest«). Prem a tom e, zatvoreni duh m o ra se otvoriti ako ne želi da propadne, tj. m ora se suočiti sa novim činjenicam a — psihološkim i društvenim . Hegel je dobro znao šta govori kada je istakao: »Jer, čovek nije u sta n ju da izdrži u u n u trašn jem kao takvom , u čistom m išljenju, u svetu zakona i njihovoj opštosti, već m u je potreban takođe čulan život, osećanje, srce, duševnost itd.«24 19. Nemačka ideologija, Kultura, Beograd, 1964, str. 181 (str. 17—18). 20. O. c. »Cini mi se da postoji samo ona reč koja je »postala telo«, jer su jedino za nju svedoćili, udruženi, ljudski napor i logika materije, dok mi neovaploćena reč izgleda samo prazan i varljiv zvuk koji još nije uspeo da se otme okovima haosa što nas okružuje« (I. A n d r i ć , Staze, lica, predeli, Prosveta, Beograd, 1964, str. 103). 21. Nemačka ideologija, str. 48. Lenjin upozorava i na drugu stranu: »Bez revolucionarne teorije ne može biti ni revolucionarnog pokreta« (Izabrana dela, tom 3, Kultura, Beograd, 1960, str. 242). 22. »Pitanje je može li sc ljudskim jezikom savršeno izraziti istina; jezik je postao od životinjskih uzvika i zadržao je njihovo obeležje; on izražava osećanja, strasti, potrebe, radost, i bol, mržnju i ljubav. On nije stvoren da kazuje istinu« (A. F r a n s, Živoj u cvetu, str. 212). »Stoproccntna istina ne postoji isto tako kao ni stoprocentan alkohol« (S. F r o j d , prema: S C v a j g , Jučerašnji svet, str. 410). 23. »Pojavio sc tada m a r k siz a m ... On je postao moćna snaga veka« (B. P a s t e r n a k , D oktor Zivago, II, Prosveta, Beograd, 1975, str. 243). 24. G V. F. H e g c l , E stetika, I, Kultura, Beograd, 1970, str. 99. Kao dobar Hcgclov učenik, Marx je i sam pisao: »Psihološki je zakon da se teorijski duh koji sc u sebi oslobodio pretvara u praktičnu energiju, istupajući kao volja iz Amentova carstva sjcnki, i da se okiecc protiv stvarnosti svijeta koja postoji bez njega ( . . . ) . Na taj način što sc filozofija kao volja okreće protiv pojavnog svijeta, sistem se degradira do apstraktnog totaliteta, to jest on je postao jedna strana svijeta, kojoj se suprotstavlja neka druga strana. Njegov odnos prema svijetu je odnos refleksije. Oduševljen nagonom aa se ostvari, on stupa u sukob sa svim onim što se razlikuje od njega. Unutrašnja samodovoljnost i zaokruženost poremećeni su. Sto je bila unutrašnja svjetlost to postaje plamen koji saziže i koji se okreće k spoljašnjem. Odavde izlazi konsekvencija da je prožimanje svijeta filozofijom u isti mah i prožimanje

argumenti - 11

Č ista m isao, k o ja ne b i o tv a ra la d u h i s rc e d ru g o g čoveka,25 ne bi zaslužila im e lju d s k e m isli i m o ra la b i se o d b a c iti k ao n e is tin ita i su ­ višna.26 Z ašto m i ne o d b a c u je m o b a jk u k ao n e is tin itu i su v išn u , iak o je u d a lje n a od s tv a rn o s ti p re k o se d am m o ra i s e d a m g o ra? Z ato š to u b a jc i im a m nogo istin sk o g ,27 tj. m no g o lju d sk o g . U »Belim noćim a« p rič a se o b a jc i: »A ta k o se lako, ta k o se p r iro d n o s tv a r a ta b a jk a , taj fa n ta s tič n i svet! I kao d a sve to i n ije u tv ara ! B ogam i, gotov sam p o nekog tre n u tk a d a v e ru je m d a ta j život n ije u z b u đ e n je o se ća n ja , n ije v a rk a u o b ra ž e n ja — nego n e š to z a ista stv a rn o , p ra v o , b itn o ! Z ašto se onda, rec ite , N astjenjika, z a što s e u tak v o m tre n u tk u steže d u h ? Z ašto se, n e k o m č a ro lijo m , po nekoj n ep o z n ato j ću d i, po v ećav a k rv n i p ritis a k , liju suze iz o č iju z a n ese n jak a , gore m u b led i, p o k v a šen i o b razi, i n e­ odoljiv o m ra d o š ć u se isp u n ja v a celo n jeg o v o biće?«28 K a d ve lik a n d u h a o tk rije n e k u m la d u istin u , o d m a h je p re d a je u n a ru č je sv etu , k a k o bi se i sam p o d m la d io . Ali o v aj svet, n a v ik n u t na d ru g e p e sm e (»ko ne voli vino, žene, p e sm u , ta tr i č u d a , celog života osta ć e luda«), ose ća m la d u is tin u k ao p r e tn ju 29 ili u v red u . Is tin a je ovde p la n ira n i g o st sam o z a n e k e p rilik e (o b ičn o svečane), ali re tk o d o ­ m aćin. Š ta p r e o s ta je n a šem h e ro ju m isli nego d a se, p o p u t T o m asa M incera, m oleći dspoveda: »Ne težim ni za čim d ru g im sem za tim d a p rih v a tite živu reč u k o jo j živim i dišem , 'kako m i se n e b i p ra z n a v ratila . P riv ijte je svojim src im a , z a k ljin je m vas c rv e n o m k rv lju H risto v o m . J a tra ž im o d vas da m i p oložite ra č u n , a i ja v a m a želim d a p o lo žim ra č u n . N e b u d e m li rasp o la g ao tim u m ećem , n e k a m e p re v re m e n a i v e č ita s m r t u zm e pod svoje. V eću n e k u zalogu ne m ogu v am d a ti.« 30 Još p o s to je sta z e k o jim a lju d s k a n o g a n ije k ro čila, ali d u h jest. S a d a d u h poziva lju d s k u s k u p in u d a s e u p u s ti u p ro v e ra v a n je njegove istin e ,31 k a k o b i d u h o v n o sv etio p o s ta lo s v e to v n a v a tra . N e k a narod istin u duh a peva.32 »M olite se B ogu za n a s d a r ije č g o sp o d n ja trč i, i da se sla v i k ao i m e đ u vam a«.33 Uvek n a iđ e is to rijs k i t re n u ta k k a d a se re č u seli u telo. T aj tre n d o ­ ka z u je d a u s m e n a ili p ism e n a se tv a reč i i m isli n ije b ila u z a lu d n a , i d a n a m e s tu gde je n e k a d p o s ija n a re č ili m isa o n ik n e b u n a ili rev o lu ­ c ija .34 N e d a se istre b iti »zm ajevo sem e« i gde go d se p rim i b a r m alčice, filozofije svjetovnošću, da je ostvarenje filozofije u isti m ah i njen gubitak, da je ono izvan nje protiv čega se ona bori njen vlastiti unutrašnji nedostatak, da tokom borbe ona sama upravo pada u slabosti koje suzbija kod svoje su protn osti, i da ona te slabosti ukida tek na taj način što pada u njih. Ono što joj se su protstavlja i protiv čega se ona bori uvijek je istovjetno s njom , sam o s obrnutim faktorima« (K. M a r x, R azlika izm eđ u D em okritove i E piku rove filo zo fije p riro d e , Beograd, 1963, str. 67—8). 25. ». . . širom otvorena vrata iz čoveka u čoveka . . .« (S. M a r i ć). 26. »Jer lirski pesnik ne živi ako ne postoji na živim ustim a svojih savrem enika i ako ga savrem enici ne pozivaju u pom oć kad god im aju da sam i izraze najzagonetnije slučajeve srca i savesti« (J. D u č i ć. Blago cara Radovana, Svjetlost, Sarajevo 1969, str. 287). 27. .K ak o m nogo istin skog im a u bajkama!« (V. I g o, C ovek k o ji se sm eje, str. 278). 28. F. D o s t o j e v s k i , Bele noći, Rad, Beograd, 1967, str. 26. 29. »Misao im a uvek u sebi neku količinu unutrašnje pobune« (V. I g o. Jadnici, II, str. 617). 30. N avedeno prema: K. M a n h a j m , Ideo lo g ija i u to p ija , N olit, Beograd, 1968, str. 176. »Ova je čaša novi zavjet m ojom krvi koja se za vas proljeva« (Jevanđelje po Luci, gl. 22, 20). Narod je ćutanje. Postaću veliki zastupnik toe ćutanja. Govoriću ispred m alih velikim a i ispred nejakih silnim a. To je cilj m oje sudbine« (V. I g o, Č ovek k o ji se sm eje, str. 561). »Ljudski rod su usta, ja sam njihov vapaj« (op. c it. str. 534). 31. »Ovo je istinita riječ i dostojna svakog prim anja« (T im o tije poslan ica p rva , gl. 4, 9). »Kakva je korist, braćo m oja, ako ko reče da im a vjeru a djela nema? Zar ga m ože vjera sp asiti. Tako i vjera ako nem a djela m rtva je po sebi« (Poslanica Jakovljeva, gl. 2, 14— 17), »Jer kao što je tijelo bez duha m rtvo, tako je i vjera bez dobrijeh djela mrtva« (Poslanica Jakovljeva, gl. 2, 26). 32. ». . . izgleda da se cela zem lja ljulja pod teretom tvoje m oćne m isli . . .« (A. 2 i d. P lodovi, S vjetlost, Sarajevo 1958, str. 98). 33. Solun janim a poslan ica druga, gl. 3, 1. »Nego da se zbude pismo« (Jevanđelje po Jovanu, gl. 13, 18). 34. »Ti držiš te teorije za prazne riječi . . . ali dolazi m om enat kada se one pretvaraju u m etke ili giljotinu« ( H o n o r e d e B a l z a c , Propale ilu zije, str. 438). »Kada sam m alo pre čitao rukopis, učinilo mi se kao da čujem u daljini kako tutnji revolucija« (H. I b z e n. N ep rija te lj naroda, Epoha, Zagreb 1968, str. 47).

12 - argumenti

izazove revolucionarni d rh ta j. Dostojevski je pisao: »S druge strane, sve vaše misli, sve seme koje ste bacili i koje ste možda zaboravili, ovaplotiće se i porasti. Onaj koji je dobio od vas daće dalje drugome. I kako možete znati kakvog će te udela im ati u budućem rešavanju sudbine čovečanstva? Ako vas, pak, znanje i ceo život u takvom poslu uzdignu dotle da budete u stanju da bacite ogromno seme, da ostavite svetu veliku misao, onda .. .a35 Duh m ora da ima dece. Meni je bliska budistička m isao — koja je u m oju dušu ušla čitanjem i prom išljanjem književnih dela — da sve što ljudski duh čini, m ora im ati neke posledice, i ostaviti traga na stva­ rim a i ljudim a, m akar u dalekoj budućnosti.36 Prom ene u duhu najčešće prethode prom enam a u vanjskoj stvarnosti. Sve dram e sveta odigrale su se prvo u (nečijoj) svesti; sve revolucije su se prvo dogodile u ljud­ skom duhu. Otuda je M arks bio u pravu kada je prim etio da je »spor oko stvarnosti ili nestvarnosti m išljenja izolovanog od prakse čisto sholastičko pitanje.«37 »IDEJA KOJA JE DOSPELA NA ULICU« Od velikih ideja najviše koristi im a imali čovek, iako on ne voli velike ideje, zbog njihove udaljenosti od njegova iskustva i svakodnev­ nih nvika. Malo je, dake, ljudi koji vole ideje, a ideje bez ljubavi ne m ogu da istinski žive, kao ni sve drugo u ovom svetu. Neka m i oprosti mali čovek na velikom p reterivanju . U stvari sam m orao reći da mali čovek voli ideje, ali u nekom vidljivom obliku. On nije k adar da obujm i i pojm i ideju boga, ali ako m u se ta ideja predoči u kamenom , drve­ nom ili ljudskom obliku, 'sklon je da se pred njom klanja ili m oli na kolenim a; on ne shvata ništa od ideje hrišćanstva, ali voli i razum e tu ideju u obliku H rista, crkve ili nekog m učenika;37®on ne veruje u ideju spasenja, on veruje u spasitelja koji je za njega duh koji hoda; on ne razum e sim bolički sm isao pričesti ali doživljava uzim anje hleba i vina kao unošenje u sebe m esa i krvi Isusove;38 n jem u nije jasan filozofski pojam slobode, on voli razvijenu »zastavu velike ideje« i ide da za nju u m re na dru m u ;39 on ne razum e ideju na kojoj počiva rad lokomotive, ali ga to ne sm eta da se na njoj vozi i da ga drugi vozaju;40 šta se on m ora razum e ti u ideologiju svoga p okreta, kada njega pokreće magne­ tični vođa.41 U kratko: m ali čovek ne voli i ne razum e ideju u njenim a p stra k tn im saznajnim , etičkim , estetskim itd. dim enzijam a, on je voli i razum e sam o ako m u se ta ideja prevede na konkretni jezik njegovih interesa, po treb a i očekivanja. Id eja o tv ara v rata svakog srca i »gvozde­ 35. Idiot, II, str. 105. »Snovi filozofa su u sva vremena podsticali ljude od dela i oni su se prihvatili da ih ostvare. NaSa misao stvara budućnost« (A. F r a n s, Savremena iston/a, II, Prosveta, Beograd 1948, str. 280). 36. »Vi znate da reč ni kad je u najdubljoj Sumi izgovorena ne ostaje namcstu a pogotovu kad se napiSe ili čak i drugima kaže« (I. A n d r i ć, Prokleta avlija, str. 110). 0 ovome Sire: F u n g J u - L a n , I storija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1971. 37. »Mi ne možemo razmišljati na krilima vjetra. S druge strane, iako je bitno da nogama stojimo čvrsto na zemlji, isto je tako važno da nam glave ne ostanu na razini tla« (A. M a I v a n , Antimemoari, Naprijed, Zagreb, 1969, str. 316). Marxove reči »svaki korak stvarnog pokreta važniji je nego tuce programa«, ponavljati u epohi teoriske zbrke, to je isto Sto i pri susretu sprovoda vikati: »dabogda i sutra nosili« ( L e n j i n , Izabrana dela, III, Kultura, Bgd. I960, str. 242). , . . .. 37a »— Da m učenici dokazuju neSto Sto se tiče istine neke stvari: toliko je malo istinito da bih mogao da poreknem da je ikada uopStc jedan mučenik imao iSta sa istinom« (F. N i č c, Antihrist, Grafos, Beograd 1976, str. 70). i z « 38. »Jer je tijelo moje pravo jelo i krv moja pravo piće«, Jevanđelje po Jovanu, gl. o, 35 »I riječ postade tijelo i useli se u nas puno blagodati i istine« (O. c. gl. 1, 1—5). »Kad bi vam se matematički dokazalo da je istina van Hrista, onda biste radije pristali da ostanete sa Hristom nego sa istinom? Jeste li to kazali? Jeste li?« (F. D o s t o je v s k i, Zl, dust, I, Rad, Beograd. 1967, str. 268). 39. F. D o s t o j e v s k i , Zli dusi, II, str. 340. 40. »Ali trebalo je ioS mnogo vremena, volje i čak fizičkog granicu sm elosti veka, oživi u posluSnu i praktičnu maSinu« (L Kultura, Beograd 1967, str. 258). . . . , m i___ 41. »Vođ koji nema ljubav i poverenje naroda samo je bedna lutka« ( V e r k o r , Cutanje mora. Rad, Beograd, 1964. str. 21).

argumenti • 13

na v ra ta grada« a ko izađe n a u lic u u v id ljiv o m o b lik u . »Tako je bilo već n e k o lik o p u ta u is to r iji. Ono što je id ea ln o i u zvišeno, p o sta lo je g ru b o , m ate rijaliz o v a lo se«.42 D anas u to p ija , s u tr a m eso i k rv — d o b ro veli V. Igo. N a ro d p re tv a ra m eta fiz ič k e id e je u sv o ju s u d b in u a k o u n jim a p re ­ p ozna sebe. S p o jiti čiste id eje sa lju d s k im in te re s im a — to znači s p u ­ s titi p o ja m u re a ln o s t i podići re a ln o s t do visine p o jm a . »I ta k o jed n a istin ita re a ln o s t je s t sa m o o n a r e a ln o s t k o ja je sa o b ra z n a p o jm u , i to is tin ita za to što u n jo j sa m a id e ja p rib a v lja sebi egzisten ciju « .43 N a v e liku ža lo st filozofa v a lja reć i d a se o stva ren a istin a p o jm a ja k o ra z lik u je od njegove te o r ijs k e istin e. K a d se p re đ e o d lju b a v i p re m a je d n o m p o jm u (id ealn a ili b a r te o rijs k a d e fin icija) n a lju b a v p re m a o b lik u toga p o jm a (e m p irijs k i ili in stitu c io n a ln o d e fin isa n p o ­ jam ), tek se o n d a vidi sva ra z lik a n a š te tu p o jm a i n a k o ris t rea ln o sti. N a p rim e r: id ea ln a ili te o r ijs k a d e fin ic ija čo v ek a k a o sv e stra n o razvi­ je n e ličnosti, u p ra k s i se p rev o d i u d e fin ic iju čo v ek a k ao h o m o politicusa, h om o fab e ra , ho m o oec o n o m ic u sa , h o m o tec n ic u sa itd .44 S vaka k o n k re tn a d e fin icija izražava p o n e k u lju d s k u m o g u ćn o st, ali ni je d n a , n iti sve za je d n o , ne is c r p lju ju p o ja m čoveka. K a d se k aže čovek je »to i to«, i nesvesno s e v rši r e d u k c ija s u š tin e n a p o jav u . Id ea l čoveka je p o p u t su n ca: d alek o je, ali n as g re je sv o jim zra c im a . Id ea l, d ak le, m o ra d a ra d i u p ra k s i. »T reba d a čovečji d u h m ože d a u d iše , d a p ije i da je d e ideal. Id e a l im a p rav o d a kaže: P rim ite , ovo je m o je telo , ovo je m o ja krv. M u d ro st je sveto p ričešće« .45 » Id eju a p s tr a k tn u tre b a p retv o riti u id e ju k o n k re tn u ; u k o lik o izgu b i u lep o ti u to lik o d o b ija u k o ris n o ­ sti, o n a p o s ta je m a n ja ali bo lja« .46 O sv a jaju ć i svet, d u h zn a da gub i n e š to o d sv o je v eličin e i lep o te, ali u isto v rem e sa zn a je ra z lik u izm e đ u o n o g a š to je m o g u će o s tv a riti i o noga š to p r e o s ta je d a se s a n ja (» je r m o ja b e s je d a n e m ože u vas d a stane«). To je o n a j d a n k a d a se ra z lu č u je id e a ln o n e b o o d re a ln e zem lje, ili, k a k o je reč e n o u K u ra n u , d a n ra z lu č iv a n ja is tin e o d n e istin e . K ada se s u tr a d a n o s m o tri š ta se d esilo s n a š im d rag im id ea lo m , u sta n o v i se: »0, p r ija te lji m o j i . . . vi n e m o že te z a m isliti k a k a v b o l i srd ž b a vas o b u z im a ju k a d velik u id e ju , k o ju o d a v n o i v iso k o p o š tu je te , d o ­ h v a te n e v e šti lju d i i izvuku je n a u lic u p r e d g lu p ak e k a o š to s u i sam i, i n a je d a n p u t je n a đ e te n a trž iš tu sta re ži, u p rlja v š tin i, n a o p a k o namešte n u , bez p ro p o rc ije , bez h a rm o n ije — k ao ig ra č k a k o d n e ra z u m n e d ece — i ne m o žete više d a je p o z n a te ! Ne! U n a še d o b a ta k o n ije bilo! N ism o m i tim p ra v c e m h teli! Ne, ne, n ik a k o ne! J a n e ra z a z n a je m više n i š t a .. .«47 42. B. P a s t e r n a k , D o k to r Zivago, II, str. 305. »Kad je jednom ljudska m isao, um jesto da se kondenzira kao što je bila prim orana da bi ostala pod oblikom u kojem se može priopćiti, uzela m noštvo aspekata i postala sam narod, m jesto da je ostala na neki način božanski a k siom a tsk a , trebalo je suzbijati dva m noštva: m noštvo ideja i m noštvo ljudi« ( H o n o r e d e B a l z a c , F ilozofske stu d ije , O. Keršovani, Rijeka, 1961, str. 509). 43. H e g e 1, E stetik a , I, str. 112. »Zaobilaznim putem filozof ovde priznaje da izvesnoj određenoj svesti odgovaraju takođe određeni ljudi i određeni uslovi. Ali u isto vrem e on uobražava da će njegova m oralna zapovest ljudim a da svoju sv est prom ene, njihovu svest stvarno i prom eniti, i on u ljudim a koje su prom enili prom enjeni uslovi ne vidi ništa drugo nego prom enjenu svest« (K. M a r x, N em aćka ideologija, str. 283). »Da bi neki značajni duhovni proizvod sm esta m ogao vršiti širok i dubok uticaj, potrebno je da postoji tajna srodnost, čak saglasnost između lične sudbine tvorčeve, i o pšte sudbine čitavog savrem enog pokolenja« (T. M a n , Tonio K reger, Rad, Beograd, 1963, str. 72). 44. H. H ese bio je u pravu kada je zapisao: »Ono što ljudi podrazum evaju pod pojm om 'čovek' uvek je sam o prolazna, građanska nagodba« ( S te p sk i vuk, str. 69). »Ko m ože ovde era pozna prvobitnu misao?« (F. D o s t o j e v s k i , Zli dusi, I, str. 324). 45. V. I g o , J adnici, I, str. 445. 46. V. I g o, Van deja se buni, str. 366. »On je žudeo za m išlju krilatom i stvarnom, koja bi bez liccm erja ocrtavala svoj sopstveni put i nešto na svetu m enjala nabolje, i koju bi zapažali čak i dete i neuk čovek, kao sev m unje ili trag gromkog praska. On je žudeo za novim« (B. P a s t e r n a k , D o k to r Zivago, I, str. 40). 47. F. D o s t o j e v s k i , Zli dusi, I, str. 31. »Uostalom, realnost uvek im a nešto šustersko, čak i kad postoji najvatrenija želja za idealom i, naravno, trebalo je da to znam; ali ja sam bio čovek drugog tipa: bio sam slobodan u izboru, a oni nisu, i ja sam plakao, zbog njih sam plakao, plakao sam za starom idejom , i m ožda sam plakao pravim suzam a, bez ulepšavanja« (F. D o s t o j e v s k i , M ladić, str. 530).

14 - argumenti

T. Man se pridružuje Dostojevskom: »Strašno je kad nježna i teška stvar, i suviše tanana za veliku rulju, dospije među ljude, pa svatko na njoj oštri svoje zube i na nju sipa najveće đubre — to je gotovo ne­ podnošljivo i odvratno, ne toliko zbog samih ličnosti koliko zbog same stvari koju treba žaliti«.4* Obojici se pridružuje Meša Selimović: »Kad ljudi pronađu lijepu misao, trebalo bi da je čuvaju pod staklom da se ne isprlja«.49 S velikim idejam a (slobode, jednakosti, b ratstva, pravde itd.50) nema šale, one su strašn a moć kad se usele u mase. Tu se ideje pretvaraju u osećanja, volju, veru, m aštu, istoriju. Niko ne može predvideti kako će se one protum ačiti iz perspektive tih m oćnih sila i kakve sve neže­ ljene posledice mogu da izazovu u životima ljudi i njihovih zajednica. Sve su velike revolucije na svojim zastavam a ispisale ideju jednakosti, ali se posle revolucije, iz njenog pepela, ponovo rađala nejednakost, koju je baš revolucija trebalo da ukine! Koliko je bilo religioznih po­ k reta koji su pozivali m ase u večito proleće, i u čijim svetim knjigam a je stajalo »ne ubij!«, p a se ipak iza njih vukao crveni trag ljudske krvi duži od dva-tri ljudska veka?!51 »Svaki je ideal na ovom svetu zaodenul u vulgarnost okolnosti pod kojim a se realizuje«52 — tačno je govorio A. Žid. Ako je preobraćanje ideala u stvarnost isto što i ponižavanje ideala, z ar ćem o se zbog toga odreći ideala i tako živeti bez ikakve nade? Ko će nas onda pozivati u budućnost? »A ko behu oni divi, Koji su te napred zvali, Koji su te ojačali, Koji su ti krila dali?« — To bejahu ideali!«5* K ada racionalne i hum ane ideje, pod staklenim zvonom rođene, odnegovane i odrasle, oberučke prih v ati život, o nda one im aju potvrdu da su se pravi ljudi u njim a prepoznali, i da ih i oni hoće ne samo m isliti nego i živeti. Id eje silaze u život. Izvikuje se po ulicam a i trgo­ vima, i kao d a su stvarne za to doba i u to vrem e, one počinju »spo­ z najnu ljubavnu b orbu s m aterijom «. »Velika se m isao pom alo ostvari­ vala, pretv a ra la se u krv i meso: iz bačena sjem ena niknula je klica, više ie ne m ogu pogaziti neprijatelji, ni javni ni tajni«.54 Ako je misao izgubila svoju nevinost i isprljala se u dodiru sa m aterijom , b a r je po­ rodila (društveno) biće s kojim se isp latilo upoznati kao sa jednom od ljudskih m ogućnosti. 48. T. M a n, Legenda o Josipu. II, O. Keršovani, Rijeka, 1960, str. 1462. 49. Derviš i sm rt. Beoerad, 1969. str. 202. 50. »Riječi IjcDOta. slava, poezija im aju u sebi čarobnu snagu, koja zavodinajsurovijc ljude« ( H o n o r e d e B a l z a c . Propale iluzije, str. 100). 51. »Ako nas netko nanadne, uzet ćemo molitvenik u jednu a pušku u drugu ruku, o tome nema diskusije« (A. M a l r o , Antimemoari, str. 398). »Dosta se čudnovate stvari događaiu s značenjem jedne riječi, njenim pojmom, ako se on različito u duhu prelama, kao što se jedinstvo svjetla rastavlja oblakom u dugine boje. Jer tada iedovoljno, zaista, da jedan od tih preloma nesrećom dosnije u pamćenje zla i postane kletvom, pa da takva riječ u svim svoiim značenjima bude izvikana i postane gadošću u svakom smislu, samo još u stanju da označi gadno, i osuđeno da ostane kao ime za sve moguće gadosti« (T. M a n , Legenda o Josipu II. srt. 1284). 52. KcVaii lainog novca. str. 414. »Ona, čista ideja, postaje gruba sila« (V. I e o . Jadnici. II. str. 552). »Ideje rastu samo kad se zalijevaju krvlju« ( H o n o r e d e B a l z a c , Filozofske studije, str. 719). 53. Z r n a i J o v a J o v a n o v i ć . »Odsad neće biti vaša čast to odakle ste došli već ono kamo idete!« (F. N i e t s c h e. Tako ie govorio Zaratustra, str. 187). 54. I. S. T u r g e n i e v, Dim. Matica hrvatska. Zagreb. 1963. str. 153—4. »Divno je čudo uviiek u toku novijesti kad se genii jednog čovieka poveže s geniiem danoea časa i kad čovjek poiedinac vidovito shvati stvaralačku čežniu svoga vremena« (S. Z w e i g , Magellan, str. 14). »Inteligencija dobro rešava pitanje 'principijelno', dobro crta shemu, dobro rasuđuje o potrebi da «e učini . . . a radnici rade, pretvaraju sivu teoriju u živi život« ( L e n j i n , Izabrana dela, tom 5, str. 195).

argumenti -15

»BO ŽJA R E Č TRČ I« K o n ije im ao p rilik e d a p o s m a tra k a k o se sn a žn a reč ep o h e p re la ­ m a u s rc u i d u h u je d n o g n a ro d a , ta j će n a p u s titi o vaj sv et s iro m a š n iji za veliko viđenje. K o n ije o se tio tu istu re č k a k o se, sdlno u v ećan a i op lo đ en a, v rać a svom e izv o ru , ta j je m a n ji za je d n o isk u stv o . K o n ije video b o rc a kak o »s id ejo m n a u s tim a p ro la m a v r a ta u n o v i svet«,55 taj je p ro p u s tio s u s re t s h e ro je m svoga v rem e n a . Ko n ije doživeo »strm oglavo s rlja n je je d n o g n a ro d a u istin u « ,56 ta j n e p o zn a n i n a ro d ni istin u . Ko se n ije d ru žio s lju d im a k o je p o v e z u je is ta id eja , ta j n e zna š ta znači du h o v n o s ro d stv o . K o n e p o z n a je tre n u tk e »kada j e . . . rev o ­ lu c ija jo š slavila sv a d b en u n oć sa h u m an iz m o m i id ea listič k im id eja ­ m a«,57 ta j se ne m ože u v e riti d a je sve m o g u će o n o m e k o ji v e ru je .58 Čije id eje n isu b ile n a isp itu p r e d n a ro d o m , ta j n e z n a k a k o n a ro d u m e da o b a ra .59 K ad je d n a v a tre n a m isao zap ali n a ro d re v o lu c io n a rn im p lam e n o m , k a d o rg a n iz u je i u s m e ra v a m o ćn e s tr a s ti p r e m a n e k o m ra c io n a ln o m i h u m a n o m c ilju , k a d se te o r ijs k a v o lja p r e tv a ra u živ o tn u is tin u — to je p riz o r d o s to ja n d a ga ovekoveoi u m e tn ik reč i a n e ja . N ek a n a m g o sp o d a ri reč i o p išu kak v o m su to u n u ta r n jo m v a tro m n a s e lje n e n ek e m isli k a d m ogu ta k o m o ćn o d a p o k re n u i s a g o re sve š to s to le ć a s tv a ­ ra ju . N ek a n a m b a r n e š to nag o v este o » sk riv en im i p o ta jn im p o k re ti­ m a duša«, »nevidljivim s tr u ja m a sav esti« , » riječi B ožjoj š to ra s tija š e i m nožaše se«, o »nekom v e tru b u d u ć n o s ti ...« . Ivo A ndrić, »Na D rini ć u p rija « : »Ko d a izra z i i p re n e s e (ta k o m isle oni!) one ko lek tiv n e d r h ta je k o ji su o d je d n o m z a tre sli m a s a m a i koji su sa živih b ića sta li d a se p re n o s e n a m rtv e s tv a ri, n a p re d e le i g ra đ e ­ vine? K ako da se o p iše o no ta la s a n je u lju d im a , k o je je išlo o d n em o g ž iv o tin jsk o g s tr a h a do sa m o u b ila č k o g o d u š e v lje n ja , o d n a jn iž ih nag o n a k rv o lo štv a i p o d m u k le p lja č k e do n a jv iš ih p o d v ig a sv e ta č k o g ž rtv o v a ­ n ja u kom e čovek p rev azilazi se b e i d o d iru je za t re n u ta k s fe re viših svetova sa d ru g im za k o n im a ? N ik a d to neće m o ći b iti k azan o , j e r o n a j ko to sagleda i prež iv i, ta j z an em i, a m rtv i i o n a k o n e m o g u d a govore. To su s tv a ri k o je se ne k a z u ju , neg o z a b o ra v lja ju . J e r, d a se n e zab o ­ ra v lja ju , k a k o b i se m ogle p o n a v lja ti? To je b ilo v rem e n a g ran ic i d v e ju e p o h a lju d s k e po v e sn ic e , i o tu d se m n o g o ja s n ije v id eo k r a j o n e epo h e k o ja je tu z a v rša v a la nego što se n a z ira o p o č e ta k n ove k o ja se o tv a­ rala«.60 V ik to r Igo, »Jadnici«: »Zar rev o lu c ije n isu p r e o b ra ž a ji? H a jd e te , filozofi, p o u č a v a jte , p ro sv e ć u jte , r a s p a lju jte , m islite g lasn o , g o v o rite glasno, trč ite ra d o s n i p o ja r k o m su n c u , b r a tim ite se s trg o v im a , ja v ­ l ja jte d o b re vesti, š irite az b u k u , o b ja v lju jte p ra v a , p e v a jte M arseljeze, s e jte o d u še v lje n je , k id a jte s h ra s to v a zelen e g ran e . O d m isli s tv a r a jte vih o r. Ova g o m ila m ože d a b u d e p ro d u h o v lje n a . N a u č im o se k o ris titi se ovim o g ro m n im p o ž a ro m n a č ela i v rlin a k o ji p ra s k a , b u k ti i p o d r h ta ­ va u izvesnim č asovim a. Te b o se noge, te gole ru k e, te rite , to n ezn a­ 55.O ovome: L. L e o n o v , R uska Suma, str. 268. 56. V. I g o , Jadnici, II, str. 69. ». . . vidiš kako im liju suze iz očiju zbog su saznali . . . « (Kuran, str. 154). 58. Jevan đelje p o M arku, gl. 9, 23. »Jer vam kažem zaista: ako im ate vjere koliko zrno gorušično, reći ćete gori ovoj: prijeđi odavde, i prijeći će, i ništa neće vam biti nemoguće« (Jevanđelje po M ateju, gl. 17, 20). 59. »To je ideja koja polaže isp it pred narodom . Ako narod da slabu ocenu, ideja je sparušeno voće« (V. I g o , Jadnici, II, str. 553). »Uvijek dođe vrijem e kada valja izabrati između^ kontem placije i akcije. To se naziva postati čovjekom « (A. C a r a u s , M it o Siiifu , 60. I. A n d r i ć , N a D rini ćup rija , str. 295. »Svaki od njih je im ao osećanjc da se nešto razvezuje u njem u, da mu se vidik širi, m isli oslobađaju i snage vezuju sa drugim, udaljenim ljudim a i snagama na koje do sada nije m islio. Sad su i jedan na drugog počeli da gledaju sa neke tačke sa koje se do tada nisu nikad posm atrali. Ukratko, činilo im se, i u tom e, da život postaje prostraniji, bogatiji, da se granice nedopuštenog i nem ogućeg pom eraju i da se otvaraju izgledi i m ogućnosti kakvih do sada nije bilo. i za onoga koji ih do sada nije imao«

16 - argumenti

isti

nje, ti jadii, te pom rčine, m ogu biti upotrebljeni za osvajanje ideala. Gledajte kroz narod i spazićete istinu«.61 Stefan Cvajg, »Jučerašnji svet«: »Hiljade i stotine hiljada ljudi osećahu kao nikad ono što je trebalo bolje da osete u m iru: kako svi pri­ padaju jednoj celini. Jedan grad od dva miliona, jedna zemlja od skoro pedeset m iliona osečaše u tom času da zajedno doživljuju istoriju, je­ dan nepovratan trenutak, i da je svaki pozvan d a svoje sićušno ja za­ vitla u usijanu m asu, da bi se u njoj očistio od svakog sam oljublja. Sve staleške, jezičke, klasne i religiozne razlike behu za taj jedan trenutak preplavljene nabujalim osećanjem b r a ts tv a . . . Svaki pojedinac doživ­ ljavao je nekakvo jačanje svoje ličnosti on više nije bio onaj raniji izolovani čovek, postao je jedno s m asom , postao je narod, i njegova lič­ nost, njegova inače nezapažena ličnost, dobila je smisla«.62 Boris Pasternak, »Doktor Živago«: »Posm atrao sam sinoć miting. N everovatan prizor. Pokrenula se m ajka Rusija, ne stoji joj se na m estu, hoda, nahodati se ne može, priča, napričata se ne može. I ne govore sam o ljudi. Sastale se zvezde i drveće p a i oni govore, filozo­ fira voćno cveće, kam ene zgrade m itinguju. To je nešto biblijsko, zar ne?«63 Svako gibanje m asa, čiji p u t nije osvetljen idejom ili idealom , ne može se sm a tra ti revolucionarnim . Revolucije ne izbijaju iz stom aka (onda bđ to bile obične pobune),64 nego iz glave (vođene sunčanom m i­ sli). Svakodnevne potre b e im a ju svoje robove, ideje im aju svoje heroje. Robovi su d rski iz nužde,65 hero ji su h rab ri iz vrline. Prve pokreće u akciju beda, druge ideja. Potrebno je sam o da se sretn u id eja i beda p a d a se izvojuje p o /b ed a . Id eja šapuće bedi: »Šta me gledate? Vi, vi ste m eni p otrebni, bez vas sam ja nula. Bez vas ja sam m uva, ideja u staklencetu, K olum bo bez Amerike«.66 Ideje s tv a ra ju pojedinci, ali ih o stv aru ju m ase. One mogu da budu prihvaćene — kao sistem i in terp retacije, orijen tacije i akcije — od s tran e m ase ili klase sam o pod uslovom da tačno op isu ju i izražavaju interese, p o trebe i očekivanja te m ase ili klase. Bez m ase ili klase revo­ lucionarne ideje o sta ju m rtvo slovo n a papiru.67 Da li će se te ideje useliti u ogrom na i m oćna tela, gđe će se to dogoditi, u kakvim okolno­ stim a i šta će od tih ideja b iti prihvaćeno a šta odbačeno — sve to ne zavisi od ideja kao ideja, nego u prvom red u od socio-psiholoških oso­ bina m ase ili klase. S jajno je zaključio V. Igo: »Da izbije revolucija, nije dovoljno da je M onteskije predosetd, d a je Didro propoveda, da je 61. 62. biti tako malakšeš str. 265).

V. I g o , Jadnici, II, str. 21—2. S. C v a j g , Jučerašnji svet, str. 220. »Nekad će jedini oblik srodstva među ljudima nesebično društveno jemstvo jednomišljenika. Ono je kao rezervna krila . . . i ak° u velikom letu, one te nose i ne daju da se razbiješ« (L. L e o n o v , Kuska suma,

t e r n a k. Doktor Živago, I, str. 186. »Kao po vetru, pušteno je bilo nekoliko preterano slobodnih, razuzdanih ideja. Nastala je neka velika razveseljenost, neko lako J - mozgovima postade oblina stvar« (F. »slava grada meri količinom ljudskih kostiju položenih u >v, Put ka okeanu, Kultura, Beograd 1967, str. 135). ljudi zaneseni svojim strastim a, bili su slepi izvršioci samo najjadnijeg zakona neizoeznosu; ali su držali da su oni junaci i uvrteli “ bi u glavu da je ono Što čine

1:

rt*id a i X i " ^ “ U' p ' 1; l.0'u A ' str. 229). 66 F D o s t o j e v s k i , Zli dusi, II, str. 88. »Dobra dela čini dobar čovek. Revojucija - to je dobro delo dbbrih ljudi. Ali dobri ljudi ne ubijaju. Znači revoluciju stvaraju zli ljudi«. (I. B a b e 1 j. Crvena konjica, str. 32).

»r%a.p^ s s-ssji

sila i eksplozivnog materijala. Preocenjivame vrednosu samo će: se ondai p« napetost potreba i novih potrebnika koje tište stare vrednosti, premda toga N i č e , Volja za moć, Prosveta, Beograd 1976, str. 138).

argumenti -17

B o m a rše nagovesti, da je K o n d o rse p ro ra č u n a , d a je A rue s p re m i, da je R uso u n a p re d sm isli; tre b a d a je D a n to n srne«.68 I s to r ijs k a lo k o m o tiv a ne m ože k re n u ti u b u d u ć n o s t bez te o rijsk e lokom otive. »T eorija se u je d n o m n a ro d u u v ije k sa m o u to lik o o stv a ­ r u je , u k o lik o je o s tv a re n je njeg o v ih p o t r e b a . . . D a li će te o re ts k e p o ­ tre b e b iti n e p o s re d n o p r a k tič n e p o tre b e ? N ije d o v o ljn o d a m isao s tre ­ m i o s tv a re n ju , sa m a s tv a rn o s t m o ra s tre m iti p re m a m isli« — za k lju č io je M arks. »LJUDI I M E R IL A « L ju d i p rih v a ta ju i slede o d ređ e n e id e je b a r n a o sn o v u d v a-tri merila: prvo, za to što s m a tra ju te id eje istin sk im , d ru g o , što te id e je n a o d g o v a ra ju ć i n a č in o p isu ju , o b ja š n ja v a ju i izra ž av a ju n jih o v e in te rese , p o tre b e i oč e k iv a n ja, i tre ć e , što id eje s m a tra ju h u m a n im , bez o b z ira n a n jih o v u is tin ito s t ili p r a k tič n u k o ris n o s t. D ru g im reč im a , m ože se g ovoriti o tri v rste m e rila k o jim a p o jed in c i i g ru p e o c e n ju ju v re d n o s t ideja: 1. racionalni (gnoseološki, e p iste m o lo šk i, n a u č n i) 2. fu n k c io n a ln i (socio-psihološki) 3. h u m a n is tič k i (m oralni). V ećina d ru štv e n ih g ru p a v re d n u je id eje m e rilim a k o ja n isu č isto id ejn a , što zn ači d a s e č isto ra c io n a ln im m e rilim a u o c e n jiv a n ju id eja n a jč e šć e služe p o jed in c i d g ru p e k o ji se, već p o n jih o v u m e s tu u po d eli ra d a , bave s k u p lja n je m , č u v a n je m , o b ja š n ja v a n je m , š ire n je m i s tv a r a ­ n je m n a jra z n o v rs n ijih id e ja (in te le k tu alc i). Ovo je ta n a k d ru štv e n i slo j k o ji se u p rv o m re d u p ita da li je n e k a id e ja is tin ita ili n e is tin ita , n e ­ zavisna od n je n ih d ru g ih o s o b in a i uloga. K o id eje isk lju č iv o v re d n u je sa s ta n o v iš ta istin e , ta j seb i u s k ra ć u je m o g u ćn o st da ih raz u m e u f u n k c iji d ru g ih , b r o jn ih lju d s k ih p o tre b a . P askal je d u h o v ito p rim e tio d a »kad se n e zn a istin a o n e k o j stv a ri, d o b ro je da p o s to ji je d n a o p š ta z a b lu d a k o ja u b e đ u je lju d s k i duh«. Uvek je b o lja z a b lu d a sa d o b rim p o sle d ic a m a o d istin e s a lo šim posled icam a. I d e ja u k o ju svi v e ru ju d a je istin ita , m o ra b iti istin ita , je r n ije p re o s ta o nik o ko bi m ogao da d o k aže d a n ije . Sve lju d s k e p o tre b e m ogu se p o ja v iti k ao m erilo o c e n jiv a n ja ove ili o n e id eje. Ako je id e ja u s k la d u sa socicH psihološkim p o tre b a m a lju d i, o n a se o c e n ju je kao istin ita i h u m a n a .69 U b e d ljiv o st s e o vde ja v lja k a o m erilo istin e , što znači da istin a u ovom s lu č a ju n ije p o ja m te o rije s a z n a n ja n ego p s ih o ­ logije m asa .70 Ovo m erilo n a jle p š e je izrazio M. de U n a m u n o u »Životu do n K ihota«: »Život je k r ite riju m istin e , a n e s la g a n je lo g ik e, k o ja je to sam o u o d n o su na ra z u m . Ako m e m o ja v e ra v odi v e ro v a n ju ili is p u ­ n ja v a n ju života, š ta će vam b o lji d o k az o d m o je v e re ? K a d m a te m a tik a u b ija , o n d a je m a te m a tik a laž. Ako te n a p u t u s p o p a d n e s a m rtn ič k a ž eđ i p riv id i ti se o n o što v odom naziv am o , te jo j se p rim a k n e š i po čn eš p iti i u to liš sv o ju žeđ, a o n a te p o v ra ti i o k rep i, zn aj d a je to p riv iđ e ­ n je b ila s tv a rn o s t i v o d a istin sk a . I s tin a je on o što , podstiičući n a s na 68. Jadnici, II, štr. 21. »Francuska revolucija je 'rasčlistila pitanje, objavila istinu, rastcrala kužne klice, o čistila vek, krunisala narod', ona je »ogromno poštenje« (O. c. str. 359). Igo je u pravu što se tiče prvih dana života revolucije, ali je T. Man bliže istini kad je reč o njenom krajnjem rezultatu. »Stvarni rezultat m nogo hvaljene francuske revolucije bila je kapitalistička buržoaska država — dakle krasno uzdarje! — a ljudi se nadaju da će taj rezultat popraviti na taj način što će užas učiniti univerzalnim ! . . . Napredak! Dobri bože. to bi bio onaj čuveni bolesnik koji stalno m enja položaj, nadajući se da će m u to doneti olakšanje« (T. M a n , Čarobni breg, str. 858). 69. »Ideje se m enjaju kao kravate: jer svaka ideja, svaki kriterijum dolazi spolja shodno prilikam a i slučajnostim a vremena« (E. M. S i o r a n , K ra ta k p re g led raspadan ja, Matica srpska, Novi Sad 1972, str. 17). 70. »Ali jedna stvar koja ubeđuje nije još zbog toga istinita: ona je prosto ubedljiva. Napom ena za magarce« — veli Niče. »Jedna m isao, zato što je usam ljena i prkosna i zanim ljiva, još ne m ora biti ni originalna, ni tačna« (I. A n d r i ć , Z nakovi p o red puta.

18 - argumenti

delanja ovim ili onim načinom , čini d a postignemo rezultat težeći na­ šem cilju«.71 Ogromne mase ljudi vrednuju ideje čisto praktičnim (funk­ cionalnim) m erilim a. Ideje su bile dobre čim su posledice dobre. Kao što ideja može biti istinita a ne biti funkcionalna, i biti funk­ cionalna a ne biti istinita, isto tako je moguće da ideja bude humana a da nrije osobito funkcionalna. To su one ideje koje se k rste kao apstraktno-hum anističke ideje, a njihovi zastupnici kao ap strak tn i hum anisti. Ovaj naziv je više uvredljiv nego tačan — osobito sa stanovišta filo­ zofa! Možda će im biti m učno kad čuju šta S a rtr piše o njim a u »Muci«: »Ali ima i drugih, ima drugih: filozof hum anist, koji se naginje nad svojom braćom kao sta riji b rat i koji ima sm isla za svoje odgovor­ nosti; hum anist koji voli ljude onakve kakvi su, onaj koji ih voli ona­ kve kakvi bi trebalo da budu, onaj koji hoće da ih spase s njihovim pristankom i onaj koji će ih spasti uprkos njim a samima, onaj koji hoće da stvara nove m itove i onaj koji se zadovoljava starim a, onaj koji u čoveku voli njegovu sm rt, onaj koji u čoveku voli njegov život, veseli hum anist, koji uvek ima zgodnu pošalicu, m račni hum anist koji se susreće naročito na pogrebnim bdenjim a. Svi se oni m eđusobno mrze: kao individue, naravno — ne kao ljudi«.72 Neko je dobro rekao: uvek su ljudi ismevali ono što nisu razumevali. Ali filozofi i deca oduvek p itaju prava pitanja, samo što zdrav razum nem a uši da ih čuje ili neće d a ih sluša. Evo samo jednog takvog pita n ja pred kojim zdrav razum ostaje gluv i nem. Pitanje glasi: može li se graditi sreća svih ljudi na nesreći m ak ar jednog jedinog čoveka? »Kaži m i sam , iskreno, pozivam te, odgovaraj: zamisli da ti sam podižeš zgradu sudbe čovečanske, sa nam erom da na k raju usrećiš ljude, da im najzad daš m ir i spokojstvo, ali da zato m oraš neminovno do sm rti izm učiti sam o jedno jedino m ajušno stvorenjce, baš ono de­ fence što je udaralo sebe šačicom u grudi, i da na neosvećenim suzicam a njegovim zasnuješ tu zgradu — bi li p ristao da pod tim uslovima budeš arh itek t, kaži, ali ne laži! I možeš li dopustiti ideju da ljudi za koje ti gradiš p ristan u da prim e svoju sreću zasnovanu na nevinoj krvi m alog izm učenog deteta, i, kad je prim e, da o stanu zauvek srećni«.73 Sasvim su retki ljudi koji m ere ideje ne sam o po nam eram a nego i po posledicam a. »ZARAZNA ID EJA « Kao sociologa ideja, m anje me interesuje način na koji jedna ideja zapali um i srce nekog pojedinca, koga je društvo osudilo na sa­ m oću (»samoća nije stv a r izbora, nego nužde«), a više me in teresu je način na koji neka ideja uspeva da razb u k ta želje, motive, potrebe, interese i prigušena nezadovoljstva d ruštvenih grupa. Na prethodnim stranicam a pokušao sam , u nekoliko m unjevitih nagoveštaja, da objas­ nim onu tako čudnu stvar: da nešto što je vazdušasto, nevidljivo i du­ hovno, pokrene nešto tvrdo, očigledno i m aterijalno. N adam se da mi čitalac neće zam eriti što ga za tren u tak odvajam od sociološke analize i njenog jezika, i što ću ga uvesti u drugi jezični svet. To je svet lepe književnosti. N jenim jezikom izrečene su istine bez kojih bi naše poznavanje moći i uloge ideja u ličnom i društvenom životu bilo nepotpuno i netačno. Im a ideja koje izazivaju u nam a čitave oluje, i kao m unje u po­ m rčini o tv ara ju nam oči za novu stvarnost. Kad se takva ideja useli u

n a s i p u s ti sv o je k o re n je , o n a v lad a n a m a a n e m i n jo m e , š t o se više b o rim o d a ne m islim o n a n ju , to n a s o n a v iše o p se d a . O na je a p so lu tn i g o sp o d a r u sk ro m n o m c a rs tv u n a šeg a d u h a . O na m ože d a k o ren ito izm eni ne s a m o n a š e m isli nego i ceo n a š život. K oliko je d n a id e ja m ože d a izm e n i čovekov živ o t n a jr e č itije govore reč i B jelinskog, k o ji p iše p r ija te lju : »Ti p o z n a je š m o ju p riro d u « — p isa o je o n B o tk in u — o n a je u v e k u k r a j n o s ti m a . . . S a d je k o d m en e n ova k ra jn o s t, to je id e ja so c ija liz m a , k o ja je za m en e s a d a id e ja n ad i d e j a m a . . . alfa i o m eg a ve re i z n a n j a . . . o n a je k o d m en e ap so rb o v ala is to ri ju , re lig iju i filozofiju. Z ato j a sa d a p re m a to j id eji tu m a č im život svoj, tvoj i svakoga ko g a sa m s re a o n a sv o m ž iv o tn o m p u tu « .71 V eliki p e s n ik i m islilac, J. V. G ete, b io je te m e ljito u z d rm a n i osvo­ je n id e ja m a Š e k sp ira : »Prva s tra n ic a k o ju s a m o d n jeg a p r o č ita o osvo­ jila m e je zauvek, a k a d sa m p r o č ita o p r v i k o m ad , s ta ja o sa m k ao sle p o ro đ en i čovek kom e je č a ro b n a ru k a o d je d n o m p o d a rila vid. Sp o zn ao sam , o se tio živo d a se m o ja e g z isten c ija p r o š ir ila za je d n u b e sk o n ač ­ n o st; sve m i je bilo novo, n e p o z n ato , a o d n e o b ič n e svetlostd zabolele s u m e oči. Sve više i više sa m u č io d a v id im , i h v a la n e k a je m om g e n iju k o ji je k a d a r d a p r ih v a ta n o v in e; jo š u v e k živo o se ća m š ta sam dobio«.75 O sobe isp u n je n e je d n o m (lep o m i čo večnom ) id e jo m , k o ja se k to m u s re tn o sp o jila s n jih o v im p o d s v e sn im i n e s v e s n im b ićem ,76 u re ­ đ u ju ceo svoj život p o ideji. O ni s u živi d o k az d a m e đ u n a m a žive i tak v e lič n o sti č iji život n e o d r e đ u ju s p o lja š n e p r ilik e i n e p rilik e , nego oni sam i. Ovii re tk i lju d i im a ju id e ju o čo v ek u , i k a k a v o n m ože ili tre b a da b u d e — i o n i živ e s v o ju id eju . H egel b i re k a o d a s u se on i (stv a rn o st, z a r ne?) uzdigli n a v isin u p o jm a (o čoveku).77 T ačn o govori je d n o lice iz »Zločina i kazne«: »Ja v as s m a tra m za je d n o g o d o n ih kom e, m a k a r cre v a iz u tro b e sekao , o n će s to ja ti i s a o sm e h o m g led ati n a dže la te — a k o s a m o n a đ e v e ru ili boga«.78 S a m o osobe do lu d ila 79 z a lju b lje n e u n a u č n e, filozofske, u m e tn ič k e itd . id eje, u č iju d u š u je r a n o u n e ta ta b o ž a n sk a isk ra , z n a ju š ta znači b iti o p s e d n u t id ejo m , i g r e ja ti se n a n e v id ljiv o j v a tri što je o n a bez p re s ta n k a ras p la m s a v a .80 O ni p o s e d u ju n e o b ja š n jiv u m o ć d a p r i su ­ sre tu sa sebi slič n im d u š a m a u n e s u u n jih k v a sac sv o jih id e ja 81 što v rem e n o m ne o d o ljiv o b u ja u ćelo m n jih o v o m b iću . P re k ra s n o veli A natol F ra n s: »Zbog te b e m i je u d u š u u ša o n e m ir, src e se o tv o rilo i o tu d n a v rle m isli slične živim izv o rim a n a ikojim a se g o lubovi n a p a ­ jaju « . Iz ličnog isk u s tv a z n a m k o lik o je su d b o n o s a n i u je d n o o p a sa n su ­ s re t s ovakv im h e ro jim a d u h a , iz č ijih u s ta izlaze v a tre n i b o d eži š to se

74. B esede, Kultura, Beograd, 1967, str. 412. »Bilo je to jed no od onih ruskih id ealnih stvorenja koje neka snažna ideja najedanput zapanji, i kao da ih odm ah toga časa i pritisne, ponekad zauvek. Oni nikada nisu u stanju da tu ideju savladaju, da je pod ese, nego poveruju u nju strasno i tako im zatim ceo život prolazi kao u poslednjem grčenju pod kam enom koji ih je prignječio i upola ugušio« (F. D o s t o j e v s k i , Zli dusi, 1, str. 36). 75. J. V. G e t e , Glovor povodom Šekspirovog dana, 1771. godine, B esed e, str. 165. 76. ». . . Tada riječi stupaju u neposredan odnos s našim srcem koje nije o stalo izvan ig r e . . .« (M. P r o u s t , U traganju za izg u b ljen im vrem enom , X I, str. 168). 77. »I još uvijek nije sigurno što koga oblikuje: oblikuje li život čovjeka, ili čovjek svojim snažnim duhom obliku je svoj život!« . . . »Da, to je dobro poznato: okolnosti određuju svijest« . . . Ne! Ne! iNe! To bi bilo ponižavajuće. Pa zašto onda čovjek živi? I recite m i, zašto su ljudi koji se vole vjerni jed no drugom e i kad su razdvojeni? N apokon, okolnosti zahtijevaju da jedno drugo prevare! I kako tum ačite razliku u ljudim a koji su upali u iste okolnosti, čak u isti logor?« (A. S o 1 ž e n i c i n, U p rvo m krugu, Otokar Keršovani, Rijeka 1969, str. 252). 78. F. D o s t o j e v s k i , Zločin i kazna, Rad, Beograd, 1967, str. 496. 79. »Kod m nogih se logički zaključak pretvara u n ajsilnije osećanje koje zahvata i celo biće, i koje je teško oterati ili preraditi. Da se izleći takav čovek, potrebno je u takvom slu­ čaju izm eniti i sam o to osećanje, što je m oguće sam o ako se zam eni drugim koje ie isto ta snažno. To je uvek teško, a u m nogim slučajevim a nem oguće« (F. D o s t o j e v s k i , M ladić. str. 62). 80. Setim o se sam o one jadne žene iz Balzakovog dela »T ra ie n je apsolutnog im ala tu nesreću da se uda za čoveka koji je posvetio život ideji a ne ženi. »Jest, ja sam ljubom ornija na ideju nego na sve žene zajedno«. 81. »Ne znate li da m alo kvasca sve tijesto ukiseli« (Korin ćan im a p oslan ica prva , gl. 5, 6).

20 - argumenti

duboko usecaju u dušu i pogađaju (me) posred života.82 Osetivši da se svaka njihova reč prosto lepi za m oju dušu, m ora da su, ti moji učitelji, svesno ili podsvesno, pomislili: »Ovo što mi sada govorimo, to je tvoja budućnost. Iz ništa stvarati nešto. Kako možeš da budeš skro­ m an kada si sličan onom e koji te stvorio!«83 Ništa opasnije za m ladu i nežnu dušu nego da ostane pod snažnim uticajem nekog duhovnog diva i njegovih ideja što im aju zavodničku moć. J e r to znači, na k raju krajeva, ne m isliti svoje misli, nego n je­ gove; nematd svoju volju, nego njegovu; ne gledati svet svojim očima, nego njegovim . Odreći se sebe. Prim iti u sebe tuđi duh tako da on pot­ puno p rek rije naš, znači biti bez (svoga) duha. Dobro je rekao Prust: »Čovek prip a d a svojoj ideji; a ideja ima m nogo m anje nego ljudi i tako su svi ljudi iste ideje isti. Kako ideja nem a n išta m aterijalno, ljudi koji sam o m aterijalno stoje oko čovjeka neke ideje ne p redrugojačuju je ni u čemu«.84 Im a reči o štrijih od svakog m ača i misli razornijih od svake ne­ sreće. Ponekad čovek živi od jedne jedine reči85 ili za nju, a ponekad dugo i teško boluje od neke zle reči. Otrovani nekom zm ijskom rečju, stalno osećam o bol koji je u nam a izazvala.86 »Mi znadem o ispaliti ranu, ali još ne znam o za lije k protiv boli k oju zadaje riječ« — znao je reći pisac »Ljudske kom edije«. A naši bližnji ne šk rta re u rečim a punim otrova i ran jav aju nas njim a do sam og dna našega bića. Ako se od reči može živeti, zašto se ne bi moglo i um reti?87 »O V I SU LAV O VI — ID E JE « Neka m i čitalac dozvoli da se vratim o sociološkom jeziku koji nam prosto ne dozvoljava da govorim o o idejam a nezavisno od društva. Tre­ nutno odvajanje od sociološkog načina p o sm atran ja bilo je korisno iz jednog važnijeg razloga: bili bi nepravedni p rem a moći izgovorene ili napisane reči ako jo j ne priznam o neka u n u tra šn ja svojstva da u nam a kao pojedincim a pro b u d i iznenadna i snažna osećanja, m isli i delanja koja i ne m o ra ju b iti prisn o povezana sa društvenim životom.88 Podsećam čitaoca da reč (misao, ideja, teorija), i p ored svih uloga u životu društva, im a i svoju e stetsku vrednost, i da je im a upravo kad n a pusti k ru tu vezanost za društvene okvire. Ona se oslobađa car­ stva nužnosti i igra se sa drugim rečim a u carstvu slobode, stvara­ 82. ». . . Kad je čuo njegove reči. isto tako umne i tople u isti mah, velike, smele, jasne, zavodničke rečd. koje otvaraju čoveku neslućene vidike za koje vrcdi i živeti i umreti. Davilu je izgledalo da svih kolebanja i nedoumica nestaje, da sve u svetu postaje izmireno i jasno, svi ciljevi dostižni i svi napori dostojni i unapred blagosloveni« (I. A n d r i ć , Travnička hronika, Prosveta, Beograd, 1962, str. 87). 83. »Jedna reč nije mogla vatru zapaliti. — Vi ste kao onaj koji se čudio što je od jedne sićušne vam ice cela fabrika baruta otišla u vazduh« (F. D o s t o j e v s k i . Zli dusi, II. str. 254). 84. M. P r o u s t , U traganju za izgubljenim vremenom, V, str. 95. »Kad sam rekao da želim da budeš isti kao ja? Baš zato što si drukčiji od mene. zato te i volim: volim u tebi ono što se razlikuje od mene . . .« »Natanaele. odbaci moju knjigu; ne zadovolji se njome nipošto. N em oj verovati da tvoju istinu m ote da nade neko drugi: više od svega stidi se toga . .. Odbaci m oiu knjigu; upamti dobro da je to samo jedan od hiljadu mogućih stavova prema životu. Traži svoj stav. Ono što bi neko drugi mogao isto tako dobro da učini kao ti, nemoj učiniti — isto tako dobro da kaže kao ti. nemoj to kazati. Ono što bi neko drugi mogao isto tako dobro da napiše kao ti, nemoj napisati. Posveti se u sebi samo onome zašto osećaš da nema nigde drugde do u tebi, a stvori od sebe, strpljivo ili nestrpljivo, ah, najnezamenljmje od svih bića« (A. 2 i d. Plodovi, Svjetlost, Sarajevo, 1958. str. 159—60). 85. »Jer. čovek može i od jedne reči da živi. samo ako u njemu ima još rešenost i da se bori i borbom održava u životu« (I. A n d r i ć , Travnička hronika str. 35—6). 86. »Biskup mu je pozledio dušu kao što bi mu suviše jaka svetlost pozledila oči kad bi izišao iz mraka« (V. I g o . Jadnici, I, str. 104). . . . . . . . . . . 87. . . . . Odjednom bi zbog neke riječi koju bi mu kazali promijenio boju lica. poput ranjenika kojemu neki nespretnjaković neoprezno dodim e bolni ud« (M. P r o u s t, U potrazi za izgubljenim vremenom , II, str. 91). »Čudne li stvan da te riječi dva ili tn puta . samo riječi, riječi izgovorene u zrak. na odstojanju, mogu tako rasparati srce kao da istinski zadiru u nj, mogu zadati bolove kao otrov koji se popije.« (M. P r o u s t , u traganju za izgubljenim vremenom , II. str. 172). , , , 88. Nadam se da čitalac i sam oseti kada ja govorim kao sociolog a kada kao filozof, socijalni psiholog itd. To nije teško osetiti, jer se odmah menja rečmk, koji upućuje na razinu ili plan na kome se kreće naša analiza.

argumenti-21

ju ć i je d a n novi svet, n išta m a n je s tv a ra n o d s tv a rn o g sveta. Ovaj svet sav od reči, živi k ao izazov i m o g u ć n o st p o s to je ć e m sv etu , u ko m e im a svega više od slo b o d e. N a p u š ta ju ć i svet n u ž n o sti i o dlazeći d a se ig ra u sv e tu slobode — reč u s tv a ri izriče o s u d u s v e tu u k o m e je i sam a okovana. Ako svet reči izgleda sa m o kao d e č ji sv et igre, o n d a se g rd n o v a ra m o , j e r se ne m ože p o reć i da i te č is to d u h o v n e ig re iza ziv aju ne-duhovne po sle d ic e. S. Cvajg je s ja jn o p rim e tio : »Mi n ism o p rim ećiv ali d a su ti p r e o b ra ž a ji u e s te tsk o m p r o s to r u sa m o p rv i tre p ta ji i p rethodnioi m nogo d a le k o se ž n ijih p ro m e n a k o je će u z d rm a ti a n a jz a d i u n iš titi svet n a ših o tac a , svet bezbednostd«.89 K ažu n a m d a b ežim o od s tv a rn o s ti u snove i p o eziju. A z a r snovi i p o e z ija n isu lju d s k a s tv a r­ n o st? Znači da bežim o iz je d n e loše s tv a rn o s ti u b o lju ! M arx je p rim e tio da >»i s a m a te o rija p o s ta je m a te rija ln a sila kad zah v ati m ase«.90 K ad n ek a velika g ru p a p r ih v a ti o d re đ e n u id eju , on a je k a d ra d a ju riš a na nebo. Id e je su o ru ž je . Id e ja p o s ta je s tv a rn a sila, izlazeći iz z a tv o re n o g sv e ta m isli d a b i izm en ila re a ln i svet; iz p riv a t­ nog života o n a ulazi u ja v n i život i u p liće se u m re ž u n a jra z n o v rs n ijih ličnih i d ru štv e n ih 'in teresa, p o tre b a i o č e k iv a n ja ;91 »Evo v am p o re d b e : drvo s to ji p r e d vam a, a n e m a v je tra : k a k o b i lis t n a n a jn iž o j g ran i m o ­ gao d o d irn u ti lis t n a n a jv iš o j? N ik ak o . A p o d ig n e li s e o lu ja , o n d a se sve isp re m ije š a — i ta se dva lis ta dodlirnu«.92 Pod u tic a je m jedine u m n e i čovečne id e je — k a d o d n je o no n a j­ h itn ije d o p re do u š iju i d u še o g ro m n e m ase lju d i — v rši se p re o k re t ne sam o u te m e ljn im u s ta n o v a m a d ru štv a , nego i p r e o k r e t u n ačin u m išlje n ja . R evo lu c io n a rn i čin sa m o je z g u s n u ta mlisao.93 » Z aista, celok u p n a te o rija s im b o lik e . . . s a sto ji se o d d e fin icije sim b o la ili id eje kao nečega što se fizički m ože z a beležiti, o p isa ti ili d e fin isa t. Id e je , m isli i e m o c ije m o ra ju d a se t r e t ir a ju sa sv im o s ta lim a s p e k tim a k u ltu r e i fu n k cio n a ln o i fo rm a ln o . F u n k c io n a ln i p r is tu p n a m o m o g u ćav a d a o d ­ red im o p ra g m a tič k i k o n te k s t sim b o la i d o k ažem o d a u k u ltu rn o j s tv a r­ n o sti v e rb a ln i ili n e k i dru g i s im b o lič k i a k t p o s ta je stv a ra n k ro z s v o j rezultat«.9* P o k re ta č k a m oć id e ja n ije v id ljiv a ; on o što je v id ljiv o sam o su n jih o v e po sled ice. M arx je n eg d e zabeležio da id eje s a m e p o seb i n e m o g u n ik a d a o d ­ vesti p re k o s ta ro g s ta n ja sv eta, već sa m o p re k o id e ja s ta r o g s ta n ja sveta.940 Ali k a d svet p o k lo n i p a ž n ju je d n o j d iv n o j id eji, k a d o n a p očne da o rg an iz u je i p o k re ć e ne sa m o m aso v n e n a g o n e i p o tre b e nego i d uh i m isao,95 i k a d , n a k ra ju , b u d e u sv o je n a k a o v la s titi n a č in g le d a n ja na svet i m o g u ćn o sti njegove izm ene, ta d a je id e ja d o b ila lav o v sk u sn ag u T ad a čovek od id e ja (ne ideolog!) m o že d a kaže: »M oja je m isao lav«.96 U m na id e ja za d o b iv a m oć r a v n u m o ći d ru štv a . 89. š . C v a j g , J učerašnji sv et, str. 66. ». . . Kada uho i duša još ne behu preplavljeni neprekidnim brbljanjem radio-talasa; spontana m anifestacija jednog velikog pesnika izazvala bi hiljadu puta više dejstva nego svi zvanični govori državnika, o kojim a se znalo da su podešeni prema taktici, politici i potrebam a datoga m om enta, te sadržavaju u najboljem slučaju poluistine« (O. c. str. 237). ». . . Jer pesnik je tu u stvari prvi čovek koji svojoj naciji otvara usta« ( H e g e l , E stetik a , III, str. 396). 90. M a r x - E n g e l s , R ani radovi, str. 80—81. »Kao što filozofija u proletarijatu nalazi svoje m aterijalno oružje, tako proletarijat u filozofiji nalazi svoje d uh ovn o oružje, i čim iskra m isli bude tem eljito udarila u ovo naivno narodno tlo, izvršit će se emanoipacija Njem aca u ljude« ( M a r x - E n g e l s , R ani radovi, str. 86). 91. »Jer im a trenutaka kada čovjek osjeća potrebu da izađe iz sebe, da prim i u goste dušu drugih, uz uvjet da ta duša, ma kako skrom na i ružna bila, bude neka tuđinska duša«. (M. P r o u s t , U traganju za izgu bljenim vrem enom , V, str. 131). 92. I. S. T u r p e n j e v, Dim, str. 65. 93. »Bio je okružen borbenim id ejam a u ljudskom liku; glava m u je tu bila u svetlu budućnosti« (V. I g o , Jadnici, II, str. 544). 94. B. M a 1 1 n o v s k i. Magija, nauka i religija, str. 284 (podvukao Đ. S.). 94a »Oni sam o zaboravljaju, da sam im ovim frazama ne su protstavljaju ništa osjm fraza, i da ne pobijaju stvarni svijet, ako se bore sam o protiv fraza toga svijeta«. (Rani radovi, str. 287). 95. »Narod propada bez reči božje, jer je žedna duša njegova reči i svakovrsnih divnih saznanja« (F. D o s t o j e v s k i . Braća K aram azovi, I, str. 364). 96. »Moja je m isao lav« (V. I g o , V an deja se buni, str. 111). Svaka ideologija uvrštava i top u sredstva pobede. ». . . R ecite nam , zar je jadni kom ad crvene zastave, sa kojim se nova istina usecala u stari svet, sirom ašniji poezijom od odsečene ruke, koja je nečista već sam im tim što se borila za nepravednu stvar?« (L. L e o n o v , L opov, II, str. 358).

22 - argumenti

Im am o li razloga da revoluciju sm atram o poželjnijom od tradicije, da prom enu držsimo vrednijom od (postojećeg) reda? Ideja o revolucionarnoj prom eni ne bi imala smisla ako se ne bi zasnivala na tem eljnijoj ideji i uverenju o mogućnosti društvenog na­ pretka.97 Kad ne bism o znali za bolje od onoga što jest — niko ne bi imao potrebe za prom enom . Ali čovek, kao što smo već rekli, ima ideju 0 sebi, o tom e kakav jest, kakav može da bude, i kakav treba da bude. Da nije biti (suštine) čovekove, ne bism o znali k ada čovek oseća, misli 1 čini kao čovek, a kada klizi ispod razine ljudskog života. Ako ne zna­ mo kakav čovek treba da bude, k ako ga onda možemo vaspitavati i obrazovati u željenom sm islu? Kako možemo za nekoga reći da je nečovečan, ako nem am o nikakav pojam čovečnog prem a kom e ćemo uporediti stvarnog čoveka? Pred našim očim a m ora da lebdi ideal čoveka kao k riterij za ocenjivanje čoveka sa kojim se susrećem o svaki dan. Naravno, ideali se nikad me mogu ostvariti, ali to ne znači da ne mo­ žemo ostvariti ciljeve koji su nam usputne stanice do tog ideala. Ideal ima sam o ulogu putokaza, i ne dozvoljava nam da skrenem o na po­ grešne putove u ostvarivanju naših konkretnih oiljeva. »Čovek je stvo­ ren da ne vuče lance, već da širi krila«.98 Ne postoji gori način otuđenja od onoga kad se čovek odriče sebe — kad odustaje (svesno ili nesvesno) da razvija svoje um ne i čovečne m ogućnosti. Im a li čovek m oralnog prava da ne uradi nešto čovečno, a im a prilike za to? Dram a čoveka počinje njegovim saznanjem da je prom ašio život, tj. kad uvidi da je od svih životnih puteva išao samo jednim , i to onim dobro utabanim , bez obzira da li ga je taj pu t odveo u m aterijaln u bedu ili izobilje. Tek tada m u dođe da doziva druge mo­ gućnosti: »Dajte m i jedan drugi svet, inače, sa m nom je gotovo«.99 Kad se u društvenim bu ram a doista dogodi da 'novi svet izroni iz staroga sveta kao njegova um nija i čovečnija m ogućnost, mi smo toliko začuđeni da nam je potrebn o izvesno vrem e da se prilagodim o na novi red stvari, tj. da još jednom započnem o toliko dragi proces navikavanja koji će nas opet, za izvesno vrem e, učiniti nesposobnim da se čudim o.100 I tako se naš život odvija izm eđu ustaljenog načina tra ­ ja n ja i velike prom ene. S jedne strane, svaki izgled na korenite d ru ­ štvene prom ene je s t izvor nade da će život jednoga dana biti onakav kako ga svaki od nas dočarava u svojoj m ašti, a s druge strane, sve ono što silom p rilika napuštam o, a u šta sm o uložili deo našega srca i duha, ne napuštam o bez neke tihe sete, je r nam se učini kao da se op raštam o od nas sam ih. Kao da se krećem o napred očim a u p rtim u ju če ra šn ji dan.101 97. Inače sporan pojam društvenog napretka, koji nam dolazi tek sa prosvetitcljstvom i građanskim revolucijama, nije bio sporan za Marksa, jer ie on imao jasno merilo napretka — oslobađanje čoveka i svestran razvoj njegove ličnosti. Valja se podsctiti da je on izvršio najoštriju kritiku kapitalizma, a da se u isto vreme oduševljavao grčkim d-ihom i nicgovom umetnošću. Baš zato što mu razvoj proizvodnih snaga (ekonomski, tehnički ltd.) nije bio memo napretka Jer da je bio, on bi se oduševljavao kapitalističkim oblicima duha. -Vjera u smisao života uvijek pretpostavlja skalu vrijednosti, izbor naše preferencije« (A. C a m u s. /.-lit o S'Z,l% i l \ S5\ g o, Vandeja se buni, str. 368. »Iako ta misao postoji samo u malobrojnim glavama, ona ipak time još nije propala, nego svetli kao žiža u dubokoj tami« (F. D o s t o j e v s k i , M/adić, str. 249). 99. E. M. S i o r a n , Kratak pregled raspadanja str. 164. , , 100. »Revolucija postaje dosadna: ona suviše dugo traje« (A. F r a n s , Bogcrv, su ted,m. str. 38). »Sigurno je samo da, obično, posle pobedilaca dolaze lopovi« (V. I g o , Jadnici, I. Str ^ i . Nova ideja nas sili da na svet gledamo kao prvi put. ona vraća nevinost stvarima^ ali, nažaiost, već drugog jutra počinje da se hvata nevidljiva kora koja će sprečavati da nas pogled zadugo prodre u njihovu novu strukturu. Mora se napustiti naše uobičajeno gledanje n. noredak stvari u svetu ako se hoće uočiti novi. »Sasvim novo shvaćanje stvari porodilo se u meni kraj ovakvih utjecaja nastale su izvjesne razlike, koje mene sad dijele od l|udi više nego

R S r S SstartJhi feywa s a t v * mwsft nistc izišli, dnige u koju j o š niste ušli nesnosno je; i ti suton, gode samo epa miš« (V. I g o. Jadnici, II, str. 89).

argumenti - 23

J o s ip M a rin k o v ić

TEORIJSKE PRETPOSTAVKE VISOKOŠKOLSKOG OBRAZOVANJA

R a s p ra v a o b ilo k o je m p ro b le m u k o ji se o d n o si n a p ita n ja o b ra ­ z o v an ja ne m ože b iti n iti te m e ljita n iti u te m e lje n a a k o n e p o laz i od po g led a n a o b ra z o v a n je k a o c je lin e . N eće sto g a b iti m o g u će r a s p ra v iti p ita n je p r im je ric e v iso k o šk o lsk o g o b ra z o v a n ja a d a se k o d to g a m i­ m oiđe o d re d b a p r e m a o n o m e š to je z a je d n ič k i b it sv im o b raz o v n im č in im a bez o b z ira n a k o je m se s tu p n ju in stitu c io n a ln o g o rg a n iz ira n ja n alaze. S vak a r a s p ra v a o p ita n jim a o b ra z o v a n ja n a b ilo k o jo j o d raz in a š k o lo v a n ja n o si sa so b o m i n e o p h o d n o s t s u o č a v a n ja sa te m e ljn im p ita ­ n jim a o b ra z o v a n ja uopće. R a s p ra v lja n je o o b ra z o v a n ju , d a k le , u v ije k je, n a izv je sta n na č in , je d in s tv e n o m a k o lik o to m oglo v rije đ a ti u v rije ­ žene p r e d ra s u d e p r e m a k o jim a je in s titu c io n a ln i ra n g n jeg o v e o rg a n i­ zacije u je d n o i n e p re m o s tiv b e d e m s a d rž a jn ih ra z lik a d zav isn o o d n jih so c ija ln o g d ista n c ira n ja . M a te m a tik a je p rim je r ic e u v ije k p rv e n stv e n o m a te m a tik o m uči li se o n jo j u v e č e rn je m te č a ju , o sn o v n o j šk o li ili u o k v irim a v iso k o šk o lsk e n a sta v e , p a s u i k lju č n i p ro b le m i p o u č a v a n ja u m a te m a tic i u sebi je d in s tv e n i p o sv o jo j vezi s m a te m a tik o m iz k o je izlaze i p o in te n c iji zbog k o je iz n j e izlaze. Ove su d v ije sp o n e osn o v n e i o p će svakom p o u č a v a n ju m a te m a tik e . S to g a p r im je ric e p r is tu p k o ji n a č e ln o d ije li p ita n je m a te m a tič k e p o d u k e p o s tu p n ju n je n a o rg an iz i­ r a n ja m im o ilazi i p ro m a š u je b it o n o g a o č em je r ije č .1 Ako je p a k ta k o , a k o n e m a te m e ljito g r a s p r a v lja n ja p o jed in o g p ita ­ n ja o b ra z o v a n ja bez p o g led a n a o b ra z o v a n je u o p ć e o n d a n a s p ro b le m viso k o šk o lsk o g o b ra z o v a n ja v ra ć a n a z a je d n ič k o izv o rište p ro b le m a n a s ta v e u cjelin i. 1 Da je govor o visok oškolskom obrazovanju bez njega, govora o obrazovanju uopće i m im o niega nedovoljan, dade se razabrati već i iz sam e činjen ice kružne koncepcije m nogih nastavnih sadržaja koji se na isti način obrađuju na nižim stupnjevim a šk olske organizacije kao i na višim , pa su čak ponekad siro m a šniji na višem nego li na nižem stup nju.

24 - argumenti

Kako 'međutim uočiti ono što je zajednička osnova svakom smišlje­ nom obrazovnom nastojanju? Ono što čini zajedničku osnovu svih p itanja o obrazovanju, ona cjelina s koje je tek moguće sagledavati pojedinačnu situaciju pripada u svojoj biti sferi filozofije. Filozofija je upletena u nastavu prvenstveno odredbom njenih cilje­ va i zadataka. No ona je upletena i načinom provedbe tih ciljeva. Prvi vid prisustva filozofskog svjetonazora u zbivanju nastave je samo komponiranje nastavnog sadržaja. Obrazovatelj je prisiljen da iz m ase onog što sve može biti sadrža­ jem obrazovanja odabere ono što sm atra važnim a samim time i ono što sm atra nevažnim. Što je u određenoj nastavnoj nam jeri važno a što ne, zavisi od načina kojim određeno područje ljudskog iskustva posm atram o, od m jesta kojem m u dajem o u okvirim a kulture u cjelini te uz ostalo i o tom e što držim o o k u ltu ri uopće. Iz ovih će se kriterija izvesti ond a i načelo izbora sadržaja kao i sam ključ na osnovi koje ćemo različite vrste sadržaja dovesti u određenu proporciju, već prem a zamisli sm isla i funkcije određene pouke. Prem a tome, pitanje kao što je ovo: da li tehničko obrazovanje ili ne, koliko pro sto ra tom sadržaju u okvirim a cjelokupnog obrazovanja, što će se zbivati u okvirim a tog predm eta, koje sadržaje treba obraditi a koje ne, nije sam o pitanje politike raspodjele fonda sati nego je, što je za naše rasp rav ljan je mnogo bitnije, i p itanje našeg odnosa p rem a tehnici, kulturi i smislu obrazovanja. P risutnost filozofskog nazora u o d ab iran ju i kom poniranju sadržaja koje m islim o učiniti predm etom obrazovanja n ije nikad prije bila to­ liko izražena koliko je to danas. Takovim ga čini nepregledna masa onog što može biti predm etom m ogućeg obrazovnog nastojanja. Što to znači biti obrazovan i što je to obrazovanje nije problem ni za Demokrita ni za Platona, pa čak gotovo ni za H erbarta. Za njih je to jasno sam o po sebi. Za nas, m eđutim , to više nije. I kao problem može se a ktualizirati sam o više a ne m anje. Ono što može biti sadržajem obra zovanja postalo je bezizgledno beskonačnim . Odatle različiti koncepti obrazovanja od kojih svaki počiva na određenoj pretpostavci o tome što je »pravo« znanje, i koje znanje nije »pravo«, to jest takovo koje nas ne čini obrazovanim a. Svaka odluka o tom e utem eljuje se na po­ im anju vrijednosti i sm isla a oni su, kao problem , filozofski po svom biću. Još se do nedavno sm atralo da onaj tko ne zna na pam et latin­ ske prijedloge i poslovice uopće nije obrazovan i odatle čuđenje sta­ rijih nad djecom koja »toliko uče a ništa n e znaju« je r neznanje je za njih prvenstveno nepoznavanje latinske gram atike i poslovica, a one se, uglavnom , ne uče. Što je m eđutim pravo znanje a koje znanje nije pravo i da li uopće može ono što nije pravo znanje b iti znanjem zvano, p itanje je koje nije moguće riješiti m im o filozofije i filozofiranja i, istovrem eno, p itan je koje leži u osnovi svakog sm išljenog obrazovnog na sto ja n ja od onoga u osnovnoj školi do onog koje se odvija na tzv. »trećem stupnju«. Ono je svim a njim a zajedničko i bez jedinstvenog pogleda na taj tem eljni pro b lem nije m oguće sazdati suvislu i sam o­ stalnu koncepciju ni jednog od stupnjeva u h ijerarh ijsk o j ljestvici insti­ tucionalnog obrazovanja. Zajednička filozofska pretpostav k a svakom obrazovnom zbivanju nije m eđutim d a ta sam o u odredbi cilja i značenja obrazovanja nego isto tako i u o dredbi načina obrazovanja, odnosno m etode kojom se obrazovna n a m je ra realizira. B itna je osebina obrazovnog čina da on m ora biti sadržan u sredstvu. Filozofija nije dakle sam o prisutna^ u izborom sa d ržaja obrazovanja nego i načelom kojim se taj sadržaj izlaže. B udući da u sam oj p rak si n astave n ije uvijek tako, dešava se da argumenti - 25

p rim je ric e filozofija bu d e iznašana kao p o v ije st a p o v ije st kao filozo­ fija ili 'kao kn již e v n o st, da se m ark siz a m iznosi kao k r u ta d o g m atik a daleko p rim je re n ija v je ro n a u k u nego li o sn o v n im p o la z iš tim a M arxovih ideja. Č injenica je da p ra k s a o b raz o v a n ja luči fu n k c iju o d g a ja te lja (tzv. »školski pedagog«) od cje lo v ito sti o d g o jn o g i o b razo v n o g zb iv an ja, čim e pokušava (izolirati je d n u b itn o h u m a n u i e tič k u c rtu o b razo v n o g zbiva­ nja u zaseb n u sc ije n tiz ira n u i p a rc ija liz ira n u p ro fe s iju , a sve u o k v iri­ m a p edagoške te o rije k o ja sto ji n a sta n o v iš tu n eo d v o jiv o sti o d g o ja i ob raz o v a n ja. I, tako, dok s je d n e s tra n e te o rijs k e p re tp o s ta v k e d ru štv a načelno o s u đ u ju m rv lje n je ra d a kao vid d e h u m a n iz ac ije , p r a k s a o b ra ­ zovanja ga uvodi i to b aš u sfe ru u k o jo j je n ačeln o n e p rih v a tljiv a a scie n tiz a o ija o d koje tak a v p o th v a t p o č in je p o laz iti od p r e š u tn e p re tp o ­ stavke o č o vjeku kao m ogućem pro izv o d u n a u č n o s m išlje n ih p o s tu p a k a a sve to u u v je re n ju da tak a v čov jek kao » zn anstveni proizvod« b u d e »slobodna i sv e stran o raz v ije n a ličnost«. Bez ob z ira na to kak o g ledam o n a o p isa n e p o s tu p k e , d a li ih sm a ­ tra m o o p rav d a n im a ili ne i koji su n a m razlozi za to, je d n o o s ta je po našem su d u n e dvoum nim : tak a v p o s tu p a k je n e k o h e re n ta n filozofskim p re tp o s ta v k a m a od k o jih polazi. N ije m oguće tra ž iti o d g o jn o st o d p o ­ uke a isto v rem e n o in z is tira ti na m e to d a m a tzv. testo v n o g isp itiv a n ja koje e le m en te te id ejn e o d g o jn o sti m im o ilazi i p o s tu p k o m i sm islo m . D o m išljan je, m eđ u tim , veza što p o s to je izm eđ u osn o v n o g filozof­ skog p o laz išta i njegove p r a k tič n e rea liz a c ije u s a m o m p o s tu p k u o b ra ­ zovanja je p o svom biću filozofske p riro d e . K ak o u o sta lo m p o sta v lje n i zah tje v da sam p ro ce s o b raz o v a n ja b u d e u te m e lje n n a h u m a n is tič k i za­ m išljen o j kon cep ciji sv ije ta p ro v je ra v a ti u s a m o m p r a k tič n o m to k u n je ­ gova zbiv a n ja a ko ne m iš lje n je m k o je polazi o d ja s n e sv ije sti š to tak a v h u m a n istič k i n a z o r o s v ije tu u sebi je s t i d a ii se o n u p ra k s i o b raz o ­ van ja d o ista p ro v o d i sebi k o h e re n tn im n a č in o m ili ne, a to zn ači m e to ­ dam a filozofije. K ako u s ta n o v iti d a je p o s tu p a k p o u č a v an ja u svojoj b iti o tu đ u ju ć i a ko se ne polazi o d filo zo fsk e k o n c e p cije o tu đ e n ja i p ro ­ m iš lja n ja p ra k s e u ko jo j se re a liz ira ? Za r e a lite t o tu đ e n ja — u koliko se o n je m u n a taj n ačin m ože g ov o riti — d a le k o j e b itn iji p o s tu p a k u kojem se on m a n ife s tira nego li je to n a sta v n i s a d rž a j u k o jem se n je ­ govo p o s to ja n je m ože i p o ric a ti pa d a to za stv a rn u p o u k u k o ja se oči­ tu je kao o tu đ u ju ć a , više n išta ne znači. D ru g im rije čim a: ra z o tu đ e n ju se m ože uč iti p o s tu p k o m koji sam o tu đ u je . P o u k u o o tu đ e n ju ne d a je rije č sam a nego i p o s tu p a k , čak što više, p o s tu p a k o d lu č u je o tom e hoće li n a sta v a b iti vid o tu đ e n ja ili p u t k r a z o tu đ e n ju , a n e rije č o njem u. K ako se o sm islu o tu đ e n ja u n jeg o v u sa d rž a ju k ao i u d o slje d ­ n o sti p o s tu p k a m ože gov o riti p rv en stv e n o dz s fe re filo zo fije to će su d 0 tom e da li n ek a n a sta v a svojom o rg an iz a cijo m o tu đ u je ili ne b iti m oguće tek iz o k v ira filozofskog m išlje n ja . Filozofija d ak le n ije p ris u tn a u z b iv a n ju o b ra z o v a n ja sam o o d re d ­ bom njegova c ilja nego je d n a k o ta k o i o d a b ira n je m s a d rž a ja k a o i p r o ­ m išlja n im izborom m eto d e k o ja je to m sa d rž a ju p rim je re n a . Da ove čin je n ic e o b razo v n a p r a k s a n e p o š tu je p o k u ša li sm o već p o k a z ati.2 To d o k azu je s je d n e s tra n e h u m a n is tič k a p o la z n a p re tp o s ta v k a obrazo v n o g n a s to ja n ja ko ja se u sa m o j p ra k s i o b razo v n o g z b iv a n ja m ože rea liz ira ti pa se i rea liz ira p o s tu p c im a k o ji su d e h u m a n iz ira ju ć i. R a s k o ra k ciljeva 1 sre d s ta v a svjedoči o snovni n e d o s ta ta k ra z m a tr a n ja p ro b le m a o b razo ­ v a n ja a to j e n e d o m išlje n o st d o slje d n o s ti n jeg o v ih o sn o v n ih p r e tp o ­ stavki. 2 Vidi: Dehum anizacija škole — Gledišta 12/1976.

26 - argumenti

Jedino iz te perspektive možemo razum jeti po nekad apsurdne si­ tuacije, posebice u visokoškolskoj nastavi, da se i svojim planom i pro­ gram om odvija bez dom išljene koncepcije, da se samo zbivanje nastave odvija načinom kakav je bio prim jeren stu d iju iz vrem ena kada još nije bio izum ljen tisak, da se u potp u n o sti ignorira bilo kakova suvisla organizacija rada, da su student j p ro feso r dva lica »s onu stranu nišanskih linija« i da to sve skupa nikoga posebno ne skandalizira. Visoko­ školska nastava načelno odbija bilo kakovu sadržajno-m etodološku (pri­ prosto rečeno »metodičku«) dom išljenost kao prodor u domene njenih feudalnih privilegija.3 Pa čak što više ni ona oblast znanja koju bism o mogli sm atrati najodgovornijom za takovu situaciju nije smogla snage niti da u okvi­ rim a sebe sam e nadvlada taj jaz. Pedagogija se prim jerice poučava i na srednjem i na višem pa i visokom stu p n ju obrazovanja i to ne samo u strogo zatvorenom »specijalističkom « krugu nastavnih institucija. To znači da se pedagogija od koje polaze zahtjevi za sm išljenim organizi­ ranjem nastavnog nasto ja n ja pojavljuje i sam a kao nastavni predm et. Kako se prvenstveno iz sfere pedagogije treb a da postave zahtjevi za sm išljenim p ristupom organiziranja nastave to bi valjalo očekivati da će upravo pedagogija kao nastavni p red m et b iti sam a pedagoški prom i­ šljena. Ona to m eđutim nije. Iako iz nje proizlaze načelni zahtjevi da svaki sadržaj nastave bude m etodološki prom išljen, da ima dakle svoju »metodiku«, sam a pedagogija nije pedagogiji kao nastavnom predm etu utem eljila njegovu m etodiku. U svom savjetu za prom išljanjem nastav­ nog postupka pedagogija u izvjesnom sm islu liči ćelavcu koji propagira sredstvo za p o rast kose. Ova činjenica da pedagogija nem a svoje me­ todike višestruki je svjedok u rasp ra v lja n ju koje vodimo. No ono što ta činjenica ne svjedoči jest da sam n edostatak m etodičkog p ro m išlja­ n ja nastave pedagogije ne govori protiv njega nego tek o tome da taj opći nedostatak nastave vrijedi i za sam u nauku o njoj, da ni sam a pe­ dagogija nije izuzetak ove opće krize. P ristup obrazovanju ukazuje dakle na određeni filozofski nazor koji m u stoji u tem elju. On to čini bez obzira na to da li mi u svom govoru o obrazovanju i u svojim postupcim a s njim vodimo o tome računa ili ne, bez obzira na to znam o li mi za to da nas odnos prem a obrazovanju o filozofskom sm islu legitim ira ili jo š nism o doprli do svijesti o tome. K ada prim jerice, nastava tjelesnog odgoja inzistira na izvođenju vježbi tzv. »švedske gim nastike«, a m im oilazim o igru, onda takvim po­ stupkom izriče stanovište p rem a kojem je tjelesno vježbanje prvenstve­ no priprem a za rad, tehnika osposobljavanja itd., a ne čovjekovo po­ tvrđivanje u igri iz kojeg onda i one druge posljedice kao sekundarne mogu proizaći. U tom ćem o slučaju pokazati shvaćanje tjelesnog odgoja po kojem on služi ne čovjeku sam om nego nečem što sm atram o važni­ jim od njega kao, prim jerice, radu, obram benoj sposobnosti, higijen­ skom razvitku radi sm anjenja troškova liječenja itd. Ako je sve to kako sm o iznijeli, onda već i način kojim se nastava organizira u p red ­ m etu tjelesnog odgoja odaje da li čovjeka u učeniku p ro m atram o kao sredstvo nečega ili kao svrhu, a tim e ujedno odajem o što držim o o čovjeku kojeg odgajam o. A to što čovjek jest jedno je od najvažnijih p ita n ja filozofije. To znači da se stav o tom e što držim o o čovjeku izra­ žava već i u takvoj d jelatnosti kao što je nastava tjelesnog odgoja. Ako bism o sada saželi ono što sm o se trudili izvesti, onda bi to mogli učiniti već u sam om početku iznesenom tezom: svako nastavno 3 Pokušaj profesora Smita da učini didaktički prodor u visokoškolsku nastavu ostao jc posve usamljen i nikad od visokoškolske nastave ozbiljno razmatran.

argumenti - 27

n a s to ja n je u te m e lje n o je svojdm s a d rž a je m , o rije n ta c ijo m i m eto d a m a n a o d ređ e n o m n a z o ru o sv ije tu i p r e d s ta v lja ju o b lik k o jim se ta j sv je ­ to n az o r realizira. K ako je, m e đ u tim , te o rija s v je to n a zo ra filo zo fsk a po svom b iću to o n d a i m e rito rn a ana liz a i k ritik a o d g o ja i n a sta v e tre b a poći od onog što je n je n k o rije n a to je filozofija. F ilo zo fsk a k ritik a o d g o ja i n a sta v e je p r e tp o s ta v k a svakog o d g o v o rn o g i d o m išfjen o g u p lita n ja u n jih o v e sfere. O d atle i p ro b le m : k o lik o se p ita n je o b raz o ­ va n ja filozofski d o m išlja i da li je u o p će d o m išlja n o sa filo zo fsk ih p o ­ lazišta m ark siz m a ? O dgovor n a to p ita n je n ije, m eđ u tim , ni m alo je d n o sta v a n . Ono što ga čini tak o v im n ije s a d rž a n o sa m o u m og u ćo j razlici izm eđ u filo­ zofske te o rije i sam e ob raz o v n e p ra k s e k ao sv je d o k a te te o rije nego isto tak o i u k o n tra v e rz a m a oko to g a š to m ark siz a m , ili to čn ije: š to filo­ zo fija m ark siz m a u svojoj b iti je s t. N ačin k o jim su v re m e n i sv ije t m a rk ­ sizam shvaća n ije ni je d in s tv e n ni jed n o z n a č a n . Iz to g a izv iru nove dilem e ko je z n a tn o k o m p lic ira ju p o k u ša j o d g o v o ra n a p ita n je š to sm o si ga p o stavili. Ako n a im e p riz n a m o p o s to ja n je ra z lič itih s h v a ć a n ja filo­ zofije m ark siz m a , o n d a bi n a m za v a lja n o d g o v o r tre b a lo iznaći koja te o rija na sta v e ko jem od tih sh v a ć a n ja M arxove te o rije o d g o v a ra te što n ek a o d p r a k s i te te o rije svjedoči o p rip a d n o s ti o d re đ e n o j k o n cep ciji m ark sizm a. Da li je te o rija o d g o ja i n a sta v e , p r im je r ic e u n a s, onak o v a kakvu je p r a k s a p o k a z u je u te m e lje n a u p ra v o n a o n im sh v a ća n jim a m ark siz m a koji u sv ije tu te o rije d o m in ira ju ili p a k n a n e k o m d ru g o m sh v a ća n ju m ark siz m a i a k o je ta k o n a k o jem ? N a stav a je po svom b iću fen o m e n k o ji m ože b iti ra z m a tra n i tu m a ­ čen iz raz lič itih o b la sti lju d sk o g z n a n ja . O na je ta k o s je d n e stra n e so c ija ln a po java. K ao so c ija ln o j p o ja v i logično j e d a će jo j se p ris tu p iti iz o b la sti te o rije d ru štv a . K a d a g o v o rim o o m a rk s is tič k o m p ris tu p u teo rijsk o g u te m e lje n ja n a sta v e p r is tu p o b ra z o v a n ju m ože p o laz iti iz osnovnih te o rijs k ih p o sta v k i m a rk s is tič k o g u č e n ja o d ru štv u . O ne su m eđ u tim sa d rž a n e u tezam a h isto rijsk o g m a te rija liz m a . T ak o se on d a te o rija o b raz o v a n ja k o ja sebe s m a tra za m a rk s is tič k u , p a se tak o v o m i p re d s ta v lja , izvodi ne iz, p rim je ric e , e tič k ih s h v a ć a n ja m a rk s is tič k e filozofije, nego iz te o rije d ru štv a . F ilo z o fija o b ra z o v a n ja ili to č n ije filo­ zofski tem elj n a sta v e tra ž i se u m a rk s is tič k o j filo zo fiji p o v ije s ti, a ne u s h v a ća n ju o v rije d n o stim a bez k o jih n ije m o g u će n i ra z u m je ti ni u te m e ljiti obrazo v n i čin. Tok m isli k o jim se filozofski tem e lj o d g o ja i n a s ta v e n a taj način n a s to ji u s id riti u s v je to n a z o ru m a rk s iz m a slije d i ov u logiku: O b razo ­ v an je kao dio d ru štv e n e sv ije sti o d re đ e n o je kao u o sta lo m i d ru štv o u cje lin i na č in o m k o jim čo v jek stv a ra s re d s tv a za život. »V ladajuće m isli n isu n išta d ru g o do id ejn i o d raz v la d a ju ć ih m a te rija ln ih od n o sa, to su v lad a ju ć i m a te rija ln i o d n o si u v id u m isli; dalkle o d n o sa k o ji b aš i čine je d n u k lasu v lad a ju ć o m , d a k le m isli n jen o g g o sp o d a re n ja« (N je­ m ač k a ideologija). Iz te osnovne te z e izvodi se z a k lju č a k o k lasn o m k a ra k te ru o b raz o ­ v an ja. O b razo v an je je u v ije k im alo i im a k lasn i k a ra k te r, o n o i n ije n iš ta dru g o nego k lasn i in te re s p r e tv o r e n u k o n c e p t o d g o jn ih n a m je ra , c iljeva i s re d stav a . Iz ovog n e su m n jiv o h isto rijsk o -m a te rija listič k o g sta v a izvodi se u p e d a g o šk o j te o riji z a k lju č a k d a je o b ra z o v a n je u v ije k klasno. K lasa k o ja je n a vlasti o d re đ u je o dgoj p re m a sv o jim k lasn im in te resim a . B udući da je svaki odgoj k la s a n , z a k lju č u je se d a je to i o n a j u k o jem se n a lazim o a taj m o ra b iti u slu žb i k la s n ih in te re s a one k lase k o ja je n a v lasti. B u d u ć i da je to ra d n ič k a k lasa , to o b raz o v a n je i odgoj m o ra ju b iti p o d e šen i k lasn im in te re s im a . O d a tle s tr u k tu re u d ru štv u k o je se s m a tra ju in te r p re tim a in te re s a ra d n ič k e k lase , k o je su d a k le nosioci p o litič k o g a u to r ite ta n je n e k lasn e v lasti p o s ta ju sam im 28 - argumenti

tim e i izvorištem pedagoškog, pretv a ra ju se u pedagoški autoritet ko­ jem sve ostalo, izvedbeno tek služi kao operaoioni arsenal. Tako se po­ sredstvom jednostrano shvaćenog m aterijalističkog poim anja povijesti politički au to rite t pretvara u pedagoški. Da je ova teorija m anjkava dade se raz a b ra ti već iz slijedeće kontraverze. Interes radničke klase po Marxovu shvaćanju njene povijesne uloge nije sam o u tom e da postoji kao klasa nego u tome da ukine i sebe kao klasu i tako ostvari uvjete za besklasno društvo. To bi bila povijesna m isija p ro le tarija ta kao klase. Odgoj i obrazovanje se usm je­ ravaju ne sam o onom e što jest nego onom e na što se sm jera, ne sadaš­ njosti nego budućem . Očito je, m eđutim , da klasni odgoj ne ukida klasno dru štv o nego ga perpetuira. Kako onda klasnim odgojem ostva­ riti besklasno društvo? Teza da je obrazovanje uvijek m anipulacija pa da stoga ono treba to i^ o stati, te ju je p rije provodila klasa koja je bila na vlasti, dakle buržoazija vođena svojim usko klasnim interesom kao vid klasnog rata pa tako tre b a i radnička klasa kada je kako se iz p arcijalno shvaćenog historijsko g m aterijalizm a može doći do etičkih konsekvencija su p ro t­ nih i duhu pa i slovu m arksističkog odgoja. U trećoj tezi o Feuerbachu, koja je na neki način ostala u sjeni jedanaeste, m ada nije m anje zna­ čajna, M arx točno označava dokle dosiže filozofsko tum ačenje povijesti u odredbi značaja te spoznaje za p rak tičn u d jelatnost pa dakle i za odgoj i obrazovanje kao prvu p rak su o zbiljenja filozofije. »M aterijalističko učenje o m ijen jan ju okolnosti i odgoju zaborav­ lja da ljudi m ije n ja ju okolnosti i da sam o dgajatelj m ora biti odgojen. Stoga ono m ora dijeliti društvo na dva dijela od kojih je jedan iznad društva. Podudaranje m ije n ja n ja okolnosti i ljudske djelatnosti ili sam oprom jene može se shvatiti i razum jeti sam o kao revolucionarna praksa.« Dakle, obrazovni i odgojni se ideal ne postavlja iz sfere koja je iznad društva. Točnije, on je najau ten tičn iji način kojim društvo svoje shvaćanje svijeta iskazuje, dio revolucionarne p rak se pa u izvjesnom sm islu i sam a revolucionarna praksa. Da se iz povijesnog determ inizm a ne može postaviti pojam revolucionarne p rak se čini nam se sam o po sebi jasnim . K ada god p ristu p am o teoriji obrazovanje iz perspektive filozofije povijesti, p ro m a tra m o onog kom e se s obrazovnom n am jero m obraća­ mo kao ob jek t odgojnog i obrazovnog zbivanja, a ne kao njegov su­ b jekt. Iz filozofije povijesti koliko je ona govor o prošlosti nije moguće p ristu p iti odgoju je r se on usm jerav a onom e što je buduće. Ako pak iz filozofije povijesti stvaram o p ro je k t budućeg, onda će p ristu p od­ goju iz takovog p ro je k ta budućeg shvaćati štićenika isključivo kao izvršioca povijesne n am jere koju sm o mi iz analize povijesnog zbivanja izveli. To znači da perspektiva odgoja kada se on tem elji n a viziji bu­ dućeg koja proizlazi iz filozofske analize povijesti nalazi u odgoju samo pu t kojim će se takova ideja realizirati. Štićenik se p retv a ra u izvršioca, dakako ne svojeg, nego našeg koncepta cilja povijesti. O dgajati za iz­ vršenje tuđe n am jere znači upravo on što nećemo, m ak ar u teoriji, a to je da se p rem a štićeniku odnosim o kao p rem a o b jek tu naših na­ m jera, našeg viđenja povijesnih svrha, a ne k ao p rem a subjektu, tj. kao autonom nom nosiocu vlastitih svrha u sebi samom e. K ada čovjek biva p ro m a tra n sa stanovišta povijesnih svrha, dakle sa stanovišta filo­ zofije povijesti, njegov sm isao i v rijed n o st dolaze u zavisnost od toga koliko znači za n jihovo ispunjenje. Zreo čovjek se m jeri po tom e koliko je pridonio isp u n je n ju svrha što ga nadilaze i p rek o njega se realizi­ raju. Stoga se tak o sm a tra da suočen sa sm rću starac um ire sm iren je r je ispunio svoju svrhu, dok je d ijete sm rću prevareno je r m u se argumenti - 29

od u z im lje p rilik a da se p re d p o v ije sn o m n a m isli iskaže. Bez ovog o snov­ nog uvida nećem o n ik ad m oći ra z u m je ti da o sim n a šeg p o s to ji i sv ijet d jece i sv ije t m la d ih i da v rije d n o sti tog s v ije ta i n jeg o v e sv rh e nisu isk lju č iv o u tom e da to jed n o m p r e s ta n u b iti i p o s ta n u tak o v im a k a­ kovim im m i n a m je n ju je m o d a b u d u , nego d a ih oni im a ju i po sebi, po to m e što već p o s to je kao bića p ra k s e , d je la tn a b ića k o ja p ris v a ja ju svoj svijet. Ni od g o ju n i o b raz o v a n ju n ije se m o g u će rije š iti gerontok ra ts k o g p ris tu p a dokle se god o se b in a p ra k s e p o v e z u je sa p o im a n jem in ic ija c ije , te o sebine č o v jek a k ao b ića p ra k s e p r iz n a ju sam o o n im a koji su već u ra s li u d ru štv e n e in stitu c ije . O no što je u svem to m sk lo p u p o g rešn o n ije sa d rž a n o sam o u in te rp re ta c iji m a rk s is tič k e filozofije p o v ije s ti nego jo š m no g o više u nečem d rugom , a to je n a č eln a in su fic ije n tn o s t filo zo fije p o v ije sti kao ish o d išta sh v a ća n ja i tu m a č e n ja o d g o ja i o b ra z o v a n ja . O dgoj i o b raz o ­ vanje je s u do d u še p o v ije sn i i so c ija ln i fen o m en . N jim a je d ak le m o ­ guće p rić i iz sfere filozofije p o v ije sti i filo zo fije d ru štv a . Ali p o svom biću ni odgoj ni o b raz o v a n je n isu sa m o so o ija ln i fen o m e n p a č a k za n jih n ije ni b itn o da m eđ u o sta lim i je s u s o c ija ln a č in je n ic a , nego je daleko važnije da su jo š n e što u sebi d ru g o p a se je d in o iz sfe re toga »drugog« m ogu tek ra z u m je ti. O sim što je so c ija ln i fen o m en , o b raz o ­ vanje im p lic ira u v ije k i zbiv a n je u s m je re n o v rije d n o stim a i u p rav o u tom e i leži njegova b it. Bez u vida u č in je n ic u d a se o b raz o v a n je m a koliko da je pov ijesn o u v jeto v a n o u svom k o n k re tn o m z b iv a n ju u v ijek isp oljava i kao v rije d n o sn o u s m je re n a o d lu k a i rizik n ije m o g u će sh v a ­ titi njegovu bit. Ako b it od g o ja nism o raz u m je li, to o n d a ni r a z m a tr a ­ n je odgojnog zbiv a n ja kao d ru štv e n o g fen o m e n a ne m o žem o s h v a tili j e r je tem e ljn i p o ja m k o jim se u tak o v o m so cio lo šk o m p r is tu p u s lu ­ žim o n e p o tp u n i p o g reša n . U pravo u toj d v o jn o sti p r is tu p a leže z am k e za filozofski p r is tu p koji bi bio a u te n tič n o m a rk s is tič a n . Ako se na im e o b raz o v a n je sh v a ti sa m o kao so c ija ln i fen o m e n , o n d a će p ris tu p n je m u pro iz laz iti iz m a rk s is tič k e k o n c e p cije d ru štv a , d a k le iz s fe ra p rv en stv e n o h isto rijsk o g m a te rija liz m a k a o filo zo fije p o v ije sti, a to je sfe ra iz ko je se ni o b raz o v a n je ni odgoj kao u s m je ra v a n ja k o n ­ k retn im v rije n o sn im id ea lim a n e m o g u ra z u m ije ti. O d a b ir b itn o g od neb itn o g u sferi z n a n ja p r e tp o s ta v lja v rije d n o sn o n a č elo k o je d e fin ira ­ ju ć i sebe involvira stavove o č o vjek u , k u ltu ri i b iti istin e , a to su em i­ n e n tn o v rije d n o sn i stavovi koji se ne m o g u sa g le d a ti sa s ta n o v iš ta filo­ zofije p o v ije sti u onoj do m en i n jih o v a v až en ja k o ja je n e o p h o d n a da b ism o ih m ogli u s ta n o v iti kao ob raz o v n e i o d g o jn e ideale. N ed o v o ljn o st je filozofije p o v ije sti za u te m e lje n je te o rije o d g o ja u tom e što se filozofski pogled na p o v ije s t n a s to ji uzd ići iz n je n a n e p o ­ sre d n o p rak tič n o g zb iv a n ja do o p ć e n ito s ti iz k o je to z b iv a n je tu m a č i. Da li je to sv ije sti ko ja je i sa m a d a ta u v ije k u n e p o sre d n o m p rak tičn o -povijesnom z b iv a n ju m oguće ili ne j e r je i sa m a u svom su d u o p ovi­ jesti jo š uv ijek sam o »sim ptom « i »izraz« d u b lje g z b iv a n ja k o je m o ra p re tp o s ta v iti da bi se u opće u to isp itiv a n je u p u š ta la , ili to isp itiv a n je uopće nije m oguće, izlazi iz o k v ira n a še tem e. O no što n a m je u n je ­ nim o k v irim a važno je s t da n a s to ja n je filo zo fsk o g p r is tu p a p o v ije sti a p s tra h ira od n e p o sre d n o važećih v rije d n o sti p ra k tič n o p o v ije sn o g zb i­ vanja. Ako ovu a p s tr a k tn u fo rm u la c iju p re n e s e m o u sv ije t k o n k re tn e n astav n e p ra k se , o n d a b i to značilo d a se sa s ta n o v iš ta filo zo fije p ovi­ je s ti ono što je d o b ro i zlo u ne k o m p o v ije sn o m ra z d o b lju p o k a z u je kao nužno, što je isto kao d a je i bez v rije d n o sn ih o z n a k a. N a n u ž n o sti u kojem je sve jed n a k o nužno, d a k le i je d n a k o v rije d n o , n ije m oguće sazdati v rije d n o st. T e o rija se o dgoja, m eđ u tim , n e m o že u te m e ljiti bez v rije d n o sn o g p ris tu p a . N a p rim je r: tezi filo zo fije p o v ije sti p r e tp o s ta ­ vim o (tom e) da su i rasiz am kao i b o rb a p ro tiv n jeg a je d n a k o n užne 30 - argumenti

pojave određene povijesne datosti, nije moguće sazdati vrijednosnu okosnicu stava prem a rasizm u, odnosno borbi protiv njega A bez toga je odgoj zbunjeno m uvanje. Pitanje je dakako načelno Ono. m eđutim n ije um e iscrpljeno. Odgoj se usm jerava budućem , onom što naslakl' onom što tek treba biti i sto pretpostavlja mogućnost čovjeka da lo buduce _učmi_ili ne učim stvarnošću. Taj realitet koji, kako bi rekao Bloch, jos nije, pretpostavka je svakog suda o odgoju. Filozofija povi­ jesti nastoji pronaći pravilnost i sm isao u tome što je ostvareno a ne onom e što tek treba stvoriti i za nju se praktično povijesna zbilja po­ kazuje u toku svoje nužnosti kojom se odvijala, a ne kao ljudska dile­ m a i rizik kojom se ona ostvaruje. A odgoj se usm jerava baš tome dilem i i riziku kojim se povijesna nam isao — ako uopće jest — u ljudskom angažm anu bez kojeg ne može uopće nastati, realizira. Hegel je, na prim je r, tvrdio da se povijesna nam isao služi strastim a povijesnih ličnosti da bi preko njih kao svojih sredstava bila realizi­ rana d postala povijesnom zbiljom. Bez obzira na lo prihvaćam o li Hegelovo tum ačenje odnosa pojedinca i povijesti ili ga odbijem o, ostaje nešto što je načelno značajno. Odgoj se obraća upravo tim kako Hegel kaže, »strastim a« pojedinaca, a ne povijesnoj namisli. Stoga odgoju jcao činu ne m ožem o p ristu p iti iz sfere k rajn jih namisli povijesti, nego iz oblasti pojedinačne ljudske prakse. Onaj koji odgaja ne odgaja nam isli povijesti i ako to čini, odgaja za fatum , pa je fatum njegov, etos, nego odgaja za praktično povijesno djelovanje kojim se revolucionira postojeće što u odgoju opstoji kao nada i moguće, a ne kao stvarnost koja se tek tre b a ispuniti i na neki način »obaviti« da bi se dovršila. Iz učenja o toku povijesti može se izvesti pouka o tom e kojim tokovim a povijest kreće. Ali sam a ta pouka koju filozofija povijesti može pružiti da bi mogla biti tem eljem teorije odgoja i obrazovanja m ora nastu p ati kao teo rija vrijednosti, bilo da iz n je izlazi etos stoika ili neki drugi. Ona, ako se želi p reo b ratiti u tem elj odgojne pouke, m ora kao poruka sam a biti u sm jerena vrijednosti po­ jedinčeva angažm ana, njegovu riziku i njegovu prihvaćanju života, a to ona može tek kao etos. U svijetu odgojnog zbivanja nije svejedno hoćem o li u težnji da učestvujem o u onom e što dolazi realizirati vri­ jed n o st koja nas vodi praksi tzv. desne ili pak lijeve o rijen tacije dok je to sub speciae historiae u biti svejedno. Ako bism o se sada vratili osnovnom problem u, a on je u lome kako utem eljiti m arksističku teoriju odgoja i nastave, onda bi to zna­ čilo da se njoj načelno ne može prići iz filozofije povijesti, nego da je to m oguće i nužno jedino iz sfere m arksističke etike, točnije iz m ark­ sističkog p o im anja onog što čovjek jest i onog što čovjek može postići. To znači da m arksistička teorija odgoja m ora biti utem eljena na po j­ m u čovjeka i na pojm u slobode. K ada ona nije takovom , onda se i može desiti, pa se i dešava da se iz histo rijsk o g m aterijalizm a kao filo­ zofije povijesti izvode konsekvence k o je nisu spojive s m arksističkim poim anjem ni čovjeka ni slobode i da se na takovom shvaćanju koji obje ove ključne k ategorije izbacuje, u tem elju je onda dakako pogrešna teo rija odgoja. Da takova teorija ne može biti više m arksističkom u svom tem eljnom filozofskom sm islu nem a za nas nikakove sum nje. Filozofske osnove odgoja pa i nastave kao jednog od njegovih vidova m oguće je izvesti tek iz etičkih pretp o stav k i nazora o svijetu i životu. T eorija odgoja koja tu činjenicu ne uviđa i ne p rak ticira nem a izgleda da se izgradi u osnovu jed n e u sebi k o herentne p rak se kao oblika ozbiIjenja filozofije. Kao p rak tičn a filozofija pedagogija se očituje i ima m je ru svoje v rijednosti više u onom e što čini nego u onom e što kazuje. Stoga p ris u tn o st M arxova poim anja čovjeka i slobode u teo riji odgoja argumenti - 31

ne tre b a tra ž iti sam o u o n o m e š to n a m p ed a g o g ija o to m e k a z u je neg o i u tom e što pro v o d i i za čim se u to m p ro v o đ e n ju povodi. S a s ta n o v iš ta k o je o b raz o v a n je p o s m a tra k ao isk lju č iv o s o c ija ln u f u n k c iju m ogao b i se n a š osn o v n i s ta v u z e ti s rez e rv o m j e r se p o v ršn o m p ogledu sa k riv a o n a veza k o ja p o s to ji izm e đ u re la tiv n o a p s tr a k tn e od­ red b e sm isla i c ilja i 'k o n k re tn e p r a k s e o b raz o v n o g čin a. O vaj se p r i­ s tu p , m eđ u tim , u s a m o j p ra k s i ob razo v n o g d je lo v a n ja o č itu je sh v aća­ n jem o b raz o v a n ja kao n ečeg što je k v a n tita tiv n o o d red iv o , što se uop će i je d in o m ože k v a n tita tiv n o o d ređ iv a ti. O no sto g a p o lazi o d p o jm o v a k ao što su n a sta v n i sa t, s tu d e n t, p ro fe s o r s m a tra ju ć i ih k o n s ta n ta m a u jed n o j isklju čiv o k v a n tifio ira ju ć o j o p e ra c iji. O b ra z o v a n je p o n jem proizlazi kao re z u lta t u z a ja m n o g d je lo v a n ja o b je k tiv n o d a tih fa k to ra . T im e se m e đ u tim z a n e m a ru je raz lik a izm eđ u d o b re i loše p o u k e, ili, govoreći sasvim k o n k re tn o , izm eđ u o nog š to se u n e k o m g rad iv u m ože s m a tra ti b itn im a što n e b itn im je r se i je d n o i d ru g o u k la p a u iste m je rn e jed in ice u k o joj se sve je d n a k o s m a tra je d n o z n a č n o m k v ali­ tetom . O rg anizacija o b ra z o v a n ja , m e đ u tim , k o ja p o lazi o d tih p re tp o s ta v k i z a n e m a ru je zn a če n je o b razovnog čin a k a o s v o je v rsn e e g z isten c ija ln e m ogućnosti bez k o jeg se ne m ože re a liz ira ti n i o b ra z o v a n je k ao p ro s ta so cijaln o p ra g m a tič k a fu n k cija. E le m e n ti k o ji s u u o rg a n iz a c iju o b r a ­ z o vanja u p lete n i, s tu d e n t, njegov p ro fe s o r, n a s ta v n i s a d rž a j, u o sta lo m baš kao i uč ite lj i u č enik, n isu p r o s te d a to s ti s k o jim a s e m ože ra č u ­ n a ti kao s nečim što je u s e b i k o n s ta n tn o i što u sv o m z b ro ju d a je n e­ dvosm isleni re z u lta t nego su p r is u tn i te k k a o m o g u ćn o sti p r e k o k o jih se obrazo v n i čin m ože re a liz ira ti, ali is to ta k o m ože se i p ro m a š iti. D rugim rije čim a, sa m a č in je n ic a da je n e tk o p r is ilje n d a s lu ša o n o g tk o je p laćen da govori jo š ne znači d a je n jih o v z a je d n ič k i b o ra v a k u p r o ­ s to ru i v rem e n u sa m im tim e o b raz o v n i č in , d a je o n aj tk o govori sam im tim o b raz o v a telj a o n a j k o m e se o b ra ć a sa m im tim e ob razo v n i, i da se on o b ra z u je i o d g a ja u p ra v o o n a k o k a k o m u to g o v o rn ik prepo ru ča. O b razo v an je je n e što b itn o dru g o . U č ite lja i p ro fe s o ra , sv ejed n o , sam o p riv id n o p o s ta v lja e s ta b lis h m e n t, b a š k ao što sa m p r iv id n o e s ta ­ b lish m e n t priv o d i stu d e n te . K ao š to je to je d a n n a š ko leg a p re c iz n o iz­ razio, s tu d e n t nije p ro fe s o ru d a n nego m u je te k za d an . H oće li ga u s p je ti uč in iti svojim s tu d e n to m ili će n jih d v o jic a b o ra v iti je d a n po­ re d drugoga, s tu d e n t da uz svog p ro fe s o ra b u d e s a m o u k a p ro fe s o r da k ra j svih svojih s tu d e n a ta vodii raz g o v o r sam o sam sa so b o m , to ne m ože o d re d iti e s ta b lis h m e n t činom p o s ta v lja n ja , n eg o b iv a u v ije k p o ­ novo d a to kao m o g u ćn o st k o ja se m ože is p u n iti u a u te n tič n u o b raz o v n u re la c iju ali se isto ta k o m ože p ro m a š iti p a i d o ž iv o tn o p ro m a šiv a ti. U jed n o m n a šem TV kvizu k o ji je im ao m eđ u o s ta lim i sk ro m n u n a m je ru da o b raz u je , p r o jic ira li su u p ita n o m e L eo n a rd o v a u to p o r tre t i p ita li ga da li zna tko je to c rta o i koga p re d s ta v lja . U p itan i to m eđ u ­ tim n ije znao. »N em ojte se zbog to g a u z n e m ira v a ti« , tje š i ga v o d ite lj, »to je i o n a k o sam o je d a n poen.« U to m e m e đ u tim i je s t b it stv a ri. S k v a n titativ n o g sta n o v iš ta n e p o z n av a n je L e o n a rd a m ože b iti m je re n o jednim poenom , ali sa k v a litativ n o g je to sasv im n e š to d ru g o , a u to m e što je to dru g o i je s t b it onoga što s m a tra m o o b raz o v a n jem . P o sto je razlik e ko je su u o b razovnom , pa i u k r a jn je m v id u i filo zo fsk o m sm i­ slu b itn e izm eđu v a lja n e p o u k e i o n e k o ja ne v a lja , izm eđ u p a m e tn o g n ita n ja i onog k o je je glupo, iako su o b a p ita n ja u sv o jo j osn o v i je d n ako tak o p ita n ja i iako su d o b a r i loš n a sta v n i s a t je d n a k o ta k o n a ­ stav n i satovi. O b razo v an je se ne m ože sa g le d a v a ti bez sv o je o sn o v n e v rije d n o sn e fu n k cije. Č ak što više, d a bi o n o u o p će i m oglo d o seći to što bi se sa soc ija ln o g ili so cio p o litičk o g sta n o v iš ta m oglo u zeti u k a lk u ­ 32 - argumenti

laciju, ono prvenstveno m ora ispuniti svoju m ogućnost kao obrazova­ nje. To je p ak izvan funkcionalne služnosti i sadržano je u obrazovanju kao svrsi po sebi, u vrijednosti ko ju je m ožda najjasn ije izrazio (Pla­ tonov) S o k ra t devizom da »neistraženim životom nije vrijedno živjeti«. Ako bi na k ra ju trebalo zaključiti kojim nam p u tem valja ići u traganju za utem eljenjem jedne teorije Obrazovanja onda bi iz svega što je rečeno proizlazilo da n em a zasebne teorije pojedinog obrazovnog stu p n ja bez opće teorije obrazovanja, da je ona filozofska u svojoj biti i da ju je sam o filozofskim sredstvim a m oguće iznaći i utem eljiti. Izvorište m arksističke teorije i odgoja i obrazovanja treb a tražiti u M arxovu poim anju vrijednosti, stavu prem a slobodi d čovjeku, a ne iz pogleda na povijest. O brazovanje nije samo sredstvo nego i svrha, nije stoga ni d ato st nego m ogućnost. Tek polazeći od ovih osnovnih odrednica m oguće je u tem eljiti teo riju odgoja i nastave i iz n je izvesti sadržaj kao i p rovjeravati sredstva. Dokle se god takav po th v at ne definira teo rija će i prak sa obrazo­ vanja zbunjeno lu ta ti tražeći utočište u više-manje slučajnim uticajim a realizirajući tim e eklektičku prak su bez prave v lastite fizionomije.

3

argumenti - 33

E sa d Ć im ić

KAKO PREDAVATI (proučavati) MARKSIZAM

Stvarati novu ku ltu ru ne znači sa­ m o pojedinačno dolaziti do »origi nalnih« otkrića; to znači isto tako i naročito kritički širiti već otkri­ vene istine, »podruštvljavati ih«, da tako kažem o, i učiniti ih da posta­ nu osnove životnih akcija, elemenat usklađivanja i elem enat intelek­ tualnog i m oralnog reda. A. Gramsci P re d av a n je m ark siz m a , k a k o ga z a m išlja m , p re d s ta v lja je d a n vid — m ožda veom a z n a č a ja n i, u sv ak o m s lu č a ju , n eo d v o jiv — sam o g a njegova izu čav an ja. T ako sh vaćen o p re d a v a n je je n e š to š to je p r ije puk o g d a v a n ja , p rim a n ja , a s im ilira n ja , p ro ra d b e , d a k le p r ije p ris v a ­ ja n ja i o s v a ja n ja sam e m a te rije u o b lik u i o p se g u s a d rž a ja k o je zn ače njegov id e n tite t. To je, u s tv a ri, u v o đ e n je , a n e za-vođenje; m isa o n o (sam o)zasnivanje, a ne z a tv a ra n je (u siste m ); to je sv o je v rsn a d u h o v n a p ro je k c ija , a ne gola re c e p c ija ; p re d n a m a je m isa o n i izazov, a ne (ne)m etafizički d rije m e ž ; tu z a p o čin je t r a jn a in te lek tu a ln o -e m o tiv n a ra ­ do znalost, a ne e n tro p ija ; tre b a m o p o r a d iti n a u n u tra š n jo j d ija lo šk o j k u ltu ri, a ne p re p u s titi se b e sp o m o ć n o m , tu g aljiv o m m on o lo g u , dak le težiti z a je d n ič a rsk o m p ro je k tu , a ne se k ta š k o j isk lju č iv o sti; znači, p rije je poziv na ra z m iš lja n je i tra g a la š tv o nego što je s a m o d o v o ljn o tav o ­ re n je , i p r ije je s tv a ra la č k a k r itik a n ego š to m ože i s m ije b iti a p o lo ­ g etsk o k la n ja n je . Takvu p o im a n ju p r e d a v a n ja s tra n o je p u k o p ro b le m a tiz ira n je u ko jem se drugi jed n o s ta v n o dovodi i p o d v o d i p o d zg o to v ljen e stavove; ono je svagda k u ltiv ira n je u p itn e s v ije s ti k o ja sv ak o g p o d s tič e d a tek on istra ž u je , d o m išlja , p ro b le m a tiz ira , izn o si, z a stu p a , b ra n i, n a p a d a. O no je u tra jn o j k o n tra d ik c iji sa g led a n je m n a m a rk siz a m k ao s iste m 34 - argumenti

skam enjenih pojm ova, kategorija i definicija. Zato predavaonicu ne treba shvaćati .kao arenu, već kao p ro sto r i medij suočavanja misli ali ne s ciljem da jed n a od njih nadvlada, već s naum om da u koegzistentnoj igri pronađem o reference zajedničkog p u ta ka istini. Kako čovjek sebe pronalazi, ostvaruje, oslobađa tek u kom unikaciji i kroz nju (shva­ ćenu kao rad, govor, m išljenje, osjećanje, ljubav itd.); te predavanje i nije ništa drugo do odnos, razgovor, razm jena (ideja). I ma kako stvari izgledale u praksi, tj. u samoj nastavi m arksizm a teško je pretpostaviti da će itko u principu im ati išta protiv ovih na­ čelnih tvrdnji iznesenih u form i: to jest i trebalo bi da bude, a nije i ne treba da b u d e . . . Ali je isuviše dug p u t od treba do jest, od tvrdnje koja se sva iscrpljuje u kon sta tira n ju do konkretne analize konkretnih uvjeta. I tre b a odm ah reći da takvu analizu nije nimalo lako dati, a nije je laiko dati, pored ostalog, i zato što ovdje m oram o mnogo štošta rasvijetliti i »raščistiti« istovrem eno na više planova, u stvari najm anje na dva. Svoj prilog ovoj tem i ja bih stoga podijelio u dva dijela: a. u prvom bih iznio neke kontraverze kao misaoni, ali isto tako i kao socijalno-konkretni kontekst onoga što će uslijediti; b. u drugom bih zahvatio one čvorišne problem e iz nastavne p rak­ se koji urgentno traže naše suočavanje s njim a, što precizniju dijagnozu i naznačavanje osnovnih sm jerova akcije.

Kako se čovjekova u nauci i tehnici realizirana intelektualna moć razgranava i uvećava, tako on sve više m ehaničkih pokreta prenosi na m ašine, koje su m nogo »talentovanije« od njega za obavljanje rutinskih poslova. To, m eđutim , ne lišava čovjeka izvjesnih au tom atskih radnji koje ne m ože n a n jih pren ijeti, ali koje — ne rasipajući mnogo vre­ m ena i psihofizičku energiju — može »uhodano« obavljati. Naime, usložnjavanje suvrem enog života, čovjeka veže m nogostrukim nitim a za bro jn e socijalne odnose, ali ga i obavezuje (omogućava mu) da proši­ ru je djelokrug au to m a tsk ih radnji, da bi — što je prividno protuslovno — ostavio što više vrem ena i p ro sto ra za vlastitu kreaciju. »Nesposob­ nost da auto m a tiz u ju izvjesne životne činove«, napisao je K. Kosik, »onem ogućuje ljudim a da žive.«1 Ako bism o p ak ovo ublažili, rekli bi­ sm o da im to ipak ne ugrožava golo bitisanje, ali se pouzdano može reci d a ih ta nesposobnost znatno obuzdava, sapinje u izvornom stva­ ralaštvu. G ranica izm eđu p o d ru čja »prigotovljenog« za autom atizaciju i po d ru čja a u tentične ljudske akcije je povijesno prom jenljiva. Ne od­ redim o li je valjano, to se može fatalno odraziti na naše poim anje svi­ je ta i sebe: ako je o dm jerim o suviše skrom no, zagorčavat ćemo sebi život; ako je pak protegnem o više nego što je dopušteno, onda ćemo, p rije ili kasnije, po sta ti roboti. Ne p o tejen ju ju ći njene posljedice u p raktičnom životu, h tjeli bism o posebno naglasiti da one mogu biti upravo sudbonosne u p o d ru čju svijesti. Jer, u situaciji prevelikog autom atiziran ja života koje nezadrživo plavi i prožim a gotovo sve bitne sfere društva, naš pogled na svijet m nogim svojim stran am a p o staje m ehani­ cistički, često se oblikujući kao puki odraz ili od jek pojavnog života. U stvari, mi ni za tre n ne sm ijem o zatv arati oči p red m ogućnošću da postanem o žrtve vlastitoga izum a, nad kojim sve očiglednije gubi­ mo kontrolu, a to je autom atizacija življenja. M ehanizirano življenje je lakše, neosjetnije, ali se tim e nužno m ehanizira i čovjek sam. A kad ga m ehaniizram o, u njega sm o ulili nevidljivu »otrovnu tečnost«, pa na­ spram punog osjećajnog života i ljubavi s drugim , rađ a se — kako bi 1 Karei

Kosik.

D ijalektika konkretnog. Prosveta, Beograd, 1967, str. 101.

argumenti - 35

F ro m rek a o — n e k ro filia , lju b a v s p ra m m rtv ih s tv a ri. A p o s lije je u za­ lu d n o d o ziv anje čovjeka, njegovo » b u đenje«, š to g ran ič i s n em o g u ćim . M e h an iz ira n je je p o tre b a , u n e k im p o d r u č jim a n u ž n o st. B itn o je , m e­ đ u tim , k a k o se m i s p ra m te n u ž n o sti o d n o sim o i k a k o je do živ ljav am o , k u d a nas to sve no si i vodi. M ožda ćem o za s to g o d in a u d isa ti z ra k iz b o ca ili ćem o im a ti p o je d a n filte r za u s ta . K a d p o s m a tra m o n e o k rz n u ti p lan in sk i p ro p la n a k , livadu, isp u n ja v a n a s o sje ć a j i h tije n je za saživljav an jem , d o tic a n je m , »ulaženjem « u n ju . A k a d g led am o u rb a n e tra v ­ n jak e , p rv e su n a m a s o c ija c ije — sa ču v a ti, n e g a z it i . . . To se ja v lja kao oaza p ro šlo s ti k o ja je b ila lije p a, živ o tn a. N o p je s n ik je već u tje lo v io u rije č im a tak v o v iđenje: K aže m i o n o m a d m o ja žena Za k o ju b ih sve u čin io V olela b ih d a im a m J e d n o m alo z elen o d rv o D a ulic o m tr č i za m n o m (V asko P o p a, V eleg ra d sk a p esm a ) N a ovom tlu n e rije tk o iz ra s ta o s je ć a j iz g u b ljen o sti, č ežn je, k o ja k a tk a d a prela z i u og o rče n je . K ao d a tu n e s ta je » k u ltu ra« k a o k o m u n i­ k a c ija d ije la p r ir o d e sa p riro d o m k a o cje lin o m . S tv a ra se o d n o s s p ra m o č u vanih se g m e n a ta k o ji je n a re d b o d a v a n , n u žan . U to m su ž en o m p r o ­ s to r u ž iv ljen ja guši se s p o n ta n o s t, r a s tv a ra isk re n o s t, s p la š n ja v a e m o ­ cija, b lije d i istin a — sve se svodi n a p a rc ija ilite t, o g ra n ič e n o st, s lu č a j­ nost. S o c ija ln i i m isa o n i k o n te k s t s o c ija lističk o g d ru š tv a k o je se u s p o ­ s ta v lja n a osn o v am a s a m o u p ra v lja n ja p o g o d n o je (tlo za je d n a k o ra c io ­ na ln o i h u m a n o o d m je ra v a n je v o d o d jeln ice izm e đ u autom atskog (u sm i­ slu izvana n a m e tn u to g ) i spontanog (u s m islu stv a ra la č k o g ) u d ru štv e ­ n om i in d iv id u a ln o m ž iv lje n ju i d je la n ju . O p iru ći se b ilo k o m o b lik u rav n o d u šn o sti, p a siv n e re z is te n c ije ili p a k a k tiv n e p o d re đ e n o s ti, m i z acijelo sve m a n je d o p u š ta m o »da se so p stv e n o j lič n o sti u tis n e p e č a t spolja«.2 Ovo se p o stiž e u to lik o u s p je š n ije u k o lik o je n a š p o g led n a s v ije t fo rm ira n uz sv je sn e n a p o re i n a o snovi p ro v je r e n ih z n a n stv e n ih sp o z n aja i filozofskog u te m e lje n ja , te u k o lik o je u isti m a h i kritički i stvaralački. Ako sve više — n a to j c rti — b iv a ju u v ažav an e n a še sk lo ­ n o sti u izb o ru p o d r u č ja n a še g p rim a rn o g d je lo v a n ja , a k o sv e v iše p o ­ s ta je m o »vodič sa m o m sebi«, o n d a — po sv e sig u rn o — sve više a k tiv n o s u d je lu je m o »u s tv a r a n ju isto r ije sv ijeta« . T u sm o, u isto v rije m e , n a iz v o rištim a isk u š e n ja d a p o s ta n e m o p li­ je n pragm atizm a. A sve d o k je p ra g m a tiz a m b io p r a k tič n a s v ije st ( p ra k ­ se ), zaslužio je d a se m arg in a ln o tre tir a . O tk a d je on, m e đ u tim , p o s ta o rela tiv n o uo b lič e n s iste m id eja , njeg o v a š te tn o s t se u m n o g o stru č ila . K ad to kažem , o n d a m islim ne sa m o n a n jeg o v u izv je sn u filo zo fsk u su p sta n cu u sm islu n a g la ša v a n ja do n e k le u te m e lje n o sh v a će n e k o ris n o s ti nego na te n d e n c u k o ja se n e rije tk o p o ja v lju je i k o ja n a m izg led a k r a jn je d r u ­ štv en o p o g u b n a i id e jn o o trc a n a . R ije č je o to m e d a se k a tk a d a u sp o ­ s ta v lja (i n je g u je ) m a n ir p o ko m e s e svaka m je r a u sfe ri p o litik e i ideologije p o k u ša v a i n te r p r e tir a ti k a o izraz i z a h tje v d u b ljih s tr u k tu r a l­ n ih m ije n a, š to b i G ra m ši n a zvao » p rim itiv n im in fan tilizm o m « . T e o rij­ sko raz o b lič a v a n je (i s u z b ija n je ) ove n a p a s ti m o g u ćn o je , p r ij e svega, p o sre d stv o m a u te n tič n o g sv je d o č a n stv a M ark so v o g o p u sa . D ru g im rije ­ čim a, n a d a je se p ita n je : k a k o se u s p je š n o u s p ro tiv iti m a rk s iz m u kao 2. A.

Gramsci,

36 - argumenti

Izabran a dela, Kultura, Beograd 1959, str. 19—20.

političkoj apologetici? U d u h u zamisli znanosti koju je trajno nosio Marx, m arksizam je posve udaljen od svakog oblika političke indoktri­ nacije. Ođrvati se toj navadi m oguće je ako se m arksizam kao m išlje­ nje revolucije em ancipira od trenutnog stan ja stvari. To, opet, znači da se on, posve izvjesno, ne sm ije u cjelini vezati ni za jednu tekuću prak­ su bez obzira n a njen predznak. U toj m isaonoj i povijesnoj distanci spram bilo kog oblika (trenutačne) p rak se m arksizam crpe snagu i unu­ tarn ji otp o r u otk la n jan ju zamki pragm atizm a. Stalno zadržavajući po­ vijesni horizont, a to će reći historijski k riterij za svaku, pa i tekuću praksu, on se svagda suočava s p itan jem koliko je ona, ta praksa, u skladu s povijesnim ciljevim a. Tako će se iznutra oduprijeti svim poli­ tikantim a koji p o stu p a ju po staljin ističk o j form uli: nekritički uzdizati iskustvene činjenice — kako reče Lukač — na razinu teorijskog prin­ cipa. U poim anju takvih ljudi, m arksizam se jav lja kao loš vjeronauk; loš utoliko što su njega, vjeronauk, izm eđu dva rata — za razliku od ovakvih »m arksista« — predavali učeni ljudi, ljudi koji su znali ne samo teologiju nego i filozofiju. Pa i tada, dostižući ponekad visoku razinu u izvođenju, nije taj vjeronauk p restao b iti odbojnim za dio otvorenih duhova, koji se nisu dali »racionalno ukalupiti«. Ako ga, po p u t vjero­ nauka, loše p o sre d u ju k tom e i ljudi koji n isu dovoljno obrazovani, onda se m arksizam , gotovo bez izuzetka, kod svih kojim a je nam ijenjen degradira. Uostalom , bez povijesnog posredovanja koje je utem eljeno ne sam o na klasičnoj m isli M arxa nego i prošireno, a ponekad i p ro­ dubljeno, rezultatim a m odernih znanosti i filozofije, m arksističko mi­ šljenje bi bilo p u k a mistifikacdja. Autentična Marksova misao znači sublimiranje u teorijski oblik povijesnog iskustva čitavog čovječanstva, a ne ovog ili onog parcijaliteta — bilo shvaćenog kao eklektika ili pak kao uznošenje djelom ičnih rezultata pojedinih znanosti na razinu to­ talne spoznaje. Ovo im pozantno m isaono zdanje izrasta na b itn o druga­ čijem shvaćanju svijeta, na tem eljno različitom poim anju društveno-ljudske stvarnosti. O čem u je zapravo riječ? Pokušavajući da sa m arksističkog stajališta odgovori na ovo p ita n je, Kosik je lucidno p rim ijetio da je razlika izm eđu priro d n e i društveno-ljudske stv arn o sti u stvari u tome što je ona p rv a podložna m ije n ja n ju i tran sfo rm aciji, dok ovu drugu čovjek može revolucionarno, što će reći radikalno m ijen jati (čitaj: ugrožavati i e lim inirati povijesne p retpostavke građanskog, b itno klasnog društva) upravo zato što je i u onoj m jeri u ko jo j je njegovo djelo. O tuda se i na istinu gleda kao na nešto što nije zauvijek dato, neprom jenljivo, pre­ dodređeno ili p a k kopirano u ljudsk o j svijesti, nego kao na nešto što se zbiva. Iz to ga proizlazi i njeno svojstvo po kom e ona nije jednom zauvi­ jek ni nedostižna ni dostižna. Na tom e počiva Kosikov pojam destruk­ cije pseudokonkretnosti, koji je višeslojan i višedim enzionalan. On obu­ hvaća i revoluoionarno-kritičku p ra k s u kao »očovječenje čovjeka« i dija lektičko m išljenje kao rasta k an je svijeta privida i p ro d ira n je do »same stvari« i realizacija istine i oblikovanje lju d sk e zbilje. Za našu je tem u od osobitog zn ačen ja i značaja ova Kosikova m i­ sao: »Svaki individuum m o ra sebi sam i bez posredništva osvojiti kul­ tu ru i živeti svoj život«.3 J e r, uprav o u tom vidokrugu i intenciji koja iz njeg a proizlazi, pseudokonkretnost valja shvatiti dvostruko: s jedne stran e, to je n e ta k n u ta p riro d a , i, s druge stran e, to su čovjekovi p ro ­ izvodi, ali i jedno i drugo združeno u »težnji« ka o sam o staljen ju spram čovjeka kao onog koji m ože da m ije n ja i tran sfo rm ira (p riro d u ) i stvara (socijalno-ljudski svijet). 3 K. K o s i k , Isto . str. 43.

argumenti - 37

Isto nam ta k o i G ra m sc h ije v k o n c e p t k ritik e izgleda in stru k tiv a n . T oliko je on k od n jeg a u te m e lje n d a ga m o žem o m irn e d u še p ro te g n u ti na šire so c ija ln e p ro s to re . G ram sci je n a p isa o : » K ritik o v a ti so p stv en i p ogled n a sv ije t, znači, dakle, u č in iti ga je d in s tv e n im ti dosledm im , uzdići ga do tač k e do k o je je d o p rla n a jn a p r e d n ija s v e tsk a m isao«.4 Im a ju ć i svagda n a p a m e ti b itn e oznake ovakvog d u h o v n o b o g a to g s h v a ć a n ja k r i ­ tike, m oguće je — su o č av a ju ć i v la s titu v rije d n o sn u o r ije n ta c iju i z n a n ­ stvene re z u lta te s o nim što je u o d re đ e n o m tre n u tk u n a jv iši p o v ije sn i d o m et — od ovoga n a p ra v iti paradigm u u n iv erz a ln o g dosega: n je n o va­ ž en je začin je u posve p ra k tič n im p ita n jim a p oziva i seže do b itn ih m i­ sa o n ih i m o ra ln ih d ilem a n ašeg m o d ern o g v rem en a. K ad god po seg n em o d a u je d n o m sin te tič k o m o b lik u u h v a tim o M arxovo viđ en je sv ije ta , p o s to ji m o g u ćn o st d a se izg u b im o u la b irin tu te k o n d e n z ira n e i m nogoznačne m isli. To je, v jero v a tn o , m a n je šte tn o nego d a se u n a p rije d i p o g rešn o »snađem o«. A m o g u ći vid tak v o g »sna­ laženja« je i m eto d o lo šk a teologizao ija M arxa. P ri to m e m islim d a je izvorno teo lo šk i p r is tu p in te r p re ta c iji M arx a sv ag d a n a d je lu k a d se p o k u ša v a fo rm alno-logički (n e d ija le k tič k i) ra s u đ iv a ti, š to p ro izlazi iz s ta ln e p o tre b e da se u sp o sta v i u k o č e n a, s k a m e n je n a h ije r a r h ija so c ija l­ nog d e te rm in izm a , što će reć i d a se, p o s v a k u c ije n u , p e d a n tn o o d red i p rim a t u svakoj p o je d in o s ti M ark so v e k o n c e p cije sv ije ta . T ak o je in si­ s tira n je , n a p r im je r , n a tra ž e n ju a tr ib u ta p rim a rn o s ti izm eđ u totaliteta i suprotnosti je d a n od š k o lsk ih p r im je r a ovog m a n ira . N ije tešk o p o k a ­ zati da »ispravnost« ovakve k o n c e p c ije p o čiv a n a to m e š to o n a vidi to ta ­ lite t bez su p ro tn o s ti i s u p ro tn o s t izv an sam o g to ta lite ta . A to jo j je m oguće zao š to je p o im a n je to ta lite ta isprazno i statičn o, d o k s u p r o t­ n o sti b iv a ju tre tir a n e suviše subjektivno i shem atizovano. M ožda n ije n a o d m et nav e sti jo š je d a n p r im je r : p o k u š a j u s p o s ta v lja n ja n e p re m o ­ stivog jaz a te o rijs k e n a ra v i izm e đ u p r ir o d e i d ru štv a . M e đ u tim , za m a rk ­ sistič k o sh v a ća n je o d n o sa p riro d e i d ru š tv a z n a č a jn o je d a o n o taj odnos n e vidi k ao o d n o s dva n e p o m irljiv a e n tite ta , n e g o k a o istovrem en o st čovjekovu i u prirodi i u historiji. H u m a n iz ira ju ć i p r iro d u , čov jek je i u p o z n a je i u z nosi n a ra z in u b itn ih u v je ta v la s tito g d je lo v a n ja k o ji su u p o v ije sti do izvjesnog s tu p n ja sv ag d a p o d re đ e n i n jeg o v u u tje c a ju , i vice versa: on, više ili m an je , trp i n jih o v u tje c a j. P re m d a m ark siz a m n u d i o b ilje a n a litič k ih s re d s ta v a , ip ak n a m se čini sre d iš n jo m k a te g o rija dijalektičkog razum a, k o ja u K o sik o v o j in te r ­ p re ta c iji n e m ože a d a ne b u d e historična, n e m o že a d a ne svladava z b ilju id u ć i od p o jav e k a s u š tin i, o d d ije lo v a k a c je lin i, ne m ože a da ne b u d e i rac io n a ln o m iš lje n je , i s a zn a n je , i p ro c e s o sm išlje n o g o b lik o ­ v a n ja d ru štv a kao h u m a n e z a je d n ice (re a liz a c ija s lo b o d e ); n a p o k o n , ne m ože a da ne b u d e — š to je m o žd a ish o d išn a ta č k a — p r e k o ra č e n je d o ­ stig n u to g u p o v ije sn o m h o riz o n tu . M ožda nije p r e tje r a n o reć i d a je je d a n o d te m e ljn ih n o v u m a što ga je d o n ije la M arxova vizija s v ije ta z a h tje v za a u te n tič n im lju d s k im živ­ lje n jem kao id ejo m i k ao rea liz a c ijo m . U to m v iđ e n ju čo v je k n ije sam o o naj k o ji p rim a istin u stv a rn o s ti, nego je o n i izvodi, rea liz ira . I s tin a se ja v lja k ao istin ito st živ ljen ja , a n e isk lju č iv o k ao a d e k v a c ija b ilo k a k o »savršene« zbilje. O na je o tk riv a n je , sp o z n aja , s tv a ra n je . Z ato se M arx ne zadovoljava p ro m je n o m čovjeko v o g o d n o sa p re m a s v ije tu , nego se — na tom p ro m ije n je n o m o d n o s u — u te m e lju je a k c ija p ro m je n e svi­ je ta , j e r o n a (p ro m je n a ) m o ra b iti p r o m iš lje n a i m iš lju v o đ en a. U p ro g ra m n e re a ln o g o p tim iz m a s p a d a lo b i i o č e k iv a n je d a se u n ašoj s a v re m en o sti o d čo v je k a tra ž i d a b u d e u sv ak o m tr e n u tk u i u svakom p ita n ju hom o g en o progresiva n . To d a n a s u is tin u p o lazi za ru ­ 4 A. G r a m s c i , Isto, str. 20.

38 - argumenti

kom sam o izuzetnim pojedincim a koji posjeduju i intelektualne i mo­ ralne pretpostavke i koji su — stjecajem povijesnih okolnosti — ostva­ rili jedan takav am biciozan p ro je k t da su postali sposobni »za potpunu h istorijsku autonom iju«. Ali to ne sprečava, nego obavezuje svakog čo­ vjeka da bude ok ren u t i takvim ličnostim a, a i onima koje su u ome­ đenim oblastim a postale nesum njivi autoriteti. Ako su nam prvi nedo­ stižan povijesni uzor koji iznova snažno m otivira našu djelatnost, onda su nam drugi tra jn i izvori dubljih, konkretnih i povijesno-ograničenih spoznaja koje sm o dužni respektirati da ne bism o bili u (ne)prilici prizem lijvanja teze o »stalnom vraćan ju istog«. S druge strane, ne treba potcjenjivati teorijsku svijest čak i onda kada je ona sup ro tn a progresivnom praktičnom djelovanju. Zašto? Radi li se o relativno neprotivrječnom i za svog nosioca relativno logički konzistentnom konceptu, ova okolnost može — uprkos tome što nije ta svijest pozitivno usm jerena i upravo zbog toga — da se iskaže u p rak ­ tičnoj akciji tako što će ona (akcija) splašnjavati, čak i potpuno iščez­ nuti. J e r p o stoji razina koja ne d opušta protuslovlje što se javlja iz­ m eđu svijesti i praktičnog ponašanja, ona tačka na kojoj čovjek ne može odoljeti iskušenju raspolućenosti, istrzanosti, raspetosti, p ri čemu se javlja m ogućnost i pozitivnog razrješenja: pod utjecajem artik u li­ rane socijalne akcije u životu pojedinac počinje da tran sfo rm ira i vla­ stitu svijest, čim e se o stvaruje dijalektički p rijelaz iz misli u akciju i iz akcije u m isao. Dilem a koja izrasta na ovako uzburkanom socijalnom reljefu i u uvjetim a različitih, p a i su p ro tn ih m isaonih s tru jan ja , obično se form u­ lira u pita n ju : kako postu p ati sa stajalištim a i teorijskim orijentaci­ jam a za koja u tvrdim o da su su p ro tn a m arksizm u? N ajprije, njih treba posredovati njihovim najvišim dom etim a, a ne m inornim izdancima. In telek tu aln a sup erio rn o st m arksizm a je u resp ek tiran ju a u to riteta isti­ ne, a ne istine a u to rite ta. Bilo da nešto afirm iram o ili da se nečem su­ protstavljam o, naš cilj bi — kako je G ram sci savjetovao — trebalo da bude dvojak: »1. da u sopstvenoj stran ci održim o i ojačam o duh razli­ č itosti i 2. da stvorim o teren kako bi naša sopstvena stran k a apsorbovala i oživotvorila sopstveno originalno učenje, koje odgovara njenim uslovim a života«5 (potcrtao E. Ć.). Ovdje je, čini se, d a ta dobra p rilik a da istaknem o b itn u razliku izm eđu dvaju term ina. To, kao što će se odm ah vidjeti, i nije puka ter­ m inološka razlika, nego jed an od onih vidova d iferenciranja značenja što u tje č u na sm je r našega m išljen ja. Naime, m ožda nije p retjeran o u stv rd iti da je idejnost jedno od sred išn jih p ita n ja u društvenim zna­ nostim a uopće i m arksizm u posebno. Ideologičnost — za razliku od idejnosti — u pravilu je odvajanje od istine. Valja lučiti pojmove »ideo­ logičnost« (u pejorativnom sm islu, u sm islu koji joj je dao Napoleon) i »idejnost«. Ideologija kao sistem ideja rezu ltat je racionalizacije određenih g rupnih interesa i apologetike egoističnog grupnog ponašanja. Njezina je osnovna tendencija da p a rtik u la rn e interese podigne na razinu opće­ n itosti i da 'ih tu konzervira. Prem a tom e, ona nužno sadrži elem ente m istificirane svijesti. U svrhu vlastitog jač a n ja (okoš'tavanja i dogm atiziranja) služi se intelektualnom borbom protiv drugih ideja i sistem a ideja (koja i nije svagda b aš korektna), zatim odbacivanjem novih iskustava koja protivriječe vladajućoj dogm i i rein terp reta c ijo m dogm i (njihovim utvrđiva­ njem , »osuvrem enjivanjem « ili usp o stav ljan jem novih). Stoga je ideolo5 A. G r a m s c i ,

Isto . str. 116—17.

argumenti - 39

gičn o st nu žn o p r itis a k n a m išlje n je , k r itič n o s t i z n a n sfv e n o st, j e r svo­ jim ste re o tip im a s p u ta v a lju d s k u d u h o v n u z n a tiž elju , slo b o d u i k re a tiv ­ n o st (iako p o n e k im s tr u k tu ra m a lič n o sti odg o v ara). I d e jn o s t (izvedeno od: id e in — v id je ti, g led a ti; id ea, e id o s — lik, izgled, gled an je; p ren e se n o : m isao n i, d u h o v n i o b lik , u zo r) j e s t m isa o n o »gledanje« z b iljn o sti i b itn o s ti. K a k o je s tv a rn o s t u sv o jo j b iti povi­ jesn a , o n d a je id e jn o s t g led a n je i v iđ en je flu id n e i d ija le k tič k e n arav i p o v ije sn e z b iljn o sti i kao tak v a p r is u tn a p r ije svega u h u m a n istič k im z n a n o stim a i filozofiji shvaćenoj k a o p o v ije sn o m iš lje n je . K ao takva o n a je u p r ije p o ru s ideo lo g ijo m k a k o je o n a (ideologija) g o re sh v aćena. F ilozofija, n aim e, k a o m iš lje n je rev o lu c ije , m iš lje n je p o v ije sn e p ra k s e , n e m ože i ne sm ije b iti n ič ija slu žb en ica, n ič ija »anciHa«, š to zn ači n iti p u k a a p o lo g e tik a id eologije i p o litik e k ao teh n ik e , j e r b i n a ta j n ačin , za tv o riv ši se u s a d a š n jo s t, u id eo lo g ičn o st, izg u b ila seb e sa m u , p r o tu ­ rje č iv ši svom b itn o m o d re đ e n ju k a o n o n k o n fo rm iz m u , k a o k ritic i i o k re n u to s ti p re m a b u d u ć n o sti. Mi, d a k a k o , p o lazim o o d to g a d a je n e d o p u s tiv a ra z lik a izm eđ u id e jn o s ti i istine: n aim e, sve ono š to se m ože v e rific ira ti s re d s tv im a m o ­ d e rn e z n a n o sti je, p o p r ir o d i s tv a ri, n e š to š to se s tv a rn o in k o rp o r ir a u M arxov k o n c e p t sv ije ta . T ra d ic io n aln o p o im a n je id e jn o s ti o b ičn o je p o d raz u m ije v a lo lišavan je z n a n stv e n ih re z u lta ta z n a č a jn o g a tr ib u ta — o b je k tiv n o s ti. U tak v o m is h o d iš tu id e jn o s t n ije n iš ta d ru g o neg o u d a ­ lja v a n je od istin e . T u se zb iv a p riz e m ljiv a n je izv o rn e m a rk s is tič k e m isli n a n a č in š to id e jn o s t u d o b n o a p so lv ira p re k o o z n a k a k a o š to s u n e k ri­ tič n o st, lo ja ln o st, a p rio riz a m , n e o d v o jiv o st o d p o litič k o g tre n u tk a , b o r­ b en o st, do g m atiza m i slično. Ali p o ja m i s m isa o id e jn o s ti k o ji n ije p o ­ isto v je ć e n s p o jm o m istin e — i to istin e k a o u k u p n o s ti i o s m iš lje n o sti čovjekova biv stv o v a n ja , istin e k a o h u m a n o g ž iv lje n ja i tra jn e a k c ije — s po z ic ija m a rk s iz m a je ne sa m o n e p rih v a tljiv neg o i so cijaln o -d u h o v n o kon zerv ativ an . II N a ra š ta j s k o jim o s tv a ru je m o d o d ir u o vom p o s lu sve je p r ije nego a p o litič a n . š to v iš e , b r o jn a so c io lo šk a is p itiv a n ja u p u ć u ju n a to d a je n jegova p o litič n o s t više no k o d r a n ijih g e n e ra c ija ra c io n a ln o u te ­ m eljena. M ladići i d jev o jk e n ašeg v re m e n a sve se više b av e p o litik o m da bi je one m o g u ć ili d a se o n a b a v i n jim a . To što o n i hoće, če m u teže, o s tv a ru je p lo d a n s u s re t izm e đ u n jih o v ih p r e o k u p a c ija i k o n s titu tiv n ih p rin c ip a s o c ija lističk o g d ru štv a zasn o v an o g n a sa m o u p ra v lja n ju . Ali p o litič n o st sa m a p o sebi n ije d o v o ljn a d a b ism o iz n je a u to m a ts k i izveli i d u b lju te o r ijs k u rad o z n a lo st. N aim e, k r a jn je je n a iv n o sv ak o g č o v jek a k oji je isuviše u ra s ta o u so c ija ln o -e k o n o m sk i život t r e tir a ti k ao č o v jek a k oji taj život v a lja n o p e rc ip ira , a k a m o li p o im a z n a n stv e n o k o m p e ­ ten tn o . T akozvano p re d te o re ts k o ra z u m ije v a n je za K a re la K o sik a je, na p rim je r, e le m e n ta rn i sloj s v ije sti n a k o m e sa m o p o čiv a »m o g u ć n o st k u ltu re i kultivacije.« To je, d a k le , n u žn o , ali ne i d o v o ljn o za te o rijs k o u s v a ja n je i o s v a ja n je stv a rn o s ti. O d reći se b ilo k a k v o g d o d ira s p o jav ­ nim vidom zb ilje znači o tk lo n iti s v a k u m o g u ćn o st z n a n stv e n o rele v a n ­ tn o g sa zn a n ja . O sta ti p a k n a to j ra z in i zn a či p r e p u s titi se s a m o z a v a ra ­ v a n ju , sa m o o b m a n i, što običn o im a i šire s o c ija ln e k o n sek v en ce. Je r, » m istika je«, kak o j e o snovano p rim ije tio ovaj a u to r, » n e strp ljiv o st čovjekova u sa zn a v a n ju istin e .« 6 A to se č o v je k u g rd n o o sv e ću je z ato što — ig n o rira ju ć i p rav i, p o s re d n i, zao b ilazn i p u t k a is tin i — p o n e k a d izravno n a s rć e n a sv ije t, čim e m u izm iče n jeg o v a b it. N iš ta m a n ji p r o ­ 6 K. K o s i k , Isto, str. 45.

40 - argumenti

m ašaj nije ni o stajanje na pola p u ta ili lutanje zbog lošeg posredo­ vanja. U takvu situaciju čovjek i ne htijući dopire svagda kad poisto­ vjećuje neposrednu saznatljivost cjeline s neposrednom čulnom datošću njenom »u predstavi, posm atranju , doživljaju.« Tu se korijeni značaj m arksizm a kao teorijske vizije. Kod nas su u izvjesnom sm islu »odomaćene« u biti tri koncepcije m arksizm a u teorijskoj ravni razm atranja: a. M arksizam kao m išljenje revolucije. Ono revoluciju prom išlja općenitije nego kao socijalno-političku revoluciju, tj. kao epohalan kor­ jen it o b rat postojeće nehum ane stvarnosti u novu, doista ljudsku zbilju, o brat koji uključuje i radikalnu pro m jen u ontičke i antropološke čovje­ kove stru k tu re . Revolucionarna p rak sa ili prak sa revolucije filozofijom je osm išlje­ no svrhovito »poiesis«, perm anentno proizvođenje hum anog svijeta i čovječnog čovjeka. Kao m išljenje tako shvaćene prakse, kao vodilja slobodne akcije kojom čovjek, dokidajući otuđeno »sada«, proizvodi svoj ljudski svijet, filozofija se, tran scen d iraju ći pasivnu, kontem plativnu subjekt-objekt relaciju, ostvaruje, oživotvoruje (a ne ukida), ne postaje tek misao o svijetu, m isao o praksi, već m isao prakse, m isao svijeta, misao življe­ nja. (Ovdje se ne provodi psihološka d istinkcija m isao — m išljenje.) b. M arksizam kao kritička teorija društva. K ritička razm atranja kritičke teorije društva odnose se na krizu (kriza i k ritik a su i u etim o­ loškoj ve*zi) u koju je dospjela suvrem ena zapadna građanska civiliza­ cija. N jena je b itn a značajka pro svjetiteljstvo , koje počinje već an ti­ kom , sup ro tstav ljan jem m itosu, a do punog izražaja dolazi u novom vijeku kad se znanjem i njegovom tehničkom prim jen o m nastoji zago­ sp odariti p riro d o m i svijetom . (Form alna logika je st uzor tehničkog racionaliteta tog u tilitarnog, pragm atističkog, nedijalektičkog prosvje­ titeljskog ratia.) Tu je korijen p retv a ra n ja svega u robu, postvarenja, otuđenja, form alizacije i autom atizacije svijesti, g ubljenja sm isla za sm isao i, na kraju, pojave novih m itologija u suvrem enom visoko razvijenom konzum nom kapitalizm u. D ijalektički um kao k ritič k a svijest i savjest čovječanstva treb a da osvijetli tu stihiju, te na taj način p ostane i regulativ povijesti. c. M arksizam kao teorija historije. On se ovdje jav lja u neku ruku kao m etodologija povijesne inicijative. Zato se po sred u je konkretno-povijesnim subjektom revolucije (radničkom klasom ), a njegova au ten tič­ nost i povijesna d jelotvornost odm jerava se sp ram m ogućnosti realiza­ cije u našoj suvrem enosti. U ovom viđenju, čini se, najcjelotivije utem e­ ljenje dobija m isao po kojoj bez revolucionarne teorije ne može biti ni revolucionarne prakse. Sve in te rp re tac ije m arksizm a koje su snagom argum enata isplutale na socijalnu površinu ne isključuju , u k rajn jo j liniji, jedna drugu, nego su, štaviše, kom plem entarne. Pri tom e je n ajznačajnije zadržavati hori­ zont povijesti sm ještajući u njega cjelokupno bogatstvo fenom ena i so­ cijalnih protuslovlja. U horizontali k oja dijeli privatno i javno — pod uvjetom da ne po sto ji sloboda suočavanja ideja i m išljenja — gom ilaju se problem i čiji vrhovi bivaju zam jetljivi, dok se svom svojom težinom njihova osnovica obično povlači u ilegalnost. Povijesno živa m arksistička m isao izvlači ih na površinu i sp ram n jih fo rm ira odnos koji je čini m isaono privilegiranom . Zato ona ne može ne biti aktualna. Ali tu ak tu aln o st tre b a postići izbjegavajući p ovršinski dodir sa zagonetnim slojevim a društvene stvarnosti i zam jen ju ju ći ga tem eljitom obradom i dubljim stu d iran je m socijalnih zasto ja i gibanja. U skladu s tim na­ stavnik je dužan da što potp u n ije i n ep ristra sn ije in fo rm ira o raznim argumenti • 41

s tr u ja n jim a i u s m je re n o s tim a m a rk s is tič k e m isli uo p će, a p o se b n o u n as.7 J e d a n od k r ite rija n jen o g v re d n o v a n ja j e s t n je n a a k tu a ln a d jelo ­ tv o rn o st, ali se n jo m e o n a ne m ože isc rp s ti i n a n ju svesti. U sk la d u s p re th o d n im , z n a č a jn o je u o b raz o v n o -o d g o jn o m p ro c e su n jeg o v a ti k lim u u k o jo j se u »m irno« v rije m e to le r ir a ju raz lič ite , p a č a k i s u p ro tn e in te r p re ta c ije m a rk s iz m a u te o rijs k o j rav n i n jih o v a su če­ lja v a n ja . To, d a k a k o , ne bi b ilo o p ra v d a n o sa m o u d r u š tv u k o je p o tre ­ s a ju te m e ljn e krize, k o je r a s ta č u su k o b i, o d n o sn o d ru š tv o k o je im a ­ n e n tn o z a h tije v a izv je sn u — m a d a p riv re m e n u — h o m o g en iz a ciju m isli. U ostalom , u p ita n jim a sp o z n a je ne m ože b iti p rin u d e : n e sa m o d a je n e h u m a n o , nego je i n e m oguće n a tje r a ti b ilo ko g a d a m isli k ao i m i. P riv id je iz ovog z a k lju č iv a ti k a k o b i to p o g o d o v alo ja v lja n ju p a siv n o ­ sti. N a p ro tiv , te o rija k o ja p o s to je ć e (loše) s ta n je ig n o rira ili s a n k c io n ira izaziva rev o lt k o ji n a ovom p la n u , izm e đ u o stalo g , p ro iz v o d i b ilo a p a tiju u sm islu a teo r ijs k o g p r is tu p a s v ije tu ili p a k d ra s tič n i o b lik v o lu n ta rizm a č ije je n a lič je ra z o č a ra n o s t v la s tite sv ije sti. O dnos p re m a k lasič n o j m a rk s is tič k o j lite ra tu ri m ože b iti — uz p re ­ d a v a n ja n a s ta v n ik a — p r e s u d a n m o m e n a t u b u đ e n ju i o d rž a v a n ju intereso v a n ja za o vu m a te riju . N a to j c r t i v a lja p re v la d a ti k r a jn o s ti k o je se n a jč e šć e ovako p o la riz u ju : ili se p rih v a ć a je d n o je d in o d jelo k lasik a i d e m o n s trira p re k o n je g a h o riz o n t n jih o v e m isli, ili se u z im a o d svih d je la p o n e što d a bi se p o stig la » sv estran o st« p r is tu p a . M a k o lik o p o je ­ d in a d jela b ila p riv ile g ira n a u n jih o v o m o p u su , k r a jn je je r is k a n tn o u z im a ti je d n o i liša v a ti se n e k ih z n a č a jk i k o je sa d rž e d ru g a d jela . M ožda to ne bi b ilo to lik o s u d b o n o s n o k a d a b i p re d a v a č zn ao i u m io d a u to m je d n o m p o d ra zu m ije v a sva o sta la . P o d je d n a k o je ris k a n tn o ići n a za­ s tu p lje n o s t svakog d je la p o n e k im f ra g m e n to m . T e šk o ć a je , izm e đ u o s ta ­ log, i u to m e š to je otež a n o u s p o s ta v lja n je m isa o n e k o h e re n c ije i o d rž a ­ v a n je sk la d a cjeline. V je ro v a tn o je u p u tn ije p rić i te m e ljn o m p r o u č a v a n ju d je la G rundrisse (kod n as p rev e d e n o k ao T e m e lji slo b o d e). O vaj p rije d lo g za ra z m i­ š lja n je sa m o p riv id n o p r o tiv rje č i k ritič k o m o p re z u n a k o ji sa m m alo ­ čas ukazao. O vdje je rije č o d je lu k o je je su v iše m isa o n o ra s u đ e n o i, u n a jb o lje m s m islu rije č i, n e d o v o ljn o e g z ak tn o , d je lu k o je je — k a k o bi se d a n a s rek lo — in te rd is c ip lin a rn o ili, b o lje , p a ra d ig m a tič n o u sm islu a u te n tič n o s ti M arxove vizije k a o je d in s tv a d r u š tv e n ih zn a n o sti. To bisimo, m a k a r u skici, e k sp lic ira li. N a k o n uvodnog p re g le d a o sn o v n ih k a te g o rija i p o jm o v a , p r i čem u tre b a is tr a ja v a ti n a n jih o v o m filo z o fs k o m za viča ju , v a lja u č in iti k o ra k ka esen c ija ln im sa d rž a jim a k a o š to su, p r im je ric e : o tu đ e n i r a d (Ekon o m s k o -filo z o fs k i ru k o p isi), pog lav lje o F e u e rb a c h u (N je m a č k a id eo lo ­ gija), p o d jela ra d a (B ijed a filo zo fije ), te o rijs k i dio o a k u m u la c iji k a p i­ tala (K apital — IV o d je lja k ), d ija le k tič k i n a č in m iš lje n ja (Anti-D iring), te fra g m e n t o ek o n o m sk im fo rm a c ija m a d ru štv a . P ri to m e su sv ak ak o nezaobilazne M arksove Teze o F euerb a ch u , i v je ro v a tn o L e n jin o v a Drža­ v a i revolucija. Svi ovi s a d rž a ji tre b a lo b i d a p o s ta n u sv o jin a sv ih s tu ­ d e n a ta , bez o b z ira n a p ro fe sio n a ln o u s m je re n je . O ni se, čin i n a m se, m ogu u s p je š n o p o sre d o v a ti s tru k o m k o ja im je, d a k a k o , n a jb liža . Bilo bi u p u tn o d a se p rv a p re d a v a n ja d rže n a te m u su v re m e n o g d ru štv a , p o ­ sebno našeg. To je p o u z d a n p u t d a se M arx o v a m isa o š to više p rib liž i, ali ne i sto p i sa on im š to je u dn ev n o m s m is lu a k tu a ln o . A d a se a k tu a l­ n o st m ože d e m o n s trira ti i n a te m a m a k o je su n a m d a le k e b r ilja n tn o , J *ler kritičnost pretpostavlja m ogućnost upoređivanja i procenjivanja različitih obavestcnja. Svako je učenie, sam o za sebe tačno, pa i nepogrešivo; dovode ga u pitanje jed suprotne, osporavajuće težnje. • v Teško je reći šta je sam ouverenije i agresivnije; neobaveštenost, ili jednostrana, tendenciozna obaveštenost.« ( M i l o v a n D a n o j l i ć , K a k o je D o b risla v p ro trč a o kroz Jugoslaviju, BIGZ, Beograd, 1977, str. 125.)

42 - argumenti

nam je pokazao Engels svojim djelom Porijeklo porodice, privatne svo1 v T v Ph P 5? n a je ^ ° T ° Problem irna vezanim za same po­ četke ljudskog društva om nisu n išta izgubili od tem eljnog značaja t našem vrem enu, zahvaljujući upravo teorijskom dignitetu koji ie ori sutan u pristupu. J J p il‘ Već sm o naglasili da je u ovakvim (ne)prilikam a, kada objektivno ne posto ji široka intelektualna podloga (radi se o tzv. fakultetim a ori rodnih znanosti), potreb n o uvijek m arksizam posredovati strukom da bism o izbjegli ustručavanje struk e od svega izvan nje i udaljavanje m arksizm a od aktualnog socijalno-povijesnog konteksta. Pa prem da je m arksizam em inentno socijalna filozofija, on se — upravo kao mišlje­ nje revolucije — može »plasirati« k atkad posredstvom društvene teorije, katkad ekonom ske teorije, a sam o u iznim nim (intelektualno povolj­ nim) okolnostim a u njega se može uvoditi preko filozofije. Jer, jedno je geneza m arksizm a i njegova u n u tarn ja m isaona artikulacija, a drugo je proces usvajanja, osvajanja koji treb a da respektira zatečeni »ljudski m aterijal« i da se vine do ravni jedne (filozofske) sinteze. Zapazio sam tri m otiva interesovanja za m arksizam na spomenutim fakultetim a. Oni su p risu tn i u ovim tem atskim sklopovima: 1. religija — ateizam , 2. praktično-politička p ita n ja i 3. opći kulturno-teorijski problem i. U svakoj od naznačenih grupa svako je tražio »svoje« viđenje m ark­ sizma. M islim da je dobro stvarati atm osferu u kojoj će svako po­ naosob, polazeći od vlastitih m ogućnosti i preokupacija, iznijeti zami­ sao koja m u izgleda u p ristu p u tim dilem am a i problem im a m arksi­ stička. U skladu s tim valja njegovati su p tiln ije teorijske rasprave stal­ no sugerirajući razliku izm eđu sučeljavanja ideja i sukobljavanja inte­ resa. To nas ne lišava potrebe, nego upravo obavezuje i pretpostavlja, da doprinesem o usp o stav ljan ju »naknadne svijesti« kojom će se doku­ čiti odnos izm eđu onog što se zastupa i onoga kako se percipira vlastiti položaj u društvu. A to je zacijelo p rilik a da se pokaže kako takav »pa­ ralelizam« eventualno funkcionira na razini socijalne grupe, ali ne kao m ehanički od b ljesak svijesti individue koji dobija im puls izravno od njenog socijalnog položaja i socijalne uloge. Gotovo proporcionalno je naš u sp jeh ovisan o tom e da li smo uspo­ stavili uvjete za slobodan, stvaralački i odgovoran su sret ideja i m išlje­ nja. Ovakva atm osfera će pogodovati o slobađanju i posljednjeg sudioni­ ka od bilo kog oblika suzprezanja i sve će ga više »navikavati« na to da shvati i p rihvati tezu po kojoj riječ nije i djelo, m ada riječ može poticati na djelo i p o sta ti djelo. Sam o tako će se ljudi opustiti, zainte­ resira ti, m otivirati, i pro b u d iti tra ja n duhovni interes ne samo za m ark­ sističko u svajanje m arksizm a, nego i za m arksističko poim anje društva, svijeta, svoje uloge. To će recipročno u tjecati na um nažanje uvjeta kreativne aktivnosti sam og nastavnika. Ovaj pred m e t upravo kao znanstvena disciplina — čak bez obzira kakav je njegov sadržaj — u neku ru k u dio ljudi ap rio ri privlači ili pak a p riori odbija. Bilo bi zanim ljivo p ratiti m ijen ja n je stavova i proces problem atiziranja u n u ta r sam og p redm eta. To je p u t da spoznamo dokle sm o došli i da li da tako dalje nastavim o. U tom sm islu postaje presudno ne kakve sadržine ljudi »iskazuju«, nego, nadasve, postaje osnovno to što m ožem o slobodno z astu p ati i a rgum entirati određenu zam isao koju pokušavam o m arksističk i zasnovati. Stoga bi bilo možda korisno u p riličiti b a r dvom jesečno razgovor o »korisnosti« i »štetnosti« odabranog sadržinskog i oblikovnog o p red jeljen ja poim anja izvorne M arxove m isli. argumenti - 43

Da b ism o došli do p re c iz n ije g u v id a, »na p o č etk u « i »na k raju « tre b a lo bi o b lik o v a ti o d g o v a ra ju ć i te s t k o ji b i n a m p ru ž io koliko-toliko re a ln u sliku. On b i o b u h v a tio m o tiv a ciju , k ru g in te re s o v a n ja , stu p a n j u p itn e sv ije s ti i opseg p re d m e tn ih sa d rž in a, k ao i m e to d ik u n a sta v e sam o g p re d m e ta . To bi bili sv a k ak o n u žn i, ali n e i d o v o ljn i e lem en ti za u tv rđ iv a n je m isa o n e s tr u k tu r e k o ja b i s u g e rira la izv je sn u tip o lo g iju id e jn ih p ro fila i m e n ta ln ih sk lo p o v a su d io n ik a . K ao izv je sn u in o v ac iju p o n u d io b ih z a k ritič k o r a s u đ iv a n je dva, čin i m i se, in s tru k tiv n a p rim je ra . Prvi se o d n o si n a n a č in sa o p ć a v a n ja m a te rije . N e b i li se m oglo p o k u š a ti p o č e tn e tem e p ris u tn e u lite ra tu ri p r e p u s titi izla g a n ju su d io n i­ c a (re fe ra ti) d a b ism o m i — n a k o n što sm o sa slu ša li je d a n , u v jetn o , m a r k s o lo š k i p ris tu p , n a sta v ili sa m a r k s is tič k im ra z la g a n je m u sm islu k ritič k e re fle k s ije ra z b ija ju ć i s ta tič n o s t i tim e izb je g a v aju ć i d a m i p red -m etnem o ono š to ć e b iti o b je k t n a šeg k ritič k o g r a s u đ iv a n ja . T im e se iz v je sta n »knjiški« tre tm a n s a d rž a ja n e izo sta v lja , ali se stv a ra la č k i n ad v lad av a. D ijalog — u s m je ra v a n i p o d s tic a n o d n a s ta v n ik a — n a d a h ­ n ju je d u h o v n u k lim u izv o rn o sti, j e r sve š to je »naučeno« s ta v lja se u g ib an je i s m ije š ta u k o n te k s t a k tu a ln ih s o c ija ln o -p o v ije sn ih p o m je ran ja. J e r, svagda tr e b a im a ti n a p a m e ti d a je M a rk so v a m isa o — m išlje ­ n je c je lin e rev o lu c ije u k o n k re tn o -p o v ije s n o m k o n te k s tu . D rugi p r im je r se o d n o si n a v re d n o v a n je u s p je h a su d io n ik a . N a M e­ d icin sk o m f a k u lte tu S v e u č ilišta u R ijeci izd v a ja la se s tu d e n tic a zap aže­ nog in te le k tu a ln o g fo rm a ta , ali sa p r im je tn o m o d b o jn o šć u p re m a m a rk ­ s izm u k ao p re d m e tu . N a sta v n ik k o ji se o d lik o v a o e ru d ic jio m i elastičn ošću m isli p rih v a tio je n je n u ž e lju d a gov o ri o H eid e g g eru , a n e o M arxu. N a k o n što je d o b ila izv rsn u o c je n u , p r im ije tila je : »Žao m i je š to n isa m s p re m ila M arxa«. T re b a v je ro v a ti d a će to o n a u č in iti m a k a r n a k o n zav ršen o g s tu d ija . A to p a k z n a či d a sm o jo j p o d s v a k u c ije n u tražili M arxa — za n ju bi, m o žd a zau v ije k , b io izg u b ljen n e sa m o M arx nego i H eidegger; ovako je n a s ta v n ik — d o p u š ta ju ć i d a stu d e n tic a m ark siz a m p o s re d u je H eid e g g ero m — k u ltiv ira o p o tr e b u za p o s tu p n o , ali te m e ljito i ne bez n a k lo n o s ti u la ž e n je u slo ž e n u s tr u k tu r u M arxove m isli u č ije m je z n a k u n a še sto lje ć e . Čini n a m se da je o d o d lu čn o g z n a č a ja d a se v r ije d n o šć u n a sta v e fo rm ira in te re s za p re d m e t. S te re o tip n a o c je n a sv a g d je se ja v lja više k a o p r ije tn ja , a m a n je k ao poticaj.® Z n a n jem , u p o rn o šć u i m eto d o lo ­ šk o m k u ltu ro m v a lja u s p o s ta v iti in te le k tu a ln u a tm o s fe ru u k o jo j će s tu d e n ti, iz d a n a u d an, o sje ć a ti č e m u će im to u ž iv o tu p o slu ž iti. S am a po sebi ja v it će se p r e d n o s t m a rk s is tič k o g s h v a ć a n ja s v ije ta u o d n o su n a sve d ru g e m isa o n e o rije n ta c ije , i to u d v a p o d ru č ja : s je d n e s tra n e , s u v e re n o k r e ta n je u o k v iru v la s tite s tr u k e i, s d ru g e s tra n e , p lo d a n in te ­ le k tu a ln i d o d ir sa svim p ro iz v o d im a d u h a m o d e rn ih v re m e n a — od n a u k e do u m je tn o sti. N ačin p ro v je ra v a n ja z n a n ja p o k a z u je v rije d n o st k o ja se p r id a je p re d m e tu . N a d a m se d a je sv a k o m u p u ć e n o m ja s n o k a k o se ne m ože sve k r u to sv e sti n a isp it, n ego je n u žn o u zd ići se do g ip k ijih i ra s u đ e n ijih o b lik a p r o v je ra v a n ja z n a n ja . Z a r v rije d a n re f e r a t 8 Instruktivno je ovo ilustrirati razm išljanjem m isaono izraslijih studenata. Pri tome sam svjestan da bi ove odgovore trebalo »rasteretiti« m jestim ičn ih, m ada razum ljivih, pretjerivanja koja graniče s visokim stup njem sam ouvjerenosti: — Ne prihvaćam da se u ovom predm etu isp itu je o no što je shvaćanje nastavnika, njegova in terpretacija. Ako je ispit neizbježan, bilo bi dobro da se on pretvori u razgovor m isli, razm jenu shvaćanja. Valjalo bi tražiti postavljanje, uočavanje, shvaćanje, tum ačenje problem a, a ne moju in terpretaciju nečijeg shvaćanja. — Ponekad se traži nečija dogm a, a ja im am vlastito m išljen je. U m eni je, u neku ruku, sabrana historija m isli prim jerena, dakako, m ojim m otivim a, stavovim a, m islim a. N e tražite od m ene reprodukciju, već m ene sam oga, original. Ako pam etno razgovaramo, sm islen o studiram o, postajem o ravnopravni u m isli, stavu, ideji. — Dužnost nastavnika jest da nas učine »većim« od sebe, da nas vode ka istin i. Možda sm o, štaviše, mi studenti u povoljnijoj prilici u otkrivanju istin e budućnosti. Vaša zadaća je da nam u tom e pom ognete . . . Uostalom , da bih m ogao m isliti istin u , ja m oram pripadati sebi. slob odi, stvaralaštvu — što znači istinu.

44 - argumenti

0 nekoj tem i, zatim učestalost i kvalitet sudjelovanja u izvjesnim raspra­ vama, stupanj sam ostalnog rezoniranja — zar nisu oblici koji mogu biti zam jena ili b a r osnova ispita. U tome vidim mogućnost suzbijanja ravnodušnosti prem a predm etu i iščezavanja bojazni od ispita. Ovdje sam svjesno pošao od jedne imaginarne pretpostavke — na­ stavnika koji je intelektualno, pedagoški i m oralno na razini svog poziva u ovom poslu. Ali tu se otvara obilje socijalnih, teorijskih i ideološko-političkih fenom ena i dilem a koje zahtijevaju jedan poseban stručni i znanstveni skup. Poželimo da se on uskoro održi. A zasad bih želio sam o da naglasim da uzoran predavač m arksizm a m ora i sam biti do­ sljedan m arksist, pri čem u m islim na otvorenost, kritičnost i samokritičnost, iz čega prirodno proishodi i čim e se h rani nem iran duh koji traga za totalitetom shvaćenim kao m išljenje revolucije. A to je pouzdan pu t da se vraća čovjek m arksizm u, odnosno m arksizam čovjeku. Jer m arksizam je, u k rajn jo j liniji, filozofija čovjeka i njegova svijeta, filo­ zofija revolucije, slobode i stvaralaštva. Zato on nije sistem, nego živa 1 otvorena m isao, kao i čovjek sam.

argumenti - 45

S e r g e j F lere

ANTINOMIJE SAVREMENOG UNIVERZITETA

T okom p o sle d n je g đ e setleć a i š ira i s tru č n a ja v n o s t p o sv e tile su veliku p a ž n ju v isokom o b raz o v a n ju , u o č a v aju ć i n jeg o v zn a ča j za razvoj d ru štv a , kao i zbog n e o p h o d n o s ti n jeg o v e u n u tra š n je tra n s fo rm a c ije i zbog s tu d e n ts k ih n e m ira. N o, v isok o o b ra z o v a n je im a sv o ju d u g u p red isto riju , u k o ju ne m ožem o d e ta ljn o ući, već ćem o u k a z a ti sa m o n a neke e lem en te. IS T O R IJS K I OSV RT U n iv erziteti su n a s ta li u s re d n je m v eku, u feu d a ln o j ep o h i. M eđu prv e s p a d a ju U niv e rz ite t u P a riz u i U n iv e rz ite t u B o lo n ji, k o ji su o sn o ­ vani u X I I stoleću. R eč u n iv e rz ite t je ta d a o z n a ča v a la feu d a ln u k o rp o ra c iju , g ildu i o to m e je reč i u vezi s u n iv erz ite to m . U n iv e rz ite t u Pa­ rizu je oznavačavao g ild u n a s ta v n ik a (u n iv e rsita s m a g is tro ru m ), a Uni­ v e rz ite t u B o lo n ji je označavao g ild u s tu d e n a ta (u n iv e rsita s sc h o la riu m ). U n iverziteti su ta d a bili tip ič n o feu d a ln e u sta n o v e sa sv o jim privilegija m a , a u to n o m ijo m , izd v o je n o šću i z a tv o re n o šć u u o d n o su n a v a n jsk o d ru štv o . Ta a u to n o m ija je im ala osn o v u z a štiti k o ja je sv ečan o dobije n a od pog lav ara, a n a jč e šć e od p a p e . C rk v a je u to m e n a la z ila svoj in te res, j e r je o n a g d e m an je , a gde više, d o m in ira la n jim a , a u n iv erz i­ te ti su p re d s ta v lja li i s re d stv o z a u č v rš ć e n je d u h o v n o g je d in s tv a ev ro p ­ skog feu d a ln o g d ru štv a i k u ltu re , s o b z iro m n a to d a se m e đ u n jim a pu tovalo, od s tra n e i n a s ta v n ik a i s tu d e n a ta , i d a se p red a v a lo n a la tin ­ skom , a p re d a v a li su se uglav n o m isti p re d m e ti. č a k i tam o gde su u n iv e rz ite to m u p ra v lja li s tu d e n ti, p o s to ja le su org an iz a cije n a s ta v n ik a . Te k o rp o ra c ije su izd av ale dozvole za o b a v lja ­ n je n a sta v n ičk o g poziva (licen tia do cen d i). U s tic a n ju n a sta v n ičk o g s ta ­ tu sa p o s to ja lo je više faza, k ao u svim esn afim a . Za n a sta v n ik e je bio 46 • argumenti

obavezan celibat, kako bi se u potpunosti posvećivali svetu znanja i nastavi. Na srednjevekovnom univerzitetu, izm eđu kojeg i savremenog uni­ verziteta postoji veza, razvijao se bogat društveni život koji se um no­ gom e razlikovao od današnjeg. Taj život se odvijao kroz udruženja i bratstva studenata (često na bazi pokrajinske pripadnosti, kroz tzv. nacije), a što je pretežno bilo povezano sa stanom i ishranom stude­ nata. N aročito se večera uz piće (potacio) pom inje kao oblik društve­ nog života. Ulazak studenata na univerzitet, odnosno u udruženje bio je vezan za plaćanje takse, prim anjem batina i čašćenjem večerom, što je bilo odvojeno od plaćanja nastavnika. Često se pom inje i prosjačenje studenata kao (častan) izvor prihoda. U toj organizaciji univerziteta, studenti su imali pretežnu ulogu: rek to r je bio češće iz reda studen ata i njem u su se zaklinjali i profe­ sori. Pored udruženja studenata postojala je i značajna neform alna organizacija zasnovana na zaštiti m lađih od starijih. Sam a nastava nije imala tako centralan položaj u tom životu, a tim e i nastavnici koji su se često pojavljivali kao najam nici studenata. N astava je bila repetitivna, skolastička, prvenstveno su se izlagala i kom entarisala dela, uz disputaoije kao učeni, na form alnoj logici zasno­ van, oblik diskusije. D isputacije su bile vrlo razvijene, žustre i posta­ jale su sam e sebi cilj. Isti predm et se m ogao naročito dugo, i desetak godina slušati, u kom periodu bi se m ate rija m nogo p u ta ponovila. Ponegde su studenti beležili predavanja, a češće je to bilo zabranjeno jer se težište stavljalo na usm eni k a ra k te r nastave, na razgovor i na pam ­ ćenje. N asuprot form alizm u skolastike, hum anizam i renesansa postavljali su drugačije ciljeve i ideale vaspitanja; to je svestrani i aktivan čovek, uzor postaje Antika. Platon postaje dostu p an i cenjen. No, to nije našlo naročitog odjeka na univerzitetim a, oni su već postali skloni tradicio­ nalizm u i konzervativni. Tokom vrem ena postepeno se uvode razvije­ niji lingvistički, um etnički i prirodno-naučni nastavni predm eti, a taj proces tra je do danas. S reform acijom i kontrareform acijo m , univerzitet dobija više reli­ giozan k a ra k te r i p o staje vezan za pojedine konfesionalne zajednice. U Katoličkoj crkvi form ira se poseban jezuitski (isusovski) red za bavlje­ nje prvenstveno p itan jim a vaspitan ja i obrazovanja. I reform atsko-protestan tsk e crkve p rid a ju vaspitan ju i obrazovanju veliki značaj radi širen ja i jač a n ja vlastite vere, a rad i sprečavanja pro d o ra drugih vera. I pojedine države o tv ara ju univerzitete i posvećuju im pažnju, prven­ stveno upravo radi širen ja i jač a n ja službene religije. No, nije izvesno da su univerziteti imali u tom e tako značajnu ulogu kao što se p retp o ­ stavljalo. Od XVI veka, a naročito s ulaskom jezu ita na univerzitete zapadne Evrope i organizovanjem stu d en tsk ih dom ova (koledža) i škola s njihove strane, postepeno se m enja društv en i život univerziteta. Proširuje se j o stv a ru ju zabrane pijančenja, veza sa p ro stitu tk a m a , nošenja oružja, tuča i d ru g ih raskalašenih stu d en tsk ih navika i običaja. Arije (Aries) s m a tra da je to u vezi s afirm acijo m stava da je nad decom i om ladi­ nom potre b a n nadzor, je r je tu reč o životnim dobim a kada su ta bića »nevina«.1 R azvija se kontro la i nadzor nad studentim a, oni se disciplinuju, često na kvazi-vojni način, i in d o k trin išu . Jezuiti u tpp1® naročito koriste fizičko kažnjavanje i špiju n ira n je om ladine. Učenici i studenti se sada određenije dele na dobne, uzajam no odvojene grupe. U savre1 Ph.

Ari es:

Centuries of Choldhood, New York (Random, 1962).

argumenti-47

m enoj eposi p rim e tit ćem o da većin a tih s p u ta v a n ja i o g ra n ič a v a n ja po­ ste p e n o n e s ta je , uz n a s to ja n je d a se i d a lje o d rže o d re đ e n i o b lic i organ izovanosti i p o s tu p n o s ti u o b raz o v a n ju , m a d a tu im a i ra z n ih je d n o ­ s tr a n o s ti i lu ta n ja u o b a sm e ra . K ru p n e p ro m e n e u vezi s u n iv erz ite to m d o n o si b u rž o a s k a rev o lu ­ cija. U F ra n cu sk o j je rev o lu c ija i u k in u la u n iv erz ite t, a N ap o leo n g a je Obnovio i razvio p o se b an tip u n iv erz ite ta . Po to m e, fra n c u sk o m , napoleonovskom tip u , u n iv e rz ite t je stro g o e ta tiz o v a n i cen tra liz o v an . U ni­ v e rz ite tsk e p ro fe so re i fu n k c io n e re p o s ta v lja m in is ta r o b raz o v a n ja, a r e k to r p o s ta v lja a siste n te . F a k u lte ti su d rža v n i o rg an i i p o s lu ju p o p ra v ­ n im p ro p isim a , p o n a re d b a m a k o je stiž u iz m in is ta rs tv a o b raz o v a n ja. A u to n o m ija je p ra k tič n o u k in u ta . N ap o leo n jo š n ije p red u z e o laicizac iju, to je bilo u č in je n o tek k ra je m p ro šlo g sto leća. P o red fra n c u sk o g , u X IX ve k u o fo rm lju ju s e i n e m a č k i i engleski tip u n iv erz ite ta . N em ačk i (tzv. H u m b o lto v — H u m b o ld t) tip u n iv erz i­ te ta k a ra k te ris a o se z n a tn ijo m a u to n o m ijo m , u z izv esn u za v isn o st od države i pov e z iv a n jem n a sta v e s n a u č n im ra d o m . D ržavice s u p o d rž a ­ vale i p om agale s tv a ra n je u n iv e rz ite ta i n jih o v raz v o j, a o n i su, b u d u ć i da je n a sta v n i jez ik bio ne m a č k i, služili p o v eziv an ju n e m a č k o g n a ro d a u je d n u z a je d n icu . S m a tr a se da su on i u X IX v ek u d o stig li visok n a u č n i nivo i u sp e li d a ra z v iju veći b ro j ta d a n o v ih n a u č n ih d iscip lin a. E ngleski tip, oličen u O k sfo rd u i K e m b rid ž u , k ao m o d elim a , u X IX veku i d a lje je bio n a jk o n z e rv a tiv n iji i n a jb liž i s re d n je v ek o v n o m tip u . B io je n e zavisan o d države, po se d o v ao je p riv a tn o sv o jin sk i s ta tu s . Cvetale su d e b a te m eđ u s tu d e n tim a , n a lik n a s re d n jo v e k o v n e d isp u ta c ije . Ti su u n iv e rz ite ti bili u s m e re n i više n a to d a o d g o je a r is to k r a te (negovali su o p š te o b ra z o v a n je i s p o rto v e ) nego s tru č n ja k e , sp e c ija liste . U opšte, p o s to ja la je fu n k c io n a ln a veza izm e đ u to g tip a u n iv e rz ite ts k e n a sta v e i sis te m a k o lo n ija ln e u p ra v e B rita n s k o g C a rstv a , gde su ti k a ­ d rovi zauzim ali ra z n a n a jv iš a u p ra v n a m esta . RAĐANJE D A NA ŠNJEG U N IV E R Z IT E T A Za raz lik u od sred n jo v e k o v n o g u n iv e rz ite ta , k o ji se s m a tra o z a je d ­ n icom n a s ta v n ik a i s tu d e n a ta u d ru ž e n ih u id e a listič k i z a m išlje n o m t r a ­ g a n ju za istin o m , m o d e rn i u n iv e rz ite t n e o k a p ita liz m a je s t o rg an iz a cija k o ja se bavi nizom d e la tn o s ti, već p re m a z a h te v im a k a p ita lis tič k e p r i­ vrede, države i vo jsk e. F o rm a ln o uzev, o n m ože izg led ati k ao ra c io n a ln a org an iz a cija, p rila g o đ e n a p o tre b a m a d ru štv a , i fu n k c io n a ln o po v ezan a s n jim e . N o, m o d ern o k a p ita lis tič k o d ru štv o , z a sn o v a n o n a o d n o sim a e k sp lo a tac ije , d o m in a c ije i m a n ip u la c ije , d a je u n iv e rz ite tu i njeg o v u u n u tra š n je m ž ivotu svoj o d lu č u ju ć i p e č at. U tom pogledu, tip ič a n je p r im e r a m e rič k o g u n iv e rz ite ta . N jegova e v o lu c ija je z a počela jo š u p ro te k lo m sto leću . Za ra z lik u o d n em ačk o g u n iv e rz ite ta , k o ji je težio iz d v o je n o sti i n e z av isn o sti o d d ru š tv a vodeće n ačelo a m e rič k o g u n iv e rz ite ta bilo je o n o k o je je izložio B. F ra n k lin k ra je m X V III veka, o tv a ra ju ć i P e n silv a n ijsk i u n iv e rz ite t: » u n iv erzitet tre b a da p r u ž i . . . k u ltu r u k o r is n iju m la d im um o v im a« . U a m e rič k o m v isokom šk o lstv u od p o č e tk a je p ra g m a ts k i n a g la sa k . T ak v a u sm eren o st o m ogućila je d a u n iv e rz ite t d in am ičk i sled i za h te v e dru štv en o -ek o no m sk o g siste m a , k o ji su se m en ja li. Prvi niz p ro m e n a o s tv a re n je n a a m e rič k o m u n iv e rz ite tu jo š k r a ­ je m p ro šlo g i p o č e tk o m ovog veka. On je o b eležen p o jav o m o d e le n ja (d e p a rtm e n t), k o m b in o v a n e n a s ta v n e i istra ž iv a č k e jed in ice , k o ja je b itn o d ru k č ije o rg an izo v an a od e v ro p sk ih fa k u lte ta . O d e lje n ja se ne o rg a n iz u ju p re m a k lasič n im s tr u k a m a za k o je tre b a d a se p rip re m e k a d ro v i (zn a n ja za s tr u k e sve se b rž e m e n ja ju i šire ), v e ć p re m a na48 - argumenti

ačnim disciplinam a, što omogućava veliku specijalizaciju i fragm enta­ ciju znanja, ali i interdisciplinarnu integraciju. Na odeljenju nije bilo »feudalnih« rascepkanosti po disciplinam a, sa malim »baronijama« u vidu katedre, već je od samog početka postojala integracija nastavno-naučnog osoblja, koje im a svog predsedavajućeg (chairman) M eđutim , svoju veliku, kvalitetnu ekspanziju, am erički univerzitet doživljava posle drugog svetskog rata. Naglo se povećava broj kurseva predm eta. Mnogi am erički univerziteti drže preko 3.000 kurseva go­ dišnje, a na prim er, K alifornijski univerzitet ih je 1962/63. školske go­ dine im ao preko 10.000. Nastavnici nude velik broj kurseva, a studenti im aju m ogućnost izbora. Glavna prom ena se, m eđutim , ne sastoji u ekspanziji nastave, već, naprotiv, u potiskivanju nastave u drugi plan, u korist istraživanja. Za razliku od ran ijih perioda, glavni finansijer sada je država, savezna vlada. Istraživan ja se odnose prvenstveno na vojnu ♦ehniku, vasionska istraživanja i m edicinu. K. K er (Kerr) piše da je savezna pom oć postala jedan od glavnih činilaca rada univerziteta. Vi­ soko obrazovanje je 1960. godine prim ilo od savezne vlade oko 1,5 mili­ ja rd e dolara, što predstavlja stostru k o povećanje u odnosu na stanje od p re dvadeset godina. Jedna trećin a tih sredstava je bila nam enjena istraživačkim centrim a pri univerzitetim a, druga trećina istraživačkim p ro je k tim a u n u ta r univerziteta, a p oslednja trećina utrošena je u druge svrhe (zajmovi za izgradnju stu d en tsk ih domova, stipendiranje, p rogram i nastave itd.). To ukazuje n a činjenicu da je na am eričkim univerzitetim a bitno po rastao uticaj saveznih vlasti, prvenstveno vojni. Nastavnici-istraživači p o sta ju im ućniji, ali se p o tčinjavaju poručiocim a. Univerziteti ulaze u m eđusobnu k onkurenciju istraživačkih porudžbina, što učvršćuje nji­ hovu podređenost saveznim vlastim a. Čest je slučaj da se za predsednika univerziteta b ira penzionisani general ili adm iral. Taj novi tip uni­ verziteta nazvan je stoga »univerzitetom savezne pomoći« (the federal g ran t university). U vezi s tim dolazi i do drugih prom ena n a am eričkom univerzi­ tetu. Pojačava se razlika izm eđu vrhunskih univerziteta koji dobijaju većinu sredstava i tako privlače n ajb o lji profesorski k ad ar (visokim pri­ m anjim a i m ogućnošću učestvovanja u istraživanju i ostalih, drugoraz­ rednih i trećerazrednih univerziteta). N astavnici se sve m anje bave nastavom . Pojavljuju se, štaviše, »na­ stavnici« koji uopšte ne drže nastavu redovnim studentim a, već rade sam o na istraživanjim a i sa postdiplom skim studentim a. Poznavaoci am eričkog univerziteta kažu: »Sto je nečiji položaj u nastavničkoj hije­ rarh iji viši, to on ima m anje posla sa studentim a«. Život nastavnika u celini postao je mnogo intenzivniji. Javlja se nova slika života univerzitetskog nastavnika, trk a za ugovorim a, borba za rukovođenje p rojektim a, tim ovim a i asistentim a, b ro jn a putovanja, članstvo u odborim a i kom isijam a vladinih ustanova. Izm enio se i život studenata. N astavnici izbegavaju nastavu i nju uglavnom vode drugorazredni ili m lađi nastavnici. S tv araju se veće grupe stu d e n a ta za nastavu, odnos izm eđu nastavnika i stu d en ata po­ staje sve slabiji, ud a lje n iji i bezličniji; u n iverzitetska lju d sk a zajednica je razbijena. Naučne discipline se sve više cepkaju: »Profesorova ljubav za specijalizaciju znači studentovu m rž n ju p rem a fragm entaciji«, glasi jed n a izreka. Stu d e n ti počinju već učestvovati u rad u n a istraživanjim a, njihovo prak tičn o usm ereno istraživanje sve se m anje razlikuje od stvarnog rada, njihove prak tičn e vežbe često se obav ljaju u okviru istraživačkih p rojekata. N astava i istraživanje organski se prožim aju. Studiranje^ po­ prim a elem ente rada. D ruštveno p rizn an je te činjenice često je traženo 4

argumenti-49

od s tra n e s tu d e n ts k ih p o k re ta . Z ah tev za p riz n a n je m te p ro m e n e u vid u stu d e n ts k e »pred-plate« ili »plate« i p ra v a n a u češće u u p ra v lja n ju sve je n a g la še n ije u d a n a šn jim p rilik a m a k a d a se i s tu d e n ti ja v lja ju k ao m eđunosiooi m o d ern o g p ro c e sa d ru štv e n e re p ro d u k c ije . R a p id n o se povećava bro j s tu d e n a ta p o s td ip lo m s k ih s tu d ija . N a K o lu m b ijsk o m u n iv e rz ite tu u N ju jo rk u o n i s a č in ja v a ju v iše o d p o lo ­ vine svih s tu d e n a ta . Od 1876. godin e p o s to ji D žons H o p k in s u n iv erz ite t isk lju č iv o n a m e n je n p o s td ip lo m sk o j n a sta v i. 1962/63. g. n a K alifo rn ijskom u n iv e rz ite tu bilo je više o d 30.000 p o s td ip lo m a c a . R ed o v n e s tu d ije p o s ta ju sve više sam o p re d s p re m a za s tu p a n je n a p o s td ip lo m s k e s tu ­ dije. P o ja v lju ju se i p o s td o k to ra ts k e stu d ije , k ao n a jv iš i nivo o b raz o v a ­ n ja za one k o ji već p o s e d u ju n a u č n o z v a n je d o k to ra n a u k a . D an as u SAD im a oko 25.000 » p o std o k to ran a ta « . M oderni a m e rič k i u n iv e rz ite t p r a ti s tr u k tu r u r a d a i u s ta n o v lja v a n a sta v u za nove s tr u k e ili m e n ja s tr u k tu r u n a s ta v e u p o re d o s a p ro m enom sa d rž in e r a d a u p o s to je ć im z a n im a n jim a . O n p r a ti p o tra ž n ju s tru k a svojom p o n u d o m k a d ro v a . V rši se z n a č a jn a h ije ra rh iz a c ija v iso k o šk o lsk o g o b ra z o v a n ja , n a ro ­ č ito u v idu raz v o ja nižih nivoa to g o b ra z o v a n ja (više šk o le, d n stitu ts s u p e rie u rs de tec hnologie u F ra n c u s k o j, i, n a ro č ito ju n io r i co m m u n ity colleges u SAD). P ro ces ovakve d ife re n c ija c ije viso k o g o b ra z o v a n ja im a u k a p ita lis tič k im u slo v im a k lasn i k a ra k te r, j e r je u laz a k u viso k e šk o le p o d e šen da n a jb o g a tiji ulaze u in te le k tu a ln o (ali i so c ija ln o ) n a jp o g o d ­ n ije ustanove. U vodi se novi tip n a sta v e za d ip lo m ira n e s tu d e n te : o n i se sv ak ih nek o lik o god in a v ra ć a ju n a u n iv e rz ite t d a bi osvežili sv o je z n a n je (ex ten ­ sion c o u rse s, recyclage). T a se n a s ta v a p o tp u n o ra z lik u je o d p o s td i­ p lo m sk e na sta v e , za n je n o p o h a đ a n je n e d o b ija se n ik a k a v a k a d em sk i ili s tru č n i ste p e n . Ali o n a p o s ta je , u su v re m e n im u slo v im a b rz ih i s ta l­ n ih p ro m e n a n a svim p o ljim a , n e o p h o d a n u slo v u sp e šn o g o b a v lja n ja z a n im a n ja . M ože se oče k iv a ti da će ova v r s ta n a s ta v e p o s ta ti u b u d u ć ­ n o sti s ta ln a po jav a. P ojavio se i p re d lo g d a v a ž n o st v iso k o šk o lsk e d ip lo m e b u d e uslovlje n a n e k im vidom p o v rem e n o g osv e ža v a n ja z n a n ja ili p o s td ip lo m s k ih s tu d ija . U pravo n a m o d e rn im u n iv e rz ite tim a d o šlo je do ta la s a s tu d e n ts k o g p o k re ta o s p o ra v a n ja . N a n jim a je b u n t s tu d e n a ta b io i n a jž e šć i. V red i p o m e n u ti B e rk li (K a lifo rn ijsk i u n iv e rz ite t), K o lu m b ijsk i u n iv e rz ite t u N ju jo ru , S lo b o d n i u n iv e rz ite t u Z a p a d n o m B e rlin u , F ilo zo fsk i f a k u lte t u N a n te ru i viso k o šk o lsk i c e n ta r V e n sa n k ra j P ariza. R eč je o m o d e r­ nim u n iv e rz ite tim a ko ji su, fo rm a ln o p o s m a tra n o , o p tim a ln o u sk la đ e n i s p o tre b a m a d ru štv e n o g (p osebno p riv re d n o g ) s is te m a n e o k a p ita liz m a . Svi ti u n iv e rz ite ti p o s e d u ju i k o ris te se u n a s ta v n e sv rh e s a v re m en o m teh n ik o m , p a i ob iln o e le k tro n s k im ra č u n a rim a . To su u n iv e rz ite ti na k o jim a se izvode istra ž iv a n ja , a ne on i n a k o jim a su istra ž iv a n ja za m rla . O sim N a n te rs k o g h u m a n is tič k o g v iso k o šk o lsk o g c e n tra , k o ji im a osob e n u p r iro d u i položaj, svi p o m e n u ti u n iv e rz ite ti s m a tra n i su u z o ro m »predstojeće« re fo rm e visokog o b ra z o v a n ja i u to m 'sm islu su h v a lje n i — p re iz b ija n ja ek sp lo z ije n e z ad o v o ljstv a . Do velik o g n e z ad o v o ljstv a n a n jim a dolazi n a k o n m a n ife s to v a n ja a u to r ita r n e , re p re s iv n e p riro d e u n iv e rz ite ta i njegove po v ezan o sti sa slo b o d n o m d ru štv e n o m s tr u k tu ­ ro m m oći (n aro č ito za k o n z a b ra n e s tu d e n ts k ih p o litič k ih a k tiv n o sti). Do p o b u n e dolazi u p rk o s to m e š to su u p ra v o to u n iv e rz ite ti n a k o jim a se čine k o rac i u s m e ru p re v la d a v a n ja rep re siv n o g a u to rita riz m a . P ojave m an ife s to v a n ja a u to r ita r n e p riro d e u n iv e rz ite ta , n isu nove. Z ašto su one dovele do »nem ilih d o g ađ aja« ? N e ulazeći d u b lje u to p ita ­ 50 - argumenti

nje možemo reci da uzroke treb a tražiti u novoj vezi između visokih škola i sistem a reprodukcije društva. Uloga univerziteta, nastavnika i studenata (sada i ubuduće), u rekonstruisanom kapitalizm u, vodi leme da studenti zauzim aju teskoban i protivrečan položaj, s elem entima potcinjenosti svojstvene najam nom položaju, i nizlaznom pokretljivošću. Tako se klasična inteligencija pretv ara u najobrazovaniji deo klase p ro­ izvođača, u širem , savrem enom smislu. UNIVERZITET — NJEGOVA RAZNA LICA U niverzitet nam se pojavljuje kao in stitu cija i pojam sa više lica sadrži u sebi više dim enzija: on se pojavljuje kao m esto u kome je to­ kom srednjeg veka dom inirao slobodan i razuzdan društveni život stu ­ denata, tu je on živeo životom specifične, i vesele i surove, feudalne kor­ p oracije, a kasnije su konzervativne snage eksploatacije i dom inacije kasnofeudalnog apsolutizm a i krupne buržoazije na vlasti nastojale da od njega učine duhovnu branu protiv društvenog k retan ja i napretka (to posebno važi za delatnost jezu ita i za napoleonovski državni model univerziteta), no istovrem eno je u tom periodu dosta učinjeno da se raz­ vije i usavrši, ta složena organizacija nastave i naučnog rada, kao i na unap ređ en ju društvenog položaja profesora univerziteta. U savremeno doba univerzitet se pojavljuje bliže sred ištu društvenih protivrečnosti i društvenog k retan ja, kao jedan od potencijalnih značajnih učesnika u naučnom , m aterijalnom i socijalnom n ap retk u društva, kao ustanova od koje se m nogo očekuje i traži, pa i više nego što može dati i koja se nalazi pod u tjecajem bro jn ih i često m eđusobno protivrečnih društve­ nih pritisaka. A kadem ik d r J. Đorđević može b iti i jest u pravu kada govori o tom e da »univerzitet nikada nije mogao p ostati ap arat zaostalosti i ne­ k u ltu rn ih vladajuoih grupa«, da ga sam ovlasni moćnici nikada u celini m isli i niko ne može zadržati kreta n je dru štv a zauvek n iti žeđ za istii do k ra ja nisu osvojili, je r »do k raja niko ne može da ubije slobodu nom može pretv o riti u dirigovano p o navljanje naučnih parola«.2 Takođe je u pravu i d r P. Kozić kad univerzitetu p rip isu je visoku, skoro transcendentnu m isiju u prenošenju i razvoju kulture, u prevladavanju antinom ije izm eđu elitne i m asovne kulture. Po njem u, dakle, visoko obra­ zovanje, učestvuje u proizvodnji duhovne k u ltu re kao dalje, preciznija, iscrpnija i k reativnija snaga uzdizanja ličnosti, njene k u lturne sredine i d r u š tv a . . . »Visokoškolska nastava postiže svoj cilj sam o ako ljudsku logičku i likovnu m isao, saznanja i otkrića, p retv ara u aktivne činioce koji će kroz delovanje avangardne, autentične, kreativne i revolucionarno-hum anističke ličnosti izgrađivati ne stihijno, već planirano i zami­ šljeno društvo sa više civilizovanom i čovečanskom kulturom masa«.3 Sve je to svojstveno univerzitetu, ali prvenstveno ako mislimo na njegovu »transcendentnu suštinu«, zvaničnu funkciju i »misiju«. U empi­ rijskom , pojavnom obliku, univerzitetom mogu d om inirati tam nije stra ­ ne koje se po jav lju ju kao p red m e t kritike, koje se socijalno i m oralno negativno označuju; da je on sred ište profesora koji ne vole rad, ni disciplinu i organizovanost, već spletke, vlast i novac, da je on i danas jed n a k orporativno zatvorena sredina koja se zna grčevito da opire po­ vezivanju sa stru k tu ra m a d ruštva i vlastitoj prom eni, a da su studenti jed n a m asa nem otivisana za učenje i stic a n je »viših duhovnih vrednosti«. 2 »0 značaju i ulozi univerziteta danas*. Univerzitet danas, br. 4/1965. 3 PedagoSka sociologija, sk rip ta , Ni5, Filozofski fakultet, str. 72.

argumenti - 51

R azlik o v an je u o d n o su n a p ro p is a n u , e k s p lic ira n u i s tv a rn u ali im p lic itn u (la ten tn u ) fu n k c iju m ože b iti o d p o m o ći p r i ra z u m e v a n ju selek tiv n e fu n k c ije visokog o b raz o v a n ja, k o ja, istin a , n ije sv o jstv e n a sa m o to m nivou o b raz o v a n ja, ali se d a n a s n a to m n iv o u p o ja v lju je k a o p o se b n o z n a ča jn a . M ada ni to, p o p rav ilu , n ije do k r a ja ek sp lic i­ ran o , d e k la risa n o , ip ak se m o že reć i d a je ja s n o i o p šte p rih v a ć e n o da visoko o b raz o v a n je v rši in te le k tra ln o se le k tiv n u d e la tn o s t, d a u o k v iru svoje n a sta v n e d e la tn o s ti o d a b ire in te le k tu a ln o s p o so b n ije i v red n ije, a da o d b ije izd a v a n je d iplom e o n im a k o ji te uslo v e n e isp u n ja v a ju . N ije, m eđ u tim , e k sp lic ira n o , već je , p o p rav ilu , s u p ro tn o z v an ičn im fu n k ci­ ja m a u n iv erz ite ta , da ta in te le k tu a ln a s e le k c ija d e lu je p ro tiv o sn o v n ih m a n u e ln ih k a te g o rija , da p o s ta je s o c ija ln a se le k c ija , što je, u s tv a ri, slu čaj u svim s is te m im a visokog šk o lstv a , m a d a se, u g lav n o m , p ro tiv toga n a s to ji delovati. U p o g led u m eh a n iz m a te se le k c ije , m o g u se raz lik o v a ti d v a tip a visokog šk olstva, o tv o re n i i z a tv o re n i, r e s trik tiv n i. K od p rv o g se polazi o d p o sta v k e da je p ra v e d n ije m la d o m čo v ek u p ru ž iti š a n su d a s tu d ira , nego n a bazi p rije m n ih isp ita , č e sto n e p re c izn ih , a r b itr a r n ih i izn en a­ đ u ju ć ih po k a n d id a ta , z a tv o riti m u u n a p re d v r a ta u n iv e rz ite ta . S to g a se, po to m siste m u , p o ja v lju je k a o rela tiv n o je d n o s ta v n o d a se ste k n e sv o j­ stvo s tu d e n a ta i s tu d ije su m asovn e. S e lek c ija se o s tv a ru je to k o m p r o ­ cesa s tu d ira n ja , n a ro č ito p u te m is p ita . To je č e sto v ezan o za n isk o in te n z iv n u n a s ta v u m a d a je u p rk o s to j o k o ln o sti, ta j sis te m ip a k k o m ­ p a ra tiv n o fin a n c ijs k i s k u p lji. Po d ru g o m , re s trik tiv n o m s iste m u , v eći deo s e le k c ije o s tv a ru je se p r i u p isu n a stu d ije , tim e š to se s iste m o m p r ije m a (p rije m n im isp iti­ m a, a u n e k im k a p ita lis tič k im s is te m im a i šk o la rin o m ), elim in iše je d a n z n a ča ja n deo p o te n c ija ln ih s tu d e n a ta , p o n e g d e i p re k o p o lo v in e n jih . Za p rim lje n e s tu d e n te se o rg a n iz u je in te n z iv n a i k v a lite tn a n a s ta v a i u n a p re d se zna d a će v elik a v ećin a n jih steći d ip lo m e. U sled ra z n o ra z ­ n ih s o c ija ln ih p r itis a k a d a n a s se ta j s is te m u g lav n o m više nig d e n e prim e n ju je k ao isk ljučiv, k o lik o je o n u p rin c ip u i p o s to ja o , d o p u n ju je (često d ru g o ra z re d n im , p o n e k a d d v o g o d išn jim ) u s ta n o v a m a v an univerz ite tsk o g p o s ts e k u n d a rn o g o b raz o v a n ja. U sa v re m en o m d ru štv u , a p o se b n o u so c ija liz m u , u n iv e rz ite t se p o ja v lju je s velik im d ru štv e n im z a d ac im a i p e rs p e k tiv a m a . O d n jeg a se o č e k u je d a a k tiv n o u č e stv u je , p a i p re d v o d i u ra z v o ju n a u č n o g ra d a (koji se p o ja v lju je k ao a k tiv a n čin ilac u n a p re tk u p ro iz v o d n je i d ru štv a u celini) i da sv o jo m s a v eto d a v n o m a k tiv n o š ć u p o tp o m o g n e orgamizov a n je b ro jn ih d ru štv e n ih d e la tn o s ti. Od n jeg a se o č e k u je d a se s u štin sk i tra n s fo rm iš e , da n a d iđ e i p re v la d a m o d ele d ru š tv e n ih o d n o sa i organiz o vanosti n a s le đ e n e o d N a p o le o n a i jo š d a lje o d je z u ita , š to jo š n ije u p o tp u n o s ti u č in je n o , jo š n ije izg rađ en so c ija lis tič k i tip u n iv erz ite ta . N ajzad , od n jeg a se o č e k u je d a n a s ta v i s v o ju tra d ic io n a ln u d e la tn o s t n a sta v e sa s ta ln o ra s tu ć im , već m aso v n im b ro je m s tu d e n a ta . Sve su to tešk i z adaci od k o jih svaki za seb e iz isk u je o g ro m n e r a d n e n a p o re , d i­ sk u s ije i p la n ira n je , a n isu za isk lju č iv a n je ni m o g u ćn o sti su k o b a , lu ta ­ n ja i je d n o s tra n o s ti. K to m e , u n iv e rz ite tu je p o tre b n o v r a titi m ir i spok o jstv o kakvi su n e o p h o d n i za s tv a ra la č k i istra ž iv a č k i i te o rijs k i rad k o jim u n iv e rz ite t je d in o m ože d o p rin e ti ra z v o ju p riv re d e , k u ltu r e i d ru štv a . PR O T IV R E Ć N O ST I DA N A ŠN JICE M oglo b i se tv rd iti d a p r o tiv re č a n p o lo ža j u n iv e rz ite ta , a k o ji s tu ­ d en ti, a p o se b n o n a sta v n ici, o se ć a ju k ro z tesk o b u , p ro is tič e p rv en stv e n o iz toga š to se od n jeg a o č e k u je suviše, š to m u se p r ip is u ju b ro jn e , često 52 - argumenti

nespojive funkcije, ciljevi i zadaci, a koji su svi prekriveni velom pate­ tike tako da univerzitet — a slično tome i vaspitno obrazovne institu­ cije u celini — d obijaju u svesti k a rak ter svemogućeg ali i »sve-krivoe« činioca. 6 Helvetius je poznat po izreci »L’education peut tout«, vaspitanje može sve. To je deo jednog idealističkog prosvetiteljstvu svojstvenog stava po kojem vaspitanje i obrazovanje kao in stitucije i kao društvene delatnosti m ogu bitno, odlučujuće u ticati na kretan je i razvoj društva, na njegovo poboljšanje, a posebno na sprečavanje pojava nepoželjnih s gledišta vladajućih grupa (socijalne devijacije), a u savrem eno doba da obrazovanje može bitno doprineti m aterijalnom napretku društva, sm anjenju nezaposlenosti, socijalnoj pokretljivosti, ostvarenju socijalno egalitarnih vrednosti itd. U izvesnom sm islu je m ožda dovoljno reći d a su ta stanovišta ideali­ stička i da su kao takva stra n a m arksizm u, je r on na prvo m esto u društvenom tota litetu ne ističe idejne činioce. Ali se ovo m išljenje ne može »absolvirati« sam o ovom konstatacijom . T reba takođe reći da to gledište kao deo prosvetiteljskog nasleđa pe rz istira ne sam o u pedagoškoj nauci koja je u i nas još uvek dosta opterećena norm ativizm om i voluntarizm om (upravo u značenju koje sm o gore naveli: nekritično pridavanje preteranog značaja vlastitoj de­ latnosti), a što doprinosi daljoj patetizaciji položaja vaspitanja i vaspitača u d ruštvu.4 No, taj stav o izuzetnoj socijetalnoj p otenciji vaspitanja i obrazo­ vanja nije p ris u ta n sam o u pedagogiji kao stav koji m aksim izira značaj vaspitno obrazovnog čina (a tim e svog posla i profesije) u odnosu na druge činioce fo rm ira n ja ličnosti i stican ja znanja (grupe vršnjaka, mas-medija, oblici sam odelatnosti, ru tin sk i k ontakti itd.) i na druge d ru­ štvene činioce uopšte. Taj stav o izuzetnoj socijetalnoj potenciji vaspi­ tan ja i obrazovanja je p ro širen i kao deo nekritičke društvene svesti u široj javnosti gde se isto tako ne sagledava sva složenost procesa soci­ jalizacije ličnosti u savrem enim uslovim a i m esto vaspitno obrazovnih in stitu c ija u tom e koje je daleko od isključivosti. Ta p rete ra n a očekivanja od obrazovanja sam o otežavaju njegovo dostizanje realnog m aksim um a u obrazovnoj delatnosti. To naročito važi za univerzitet. O kojim je očekivanjim a ovde reč? Pre svega, od obrazovnih in stitu cija u dru štv u i od univerziteta po­ sebno se očekuje, odnosno za n jih se »vezuje« ostvarivanje »najviših« vrednosti do kojih pojedina d ruštv a drže (a koje ponekad ne m ogu i n em aju nam ere da ostvare, pa ih upravo stoga i »upućuju« obrazovnim institucijam a.) Tu spadaju, pre svega, vrednosti koje se vezuju za d ru ­ štvenu jednakost, koja se ostvaruje naročito u vidu tzv. jednakosti šan­ si, a što u stvari znači dozvoljavanje k ru p n ih društvenih nejednakosti. Kako je, po tom shvatanju, škola, a univerzitet posebno, nepristrasna, univerzalistička in stitu cija, o kojoj jo š i društvo vodi posebnu brigu, i kako se tu p o tim krite riju m im a dele razne diplom e i sertifikati koji legitim išu za v ršenje pojed in ih zanim anja, to se sm atra da se kroz školu može ostvarivati socijalna egalizaoija šansi pojedinaca u društvu, a da se prilikom izlaska iz škole vrši određena »raspodela prem a radu«, u vidu različitih uspeha, svedočanstava i diplom a i m ogućnosti zaposle­ nja. Takva sh v atan ja (do k ojih npr. T. P arsons i drugi funkcionalisti up o rn o drže5 celo'kupna e m pirijska sociologija obrazovanja sistem atski 4 Videti o naSim prigovorima naučnom statusu pedagogije »Polazna pitanja sociologije p o d r ™ . o d .™ « , p n j , . * ? u i«d;akr Glencoe, 1961, The System of M odem Societies, Englawood Cliffs, 1971.

*“ 4““'* argumenti - 53

d e m a n tu je : 1. S tv a rn i z a d a ta k o b ra z o v a n ja je se le k tiv n e p riro d e i 2. sva istra ž iv a n ja p o k a z u ju da n a n aj raz lič iti je n a č in e ask rip td v n i činioci (socijalno p o re k lo uč e n ik a i s tu d e n a ta ) tu o čito d e lu je u s m e ru reprod u k o v a n ja s o c ija ln ih n e je d n a k o s ti.6 S h v a ta n je a m e rič k o g te o re tič a ra šk o lstv a iz p ro šlo g sto le ć a H o ra c a M anna da šk o la m ože b iti »the g re a t eq u alizer« , velik i izje d n a ča v a lac u d ru štv u , je s t, dakle, sasvim p o g rešn o . Prvo, zbog to g a što u šk o lsk o m u sp e h u d e lu ju b ro jn i a s k rip tiv n i čin io ci k o ji se n e o d n o se sam o n a m a­ te rija ln i e k o n o m sk i s ta tu s , već i n a k u ltu r n a o b e le ž ja (jezik, s til o p h o ­ đ e n ja , m otivi, a sp ira c ije ) sv o jstv e n a s o c ija ln im tip o v im a p o ro d ic a . D ru ­ go, sa m šk o lsk i u sp e h jo š ne znači m no g o u p o g led u p ro m e n e so c ija ln e s tr u k tu re , on m ože d o n e k le da znači in d iv id u a ln u so c ija ln u p o k r e tlji­ vost (m ad a č a k i u n a jra z v ije n ijim d ru štv im a tu d e lu ju d ru g i činioci vezani za p o ro d ic u , n je n d ru štv e n o -e k o n o m sk i p o lo žaj), ali to jo š n išta ne govori ili govori vrlo m alo o lik u so c ija ln e s tr u k tu re , o o b im u soci­ ja ln ih n e je d n a k o s ti, o to m e da li su one k lasn e ili ne, š to je ip a k o d re ­ đen o d ru g im , z n a č a jn ijim d ru štv e n im č in io cim a, a p re svega d ru štv e ­ nom p o d e lo m ra d a i sv o jin sk im o d n o sim a u d ru štv u . A n a to o b ra z o ­ va n je sk o ro i da ne m ože da utiče. N a ravno, u to m p o g led u m e sto o b ra z o v a n ja u s o c ija ln o j s tr u k tu ri u slu č a ju k a p ita liz m a i u s lu č a ju so c ija liz m a n ije isto v e tn o , s o b ziro m n a razlik e u sv o jin sk im o d n o sim a i m o žd a b i se m oglo tv rd iti d a u so c ija liz m u im a o b ra z o v a n je n e š to a k tiv n iju u lo g u k a o d a v a la c sertifik a ta za u laz a k u svet ra d a , ali i ov d e d ru štv e n a p o d e la ra d a , sv o jin sk i odnosi, ras p o d e la d ru štv e n e m oći i d ru g i d ru štv e n i čin io ci im a ju zn a­ č a jn iju d e te rm in istič k u ulogu u o d re đ iv a n ju lik a d ru štv e n e s tr u k tu re . O b razo v an je ne m ože m e n ja ti d ru štv e n u p o d e lu r a d a — m ože jo j sam o b iti b o lje ili s la b ije p rila g o đ en o . T a k o đ e b i bilo te šk o tv rd iti d a su ob razo v n e in stitu c ije z n a č a jn i n o sio ci d ru štv e n e m oći. D ruga v rsta ciljeva, z a d a ta k a k o ja se, i tu p o s e b n o im a p u n o p a te ­ tike, u nekim sa v re m en im d ru štv im a p rip is u je v asp itn o -o b razo v n im in stitu c ija m a , a u n iv e rz ite tu p o n a jv iše , je s t d a »bude b e d e m p ro tiv su b v erziv n ih ideja«, da b u d e p rv i k o ji će se b o riti p r o tiv re p u b lik a n s k ih ideologa kao što je N ap o le o n I re k a o k a d je p o n o v o o tv a ra o u n iv erz ite t (pošto ga je rev o lu c ija u k in u la ). O d škole, o d u n iv e rz ite ta o č e k u je se da sp re č i d e v ija n tn a p o n a š a n ja i n a ro č ito d e v ija n tn e id e je , d a š titi i ra z ra đ u je leg itim ac ije p o s to je ć ih d r u šta v a i d a ih u s a đ u je , in te rio riz u je u stu d e n te . Ovde je ta k o đ e reč o je d n o j p ro sv e tite ljs k o j id e a listič k o j zab lu d i, č a k i u k o lik o te n d ira k a m o d elu to ta ln e in stitu o ije , č a k i u k o lik o se p r im e n ju ju d o sta s is te m a tsk i m e to d ičk i p o s tu p c i o d s tr a n e n a s ta v n ik a — šk o la u s a v re m en im u slovim a, a p o se b n o u n iv e rz ite t gde je reč o s tu d e n tu k o ji već im a č e sto d v a d e se t i više g o d in a, m ože u č in iti m alo na f o rm ira n ju sis te m a v red n o s ti u č e n ik a i s tu d e n a ta . F o rm ira n je lič n o ­ s ti ne zavisi ni iz d a le k a sa m o o d n a s ta v e i v asp itn o -o b razo v n o g p ro ce sa , već od o b je k tiv n ih d m a te rija ln ih č in ila c a u d ru š tv u (tzv. k o n te k s tu e ln i činioci so c ijalizacije) u k o je s p a d a ju u k u p n i d ru štv e n i o d n o si u k o jim s u b je k t živi, s tv a rn o i a n tic ip ira n o u češće u o rg an iz o v a n im i n eorganizovanim g ru p a m a , p o ru k e s re d s ta v a m a so v n ih k o m u n ik a c ija , n jeg o v a p u to v a n ja .7 Svi ti o b je k tiv n i i su b je k tiv n i (n am e ra v a n i, d n ten cio n aln i

6 V ideti opširnije naš rad O b razovanje u d ru štvu — U vod u so ciologiju va sp ita n ja i obrazovanja, N iš (Gradina, 1976). , 7 K. M a r x u 3. tezi o Foierbahu govori o tom e da su ljudi proizvod o k o ln o sti i vaspitanja, a n e sam o vaspitanja. (Naročito jasno ista kn uto u Engelsovoj redakciji teza).

54 - argumenti

vaspitni uticaji) se sjed in ju ju i povezuju u delovanju i u tananim unu­ trašnjim m ehanizm im a ljudske psihe i vrlo je teško dokučiti upravo kako se to šarenilo, taj p luralitet savrem enih uticaja povezuje i udru­ žuje, kako se pojedini uticaji potiru, kako pojedini uspevaju da p re ­ vagnu kod različitih pojedinaca. U današnjim uslovim a delovanja m noštva činilaca, koji su često raznoznačni, teško je i uz konkretna naučna saznanja — a koja su nedovoljna — odrediti kako škola treb a da deluje podstičući određene vrednosne orijentacije. P atetika koja prekriva delovanje škole u ovoj — inače veoma zna­ čajnoj — oblasti otežava da ona postiže ono što je realno moguće, a moguće je da postiže više. Tome svem u treb a dodati zahteve za prom enom institucionalnog u stro jstv a (gde im a i potpunog anarhizm a, i tehnokratizm a i istinski n aprednih projekata), pokušaje da se druge, nove delatnosti afirm išu na univerzitetu, nezadovoljstva nastavnika i nem ire m asa studenata, da bi se shvatila savrem ena teskoba unverzitetskog života kao deo širih društvenih previranja.

Nije sm isao ovih redaka da ukaže na besm isao savrem enog univer­ ziteta i obrazovanja uopšte, na njegovu besperspektivnost. U p ita n ju je jed a n zakoniti tre n u tak nagom ilanih protivrečnosti u n jem u koji zahteva dublje sagledavanje i dugoročnu akciju iz koje će izrasti dosta drugačije in stitucije obrazovanja. Ovde smo želeli da ukažem o na neke aspekte koje sm atram o zanem arenim , ne zapostavljajući pri tom i d ru­ ge, m ožda značajnije o kojim a je češće reč.

argumenti - 55

B o g o sa v K o v a č e v ić

ANALIZA UPISA STUDENATA U I GODINU STUDIJA NASTAVNE 1978/79. GODINE

P rip re m e za u p is s tu d e n a ta u n a s ta v n o j 1978/79. g o d in i p o čele su u o k v iru ovog S v e u č ilišta jo š p o č e tk o m 1978. g o d in e. Polazeći o d n a j­ z n a č a jn ijih p o slova i z a d a ta k a dz A kcionog p ro g ra m a o p ro v o đ e n ju Z ak o n a o viso k o m o b ra z o v a n ju 1977/78. i 1978/79. n a s ta v n e g o d in e a k o ji je u sv o jilo Z n a n stv e n o -n a sta v n o v ijeće S v e u č ilišta n a s je d n ic i o d 12. I 1978., p rilik o m ana liz e re z u lta ta u p isa s tu d e n a ta u n a sta v n o j 1977/78., godini u tv rđ e n e su m je re k o je b i tre b a lo re a liz ira ti k a k o b i se u p isi s tu d e n a ta u 1978/79. go d in i o b av ili s m a n je p r o b le m a n ego p r e t­ h o d n e godine. M eđu n a jz n a č a jn ijim p o slo v im a k o ji su p re th o d ili u p isu i k o je je za h tije v a n o o d sv ih č la n ic a d a p ru ž e p o tre b n e p o d a tk e i d a s u ra đ u ju s od g o v a ra ju ć im SIZ -ovim a k a k o bi se što r e a ln ije u tv rd ile k a d ro v sk e i ob raz o v n e p o tre b e po p ro filim a i z a n im a n jim a k o je b i p o slu žile kao osnova za d o n o še n je o d lu k a o p la n u u p isa stu d e n a ta . In sis tira lo se tak o đ e d a se p o š tu ju z a k o n sk i ro k o v i te d a se n a tje ­ čaj za u p is s tu d e n a ta ra s p iš e do 15. IV 1978., a d a S v e u č ilište rasp iše z a je d n ičk i n a tje č a j za sve č lanice za u p is u I g o d in u s tu d ija s ra z ra đ e ­ nim o p ć im i p o se b n im u v je tim a za u p is n a p o je d in e v iso k o šk o lsk e u s ta ­ nove, kako bi k a n d id a ti za u p is im a li n a je d n o m m je s tu sve p o tre b n e in fo rm a c ije . Im a ju ć i u vidu p ro šlo g o d išn je isk u stv o s u p iso m p red v iđ e n o je ta ­ k o đ e r da se u p is u I go d in u obavi u dva ro k a i to p rv i o d 5 — 15. IX , n a k o n čega bi se ra z m o trili re z u lta ti ovog u p isn o g ro k a z a je d n o s K o­ o rd in a c io n im o d b o ro m Z a jed n ic e o p ć in a R ije k a te u tv rd ila p o tre b a o d ­ re đ e n ih in te rv e n c ija i k o r e k tu r a b r o ja za u p is s tu d e n a ta . N a k o n toga b i bio d ru g i u p isn i ro k od 20 — 25. IX . P o re d o rg a n a S v e u č ilišta ove stavove p o d rž a o je i K o rd in ac io n i o d b o r Z a jed n ic e o p ć in a R ije k a . Ia k o su p rip re m e počele re la tiv n o ran o , d in a m ik a iz v rša v an ja p o je d in ih za­ 56 - argumenti

dataka nije iz različitih razloga realizirana željenim tempom pa je i ove godine bilo dosta problem a prilikom upisa u prvu godinu studija što je stvaralo nepotrebne gužve na visokoškolskim ustanovam a i uno­ silo previše nervoze u postupke kandidata za upis i njihovih roditelja. 1.

PLANOVI UPISA

Od svih zadataka koji su bili postavljeni u vezi s upisom u I godinu stu d ija jedino su relativno na vrijem e bili doneseni planovi za upis stu­ denata. Tako je USIZ odgoja i usm jerenog obrazovanja Rijeka već kra­ jem feb ru ara 1978. izradio Prijedlog plana upisa studenata u 1978/79. nastavnoj godini. RSIZ je 1. aprila također utvrdio Prijedlog plana upisa u I godinu stu d ija za cijelu R epubliku. Izm eđu ova dva prijedloga bilo je izvjesnih razlika koje su u postu p k u usaglašavanja otklonjene. Ka­ rak te ristik a ovogodišnjeg plana upisa je što je slijedio tendenciju od ran ijih godina da se sm anjuje broj upisa stu d en ata na studije društve­ nih znanosti a povećavaju kvote za upis na tehničke i prirodne znano­ sti. Tako je p rem a planu, od ukupno predviđenog b ro ja za upis u I godinu redovnog stu d ija predviđeno d a se n a stu d ije društvenih zna­ nosti upiše 43%, na tehnički 37,6%, na prirodno-m atem atičke 4,5%, po­ ljoprivredne 7,9%, na m edicinske 5,4%, i 1,6% na um jetničke akade­ m ije. Za studij uz ra d planirano je da se na društvene znanosti upiše 50,8%, na tehničke 41,6%, na prirodno-m atem atičke 0,3%, na poljopri­ vredne 4% i na m edicinske 3,3%. Ovakve p roporcije upisa trebalo bi zadržati im ajući u vidu upis na sve visokoškolske ustanove u H rvatskoj. Planirani upis na visokoškolske ustanove Sveučilišta u Rijeci dat je u slijedećoj tabeli:

Visokoškolska ustanova 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

M edicinski fakul. Tehnički fak u ltet G rađevinski fakul. Fakultet za pom . i saobraćaj Pravni fakultet Ekonom ski fakul. H otelijerski fakul. Viša ekom. šk. Pula Pedagoški fakultet — Fakul. ind. pedag. — Pedag. akad. R ijeka — Pedag. akad. Gospić — Pedag. akad. Pula U kupno:

R ed o v n i s tu d ij Prvi Korigiraplan ni plan Ukupno 170 220 160 345 150 235 170 220 365 65 50 50 2200

_

Studij uz rad i izvanredni

80

170 220 240

35 medic, znan. 170 teh. znanosti 80

45 30 50 — —

390 180 285 170 220

215 120 društ. znanosti 155 130 130

— — —

365 65 50 50

160 40 40 55

205

2405

1330

—

_

Prvi p lan upisa raz m a tra n je u R ek to ratu Sveučilišta, O dboru za nastavu, na sjednici Znanstveno-nastavnog vijeća Sveučilišta u Rijeci 12. IV 1978. i u osnovi je prihvaćen. Savjet za društvene djelatnosti Za­ jednice općina R ijeka n a sjednici od 25. IV 1978, tak o đ er je razm otrio Prijedlog plana upisa stu d e n a ta u I godinu stu d ija za nastavnu 1978/79. godinu i dao pod ršk u realizaciji ovog plana. Sa svojim stavom upoznao argumenti - 57

je SIZ-ove i U SIZ od g o ja i u sm je re n o g o b ra z o v a n ja R ije k a i S v eu čilište u R ijeci s p re p o ru k o m da se p r id rž a v a ju ovog p lan a . Isto v re m e n o je uk a z an o d a b ro j u p isa n ih s tu d e n a ta u p rv u g o d in u s tu d ija n a Sveučili­ šte u R ijeci iz godine u go d in u o p a d a u p ra v o p r e m a p la n s k im p ro p o r­ c ija m a . S a v jet s m a tra da je tak a v r e s trik tiv n i p r is tu p o p ra v d a n a li p o d u v jeto m da se ta k o p o n a š a ju i o s ta li SlZ-ovi o d g o ja i u s m je re n o g o b ra ­ zo v a n ja i sv e u čilišta u H rv a ts k o j. N a k o n p rv o g u p isn o g ro k a S a v je t za d ru štv e n e d je la tn o s ti sazvao je s a s ta n a k p re d s ta v n ik a SIZ-ova i USIZ-a, de k a n a svih v iso k o šk o lsk ih in s titu c ija S v e u č ilišta u R ijeci, z a tim re k to ­ r a i p r o re k to ra S v eu čilišta, s e k re ta r a K o m ite ta S K v iso k o šk o lsk ih u s ta ­ nova, Z avoda za z a p o šlja v a n je i K o o rd in ac io n o g o d b o ra za s o c ija lističk i p re o b ra ž a j od g o ja i o b ra z o v a n ja Z a jed n ic e o p ć in a R ije k a (20. IX 1978.), n a kom e su k o rig ira n i p rv o b itn i p lan o v i u p isa . D ogovoreno je d a se p la n u p isa pov e ć a za 205 s tu d e n a ta i to n a G ra đ e v in sk o m fa k u lte tu za 80 s tu d e n a ta , n a F a k u lte tu za p o m o rs tv o i s a o b ra ć a ja za 45, n a P ra v ­ nom fa k u lte tu za 30 i n a E k o n o m sk o m fa k u lte tu za 50 s tu d e n a ta . (U p re th o d n o j tab e li na v e d en o k ao k o rig ira n i p lan ). P re m a k o rig ira n o m p la n u u p isa n a v iso k o šk o lsk e u sta n o v e Sveuči­ liš ta u R ijeci m oglo se u k u p n o u p is a ti 2405 red o v n ih s tu d e n a ta i 1333 s tu d e n ta k o ji s tu d ir a ju uz r a d i iz v a n re d n ih s tu d e n a ta . P la n u p isa po z n a n stv e n im o b la s tim a za S ve u č ilište u R ije c i je slije d e ć i: za stu d ij d ru ­ š tv e n ih z n a n o sti p la n ira n je u p is 1385 s tu d e n a ta ili 58% , teh n ič k e z n a ­ n o sti 850 ili 35% , i m ed ic in sk e z n a n o sti 170, tj. 7% . U o d n o s u n a p r o ­ p o rc ije izm eđ u z n a n stv e n ih p o d r u č ja p la n ira n im za H r v a ts k u vidi se d a su te p ro p o rc ije n a S v e u č ilištu u R ijeci n a ru š e n e već u p la n u u p isa . Za d ru štv e n e z n a n o sti p la n ira n o je 58% u m je s to 43% , za te h n ič k e 35% u m je s to 37,6% i za m ed ic in sk e 7% u m je s to 5,4%. P re m a to m e p la n ira n je veći b ro j u p isa n a fa k u lte te d ru štv e n ih z n a n o sti i M e d icin sk i f a k u lte t a m a n je n a fa k u lte te te h n ič k ih z n a n o sti. Ova d is p ro p o rc ija je za Sve­ u č ilište u R ije c i n e m in o v n a s o b z iro m n a s tr u k t u r u v iso k o šk o lsk ih u s ta n o v a . P la n ira n i b ro j u p isa s tu d e n a ta n a te h n ič k e z n a n o sti jed in o se p rib liž a v a re p u b lič k o j kvoti, d o k je k o d d ru g ih p re m a š e n . M e đ u tim , tre b a im a ti u vidu d a n a ovom S v e u č ilištu n e m a fa k u lte ta za p rir o d n e zn a n o sti, za p o ljo p riv re d n e z n a n o sti, a n i u m je tn ič k e a k a d em ije . S tru k tu r a u p isa po p o d ru č jim a u o d n o s u n a p la n u p isa b ila bi n e što p o v o ljn ija k a d a bi se s tu d ij m a te m a tik e , m a te m a tik e i fizike p o ­ seb n o iskazali kao s tu d iji p r ir o d n ih z n a n o sti (a n e k a o š to je to u č in je ­ no, kao s tu d iji d ru štv e n ih zn a n o sti) ili s tu d ij lik o v n o g o d g o ja k ao s tu d ij n a u m je tn ič k im a k a d e m ija m a . N o, ip a k ove č in je n ic e u k a z u ju n a re la ­ tivno n e p o v o ljn u s tr u k tu r u p o s to je ć ih s tu d ija n a S v e u č ilištu u R ijeci je r n e d o s ta ju u većoj m je ri s tu d iji p riro d n ih z n a n o sti, a i b ro j s tu d ija teh n ič k ih z n a n o sti jo š u v ije k n ije p o tp u n . P ro p o rc ija p lan a u p isa s tu d ija uz ra d i izv a n re d n o g s tu d ija n a Sve­ u č ilištu u R ijeci u o d n o su na p la n u p isa za SR H su slijed eće: d ru štv e n e zn a n o sti p la n ira n o je 830 s tu d e n a ta ili 62,40% u m je s to 50,8%, teh n ič k e z n a n o sti 465 ili 35% u m je s to 41,6%, m ed ic in sk e z n a n o sti 35 ili 2,6% u m je s to 3,3%. I u ovom s lu č a ju se p o k a z u je n e p o v o ljn a s tr u k tu r a s tu ­ d ija je r je za stu d ij d r u štv e n ih n a u k a p la n ira n u p is z n a tn o većeg b r o ja s tu d e n a ta nego š to je rep u b lič k im p la n o m p re d v iđ e n o a u o sta lim p o d ­ r u č jim a m an je . U o d n o su n a p r o š lu n a s ta v n u g o d in u (1977/78), k a d a je p la n ira n o da se u p iše u p rv u go d in u red o v n o g s tu d ija n a sve v iso k o ­ šk o lsk e in s titu c ije S ve u č ilišta u R ijeci 2312 s tu d e n a ta , ove g o d in e p la ­ n ira n o je p o v e ć an je k vote u p isa za 93. U d o k u m e n ta c iji p rilo ž en o j uz plan o v e u p isa tv rd i se da su p lan o v i n a p ra v lje n i u z im a ju ć i u o b z ir k a d ­ ro v sk e p o tre b e r a d n ih o rg an iz a cija, p rav c e ra z v o ja r e p u b lik e i reg ija, p o d a tk e o b r o ju ne z ap o sle n ih te p o tre b a i m o g u ćn o sti z a p o šljav a n ja , k ao i b ro j s tu d e n a ta k o ji g o d išn je z a v rš a v a ju stu d ije . 58 - argumenti

2. NATJEČAJI ZA UPIS Iako je plan za upis studenata na vrijem e sačinjen, natječaji za upis nisu raspisani, kako je zakonom predviđeno i na čemu se počet­ kom 1978. godine na Sveučilišnim organim a insistiralo. Prema odred­ bam a Zakona o visokom obrazovanju SRH natječaje je trebalo raspisati do 15. IV i u tv rditi uvjete klasifikacijskog postupka. M eđutim, kako u koordinacionim odborim a istorodnih visokoškolskih ustanova nije bio postignut dogovor o profilim a pojedinih stu d ija kao ni o smjerovim a i usm jerenjim a u okviru pojedinih studija, to je C entralna koordinaciona kom isija za provođenje Zakona o visokom obrazovanju zaključila da se n atječaji ne raspisuju p rije utvrđ iv an ja profila. Na osnovi utvrđenih profila istorodne visokoškolske organizacije trebale su utvrditi i jedin­ stvene k rite rije za provođenje klasifikacijskog postupka. Kako je SAS o obrazovnim profilim a donesen kasno te je natječaj za upis na visoko­ školske ustanove Sveučilišta u Rijeci raspisan tek 1. VII 1978, i to kako je bilo zaključeno, raspisan je zajednički natječaj za cijelo Sveučilište s tim da su i pojedine članice raspisivale i posebne natječaje. Kao što je ran ije bilo dogovoreno prvi upisni rok predviđen je od 5 — 15. IX 1978., a drugi od 20 — 25. IX 1978. Sve grupacije istovrsnih visokoškolskih institucija nisu uspjele u okviru svojih koordinacionih odbora u tv rd iti uvjete klasifikacijskog po stupka, pa su pojedine institucije to sam e utvrđivale držeći se odredbi Zakona o visokom obrazovanju SRH. Broj upisanih studenata u prvu godinu redovnog studija 1978/79. nastavne godine kreće se uglavnom u granicam a b ro ja upisanih stude­ n a ta u zadnje tri godine. Tako je 1975/76. bilo upisano 2450 studenata, 1976/77 — 2524; 1977/78 — 2425. Jedino je 1974/75. bilo upisano rela tivno nešto više stu d en ata — 2730. 3. KLASIFIKACIJSKI ISPIT I I REALIZACIJA PLANA UPISA Slobodnih m jesta za upis u prvu godinu stu d ija na Sveučilištu u Rijeci bilo je prem a na tje č aju 2200, a na natječaj se prijavilo 3684 kan­ didata, dakle prijavilo se 66% više k andidata nego što je natječajem bilo predviđeno. M eđutim , klasifikacijskom p o stu p k u pristupilo je samo 2378 k a ndidata ili oko 80% prijavljenih. K lasifikacijski postupci prove­ deni su u predviđeno vrijem e izuzev na M edicinskom fakultetu, gdje je kasnio zbog odgađanja klasifikacijskog ispita na M edicinskom fakul­ tetu u Zagrebu, a bilo je dogovoreno da se na ova dva fakulteta klasifi­ kacijski p o stupak provede istovrem eno. N akon prvog upisnog roka ostalo je neupisano od prijavljenih (onih koji su p ristu p ili klasifikacijskom ispitu i onih čiji su ugovori proglašeni nevažećim) oko 900 kandidata. Zato je izvršena k o rektura plana up isa i kvota upisa povećana za 205 m jesta. Tako je konačno upi­ sano u I godinu stu d ija 2479 stu d en ata od toga na tem elju klasifikacij­ skog p o stupka 1860 (tom e treb a dodati još 37 stran ih studenata), a na osnovi ugovora 582. U kupan broj upisanih, bez stran ih studenata, iznosi d akle 2442, a kako je korigiranim planom upisa bilo predviđeno da se upiše 2405 studenata, može se reći da su se sve članice držale dogovo­ renog plana upisa. Upisi stu d e n a ta tra ja li su duže nego što se planiralo, zato što je znatan broj stu d e n a ta konkurirao na više fakulteta, a neki su bili i p rim ljeni na više fakulteta, pa je prilikom njihova konačnog op red je­ lje n ja za upis ostalo na drugim fak u ltetim a slobodnih m jesta. Na ova slobodna m jesta zvani su kandidati koji su dolazili na red po rang-listi klasifikacijskog postupka. argumenti - 59

T ab ela u p isa n ih red o v n ih s tu d e n a ta u I g o d in u s tu d ija p o p o je d i­ nim viso k o šk o lsk im in stitu c ija m a :

Fakultet ili viša škola 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

M edicinski fa k u lte t T eh n ičk i fa k u lte t G ra đ e v in sk i fa k u lte t F a k u lte t za p o m o rstv o i sa o b ra ć a j P ra v n i fa k u lte t E k o n o m sk i fa k u lte t H o te lije rs k i fa k u lte t V iša e k o n o m sk a šk o la P ula P edagošk i f a k u lte t — Fak. ind. p ed ag o g ije — P e d a g o šk a a k a d e m ija R ije k a — P ed ag o šk a a k a d e m ija G ospić — P ed ag o šk a a k a d e m ija Pula U kupno:

Upisano na tem elju po stran i ugovoru studenti Ukupno

Plan upisa

klasif. postup.

170 220 240

138 164 171

39 26 72

390 180 285 170

271 117 131 150

124 103 133 40

220

163

28

365

383

11

65

75

2

9

— 1 18

— — 9

186 190 244 413 220 264 199 191

50

56

2

_ _ _

50

41

2

-

2405

1860

582

394 77 58 43

37

2479

P re m a n a p rije d n av e d en im p o d a c im a p la n u p isa n isu isp u n ili, tj. u p isa li su m a n je nego što je b ilo p lan ira n o : T e h n ičk i f a k u lte t, (m a n je je u p isa n o 30 s tu d e n a ta ), E k o n o m sk i f a k u lte t — 21, V iša e k o n o m sk a šk o la P ula — 29 i P e d a g o šk a a k a d e m ija P u la — 7. O stali f a k u lte ti n e­ z n a tn o su p re k o ra č ili p la n u p isa s o b ra z lo ž e n je m d a se ra d ilo o g ra ­ n ičn im s lu č a jev im a n a ran g -listi k la sifik a c ijsk o g p o s tu p k a , o p o se b n im s o c ija ln im s lu č a jev im a ili o k a n d id a tim a k o jim a je u ža lb e n o m p o s tu p ­ k u p riz n a t u g ovor k ao p rav o v a lja n . (D e ta ljn i p o d a c i o b r o ju u p isa n ih s tu d e n a ta na p o je d in e s tu d ijs k e g ru p e i sm je ro v e n alaze se u tab e li I u p rilo g u ). 4.

STRUK TURA U P IS A N IH STUDENATA

4.1.

S tr u k tu r a u p isa n ih s tu d e n a ta u I g o d in u re d o vn o g s tu d ija po re g ionalnoj p rip a d n o s ti U d o n jo j tab e li d a t je ta b e la rn i p re g le d u p isa n ih s tu d e n a ta p o re ­ gionalnoj p rip a d n o s ti za š k o lsk u 1978/79. g o d in u k ao i za p re th o d n e tri godine:

Nastavne godine

Ukupno upisano

1975/76. 1976/77. 1977/78. 1978/79.

2450 2524 2425 2442

60 - argumenti

Od ukupno upisanih sa područja Zajednice O stalih Iz ostalih općina općina republika i Rijeka SRH p o krajina SFRJ 1.722—70,28% 1.871— 74,12% 1.815—74,84% 1.846— 75,60%

459— 18,73% 395— 15,64% 410— 16,90% 417— 17,07%

269— 10,97% 258— 10,22% 200— 8,24% 179— 7,33%

Navedeni podaci pokazuju da je Sveučilište u Rijeci okrenuto prije svega potrebam a privrede i društvenih službi riječke regije i da zadovo­ ljava zelje za daljim obrazovanjem p rije svega mlade generacije ove regije. To je uostalom i bila osnovna intencija prilikom osnivanja poje­ dinih visokoškolskih institucija, koje su udružene u Sveučilište u Rijeci Broj stud enata iz Zajednice općina Rijeka stalno raste, a sm anjuje se broj upisanih iz drugih republika i p o krajina SFRJ, dok broj upisanih iz ostalih općina SRH ostaje približno na istom nivou. Znatan je dio ovih studenata iz Zajednice općina Gospić (jer je i Pedagoška akade­ m ija u Gospiću u sastavu Sveučilišta u Rijeci; a i na drugim fakultetim a u Rijeci im a dosta studenata iz ove regije). M islimo da su posebno interesantni podaci o b ro ju upisanih stude­ n a ta na prvu godinu stu d ija iz pojedinih općina Zajednice općina Ri­ jeka. Ti su podaci prikazani u slijedećoj tabeli. vi • Na?.lv općine

„ 1975/76. Broj %

BUJE BUZET CRES-LOSINJ CRIKVENICA ČABAR DELNICE KRK LABIN OGULIN OPATIJA PAG PAZIN POREČ PULA RAB RIJEKA ROVINJ SEN J VRBOVSKO

7 5 19 54 7 24 13 66 36 83 21 37 20 275 13 969 47 19 4

U kupno:

1722

Š k o ls k e g o d in e 1976/77. 1977/78. Broj % Broj

0,40 13 0,29 4 1,10 20 3,13 51 0,40 11 1,39 37 0,75 21 3,83 71 2,09 31 4,81 87 1,21 16 2,14 24 1,16 24 16,14 302 0,75 16 56,27 1106 2,72 20 1,10 7 10 0,23 100

1871

0,69 4 0,21 3 1,06 16 2,72 22 0,58 12 1,98 30 1,12 18 3,79 76 1,66 21 4,65 54 0,85 14 1,28 24 1,28 20 16,14 337 0,85 16 59,11 1108 1,06 23 0,37 16 0,53 1 100

1815

0,22 0,16 0,88 1,21 0,66 1,65 0,99 4,18 1,15 2,96 0,77 1,32 1,10 18,56 0,88 61,04 1,26 0,88 0,05 100

~

1978/79. •

18 5 13 40 12 36 18 66 42 62 13 25 26 298 48 1165 28 31 — 1846

0,97 0,20 0,70 2,16 0,65 1,95 0,97 3,57 2,20 3,35 0,70 1,35 1,40 16,14 2,80 57,69 1,58 1,87 — 100

K arak terističn o je da se iz tabele može uočiti d a je broj studenata iz ista rsk ih općina i Pule ove godine sm anjen na svega 19,82% od b roja stu d e n a ta iz Zajednice općina Rijeka iako se u poslednje tri godine učešće stu d e n a ta iz ovog p odručja k retalo izm eđu 24,45% do 26,83%. Treba uzeti u obzir da je u sam oj Puli upisano na studij (Viša ekonom ­ ska škola Pula i Pedagoška akadem ija Pula) 260 studenata, dakle 14% od upisanih iz po d ru čja ZOR od kojih je velika većina s p o dručja Istre. Znači da je svega 5,82% stu d en ata iz p o d ru čja Zajednice općina Rijeka koji su upisani na visokoškolske in stitu cije u sam oj Rijeci i iz istarskih općina. To upozorava da bi p rim a n ju stu d en ata iz nerazvijenih općina Istre i pograničnih p o dručja trebalo posvetiti posebnu pažnju. 4.2.

S tru k tu r a upisanih studenata u I godinu redovnog studija po socijalnom porijeklu

Od ukupno upisanih 2442 stu d en ta iz radničkih o bitelji je 1140 ili 46,68%, iz zem ljoradničkih obitelji 137 ili 5,61%, iz službeničkih obitelji argumenti - 61

906 ili 37,10% i o s ta li (penzioneri, p riv a tn ic i i si.) 259 ili 10,60%. Soci­ ja ln a s tr u k tu r a u p isa n ih s tu d e n a ta o d g o v a ra so c ija ln o j s tr u k tu r i s ta ­ n o v n ištv a n a še reg ije sa ko je se i u p isu je n a jv e ć i b ro j stu d e n a ta . 4.3.

S tr u k tu r a stu d e n a ta u p isa n ih u I g o d in u red o vn o g s tu d ija p re ­ m a v r s ti šk o le k o ju s u za vršili

Od u k u p n o u p isa n ih 2442, g im n a z iju je zav ršilo 1242 k a n d id a ta ili 50,85%, s re d n ju s tr u č n u č e tv o ro g o d išn ju šk o lu 887 ili 36,32%, s re d n ju s tru č n u tro g o d iš n ju šk o lu 291 s tu d e n t (11,91%) i je d n u g o d in u u s m je ­ ren o g o b raz o v a n ja 23 s tu d e n ta (0,94%). R a z u m ljiv o je d a je n ajv e ć i b ro j u p i s a n ih « tu d e n a ta z a v ršio p re th o d n o g im n a z iju i č e tv o ro g o d išn ju s re d ­ n ju s tr u č n u šk o lu , j e r su to z a d n je g e n e ra c ije k o je su u p ro šlo j šk o l­ skoj godini u p isa le č e tv rte ra z re d e o vih škola. B ro j o n ih k o ji su zav ršili tro g o d iš n ju s tr u č n u šk o lu je n e z n a ta n j e r ove g o d in e n ije bilo g e n e ra ­ cije k o ja je te šk o le za v rša v a la , p a su to u g lav n o m k a n d id a ti k o ji su ove škole zav ršili r a n ijih g odina. B e z n a č a ja n je i b ro j k a n d id a ta k o ji su se u p isa li n a stu d ij sa sa m o z a v rše n o m p rv o m g o d in o m d ru g e faze u s m je re n o g o b raz o v a n ja, iak o s u to p rv i k a n d id a ti ove k a te g o rije koji se n a stu d ij u p isu ju . K ak o n ije b ilo p re th o d n o u tv rđ e n ih k r ite rija za u p is ove g ru p e k a n d id a ta , o n i su se u p isa li v je ro v a tn o u s lije d p ro p u sta u n a tje č a jim a za u p is ili iz n e k ih d ru g ih razloga. 4.4.

S tr u k tu r a u p isa n ih s tu d e n a ta u I g o d in u re d o vn o g s tu d ija p re ­ m a u s p je h u s k o jim s u za v ršili s r e d n ju š k o lu

U

V isokoškolske ustanove

M edicinski fakultet Tehnički fakultet Građevinski fakultet F akultet za pom orstvo i saobraćaj Pravni fakultet Ekonom ski fakultet H otelijerski fakultet Viša ekonom, škola Pula Pedagoški fakultet Fakultet industrijske pedagogije Pedagoška akadem ija Rijeka Pedagoška akadem ija Gospić Pedagoška akadem ija Pula Ukupno: 62 -

argument!

5

S

P J

4

E

H 3

Ukupno upisa­ nih bez stra n ih studenata

2

5 ( 3 %)

177

92 (52

%)

60 (34

%)

20 (12

%)

41 (21

%)

52 (27

%)

71 (38

%)

26 su tak o đ er najvećim dijelom genitalno heteroseksualni. To direktno proizlazi iz njihove rane p rim a rn e povezanosti s m ajkom . Ipak, mi znam o da u m nogim društvim a njihovi heteroseksualni odnosi nisu uključeni u blisku ličnu vezu, nego jednostavno u odnose dom ina­ cije i moći. Štoviše, oni nem aju širinu ličnih odnosa koju im aju žene. Ni­ su toliko povezani s djecom kao žene, i njihovi odnosi s drugim m uškar­ cim a nisu se skloni zasnivati na osobitoj vezanosti ili osjećajnosti, već radije na a p stra k tn im , općenitim očekivanjim a proizašlim iz uloge. Izgrađujući se na psihoanalitičkom poim anju da pojedinačna isk u ­ stva doprinose o fo rm ljenju pojedinačne ličnosti, teo rija kulture i lično sti je držala da rana iskustva zajednička svim članovim a određenog d ruštva doprinose o fo rm ljenju »tipičnih« ličnosti organiziranih i zao­ kupljenih s određenim tem am a: »preovladavajući obrasci odgajanja djece m o ra ju rezu ltirati u sličnim subjektivnim situaoijam a u podsvjesti većine pojedinaca te kulture, a ovi će b iti vraćeni natrag u kultu ru da bi se održavali iz generacije u generaciju« (G untrip, 1961:378). Na sličan način pokušala sam pokazati da će se u opsegu u kojem m uškarci i žene, svaki posebno, doživljavaju slične m eđusobne prostore, u toku o d rasta n ja razvijati različito. O slanjala sam se na teo riju koja p retp o ­ stavlja da su osobine odrasle ličnosti i p o n ašan ja određene, ali da determ inator nije biološki. Ličnost i ponašanje iako su kulturom određeni i od ku ltu re očekivani ipak nisu jednostavno »naučeni«. Prije bi se re­ klo da određene osobine društvene stru k tu re , podržane vjerovanjim a, vrijednostim a, te shvaćanjim a kultu re, bivaju subjektivizirane porodič­ nim posredništvom i djetetovim ranim društvenim odnosim a s o bjekti­ m a. Ta prilično nesavjesna organizacija je k o ntekst u n u ta r kojeg se zbiva učenje uloga i svrsishodna socijalizacija. U poznavanje uloge spola i njegov dru štven i ko n tekst Saznavanje uloge spola i društveno suodnošenje izgrađuju i podu­ p iru nesvjesni razvoj u djetin jstv u , koji sam opisala. U većini društava djevojka je obično s m ajkom i ženskim dijelom rodbine u takvoj situ ­ aciji m eđusobnih odnosa koja olakšava kon tin u iran o savladavanje uloge, te naglašava identifikaciju m ajke i kćeri i osobne, rasp ro stra n je n e osje­ ćajne odnose m eđu ženam a. D ječak je također, u većoj ili m anjoj m jeri, sa ženam a, tokom velikog dijela svog d jetinstva, što sprečava kontinui­ ranu ili olakšanu identifikaciju s ulogom m uškarca. Njegov je razvoj označen diskontinuitetom . Aričs (1962:61), u diskusiji o p rom jenjivoj koncepciji djetin jstv a u m odernom kapitalističkom d ruštv u , po stav lja razliku koja izgleda da ima op ćen itiju p rim jen u . On uočava da su dječaci ostali »djeca« a dje­ argumentl -171

vojčice p o sta le »m ale žene«. »Ideja d je tin js tv a p rv en stv e n o se tiče d je ­ čaka, dok d jevojčice m nogo d u lje u s tr a ju u tra d ic io n a ln o m n a č in u ži­ vota koji ih m ije ša s o d raslim a : im a t ćem o razlo g a d a op azim o više nego je d a n p u t ovo o k lije v an je žen a u p rih v a ć a n ju v id ljiv ih o b lik a su ­ štin sk i m u šk e civilizacije m o d ern ih v rem ena«. To s e p rv i p u t desilo u sre d n jim k lasa m a, b u d u ć i da se raz v ija s itu a c ija u k o jo j je d ječ a c im a tre b a lo posebno šk o lo v an je ra d i p rip re m a za b u d u ć i p o sao , za k o ji se n isu m ogli p o četi p rip re m a ti jo š u d je tin js tv u . D jev o jk e (i d ječ a c i ra d ­ ničke klase) m ogle s u jo š u v ije k u č iti p o sa o d ire k tn o o d ro d ite lja , a ta k o đ e r i s u d je lo v a ti u ku ć n o j e k o n o m iji o d ra s lih već u sv o jo j ra n ijo j dobi. B rza e k o n o m sk a p ro m je n a i ra z v ita k izazvale su g u b ita k k o n ti­ n u ite ta g e n e ra c ijsk e m u šk e uloge. S am o n e k o lic in a očeva im a d alje p rig o d u ili m o g u ćn o st p re n o š e n ja svog z a n im a n ja n a sin o v e. K om pleksniji je razvoj uloge sp o la u d jev o jč ic a m o d ern o g d ru štv a . S je d n e s tra n e p o h a đ a ju šk o lu ra d i p rip re m e za život u teh n o lo šk i i so c io lo šk i k om ­ p lek sn o m d ru štv u . S dru g e s tr a n e , p o s to ji o sje ć a j d a je šk o lo v an je sam o pseudo-učenje. O no se n e m a n a m je re in te r fe r ir a ti s d a le k o važni­ jim s p o z n av a n je m o »ženstvenosti«, s u p ru z i i m a jc i, što je u g rađ e n o u djev o jčin o m n e sav je sn o m raz v o ju i č e m u je m a jk a p o d u č a v a iz p o ro ­ dičnog k o n te k s ta u k o je m je o n a ja s n o n a jiz ra z itiji ro d ite lj. T a d ih o to m ija n ije je d in s tv e n a sa m o za m o d ern o in d u s trijs k o d ru ­ štvo. Čak i kad p o se b n o , o d ije lje n o , šk o lo v a n je n ije p o tre b n o za p osao od raslo g m u šk a rc a (a m nogi od m u šk ih in ic ija c ijs k ih ritu a la zad ržav aju oblik o d ije lje n o g p o d u č a v a n ja u lo g a), d ječ a c i ip ak s u d je lu ju u većem b r o ju a k tiv n o s ti ko je ih o z n a ču ju k a o k a te g o riju o d ije lje n u o d života o d raslih . Te a k tiv n o s ti iz ra s ta ju iz d ječ a k o v e p o tre b e za isp u n ja v a n je m vrem e n a iza kojeg će p o četi p re u z im a ti u lo g u o d raslo g m u šk a rc a . D je­ čaci m ogu b iti p o vučeni u izolaciju , d z a o k u p lje n i s o b o m ig ra ti ili s k u ­ p iti se u g ru p e m anje-više n ep o v ezan e sa sv ije to m ra d a i a k tiv n o sti o d ra slih ili sv ije to m p o ro d ice. Ja y (1969) o p isu je ovaj tip s itu a c ije u ru ra ln o m M a đ o k u to n a Javi. D jevojke već n a k o n p e te ili š e ste g o d in e p o č in ju p o s te p e n o p o m ag ati m a jk a m a u ra d u i s n jim a p ro v o d e v rije m e . U to ra n o d o b a d ječaci p o č in ju fo rm ira ti g ru p e isto g o d iš n ja k a k o je b u če i ig ra ju se sv u d a po g rad u , nepovezani n iti s o d ra s lim m u šk a rc im a n iti s m a jk a m a ili s e s tra ­ m a. D ječaci ta d a p r is tu p a ju v re m e n sk im g ru p a m a zasn o v an im n a op će­ n itim čla n sk im k rite rijim a , d ok d jev o jk e n a s ta v lja ju su d je lo v a ti u po se b n im o d n o sim a vezanim za sv o ju u logu, u n u ta r g ru p e k o ju k a ra k te ­ riz ira k o n tin u ite t i re la tiv n a tra jn o s t. Sa d rža j p o d u č a v a n ja m u šk e i žen sk e uloge u s m je re n je u isto m s m je ru kao i njegov k o n te k s t i re z u lta ti. B a rry , B aco n i C hild p o k a z u ju , u svojoj d o b ro p o z n a to j s tu d iji (1957), d a s o c ija liz ac ija d je č a k a teži u s m je re n ju p re m a s tje c a n ju i sam o z a d o v o ljstv u , a s o c ija liz ac ija d je ­ vojčica p re m a o d g a ja n ju i odg o v o rn o sti. T ak o su d jev o jk e p ris ilje n e b iti zao k u p lje n e i vezane s d ru g im a , d je č a c i d a n ije č u tu v ezan o st i b lisk o st. R o d o v sk a lič n o st i uloga spola u o d ra slih Sva raz lič ito st u s h v a ć a n ju lič n o sti m u šk a rc a i žene u s re d o to č u je se na razlike ok o istog p re d m e ta , te u z ro k u je a lte rn a tiv n u p o tv rd u raz v o j­ nog m odela ko ji sam p red lo ž ila . B a k a n (1966:15) tv rd i d a je lič n o st m u šk a rc a z a o k u p lje n a s » djelatnim « , a lič n o st žene »zajedničkim «. Ove dvije ko n c e p cije a u to r ra z ja šn ja v a u n e š to p ro š ire n o j d e fin iciji: »Pri­ hvatio sam p o jm o v e »djelovanje« i »zajedništvo« d a b ih o k a ra k te riz ira o dva o snovna m o d a lite ta p o s to ja n ja živih o b lik a, d je lo v a n je za p o s ta ja n je 172 - argumenti

organizm a kao individue i zajedništvo, za učestvovanje individue u ne­ kom većem organizm u čiji je ona dio. Djelovanje se m anifestira u sam ozaštiti, istic a n ju i nam etljivosti; zajedništvo u osjećanju jedin­ stva s drugim organizmim a; djelovanje se m anifestira u form iranju odvojenih življenja; zajedništvo u nedostatku odvajanja; djelovanje se m anifestira u izolaciji, otuđenosti i usam ljenosti; zajedništvo u kon­ taktu, otvorenosti, savezu. Djelovanje se m anifestira u nagonu za vla­ šću, zajedništvo u neobaveznoj suradnji. Djelovanje se m anifestira u zatajivanju misli, osjećaja i uzbuđenja; zajedništvo u nedostatku i otkla­ n jan ju potiskivanja i zatajivanja osjećaja. G utm ann (1965) su protstavlja socijalizaciju ličnosti m uškarca u »alocentričkoj« sredini (u kojoj je pojedinac dio veće društvene orga­ nizacije i sistem a društvenih veza) onoj ženske ličnosti u »autocentričnoj« sredini (u kojoj sam pojedinac biva žarište događaja i veza).13 G utm ann misli da to vodi do određenog b ro ja sistem atskih razlika u funkoioniranju ega. Kvalitete ega kod žene, proizlazeći iz sudjelovanja u autocentriokoj sredini, uk lju č u ju i njegove flesibilnije granice (tj. m anje naglašene razlike izm eđu sebe i d rugih), o rijen taciju na sadaš­ njo st um jesto na budućnost, te relativno veću subjektivnost i manje velikodušnu o bjektivnost.14 Carlson (1971) p otvrđuje obje ove karakterizacije. N jena ispitiva­ n ja G utm annovih tv rdnji navela su je da zaključak kako »muškarci p redočuju iskustva o sebi, drugim a, p ro sto ru i vrem enu, na individual! stički, objektivni i suzdržani način, dok ih žene predočavaju na razm jer­ no m eđusobne, subjektivne, neposredne načine« (str. 270). Što se tiče Bacan, ona tvrdi da opisi m uškaraca o osjetilnim iskustvim a naginju djelatnom načinu, a oni kod žena načinu zajedništva, te da bi ispitiva nje sažetaka iz većeg b ro ja socio-psiholoških članaka o razlikam a među spolovim a potvrdilo preovladavajuću hipotezu o djelovanju, odnosno zajedništvu. Cohen (1969) stavlja u opreku razvoj »analitičkog« s »relacijskim« spoznajnim stilom , prvoga k a ra k teriziraju ći usredotočenim stim ulansom , usm jerenošću na realnost prek o njenih posebnih dijelova, usredotočeno­ šću drugoga na sebe i odgovarajućim globalnim osobinam a stim ulansa u odnosu na čitav kontekst. Iako za p rim a rn i fokus postavlja klasne razlike u spoznajnom stilu, ona također naglašava da je vrlo v jero jatn o d a će se ova dva tipa funkcioniranja isp rep litati (kao i p red o čiti u n u tarn ju p ro tu rje č n o st u vezi s tim ). Posebno je v jero jatn o d a će istovrem eno pokazati i High Field dependence) visok stu p an j ovisnosti o području kao i visoko razvijenu analitičku vještin u u drugim . Ona navodi da dječaci i dvjevojke učestvuju u raznim v rstam a suodnošenja u podgrupam a obitelji (porodica): dječaci doživljavaju obitelj (poradicu) više kao 13 Slijedeći Cochena (1969), ja bih ukazala da su vanjske strukturalne osobine ovih okolina (u porodici i školi npr.) često vrlo slične ili jednake za dječake i djevojčice. Različita vrst i opseg sudjelovanja odraslih muškaaca irli žena u njima, razlog je da je njihovo iskustvo s djecom različitih spolova shvaćeno kao iskustvo drugačijih sredina. 14 Gutmann naglašava da su sve ove kvalitete namijenjene označavanju nedostatka odgovarajuće snage ega, i misli da trebamo vrednovati njegovu snagu na način osobenosti, zahtjeva dnevnih života raznih ljudi (npr. žena nasuprot muškarcima). Bakan ide čak i dalje i m isli da su kvalitete ega modernog muškarca patološka krajnost. Nijedno gledište ne odgovara u potpunosti. Gutmann ne razmatra mogućnost (za koju imamo dovoljno dokaza) da su svakodnevni zahtjevi jedne autoccntrićkc sredine nerazumni: iako kvalitete ega 2cna mogu •funkcionalne« za sudjelovanje u tim sredinama, one nužno ne doprinose psihološkoj snazi žena. Bakan, u svojoj (opravdanoj) zaokupljenosti nedostatkom povezanosti i prinudne neovisnosti, koja karakterizira uspjeh zapadnjačkog muškarca, ne dospijeva..uvidjelijasnu opasnost (koja će, rekla bih, prije pogoditi žene) od zajedništva neublaženog djelovanjem ličnosti i ponašanja bez osjećaja za autonomnu kontrolu, ili neovisnosti uopće. Mislim da jc to dio općenitije društveno-znanstvene pogreške, koja proizlazi iz nastojanj za izjednačenjem društvene strukture i društva s organizacijom i djelatnošćui muškarca u društvu. Tome je primjer, npr., Ericksova idealistička koncepcija majčinih kvaliteta u žena (1965) i, manje očigledno, u suprotnosti između Durkheimovog opscžnog i^ p ra v l^ n ja »anomijskog« (»anomic«) samoubojstva (1897) i njegovog svođenja .fatalističkog« samoubojstva na jednu opasku (str. 276).

argumenti -173

fo rm a ln o o rg a n iz ira n u p r im a rn u g ru p u ; d je v o jk e je d o živ ljav aju kao g ru p u k a ra k te riz ira n u z a je d n ičk im i m a n je o d ije lje n im fu n k cijam a . A utor z a k lju č u je (str. 836): »B udući d a su u k lju č e n i odgovori sak rili sk a lu a p s tr a k tn ih k a te g o rija , kro z jez ič n a p o n a š a n ja , d o izražav an ja u k lju č e n o sti u svoje d ru štv e n e sre d in e , m o g u će je d a u k lju č iv o st b ude izrazita o sobina uloge ženskog spola, n a u č e n e u to m d ru štv u , bez ob zira n a d ru štv e n u klasu, p riro đ e n e s p o so b n o sti, e tn ič k e razlik e i sp o zn ajn o g u tje c a ja škole.« P re lim in a rn o ra z m a tra n je p o k a z u je u su g la še n o st izm eđ u stv a ­ r a n ja ličn o sti žena, o rg a n iz ira n ih o k o »zajedničkih« i »au to cen tričn ih « stv a ri, i k a ra k te riz ira n ih fle k sib iln im g ran ic a m a ega, m a n je v e lik o d u š­ nom o b jek tiv n o šć u , te o d g o v a ra ju ć im sp o z n a jn im stilo m , s jed n e , i va­ žnim a s p e k tim a ž e n stv e n o sti s u p ro ts ta v lje n ih m u šk im d ru štv e n im u lo ­ gam a, s dru g e s tra n e . N a jo p ć en itije , p red lo ž ila b ih d a se k v a lite t u k lju č e n o s ti u d r u štvene su o d n o se i lične od n o se k a ra k te riz ira ž en in o m ž iv o tn o m veza­ nošću za m u šk a rc a. Već od d je tin js tv a k ć e ri s u S k lo n ije s u d je lo v a n ju u m eđ u g e n e rac ijsk o m s v ije tu m ajk i, č e sto i te ta k a i b a k a , d o k su d je ­ čaci s a m o s ta ln i ili učesn ici s v ije ta je d n e g en e ra c ije , d ru g o v a iste dobi. U životu o d raslih , s u o d n o si žena u većini d ru šta v a u te m e lje n i su s ro d ­ stvom i p relaze g e n e ra c ijsk e linije. Uloge o č itu ju s k lo n o st p re m a istanč a n o sti i u k lju č iv a n ju r a s p r o s tr a n je n ih veza i o d g o v o rn o sti u m je sto p re m a sp e cifič n im . U većini d ru š ta v a žene su d e fin ira n e s a s p e k ta o d ­ no sa (k ao n e č ija žena, m a jk a , kći i sn a h a; čak i č a sn a s e stra p o sta je K risto v a n ev jesta). U d ru ž iv a n je m u šk a ra c a (iako i o n o m ože b iti z asn o ­ vano na s ro d s tv u i m eđ u g e n e ra o ijsk o ) d a le k o je sk lo n ije n eg o u d ru ž i­ va n je žena p re k o r a č e n ju r o d b in s k ih veza, u s m je re n o ć š u n a je d n u gene­ ra c iju , i o k u p lja n ju p r e m a o p ć e n itim k rite rijim a , u k lju č u ju ć i o d n o se i odgovo rn o sti o d re đ e n e sv o jo m specifičn o šću . Granice ega i od n o s m a jk e i kć eri B riga žena za s o c ija liz ac iju d je v o ja k a ja m č i s tv a ra n je ž en stv en ih osoba zasn o v an ih n a o d n o su i po v ezan o sti, s fle k sib iln im u m je s to k ru ­ tim g ran ic a m a ega, te s ra z m je rn o s ig u rn im o s je ć a je m ro d o v sk o g id en ­ tite ta . To je m oguće o b ja š n je n je n a č in a n a k o ji se ro d b in s k a u k lju č e n o st žena re p ro d u c ira o d g e n e ra c ije n a g e n e ra c iju , i k o ji je razlo g n jen o g p o s to ja n ja u gotovo sv a k o m d ru štv u . O d re đ e n ije istra ž iv a n je različitih d ru štv e n ih s re d in a su g e rira , ipak, d a p o s to je v a rija c ije u v rs ta m a o d n o ­ sa izm eđu izv rša v an ja ž e n sk ih u log a te lič n o sti žene. R azne v rste p o k a z a te lja o tk riv a ju d a o d v a ja n je o d m a jk e , p re k i­ d a n je ovisn o sti i u s p o s ta v lja n ja i z a d rž a v a n ja tra jn o s u b je k tiv n e s a m o ­ svijesti, o s ta v lja ju m u čn e p sih o lo šk e p o s lje d ic e k o d žen a s re d n je k lase na za p ad u tj. žena k o je p o s ta ju p re d m e ti p s ih o a n a litič k ih i k lin ičk ih izv je šta ja, te socio-psiholoških p ro u č a v a n ja (o č e m u D eu tsch (1944, 1945) čuva na p o se o p sežn u k lin ič k u d o k u m e n ta c iju ), a istra ž u je i o d ­ nose izm eđu žena, m u šk a ra c a i d je c e k o ji s u u v jeto v a n i p sih o tič k im s a tn jim a i ko ji zbog sv o je p riro d e , n a s lje đ u je p o to n ja g e n e ra c ija žena. M ajke i žene iz gore s p o m e n u te g ru p e (s tr. 47) o p isu ju sv o je doživ­ lja je g ran ič n ih n e ja s n o ć a ili izje d n a čiv a n ja s d ru g im a , k a o n p r. p o jav e i odnose izm eđu k rivice ili s a m o p rije k o re zbog n e č ije n esre ć e ; sra m o te i z b u n je n o sti zbog n e č ijih djela ; k ć e rin ih »otkrića« d a »stvarno« žive izvan dosega života sv o jih m a jk i iza b iru ć i k a rije r u ; m ajč in e n e p o tp u n o svjesne re a k c ije n a v la s tito s t tije la n jih o v ih k ć e ri (p re tje r a n a id en tifi­ k a c ija i s tim u vezi č e ste n e p o tre b n e b rig e o ko ž e ljen e težin e ili p ro b le ­ m a s kožom , o čem u z a ista m ajk e i b rin u k o d se b e); itd. 174 - argumenti

Jedna vrst krivice koju izražavaju žene na Zapadu izgleda da odražava nedostatak odgovarajućih razlika između sebe i drugih, te osje­ ćaj neizbježne uklopljenosti u veze s drugim a. Tax to dobro opisuje (1970:2): Ako se naša svijest o drugim a sm atra našom dužnošću, cijena koju plaćam o kad stvari krenu naopako, izražena je doživljavanjem sam okrivnje i sam ooptužbe. A stvari uvijek idu krivo. Odgovaramo isprikam a; nastavljam o se ispričavati dugo nakon već zaboravljenog događaja — čak i kada više nem a nikakva uzročnog odnosa ni sa čim što smo činili u početku. Ako kiša pokvari nečiji piknik, mi se ispriča­ vamo. Ispričavam o se zato što oduzim am o p ro sto ra u sobi, za život. Kao da jasno ne razlikuje sebe od ostatk a svijeta, žena nosi osjećaj krivice i odgovornosti za situacije koje su se zbile bez njenog utjecaja i kao da nem a stvarne sposobnosti određivanja toka događaja. To se dešava, u većini obitelji u sm islu proširene odgovornosti za sve što je povezano s blagostanjem obitelji, te srećom i uspjehom njene djece. G ubitak prevladavajuće odgovornosti za druge, i veza s drugim a opisana je osobito živo kod pisaca-žena (npr. u djelu Simone de Beauvoir, Kate Chopin, Doris Cessing, Tillie Olsen, Christine Stead, Virginia Woolf). S later (1961) ističe neka proučavanja koja p o tk rep lju ju tvrdnju da kćeri sa Zapada im aju osobitih problem a u od v ajan ju od m ajke. Iako je većina oblika identifikacije s roditeljskom ličnošću u uzajam ­ noj vezi s psihološkim reguliranjem (oslobođenost od neuroze ili psi hoza, a ne socijalna p rihvatljivost), te stu d ije pokazuju da se za identi­ fikaciju kćeri s ličnošću m ajke to ne može reći. Razlog je taj što je odnos m ajke i kćeri jedan oblik osobne identifikacije koji je, budući da tako lako izrasta iz norm alne situacije djetetova razvitka, sklon p retje ­ rivanju u sm islu zatvaranja p ro sto ra za odvajanje ili razlikovanje izme­ đu m ajke i kćeri. S ituacija se učvršćuje na način kruženja. S jedne stran e m ajka o d rasta dalje bez postavljanja odgovarajućih granica ega ili utrđene sam osvjesti. Ona teži da iskuša granice svog ega prem a kćeri, i ne om ogućuje drugačija iskustva u razvitku njenog ega n iti je ne o h ra­ bru je u rask id an ju ovisnosti. Kći, sa svoje strane, čini prilično nezado­ voljavajući i neiskren pokušaj usp o stav ljan ja granica: ono što u sebi definira kao loše, p ro jic ira na m ajk u a n asto ji preuzeti ono što je dobro. (M islim da je to na jb o lji način za razum ijevanje djevojačkog edipovskog »odbacivanja« m ajke.) Takav sam ovoljni m ehanizam ipak ne može razbiti om ladinsko psihološko jedinstvo. Projekcija nije nikada puno više od jedne vrem enske solucije za dvosm islenost ili nejasnoću granica. To im plicira da, nasu p ro t G utm annovu m išljen ju (vidi opasku 3), »takozvana patologija ega« m ožda nije »usporediva« za žene. Ženina biseksualna iskustva (m enstruacija, koitus, trudnoća, rađ an ja djeteta, d ojen je); sva u k lju č u ju neki izazov granicam a n jenog tjelesnog ega (»ja«/»ne-ja« u vezi s krvlju ili m lijekom , p rem a čovjeku koji u nju p rodire, d jete tu koje je bilo dio njenog tijela). To su važna i fundam en­ talna ljudska iskustva vjero jatn o od bitnog značenja, a istovrem eno i zam ršena za žene posvuda. Ipak slabi osjećaj za individualiziranjem i utvrđivanjem granica ega, kod žena na Zapadu povećava v jero jatn o st da će iskustva koja ih sta v lja ju u p ita n je b iti za n jih teška i p una pro tu rje č ja. Niti je jasn o d a je ova s tru k tu ra ličnosti »prim jenjiva« za dru štv o kao cjelinu. Pokazatelji predočeni u ovom tek stu o tk riv aju zadovolja­ vajuće m ajčinstvo, koje ne obnavlja osobite psihološke problem e kod d ječaka i djevojčica, dolazi od osobe s izražajnim osjećajem sam osvjesti i vrijednosti, čija briga je slobodno izabrana d jelatn o st, um jesto o d ra­ argumenti -175

žav an ja svjesnog ili n e svjesnog o s je ć a ja o n eizb ježn o j p o v e z an o sti i od­ g o vornosti za djecu. D ruštvena s tr u k tu r a i o dnos m a jk e i k ćeri Iz d ru šta v a i s u b k u ltu r a izvan z a p a d n ja č k e s re d n je k la s e n isu d o ­ s tu p n i klinički i a n a litič k i opisi lič n o sti žen a i p s ih o lo š k ih k o m p o n en ti o d n o sa m a jk e i kćeri. Ip ak , p rim a rn o so cio lo šk i p rik a z i o ž e n am a d r u ­ gih d ru šta v a om o g u ća v a ju n am d a p r tp o s ta v im o o d re đ e n e a sp ek te njihove p sih o lo šk e s itu a c ije . U ovom e š to slije d i n e zalažem s e n i za je d ­ nu v rstu op ćen ito g g led išta o to m e što sa č in ja v a »zdravo d ru štv o « , već sam o za istra ž iv a n je i izd v a ja n je sp e cifič n ih o d lik a d ru štv e n o g života k o ji izgleda da d o p rin o si p s ih o lo šk o j snazi n e k ih č lan o v a d ru štv a . R az­ m a tra n je tr iju g ru p a s m a trifo k a ln im te ž n ja m a u s tr u k tu r i o b ite lji (vidi T a n n e ro v a k n jig a ) istič e n ek e važne d im e n z ije u raz v o jn o j s itu a c iji djevojke. Y oung i W illm o tt (1957) o p isu ju sv a k o d n ev n e p o s je te i m eđ u so b n u pom oć m a jk i d k ćeri ra d n ič k e klase u isto č n o m L o n d o n u . U situ a c iji gdje je s tr u k tu r a o b ite lji n u k le a rn a , p o p u t z a p a d n ja č k e s re d n je k la sn e , o d rasle kć e ri tra ž e m a jk e za s a v je t, za p o m o ć u o d g a ja n ju i p o d iza n ju d jece, za p r ija te ljs tv o i d ru že n je , i za fin a n c ijs k u p o m o ć. K u ća n jih o v ih m ajk i je p rv o tn o s re d iš te p o ro d ič n o g života. M uževi su n a m no g o n a ­ čina p e rife rn i u p o ro d ič n im o d n o sim a , m o ž d a zbog n e m o ć i d a z a ra đ u ju d o v oljno za svoje p o ro d ic e , k a o š to se to o d m u š k a rc a o č e k u je . To p o ­ sta je vidljivo k a d od žene tra ž e n e lo ja ln o s t p re m a m ajc i, ili o d v a ja n je od nje. »Veliki tro k u t d je tin js tv a je m ajk a -o ta c -d ije te ; a k o d B e th n a la G reena veliki tro k u t u ž ivotu o d ra s lih je m ajk a-žen a-su p ru g « (s tr. 64). G eertz (1961)15 i Ja y (1969) o p is u ju n u k le a rn e p o ro d ic e n a Javi, g dje su žene č e sto m o ćn iji b ra č n i p a rtn e ri i im a ju is ta k n u tu g lavnu ulogu u n a č in u izra ž av a n ja r o d b in s k ih o d n o s a (ia k o te p o ro d ic e fo r­ m alno p o č iv a ju n a visoko c ije n je n o j b ra č n o j vezi, zasn o v a n o j n a je d n a ­ k o sti b ra č n ih p a rtn e ra ) . F in a n c ijsk i n a d z o r i d o n o še n je p o ro d ič n ih o d ­ lu k a većim dije lo m p očiva u ru k a m a žena. P o te n c ija ln o s u žene neovi­ sne o m u šk a rc im a (ali) na tak a v n a č in d a m u šk a rc i n isu n eo v isn i o d n jih G eertz istič e s p o so b n o st žene d a se b avi v ećin o m po slo v a, d a b u d e vla­ snik z e m ljišnog p o s je d a i n a d g le d a n jeg o v o o b ra đ iv a n je , što je u su ­ p ro tn o s ti s m u šk a rč ev o m n esp o so b n o šć u , čak i uz f in a n c ijs k u neovi­ s n o st, da se b rin e o kući i k u h a n ju . N a Javi je važna r o d b in s k a u lo g a žena. N jih o v a r o d ite ljs k a u lo g a i p rav a veća su nego k od m u šk a ra c a ; u s lu č a ju raz v o d a d je c a u v ije k p rip a d n u ženi. K ad a se v a n jsk i član o v i p rid ru ž e je z g ra sto j p o ro d ic i čineći p ro šire n je o b ite lji, v je r o ja tn ije je d a će to b iti žen in i, nego muževljevi rođaci. F o rm a ln i i su z d rž ljiv i o d n o si izm eđ u m u šk a ra c a u p o ro d ici, te izm eđu m u šk a rc a i djec e (p osebn o sina), u s u p ro tn o s ti su s n e fo rm a l­ nim i b lisk im o d n o sim a izm eđu žena, i žen a i djece. I Ja y i G eertz n a g la ša v a ju n e p re s ta ju ć u b lis k o s t u o d n o su m a jk e i k ć e ri to k o m k ć e ri­ nog o d r a s ta n ja i n jen o g b ra č n o g života. Ja y u k a z u je n a to d a p o sto ji i o d ređ e n a n e ja sn o šć a u o d n o su m a jk e i k ć e ri, p o se b n o u to k u d je v o j­ činog s a z rije v a n ja i p r ije b ra k a , ali istič e d a isto v re m e n o m a jk a o s ta je za k ćer »prva o so b a od p o v je r e n ja i p o tp o re « (1969:103). Siegel (1969) o p isu je A tjeh n e se p o ro d ic e u In d o n ez iji u k o jim a žene o s ta ju n a im a n ju sv o jih r o d ite lja i n a k o n v je n č a n ja i u p o tp u n o j su vlasti od u k u ć a n a . 2 e n e trp e m u šk a rc a u o b ite lji je d in o d o k ovaj z a ra đ u je , p a čak i ta d a ga tre t ir a ju k ao n ek o g izm eđ u d je te ta i gosta. . . . 15. M°J in teres za ovu etnografiju, i njeno čitanje koje usmjerava pažnju na čvrste rodbinske odnose između žena, bio je izazvan Tannerom (1971).

176 - argumenti

U tvrđena je sklonost žena da otklone čak i tu nužnu ovisnost o mu­ škarcim a: »Zene n a p rim je r zam išljaju raj kao m jesto na kojem su ponovo u zajednici sa svojom djecom i m ajkam a; muževi i očevi nisu prisutni, a ipak vlada obilje. R ječkanja oko novca odražavaju mi­ šljenje zena d a su m uškarci u osnovi dodaci koji postoje sam o d a bi svojim porodicam a dali sve što mogu zaraditi« (str. 197). Žena u tom društvu ne dolazi u pro tu rječn o sti u kojim a bi m orala b irati između m ajke i supruga, kao što se to događa u zapadnjačkoj radničkoj klasi (vidi iznad; isto Kom arovsky, 1962), gdje vladajuća ideologija podržava jezgrovitu porodicu. U ove tri sredine vezanost majike i kćeri, te drugi rodbinski odnosi žena, tra jn o za njih važe sve od d jetin jstv a do starosti. Kćeri ostaju bliže kući i u d jetin jstv u i k ad odrastu , uključene u posebne odnose od­ ređene njihovim ulogam a. Sinovi i m uškarci o sjećaju se uglavnom nela­ godno kod kuće te provode vrijem e igre i rada izvan nje. Aktivnost i djelokrug m uškaraca naglašavaju univerzalističke, udaljavajuće kvali­ tete: m uškarci na Javi nosioci su i prijenosnici visoke ku ltu re i for­ m alnih odnosa; m uškarci istočnog Londona provode većinu svog vre­ m ena u otuđujućim sredinam a za rad; Atjehnese dječaci provode vrije­ me u školi, a očevi im trg u ju u udaljenim m jestim a. Veze m ajke i kćeri u ova tri d ruštva, opisane kao izuzetno bliske, izgleda da se sastoje od d ruženja i su rađivanja, te d a su potvrdno ocije­ n jene i od stran e m ajke i od stra n e kćeri. E tnografi ne podrazum ije­ vaju da su žene opterećene p ritiscim a svojih odnosa ili uništavajućom krivicom i odgovornošću. N asupro t tom e izgleda da su razvile odlučni osjećaj o sebi i svojoj vrijednosti, koji nastav lja rasti kako postaju sta rije i preuzim a p rija šn ju ulogu m ajčinstva. Iz toga proizlazi da »sna­ ga ega« nije potpuno ovisna o čvrstini njegovih granica. G untripovo razlikovanje izm eđu »nezrele« i »zrele« ovisnosti rašči­ šćava razliku izm eđu odnosa m ajke i kćeri te psihe žena u zapadnjačkoj srednjoj klasi i opisanim društvim a. Žene zapadnjačke sred n je klase do određene su m jere zahvaćene ishodim a infantilne ovisnosti, dok žene m atrifokalnih dru šta v a o s ta ju u jasn o određenoj vezi s drugim a, ali u odnosim a k arak teriziran im zrelom ovisnošću. Kao što to G untrip opi­ suje (1961:291): »Zrelu ovisnost k ara k te riz ira po tp u n a diferencijacija ega i p redm eta (k o ja izranja iz p rim a m e identifikacije) i odm ah zatim sposobnost ocjenjivanja pred m e ta rad i njega sam og, te zbog davanja i prim a n ja ; s ta n je koje tre b a biti opisano ne kao neovisnost već kao zrela ovisnost.« Ovakva zrela ovisnost m ora se tak o đ er i razlikovati od usiljenih neovisnosti i nije k a n ja p o treb e za vezanošću, što, kako sam istakla, ka ra k te riz ira ličnost m uškarca, a to odražava kon tin u ira­ jući sukob oko infantilne ovisnosti (G untrip, 1961:293): »Zrelost se ne izjednačuje s neovisnošću iako uk lju č u je određeni p ro sto r za n j u . . . N eovisnost zrele osobe je jednostavno to da ne p o su staje k ada m ora osta ti usam ljena. To nije neovisnost od p o treb a za drugim osobam a s kojim a bi se vezao, što zrela osoba ne bi n iti željela. Oviseći o svojoj društvenoj sred in i, osjećaj odnosa i vezanosti u žena, te njihova ugrađenost u d ru štv en i život ispunjava ih nekom vrstom sigurnosti koja nedostaje m uškarcim a. K valitet odnosa m ajke p rem a djeci i m ajčinskog sam opoštovanja, s jed n e stran e, i priroda razvijajuće identifikacije kćeri, s druge stran e, čine ključne razlike ženina razvitka. . . . . Ženina ro d b in sk a uloga, i posebno uloga m ajk e, sre d išn ja je i po­ tvrdno ocijenjena u A tjehu, na Javi, u istočnom Londonu. Žene stječu sta tu s i prestiž po sta ju ć i s ta rije ; n jih o v a glavna uloga n ije ispunjena u ranom m ajčinstvu. Istovrem eno žene m ogu b iti važni čim benici p oro­ dične ekonom ske podloge, kao na Javi i istočnom Londonu, te u svim trim a dru štv im a u k ojim a nadziru stv arn e ekonom ske izvore. Svi ovi 12

argumenti • 177

fak to ri tv o re osje ć a j s a m o p o štiv a n ja n eo v isan o n jih o v u o d n o su p rem a djeci. K onačno, ja k e veze p o s to je izm eđ u žen a u ovim d r u štv im a , izra­ žene o b o stra n o m s u ra d n jo m i č e stim k o n ta k tim a . T ako će m a jk a do k su jo j d je c a jo š m lad a, v je ro ja tn o p ro v esti p rilič n i d io svog v rem en a u d ru štv u s d ru g im ženam a, a ne sam o izo liran o s d jeco m . Ove d ru štv e n e čin je n ic e im a ju važne p o z itiv n e p o slje d ic e n a p si­ h ološki raz v ita k žena. (M ora se n a g la siti d a sve e tn o g ra fije p o k a z u ju to da te iste d ru štv e n e č in je n ic e o tež a v a ju ra z v ita k m u šk a rc im a i d o ­ p rin o s e psih o lo šk o j n e s ig u rn o sti i n e d o s ta tk u lak o će u m eđ u so b n im k o n ta k tim a k od n jih .) M a jk a n ije o p s je d n u ta tim e d a o d v rać a k ć e r od in d iv id u a liziran ja i sla b lje n ja o visn o sti. O n a im a i d ru g ih d o d ira i veza koje jo j p o m až u da isp u n i svoje p sih o lo šk e i d ru štv e n e p o tre b e . O sim toga, lju d i ko ji je o k ru ž u ju u to k u d je te to v a r a s ta p o s ta ju p o sre d n ic i izm eđu n je i k ć e ri om o g u ća v a ju ći k ć e rk i a lte rn a tiv n e m o d ele za ličnu id e n tifik a c iju i o b je k te o d a n o sti, š to sve d o p rin o si i n je n o m razlik o v a­ n ju od m ajk e. K onačno je id e n tifik a c ija ikćeri s m a jk o m u ov ak v im ok v irim a zap ra v o id e n tifik a c ija s izra ž ajn o m ženom k o ja ja s n o v lada važnim životnim p o d ru č jim a , i č iji o sje ć a j sa m o p o š to v a n ja to m ože od raž a v a ti. P rih v a ć a n je (ro d o v sk o g ) id e n tite ta ro d a u k lju č u je i pozi­ tiv n u o c je n u o n jo j sa m o j, a ne p o tv rđ iv a n je in fe rio rn o s ti. P sih o an a li­ tičk im jez ik o m rek li b ism o d a u k lju č u je id e n tifik a c iju s p red ed ip o v skom , a k tiv n o m , b riž n o m m ajk o m . B ib rin g u p u ć u je n a k lin ič k e nalaze koji p o d rža v a ju ovu in te rp re ta c iju : U a n a liz am a žen a k o je r a s tu u ovim » m ate rijarh a ln im « o k v irim a rje đ e n a ila z im o n a o d b ija n je ž en sk e uloge nego m eđ u žen sk im p a c ije n tim a k o ji d olaze iz p a te r ija rh a ln ih p o ro d ič ­ n ih k u ltu ra « (1953:281). P o sto ji jo š je d a n važni a s p e k t u s itu a c iji ovih d ru šta v a . K o n tin u i­ r a n a s tr u k tu ra ln a i p ra k tič n a v a ž n o st veze m a jk e i k ć e ri n e sam o da ja m č i k ćeri ra z v ija n je poz itiv n e id e n tifik a c ije s lič n o šć u i u logom m a j­ ke, nego ta k o đ e r i z a h tije v a d a b lis k a p sih o lo š k a veza m e đ u n jim a b u d e č v rsto u te m e lje n a u s tv a rn o m išč e k iv an ju uloge. To s tv a r a o d re ­ đ e n u u silje n o s t i o g ran ič a v an je o d n o sa , ali i p rila z izra ž av a n ju k ro z za­ je d n ištv o in te re sa z a sn o v a n ih n a v a n js k o m d ru štv u . Sve ove d ru štv e n e (so c ie ta l) o so b in e s u p ro tn e s u s itu a c iji žene s re d n je k lase n a Z apadu. O vdje su m a n je važne ro d b in s k e veze. Ro­ đaci ne vole ž ivjeti u blizini i, u to lik o u k o lik o s u m uževi sp o so b n i p ri­ b a v lja ti z a d o v o lja v aju ć a fin a n c ijs k a s re d s tv a za p o ro d ic u , ne p o s to ji p o tre b a za m režom o b o s tra n e p o m o ći izm e đ u žen a u ro d u . S ta re ć i i po sta ju ć i b a k a žena s re d n je klase u sv o jo j n o v o j ulo zi ne m ože oček iv ati povišeni s ta tu s i p restiž . D om aćica s re d n je klase n a Z a p a d u n e m a v ažn u e k o n o m sk u ulogu u o b ite lji. P osao ko ji ra d i i s tim vezane o d g o v o rn o sti ( u re đ e n je d o m a­ ć instva, k u h a n je , zabava, itd .) izgleda d a n isu s tv a rn o n u žn e za e k o ­ n o m sk u p o tp o ru p o ro d ic i (k lju č n i su jo j d o p rin o si u z a d rž a v a n ju i re ­ p ro d u k c iji p o ro d ič n e k lasn e pozicije, ali to n e m a o p ć e n ito p riz n a tu važnost n iti kod žene sam e, n iti u id eo lo g iji d ru š tv a ). Ako ra d i izvan kuće, n iti je ona, n iti o s ta ta k d ru š tv a s p re m a n taj p o sao s m a tra ti va­ žnim za n jen o s a m o o d re đ e n je n a n a č in n a k o ji je to n je n a uloga dom aćice. S dru g e s tra n e b rig a o d jec i s m a tr a se n a jv a ž n ijo m od g o v o rn o šću . N aše p o s tfre u d o v s k o d ru štv o z a p ra v o d o d je lju je r o d ite ljim a (p o seb n o m a jc i17) gotovo p o tp u n u o d g o v o rn o st o to m e k a k v a će im d je c a p o sta ti. Dnevni život žene s re d n je klase n ije b itn o u k lju č e n u o d n o se s d ru g im 16 Vidi opasku 15. 17 Vidi Slater Q1970) radi opširnog razglabanja im plikacija koje iz ovoga slijede

178 - argumenti

ženam a Najveći dio svog radnog dana ona je izolirana sa svojom dje­ com. Zato ne iznenađuje da je sklona uložiti zabrinjavajuću količinu energije i krivice u brigu oko djece i tražiti u njim a vlastitu afirm a­ ciju, ili to da je n jen o sam opoštovanje nesigurno i ovisno o drugima a ne o njoj sam oj. N jena životna situacija odvodi je u p retjeran o uDlitanje u živote njene djece. U takvoj situaciji m ajka odvraća kćer od odvajanja i slabljenja in­ fantilne ovisnosti. (T akođer produžava i sinovljevu ovisnost ali u ovom je slučaju v jerojatnije da će se društvo i otac p o tru d iti ne bi li osigu­ rali da, barem u ponašanju, djeluje neovisno). M eđutim nem a tih koji bi posredovali u odnosu m ajke i kćeri. Utoliko ukoliko je otac u aktiv nom odnosu s kćeri a ova razvija određenu identifikaciju s njim e, to će potpom oći njenom individualiziranju, ali oform ljenje autonim ije ega kroz identifikaciju i idealiziranje oca može biti na štetu pozitivnog osjećaja ženstvenosti. Za razliku od situacije u m atrifokalnim porodi­ cama, tra jn a bliskost u odnosu m ajke i kćeri izražena je jedino na psihološkoj m eđuosobnoj razini. Vanjski zahtjevi uloge ne u tv rđ u ju je n iti je ograničavaju. Vidimo da je kćerim a u porodicam a srednje klase na Zapadu teško razviti sam opoštivanje. Većina psihoanalitičkih i socioloških teo­ retiča ra 18 tvrdi da m ajka neizbježno p red stav lja za svoju kćer (sina) nazadovanje, pasivnost, ovisnost, n ed o statak realističke usm jerenosti.15 Ako dodam o vrijednosne im plikacije ove dihotom ije, sin je u pred nosti n a p uštajući m ajk u i identificirajući se s ocem. Sto se kćeri tiče, identifikacija s rodom za ženu znači identifikaciju s obezvrijeđenom , pasivnom m ajkom , a osobna m ajčinska identifikacija je identifikacija s m ajkom niskog sam opoštivanja. Svjesno odb ijan je edipovske m ajčin­ ske identifikacije ipak o staje nesvjesno o dbijanje i obezvređivanje same sebe, zbog n jen e k o ntinuirajuće prededipovske identifikacije i nejasnosti granica s m ajkom . K ulturno obezvređivanje ipak nije glavni ishod. Čak i u patrilin eam im , patrilokalnim društvim a, u ko jim a je statu s žene vrlo nizak, žene nužno ne tum ače to k u ltu rn o obezvređivanje u sm islu niskog sam o­ p oštivanja, niti djevojke nužno razv ijaju m učne problem e granica s m ajkom . U m arokanskoj m uslim anskoj porodici, na p rim je ru 20 visoki stupanj spolne segregacije i antagonizm a daje ženam a odvojeno pod­ ru čje (dom aćinskoj u kojem im aju stv arn u p ro duktivnu ulogu i moć, a tak o đ er i životnu situ aciju u kojoj je svaka m lada m ajka u društvu s drugim ženam a. One ne tre b a ju uložiti svu svoju psihičku energiju u djecu i sam opoštovanje im nije ovisno o povezanosti s njim a. U ovim i drugim p a trilinijskim , patrilokaln im društvim a, ono negodovanje koje žene nose zbog svojih teških situacija često biva izraženo prem a sinovi­ m a, dok se kćeri prihvaćaju kao saveznici u p ro tiv lje n ju p ritisk u . Prije­ porno, kći razvija odnos odanosti i identifikacije prem a ostalim o dra­ slim ženam a. L abavljenje veze s m ajkom stoga ne podrazum ijeva odba civanje svih žena. B liska veza koja o staje izm eđu m ajke i kćeri nije osnovana jednostavno n a obostran o m prek o m jern o m up litan ju , već če­ sto na obostranom razum ijevanju vlastitih teškoća.

Rivćre, 1937:18; Parsons, 19 Njihov argument proizlazi iz općenite činjenice da dijete mora prevladati svoju primarnu identifikaciju i potpunu ovisnost o majci. Prisutni tekst tvrdi, nasuprot tome, da vrijednosne implikacije ove dihotomije proizlaze iz osobitih okolnosti u našem draštvu i njegova nepriznavanja kvaliteta vezanosti. Srodna tome je misao da nije nužna, ili da nije česta, povezanost s ocem, koja prekida ranu vezanost s majkom. i njenom iskustvu stečenom u Maroku, i

argumenti -179

ZAKLJUČAK M a jč in sk a uloga žene d je lu je n a ra z v ita k m u šk e i ž en sk e ličn o sti i n a rela tiv n i s ta tu s spolova. Ovaj te k s t o p isu je ra z v ita k re la c ijs k e lič­ n o sti u žena i lič n o sti m u šk a ra c a z a o k u p lje n ih n ije k a n je m relacije. U sp o re đ u ju ć i ra z lič ita d ru štv a , p o tv rđ u je se d a m u šk a rc i, o sig u ra v a ju ć i seb i d ru štv e n u i k u ltu r n u n a d m o ć n o s t n a d ž e n am a p s ih o lo šk i u v ije k o s ta ju defanzivni i n e sig u rn i. N a s u p ro t to m e žene, ia k o u v ije k s e k u n d a r­ nog d ru štv e n o g i k u ltu rn o g s ta tu s a , m o g u i p o r e d to g a u p o g o d n im o k o ln o stim a steći p s ih o lo šk u s ig u rn o s t i č v rs ti o s je ć a j u g led a i važn o sti. D ru štv e n i i p sih o lo šk i p ritis a k , p r e m a to m e, tra jn o o s ta je u s tr u k ­ tu ri ličnosti. Ovaj te k s t n a m o m o g u ću je d a u o č im o o n a d r u štv e n a u re ­ đ e n ja k o ja p rid o n o se (i k o ja b i m o g la p rid o n ije ti) d ru štv e n o j je d n a ­ k o s ti izm eđu m u šk a ra c a i žena, te n jih o v o j re la tiv n o j o s lo b o đ e n o sti od n iza p sih o lo šk ih k o n flik a ta . K ć e ri i sin o v i m o ra ju im a ti je d n a k e m o guć­ n o sti za ra z v ita k o so b n e id en tifik a o ije s više neg o je d n im o d raslim , n a jr a d ije tak v e m o g u ćn o sti k o je s u u g ra đ e n e u vezu s u lo g o m k o ja jo j d a je d ru štv e n i k o n te k s t izraza te jo j o sig u ra v a n e k a o g ran ič e n ja . N a j­ važnije, p o tre b n o je da d je č a c i r a s tu o k ru že n i m u š k a rc im a k o ji im a ju g lavnu ulogu u b riz i ok o d je te ta , a d je v o jk e o k ru ž e n e ž e n am a k o je , uz svoje o d g o v o rn o sti oko b rig e o ko d je te ta , im a ju ta k o đ e r i c ije n je n e uloge i p r iz n a ta p o d r u č ja leg itim n e k o n tro le . O vakva u r e đ e n ja m o g la bi pom oći o s ig u ra v a n ju ra z v itk a za d o v o lja v aju ć e in d iv id u a liziran e sv ije sti o sebi k od djec e ob ih spolova, k a o i p o z itiv n o o c ije n je n o g i z ajam čen o g rodo v sk o g id e n tite ta , k o ji ne zagldbljuje n iti u m ejasn o ćam a g ran ic a ega, n iti u sla b o m sa m o p o š tiv a n ju i n a d m o ć n o m s ro d s tv u s d ru g im a, n iti u p rin u d n o m n ije k a n ju ik ak v e veze ili o v isn o sti o n jim a . pre ve la N e v e n k a Ž IG E R

180 - argumenti

S lo b o d a n D ra k u lić

PREDUVJETI I PREPREKE ZA POSTAVLJANJE ŽENSKOG PITANJA U JUGOSLAVIJI

Da bi se netko danas k ritič k i bavio problem om položaja žena u Jugoslaviji, m ora p rije svega prih v a titi položaj čovjeka koji se bavi sum njivim naučnim područjem . Ako se rad i o ženi, okolina će na tu njenu aktivnost reag irati sažaljivim sm iješkom , dok m uškarci nailaze na sm ijeh sažaljenja, n jih se uzim a kao neku v rstu seksUalno-političkih renegata. Osim toga, žensko p ita n je u a rtik u liran o m obliku još uvijek postoji sam o u glavam a pojedinaca; u d ru štv u i porodici ono se i dalje jav lja kao nem ušto tlačenje i eksploatacija. Ip ak se čini da naročito m eđu m lađim ženam a počinje hv atati ko rijen a su m n ja u neprikosnovenost i pravednost p o stojećih odnosa m eđu pripadnicim a dvaju polova. Još uvijek se ne može govoriti o svjesnom , a pogotovo o organiziranom , već p rije o spontanom pojedinačnom o tp o ru prem a dom inaciji m uška­ raca, koji se jav lja kao neka v rsta iritiran o sti ili nervoze koja nije svjesna, b a r n e p otpuno, svojih uzroka. K ondicioniranje u n u ta r »socijali­ zacije ličnosti« n ije do k ra ja uspjelo; djevojkam a je ostala m ogućnost posta v lja n ja p ita n ja žele li biti ono što im se govori da jesu; ostala im je i m ogućnost individualne pobune u slučaju da na to p ita n je odgovore negativno, a čini se da je sve veći broj onih koje to čine. Time je stvo­ ren i osnovni socijalno-psihološki p red u v jet za p o stav ljan je ženskog pi­ tanja, u početku kao privatnog, a zatim nužno i kao društvenog. No za pojavu tog p red u v je ta m orale su se p reth o d n o steći mnoge okolnosti; u tom pogledu nailazim o na čitav niz ekonom skih, socijalnih, političkih i k u ltu rn ih pred u v je ta , o kojim a ću p o k u šati nešto reći, bez pretenzija na sveobuhvatnost i sistem atičnost. P reduvjeti i p rep re k e za p o stav ljan je ženskog p ita n ja jav ljaju se u n u ta r jed n ih te istih socijalnih p ro cesa i pojava. Ni jed an od njih u tom pogledu n ije isključivo konzervativan ili progresivan. U n u tar svakog se jav lja s u p ro tn o st izm eđu onoga što jeste i onoga što bi moglo biti. argumenti -181

O vdje ću k azati p o n e što o tri g ru p e tak v ih p ro c e s a i p o jav a , d ire k tn o vezanih uz p ro m je n e p o lo ža ja žena u d ru štv u . U p rv u g ru p u b ih sv rsta o m aso v n o o b raz o v a n je i z a p o šljav a n je žena van p o rodice, koji su m eđ u so b n o n e o d v o jiv i i u z ro č n o isp re p le te n i. M a­ sovno o b raz o v a n je žena u s re d n jo j šk o li i n a u n iv e rz ite tu d o vodi do sm a n je n ja ob raz o v n ih raz lik a m eđ u p rip a d n ic im a d v a ju spolova, a te razlike su u ju g o sla v e n sk o m d ru štv u do n ed a v n o b ile v rlo velike. T im e u jed n o žene p o s ta ju sv jesn e v lastito g nižeg p o lo ža ja u p o ro d ic i i d ru ­ štvu. N akon z a p o šlja v a n ja niz žena dolazi u s itu a c iju d a ru k o v o d i m u ­ šk a rc im a , čim e s tje č u uvid u m itsk i k a ra k te r m u šk e in te le k tu a ln e su p e ­ rio rn o s ti, pa čak i p o s to ja n ja m a k a k v ih b itn ih p sih o lo šk ih raz lik a po spolu. T im e one s tje č u p sih o lo šk u sig u rn o s t k o ja se tem e lji n a fin a n ­ cijsk o j n ezav isn o sti od m u šk a ra c a u p o ro d ic i, d a k le z n a č a ja n p re d u v je t za b o rb u za je d n a k o s t s m u šk a rc im a . Isto v rem e n o su žene o b ra z o v a n je m i z a p o šlja v a n je m doved en e u teži položaj od onoga ko ji su tra d ic io n a ln o zau zim ale. O sim p o ro d ič n ih , one s tje č u i obaveze na po slu , a z a h v a lju ju ć i š ire m o b raz o v a n ju , više nc m ogu v jero v a ti u n e o p h o d n o st i o p ra v d a n o s t te s itu a c ije . P o ro d ič n e o b a ­ veze o n e m o g u ć u ju z a d o v o lje n je d r u štv e n ih ili p ro fe s io n a ln ih am b ic ija žena, dok ove p o s lje d n je dovode u p ita n je u s p je š n o s t o b a v lja n ja kućn ih poslova. Žene se n alaze u s itu a c iji d a više n isu m a jk e i dom aćice, a m o ra ju o b a v lja ti te poslove; one jo š u v ije k n isu d ru štv e n o izje d n a če n e s m u šk a rc im a , a im a ju sve n jih o v e obaveze. O va d v o s tru k o s t p o lo žaja žena proizlazi iz dvoznačnog s h v a ć a n ja p o ro d ic e , k ao o b lik a u d ru živ a n ja koji je p riv a tn a s tv a r svakog p o je d in c a , i kao d ru štv e n e je d in ic e čiji p rip a d n ici im a ju n e ja s n o u tv rđ e n e d ru štv e n e obaveze. T ak o je s tu p a n je u b ra k p riv a tn a stv a r, d o k je k a ra k te r o d g o ja i o b ra z o v a n ja d jece d ru ­ štv e n a stv a r. Fizički o p s ta n a k č lan o v a p o ro d ic e je p riv a tn a stv a r, d o k je njihovo p sih ič k o o b lik o v a n je s o c ija liz ira n o , a u ovom s lu č a ju e ta tiz ira n o . T ako je i d ru štv e n a je d n a k o s t žen a d ru štv e n i p ro b le m , d o k se je d n a ­ kost u p o ro d ic i o s ta v lja p o je d in c im a . O vim ra z d v a ja n je m jed in stv e n o g k o m p lek sa p ro b le m a, z a m a g lju je se n jeg o v k a r a k te r i o težav a razvoj sv ije sti žena o v la stito m p o lo ža ju i u p o ro d ic i i u d ru štv u . Osim toga, u p o gledu o b ra z o v a n ja i z a p o šlja v a n ja žene jo š u v ijek nisu ni izdaleka izje d n a če n e s m u šk a rc im a ; p o s to ta k z a p o sle n ih žena je niži od p o s to tk a z a p o sle n ih m u šk a ra c a ; žene u p ro s je k u o b a v lja ju sla b ije p laćene i s ta tu s n o niže poslove; z a p o sle n o st žene van p o ro d ic e jo š u v ije k se shvaća kao n e što izuzetn o , ili k ao n u ž n o zlo; poslovi k o je o b a v lja ju žene, n a jč e šć e su s o c ija liz ira n i o b lik tra d ic io n a ln o ž en sk ih poslova u p o ro d ic i. Žene u p r o s je k u im a ju n iže o b ra z o v a n je o d m u šk a ­ raca; o b raz o v a n je d je v o ja k a u zim a se k ao m a n je v ažno o d o b raz o v a n ja m ladića; na u n iv e rz ite tu se žene n a jč e šć e o b ra z u ju za o b a v lja n je poslova koji su, kao što sam već rek a o , p ro d u ž e ta k tra d ic io n a ln ih p o ro d ič n ih fu n k cija žena. Iz n a v e d e n ih razloga i n iza d ru g ih , č a k i v iso k o o b raz o ­ vane i z a poslene žene im a ju p r o sje č n o niži d ru štv e n i s ta tu s od m u šk a ­ raca, p a čak i on ih koji su im o b je k tiv n o in fe rio rn i. K roz siste m od g o ja i o b raz o v a n ja, žene se p ro iz v o d i kao b ića p ri­ lagođena o b a v lja n ju z a g lu p lju ju ć ih i isc r p lju ju ć ih p o ro d ič n ih fu n k cija i d ru štv e n ih poslova, uz p r e š u tn o u v je re n je d a ti p o slo v i o d g o v a ra ju njih o v o j »prirodi«. T u je n a d je lu sv o je v rsn i k u ltu rn o -s e k s u a ln i a p a rth e jd , čije p o slje d ic e se p re š u tn o u z im a ju k ao p r e tp o s ta v k a za njegovo o d ržav an je. P re m d a n e o p h o d n i, o b raz o v a n je i z a p o šlja v a n je žen a n isu do v o ljn i p re d u v je ti za njih o v o izje d n a č a v a n je p o p o lo ž a ju s m u šk a rc im a . P ro ­ blem ženske e m a n c ip ao ije je so c io k u ltu rn o š iri i d u b lji o d p o d ru č ja ra d a i o b raz o v a n ja, pa se ne m ože rje š a v a ti sa m o u n jeg o v im o k v irim a. Z a p o šlja v a n je i o b raz o v a n je žena o tv a ra p r o s to r za n jih o v u e m a n c ip a ­ 182 - argumenti

ciju, ali ona je m oguća sam o putem dodatnog socijalnog djelovanja bez kojeg nije moguće ostvarenje njihove jednakosti s m uškarcim a ni u društvu ni u porodici. Za ostvarenje tog oilja potrebno je sagledati i ukloniti još čitav niz p repreka ugrađenih u sociokulturni kompleks na­ šeg društva. Time prelazim o na drugu grupu p retpostavki i prepreka za emanci­ paciju žena, u koju bih uvrstio tradicionalni androcentralizam koji je k a rakterističan za jugoslavensko društvo i kulturu, a čiji su slijepi sljed­ benici najčešće i sam e žene. Tradicionalni androcentrizam se očituje kao divljenje ili obožavanje m uškosti kao superiorne ženskosti ili žen­ stvenosti, kojoj su žene u ovoj zemlji još vrlo odane. M uškost se oči­ tuje kao dom iniranje, inicijativnost, asentim entalnost, prividna racio­ nalnost i sam ostalnost, sebičnost i egocentričnost, da nabrojim samo neke k arakteristike. Ženstvenost se izražava kao pokornost, odsustvo ini­ cijative, sentim entalnost, prividna iracionalnost i nesam ostalnost, odri­ canje i usm jerenost na druge (roditelje, m uškarca, djecu). Izjednača vanje žena i m uškaraca nije m oguće ukoliko se prethodno ne uklone ovi ili ovakvi kultu rn i obrasci, a činjenica je da se oni perpetuiraju kroz sadržaje m asovnih m edija, školske program e, odgoj, položaj žena u dru štv u i porodici itd. Jedna od n a jz n ačajnijih prep rek a em ancipacije žena je upravo nji­ hova odanost spom enutim k ulturnim obrascim a ženstvenosti i muškosti. A ndrocentrizam ne nalazim o sam o kod m uškaraca; u njegovom perpetu ira n ju b a r jednako značajnu ulogu ig ra ju sam e žene: kao m ajke, odgo­ jiteljice, učiteljice, pokorne i nesam ostalne sluškinje itd. Zbog togo m ožem o govoriti o m asovnoj pojavi bjegstva od slobode koje je k arak te­ ristično kako za obrazovane i zaposlene, tako i u još većoj m jeri za nezaposlene i neobrazovane. One prve p o sta ju obrazovane i zaposlene m ajke, dom aćice, sluškinje i kuharice. I one sam e često na vlastito o bra­ zovanje i zapošljavanje gledaju kao na nešto što je nužno ili neizbježno, a na b rak kao na nešto što im je potrebno. Povezivanje odanosti ženstvu sa borbom za em ancipaciju žena rezu ltira u reform izm u obzirom na društvene p rom jene i p rom jene u porodici. Odatle je m oguća fem ini­ stička pozicija koja traži jed n ak o st žena po ugledu, ali ne i po položaju, ili stav po kom e bi žene trebale biti plaćene za kućanske poslove, odno­ sno za poslove koje o b a vljaju van porodice, bez obzira na to što ti poslovi velikom većinom nisu ništa drugo do šire i dru k čije organizira­ ni kućanski poslovi. Takav fem inizam je u tem eljen na odanosti ženstve­ nosti, na p rih v a tan ju postojeće podjele rad a (uz m anja ili veća od stu p a­ nja), dakle na održan ju postojećih odnosa, zahtijevajući sam o kulturnu i ekonom sku revalorizaciju m uških i ženskih funkcija. O državajući spom enutu k ulturn o -h isto rijsk i nastalu ženstvenost, že­ ne istovrem eno održavaju i njoj p rip ad aju ću m uškost. Cak i kad zahti­ jevaju izjednačenje po položaju s m uškarcim a i porodici i društvu, žene često zapravo nem aju na um u dokidanje svih sociokulturnih neje­ dnakosti m eđu spolovim a, već ozbiljenje sim boličko-statusne jednakosti uz uzdržavanje gotovo neta k n u te podjele rad a po spolu, kao i spom e­ n u tih k u ltu rn ih razlika m eđu spolovim a. Vrlo je in teresantno da često ni fem inistkinje ne dovode u p ita n je institucionalni okvir u kome se h isto rijsk i razvila dom inacija m ušk araca nad ženam a — m onogam nu porodicu. Zaobilaženje tog p ita n ja ukazuje na odanost ženstvenosti i tradicionalnom androcentrizm u. Zbog svega toga žene zapravo teze rav­ nopravnosti a ne jednakosti, što ih neizbježno gura u reform ističkom pravcu, pogotovo ukoliko p rip a d a ju privilegiranim socijalnim grupam a, čim e konačno dolazi u p ita n je i sam a njihova pozicija boraca za žen­ ska prava. argumenti -183

A nd ro c e n triz a m d a k e n ije k a ra k te ris tič a n sa m o za m u šk a rc e , već i za žene. Zbog toga žen sk i p o k r e t m o ra b a r je d n a k o e n e rg ič n o r a d iti i na s u z b ija n ju o d a n o s ti ž e n stv e n o sti m eđ u že n am a , u k lju č u ju ć i tu i n je ­ gov k o n tra p o z ic ijs k i a s p e k t, sa ko g a su za sve n e d a će ž en a k riv i m u ­ šk arci. D anas, k a d a je ru š e n je m u šk e d o m in a c ije n a d ž e n am a u d ru štv u m oguće, o d g o v o rn o st za ta j p o sa o leži p r ije svega n a sa m im žen am a. M uškarci se neće sam i raz v la stiti, n jih o v u d o m in a c iju se m o ra p o tk o ­ p a v a ti i ru šiti. P ri to m e se n e s m ije z a b o ra v iti d a se b a re m je d a n u g ao n i ka m e n te d o m in a c ije n alazi u glav a m a žen a, p a g a d a k le ta m o tre b a i p o tk o p a ti i s ru š iti. K ako žene gotovo u p o tp u n o s ti k o n tro lir a ju odgoj i o b raz o v a n je djece, one m ogu r a d iti n a p re v la d a v a n ju a n d ro c e n triz m a i u glavam a i p o n a š a n ju g e n e ra c ija k o je dolaze. T im e n e želim reć i da s o c ija ln a b o rb a n ije n e o p h o d n a , već sa m o to d a o n a n e m o že b iti u s p je ­ šn a u k oliko se ne n a d o p u n ju je k u ltu rn o m b o rb o m : b o rb o m za p re v la d a ­ v an je tra d ic io n a ln o a n d ro c e n tris tič k ih v re d n o ta , o b iča ja , m o ra la itd . U su p ro tn o m je m oguće d a se dogo d i o n o čeg a sm o sv je d o c i u s lu č a ju d ru g ih s o c ija ln ih p o k re ta : d a se n ove fo rm e is p u n e s ta r im sa d rž a jim a, što ne znači n iš ta d ru g o do d a se s ta r i s a d rž a ji p r ik r iv a ju novim fo rm am a. To uvelike važi za z a p o šlja v a n je i o b ra z o v a n je ž e n a kak v o im am o d a n a s u ju g o sla v e n sk o m d ru štv u . T reća g ru p a p r e tp o s ta v k i i p r e p r e k a ta k o đ e r o b u h v a ć a d va m e đ u ­ zavisna fenom ena: » revolucionarni« a n d ro c e n triz a m i p o litič k u m ag iju . »R evolucionarni« a n d ro c e n triz a m je p o s lje d ic a je d n o d im e n z io n a ln o sti k o n c e p ta rev o lu cije, k o ji o b u h v a ć a p ra v n e e k o n o m sk o -p o litič k e zah v ate u p ro m je n i p o sto je ć eg , a li n e i so c io k u ltu rn e . S o c ija liz a c ija k r u p n ih s re d ­ s ta v a za p ro iz v o d n ju s m a tra ju se lije k o m za sve d r u štv e n e p ro b le m e. Ž ensko p ita n je se sto g a u o k v iru tak v o g k o n c e p ta ja v lja k a o p o d p ita n je općeg (dakle m uškog) p ita n ja ; on o se p o s ta v lja i rje š a v a a u to m a ts k i, p o s ta v lja n je m i rje š a v a n je m općeg (d ak le m u šk o g ) p ita n ja . B aš k a o u sta ro j d o b ro j p a tr ija r h a ln o j p o ro d ic i: k a d je g azd a z a d o v o lja n i žene su s re tn e . M eđu je d n a k im m u šk a rc im a i n jih o v e s u ro b in je jed n a k e , kao što su po p o lo ža ju iz je d n a č e n a n jih o v a d jec a , m a č k e i p si. K a d a se p o s ta v lja n je m i rje š a v a n je m je d n o g p ita n ja n a k a k v o o v d je nailazim o , želi rje š a v a ti d rugo, o n d a d o lazim o d o n e o litsk o g k o n c e p ta do m aćice u b e sk la sn o m d ru štv u . Sve do k žene ne iz b o re p u n u s o c io k u ltu r n u je d n a k o s t s m u šk a rc im a , čini m i se da će u v ije k izn o v a b iti m o g u ć re v o lu c io n a rn i p o k r e t u k o m e će s ta ri lju d o ž d e rs k i a n d ro c e n triz a m n a v u ć i c rv e n u k o š u lju i g alam iti da je e m a n c ip a c ija ž en a već u k lju č e n a u n je g o v u v la s titu . U ostalom , on že n am a dozvoljava, p a č a k i in s is tira n a to m e d a o n e b u d u rev o lu ­ cio n arn e, ali ž enstveno: one svom b e n e v o le n tn o m re v o lu c io n a rn o m d e­ sp o tu m ogu re v o lu c io n a rn o k rp iti re v o lu c io n a rn e č a ra p e , re v o lu c io n a r­ no p ra ti njegovu re v o lu c io n a rn u k u ću , re v o lu c io n a rn o m u r a đ a ti rev o ­ lu cio n a rn u d jec u , u k ra tk o , re v o lu c io n a rn o ga s lije d iti n a n jeg o v o m rev o ­ lu c io n a rn o m p u tu , d o d u še n a re v o lu c io n a rn o m o d s to ja n ju . Ovaj rev o lu c io n a rn i red u k o io n iza m , ili a k o h o ć e te r e d u k c ija rev o lu ­ cio n a rn o sti, ne o č itu je se isk lju č iv o u ž e n sk o m p ita n ju , n o u v ije k i svug­ dje se ja v lja kao p o litič k a m ag ija, r je š a v a n je z b iljsk ih p ro b le m a p u te m a p e lira n ja n a n a d p riro d n e i n a d d ru š tv e n e sile. J e d n a o d ta k v ih sila je i pravo. N jezina s la b o st se s a sto ji u s lo b o d n o m le b d e n ju n a d zb iljo m ko ju se ne m ije n ja d je lo v a n je m već a p e lim a . Iza tak v o g p o n a š a n ja sto ji b rk a n je p rav a i m o g u ćn o sti, k o je je k a ra k te ris tič n o za d e p riv ile g ira n e dok se ne p o b u n e (oni to č ine iz n e h a ta ), i p riv ile g ira n e d o k m o g u (oni to ne čine iz n e h a ta ). N a isti n a č in se o s c ija ln o d is tr ib u ira b r k a n je n u ­ žde i m o gućnosti. T ako se o b ra z o v a n je d z a p o šlja v a n je ž en a č e sto p r e d ­ s ta v lja ju kao m o g u ćn o st, ili k ao p ra v o , a n e k ao n u ž d a , e k o n o m sk a nužda, k o ja o tv a ra m o g u ćn o sti i izaziv a p ra v n o r e g u lira n je . Za z b iljsk u 184 - argumenti

sociokulturnu jednakost žena i m uškaraca nije dovoljan, prem da je neophodan preduvjet pravna jednakost i masovno obrazovanje i zapo­ šljavanje. Spom enuti redukcionizam pripom aže prevladavanju takve situaoije p rije svega tako što izaziva revolt žena, i težnju za vlastitim postavljanjem svog pitanja. I na kraju: što je zapravo žensko pitanje? Za revolucionarne mu­ škarce je to jed a n od problem a revolucionarnog razvoja, kao seljačko pitanje industrijalizacije, ekološko p itan je itd., pa se sada samo radi o tome da se o tk riju bazična p odručja iz kojih se rješavaju svi ti margi­ nalni problem i. Žene se tu jav ljaju kao objekt revolucije, one revoluciju slijede slijedeći svoje m uškarce. N jim a se jednakost poklanja, je r revo­ lucionarni će m uškarci svoju revolucionarnu m uškost potvrditi veliko­ dušnim i dobrovoljnim oslobađanjem prvog robija u razvoju čovječan­ stva, no tek nakon što oslobode sebe, je r im inače nedostaje pozicija suverena kao p retpostavka za velikodušnost. Meni se čini da je žensko pitanje nešto sasvim drugo: p itanje o putevim a i sredstvim a za em anci­ paciju pripadnica tog spola koji je p retvoren u potlačenu sociokulturnu grupu koju istin a p resije c a ju klasne razlike, ali koja sa svoje strane ta­ kođer presijeca sve te razlike. To pitan je još uvijek nije ozbiljno postav­ ljeno, izm eđu ostalog i iz razloga o kojim a sam govorio, a njegovo po stavljanje je jed an od neophodnih p red u v jeta za p ostavljanje p itan ja o em ancipaciji čovjeka. Žensko p ita n je m ogu postaviti samo žene same; odgovor na njega ne može biti teorijski, a mogu ga dati samo same žene, tako što će v lastitim snagam a m orati izvesti v lastito oslobođenje iz slat­ kog z agrljaja lovaca na ženske glave, a zatim u jednoj široj koaliciji iz sm rtonosnog zahvata lovaca na lju d sk e glave.

argumenti - 18S

5w a M o ra w ska , P o ljska

OSVRT NA NERAVNOPRAVNOST SPOLOVA U DANAŠNJOJ POLJSKOJ

D ok je većina p rav n ih , e k o n o m s k ih i k u ltu r n ih p r e p r e k a o s tv a re n ju je d n a k o s ti m eđ u sp o lo v im a i stv a rn o j e m a n c ip a c iji ž en a u d a n a šn jo j P oljskoj tip ič n a za z a p a d n a d ru štv a , n e k i o d p ro b le m a s k o jim a se su sre ć u P o lja k in je k a ra k te ris tič n i su za in d u s tr ija liz ir a j u če z e m lje is to ­ č n o evropsko g k o m u n istič k o g b lo k a. U ovom k r a tk o m p re g le d u p r ik a ­ z ana su n a jv a ž n ija p ita n ja k o ja bi se tre b a la rje š a v a ti k a k o fo rm aln o -zakonskim , ta k o i n e fo rm a ln im (k o ji p o d ižu ra z in u sv ije sti) n ačin im a, s c iljem da žene u bližoj ili d a ljo j b u d u ć n o s ti o s tv a re istin s k u ra v n o ­ p ra v n o st s m u šk a rc im a k o ji jo š u v ije k d o m in ira ju . Iz razlo g a k o je na s k u p u p o p u t ovoga ne tre b a p o n a v lja ti, tež ište će b iti n a p ro b le m im a koji jo š n isu rije še n i te n a ra z lič itim s tr u k tu ra ln im i k u ltu r n im fen o ­ m enim a koji o n e m o g u ć u ju r a v n o p ra v n o s t sp o lo v a, a n e n a o č itim i p o zi­ tivnim d o stig n u ć im a so c ija listič k e P o ljsk e u s tv a r a n ju ra z n ih u v je ta — za z a p o šljav a n je , p ra v n ih i o b raz o v n ih — k o ji su »objek tiv n a« osnova za p o č e ta k p ro ce sa izje d n a č iv a n ja sp o lo v a. P o tre b n o je ta k o đ e r im a ti na u m u da, kako se sve d u b o k e i b itn e p ro m je n e u d ru š tv u — u k o lik o nisu n a m e tn u te p u te m rev o lu c ije — o d v ija ju b o ln o p o lag a n o (iako ih neki g o rljivo p riž e ljk u ju ), o s tv a re n je p o tp u n e r a v n o p ra v n o s ti m eđ u sp o ­ lovim a m o ra tr a ja ti i d o ista tra je d ugo v rem e n a . G le d a ju ć i s a d a šn je s ta n je »ženskog p ita n ja« u P o ljsk o j — k o je jo š u v ije k o s ta v lja m nogo toga da se p riž e ljk u je — p r o m a tra č a o b u z im a ju l ju tn ja i ra z o č a ra n je zbog sp o ro s ti i n e z a m je tljiv o sti p ro m je n a , n a p o se u sta v o v im a i ste re o ­ tip im a. M e đutim ipak, želim o li d o g a đ a je v je rn o p rik a z a ti, n e sm ije m o p red v id je ti o ne p r o m je n e k o je su se d o ista dogodile: ra n o (u u sp o re d b i s o sta lim z e m lja m a sv ije ta ) izje d n a či van je sp o lo v a u p ra v n o m siste m u , m asovni od laz a k p o ljs k ih žena iz k u će n a trž iš te r a d n e sn age, te sis te ­ m atsk o p o d iza n je s tu p n ja n jih o v e o b raz o v n o sti i ra d n ih v ještin a . Svi ovi p ro ce si za sig u rn o is k lju č u ju m o g u ćn o st p o v r a tk a žen a d o m ać in stv u , 186 - argumenti

te o tv araju puteve za daljnje, dublje i bitne prom jene identiteta ženskog (i muškog) spola i uloga koje se od njih u životu očekuju, a koje snažno određuju njihov sveukupni položaj u društvu. M eđutim, ovaj prijelaz neće se odviti autom atski kao posljedica socio-ekonomskih i pravnih prom jena društvenog sistem a, već mu treb a pomoći sistem atskim i stalnim naporim a. POLOŽAJ ŽENA UNUTAR PRAVNOG SISTEMA P rem a članu 66 poljskog Ustava (1952): »U Narodnoj Republici Polj­ skoj žene im aju ista p rava kao m uškarci u svim oblastim a javnog, političkog, društvenog i kulturnog života«. K onkretizacija ovih princip°a jednakosti osigurana je dvojakim garancijam a od kojih prva kaže: »m uškarci i žene im aju jednaka prava na rad i dohodak prem a principu — jed n ak a plaća za jednaki rad — im aju jed n ak a p rava na odmor, socijalno osiguranje, na obrazovanje i vršen je javnih dužnosti«. Druga grupa zakona jam či ženam a m ogućnost »usklađivanja porodičnih i pro fesionalnih dužnosti« predviđajući zaštitu žena za vrijem e trudnoće, osiguravajući im (plaćeni) dopust p rije i nakon rađ an ja i posljednje ali ne n a jm a n je važno, osnivajući ustanove za brigu o djeci, servise i kafeterije. Sva ova prava zajam čena su ustavom . Već sada možemo za­ ključiti, što će kasnije biti d e taljn ije pro k o m en tiran o , da niti načelo jednakog dohotka za jednaki rad, n iti zahtjev za ravnopravnom zastup­ ljenošću spolova u javnom životu nisu u stvarnosti uvijek ispunjeni, a jednako tako — uslijed ekonom skih i fiskalnih razloga — ne razvija se dovoljno spom enuta m reža ustanova za čuvanje djece i uslužnih servisa. P otrebno je svakako istak n u ti činjenicu, p risu tn u ne samo u poljskom u stavu nego i u porodičnom i radnom zakoniku te u javnim d iskusijam a u sredstvim a in fo rm iran ja, da se »usklađivanje porodičnih i profesionalnih obaveza« općenito sm a tra »problemom« žena a ne mu­ škaraca. Dok je očiti cilj ovih zakona da pu tem razvitka odgovarajućih ustanova i službi olakšaju i um anje tere t ženine stvarne dvostruke ulo­ ge, p ro p u st učinjen tim e što se u n jim a ne spom inju u ovom kontekstu dužnosti m uškaraca, može u konačnici su b jek tim a d obronam jerne brige zakonodavaca sam o šte titi. Poljski zakon o rad u tako sadrži nekoliko p ropisa koji, iako usvojeni kao pro b itačn i za žene, kada se p ro m atraju sa stanovišta usp o sta v lja n ja ravnopravnosti spolova izgledaju vrlo disku­ tabilni. Prva grupa p ropisa onem ogućuje ženam a vršenje poslova koji se s m a tra ju — od koga i na osnovi čega o staje često nejasno — »štetnima za ženski organizam «.1 D ruga grup a p ro p isa uk lju ču je zaštitu radnica za vrijem e trudnoće i regulira tra ja n je porodiljskog dopusta (16 tje­ dana plaćenog d o p u sta za prvo dijete, 18 tjed an a za svako slijedeće di­ je te i do tri godine neplaćenog do p u sta sa zajam čenim prim an jem naposao koji je plaćen jed n ak o kao onaj ran iji). N epotrebno je spom enuti da m uškarci ne m ogu dobiti poro d iljsk i dopust. Isti zakon o radu zajam č u je zaposlenim plaćeni dopust u slučaju bolesti d jeteta ili drugih nužnosti vezanih uz b rigu oko djece. U ovom slučaju ponovno, takav dopust m ogu dobiti isključivo žene (m ajke) — izuzevši slučajeve kada su bolesne, nesposobne ili o d sutne »iz jak ih i opravdanih razloga«. Nije potre b n o k o m entirati disk rim in ato rsk e im plikacije takovih propisa. Sli­ čno tom e, zam isao da se ženam a odobrava (prem a želji) trogodišnji pla­ ćeni po ro d iljsk i dopust, o čem u se sada u Poljskoj raspravlja, ima uz svoje općenitije ekonom ske i dem ografske im plikacije — jed an aspekt koji izravno u tječe na ob jek tiv n e uvjete za postizanje ravnopravnosti 1 Prema posljednjim dopunama popisa (1966: Dz. U. 1951. nr. 12. poz, ,96 dopunama), ženama nije dozvoljen r a d n a slijedećim radnim mjestima: u industr j i c lm i »7 visoke peći, u proizvodnji i primjeni fluorohidrogcna sumpornog dioksida i ‘r.oks.di, • - a itd. Zene ne smiju raditi kao rudari (Dz. U., 1959, nr. 18, poz. iuvj.

argumenti -187

spolova. Iak o bi tisu će žena u P o ljsk o j, n a p o se o n ih iz n ižih so c ija ln ih slojeva k o je su fizički p re o p te re ć e n e k u ć n im i m a te rin s k im p o slo v im a a p ris ilje n e su za p o sliti se iz e k o n o m sk ih razlo g a, v je ro ja tn o ra d o p r i­ hv a tilo tak v u a lte rn a tiv u , ovo u č v ršć iv an je ž en a u s ta r im p o z ic ija m a oči­ to bi isto v rem e n o otežavalo o d v ija n je o b je k tiv n ih i su b je k tiv n ih p ro ce sa ko ji d je lu ju n a izje d n a čiv a n je spolo v a. Z ak o n o p o ro d ic i d o p u š ta v rše n je p o b a č a ja (do trećeg m je se ca tru d n o ć e ), istič e je d n a k a p ra v a žene i m u ža u b ra k u te že n am a o m o g u ću je da z a d rž e sv o je p re z im e (ip ak , n e p r e d ­ viđa se m o g u ćn o st d a m už z a m ije n i sv o je p re z im e za žen in o ). U isto m za k o n u p iše da b rig a za p o ro d ic u ta k o đ e r p o d ra z u m ije v a »ličnu sk rb oko p o d iz a n ja d jece i ra d u kuć a n stv u « čim e se k u ć n i p o sa o više v red ­ n u je i dom aćici s e p riz n a je da je je d n a k o p ra v n i p a r tn e r k o ji zado v o ljav a p o tre b e p o ro d ic e je d n a k o kao i m u ž k o ji z a ra đ u je n ovac. P re m d a je te k s t ovoga p ro p is a ko ji izje d n a ča v a o d rž a v a n je k u ć a n stv a i r a d na r a d n o m e m je s tu o č ito n a p re d a n , z a k o n n e p re d v iđ a m iro v in e za d o m a ­ ćice k a d a d o đ u u p o o d m a k lu dob. D ru g im rije č im a , d o m aćice (je r u tak a v p o ložaj dolaze n a ra v n o žene a n e m u šk a rc i) d o b ija ju p e n z ije k ao su p ru g e a ne kao sa m o s ta ln i ra d n ic i. O b rn u to , (n ezap o slen i) m u šk a ra c će vrlo tešk o d o b iti p e n z iju p o s lije s m rti sv o je su p ru g e k o ja je izd rža­ vala p o ro d ic u . Iz ovoga k ra tk o g a p re g le d a o sn o v n ih p r o p is a m o že se z a k lju č iti sli­ jedeće: d ok je sp o m e n u ti p o ljs k i z a k o n g led a n u c je lin i r a z m je rn o n a ­ p re d a n , č in je n ic a je da s u zak o n o d av c i, u v id je v ši u s k la d u sa stv a rn o šću d a veći dio r o d ite ljs k ih i d o m a ć in sk ih p o slo v a o b a v lja žena, o blikovali zakon tak o kao d a se slažu s to m n e ra v n o p ra v n o š ć u te n e žele o m o g u ćiti p u n i je učešće m u šk a ra c a . N ek i od o v ih p ro p is a , n a o k o p ro b ita č n i za žene, u s tv a rn o s ti d je lu ju p ro tiv n jih o p te re ć u ju ć i ih s n e s ra z m je rn o većim p o ro d ič n im obavezam a. U vezi s o v im e t r e b a s p o m e n u ti je d n u d ru g u č e stu n e g a tiv n u p o jav u . N e o sn o v a n i a k o n e i p o sv e m a p r o tu rje č n i s nov ijim zn a n stv e n im sa z n a n jim a su tu m a č e n ja i p o d a c i u p u b lik a c i­ ja m a čiji su a u to ri lju d i b lisk i z a k o n o d av n im k ru g o v im a , a tv rd e d a p o ­ s to je »biološki i fiziološki« čin io ci k o ji u v je tu ju »poseban« o d n o s p re m a ženam a. Ti činioci im o m o g u ć u ju ili o n e m o g u ć u ju b a v lje n je ovim ili onim a k tiv n o s tim a ili p r e d o d r e đ u ju n jih o v » n a jv a ž n iji poziv« (ro d ite lja i m ajki). ŽE N E I OBRAZOVANJE P re m a u sta v u žene i m u šk a rc i im a ju je d n a k a p ra v a n a o b raz o v a n je. Do ko jeg a opsega m e đ u tim o b raz o v n a p o litik a P o ljsk e so c ija lis tič k e d rž a ­ ve d o ista p r im je n ju je ovo važno p rav ilo ? N a s tu p n ju o sn o v n o g o b ra ­ zo v a n ja 2 izm eđu spolova n e p o s to je u u č e n ju v id ljiv e raz lik e . D aljn je šk olovanje, m eđ u tim , n a s ta v lja veći p o s to ta k d je č a k a n ego djev o jčica. Spol uč e n ik a ta k o đ e r uvelike p re d o d r e đ u je v r s tu i k a ra k te r o d a b ra n e škole: više d je v o ja k a (42,3% u 1970/23) o d a b ire k lasič n e s re d n je škole, d ok više d je č a k a (65,2%) n a s ta v lja š k o lo v a n je u s tru č n im š k o la m a k o je ih o s p o so b lja v a ju za p o je d in a z v an ja. U slijed to g a p ro sje č n i s tu p a n j ob raz o v a n o sti je k od d je v o ja k a viši nego k o d m la d ića . S d ru g e s tra n e , u p o jed in im s tru č n im šk o la m a b ro j u p isa n ih d je v o ja k a p re m a š u je 90%: m ed ic in sk e i b o ln ič a rs k e škole, te k s tiln e i k ro ja č k e , u g o s tite ljs k e i trg o ­ vačke škole. Žene s a č in ja v a ju 80% s tu d e n a ta e k o n o m sk ih i p e d a g o šk ih liceja, d o k s d ru g e s tra n e e le k tro te h n ič k e , s tr o ja r s k e , g rađ e v in sk e i t ra n s ­ p o rtn e škole im a ju n a jn iž i p o s to ta k ž e n sk ih u č e n ik a . O vakva k o n c e n tra školov^ ^ a*con dugotrajnih priprem a, u Poljskoj je augusta 1978. uvedeno 10-godišnje obavezno _ 3 Ovi i slijedeći podaci citirani su prema: m czczyzn u» P olsce L udow ej. Poznah 1975, 80—81.

188 - argumenti

R.

W ie r u s z e v s k i,

R 6 w n o ić k o b ie t i

;

'

.

“

*

,--------- ------- aicuu

auuiuvim a ----------------------

istovrem eno izm eđu svojih kćeri i sinova prave o štru razliku odgajajući ah tako da p rihvate svoje različite uloge.5 Odnos nastavnika koji u uče­ nike u sa đ u ju tradicionalne stavove i d iskrim inatorska politika upisa uče­ nika u m noge stručne škole ne čine mnogo u sm islu stim uliranja »liberaliziram h« interesa kod žen sk ih 'u čen ik a (potrebno je ipak prim ijetiti da se, nakon stu p a n ja na snagu posebnog pro p isa m inistarstva obrazova­ nja 1967. godine kojim se određuje broj djevojaka u m uškim stručnim školam a, po sto tak ženskih učenika m alo povećao). Na univerzitetskom stu p n ju obrazovanja broj ženskih stu d en ata u Poljskoj tokom godina neprekidno se povećava (1950/51 — 38% od ukupnog b ro ja studenata, a 1970/71 — 43%). Ovdje se, m eđutim , ponovno susreće pojava neravno­ m jerne koncentracije žena na pojedinim fakultetim a. Na p rim je r škol­ ske godine 1973/74 broj upisanih žena u politehničke škole iznosio je 23% od ukupnog b ro ja studenata, dok su n a fakultetim a žene sačinjavale 62%, u pedagoškim školam a 70%, u m edicinskim školam a 64% i u po­ ljoprivrednim školam a 44%6. Žene se u politehničkim školam a više upi­ s uju na stu d ije pojed in ih p o dru čja (kem ija, san itarn o inžinjerstvo. a rh itek tu ra, ekonom ika tra n sp o rta ), a istovrem eno vidljivo izbjegavaju tradicionalno »muške« specijalizacije: stro jarsk u , elektrotehničku i ru­ d arsku.7 Unatoč, tom e što žene čine većinu učenika sred n jih škola — isključivog izvora stu d e n a ta univerziteta i drugih visokoškolskih ustano­ va — u n jih se stalno p rim a veći broj m uškaraca. U sporedbom uspjeha m uških i ženskih kan d id a ta na p rijem n im ispitim a 1969. godine vidi se da su žene bile u sp je šn ije od m uškaraca, a 1970. rezu ltati su bili iden­ tični. Ipak , od ukupnog b ro ja onih koji su prošli ispite prim ljeno je više m uškaraca nego žena (1969. razlika je bila 10%, 1970 — 5%). Ovo je napose točno za m edicinske i poljoprivredne škole gdje su uslijed prevladavajućeg b ro ja ženskih kan d id ata 70-tih godina za m uškarce određene posebne kvote (50%, odnosno 75%). Uzroci sve slabijeg inte­ resa m u šk araca za upis u m edicinske škole razm jerno su male plaće i nepovoljno radno vrijem e, pa kvote tre b a ju stim u lirati m uške studente da o d aberu ovu profesiju. Razlog za ovako visoku kvotu m uškaraca u p oljoprivrednim školam a je činjenica da ženski diplom anti b iraju posao za koji su školovani (na farm am a), jedino u slučaju kada tam o mogu otići s m uževim a. Ukoliko su sam e ili u d ate za supruga školovanog za »gradski« posao, one o sta ju u gradu.® Na k raju , p o sto ji očiti n esrazm jer u p o sto tk u žena i m uškaraca s akadem skim titulam a. 1973. žene su činile 23,7% ukupnog b ro ja zapo­ slenih osoba s akadem skim stupnjevim a. M eđu p ro feso rim a bilo je 8,3% žena, m eđu docentim a 15,5%, te m eđu onim a s doktorskom diplo­ m om 28%.’ Iako je glavni uzrok takve prevladavajuće dom inacije m u­ š k araca u ovom p o d ru čju obrazovnih dostignuća činjenica da žene veći dio vrem ena i energije u tro še na vođenje kućanstva, postoji također i određena količina izravne diskrim inacije, napose kada su u pitanju 4 Potrebno j e spomenuti, da su u suvremenoj poljskoj literaturi koja se bavi . problematikom obrazovanja i zapošljavanja žena, još uvijek popularni anakromčm argumenti koji se odnose na »biološku određenost ženskih interesa.« .............. 5 J. P i o t r o w s k i Aktywnošć zawodowa kobtet zametnych i wyntkajace z >',cl a __»_;_ III_____ iaz/ IO t o A 11. IArt SU

p ro fe s o rsk a i d o c e n tsk a m je s ta (u P o ljsk o j se n a ta m je s ta dolazi im e­ n o vanjem ). S lični i d ru g i razlozi o b ja š n ja v a ju ta k o đ e r č in je n ic u d a se m u šk a rc i n a ra d n o m m je s tu sp e c ija liz ira ju češće n ego žene i b rže od n jih stič u više k v alifik acije. P o v ećan je r a d n ih v je š tin a ž e n am a o tež a v a ju dvije g ru p e č inilaca: s tr u k tu ra ln i (n e p re k id n a p o tra ž n ja n e k v a lific ira n e r a d n e snage i n e d o v o ljn o ra z v ije n a m re ž a u s ta n o v a i u s lu ž n ih d je la tn o s ti k o ji b i olak ša li n a p o re s ta ln o g a r a d a u k u ć i i n a p o slu ); te k u ltu rn i (duboko u k o rije n je n i s te re o tip i p re m a k o jim a žene m o ra ju p r ije svega izv ršiti svoje »dužnosti« m a jk i i s u p ru g a ; n e g a tiv n i stav o v i m u šk a ra c a — često p o slovođa — p re m a ž e n am a ra d n ic a m a k o jim a ih o b e s h ra b r u ju u s tje c a n ju b o ljih k v a lifik a c ija ).10 POLOŽAJ ŽEN A NA RADNIM M JE ST IM A 1974. godine žene su s a čin jav a le 46,2% o d u k u p n o g b r o ja z a p o sle n ih (1950 — 30,6%, 1960 — 32,8%, 1970 — 39,4%). M asovno z a p o šlja v a n je žena je p re m a to m e p o s ta la fa it a c c o m p li. U zroci ove p o jav e su m n o g o ­ s tra n i — nek i o d n jih o d ra ž a v a ju u n iv erz a ln e p ro c e s e d a n a šn je g a sv i­ je ta , a d ru g i su k a ra k te ris tič n i z a z e m lje u ra z v o ju k o je se u b rz a n o in­ d u s trija liz ira ju . U so c ija lis tič k im z e m lja m a o d n a jv e ć e g je z n a če n ja drža v n a e k o n o m sk a p o litik a k o ja o d re đ u je k o lič in u , k a ra k te r i p rav c e za p o šljav a n ja . T okom trid e s e t g o d in a p o s to ja n ja N a ro d n e R e p u b lik e P o ljsk e d ržav a je više p u ta m ije n ja la p o litik u z a p o šlja v a n ja žena. U prv o m ra z d o b lju o psežne in d u s trija liz a c ije z e m lje (1946— 1953) z a p o šlja ­ va n je žena p o tic a n o je svim p ro p a g a n d n im s re d s tv im a , a u ra z d o b lju s m a n je n ih in v e s tic ija i m a n je p o tra ž n je r a d n e sn ag e, p o s re d s tv o m lju d i iz p ro p a g a n d e ko ji su istic a li n e g a tiv n e p o s lje d ic e z a p o sle n o sti ž en a za p o ro d ic u i z b rin u to s t d jec e (1955— 1966), d rža v a je o d v ra ć a la žene od z a p o šljav a n ja . K onačno, k r a je m še zd e se tih g o d in a d rža v a je u lo žila n a ­ p o re da o lak ša z a p o šlja v a n je većin i ž en a k o je s u p ris ilje n e ra d iti ili to žele.11 P o znavajući k o n c e n tra c iju žen a n a o d re đ e n im n iv o im a i u p o je d i­ n im p o d ru č jim a o b ra z o v a n ja , n ije z a č u đ u ju ć e d a je s tr u k tu r a n jih o v ih z a p o sle n ja re p lik a ove situ a c ije . Ž ene su ta k o 1974. g o d in e čin ile 73,1% ra d n e snage u trg o v in i i u slu ž n im d je la tn o s tim a , 64,3% u o b raz o v a n ju i k u ltu ri, 81,2% u m ed ic in sk o j slu ž b i, s o c ija ln o j s k rb i i fizičkoj k u ltu ri, 56,2% u jav n o j a d m in is tra c iji i p ra v n im u s ta n o v a m a , te 79,7% u fin a n ­ c ijsk im u s ta n o v a m a i s o c ija ln o m o s ig u ra n ju . D ok s u žene m e đ u in d u ­ s trijs k im ra d n ic im a b ile z a stu p lje n e s 40,0%, n jih o v p o s to ta k m eđ u g ra ­ đ ev in sk im ra d n ic im a n ije iznosio v iše o d 17,6%, p o ljo p riv re d n ic im a 25,2%, š u m sk im ra d n ic im a 18,7% i 24,4% m e đ u z a p o sle n im a u t ra n s ­ p o rtu i k o m u n ik a c ija m a .12 S a m a sp o z n a ja d a u o d re đ e n o m p o d ru č ju p riv re d e ra d i veliki (ili m ali) p o s to ta k žen a n ije v rlo o h r a b r u ju ć a ; svako p o d ru č je sad rži veliki b ro j z a n im a n ja . T a k o n a p rim je r , d o k su žen sk i in d u s trijs k i ra d n ic i k o n c e n trira n i u lak im in d u s tr ija m a , m u šk i racinici p re o v la đ u ju u tešk im in d u s tr ija m a .13 V a ž n iji je , m e đ u tim , ra z m je š ta j ž e nskih ra d n ic a u in d u s tr iji s o b z iro m n a o b raz o v a n je. 1973. go d in e žene su s a čin jav a le 22,3% od u k u p n o g b r o ja u n iv e rz ite ts k i o b razo v an ih lju d i z a p o sle n ih u in d u s tr iji, 52,1% o d o n ih sa z a v rše n o m sre d n jo m šk o ­ lom , 35,3% od z a p o sle n ih s d ip lo m a m a s tr u č n ih šk o la i 40,2% o d u k u p ­ nog b r o ja sa z a v rše n ih s e d a m r a z re d a o sn o v n e škole. N a v ed en e b ro jk e p o d u d a ra ju se s o n im a k o je su k a ra k te ris tič k e za d ru g e se k to re , o so b ito one u k o jim a je zap o sle n veliki p o s to ta k žena. U m ed ic in sk o j slu žb i, / ' 'y .a l u k - Praca i Placa K o b ict. Warszawa: 1965, 148 i dalje. U i ' if,-1 1 r 0 w s k i. Praca zaw odow a k o b ie ty a rodeina. Warszawa: 1963. 10— 18. 12 R. W ieruszew ski, op. cit., 119. 1975 ’n ć 1' P r z e d P e l s l c i. S tru k tu ra zatru dnien ia k o b iet w Polsce L udow ej. Warszawa:

190 - argumenti

na p rim jer, im a m eđu zaposlenim a s fakultetskom naobrazbom 62 2% žena, s m edicinskom školom 89,6% te 82,7% sa završenom srednjom školom i 78,2% od onih s m anje od sedam završenih razreda osnovne škole.14 Iako žene zaposlene u sektorim a s velikim brojem ženskih rad­ nika čine većinu uposlenih sa stručnim obrazovanjem i nekvalificiranih ovi nepovoljni razm jeri polako se m ijen jaju na bolje, žene zaposlene u ind u striji su u m nogo nepovoljnijem položaju. Ovaj sektor ima najveći broj žena (44,7%) bez kvalifikacija. Sve ovo ipak ne znači da su žene svugdje vezane uz svoje tradicionalne profesije. Postoji stalan porast »feminizacije« pojedinih zanim anja, osobito onih s malim prestižem i niskim plaćam a koja se inače s m a tra ju »pogodnima« za žene. Sve veći broj žena ulazi i u pro fesije koje su im ran ije bile prak tičk i nepoznate, napose inžinjerstvo. Pored činilaca kao što su obrazovna dostignuća žena i ekonomske potrebe porodice koji donekle u tječu na broj žena koje traže posao i pred o d ređ u ju njihove razloge da to čine, p o tražnja ženske radne snage im a značajnu ulogu u određivanju općeg radnog položaja žena u dru­ štvu. Analiza trž išta radne snage u Poljskoj u razdoblju između 1950— — 1975. godine jasn o pokazuje da je, izuzevši period 1950— 1953, kada je vladala velika p o tra ž n ja svake vrste rada, m ogućnost zapošljavanja bila za žene znatno m an ja nego za m uškarce, je r je p o tražnja m uške radne snage prem ašivala ponudu, a kod žena je bilo obrnuto. Tako je prim je­ rice 1970. godine na svakog m uškarca bilo ponuđeno prosječno 16 zapo­ slenja, a na svaku ženu 0,4.15 Ovaj nesrazm jer nije ni u kojem slučaju bio izazvan nekakvim m isterioznim p o rastom b ro ja zaposlenja koja su »štetna za ženino zdravlje«. U stvari, broj kvalificiranih rad n ih m jesta u stalnom je p o rastu , a 80% žena koje su tražile zaposlenje bilo je bez kvalifikacija, srednje ili sta rije dobi, p retrp an o kućnim i m aterinskim poslovim a.16 Kao rezu ltat ovakve situacije, većina rad n ih m jesta ponu­ đenih ženam a bila je plaćena m an je od 1500 zlota m jesečno, dok su m eđu poslovim a nuđenim m uškarcim a prevladavali oni koji su nosili više od 2000 zlota m jesečno.17 Iako se ne m ogu zanijekati »objektivni« razlozi odgovorni za nepovoljan položaj žena na tržištu radne snage, m ora se svakako naglasiti konzervativizam i nepravedna, diskriminato rsk a p ra k s a m nogih poslodavaca. Takva prak sa, uz stru k tu raln e p ro ­ m jene u ekonom iji, dovela je do djelom ične nezaposlenosti žena između 1955. i 1971. godine što je očito u su p ro tn o sti s jednim od osnovnih načela socijalističke države.17 ŽEN E I DOHODAK Na tem elju onoga što ie rečeno o obrazovnoj i radnoj stru k tu ri poljskih žena, m ože se sa sigurnošću p retp o stav iti da su njihove plaće m anje od onih koje d o b ija ju m uškarci. To je doista i tako: žene ne samo da z a ra đ u ju m anje, nego je i ra s t njihovih dohodaka sporiji nego kod m uškaraca. Još je značajnije da stu p a n j njihova obrazovanja ne^ utječe b itn ije na njihove prihode: s jedn ak im stu p n jem obrazovanja žene su plaćene m anje nego m uškarci.18 S tru k tu ra rad n ih m jesta žena je jedan 14 R. Wieruszewski, op. i 15 M. J a k u b -SpcAeczne«, 1971, nr. ‘...... \l l: S o

b

f z

f y n t k p r ^ l p o l s c e L u d a r i , Warszawa: 1971. 182, 192; R.

WierUf%5VSgod?ne "prem ijer'je izdao propis koji je obavezivao poslodavce na' “^ ? v^ nvcanja kvota za zapošljavanje žena, a upravitelje škola da izrade programe koji bi ohrabrivali zene aa

,« r*^i«SK.*sftSS?

utjecaja uraćunatih faktora statusa (očeva naobrazba, očevo zanimanje i nj j? k • in J ors|(a m jesto stanovanja) na postignuti položaj, pronašao je da je spol najjača . , varijable varijabla koja objašnjava razlike u plačama anketiranih nakon što su sve ostale vanjaoie postale konstantne.

argumenti • 191

od čin ilac a k o ji r a z ja š n ju ju ovu p o ja v u . »Fem inizirana« z a n im a n ja — trg o v in a i usluge, o b raz o v a n je, k u ltu ra , z d ra v stv e n a slu žb a, ja v n a a d m i­ n istra c ija , fin a n c ijsk e u sta n o v e i s o c ija ln o o s ig u ra n je b ila su p lać e n a m a n je (u 1974. godini o ko 400 z lo ta m a n je o d p ro sje č n e n a c io n a ln e m je ­ sečne plaće) nego »m uška« z a n im a n ja (od k o jih su m n o g a — n a p o se g ra đ e ­ vinski rad o v i — n e d o s tu p n a že n am a k ao »štetna« p o n jih o v o zd rav lje). Ova u o b iča je n a raz lik a u k o n c e n tra c iji z a p o šlja v a n ja žen a i m u šk a ra c a o b ja š n ja v a sam o dio u z n e m iru ju ć e n e ra v n o p ra v n o s ti u ra s p o d je li do­ h o d ak a. Istra ž iv a n je s p ro v e d e n o m eđ u in d u s tr ijs k im ra d n ic im a u n e k o ­ liko raz lič itih g ra n a in d u s tr ije je d in s tv e n o je p o k a z ala d a žene na slič­ n im po lo ža jim a kao m u šk a ra c i, s je d n a k o m n a o b ra zb o m i je d n a k im ran­ g om d o b ija ju m a n ju pla ću od m u ška ra ca . T ak o n a p r im je r , u tešk o j i m ašin sk o j in d u s tr iji u toj s itu a c iji je b ilo 62,4% žen a, a sa m o 27,5% je za isti ra d d o b ija lo isti d o h o d a k . N ajv eće raz lik e u d o h o tk u — do 500 zlota m je se čn o — za b ilje ž e n e su m e đ u r a d n ic im a u p ro iz v o d n ji.15 U p itane za m iš lje n je o u z ro c im a ove ra z lik e , v ećin a žen a is ta k la je neg ativ an sta v m u šk ih p re d r a d n ik a (p o slovođa) p re m a p ro d u k tiv n o s ti žena i n jih o v u n e s k lo n o st da im p o d ig n u d o h o tk e. I sam i p re d ra d n ic i o tv o re n o iznose sličn a m iš lje n ja . U sp rk o s to m e, a n a liz a s tv a rn e p r o d u k ­ tiv n o s ti m u šk a ra c a i žena k o ji ra d e sličn e p o slo v e u sličn im u v je tim a u svim ra d n ič k im z a n im a n jim a , n ije o tk rila n ik a k v u z n a č a jn iju raz lik u izm eđu dva spola.20 F a k u lte tsk i o b raz o v a n e žene — in ž e n je rk e , n o v in ark e , e k o n o m istk inje, k e m ič a rk e i p ra v n ic e nalaze se u sličn o j n ep o v o ljn o j situ a c iji z a ra ­ đ u ju ć i p ro sje č n o 70— 90% m u šk e m je s e č n e p laće.21 U zroci ovakvih n e s ra z m je ra izm eđ u d o h o d a k a m u šk a ra c a i ž en a u P o ljsk o j m ogu se sa že ti u slije d e ć e : 1) s tr u k tu ra ln i f a k to ri k o ji u k lju ­ č u ju s tr u k tu r u o b ra z o v a n ja žena i re z u ltir a ju ć u r a s p o d je lu n a ra d n a m je s ta , s ta n je n a trž iš tu ra d n e snag e s p o v e ć an o m p o tra ž n jo m k valifici­ ra n ih ra d n ik a ; 2) k u ltu rn i činioci k o ji u k lju č u ju z a b ra n u — iz »zdrav­ stvenih« razloga — z a p o šlja v a n ja ž e n a u n e k im v iso k o p la ć e n im zan i­ m a n jim a (kako ne p o s to je u v je rljiv i m ed ic in sk i d o k a z i k o ji b i p o d u p rli tv rd n ju da su, n a p r im je r , g rađ e v in s k i rad o v i »škodljivi« za ženino zdra v lje , ovaj f a k to r je s m je š te n m e đ u k u ltu r n a s re d s tv a č iji je z a d a ta k da žene o d b ija ju o d u n o s n ih z a n im a n ja u k o jim a d o m in ira ju m u šk a rc i), n e o sn o v an a v je ro v a n ja u to b o ž n ju s la b iju p ro d u k tiv n o s t žene, č e sta m i­ š lje n ja ra d n ik a k o ji d rže da su žene — zbog k u ć n ih ob av eza — »lošiji« ili »teži« rad n ic i, d u b o k o u s a đ e n a u v je r e n ja d a m u šk a rc i n a v išim p o lo ­ ž a jim a ra d e b o lje i e fik a s n ije nego žene, o d a v n o o p ć e p rih v a ć e n i stavovi žena i m u šk a ra c a da je p rv a i n a jv a ž n ija f u n k c ija i z a d ać a žene d a b u d e m a jk a i su p ru g a . N edavno s o c io lo šk o istra ž iv a n je p o k a z alo je d a se (osobito u nižim slo je v im a so ćija ln o -e k o n o m sk e s tr u k tu re ) z a p o šljav a n je žena jo š u v ije k s m a tra za »nužno zlo«. 40—70% m u šk ih r a d n ik a u r u d a r ­ s tv u , m e ta lu rš k o j i te k s tiln o j in d u s tr iji n e z ad o v o ljn o je č in je n ic o m d a su n jih o v e žene ra d ile izvan kuće, d o k je 80— 95% m u žev a č ije su žene o sta ja le u k ući izja v ilo da im to o d g o v a ra .22 U n a to č to m e 75% u d a tih P o lja k in ja je tre n u tn o zap o sle n o izvan kuće. B ro jk e o č ito govore za sebe iak o razlozi k o je su žene navele k ao o d lu č u ju ć e za p rih v a ć a n je za­ p o sle n ja o tk riv a ju p re v la d a v a n je » ekonom skih« p o tic a ja p re d tak v im a k ao što su »slično zadovoljstvo« ili » o sobna p o tre b a « . 52,7% že n sk ih ra d ­ n ik a iz k a te g o rije »plavih o k o v ra tn ik a « i 44,8% iz k a te g o rije »bijelih 19 Citirano R. W ieruszew ski. op. cit., 143— 144. 20 H. W i t k o w s k a , P rzyd a tn o sc zaw odow a k o b ie t i m ežczvzn . Warszawa: 1968. 21 S. D z i e c i e l s k a - M i c h n i k o w s k a , P ro b tem y fem in iza ciji zatru dnien ia za w o d o w i stan ow isk w Polsce, »Studia S o c jo lo g ic zn e.. 1968, nr. 1.157; J. P i o t r o w s k i , Nowa in telieencia z praw n iczym w y k szta lcen iem . »Prawo i zyoie«. 1959, nr. 7; R. W ieruszew ski, op. cit., 145— 147; B. Lobodzirtska, op. c it., 86. 22 Citirano B. Lobodziriska, op. c it., 91—94.

192 • argumenti

okovratnika« ističu kao glavni razlog zaposlenosti »ekonomske potrebe«, a 23,5% iz prve i 13,9% iz druge grupe navode kao razlog trenutne finan­ cijske potrebe porodice. Iz iste dvije kategorije 11,7% odnosno 27,8% žena ističe da su razlozi: »zadovoljstvo k o je proizlazi iz toga da se ima zaposlenje« i »potreba za radom«. ŽENE KAO POLITIČKI PREDSTAVNICI, VISOKI RUKOVODIOCI I DIREKTORI Broj žena u vrhovim a političke moći u Poljskoj je minimalan. 1974. godine m eđu šefovima m inistarstava nije bilo niti jedne žene, a u cijeloj zem lji sam o su dvije bile zam jenik m inistra. Broj žena u parla­ m entu N arodne Republike Poljske je tokom svih 25 godina njegovoga p o sto jan ja oscilirao oko 12— 13%. Slično tome, žena nem a m eđu člano­ vim a Politbiroa niti u Centralnom K om itetu K om unističke Partije (1975. žene su sačinjavale 23,6% ukupnog članstva KP). Dok je u radničkim sindikatim a 1975. godine bilo 31,9% ženskih članova, u prezidijum u (23 člana) su sjedile sam o tri žene a jed n a je bila član sek retarijata. S druge strane, gotovo odsutne u vrhovnim političkim i adm inistrativnim položajim a, žene su m nogo aktivnije i b ro jn ije na srednjim nivoima hije rarh ije , osobito u lokalnim ograncim a javne adm inistracije, partije, sindikata i om ladinskih organizacija.21 U većini privrednih sektora situ­ acija se m nogo ne razlikuje: broj žena na rukovodećim položajim a u in d u striji, m edicinskoj službi i obrazovanju nesrazm jerno je m ali u sp r­ kos činjenici da u ovim p o sljednjim p o d ru čjim a žene čine 80% zaposle­ nih. N ajviši položaj u m edicinskoj službi na kom e je 1971. godine bila žena je bio položaj potp re d sje d n ik a zdravstvene organizacije. U područ­ ju obrazovanja sam o je jed n a žena im ala položaj školskog upravitelja dok su sve više položaje zauzim ali m uškarci. U vrlo »feminiziranoj« la­ koj in d u striji bilo je 1973. godine sam o 7 ženskih direktora. U kem ijskoj in d u striji, gdje su 40% zaposlenih žene, nije bilo ženskih direktora, a u pravosuđu gdje žene čine blizu 43% ukupnog b ro ja sudaca samo 15% visokih položaja zauzim ale su žene . . . 24 Ovdje ponovno, izgleda da su uzroci rije tk ih unap ređ iv an ja žena na visoke položaje bili dvojaki. Prvi i najjači je s t taj da je u usporedbi s m u šk arcim a profesionalna karijera većine žena neusporedivo više uvjetovana porodičnom situacijom . Pre­ trp a n e kućnim i roditeljskim poslovim a žene nem aju jednake uvjete da na poslu m ogu kon k u rira ti m uškarcim a. Svjesne toga što vođenje kućanstva u svakodnevnom životu p red stav lja, mnoge žene se ustežu od preuzim anja d odatnih odgovornosti vezanih uz rad na rukovodećem m jestu (na ovakve i slične činjenice pozivaju se neki protivnici ravno­ pravnosti spolova tvrdeći da je najbolji »dokaz« da su žene »nepogodne« za rukovodeće položaje njihova vlastita n ezainteresarnost ili čak odbi­ ja n je takvih dužnosti). Druga, jed n ak o važna zapreka napredovanju žena na jednakopravnoj osnovi su pop u larn i, općeprisutni stereotipi gledanja na žene kao na slaba em ocionalna stv o ren ja čija je »prirodna sudbina« m ajčinstvo i održavanje kuće (potrebno je dodati da tako če­ sto m isle i sam e žene koje su na odgovarajući način socijalizirane i zaplašene — ovaj argum ent, naravno, najčešće koriste branioci tradicio­ nalnog »prirodnog« poretka). ŽEN E, DOM I PORODICA U ran ijim poglavljim a ponavljala sam činjenice koje su već toliko poznate i rašire n e da ih gotovo više i ne tre b a spom injati. Žene im aju d v o stru k u ulogu dom aćice i rad n ik a (u Poljskoj je 75% zaposlenih

argumenti -193

žena u d a to , a 90% zap o sle n ih u d a tih žena im a d jecu ). Istic a la sam ta ­ k o đ e r č in je n ic u da svaki p u t k a d a se govori o n a s to ja n ju d a se o lak ša v o đenje d o m ać in stv a ili u s k la đ iv a n je p o ro d ič n ih i r a d n ih obaveza, u s re ­ d ištu opće p a ž n je u v ije k su žene (n jim a su u p u ć e n a sva o b e ć a n ja i izjave), a ne žene i m u šk a rc i. U m jesto n a p o ra u s m je re n ih k a p ro m je n i s ta tu s quo-a, p o litič k e i a d m in istra tiv n e v lasti, z a k o n o d av ci i s tv a ra o ci jav n o g m iš lje n ja (n e n a m je rn o ? ) p o m až u u č v ršć iv an je p o sto je ć ih n e je ­ d n a k o sti naz iv a ju ći ih » p roblem om žena«. P odaci o su d je lo v a n ju m u šk a ra c a u k u ć n im p o slo v im a gotovo su id en tičn i za većinu e v ro p sk ih z e m a lja i S je d in je n e D ržave. O ni n e d v o j­ b en o p o k a z u ju d a u n a to č m asovnog » oslobađajućeg« izla sk a žena iz kuća, »prirodna« p o d je la ra d a u n u ta r p o ro d ic e im a v rlo izd rž ljiv u s ta b iln o st. T ako je, na p rim je r, istra ž iv a n je p ro v ed e n o 1969. go d in e u cije lo j P o lj­ skoj p o k azalo da o sim izn o še n ja o tp a d a k a i s k u p lja n ja r u b lja , žene rad e sve o sta le k u ćn e poslove u više od 80% d o m a ć in sta v a (k u p o v in a, k u h a ­ n je, p r a n je p o su đ a , p ra v lje n je k rev e ta , č išć e n je , k r p a n je i šiv a n je itd.).25 Postoci su bili sam o m alo niži u m la d im s ta ro s n im g ru p a m a 26, a sm a ­ n jili su se n e što više k od p o ro d ic a s u n iv e rz ite ts k o m n a o b ra z b o m . Isto istra ž iv a n je p o k azalo je d a su se »uloge« k o je su ro d ite lji n a m ijen ili svojim k ć e rim a i sin o v im a z n a tn o razlik o v ale: u u s p o re d b i s d ječ a c i­ m a, djev o jč ic e bi tre b a le n a u č iti ra d iti m no g o više ra z lič itih k u ć n ih p o ­ slova27 te se n jim a što češće bav iti. N ije sto g a izn e n a đ u ju će d a zap o ­ slena žena, k o ja d o m ać in stv u i djec i p o sv eti p ro sje č n o 6 s a ti i 27 m in u ta dnevno, n em a v rem e n a za o d m o r, č ita n je , u č e n je , p o b o ljš a n je k v a lifik a ­ c ija, da se i n e sp o m in je p o tre b a za fizičk o m i p sih ič k o m reg en eracijo m org an izm a. Za ra z lik u o d žena k o je su p re o p te re ć e n e s d v o stru k im poslovim a, m u šk a rc i rasp o la žu s m no g o više slo b o d n o g v rem e n a . R az­ lika iznosi i do 60—70% 28. (T reb a n a p o m e n u ti d a su ove raz lik e u k o liči­ ni slobodnog dnevnog v rem e n a p r o p o rc io n a ln o m a n je što je s tu p a n j ženine o b raz o v a n o sti veći.) U č la n u 66 p o ljsk o g U stava f o rm u lira n a je je d n a od g a ra n c ija e m a n c ip ac ije žena: s is te m a tsk i i p la n s k i ra z v ita k c e n ta ra za b rig u o d jeci (jaslice i v rtići), u slu ž n ih s e rv isa i k a fe te rija . U n ato č sv im n a p o ri­ m a ko je ulaže država, n a p o se p o s lje d n jih g o d in a, b ro j ja s lic a je n ed o ­ voljan. Ove u sta n o v e p rim e svega 12— 15% d jec e m a jk i k o je ra d e a žele u n jih s m je s titi svoje d ije te. S itu a c ija s d je č jim v rtić im a je b o lja iako ni n jih o v b ro j n ije d o v oljan. T ije k o m 1970. g o d in e m je s to u d je ­ č je m v rtić u d o bilo je 60% d jec e z a p o sle n ih m a jk i (na selu je s ta n je m nogo lo šije p a se u d je č je v rtić e p rim i svega 11% d jece).29 Je d n ak o tak o se jo š m nogo tre b a u č in iti na ra z v itk u c e n ta ra za b o ra v a k n a k o n škole m ale djec e č iji ro d ite lji ra d e duže. N a k ra ju , što ne znači d a n ije važno, s to ji p ita n je b iro k ra tiz ira n ih , često n e e fik a sn ih serv isa, n e re d o v ite o p s k rb e h ra n o m , d u g a č k ih redova u d u ć a n im a , p ra o n ic a m a ru b lja , p o š ta n s k im u re d im a , a m b u la n ta m a , jav n im u s ta n o v a m a . . . K ako većin u d n e v n ih p o slo v a za p o tre b e p o ro ­ dice ra d e žene, na n jih p a d a te r e t — fizički i p sih ič k i — rv a n ja s teš­ k oćam a sv a kodnevnog života. Ž E N E : PR ED O D ŽB E I S T E R E O T IP I N ekoliko p u ta u ovom p rik a z u s p o m in ja la sam s te re o tip e žena k oji — u sv o je n i o d o ba sp o la — o te ž a v a ju e k o n o m sk e , k u ltu rn e i p si­ 25. J. P i o t r o w s k i , AktywnoSć zaw odow a k o b ie t za m etn ych i w ynik a ja ce z n,el p otrza b y rodzin y, op. oit., 78—79. 26 R. W ieruszew ski. op. cit., 180. 27 J. Piotrow ski. Aktywnošć zawodowa . . . . op. c it., 100. 28 Citirano R. W ieruszew ski, op. c it., 181—83. 29 ibid., 190-92.

194 - argumenti

hološke procese koji vode ka ravnopravnosti i suradnji žena i m uška­ raca. Osnovne crte ovoga stereotipa mogu se naći u većini kultura u kojim a dom iniraju m uškarci. U svome idealnom obliku on sadrži slije deće elem ente: p riro d n a zadaća žena je m ajčinstvo i briga o domu. Vrše­ njem ovih funkcija ona ispunjava sebe. žena je fizički i m entalno slabo stvorenje kom e je potrebna pomoć i zaštita, emotivna je i intuitivna više nego racionalna i logična, nesposobna je (i ne želi) preuzimati ulogu vođe. Njena glavna kvaliteta je fizička ljepota a ne um, pa stoga ne bi trebala n astojati izići iz okvira svoje priro d n e zadaće pokušavajući da postigne ono što nije za nju. Unatoč svim stru k tu ra ln im procesim a i p rom jenam a koje su se od­ vijale u suvrem enom d ruštvu stvarajući »objektivne« uvjete za emanci­ piranje žena, ovaj stereotip koji spada u područje kulture još je raširen i djeluje. On se u svijesti žena i m uškaraca, u m anje ili više cjelovitom obliku, neprestano obnavlja počevši od djetinjstva, preko m ladenaštva, pa do zrelog doba. K ada m uškarci usvoje svoje socijalne uloge očeva, braće, muževa, sinova, rukovodilaca, kolega u školi i na poslu, ova uvje­ renja već ranije prihvaćena lako se p retv araju u diskrim inatorski odnos prem a ženam a. K ada ove stereotipe usvoje žene, oni oblikuju njihove indentitete, određ u ju njihove težnje i k riterije vrijednosti, upravljaju njihovim ponašanjem , odlukam a i željam a, te djelovanjem iznutra po­ državaju nejednaki položaj žena. U skladu s tim e, ispitivanje sprovedeno p rije nekoliko godina u Poljskoj, u kom e su i m uškarci i žene davali opis »idealnog partnera«10, otk rilo je slijedeće a trib u te »idealne supruge«: 1. štedljiva i m arljiva, 2. vjerna, 3. čista i uredna, 4. seksualno privlačna, 5. dobra i blaga. Iako su m uškarci ove a trib u te poredali sam o neznatno drugačije nego žene, obje grupe navele su na prvim m jestim a iste k arak teristik e. Osobine »idealne žene« jasn o odražavaju tradicionalni obrazac uloge spolova u porodici (žena koja se brine o dom aćinstvu i svom fizičkom izgledu). S druge stran e idealan suprug treb ao bi biti: 1. poduzetan, 2. sposoban, 3. vjeran, 4. vješt u zarađivanju sredstava, 5. inteligentan. Ponovno, lik idealnog supruga ukazuje na u stra jn o st tradicionalnog m odela muža kao zarađivača novaca i glave porodice (nije stoga začuđujuće da se za­ pošljavanje žena tako često s m a tra kao m anje važno i da žene u d ru ­ štvenoj okolini ne nalaze m nogo po ticaja za razvijanje veće privrženosti poslu, razvijanje radnih vještina ili am bicija za napredovanje). Prem da je m eđu om ladinom i obrazovanim ljudim a u Poljskoj norm ativni mo­ del idealnog p a rtn e ra očito različit od onoga navedenog ranije, te iako on obavezno u k ljučuje pojm ove kao što su »drugarstvo« i »jednakost«, stvarnost je daleko od onoga kakva bi treb ala biti. Istin a je obrnuta: norm e i predodžbe m ije n ja ju se brže od stvarnog ponašanja. Slično tom e, dok se u poljskoj štam pi, na rad iju i televiziji mogu lako zapaziti izjave o jedn ak o sti spolova, priče o usp jesim a pojedinih žena ili diskusi­ je o teškoćam a koje m oraju p retrp iti u borbi za svoju em ancipaciju (sve to bez, ili sam o s usputnim sp o m in jan jem dužnosti m uškaraca), novinari istovrem eno izvještavaju o važnim političkim sastancim a m eđu čijim učesnicim a nem a žena. Mogu se čitati, gledati i slušati serije u kojim a se n e prestano ponavlja isti zaplet s h rab rim junakom i stid lji­ vom heroinom , a 8. m arta (M eđunarodni dan žena) kako žene p rim aju srdačne i glasne čestitke upućene »svim našim divnim damam a«. Doista, dok nekoliko novina, časopisa i m agazina (napose m agazina za žene), čine dobro potpom ažući stv ar jed n ak o sti spolova u javnoj sferi, p re­ vladavajući stavovi prem a id entitetu spolova i ulogam a koje se od njih o čekuju o sta ju nedodirnuti. Mnogo se postiglo, ali još m nogo više treba 30. B.

Lobodziiiska,

M alzenstwo w tmešcic. Warszawa:

1970. 239—248.

argumenti -195

uč in iti n a p o lju e m a n c ip ac ije žena u P o ljsk o j, o so b ito n a p sih o lo šk o m i k u ltu rn o m p o d ru č ju . Liga K o b ie t — N a c io n aln a o rg an iz a cija žen a je usp a v an a : iako im a p o z itiv n u u logu (sa k u p lja n je p o d a ta k a o za p o sle n o sti žena i njih o v o m u p isiv a n ju u ob razo v n e u s ta n o v e ), o n a je d n o s ta v n o ne p o s to ji kao z n a č a ja n oslo n a c j e r se tisu ć e p o ljs k ih žen a m o ra b o riti s m nogo p ro b le m a sv a kodnevnog živ o ta bez p o m o ći b ilo kak v e in stitu c ije . P o p u la rn i ž enski p o k re t, ra š ire n m eđ u p u č a n stv o m u P o ljsk o j je n e p o ­ zn a t, ili — a ko se za n jeg a č u je — m u šk a rc i m u se p rez riv o p o d sm je ­ h u ju , a n e in fo rm ira n e žene ga g le d a ju s n e o d re đ e n im o sje ć a jim a. U ko­ liko se želi d a p r o m je n e p o ta k n u te š iro k im s tr u k tu ra ln im p ro c e sim a i izm ije n je n im u v je tim a stv o re n im z a k o n o d av n im o d lu k am a d o v ed u d o p u n e rav n o p ra v n o s ti i o s lo b o đ e n ja spolova, a p s o lu tn o su p o tre b n i d o b ro i širo k o p la n ira n i, s is te m a tsk i n a p o ri n a svim n iv o im a ek o n o m sk o g , politič k o g i k u ltu rn o g ž ivota d ru štv a k a o i n a p o lju idivtidualne sv ijesti žena i m u šk a ra ca . P reveo D a m o d a r F R L A N

196 • argumenti

V je ra n K a tu n a rić

MARKSIZAM I FEMINISTIČKA INTELIGENCIJA

Da li se poznavanjem kasnog kapitalističkog društva, poznavanjem koje svoje glavne reference im a još u Marxovoj teoriji društva, može o b jasniti suvrem eni fem inizam ? U nedavnom M arcuseovu istu p an ju sre­ d išnje m jesto zauzim a jed n a karak tero lo šk a skica fem inizm a, predlo­ ženi su novi i navodno bolji stereotip i o ženi,1 što su fem inistkinje ubrzo o pravdano odbacile.2 M arcuseova in terp retacija, u kojoj ima povijesno neobrazloženog m orala što se tem elji na psihologizm u i biologizmu, udaljena je od propozicija M arxove k ritik e društva. No takvo udalja­ vanje ne može se izbaciti iz vidokruga osnovne teorije, učinjeno je svje­ sno i p red stav lja angažiranje koje se može uzeti u obzir kao jedna vari­ ja n ta fem inizm a; u oblikovanju p ro sto ra za opoziciono djelovanje, M arcuse se ne po jav lju je sam o kao teo retičar, tim e se nužno odriče one teorijske izvjesnosti koja globalnu o bjektivnost postiže iz jednog vanjskog kuta gledanja. U kojoj je m jeri razm atran je socijalnog po­ k reta izvana radi uklap an ja u općenitiju k ritik u društva, koju funkciju ima osnovna teorija, jo š uvijek relevatno? Razlog što se i u ovom slučaju sugerira »povratak« M arxu je nje­ gov teorijski okvir, n ajk raće nužni i dovoljni uvjeti krize kapitalizma. On nije n a th isto rijsk i niti star, u vjeti nisu ispunjeni. Posljedica toga je osam ostaljivanje osnovne teorije. Funkcija kritik e je da stoji na distanci od subjektivnih p o ten cijala radničkog i srodnih antikapitalističkih po k reta i da je u sta n ju pro cijen iti njihove šanse. Razlikovanje pro m je n a koje m ije n ja ju proizvodne snage i odnose od ostalih p ro­ m jena, bez obzira u kojim dijelovim a »baze« i »nadgradnje« se doga-

1 H. M a r k u ž e , Merila vremena, Beograd 1978, str. 11—23, 2 J. H a b e r m a s , S. B o v e n s c h e n u. a., G esprache m it H erbert Marcuse, Frankfurt a.M. 1978, str. 6 5-87.

argumenti -197

d a ju , čini p ro p o zic iju ko jo m se a n a liz ira ju z n a če n ja o p o zicio n ih po­ k reta . D akle, ra d i se o u n u tra š n jo j k ritic i u m a rk s iz m u k o ja osnovnu te o riju s ta v lja izvan p o litič k ih i d ru g ih o b lik a in stitu c io n a ln o g p o sre d o ­ vanja. K ada se ra n ije u m a rk siz m u p o s ta v lja lo p ita n je k u d a id e ra d ­ nički p o k re t, K o rsc h je n e d v o jb e n o z a stu p a o ra z d v a ja n je : m ark siz a m je v je ro d o s to ja n a ko v la stiti p r is tu p p r im je n ju je u izu č a v a n ju m anifes ta c io n ih o b ilje žja rad n ič k o g p o k re ta , »ako M arxov m ate rijalistič k o -d ijalektički p rin c ip p rim ije n im o na u k u p n u p o v ije st m ark sizm a« .3 T ako je m oguće raz lu č iti rev o lu c io n a rn e p ro m je n e o d o n ih k o je to n isu , od svega što se z a p ra v o d o gađa na p la n u p red re v o lu c io n a rn o g d ru štv a . A naliza d ru štv e n ih k o rije n a opozicio n o g p o k re ta tre b a d a ti n ešto više od analize id eja , n jih o v u po z a d in u . Za ra z lik u o d id e ja k o je im aju š iro k u ra d ija c iju , p o z a d in a je n a jč e šć e jed n o z n a č n a . Ip a k , n je n o istic a ­ n je ne vodi o b ičn o j, sociološkoj re d u k c iji k o ja re la tiv iz ira p o jav e d ru ­ štvene din am ik e, p rv e n stv e n a je te ž n ja o sn o v n e te o rije d a tak v o m analizom p o k u ša u s ta n o v iti m oguće b itn e p ro m je n e k o je p o k re t m ože izazvati. I u ovom slu č a ju , k a d a se tra ž i p o g o d a n p ris tu p fem in izm u , v alja izbjeći navike k o je se č e sto p o n a v lja ju k a d a se p rik a z u je fem in izam , one s tv a ra ju n e o d re đ e n u im p re siju : p o k r e t je to lik o raz n o lik d a je je ­ d instv en i su d o n je m u nem oguć. T o č n o st te k o n s ta ta c ije p ro izlazi iz u n u tra š n je d u h ovne sre d in e . T e o rijsk i p r is tu p je, m eđ u tim , u zalu d n o tra ž iti iz n u tra , je r n jim e m o ra ju b iti o b u h v a ć en i oni e le m e n ti d ru štv e n e s tr u k tu re koje p o k re t n ije u s ta n ju k o n tro lira ti. ZNAČAJ LA TEN T N E ST R U K TU R E Fem inizam , kao i o sta la d ru štv e n a k r e ta n ja š to se istič u novim id e­ ja m a , m ože se p ro u č a v a ti n a n a č in k o ji u d ru štv e n o j z n a n o sti p o sto ji k ad je o na p od u plivom n ek e d o m in a n tn e te o rije . D an as je tak v a a n a ­ liza, z a h v alju ju ć i a m e rič k o m te o re tič a ru fu n k cio n a liz m a R. K. M erto n u koji ju je r e in te r p r e tira o i p rila g o d io te rm in im a m o d ern o g istra ž iv a n ja (ali i z a k lju č cim a ko ji iz b je g a v aju p o v ije sn i k o n te k s t), p o z n a ta kao analiza m a n ifesta cio n ih i la te n tn ih fu n k c ija .4 N o o n a je sasv im p ris u tn a već kod H egela i M arxa, ko ji a n a liz ira ju d r u štv e n a k r e ta n ja s gled išta o d ređ e n e fu n d a m e n ta ln e te o rije k o ja o tk riv a p o k re ta č k e sile. K od H e ­ gela je to te o rija po v ije sn o g »uma« o b je k tiv ira n o g u in stitu c ija m a g rađ a n sk o g d ru štv a i p o tp u n o u držav i, k o jem se lju d i ne m o g u sv jesn o o d u p rije ti. K od M arxa je to te o rija k a p ita la k o ji o b je k tiv n o o d re đ u je to k d jelo v a n ja no sila c a uloga u siste m u . N a jo p ć e n itije , tak v a analiza r e a liz ira načelo raz lik o v a n ja b itn o g i p riv id n o g u zn a n stv e n o m istra ž i­ vanju. M etodološki, ti p r im je r i a n alize im a ju isti c ilj: istic a n je la te n tn e s tr u k tu re . T e o rijsk i ciljevi se p a k sasv im ra z lik u ju . P re d n o st M arxove p re d s p e k u la tiv n o m i fu n k c io n a listič k o m a n a li­ zom , ko je nova k r e ta n ja r e d u c ira ju n a b e sp o v ije sn u osn o v u , u to m e je što njegova te o rija la te n tn e s tr u k tu r e ili k a p ita la , p re m d a ga s m a tra s re d iš n jim m eh a n iz m o m m o d ern o g d ru štv a , u k a z u je n a m o g u ćn o st r a d i­ k a ln ih p ro m je n a u sam o j s tr u k tu ri. A to zn ači d a je ra sk o l m an ifestac ione i la te n tn e s tr u k tu re , »baze« i » n ad g rad n je« , p o v ije sn o g k a ra k te ra i, k o n k re tn ije , da se e m a n c ip a to rn e id eje, k ao m a n ife sta c io n a s tr u k tu ra , m ogu p o d u d a ra ti s po v o ljn im k r e ta n jim a u la te n tn o j s tr u k tu ri. A naliza k o ja se jo š u v ije k p ro v o d i u p r e d re v o lu c io n a m o j s itu a c iji nužno raz d v a ja e m a n c ip a to rn e id eje o d n a jš ire g d ru štv e n o g k o n tek sta .

3 K.

Korsch,

M arxism us und Philosophic, Frankfurth a.M .—W ien 1966, str. 97.

4 R. K. M e r t o n ,

198 - argumenti

Social T heory and Social Stru c tu re, N ew York 1968, str. 114— 138.

R azdvajanje p rati određena socijalna diferencijacija tako da nosioci ideja prip ad aju posebnoj društvenoj grupi i kulturnoj sredini. Iz tog razloga, generička analiza otuđenja doduše nije odbačena ali je neophod­ no da bude posredovana složenijoj socijalnoj analizi. Ova otkriva nove činjenice isključivo radi toga da utvrdi latentne funkcije emancipatornog pokreta. M arx je na sličan način analizirao kom unističke ideje u odnosu na klasnu stru k tu ru i ocijenio ih kao obične ukrase građanskog društva.5 Ali, također je tragao za uvjetim a koji kom unističkom pokretu daju veće izglede. Dakle, valja razm otriti da li postoje uvjeti koji pogoduju razluči­ vanju problem a žene u društvu, općenitosti njena otuđenja, od socijal nog pokreta fem inizm a i okolnosti u kojim a se on razvija. Također valja im ati na um u da takvo razlučivanje može izgledati tautološko i ostati na trivijalnosti činjenice, ako ne vodi o b jašn jen ju latentnih funkcija pokreta. Početna je pretpostavka da je fem inizam parcijalni a spolna diskri­ m inacija totalni društveni fenom en; m eđu njim a ne postoji jednostav­ na veza poticaja i odgovora i oba pokazuju neka nezavisna obilježja. Ovdje ih navodim o u form i općih zapažanja: — spolna diskrim inacija u zrelom kapitalizm u u k ršten a je s d ru­ gim oblicim a diskrim inacije, — stra tifik a c ija na osnovi spolne i drugih diskrim inacija stvara u n u tra šn je napetosti koje raste re ć u ju m eđuklasne napetosti, — isp rep litan je različitih oblika diskrim inacije, posebno jako izra­ ženo u sredinam a heterogenog etničko-kulturnog sastava, onemogućava ili otežava b orbu protiv pojedinog oblika diskrim inacije, čineći je a p straktnom , — d iskrim inacija podjelom rad a ili u n u tar 'istih d jelatnosti ima jasn u ekonom sku funkciju; funkcija društvenih p red rasu d a u sklopu p a trija rh aln e k u lture uklapa se u tendenciju kapitala da sm anji troškove za rep ro d u k c iju rad n e snage, — u skladu s istom tendencijom , eventualno p o puštanje p ritiska prem a jednoj d iskrim iniranoj grupi rezultira pojačavanjem pritisaka prem a drugim grupam a na širokom p o d ru čju koje kontrolira kapital, — spolna d iskrim inacija specifična je u tom e što produbljava razli­ ke u n u ta r stra tu m a i tim e p ro širu je klasno-stratifikacijski raspon za jed n u stepenicu (ženska radna snaga je ultim a ratio pritisk a na najam ­ ninu, a efikasan je zbog toga što podređene grupe nose i izrazito p a tri­ jarh a ln o obilježje u svojoj kulturi); na osnovi toga p rije bi se moglo reći da je m oguća linija solidarnosti protiv diskrim inaoije presječena nego učvršćena, — za p o rast ili o p a danje spolne diskrim inacije općenito se ne može reći da stoji u vezi s institucionalizacijom antidiskrim inacijskog pokreta, — novi fem inistički p okret jav lja se relativno kasno, krajem šezde­ setih godina ovog stoljeća, — on se jav lja u najrazvijenijim zapadnim zem ljam a, gdje su d ru ­ štveni problem i i oblici diskrim inacije specifični, — on na sta je i rep ro d u c ira se u specifičnom društvenom prostoru u kojem d isk rim in a to m i procesi dobivaju novi kvalitet ili prelaze u soci­ jaln u d iferencijaciju koja nem a d isk rim in ato rn a obilježja, 5 Usporedi dvije Marxovc analize: K. M a r k s ■F. E n ?cni S’ , r^ C q q a ika '(,colo>’‘,a ' ad 1964, str. 382 i K. M a r x, Bijeda filozof i/e, Sarajevo 1973, str. 99. Beograd 1'

argumenti -199

— u n ek im slu čajev im a, g d je p o s to ji p rin c ip žen sk o g č la n stv a u u d ru že n jim a , p o k re t p o d stič e k o n tra d isk rim in a c iju , — u slije d n e o rg a n iz ira n o sti ili p o litič k e n em o ći, p o k r e t n ije u s ta n ju da k o n tro lira fa k to re sp o ln e d isk rim in a c ije u d ru štv u , u p o ro d ic i i sferi rad a ; »pokret« je z a p ra v o e u fe m is tič a n n aziv za sk u p ra z lič itih o ri­ je n ta c ija , — u tom sk u p u p o s to je dva z a je d n ič k a e le m e n ta : id e ja e m a n c ip a ­ cije, kao id ea ln a v re d n o ta in sp ira c ije , i s o o ija ln o -in stitu c io n a ln i p ro ­ s to r, kao la te n tn a s tr u k tu r a k o ja s a d rž i n ek e m a te rija ln e v re d n o te u m o tiv acio n o m sk lo p u p o k re ta . G o rn ja z a p a ž a n ja ne m ogu z a m ije n iti fu n k c iju re z u lta ta o z b iljn o g istraž iv a n ja . O vdje m ožem o p re d lo ž iti k o n tu ru a n alize n a k o jo j b i se istra ž iv a n je zasnivalo. O no š to Obično z a p a ž a n je m ože p o tv rd iti to je da je sp o ln a d isk rim in a c ija in k o rp o r ir a n a u sis te m n e je d n a k o s ti a d a d o ­ m et fem in istič k o g p o k r e ta n ije slu č a jn o o g ran ič e n i d a v je ro ja tn o n je ­ gova glavna o r ije n ta c ija ne vodi d ire k tn o u n a jš iri d ru štv e n i k o n te k s t, nego o nim p u te v im a k o je n a laže d ru štv e n i p r o s to r u k o jem se nalazi. B u dući da je sp o ln a d isk rim in a c ija d io to ta lite ta n e je d n a k o s ti u d ru štv u , id eje fem in istič k o g p o k r e ta n u ž n o se s u s re ć u s p ro b le m o m s v e o b u h v atn e a n alize i a k c ije k o ji se već d u g o ra z v ija u ra d n ič k o m p o ­ k re tu . B o ja z an većeg d ije la fem in istič k o g p o k re ta p re m a tak v o m a rtik u ­ lira n ju te o rije i a k c ije je p o z n a ta . O n a je d ije lo m o p ra v d a n a lošam isk u ­ stv im a u n u ta r ra d n ič k o g p o k re ta , u lo g o m ž e n sk ih a k tiv ista u s tu d e n t­ skim n e m irim a 1968. i sličnim . T a isk u s tv a p o k a z u ju d a je to ta liz a c ija o tp o ra k a p ita liz m u bila s h v a će n a a p s tr a k tn o , u k lju č iv a n je m žen a te o rij­ ski je i p o litič k i isk lju č e n a sp e cifič n o st »ženskog p ita n ja« . T im e je jo š više bio o b n o v lje n s ta r i p ro b le m . Z n am o d a se k o d L u k a c sa p rin c ip »to ta liteta « , u za sve n a p o re d a p o s ta n e k ritik o m g ra đ a n ­ ske z n a n o sti, p rv e n stv e n o o d n o sio n a c je lo v ito s t s o c ija lističk o g p o k re ta , »klasnu svijest«: o d re đ u ju ć a v lad a v in a c je lin e n a d dijelo v im a« .6 » U n u tar je d n e m a kak o za m a šn e tip ič n e slo je v ito s ti u p r o le ta r ija tu k ao i p ro b le ­ m a klasn e b o rb e ističe se svagda p ita n je fa k tič k o g o z b ilje n ja o b je k tiv n e m o g u ćn o sti k lasn e sv ijesti« .7 S v je sta n n e p re m o s tiv ih p re p r e k a za ta k o š iro k u sin te z u , L ukacs n a jv e ć u p a ž n ju p o sv e ću je m o d elu p a rtijs k e o rg a ­ n izacije i nalazi je d n o in te r p re ta tiv n o rje š e n je . P a r tija b i se ru k o v o d ila p rn cip o m to ta lite ta , kao o p ćo m s tra te g ijo m , a p re m a e m p irijs k im raz li­ ka m a u n u ta r p r o le ta r ija t o d n o sila b i se tak tičk i« .8 D ad u li se tu n a s lu titi ele m e n ti a p s tr a h ir a ju ć e v lasti? H is to r ija t s o c ija listič k o g p o k r e ta o d v re ­ m ena fašizm a i sta ljin iz m a do e u ro k o m u n iz m a i sa m o u p ra v n o g s o c ija ­ lističkog p o k re ta d e m a n tira o je a p s tr a k tn e p o s tu p k e u o rg an iz a ciji p o ­ k reta . U n a jm a n ju ru k u sta v io je u s u m n ju tv rd n ju d a su k o n k re tn e razlik e ta k tič k o a ne i te o rijs k o p ita n je . P o k azalo se ta k o đ e r d a fu n k ciju to ta liz a to ra p o k re ta od isk u stv e n ih m o m e n a ta k o sn o v n im n a čelim a m ože o b a v lja ti svaki z n a č a jn iji dio p o k re ta . D ijelovi p r o le ta r ija ta p o ­ s ta ju zaseb n i k o n k re tn i to ta lite ti. V a n jsk o p o litič k o p o sre d o v a n je p o ­ s ta je n e p o tre b n o je r je i s tv a ra n je p r o le ta r ija ta p ro c e s to ta liz a c ije. Po to m e se m ože z a k lju č iti d a i fe m in istič k i e m p iriz a m u b o rb i p ro tiv sp o ln e d isk rim in a c ije ne m o ra b iti u k in u t n a a p s tr a k tn i n ačin. Tim više što se p o k re t raz v ija u p r o s to r u k o ji zau zim a m o d e rn a in te li­ gencija. J e r i M arxova k o n c e p c ija p o k a z u je d a je to p r o s to r u k o jem se raz v ija je d n a od s re d iš n jih p ro tiv rje č n o s ti z relo g k a p ita liz m a . O n m u je p rip is a o s ta n o v ito a u to n o m n o d jelo v a n je . 6 G. L u k a c s , 7 Isto, str. 146.

200 - argumenti

P o vijest i klasna sv ije st, Zagreb 1977, str. 83.

FEMINISTIČKA INTELIGENCIJA Protesti starog i novog fem inizm a više su različiti nego slični. Sto se tiče starog fem inizm a, m arksisti Engels, Bebel i Zetkinova9 najviše su naglašavali njegovu zatvorenost u srednjoj klasi. To je gledište tako­ đ er dijelom izvedeno iz općeg stava prem a srednjoj klasi. Proleterske žene ostale su izolirane od borbe za nova prava. Bilo je slučajeva otvo­ renog konflikta izm eđu fem inistkinja i indu strijsk ih radnica u štra j­ kovima.10 Na am eričkom tlu srednja klasa je početkom ovog stoljeća preuzela potrošački stil života. Iz tog razloga, k ritič a r am eričke srednje klase T. Veblen prihvatio je ideje am eričkog fem inizm a kao oblik p ro testa pro­ tiv nove dokolice. On je u fem inizm u vidio jedan naturalistički trend. On doduše p retpostavlja da se u osnovi radi o porivu koji bi ženu trebao vratiti u n jen »predglacijalni« položaj, njegov naturalizam dosta je pro­ žet darvinizm om , ali sm a tra da se on i sada može sublim irati kao težnja za vraćanjem d ruštva iz potrošačke u radnu zajednicu ljudi.11 Zanim ljivo je što Veblenovi stavovi im aju dosta sličnosti, za koje on nije mogao znati, sa stavovim a m ladog M arxa u »Ekonomsko-filozofskim rukopisim a«. Iako M arxovi stavovi nisu prožeti atm osferom femi­ nističkog po k reta koju su doživjeli kasnije m arksisti u Evropi i Veblen u Americi, oni se zasnivaju na natu ralističk o m shvaćanju. M eđutim, daleko od darvinističkog uprošćavanja, Marxov n aturalizam obavezuje na razum ijevanje histo rije privatnog vlasništva. Radi se o spisu »Pri­ vatno vlasništvo a kom unizam «12 koji se često citira i kom entira u femi­ nističkoj lite ra tu ri, ali se u svim slučajevim a, koje smo imali prilike vidjeti, s m a tra da je M arxova analiza o tu đ en ja žene suviše ap strak tn a da bi objasnila konkretne oblike podređenosti žene. Da li je opravdana sum nja da se M arx bavi jednim n eh isto rijsk im pitan jem i da nije pri­ kladan za ob jašn je n je fem inističke pobune? N am jesto de ta ljn ije analize M arxova spisa, ista k n u t ćemo dva mo­ m enta koja im a ju eksplikativnu v rijed n o st u raz m a tra n ju problem a žene u histo rijsk o m kontekstu: m odel prim itivne zajednice ili prim itivnog kom unizm a, kao oblika privatnog vlasništva, i model razvijenijeg kom u­ nizm a koji ne u k ida su štin u privatn o g vlasništva, a može se shvatiti i kao m odel nepotpunog kom unističkog pokreta. M odel prim itivnog i u jedno privatnovlasničkog kom unizm a počiva na podređenosti žene, što je elem entarni p ro tiv p riro d n i odnos i otuđenje ličnosti (zajednica žena) u n e d ostatk u m aterijaln o g privatnog vlasništva. Time što sre d išn ja referen cija d a ljn je povijesti p o staje k retan je m ateri­ jalnog bogatstva, kao p red m e ta proizvodnje i privatnog p risvajanja razli­ čitih klasa, ne znači da je suština prim itivnog kom unizm a u kinuta (prijelazak žene iz m odela opće p ro stitu c ije u m onogam ni model). Ono što M arx p rešućuje je r je u sred ištu njegova interesa kapital kao središnji i pokretački odnos privatnog vlasništva, postoji kao im plikacija građan­ skog društva. Oba se m odela privatnog vlasništva, prim itivno, u p oro­ dici, i kapitalistički, n a d o punjavaju s tim što prvi u vjetuje drugog ne na taj način da ga stvara, nego potv rđ u je, on p o tv rđ u je njegovu koncep­ ciju reprodukcije. Prvi je po tisn u t u sferu p rivatnog života, drugi ope­ rira na globalnoj društvenoj razini. K apital se zasniva na onom tipu m aterijaln e proizvodnje koji a p stra h ira n je m vrijednosti rada a p strah ira 9 F. E n k e 1 s. Poreklo porodice, privatne svojine i države, Beograd 1976, str 86; A. B e b e l fen a i socijalizam. Beograd 1956. str. 162: C. Z e t k i n . Zur Gescluchte dar proletarischen Frauenbewegung Deutschlands, Berlin 1958, str. 208—218. 10 G. B r a n d t , J. K o o t z , G. S t c p p k e , Zur Frauenfrage im Kapitalismus, Frankfurt a.M. 1973, str. 19. J t 11 T. V e b l e n . Teorija dokoličarske klase, Beograd 1966, str. 329—330. 12 Rani radovi, str. 272—287, posebno str. 273—275.

argumenti - 201

v rije d n o st ličnosti. E k o n o m sk i m eh a n iz am a p s tra k c ije to ta liz ira se p re o b raž a v a n je m lju d s k ih p o tre b a u o d n o su p re m a ženi u p rim itiv is tič k e in stin k te , k o ji se m ogu re a liz ira ti s a m o u a m b ije n tu p rim itiv n e z a je d ­ nice. P re tv a ra n je žene u ro b u , za ra z lik u o d r a d n ik a , o d v ija se u d e k o ru k o ji p o d raž a v a a m b ije n a t p rim itiv n o g k o m u n iz m a, o d b o rd e la do p o rn o ­ g rafsk e slike n a s to ji se što v je rn ije s a ču v a ti p re d o d ž b a u n iv erz a ln o d o ­ s tu p n e žene. F u n k c ija je toga d a o s ig u ra b io so c ija ln u r e p ro d u k c iju glo­ b alnog e k o n o m sk o g o d nosa. Iz to g a se vidi d a k a p ita l n e raz v ija sam o je d a n d ru štv e n i odnos, nego i d ru g i k o ji je bliži b io a n tro p o lo š k o j osnovi i ova m o ra b iti ta k o o b ra đ e n a d a p riv a tn o v la s n ič k a te ž n ja p re m a ženi m o ra b iti p o sre d o v a n a k a p ita lo m . Im p lic ira ju ć i p rim itiv n i k o m u n izam , ka p ita liz a m z a p o sje d a lju d s k u o sn o v u k o m u n istič k o g p o k re ta , svake težn je k višem o b lik u ko m u n izm a. S te o rijs k o g g led išta , g rešk a je m n o ­ gih fe m in istič k ih k o m e n ta to r a š to M arx o v u a n a liz u s h v a ć a ju kao a p s tr a k tn u , p re m d a je o na u s u p ro tn o s ti s m eto d o m k o n k re tn o g to ta li­ te ta k o ju je b a š M arx n a više m je s ta u sv o jim ra d o v im a izložio. T ako on u p r is tu p u g ra đ a n s k o m d ru štv u k a o d ija le k tič k o m to ta lite tu često naglašava, da on p o re d m o d e rn ih in s titu c ija s a d rž i i sve e le m en te p ro šlih e p o h a .13 M odel raz v ije n ije g ko m u n iz m a, k o ji n a s ta je u k id a n je m d ržav e, M arx jo š s m a tra n e d o v rše n im k o m u n iz m o m , j e r n e sa d rž i » lju d sk u p riro d u p otrebe« ili s u š tin u u k id a n ja p riv a tn o g v lasn ištv a . Ćini se d a ra z ja šn je n je tih izraza m ožem o naći tek u M arx o v u m o d elu z relo g ili d o v rše n o g k o ­ m unizm a, ko ji svoj h u m a n iz a m z asn iv a n a n a tu ra liz m u . N a tu ra lis tič k o r je š e n je te »zagonetke« k o m u n iz m a n a m a se č in i d a s to ji u ja s n o j, p re m d a od M arxa n e iz re če n o j, vezi s o sn o v n im p riro d n im o d n o so m izm eđu m u šk a rc a i žene, o d n o sn o s u k id a n je m o tu đ e n o s ti te p riro d e . D rugim rije čim a, b ita n p r e d u v je t n a tu ra liz m a je u k id a n je o tu đ e n ja m uškarac-žena. B u d u ć i d a M arx k o m u n iz a m ne s m a tra o b lik o m d ru štv a , nego p rije p o k re to m , tim više p o s ta je ja s n o , b a re m u ovom m alo m M arxovom te k s tu , k a k v u p ro b le m a tik u m o ra u sv o je d je lo v a n je u k lju č iti m o d ern i k o m u n istič k i p o k re t. M ože se reći, d a je k o d M arx a položaj žene u p rv o m re d u in d ik a to r ra z v ije n o s ti k o m u n iz m a, žen sk o p ita n je je nek a v rsta »istočnog g rijeh a« k o m u n iz m a, nego g ra đ a n s k o g p o re tk a koji io n a k o teži to m e da u tv rd i b e sp o v ije sn e in s titu c ije p o ro d ic e i ra d a . M arx bi v je ro ja tn o p rih v a tio p r o te s t f e m in is tk in ja p ro tiv ulo g e k o je se k a tk a ­ da d o d ije lju ju že n am a u sa m o z v a n im k o m u n is tič k im p o k re tim a — da b u d u s e k re ta ric e ko je će k u h a n je m k av a jo š u v ije k o s ta ti d o b re d o ­ m aćice. Ip ak , konzekvence M arxove ana liz e m o ra ju se d a lje ra z v ija ti, j e r prijela z ak žene iz o tu đ en o g s ta n ja u k o m u n is tič k i p o k r e t n ije je d n o s ta ­ van. S p rije č av a ga veom a složena d ru štv e n a s tr u k tu ra . O n a p očfva na op isa n o m m eh a n iz m u a p s tra k c ije k o ji, o p tim is tič k i reč e n o , o d g ađ a plod o tv o rn o s t p ro te s ta . M arxova a n a liz a m ože o b ja s n iti k o rije n p o b u n e žene s re d n je klase, što je izražava s ta r i fem in izam . To je p o b u n a p ro tiv onog kućnog a m b ije n ta ,14 u k o je m je žena o b je k a t p riv id n e zajed n ice. M eđutim , m o g u ćn o st e m a n c ip a c ije o g ran ič e n a je k lasn o m re a ln o šć u u s v ije tu ra d a . P o b u n a p ro tiv p rim itiv n o g k o m u n iz m a k o ji p o s to ji u sva­ koj klasi, u s re d n jo j je klasi do b ila lic e m je rn i k a ra k te r n jen o g m o rala. Izlazak fe m in is tk in ja iz p o ro d ic e s re d n je k lase n ije k o n z e k v en ta n , je ­ d ino je m oguća p a rtic ip a c ija u fu n k c ija m a s re d n je k lase i to sam o n e k im — p o litič k a p a rtic ip a c ija o s ta je p a siv n a , fu n k c ije u p ra v lja n ja i v lasn ištv a su već zauzete, sam o više do izra ž a ja dolazi r a d u d o b ro tv o r­ nim i so c ija ln im u s ta n o v a m a , k o ji se jo š u v ije k m ože s m a tra ti d o k o li­ 13 T em elji slobode, Zagreb 1974, str. 31—32. 14 Pobuna ilustrira članak am eričke fem inistkinje C h a r l o t t e P. G i l m a n napisan 1901. oThe Ladv of H om e« (navedeno iz knjige; W om en’s Liberation in the T w entieth Century, ed. by M. C. Lynn, J. W iley and S o n s, Inc., 1975, st.r 15—22).

202 - argumenti

čarskim . Novi prostori za m obilizaciju žena srednje klase bit će otvo­ reni mnogo kasnije. P erspektiva žene radničke klase u ranom kapitalizm u zamračena je općom ekonom skom nesigurnošću, tako da je alternativa porodičnom životu sasvim nestvarna, fem inizm om se mogu baviti privilegirani. N enarušeni kult porodičnog ognjišta, kao uporište za reprodukciju građanskog poretka i u najgorim oblicima, odigrao je važnu ulogu i u nacističkoj politici. Jedan od n a jjačih uporišta nacizm a bio je i izra­ ziti antifem inizam .15 Njegova m anipulativna funkcija bila je dvojaka, prije ra ta porodica je laboratorij visokog nataliteta koji treba da osigura dugotrajni resu rs m ilitarizm a, a u toku rata žene su m asovno uključene u ra tn u industriju. Taj najveći poraz fem inizm a ujedno je ukazao na svu opasnost koja iz njega proizlazi: ljestvica h istorijske regresije gra­ đanskog po retk a proteže se sve do onog stu p n ja na kojem živi nerazvi jen a individualnost žene, barbarsko g kom unizm a. 2eni koja je isključivo usredotočena na preživljavanje porodice, vanjska zbivanja su irele­ vantna. N estanak fem inizm a nakon drugog svjetskog rata činjenica je što zaslužuje pozornost. Cesto se dovodi u vezu s ispunjenjem zakonskih prava, što se može uzeti kao djelom ično o b jašnjenje. Ali ostaje relativno dug period do pojave novog p ro te sta protiv diskrim inacije, prem da u tom periodu faktički tra ju stari oblici diskrim inacije i započinju novi. Ta činjenica ide u prilog gledištu po kojem je fem inizam relativno neza­ visan oblik p ro testa, što znači da po red an tidiskrim inacijske ima i jednu drugu dim enziju. Sm atram o da se uzroci »zakašnjavanja« fem inističkog p ro te sta nalaze u s tru k tu ra ln im pro m jen am a u n u tar srednje klase. One će novi fem inizam učiniti za nijan su otvorenijim p rem a ostalim d ru­ štvenim klasam a, nego što je bio sta ri fem inizam. To su prom jene koje će usm je riti stv aran je novog sloja inteligencije i ovdje ćemo ukratko opisati tri najvažnije. Prva prom jena. O krupnjavanje i m onopolizacija kapitala utjecala je na raslojavanje srednje klase, pored uskog sloja k ru p n ih vlasnika veći dio klase počinje zavisiti od najam nog rada. Posebno značenje dobiva sloj inteligencije. Veliki zam ah visokog obrazovanja s jedne strane p red stav lja prom ociju i neku v rstu društvene naknade za one dijelove klase koji u stabiliziranim odnosim a vlasništva nem aju izgleda na uspjeh. S druge strane, daleko od toga da ispunjava, kako je to Veblen svojevrem eno vidio, sam o sta tu sn u funkciju, obrazovanje donosi kapi­ talu stručne kadrove radi razvoja znanstveno-tehnološke kom ponente proizvodnje i rep ro d u k cije političkih i odgojnih institucija. Jedan od glavnih ciljeva te stra te g ije je s t preoblikovanje tradicionalne hum ani­ stičke znanosti i inteligencije u jedinstvene operativne stan d ard e visokostručne kadrovske stru k tu re . Druga prom jena. K riza m odela obrazovanja nastu p a krajem šezde­ setih godina. Prem da je i M arx očekivao da će kapital n a jp rije biti ugrožen sam ostalnim hodom znanstveno-tehnološke revolucije, koji bi snizio p rofit odnosno nova ulaganja, kriza je n astupila na onim područ­ jim a univerziteta koja postoje i p rije poleta industrijalizacije. S tudent­ ski buntovi ukazali su na po sto jan je akadem ske su p k u ltu re koja se opire koncepoiji socijalizacije kadrova u stilu »cjevovoda«. Naravno, takva osnova nije bila dovoljna za izbijanje revolta, ona se nado p u n ja­ vala s lošom perspektivom studen ata, prvenstveno nezaposlenošću; u SAD je nezaposlenost bila jo š opasnija, je r je onda značila odlazak u V ijetnam pa je vjero jatn o održavanje stope nezaposlenosti bio um jetan 15 Hitler: »Njemačka žena u zaista dobrim vremenima njemačkog života nema potrebu da se ikad emancipira« (citirano prema: G. Brandt u. a., isto, str. 34).

argumenti - 203

potez za je d n o s h in je n im n e m a ro m p re m a n e p rilag o d ljiv o sti je d n e h u ­ m an istič k e u n iv erz ite tsk e s u p k u ltu re . O sim toga, u p ra v o u p rije lo m u in telig en cije na teh n ič k u , k a d ro v sk i o p e ra tiv n iju , i h u m a n is tič k u v alja tra ž iti u z ro k stu d e n ts k o g n e u sp je h a . T u nem a, što se n e m ože p re d b a ­ c iti sam o stu d e n ts k o m p o k re tu kao m a n ife s ta c iji m o d ern o g s o c ija listič ­ kog p o k re ta , ne sam o stra te š k o g nego i te o rijs k o g p o v e z iv a n ja k o je b i bilo fu n d ira ju ć e . M a n ife sta c ija h u m a n is tič k e in te lig e n c ije izn ijela je o b i­ lje ž ja jed n o g og ran ičen o g k u ltu rn o g p r o s to r a , a njeg o v o z n a če n je isti­ čem o stoga što isti p r o s to r n a s lje đ u je n o v a fe m in is tič k a in te lig en cija. Treća p ro m je n a . L a te n tn o z n a če n je ove p ro m je n e isp o ljilo se p o ja ­ vom fem inizm a. Sve veća k o n c e n tra c ija žen a n a s tu d ijim a h u m an istič k o -d ru štv en ih zn a n o sti s tv o rila je s tr u k tu ra ln u o sn o v u za n a s ta n a k fem i­ n istič k e in telig en cije. Ova se te k n a z ire u v rije m e s tu d e n ts k ih n e m ira a raz v ija se n a k o n n jih o v a p re s ta n k a . U fem in istič k o j lite ra tu ri geneza p o k r e ta u g lav n o m se tr e tir a an eg ­ dotsk i. K a ra k te ris tič n o je š to se d o g a đ a ji o p isu ju to čn o , ali se k o m ­ p o n e n te id e n tific ira ju id eo lo šk im te rm in im a : o p isu je se d a je fem i­ n istič k i »pokret« n a s ta o u z a sto p n im izd v a ja n jim a iz » p okreta« za g ra ­ đ a n s k a p ra v a (u SAD) i s tu d e n ts k ih »po k reta« (u e v ro p sk im z e m lja ­ m a).16 Ti te rm in i, d a k a k o , n isu isp ra z n i, i sam i ih k o ristim o , ali u tak v o j v rsti h isto rio g ra fije z a m a g lje n a je u lo g a o n e p o z a d in e m la d e in te lig e n ­ cije š to p re d s ta v lja u n iv e rz ite t. A s a m u p rim je d b u n e izn o sim o iz fo r­ m aln o sti, već r a d i č in je n ic e š to u n iv e rz ite ts k i p r o s to r d e te rm in ira raz ­ voj fem in istič k e in telig en cije. Razvoj fem in izm a u a k a d e m s k o j s u p k u ltu ri i b lisk im p o d ru č jim a (sa m o sta ln i in s titu ti, c e n tri, ča so p isi itd.) p o k a z u je te ž n ju k s tic a n ju le g itim ite ta za je d a n novi sloj inte lig e n c ije . On im a sv o je o b ilje žje : K u ltu rn i rekviziti: — p ro m o c ije u u n iv e rz ite ts k im z v a n jim a , iz g ra d n ja ak ad em sk o g a u to r ite ta »ženskog p ita n ja « — lite ra tu ra : te o r ijs k a i b e le tris tič k a — z n a n stv e n a istra ž iv a n ja i s a v je to v a n ja o p o lo ža ju žene Po litič k i rekviziti: — p ro p a g a n d n e d je la tn o s ti (p re k o m ass-m ed ia, o rg a n iz ira n je de­ m o n s tra c ija ili p re d v o đ e n je sp o n ta n ih d e m o n s tra c ija u raz lič i­ tim k a m p a n ja m a re le v a n tn ih za p ra v n i i so c ija ln i s ta tu s žene) — »grupe za p ritisa k « — z a stu p lje n o s t u v lad in im u s ta n o v a m a S o c ija ln a id e n tifik a c ija : — id e n tifik a c ija s p ro b le m im a žena sv ih slo jev a, k a tk a d a i tež n ja k in te rn a c io n a liz a c iji — o g ra n ič e n o st n a d ru štv e n u p ro b le m a tik u u u ž e m s m islu (k o ri­ je n i d isk rim in a c ije su u d ru štv e n o j n e je d n a k o s ti spolova) S o c ija ln a s tr u k tu ra : — r e p ro d u k c ija p o k r e ta iz p o p u la c ije s tu d e n a ta h u m an istič k o -d ru štv e n ih z n a n o sti — p o n e g d je re la tiv n o veći b ro j že n sk ih s tu d e n a ta . P u ta n ja novog fem in iz m a p o k a z u je n a m d a o n p re s u d n o zavisi od v la s tite s tr u k tu r e i in s titu c io n a ln ih k a ra k te ris tik a u n iv e rz ite ta . R e so c ija ­ liza c ija k o ju doživljava že n sk a o m la d in a n a u n iv e rz ite tim a d a je p o b u n i je d n u d ru g u p s ih o lo šk u n ija n s u i in te le k tu a ln u su b lim a c iju k o ja nad ilazi p ro b le m e žena vezanih d v o s tru k im te re to m uz p o ro d ic u i rad . T ešk o je u s ta n o v iti u k o jo j m je ri p o b u n u izaziva d is k rim in a c ija ž e n sk e in te li­ 16 Vidi: J. F r e e m a n , The O rigins of th e W om en’s L iberation M ovem ent, u knjizi Changingn Women in a Changing Society (ed. by J. Huber), Chicago—London 1973, str. 30—49; J. M i t c h c I j. W om en's E sta te, Penguin, 1977, str. 35——41.

204 - argumenti

gencije, najviše u zapošljavanju pa bi tad a trebalo pretpostaviti da autori fem inističkih teorija, koji nem aju tih problem a je r je fem inistič­ ka lite ra tu ra postala unosan posao, djelu ju preventivnim argum entim a. No jednom utvrđena, fem inistička inteligencija i supkultura dobiva vla­ stitu težinu i ona se sam oreproducira. Na novoj, postdiskrim inatornoj razini ona dobiva sva obilježja i one mlade hum anističke inteligencije koja je nastala p rije desetak godina, njene prednosti i mane, ali možda bolje izglede. Naime, kao što je p rije spom enuto, razvoj feminističke inteligencije najviše zavisi o kretan jim a u socijalnoj stru k tu ri. Trenu­ tačna konju n k tu ra fem inizm a ne može se objasniti širinom ili efika­ snošću indoktrinacije, koliko povoljnim om jerom ženske studentske om ladine, koja je zbog nesigurnosti hum anističkog poziva zaista u potrazi za čvršćim socijalnim i intelektualn im identitetom . No neizvjesno je dokle će takva situacija tra ja ti i kad će početi pro d o r ženske omladine ka tehnom eneđerskim studijim a. Fem inistička inteligencija nije u sta­ n ju kon tro lirati taj fak to r socijalne pokretljivosti koji bi, možda se čini paradoksalnim budući da doprinosi spolnom izjednačavanju u d ru­ štvu, mogao ozbiljno ugroziti razvitak pokreta. Fem inizam bi m orao p rebroditi jaz p rem a tehničkoj inteligenciji, koji dosadašnja hum ani­ stička inteligencija nije prebrodila, i hum anističku problem atiku svoje m isije p lasirati u sam u kadrovsku stru k tu ru kapitala! Kakva bi to orije n ta c ija bila? Zahtjev za većom participacijom žena u up rav ljan ju organizacijom i tehnologijom ? Ali, takav se zahtjev već posvuda sistem atski odbija.17 Ne zatvara li se tim e sm isaoni krug »žen­ skog pitanja«? Da li je m oguće povisiti p articip aciju žena u najo sjetlji­ vijem sektoru k a pitala a da se ne izm ijene i sam e osnove sistem a koji uporno ponavlja nejednakost? One su sam o dijelom u porodici i pro m jene u porodici nem aju kauzalnu moć. Kako, osim toga, shvatiti pona­ šanje m nogih žena koje poslovno usp ijev aju i na taj način što odbacuju fem inizam ili čak izražavaju antifem inizam da bi bolje prošle u konku­ rentskoj borbi? Ova p ita n ja postavljam o stoga što ona opisuju tren u ­ tačnu granicu fem inističke problem atike, granicu koja na razini inteli­ gencije m anifestira dublji jaz izm eđu civilizacije i jedne »kontrakulture« koja pokušava naći izlaz iz vlastite sam odovoljnosti. Kada se od­ stra n i tautološko i uprošćavajuće značenje u stavu radikalnog feminiz­ m a p o kojem se radi o granici ko ju su postavili »m uškarci«, preostaje ipak jed n a volja da se granica od stran i. Ta volja nije više u tradicio­ nalnom sm islu fem inistička, ona ima tran scen d iraju će značenje u onoj m jeri u kojoj se fem inistička inteligencija, p ro b lem atiziraju ći smisao žene u n u ta r tehničke inteligencije, razvija izvan tradicionalne porodične p roblem atike. Takvoj se o rijen taciji ne može p red b aciti voluntarizam , je r se rad i o težnji koja tre b a da sačuva p o k ret i proširi njegovu moć p a i izm ijeni njegove izvorne m otive čija je in sp irira ju ć a p riro d a ionako silom p rilik a u daljena od realnosti p okreta. Taj zaobilazni p u t do p roblem a žena ostalih društvenih slojeva nije, dakle, sam o im perativ povećanja efikasnosti po k reta nego je p rije vezan za njegovo samo­ održanje, je r direk tn i napad na društvene in stitu cije s pozioija kontrak ulturnog ob rasc a sadašnjeg fem inizm a ne može donijeti očekivani u spjeh. On d jeluje m arginalno i zato što am biciozniji dio fem inističkog p okreta odbacuje organizaciju i oslan ja se na spontanost pro testa. Po­ kušaj tako difuznog pro d o ra u društvo, koji odm ah suzuje njegov djelo­ krug, pred sta v lja pokušaj prekoračiv an ja sfere inteligencije, preu ran jen i sam orazarajući. Po svem u sudeći, o rije n ta c ija na spontanost p ro testa

17 C. P a t e m a n Hierarchical Organizations and Democratic Participation.- I he of Sex. Conference on Hicrrarchical and Non-Hierarchical Systems and Conditions for Democratic Participation, Dubrovnik 1979. (šapirografirano).

argument! - 205

o sla n ja se n a sp o m e n u tu k o n ju n k tu r u u s tr u k t u r i s tu d e n ts k e p o p u la ­ cije, a m ože n e s ta ti k a d a k o n ju n k tu r a p re s ta n e . N apokon, loši izgledi fem in iz m a n a p o litič k o j ljev ici ta k o đ e r ga v ra ­ ć a ju u p r o s to r u k o jem se m ože sa m o s ta ln o raz v ija ti. N ajv eće z a p a d n o ev ro p sk e k o m u n istič k e p a rtije p o n a v lja ju g led išta o s ta ro m fem inizm u i p o z n a tu te ž n ju za a p s tr a k tn im u k lju č iv a n je m žen sk o g p ita n ja u ra d ­ ničk i p o k r e t.18 N a jiz ra z itiji je ta lija n s k i stav ; za k o m u n is te u k a to ličk o j ze m lji a te is tič k a je o š tr ic a fem in iz m a su v iše ris k a n tn a , n jen o p rih v a ć a ­ n je lako m ože p o g o rša ti o s je tljiv u ra v n o te ž u u b ira č k o m tije lu . Ako se tu i ra d i o tak tici, o n d a je k o m fo rm iz a m sa v rije d n o stim a d ru štv e n e većine n e u sp o re d iv o b o lja ta k tik a . T u se ja s n o o p aža d a je p riz n a v a n je k o n k re tn ih to ta lite ta p o litič k ih p o k re ta , m a kak v i ovi bili, s tv a r n jih o v e po litič k e i d ru štv e n e m oći p a ta k a v tre tm a n m ože im a ti sam o razv ijen i, ali i au to n o m n i, fe m in istič k i p o k r e t. P ra v ila p o litič k e ig re do zv o ljav aju k o m u n is tim a sam o p r ik riv e n u ili z a k u ča sto izra ž en u s im p a tiju pa, na p r im je r, »R inascita« poziva fem in iz a m n a »dugi m arš« k ro z p o litičk e in stitu c ije d e m o k ra ts k o g s is te m a .19 R a sp a d s tu d e n ts k e op o z ic ije o s ta v lja v je ro ja tn o više m je s ta za raz ­ voj fem inizm a n a u n iv e rz ite ts k o m p r o s to r u , d a k le izvan p o litič k o g p a ­ tro n a ta ali ip ak s tež n jo m da ta n o v a e m a n c ip a to rsk a s tr u ja p o sta n e s n a žn ija zbog m o g u ćn o sti da p ro b itk o m »ženske p ro b le m atik e« n a svim rele v a n tn im m je s tim a o sig u ra m a so v n u p o d lo g u za a k c iju i ev en tu aln o p r e r a s te u sa m o s ta la n p o litič k i fa k to r. A m eričk i u n iv erz ite t, u s itu a c iji k a d a n a p o litič k o j sceni n e m a leg itim n e ljevice, u p ra v o p ru ž a p rim je r k ak o fem inizam n a d o m je š ta ljevicu . M arcu seo v a fe m in is tič k a »konver­ zija« n ije s lu č a jn a. O na izražava o d n o s sn a g a n a p r o s to r u u k o jem p ro te s ti jo š n isu za m rli. F e m in iz ac ija in te lig e n c ije je so c ija ln a č in jen ica k o ju M arcuse tu m a č i ro m a n tič n im a tr ib u tim a , ali im p o n ira v o lja ko jo m fe m in istk in je , kao što je u p o č e tk u sp o m e n u to , o d b a c u ju tak v e a trib u te . T akva re a k c ija jed in o m ože o d g o v a ra ti n a s to ja n ju fem in izm a za a rg u ­ m e n tim a »ozbiljnosti« — p ro d o ro m p re k o te h n o s tru k tu r e n a u n iv erzi­ te tu d o p rije ti do m o d e rn e ra d n ič k e k lase i u p ra v lja č k ih p o zicija. I M arcuseovo načelo »androgin izm a« , k o je je p re d s ta v io kao u to ­ p ijs k u fig u ru , više izražava s a z rije v a n je p s ih o so c ija ln e i in te lek tu a ln e s tr u k tu re m o d e rn e h u m a n is tič k e in te lig e n c ije , je d n o m rije č i ju n g o v sk u tip iz ac iju m o d ern o g in te le k tu a lc a . N jeg o v a m u že v n o st n e m a in s tru m e n ­ taln i k a ra k te r, a p ro p o v ije d a n je n e n a silja je dav n o u sv o je n a c rta »žen­ stvenosti«. U tak v o j s tr u k t u r i p re d isp o z ic ija , za h u m a n is tič k u in te lig e n ­ c iju fem inizam ne označava p ra v u n o v o st, ali z a to o tv a ra so c ija ln i p ro ces k oji p o tv rđ u je značaj h u m a n is tič k e in te lig e n c ije . » D ru štv en a sp olnost« in te lig e n c ije ne z asniva se na bio lo šk o j u v je to v a n o sti, nego onoj k o ja je s ta v lja na je d n u s tr a n u k lasn e p o lariza c ije . F e m in istič k a in te lig e n ­ c ija p reu z im a tu m e ta fo rik u h u m a n is tič k e in te lig e n c ije . U k o n tin u ite tu p o k re ta , koji je po sa sta v u , od p o č e tk a »ženski«, š ire n je m eđ u in te lig e n ­ c ijo m m ije n ja njegov sa sta v , iak o će o n u d ru g im p o d ru č jim a , u k o jim a p o sto ji izrazita d isk rim in a c ija , o s ta ti n u žn o je d n o sp o la n , ali u o d n o su s re d s tv a p re m a c ilju , e m p irijs k ih o b lik a b o rb e u o d n o su n a to ta liz a c iju p o k re ta . FE M IN IST IČ K A TE O R IJA : KULTURALIZAM I P O S L IJE N JEG A S ta n je u fem in istič k o j te o riji ta k o đ e r m ože b iti p o k a z ate lj so c ija ln e p ozicije fem inizm a. Ia k o k ritik a o tu đ e n ja žene p o k a z u je raz v o jn a obi18 M. V i n c e n t . Die K o m m un isten und die Lagc d e r Frauen in den k apitalistisch en Lander, M arxismus D igest, 1/1977, str. 8. 19 A. O c c h e 11 o , Fem inism , the In stitu tio n s and the N ew M ovem ent, u: The Italian C om m unists, Foreign B ulletin of the P.O.I., N o. 4, 1977, str. 119.

206 - argumenti

lježja, njena teorijska konstrukcija još je elektička. Odbacivanje psihologizma i ekonom izm a često je zam ijenjeno sociologizmom i kulturalizmom. Ipak, pored svega valja imati na um u da nadilaženje takve teo­ rijske perspektive zavisi najviše od prom jena u socijalnom položaju pokreta. J Uzmimo dva relativno nezavisna i vrem enski udaljena prim jera teorijske lite ia tu re koji ukazuju na stanoviti raspon evolucije femini­ stičke inteligencije. Prvi p rim je r je knjiga B. Friedan »The Feminine M istique«, kojom je službeno započet novi feminizam u SAD ali i zao­ kružena njegova konzervativnija ili reform istička stru ja. Autorica kvali­ ficirano sudi o preživjelosti Freudove koncepcije ženske psihe, ali je nje­ n a socijalna im aginacija em piristička. I deset godina poslije izlaska svoje knjige, B. F riedan u »Epilogu« odbacuje svaku sličnost između borbe za ravnopravnost žena i klasne borbe.20 Političke im plikacije ta kvog p ristupa, p ristu p a koji se ograničava na m odernizaciju psiholo­ gijske teorije, o staju nedvosmislene. U m eđuvrem enu neki su se dijelovi fem inizm a opredijelili za radi kalnija politička sredstva, m anje grupe su se sasvim vratile ljevici pa se postavilo p itanje da li fem inizam može, a to je jedan od glavnih uvjeta autonom ije pokreta, im ati v lastitu teoriju. Ova bi trebala izbjeći dvije k rajnosti: p a rcijalnost borbe za spolnu ravnopravnost i opću kri­ tiku kapitalizm a koja a p stra h ira specifičnost feminizma. Kao prim jer jed n e takve teorijske konstrukcije može se uzeti nedavno objavljena knjiga R. H am ilton »The L iberation of Women«.21 Pogodna je i radi toga što su u njoj sažeti teorijski zaključci niza fem inističkih teoretičara (J. M itchell, S. Firestone i druge) u cjelinu koja bi trebala reprezentirati jed n u novu teorijsku o rijentaciju. N akon odbacivanja psihoanalize u fem inizm u, kao teorije koja ra ­ cionalizira spolne predrasude, a uto rica vidi m ogućnost da se položaj žene u kapitalizm u objasni pom oću dvije odvojene analize. Prva ana­ liza, m arksistička, može o bjasniti kako kapitalizam , a ne njegovi korelati (industrijalizacija, urbanizacija itd.), dovodi do stv aran ja atom izirane porodice, je r se u njoj n a jjednostav n ije rep ro d u cira radna snaga. Druga analiza, w eberijanska, može o bjasn iti kako p a trija rh aln a k u ltu ra evolu­ ira u ideološku n a d g radnju kapitalizm a i tako sankcionira podređenost žene u porodici i ostalim institucijam a. Prem a tome, obje analize im aju ograničen dom et: m arksistička objašn jav a korijen društvene nejednako­ sti, tj. razlike izm eđu žena različitih klasa, ali sam o druga analiza o b ja­ šnjava d iskrim inaciju u n u ta r klase, u porodici. Iako takva k o n stru k cija im a više nedostataka, glavni nedostatak nalazi se upravo ondje gdje je treb ao biti učinjen teorijski napredak: odvajanje ideoloških od društveno-ekonom skih osobina kapitalizm a. Po­ jam kapitalizm a sveden je na ekonom ski m akrosistem . Posljedica te a p stra k cije je predodžba o autonom iji vrijednosnog sistem a, njegovo porijeklo čini se zagonetnim . Ta »dvovalentna logika« može se pokazati m anjkavom i u analizi vrijednosnog sistem a, odnosno njegova p a trija r­ halnog obrasca; p a trija rh a ln i au to rite t, naim e, sadrži niz diskrim inatornih i konzervativnih stavova (prem a m ladim a, drugim rasam a i etničkim grupam a, p ribojavanje od socijalnih p ro m jen a itd.), tako da on totalizira načelo dom inacije u svim m ogućim aspektim a. Za našu analizu je važnije što sklonost da se razlike m eđu spolovi­ m a ob jašn jav aju kulturno-vrijednosnim determ inizm om odražava tren u ­ 20 Navedeno prema njemačkom prijevodu: Die W eiblichkeitswahn oder die Selbstbefreiung der Frau, Rcinbck bei Hamburg 1977, str. 271 i dalje. r . .. 21 R. H a m i l t o n , The Liberation of Women. A Study of Patriarchy and Capitalism, London 1978.

argumenti - 207

ta č n u p ra k s u p o k re ta . K u ltu rn a m is ija je s re d s tv o izra ž av a n ja h u m a n i­ stič k e inte lig e n c ije k o ja se jo š nalazi izvan v ita ln ih o k o sn ic a k a p ita la . U koliko se fem inizam , u svom p r o je k tu šire n ja , b u d e u sre d o to č io n a tip ič n u »kadrovsku« in te lig e n c iju k o ja je jo š v rije d n o sn o -n e u tra ln a p re ­ m a h u m a n is tič k im a s p e k tim a ra d a , fe m in istič k a će te o r ija v je ro ja tn o d o b iti d ru g a č iju p e rsp e k tiv u . N a k r a ju m ože izgledati č u d n o što v iša k o č e k iv a n ja o fem in izm u va lja vezati za u n u tra š n ji sm isa o o n ih lite ra r n ih i p se u d o zn a n stv en ih p r o te s ta k o ji se o b ičn o n a z iv a ju » rad ik a ln im fem inizm om «. U v jet je, p o služim o se je d n im s ta r im M arxovim izrazo m , d a se sk in e »m istični om otač« s d ija le k tič k e p riro d e tak v o g p ro te s ta . M islim o n a sve o ne stavove k o ji g ran ic e s k o jim a se b o ri a n g a žiran a h u m a n is tič k a in te li­ gencija, vidi k ao p r e p re k u k o ju je p o sta v ila »m uška« c iv ilizacija i k u l­ tu ra : p ro tiv p r e tv a ra n ja u n iv e rz ite ta u trž ište z n a n ja , za n o v u zn a n o st i te h n ik u , nove d ru štv e n e o d n o se i to m e sličn o .23 Ako se o d s tra n i uprošć av a ju ć i o b lik tog p ro te s ta , p o s ta je ja s n o d a se r a d i o novoj v rsti a n tik a p ita lis tič k e in te lig e n c ije k o ja m is tifik a c ijo m sp o ln e o d g o v o rn o sti tra ž i svoj a u to n o m n i le g itim ite t, ali n e tre b a d a se o d re k n e s tic a n ja o n ih r a d ik a ln ih s re d s ta v a k o ji jo j d a ju i d ru štv e n u m oć. T ak av će razvoj z a h tije v a ti i k o m p ro m ise d a b i se p o k re t to ta liz ira o , ali on i ip ak ne n e g ira ju njegov o snovni k a ra k te r. To su n e k e m o g u ćn o sti, što ne isk lju č u je da p ro b le m i d a ljn je g raz v o ja b u d u d ru g a č iji p a i u n ište p o ­ k re t. Cilj n a m je b io da u n e d o s ta tk u o z b iljn ije g istra ž iv a n ja iznesem o nek e p re tp o s ta v k e k o je s e s p o z ic ija m a rk s is tič k e k ritik e k a p ita liz m a čine b itn im d a bi fem in iz a m , n a k o n novog o b lik o v a n ja, ovog p u ta na raz in i inte lig e n c ije , m ogao u z v ra tn o d jelo v a ti n a d u b o k e izvore d ru ­ štv e n e n e je d n a k o s ti.

22 Vidi članak A. K. D a n i e l s , Fem inist P ersp ec tiv es in Sociological Research, u knjizi: A nother Voice. F em inist P erspectives on Social Life and Social Science (ed. by M. Millm an and R. M. R anter), N ew York 1975, str. 340—380.

208 - argumenti

Đ u rđa M ilan ović L y d ia S k le v ic k y

SADAŠNJI TRENUTAK ZAPADNOEVROPSKOG FEMINIZMA - NOVI INSTITU­ CIONALIZIRANI OBLICI ZA OSLOBOĐENJE ŽENE

»Jedva da bi se 1970. godine našlo više od tri zemlje razvijenog evropskog kapitalističkog svijeta u kojim a se s nekom aktivnošću ne jav lja po k ret za oslobođenje žena«, reći će u uvodu svoje knjige »Ženski stalež« ista k n u ta engleska fem inistk in ja Ju liet M itchell, naglašavajući da se zajednički nazivnik evropskog fem inističkog po k reta ne nalazi u nekakvoj jedinstvenoj organizaciji ili organiziranosti, već prvenstveno u njegovoj identifikaciji i zajedničkim ciljevim a. Tom tvrdnjom Mitchellova podjednako dokazuje internacio n aln o st p o k reta za oslobođenje žena, kao i što p obija uvriježenu m edijsk u sliku o njegovoj anglosaksonskoj, štoviše, am eričkoj genezi i stru k tu ri. Fem inizam će u prosječnog p o tro ­ šača p ro d u k ata m asovnih m edija sm jesta dozvati u svijest sliku o ka­ kvom ekscentričnom happeningu, p ro testn o m zboru ili dem onstracijam a am eričkih žena. Za razliku od toga, razgovori koje smo jesenas vodili u Beogradu sa sudionicim a m eđunarodnog sim pozija »Drug-ca žena / Žensko pita n je — novi pristup?« iz Engleske, Francuske i Savezne Re­ publike N jem ačke pokazuju da je u razvijenim zapadnoevropskim zem­ ljam a p o k ret za oslobođenje žena danas ozbiljen u m noštvu organizi­ ranih oblika — preko štam pe i izdavanja knjiga do osnivanja posebnih ženskih stu d ija pri univerzitetskim k ated ram a — i da su ti oblici insti­ tucionaliziranog djelovanja u najrazličitijim , kom pleksnim odnosim a s već postojećim in stitu c ija m a građanskog d ru štv a. A to su stvari o ko­ jim a m alo znadem o. Činjenica je s t da se novi fem inizam ili neofem inizam — poput onog starog s k ra ja 19. i početka 20. stoljeća — jav lja u Americi sredinom šezdesetih godina, izrastajući iz širih d ruštvenih previranja. Stari je fe­ m inizam potekao iz ideja abolicionista i u to p ijsk ih socijalista, te sindi­ kalnog pokreta, a novi je fem inizam vezan uz Pokret za građanska p ra­ va, Pokret za m ir, k o n tra k u ltu ru nove ljevice, stu d en tsk u su b k u ltu ru 14

argumenti - 209

še zd e se tih godina. S ta ri je fem inizam k re n u o re fo rm is tič k im p u tem , usre d o to č iv ši gotovo svu sv o ju p a ž n ju n a p ita n je p ra v a glasa žena i njih o v u rav n o p ra v n o s t u n u ta r p o sto je ć eg zak o n o d av stv a. I novi fem in i­ zam im a sv o ju re fo rm is tič k u s tr u ju — p o seb ice izražen u u A m erici — k o ja nove m o g ućnosti za žene tra ž i u o k v irim a p o sto je ć eg siste m a . Ali, neofem inizam p o s je d u je i izuzetno ja k u ra d ik a ln u s tr u ju , k o ja oslo ­ b o đ e n je žena dovodi u vezu s b u d u ć n o šć u ra d a i rev o lu c ije u p ro d u k ­ ciji, sv o ju v iziju d ru štv a tra ž i u so cijalizm u , a svoje te o rijs k e p o stav k e p o s u đ u je od M arxa. K od ra d ik a ln ih f e m in is tk in ja e m a n c ip a c iju z a m je ­ n ju je — o slo b o đ e n je , iz je d n a čiv a n je se k su a ln ih u loga — n jih o v o d o k i­ d a n je k ao k u ltu rn ih k a te g o rija , a što p o v o ljn ije s m je š ta n je žen a u k rilo p o s to je ć ih o d n o sa — rev o lu c ija . V elik dio e v ro p sk o g p o k re ta za o slo b o ­ đ e n je žena p rip a d a u p ra v o toj ra d ik a ln o j s tr u ji fe m in istič k o g p o k re ta . K ada je neofe m in iz a m k ra je m še zd e se tih g o d in a stig ao iz A m erike u E v ro p u , u svakoj se ze m lji vezao uz n jezin e p o se b n e u v jete i sp eci­ fičn a d ru štv e n a s tr u ja n ja . U E ng lesk o j je za njeg o v o o b lik o v a n je, reći će Ju lie t M itchell, o d lu čn a d u g o tra jn a i sn a žn a sin d ik a lis tič k a b o rb a r a d ­ ničke klase, u Ita liji je p o d u tje c a je m m a rk s is tič k o g stu d e n ts k o g p o ­ k re ta , u F ra n c u sk o j n a s ta je n a tra d ic ija m a s v ib n ja 1968. g odine, u N je ­ m ač k o j n a isk u stv u i b o rb i iz v a n p a rla m e n ta rn e ljevice. J e d n a k o kao što k ra je m šezd e se tih i p o č e tk o m se d a m d e s e tih g o d in a o d n o s ra d ik a l­ nog fem in izm a p re m a sis te m u n ije b io re fo rm is tič k i, već sk lo n rev o lu ­ c iji uz n e g ira n je s ta r ih i s tv a ra n je a lte rn a tiv n ih in s titu c ija i njegovi su o rg an iz a cijsk i oblici i m eto d e b o rb e slije d ili nove, a lte rn a tiv n e m o ­ dele. O snovno je o b ilje žje n e o fe m in iz m a to d a je p o k re t n e c e n tra listič k i — p o s to ji m nogo m alih, a u to n o m n ih , n e h ije ra r h ijs k ih g ru p a , bez ru k o ­ v o dstva i to čn o d e fin ira n ih uloga, a njeg o v e n a jč e šć e s p o n ta n o o k u p ­ lje n e »grupe za p o d iz a n je svijesti« d iče se k o lek tiv n o šć u i n e a u to rita rn ošću kao p ra v im o k v iro m za n e fo rm a ln u ra z m je n u isk u sta v a. N jegove in stitu c ije r a đ a ju se na m a rg in a m a p o s to je ć e k u ltu re — g lasila se, p rim je ric e , p išu i c r ta ju ru čn o , u m n o ž a v a ju ša p iro g ra fo m , im a ju m ale n ak lad e. S re d in a se d a m d e s e tih go d in a d o n o si velike p ro m je n e , z a o k re t u d o ­ ta d a š n jo j p ra k s i. Š to se to d a n a s u s tv a ri m ije n ja ? N eo fem in izam se n ije o d re k a o sv o jih id eja , a o s ta o je i v je ra n sv o jim o rg an iz a cijsk im o b lic i­ m a. N jegovo je jez g ro i d a lje m ala a u to n o m n a g ru p a , p re m d a u većini z e m a lja p o s to je n a c io n a ln e o rg an iz a cije k o je k o o rd in ira ju d je la tn o s t raz ­ nih g ru p a i u s m je re n ja . M ije n ja ju se m eto d e b o rb e i d je lo v a n ja fem i­ n istič k o g p o k re ta . R adi se u p rv o m re d u o no v im o b lic im a in stitu c io n a ­ liziran o g d je lo v a n ja — o izdavačko j d je la tn o s ti g d je s p a d a ju časo p isi, m asovni m agazini, izdavačke kuće s tira ž n im n aslo v im a i v lastitim k n již a ra m a , o z n a n stv e n o m u te m e ljiv a n ju an a liz a p o lo ža ja žene — u v r­ šta v a n je m p o se b n ih k o legija tak o z v a n ih ž e n sk ih s tu d ia j p ri k a te d ra m a d ru štv e n ih z n a n o sti n a u n iv e rz ite tim a , o s tv a r a n ju d o k u m e n ta c ijs k ih c e n ta ra i k n již n ica , o s n im a n ju film ova, s tv a r a n ju i p rik a z iv a n ju kaza lišn ih p re d s ta v a . F em in izam p o ste p e n o o sv a ja sva ta p o d ru č ja — n e k ad a u o p o rb i s p ra m već p o s to je ć ih i d o b ro u h o d a n ih in stitu c ija , tu i tam o im k o n k u rira ju ć i, a k a tk a d a v je ro ja tn o i u o p a s n o sti d a ga zak o n i trž išta ne zavedu ka k o m erc ija liz a ciji i p ra v lje n ju u s tu p a k a p u b lici, što v iše , z a n im ljiv o je p r im ije titi da u svim tim p ra v c im a fem in izam n a p re d u je s velikim fin a n c ijs k im i k o m e rc ija ln im u sp je h o m . N avest ćem o ne k o lik o p rim je ra . S a m o je u A m erici izlazilo 1972. go­ dine p re k o 150 n a jra z lič itijih fe m in istič k ih p u b lik a c ija , ali je većina n jih o sta la izo lira n a u p o k re tu i n jeg o v im p o jed in im s tru ja m a , bez snage i m oći da d o p re do većine žena. Od n e d a v n o p o č in ju se p o d ge­ slom »od žena ženam a i o ženam a« ja v lja ti m aso v n i fe m in istič k i lis to ­ vi — »Ms« u A m erici, »F-magazin« i »Žene u p o k retu « u F ra n c u ­ 210 - argumenti

skoj, »Emma« u N jem ačkoj, čije se naklade penju na nekoliko sto­ tina tisuća prim jeraka. Tako taj novi masovni tisak koji su stvorile žene najčešće vlastitim sredstvim a — da bi progovorile o onome za što im postojeća ženska štam pa i m asovni tisak nisu ustupali pro­ stor, danas obrće ogrom ni kapital. Prim jerice, u listopadu 1973. samo su reklam ni oglasi donijeli am eričkom magazinu »Ms« m jesečnu do­ bit od 99.000 dolara. Među n a jstru k tu rira n ije od tih novih tendencija feminizma spada izdavanje knjiga. Gotovo da nema zapadnoevropske zemlje u kojoj ne bi postojala jedna ili više ženskih izdavačkih kuća — »Des femmes«, »Editions tierce« u Francuskoj, »Edizioni delle donne«, »La Tartaruga« i »Dalla p a rte delle bambine« u Italiji, »Virago« ’ i »Woman’s press« u Engleskoj, »Frauenoffensive«, »Amazonen Frauenverlag« i »Come out« u Saveznoj Republici N jem ačkoj, »De Bonte Vas« i »Feministiche Uitgeverij Sara« u Nizozem skoj, »Edicions de feminismo« i »La Sal — Edicions de les dones« u Španjolskoj ili »editora das mulheres« u Portugalu. Sve te izdavačke kuće im aju isti ili jako sličan razvojni put. Sve na sta ju sredinom sedam desetih godina, pokreću ih vlastitim sredstvim a, bankarskim kreditim a ili na akcionarskom prin­ cipu m ale grupe žena, uvjerene da postojeća izdavačka politika ne do­ nosi ženam a djela bitna za razum ijevanje njihovih života i m jesta u društvu. Uz tu p ro svjetiteljsku ulogu, koja — kako to form ulira utem elji­ teljica talijanske izdavačke kuće »La Tartaruga« — želi »ženama dati in stru m e n t da se izraze i bolje upoznaju vlastitu povijesnu ulogu u k ulturi i literaturi«, te izdavačke kuće im aju još najm anje dvije d ru ­ štvene uloge. S jedne stra n e one podrivaju postojeću instituciju izda­ vačke djelatnosti, dokazujući da i au tsajd eri — početnici s relativno skrom nim ulaganjim a — mogu uspjenšo trgovati. One uvode nove principe poslovanja — davanjem šansi m ladim i n eafirm iranim pisci­ ma, jeftinim troškovim a štam panja, neopterećenošću adm inistrativnim aparatom , kolektivnim i dobrovoljnom radom , politiziranošću i svrsta­ vanjem uz n apredna društvena stru ja n ja u svojim zem ljam a. S druge stra n e naivno bi bilo pretpostaviti da bi kapitalistički društveni pore­ dak sve te pokušaje dopustio da ih ne drži tek otvaranjem jednog sigurnosnog ventila, koji će postojeći p ritisak popustiti i kanalizirati u neke bezopasnije oblike djelovanja. Tako, na p rim jer, engleska žen­ ska izdavačka kuća — duhovito nazvana »Virago« — »m uškarača« — pok ren u ta 1975. godine, uspijeva u tri godine izdati 44 naslova, odreda s visokom nakladom , izvoziti na sve kontinente i početni kapital od 1500 funti uvećati u ovoj godini, po izjavi svoje predstavnice Carmen Callil, na 25.000 funti. Razgovori koje sm o vodili u B eogradu s nekim a od predstavnica zapadnoevropskog fem inizm a dotiču se upravo tih novih tendencija u n u ta r po k reta za oslobođenje žena. Budući da nem a govora o je dinstvu pokreta, ne može biti ni jedinstvene ocjene najnovijih fem i­ n ističkih p o k u ša ja i dom eta. Pozitivnim se čini povezivanje borbe za oslobođenje žena s radničkim pokretom i uopće naprednim društve­ nim s tru jan jim a . V alja istaknuti i proces obrazovanja koji je fem ini­ stički p o k ret aktivirao u širokim m asam a žena — o čemu upravo i svjedoče velike naklade ženskih knjiga — podjednako teorijskih i beletrističkih, visoki tiraži novih m agazina, osnivanje ženskih studija na svim ravnim a obrazovanja — od sveučilišta do radničkih udruže­ n ja za obrazovanje. Prem da, treb a reći, ima i nekritičke upotrebe pojedinih term ina, nesnalaženja u realnim političkim i društvenim zbivanjim a. Čini nam se da razgovori uz prikazivanje novih institucio­ naliziranih oblika djelovanja zapadnoevropskog fem inizm a daju objek­ argumenti - 211

tiv n u slik u njegova s a d a šn je g tre n u tk a . R azgovarali sm o o pojavi žen sk ih izdavačkih k u ć a i n o vih m aso v n ih fe m in istič k ih m ag azin a, o org an iz a ciji ž e n sk ih s tu d ija , fe m in istič k im te o rijs k im časo p isim a, izd a­ v a n ju fe m in istič k ih k n jig a i o s n iv a n ju ž e n sk ih d o k u m e n a c ijs k ih c e n ta ra. U razg o v o ru su su d je lo v a le Ja cq u e llin e i Y vette, p re d s ta v n ic e izda­ vačke kuće »Des fem m es« iz F ra n c u sk e , Alice S c h w a rz e r, je d n a od o snivačica i glavna u re d n ic a fe m in istič k o g m ag azin a »Em m a« iz S a­ vezne R ep u b lik e N je m a č k e , te p re d s ta v n ic e fem in istič k o g p o k re ta iz E n gleske D iana L e o n a rd B a rk e r, P a rv ee n A dam s i H elen R o b e rts. P IT A N JE : V i na o v o m s k u p u p r e d sta v lja te m la d u , ali vrlo e k sp a n ­ z iv n u izd a v a č k u k u ć u »Des F e m m e s « (De Fam ), k o ja se p o red izdava­ nja k n jig a bavi i n jih o v o m d is tr ib u c ijo m u v la s titim kn jiža ra m a , kao i izd a v a n je m m je s e č n ik a »Des fe m m e s en m o u v e m e n t« — »Zene u p o ­ k retu«, te p o v rem e n o g d n e v n ik a »Le q u o tid ie n d es fem m e s« . U zevši u o b zir da n a vedene d je la tn o sti n i u k o m s lu č a ju ne p r e d sta v lja ju m a r­ ginalne a k tiv n o s ti, ča k n iti u o k v ir im a č ita vo g fra n c u s k o g d ru štv a , za što s te se p r ilik o m p r e d sta v lja n ja p o slu žile je d n im o d elem en a ta » fe m in istič k o g fo lklora« k o je g s te iro n izira le u je d n o j o d d isk u sija ? JA C Q U E LIN E: To š to se p re d s ta v lja m o sa m o o so b n im im enim a n e čini m i se te k izrazom »fem in ističk o g fo lk lo ra« . J e r, fe m in istk in je u p rv o m re d u ip a k kažu sv o ja p re z im e n a ( .. .) d o k m i, n a p ro tiv , sm a ­ tra m o da a ko ne na v o d im o sv o ja p re z im e n a raz lo g to m e leži u č in je ­ nici što ih n iti n e m a m o , tj. im a m o ili p rez im e n a šeg o ca ili su p ru g a . S toga n iti ne na v o d im o n a š a p rez im e n a , n o n iti ih n e p o tra ž u je m o je r sm o sv je sn e d a je p rez im e p o p u t sim b o la za p o tis k iv a n je tije la . Da bi se čo v jek p re d s ta v io u n e k o m d ru š tv u v rlo se č e sto z a h tije v a ono š to se naziva o d re đ e n im id e n tite to m k o ji se p o v ezu je s p rezim en o m , a u s tv a ri je sta n o v ita v r s ta re g is tr a k o ja n e o b ja š n ja v a n išta životno. P IT A N JE : K o ja je uloga sp e c ifič n ih a k tiv n o s ti kao š to je izdavačka d je la tn o st, časopisi, i slič n o u b o rb i žena? JA C Q U E LIN E: Mi sm o u p rv o m r e d u žene p rip a d n ic e p o k re ta za o slo b o đ e n je žena. To je b itn o n a g la siti, j e r n iti u je d n o m tre n u tk u n i­ sm o b ile n iti ne želim o b iti izdavači, m i sm o žene u b o rb i i to o d s v ib n ja 1968. Y V ETTE : U loga s p o m e n u tih a k tiv n o s ti je h is to rijs k a . Iza n a s su gotovo č e tiri g o dine z a je d n ičk o g r a d a i s u s re ta g d je sm o se o k u p lja le u velikom b r o ju . Im a le sm o p r a k s u s u s re ta , d isk u s ija , r a d a . . . I vrlo sm o b rzo p o s ta le sv je s n e d a — a k o n e želim o d a sva ta o tk rić a k o ja p o m o ću n jih s tje č e m o b u d u k a p ita liz ira n a o d s tr a n e svih o n ih k o ji b i ih m ogli n a novo p r e k r o jiti p o svom n a h o đ e n ju , tj. a k o n ism o željele d a n a m se o tu đ e p lo d o v i n a šeg r a d a — v a lja lo je d a si sam e stv o rim o s re d s tv a za o b z n a n jiv a n je i o b ja v ljiv a n je sv o jih o tk rić a . To je, dakle, bio jed a n od razloga zbog k o jeg sm o p o čele m isliti o izd av ačk o j k ući k ao o r u ž ju b o rb e za to d a sa m e p re d s ta v im o p o k re t k o ji sa čin jav a m o . P IT A N JE : N ije ti o d lu č iti se za ta ka v n a čin b o rb e značilo u jed n o u la že n je u k o n k u r e n ts k u tr k u na k a p ita lis tič k o m tr ž iš tu s d ru g im izd a v a č k im ku ć a m a k o je iz isk lju č iv o k o m e r c ija ln ih razloga p rave p ro ­ fite na p u b lik a c ija m a » ženske p ro b le m a tik e« , k o je to isto tržište , zbog n jezin e h isto r ijs k e re leva n cije traži? Y V ETTE : M islim da je p o tre b n o o b r n u ti p ita n je ! K a d a sm o o sn o ­ vale izdavačku k u ć u to je za n a s b ilo o ru ž je b o rb e . N aim e, sve d o sa­ d a š n je b o rb e k o je su žene v odile u p o v ije s ti u k lju č iv ši i fem in istič k u b o rb u , n isu bile n ig d je zapisane! P a a k o n e želim o d a se b o rb a k o ja je 212 - argumenti

? f P ° .^ a 1968- izbriše- valjalo je osigurati sredstva da je zapišemo Uknjižim o u vrem enu š to se konkurencije tiče, mi se nismo situirale na kom ercijalnom polju već na polju politike. Velike izdavačke kuće koje su imale gotovo apsolutnu cenzuru nad rukopisim a žena prije stv aran ja naše kuće, rezonirale su u tržišnim kategorijam a. Mi smo n asuprot tome, otvorile pro sto r ženam a koji je do tada bio zabranjen! PITAN JE: Ne m islite li da jc za ciljeve borbe u ovom trenutku svejedno prom oviraju li se oni pom oću ženskih izdavačkih kuća ili pak p u tem velikih izdavača čiji su razlozi za objavljivanje daleko od ideo­ loških? JACQUELINE: Ne, m islim da je to od prijepornog značaja. Po što smo m aterijalisti znam o da sami uvjeti proizvodnje determ iniraju. To znači da ako proizvodiš u kapitalističkom sistem u proizvodnje ne proizvodiš isto kao i u kom unističkom . Dakle, pokušale smo — pola­ zeći od stvarne kolektivizacije sredstava i radne snage — stvoriti tak­ ve uvjete proizvodnje, moglo bi se reći sam oupravne, kom unističke, koji izlaze izvan kapitalizm a i izvan prostitucije. Činilo nam se bit­ nim napasti tvrđave ideološke rep rodukcije kao što su npr. škola, sveučilište, izdavačke d je la tn o s ti. . . PITAN JE: Im a m o pred sobom prim jera k vašeg m jesečnika »Zene u pokretu«. D ojam k o ji pruža izuzetno je luksuzan. Ne nadilaze li fini papir i sofisticirani način štam panja vaše financijske mogućnosti? JACQUELINE: To je zato što časopis radim o s ljubavlju! Stvar je u prijelom u, naslovnoj stranici u koloru! YVETTE: Jasno je da je za izdavanje takvog m jesečnika potrebno vrlo m nogo novaca. No, za sve je p o treb an novac, naročito u kapitali­ stičkom sistem u, gdje je to prva razina cenzure. Bitno je što se čini s novcem, kako se tra n sfo rm ira njegova cirkulacija m eđu ljudim a koji d jelu ju na određeni način. JACQUELINE: Mi sm o, 1972., kada se rodio pro jek t, započele ko lektivizacijom , tj. svaka je članica naše grupe nešto pridonijela. Pri­ m am o p retp late i m noge doprinose. No, ne živimo sam o od doprinosa. PITAN JE : S to biste mogle reći o odnosu vašeg m jesečnika namijenjenog ženama, s tradicionalnom nazovim o je tako, ženskom štam pom . Sve je očitija tendencija da su izrazito kom ercijalni magazini počeli pu­ blicirati tekstove ko ji na n eki način sije k u granu na ko jo j sjede. Oni na ograničenom prostoru u listu negiraju onu vrst svijesti koju još uvije k o b lik u ju na većem dijelu ostalog prostora. JACQUELINE: To je točno. Upravo nakon izdavanja prvog broja našeg m jesečnika p u b liciran je časopis koji su pokrenuli kapitalistički trustovi izdajući se za časopis koji rade žene za žene. No, ustvari se radi o p o k ušaju p re k ra ja n ja čitave borbe žena. Uopće su učestali slič ni pokušaji. N pr. ženam a se predlaže p o tp u n a integracija kako bi se zaustavila bo rb a koja je i borba žena i klasna borba, anti-im perijalistička borba, bo rb a za kom unizam . . . YVETTE: Na taj se način neke žene in teg riraju u sistem vlasti i ek sp lo a tira ju m asu ostalih. Tako kod ostalih žena funkcionira slika žene koja je u spjela — što je sam o po sebi skandal, to nije ono što želimo. Tim e se kod ostalih žena stv ara osjećaj krivice . . . PITAN JE : Iako je vaš časopis različit od ostalih ženskih časopisa on se obraća eksklu zivn o ženskim čitaocima. argumenti - 213

JA C Q U ELIN E: Ne sam o ženam a. M u šk arc i ne s u ra đ u ju u č aso p i­ su, ali p rim a m o n jih o v a p ism a i tek sto v e. U tim se te k sto v im a p o sta v ­ lja ju p ita n ja o s e k su a ln im raz lik a m a , i do p o s to ja n ja m je se čn ik a ta se p ita n ja n isu p o k re ta la , m ožda se o n a ne b i n iti m ogla p o s ta v i ti . . . P IT A N JE : U v ašem k o le k tiv u n e m a m u ška ra ca . Zašto? JA C Q U ELIN E: J e r su n a p rv o j sk u p š tin i fra n c u sk o g p o k re ta za o slo b o đ e n je žena bili p ris u tn i i m u šk a rc i. I desilo se d a su isk lju čiv o oni uzim ali rije č. To je d ru štv e n i o b ičaj! D ok su p ris u tn e žene tv rd ile ka k o neće sp re č a v a ti m u šk a rc e da govore, tre b a lo je d a i one stig n u na red . T akav je p o v ije sn i tre n u ta k i to ne zn ači da n ećem o ra d iti s m u šk a rc im a u d a to m m o m e n tu , no, za sa d a je p o tre b n o d a p ro n ađ e m o sve što v a lja reći, sve što je bilo p o tisk iv a n o tre b a izići na v id jelo . . . P IT A N JE : R e c ite n e što o p širn ije o p rin c ip im a d jelo v a n ja izd a va čke k u će »Des F em m es«. JA C Q U E LIN E: P o k re n u le sm o je p o s ta v lja ju ć i p o litič k o p ita n je : kakvu izdavačku ku ću želim o stv o riti? Ž elim o li tak v u izd av ačk u k uću k o ja bi, da ne b u d e p o p u t d ru g ih , m o ra la b iti od m a rg in aln o g z n ačaja — što će reći s m alim sre d s tv im a , m alim ra s p r o s tr a n je n je m , u m a­ lom ge tu č isto m od svake trgovine. Ili, p ak , želim o stv o riti n e što sn a ­ žno. S m a tra le sm o važnim da m no g o lju d i č ita te kn jig e. S to g a sm o se p rik lo n ile rje š e n ju da pro izv o d im o i o b ja v lju je m o u v elikim raz ­ m je rim a . P IT A N JE : Da li bi se m oglo reći da vas ta j p rin c ip m a so v n o sti izdvaja od većeg dije la ž e n sk ih g ru p a čija glasila im a ju v rlo m ale na­ klade a cije n e n isu baš niske? JA C Q U E LIN E: To je u n e p o s re d n o j vezi s p ita n je m ko m e se o b ra ­ ćam o. Ž elim o se o b ra ć a ti m asa m a žena, i sa m a n a š a p r a k s a n a s to ji b iti m asovna. Ne želim o se o b ra ć a ti m alo m b r o ju in ic ira n ih . P IT A N JE : K o je su d ire k tn e p o litič k e im p lik a c ije tog stava? Ne znači li to p rib liža v a n je r e fo r m is tič k im s tr u ja m a ? JA C Q U E LIN E: Pa i sa m a fra n c u s k a K P im a m aso v n u p ra k s u . Mogli bism o d isk u tir a ti o to m e g d je je n jez in rev izio n izam , no, i to tek s jed n o g vrlo rev o lu c io n a rn o g sta n o v išta . N o, n itk o se n ije k o m p ro m i­ tira o zbog m asovnog polazišta! ( .. .) Da to p o tk rije p im p rim je r o m p o litič k o g d je lo v a n ja k o je je neodvojivo od izdavačke d je la tn o s ti. G o d in e 1974. p risu stv o v a le sm o m e đ u n a ro d n o m s a jm u k n jig a u F ra n k fu rtu . T am o sm o d o zn ale d a je z a b ra n je n o o d rž a v a n je fem in istič k o g k o n g resa u Š p a n jo ls k o j, a n jeg o ­ va o rg a n iz a to ric a Lida P alcon u z a tv o ru . N a stav ile sm o se ras p itiv a ti, te sm o saznale da je Eva F o re st u z a tv o ru . N a s to ja le sm o d a se to ob zn an i u F ra n c u s k o j kak o bi bilo m o g u će n e što p o d u zeti, no, sve su novine o dbile n aša s a o p će n ja . T ak o je d o šlo do izlažen ja prvog, i to dvojezičnog fra n c u sk o -šp a n jo lsk o g b r o ja »Le q u o tid ie n d e s fem m es« o tom p ita n ju , da se pokaže š to se d o g a đ a u Š p a n jo ls k o j. T im e sm o in ic ira le o g ro m n e m a n ife s ta c ije so lid a rn o s ti s E v o m F o re st i n jezin im d rugovim a. T isuće žena m a n ife s tira lo je n a fra n c u sk o -šp a n jo lsk o j g ra ­ n ici što je u ro d ilo o s lo b a đ a n je m Eve F o re st. ( .. .) To će reći d a je naša izdavačka p ra k s a svaki p u t p o d re đ e n a p o litič k o j p rak si. Y V ETTE : Za nas je to značilo p r ije svega n a z n ač iti g d je je b o rb a žena u isto v rije m e a n tifa š is tič k a . R ad ile sm o n a to m e d a s k re n e m o p a ­ ž n ju na sve ono što fašizam znači u živ o tu žen a (u p riv a tn o m životu n p r. silovanje), a rtik u lira ti š to je fašiz am u sek su a ln o m životu. R a­ 214 - argumenti

zum jeti kako postoji uska povezanost fašizma države i fašizma u sva­ kodnevnom životu žene. JACQUELINE: Željela bih nešto reći o vrsti knjiga koje izdajemo. Izdajem o knjige koje govore o nekoj borbi, u najširem smislu. To mo­ že biti borba kao npr. svjedočanstvo o otporu Eve Forest, a može se raditi i o tekstovim a u kojim a se, govori o borbi u odnosu na jezik o radu na jeziku, čak i o poetici je r je poetika politizirana — to će reći pravo na užitak, na ekspresiju. PITANJE: Recite nam nešto o načinu organizacije vaših djelatnosti. YVETTE: Vrlo je važno naglasiti postignuti nivo sam oupravljanja. Kolektivizirale sm o sredstva kako ne bism o m orale ovisiti ni o kome, da se ne m oram o p ro stitu ira ti nikom e — nikakvoj vlasti, nikakvom g a z d i. . . Naš je radni doprinos plaćen, no, rad je kolektivan. Uz to postoji i dobrovoljni rad. JACQUELINE: Taj je rad isto tako dobro plaćen kao bilo gdje drugdje i to zato da ne m oram o ovisiti ni o k o m e . . . X X X

ALICE SCHWARZER pokretač je i izdavač, te jed n a od urednica zapadnonjem ačkog časopisa »Emma«, časopisa »za žene — od žena«, kako se sam naziva. U pitali sm o je: PITAN JE : Tko je, kada i zašto osnovao »Emmu«? ALICE S.: »Emma« postoji godinu i po dana, a razlog njenog po sto ja n ja je da je »Emma«, za razliku od ne malog b ro ja ostalih fem inističkih časopisa, plod na sto ja n ja profesionalnih novinara da kon­ k u rira ju ostalim velikim časopisim a — ženskim ili drugim . . . Jer, tre ­ ba razum jeti da postoje dvije vrste fem inističkih časopisa: Prva je ona koju »prodaju« fem inističke aktivnosti, a izrasla je iz fem inističkih g rupa različitih op red je lje n ja gdje je netko naprosto rekao: »Zašto da ne napravim o novine«?. To je jed an postupak. Drugi postupak, koji sm o i mi prihvatili, polazio je od toga da sm o novinarke, da imamo kvalifikacije, ali radim o u štam pi gdje nem am o nikakve moći, gdje je ­ dino uz m alo sreće i zahvaljujući ljubaznosti onih koji je im aju — a to su m uškarci, m ožem o m alo pisati. A kako je žensko pitanje tre­ nutno »u modi«, je r je po k ret uzeo m aha, a pokušava se usm jeriti tako da m u se dopusti da se pom alo izrazi i na taj se način opet in terp re­ tira. No, dobro znam da će to proći i m ada bism o sada imale stanovi­ tih m ogućnosti — im aju ih u na jm a n ju ruku »zvijezde« iz naših redova, kao npr. ja, to će proći. Je r nakon iskustava stečenih proteklih godina da gotovo niti jedna novinarka fem inistkinja nije imala m ogućnosti da piše tekstove koji se odnose na žene, s argum entom da ne može bili objektivna, sm atrale sm o nužnim stv o riti vlastite novine. Bile smo po­ sve m ala GRUPA — čak niti ne grupa u pravom sm islu riječi. Inicijativa je bila m oja, potražila sam i druge žene koje su o tome diskutirale. PITAN JE: A tko je osigurao početna sred stva ? ODGOVOR: Eto, vrlo interesan tn o pitanje. Kada smo počeli mi­ sliti o stv a ra n ju »Emme«, jasn o je da sm o poduzele konkretna istraži­ vanja o p reduvjetim a nužnim za taj poduhvat. Svi su nam govorili: »Vrlo ste naivne, zaista dirljivo, no nikom e to danas uz velike trustove s m ilionim a i m ilionim a i velikom reklam om ne uspijeva, a uostalom tre b a t će vam na jm a n je četiri m ilijuna m araka«. No, videći ostale male časopise ljevice, shvatile sm o da možemo u spjeti, ako budem o radile sve do izlaženja prvog b ro ja »Emme«, ako budem o zaista skrom nih zahtjeva što se tiče lokacije i slično, za razliku od ostalih časopisa koji argumenti - 215

o d m ah z a p o sje d a ju k a to v e i katove, se k re ta ric e i sve o stalo . Mi n ism o željele takvo što, te sm o s m a tra le da b ism o sa su m o m od d v ije sto tin e i p e d e se t tisu ć a m a ra k a — što i n ije m ali iznos — ali je o stv a riv , m ogle početi. N a p o č e tk u »Em m e« sve žene k o je su p a rtic ip ira le do ta d a su bile zaposlene. Sve sm o m i b ile žene bez s re d s ta v a (i j a p o tje č e m iz p r o ­ le te rsk e sre d in e ), to j e s t n ism o iz k ru g o v a p o v lašte n ih . D akle, sm a tra le sm o da je s 250.000 m a ra k a m ogu će p o četi. P o to m sm o, p o sre d stv o m jed n o g fem in istič k o g p riru č n ik a , u k o jem sa m i s a m a ta k o đ e r su d je lo ­ vala, u p u tile ap el za p re tp la te — p r ije n o š to je »Em m a« u o p ć e i p o s to ­ jala . D obile sm o o tp rilik e 5.000 p r e tp la ta — n e š to izv a n re d n o — to je za ista b ila p ra v a s o lid a rn o s t žena. To n a s je o p s k rb ilo o d re đ e n o m su ­ m om . D ruge su s u ra d n ic e d o d ale iznose — k ao n p r. 5.000 m a ra k a , 10.000 m ara k a , uzele su k r e d i t e . . . A j a sam im a la s re ć u d a je m o ja p o ­ s lje d n ja k n jig a b ila b e s ts e lle r, te sam p o lo žila 100.000 m ara k a . T ako sm o u sp je le i d a n a s su svi k o ji r a d e za »Em m u« p laćen i; n e p o s to ji više n e p la ć e n i r a d k o d »Em m e«. š to v iš e , d o b ro se p la ć a , j e r se rad i vrlo n a p o rn o i s m a tra m o to v rlo v ažn im , b u d u ć i d a s u žene d o v o ljn o rad ile n a d o b ro v o ljn o j osnovi, b e sp la tn o . D an as »Em m a« z a ra đ u je d o ­ voljno da se re p ro d u c ira , da s tv o ri slije d e ć i b r o j. To je i p rav e d n o . D a­ nas čak sm a tra m o da će m o žd a b iti i p o tre b n a p o n e k a s tra n ic a s re ­ klam om . P IT A N JE : »E m m a« je bila v e lik i u sp je h . P ro d a je se u 500.000 p ri­ m je ra ka . T k o č ita »E m m u « ? K o ja je n jezin a p o zic ija m e đ u o sta lim izd a n jim a e sta b lish m en ta ? ODGOVOR: T ko č ita »E m m u«!? D an as se tis k a 550.000 p rim je ra k a , od čega p ro d a m o 500.000 i s tim im a m o gotovo m ilio n č ita te ljic a , i či­ tala c a. O no što je z a ista divno, č im e sm o z a is ta p o stig le on o š to sm o h tje le, što sm o p riž e ljk iv ale , o č e m u sm o s a n ja le : r a s p o n je n a š ih č ita ­ laca veom a š iro k . O n ide o d a n g a ž ira n ih fe m in is tk in ja ili in te le k tu a lk i, sve do d o m ać ic a ili s e k re ta ric a , o d žen a u v elik im g rad o v im a do žena na selu, od ne m a lo g b r o ja v rlo m la d ih d je v o ja k a do p rilič n o s ta r ih žena. J a sn o , ne zn am o to čn o i d e fin itiv n o d a li su m o žd a u većoj m je ri z a stu p ­ lje n e već n a nek i n a č in » pokrenute« žene. To ćem o te k to č n ije doznati. Id u će g m je se ca ra d im o d u b lju a n a liz u n a š ih č ita te ljic a . N o, u k ra tk o m ožem o reći d a n a s č ita ju sve te žene i n e m ali b ro j m u šk a ra c a , m nogi n am od n jih pišu. Ne č ita ju n a s isk lju č iv o fe m in is tk in je , već sve te žene k o je o s je ć a ju n e k u n e lagodu, k o je zbog te n e lag o d e n e žele živ je ti na isti n ačin , k o ji sebi p o č in ju p o lak o , d o s ta p lah o , p o s ta v lja ti p ita n ja . P IT A N JE : K o ji je vaš o d n o s s fe m in is tič k o m šta m p o m ? ODGOVOR: Svo o sta lo fe m in istič k o n o v in stv o k o je p o s to ji u Sa­ veznoj R epublici N je m a č k o j d ru g a č ije g je k a ra k te ra , š to jo š n išta n e govori o v rije d n o sti. To b ih no v in stv o nazv ala »p araleln im « tisk o m , ko­ jeg rad e n e-profesionalci, a o b ra ć a se — č a k i n a jv eći o d n jih — isk lju ­ čivo fem in is tk in ja m a . D akle, lju d im a k o ji su u to k u , k o ji m isle isto . T a­ m o se vode d e b a te v iše-m an je in te rn o g k a ra k te ra , d a k le i tak v o n o v in ­ stvo im a važnu fu n k ciju . P IT A N JE : N isu li to m alo e k s k lu z iv is tič k e p o zicije? ODGOVOR: To je v rlo p e jo ra tiv n o reći. J a v je ru je m d a su o b je o ri­ je n ta c ije p o tre b n e . P o tre b n e su p u b lik a c ije u k o jim a se z a ista m oguće b a v iti svim e što n a s se tiče, a p o tre b n e su on e k o je o tv a r a ju p ita n ja . Š to se tiče n a š ih o d n o sa s o sta lo m fem in is tič k o m šta m p o m , m ožda z n a te da se i u fe m in istič k o m p o k r e tu ja v lja ju k o n flik ti. Čini m i se da je u ovom tre n u tk u fe m in istič k i p o k re t u k a p ita lis tič k im z e m lja m a u po m alo b o ln o m s ta n ju . J e r, u p rv im sm o g o d in am a b ile v rlo eu fo ričn e, 216 - argumenti

imale smo zajedničkog n eprijatelja v a n i. . . A sada, u dobroj ženskoj tradiciji događa nam se da se počinjem o m eđusobno mrziti. Jasno, to proizlazi iz naših političkih razm im oilaženja, koja su prisutna baš kao i na ljevici, koja također nije složna. Posve je slično s fem inistkinjam a. R azlikuju se po načinu djelovanja, čak i po vrstam a analize. S druge strane, postoji taj težak teret, to žensko nasljeđe koje je krivo da žene još ne posjeduju u dovoljnoj m jeri naviku da se konfrontiraju otvoreno, čak niti m eđu sobom. Stoga nam se događa da se sukobljavamo, a to nas p o g a đ a . . . Ne volimo o tome pričati, ne stoga da bism o nešto sakrile, već zato je r nas dira i zato što ne želimo da od toga ima koristi naš glavni neprijatelj. PITAN JE: Događaju li se ti su ko b i na osobnoj razini ili p a k ... ODGOVOR: To se na osobnom planu odvija samo u mom slučaju, je r eto im am nesreću . . . PITAN JE: Upravo sm o to h tjeli pitati. Kod nas se malo ili gotovo ništa ne zna o fem in izm u u Saveznoj Republici N jem ačkoj, o grupama i organizacijama. Čuli sm o sam o za jedno ime — Alice Schwarzer. ODGOVOR: To je ogrom an problem , kako za pokret, tako i za m ene osobno. Već sam sedam godina borbena fem inistkinja, a prije sam djelovala u F rancuskoj, gdje je izgrađen moj politički identitet. Od tamo potječem i tam o sam se uključila u francuski pokret i to objašnjava či­ njenicu da sam kao ličnost bila u nešto povoljnijem položaju od ostalih. Jer, stvari su se u N jem ačkoj pokrenule nešto kasnije. Uz to, ja sam novi­ n arka i počela sam bo rb u na svom terenu — kao autor, kao novinar. Započela sam više akcija, publicirala knjige — u prvom redu »Mala razlika — velike posljedice«, što je im alo spek tak u laran k arak ter, te po­ krenulo mnogo toga. Eto, i to se događa, povijesna slučajnost. No, to personaliziranje, koje postoji u nas, razbješnjava ne mali broj aktivist­ kinja — što ja posve razum ijem . No, tu ništa ne mogu. Štoviše, činim sve kako bih to izbjegla. Vrlo, vrlo rije tk o učinim nešto u javnosti. Go­ tovo nikada ne dajem intervjue. N astavljam raditi. Ali možda je stvar i u tom e što sam se nadala da će se u p o k retu u Njem ačkoj — a nadam se uskoro i na političkoj sceni — pojaviti i druge žene, da neću više biti sam a. Želim da se shvati k onk retn ije da se ne radi samo o jednoj osobi. M ada je u p ita n ju veliki p o k ret — ostaje da sam ja njegova personifikacija. M ožda je to m alo i p itan je tem peram enta, je r se Njemi­ cam a pom alo teško osloboditi k ru to sti ljevice na koju su bile ekstrem no fiksirane. Uz to, tu je nasljeđe fašizma, kojeg se valjalo osloboditi. Kod n a s je sve to nekako bolnije, nije — rekla bih — kao kod Talijanki ili F rancuskinja. Pored toga, im am o različitu trad iciju revolucionarne borbe od njih koje su jednog dana odlučile da krenu, te su se odmah počele izražavati na m nogo originalniji način. One se osjećaju mnogo legitim niie, m nogo opravdanije. Ako sada zaista želim analizirati uzroke Zbog kojih pred sta v lja m personilik aciju p o k reta, to je stoga što prva zbog kojih p redstavljam personifik aciju pokreta, to je stoga što prva in teresa da budem zvijezda. Radim svoj posao i sretn a sam ako je moj rad do b a r i otvara nove m ogućnosti. No, inače ne m arim za to. Teško je to o bjasniti, a ovdje ne m ožem o ići do k raja tog problem a. No, rezul­ ta t je da u Saveznoj Republici N jem ačkoj i u fem inističkoj sredini više nisam tako slobodna kao prije, više nisam jed n a poput drugih a to je grozno. P rem a vani, previše sam o dređena tom ulogom. Ja sam osoba k oia je u n e p restanoj evoluciji, nikada se nisam ponovila. I prem da je istina da se danas p rije svega borim za »žensku stvar«, život je mnogo kom pleksniji i ne volim da me red u ciraju do te m jere. X X X

argumenti - 217

P IT A N JE : Vas, Diana, p o z n a je m o kao k o a u to ra (uz S h e illu Alien), k n jig e » Seksualna podjela, d r u š tv e n i p ro c es i p ro m jen a « i kao jed n o g od organizatora k o n fe r e n c ije B r ita n s k o g so c io lo ško g d r u štv a p o svećen e se k s u a ln o j p o d jeli u d ru štv u . S o b ziro m da nas za n im a ju organizirani oblici d jelo v a n ja fe m in is tič k o g p o k r e ta — p o d je d n a k o v la stite i nove fo rm e u d ru živ a n ja i rada, kao i p ro b o j p o k r e ta i n jeg o vo d jelo v a n je u već p o s to je ć im in stitu c ija m a m o žd a b iste nas, na p o č e tk u razgovora, m ogli p o bliže u p o zn a ti s tim k a k o je d ošlo o d rža va n ja te ko n fe re n c ije . K a k o se B r ita n s k o so c io lo ško d r u š tv o o d lu čilo da je d n u sv o ju g o d išn ju ko n fe r e n c iju p o s v e ti te m i a k tu a ln o j u fe m in is tič k o m p o k retu , a n jezin u o rganizaciju p r e p u sti d v je m a fe m in is tk in ja m a ? ODGOVOR: DIANA LEONARD BA RK ER: Mi u E n g lesk o j im am o K o n fe re n c iju za n ac io n a ln o u je d in je n je , što zn ači d a se sve raz lič ite gru p e iz ra z n ih g rad o v a — s o c ija lističk e fem in is tk in je , ra d ik a ln e fe m i­ n istk in je i f e m in is tk in je d ru g ih u s m je re n ja — s a s ta ju je d n o m g o d išn je na sre d iš n jo j k o n fe re n c iji i čini mi se d a je u p ra v o 1973. n a to j k o n fe ­ re n c iji p red lo ž e n o d a o d ržim o p o s e b a n s k u p p o sv e će n m o g u ćn o stim a u v o đ e n ja že n sk ih s tu d ija u sk lo p u v iso k o šk o lsk ih u sta n o v a . V elik b ro j žena u o k v iru p o k r e ta su stu d e n tic e i on e su b ile s tv a rn o p o g o đ en e n e­ z n a tn im o b im o m k o jim su ž e n sk e s tu d ije ili sa m a č in je n ic a ž en a k ao n o ­ sioca d ru štv e n e ulo g e b ile z a n e m a re n e u p o v ije sti, filo zo fiji, p o litic i ili sociologiji. Mi sm o i o d rža li tu k o n fe re n c iju g d je se su sre o n iz raz lič itih g ru p a i ra z m ije n io in fo rm a c ije o p rim je re n o j o rg an iz a ciji ž e n sk ih s tu d ija u sk lo p u v iso k o šk o lsk ih u sta n o v a . O to m e će H ele više g o voriti. S tv a ri su se d a lje sa m e o d v ija le. N a n a šo j su se k o n fe re n c iji sk u p lja le g ru p e za is tra ž iv a n ja iz so cio lo g ije p o ro d ic e , a B rita n s k o je so cio lo šk o d ru štv o o d lu čilo u to v rije m e d a sv o ju g o d išn ju k o n fe re n c iju p o sv e ti o p ć e n ito te m i p o ro d ic e . J a sam u so cio lo š­ koj p ro fe s iji z n a n stv e n i a s is te n t, ta k o d a su pozv ali jo š je d n u žen u k o ja je p ro fe so r. N as d v ije sm o se složile d a o rg a n iz ira m o k o n fe re n c iju , ali sm o p red lo ž ile p ro m je n u tem e. N aim e, u p o s lje d n je v rije m e n ije bilo d ovo ljn o zanim ljiv o g i v rije d n o g m a te rija la po sv ećen o g p ro u č a v a n ju p o ro d ic e u d ru g im vidovim a, o sim fem in istič k o g . S o cio lo g ija je p o ro ­ dice b ila d o sa d n a, k o n v e n c io n a ln a, n a s to ja la je z a d rž a ti s ta tu s qu o . Ali, p ris tiz a lo je m nogo za n im ljiv o g m a te rija la i m i sm o p red lo ž ile d a tem a b u d e » seksualna p o d je la u d ru štv u « . U p o č e tk u n a m to n ije izgledalo k a o p ro b le m , j e r su do ta d a bile o rg a n iz ira n e k o n fe re n c ije B rita n sk o g s ociološkog d ru š tv a o raz lič itim v rsta m a p o d je la u d ru štv u — k lasn im , ra s n im i slično. Ali, ip ak sm o isk u sili p rilič n o p ro b le m a d o k n aš p rije d ­ log n ije p rih v a ć e n . D jelo m ičn o je to b ilo je d n o s ta v n o p o d sm je h iv a n je s am oj ideji da se tre b a b a v iti ženam a. Mi sm o u p o rn o p o n a v lja le d a se ono što ra d im o — a bile sm o o b je fe m in is tk in je — tiče s e k su a ln e p o ­ d jele u d ru štv u i da se tom p ro b le m a tik o m k a n im o b a v iti iz so cio lo šk e p e rsp e k tiv e . Ali da s k ra tim o — u s p je li sm o o d rž a ti k o n fe re n c iju , te godine u Š k o tsk o j. Iz n u ž n o sti, ali i iz p o litič k o g p rin c ip a — m i sm o o k u p ili velik b ro j lju d i ko ji n isu b ili u k lasič n o m sm islu ak a d em sk i o b razo v an i sociolozi. M nogi n isu opće n iti b ili sociolozi — već p o v je s n i­ č ari, lite ra ti, a n tro p o lo zi ili iz s ro d n ih d isc ip lin a . Ali, m i sm o ta k o đ e r o k u p ile lju d e , k o ji u o p ć e n isu im a li a k a d e m s k ih titu la , a p so lv e n te ili s tu d e n te , k o jim a u p rav ilu n ije d o p u š te n o d a izlažu. T ak o sm o se m i ta k o đ e r zalagali za a n tih ije r a r h ijs k i p rin c ip ž en sk o g p o k re ta . P IT A N JE : Da li su na to j k o n fe r e n c iji su d je lo v a li i m u šk a rc i? ODGOVOR: Da, n a ra v n o . I m u šk a rc i su član o v i B rita n s k o g so cio lo š­ kog d ru štv a . Mi sm o izdali — što n ije u o b ič a je n o — o p ć i poziv svim a k o ji s u z a in te re s ira n i za istu p d a d o đ u . P rije se dolazilo isk lju č iv o n a poziv. Do sta n o v ito g s tu p n ja d o n ije li sm o n a še rad o v e, k o je sm o dobili 218 • argumenti

kao aktiv ženskog pokreta. U većoj m jeri žene su bile referenti, je r žene i jesu zainteresiranije za seksualnu podjelu u društvu. Ali, i pored toga bilo je tek 60 posto referata koje su podnijele žene. U drugoj prilici našli bism o 75 posto izlaganja koja podnose m uškarci. I tako smo održali konferenciju. Čini mi se da je bila čak izuzetno uspješna, djelo­ m ično stoga što je atm osfera bila mnogo politički inform iranija. Ljudi n isu dolazili tek da bi održali svoje akadem sko izlaganje o određenom predm etu, već se govorilo o tem i koja im je bila osobno i politički bli­ ska. Jer, mi ne dijelim o osobno od političkog. Dobili smo 40 radova. PITAN JE: I Vaša je knjiga »Seksualna podjela, društveni proces i prom jena«, odatle proizašla. Tu se javlja pitanje o novom organizacij­ skom i financijskom problem u — kako izdati fem in ističku knjigu? Da li je lako naći izdavača ili osnovati vlastito izdavačko poduzeće? Kako se sa svojim djelom probiti na kom ercijalno treiište? ODGOVOR: U stvari, mi smo izdali dvije knjige. Jedna se zove »Seksualna podjela, društveni proces i prom jena«, a druga »Zavisnost i eksploatacija u rad u i braku«. Nije bilo problem a oko štam panja naše prve knjige, je r B ritansko sociološko društvo ima ugovor s kom ercijal­ nim izdavačem, koji izdaje izlaganja s pojedinih skupova. Već su izašle knjige o klasnim i rasnim podjelam a u društvu, te o sociologiji obrazo­ vanja. Ali, naš je izdavač uskoro, u doba ogrom ne krize engleskog izdavalaštva — 1975/76, došao u veliku ekonom sku krizu. Tako smo za drugu knjigu — a bili sm o već dovoljno poznati — našli drugog izdavača. Jer ženski je pokret i fem inizam danas u stvari tem a s dobrom prođom na tržištu. Čak bi se moglo reći — a to posebice važi za Ameriku — da postoji višak izdavača koji žele izdavati knjige o ženama. Sa svoje stran e to rezultira štam panjem nekih ne baš b riljan tn ih knjiga, upravo zbog poplave m aterijala. Čini se da su n aše knjige dobre stoga što su bazirane isključivo na dijelovim a raznih istraživanja, koje su ljudi dije­ lom i radili znajući za našu konferenciju. Osim toga, radilo se pretežno o m ladim ljudim a, aktivno uključenim u istraživanja kojim a su se bavili. PITAN JE: U redu, čuli sm o kako je organizirana konferencija o seksualnoj podjeli u d ruštvu i kako je došlo do izdavanja vaših dviju knjiga. U k o jim se još pravcim a razvija vaša a ktivnost u okviru ženskog pokreta? ODGOVOR: Da, to je m oja povezanost s tim dvjem a, može se reći, akadem skim knjigam a. T akođer sam uključena u »Centar za ženska istraživanja i dokum entaciju«. Riječ je o tom e da se našla grupa žena koje su željele osnovati knjižnicu, sakupiti fem inističke, ali i antifem i­ nističke knjige — posebice od grupa poput rim okatoličke crkve ili onih koje aktivno agitira ju protiv ab o rtu sa. U našem društvu postoje stalni pokušaji da se obrne zakon o ab o rtu su . Tako mi skupljam o femi­ nistički i antifem inistički m aterijal, ali tak o đ er i inform acije o sadaš­ njem ženskom pokretu. J e r sve one knjižnice, koje je osnovao stari sufratžetski pokret, prestale su u 30-tim i 40-tim godinam a skupljati m aterijal o ženam a. S kupljam o i sto tin e bedževa, pisam a, postera, pam ­ fleta, koji sačinjavaju m ate rijal kojim ženski p o k ret danas razm jenjuje poruke. U početku sm o vrlo jeftin o iznajm ili tek jed n u sobu, a grupa žena je, radeći pola radnog vrem ena, vodila c en tar i skupljala p retplate. Jer, ljudi se učlane u naš c e n ta r i tim e redovno dobivaju pism o s novo­ stim a i m ogu up o treb ljav ati knjižnicu. U reg istru koji smo napravili nalaze se sva istraživanja koja se vrše ili su već napravljena u vezi seksualne podjele u dru štv u i uopće u vezi sa seksualnošću imamo tako i dosta istraživanja o hom oseksualcim a. Nakon dužeg vrem ena, danas im am o sedam sto tin a pretp latn ik a i možemo b iti rentabilni, to argumenti • 219

je s t izaći na k ra j s novcem k oji d o b ije m o od p re tp la te . Iz n e n a d a sm o počeli dobiv ati novac od raz n ih d o b ro tv o rn ih o rg an iz a cija i o sig u ra li sm o b u d u ć n o s t za dvije n a re d n e go d in e — s d v ije žene sta ln o zap o slen e s pola rad n o g vrem ena. P IT A N JE : K o lik o iznosi u č la n je n je u vaš centar, da li i k o lik o na­ p la ću je te p o sred o v a n ja i in fo rm a c ije v a šim č la n o vim a i o n im a k o ji to nisu, š to u stv a ri d o b iva ju vaši p re tp la tn ic i? ODGOVOR: N a jp rije što p re tp la tn ic i d o b iju — to je red o v n o p ism o s nov o stim a, ko je s a d rž i m n o štv o in fo rm a c ija . Članovi se m ogu zatim k o ris titi na šo m kn již n ico m , p o su đ iv a ti k n jig e, p re g le d a ti re g is ta r is tr a ­ živanja. O naj tk o želi u p isa ti kolegij ž e n sk ih s tu d ija n a n e k o j v isoko­ ško lsk o j usta n o v i, m ože se po slu ž iti n a šo m listo m sv ih ž e n sk ih s tu d ija . O dgovaram o ta k o đ e r na m n o štv o p ita n ja — sve o d u č e n ik a k o ji traže lite ra tu ru d a bi pisa li o n ekoj tem i do a m e rič k ih žen a k o je zan im a s ta n je engleskog ženskog p o k re ta . N aš je c e n ta r ta k o đ e r o tv o re n i za žene, ali ga vodi k olektiv, koji se s a sto ji sa m o o d žena, k o je sebe sm a ­ t ra ju č v rsto m fem in istič k o m g ru p o m — ali n i n a k o ji d ru g i n a č in p o li­ tič k i obaveznom . O tv o ren je svako m e. F em in izam je p o sta o z a n im ljiv fen o m en , p a n as d o s ta tra ž e i tele v iz ija i rad io . R azg ran ali sm o siste m p ovezivanja je d n ih lju d i s d ru g im a . Da li n a p la ć u je m o sv o je u slu g e? To ovisi. Ako je u p ita n ju telev izija, n jim a n a p la tim o in fo rm a c iju . In ač e , č la n a rin a iznosi 5 fu n ti, ali m ože se u č la n iti i s b ilo k o jo m su m o m novca. Oni ko ji m ogu d a ju više, a s iro m a š n i ne p la te gotovo n išta . S tv a r je u to m e da je k o d n as sve d o s tu p n o svim a. T ražim o od članova d a d o p rin e s u k o liko sa svo je s tr a n e m o g u p rid o n ije ti. P IT A N JE : P arven A d a m s, s o b z ir o m na vaše v iše g o d išn je isk u s tv o predavača na ž e n s k im s tu d ijim a , ra zg o vo r b ism o m o g li za p o č eti up ra vo s p r o b le m im a i p ita n jim a k o ja p o sta v lja org a n iza cija jed n o g ko leg ija za že n sk i stu d ij? ODGOVOR: PA RVEN ADAMS. Čini m i se d a su a m e rič k e žene bile te koje su uvele id e ju o o r g a n iz ira n ju s tu d ija o že n am a u c ije lim S je ­ d in je n im D ržavam a A m erike, p o d je d n a k o n a sv e u čilištim a k ao i n a r a ­ z n im koledžim a, i tek m nogo k a s n ije tak v i se s tu d iji u v o d e i u B rita n iji. J a o sobno tije k o m p o s lje d n jih o sa m g o d in a p re d a je m žen sk e stu d ije , i m islim d a je to d jelo m ic e u vezi s č in je n ic o m š to sam im a la je d n o g a m e ­ rič k o g p ro fe s o ra koji m i je rek a o : »sam o n a p rije d , o v d je n e m a ničeg pogrešnog«. No, izgleda m i da je opći o tp o r ž e n sk im s tu d ija m a u B rita ­ n iji zasn o v an n a u v je r e n ju d a žen sk o tije lo n ije n iš ta d ru g o d o li p o ­ seb n o p o glavlje u so c io lo šk im ili p sih o lo šk im k n jig a m a po sv ećen im že n am a . O no što nas n a p o se m o ra z a n im a ti u žen sk im s tu d ija m a , to je u te m e lje n je je d n e fe m in is tič k e te o rije . Čini m i se d a ta fem in istič k a te o rija ne m ože je d n o s ta v n o b iti p re u z e ta ni o d je d n e m e đ u z a in te re s i­ r a n im d isc ip lin a m a . T ako je p rv a s tv a r k o ju v a lja im a ti n a u m u , ak o z a p o č in je te že n sk im p ro u č a v a n je m , to d a se n jim a ne m o žete b a v iti isk lju č iv o k ao sociolog, psiholog, b io lo g i to m e slično. G ra đ a k o jo m se b a v ite i n a ra v p ita n ja k o je p o s ta v lja te n u ž n o p rela z e in te rd is c ip lin a rn e m eđe. U C a m b rid g e u p o s to ji je d a n k o lek tiv n o v o đ en žen sk i kolegij i žene k o je ga vode su očile su se s ovim p ro b le m o m . P IT A N JE : M ožete li nas k o n k r e tn o u p o z n a ti s tim e k a k o teče jed a n že n sk i kolegij, u z m im o p r im je r ic e o n a j k o ji V i v o d ite? ODGOVOR: Svoj kolegij ja naziv am te o rijs k im ko leg ijem , i p rav im raz lik u izm eđu te o rijs k o g i a k a d em sk o g . Izg led a m i d a tre b a o d a b ra ti te o rije k o jim a će te se b a v iti, p a č a k i o n d a k a d a s p ra m n jih k a n ite zau­ zeti i k ritič k i stav. D vije glavne te o rijs k e tv o rb e k o jim a se ja zan im am 220 • argumenti

jesu Freud i Marx. Zašto baš njih dvojica? Čini m i se da su baš oni imali stanovit nazor individue ili subjekta, koji je pretpostavljao da taj pojedinac ne zivi u vakuum u, ili da je prispio na svijet s prirođenim m ogućnostim a i sposobnostim a, već naprotiv da ti subjekti žive u odre­ đenim društvenim uvjetim a. To je posve jasno u pogledu Marxa ali također i u Freudovu slučaju, jer, prem da se nem oram o složiti, ili 'm o­ ram o čak biti žalosni oko mnogo toga što je on izrekao, ne možemo zatajiti činjenicu da se on bavio onim što ja nazivam »konstrukcijom žene«. U jednoj dugoj debati s nekim analitičarem krajem dvadesetih godina, kada je dotični ustvrdio »žena se rađa«, Freud ga je prekinuo: »Ne, ženom se postaje«. Mi sada u stvari raspravljam o o konstrukcijam a m uškosti i ženskosti. PITANJE: Pa, kako to pobliže izgleda? ODGOVOR: Postoje dva glavna područja. Ako uzmete Marxa i rela­ cije fem inističkog pisanja o njem u, m islim da valja reći dvije stvari — prvo da je Marxov nauk o ideologiji sam o preuzet bez propitivanja. Ta­ kav dojam stječem na tem elju većine tekstova. Drugo što valja reći jest to da je jed n a grupa žena pokušala raditi na problem u »rada žene u kući«, što je, m islim , pravilno, no ja to ne držim ključnim proble­ m om ženskog pokreta. Ali, one su na početku, ima tom e nekoliko godi­ na, pravile čitave teorije izgrađene na tome, pokušavale uvesti žene kao sadržaj ove tem e i na n jih izravno prim ijeniti Maxove kategorije. Mislim osobno d a je to nemoguće, i tako se to pretvorilo u neku vrstu začaranog kruga. Sto se tiče nauka o ideologiji, izgleda mi da uistinu nije obrađen na pravi način. Postoji zam ašan naglasak na ekonom iji kao onoj koja je nadređena ljudskoj svijesti i odgovornoj za ono što su ljudi postali. Ja, pak, m islim da je potreb n o obuhvatiti još čitav niz područja k o ja oblikuju individuu, a ne isključivo ekonom ske odnose. Ovo bi, prem a m ojem m išljenju, trebala obrađivati fem inistička teorija. PITAN JE : Poznato nam je da ste angažirani oko izdavanja novog teorijskog fem inističkog časopisa, nazvanog »M/F«, »masculin-feminin«. K ako je pokren u t ovaj časopis? ODGOVOR: Zaista sam sada, zajedno s jednom grupom žena, zau­ zeta izdavanjem tog časopisa, koji je dosad izišao tek u dva broja. Poti­ caj za njegovo izdavanje došao je iz dva izvora: jed an od njih držim da je oskudica teorijskog m aterijala u kolegijim a za ženska proučava­ n ja, koji u stvari p red sta v lja ju polaznu točku istraživanja i teorije za p okret. Drugi poticaj sastoji se u tom e da su tri žene, što su počele izdavati časopis surađivale godinam a u Lakanovoj radnoj grupi. Lakan je, trebam li to objašnjavati, francuski psihoanalitičar, koji je po­ slje d n ja dva desetljeća, kako on to tum ači, radio na novom tum ačenju Freudovog djela, oslobađajući ga svih m ogućih biologijskih determ inanti i čineći ga još više teorijom kon stru k cije subjekta. U neku ruku, za­ pravo, mi nism o znali što da radim o s časopisom kada je počeo izlaziti, i prvi je broj na stan o v it način rezu ltat našeg rad a u radnim grupam a, ali m u je m anjkala čvrsta sadržajn a koncepcija. Jedina stv ar koja je, izgleda mi, bila jedinstvena u čitavom b roju, bila je n apad na ideju nečeg što bih nazvala esencijalizm om . A to je biologijska teorija, prem a kojoj postoji jed n a esencijalna žena, esencijalno žensko tijelo ili esen­ cijalni ženski jezik, esencijalna ženska kultura. Prvi je broj našeg časo­ pisa uistin u vrlo konzistentno napao to stajalište. Ali, ne sviđa mi se ideja što ste je i ovdje nabacili, naim e to da nas sm atrate teorijskim časopisom , je r ipak sm o pokrenule neke stvari. argumenti - 221

P IT A N JE : P rid je v » teorijski« o d n o sio se na p re ze n ta c iju teksto va , tira ž i to m e slično. K a k o izlazite na k ra j u fin a n c ijs k o m sm islu , u k o jo j se na k la d i p ro d a je »M /F«? ODGOVOR: N a k la d a p rvog b r o ja izn o sila je 2500 p rim je ra k a , i taj b ro j je ra s p ro d a n . P re te ž n o u E n g le sk o j, n e što u A m erici, ali n išta od toga n ije ra s p a č a n o u E v ro p i. H tje la b ih n a s ta v iti u vezi s d ru g im b ro ­ je m časopisa. P re m d a je i o n te o rijs k i k a k o sm o p rim a li ili p isali tek ­ stove za njeg a, p o s ta ja lo je sve ja s n ije d a su p ita n ja k o ja o n p o s ta v lja u s u p ro tn o s ti s k o n k re tn im u s m je re n je m žen sk e p o litik e . N av est ću sam o je d a n p rim je r, d a b u d e o č ito o n o o č e m u g o v o rim i zbog čega sm a tra m da je te o rijs k o u o b lič e n je to lik o p o tre b n o že n sk o m p o k re tu . U zm ite, p rim je ric e , p o b a č aj — n a ovom sm o sk u p u ču li d a žene u Ju g o slav iji n e m a ju z a k o n sk ih p ro b le m a o k o n jeg a. N ip o što n ije ta k o u E n g lesk o j. Mi ne m ožem o p o b a c iti slo bodno, n a v la s titi z a h tje v , nego n am je p o ­ tre b n a p riv o la dvojice lije čn ik a , i to č a k u vrlo ra n o m ra z d o b lju tru d ­ noće. U p o d ru č jim a p o p u t L on d o n a to je lak še p o stić i, u p o d ru č jim a p o p u t, uzm im o, B irm in g h a m a , to id e već teže. To ovisi o p o litic i i nazo­ rim a lije čn ik a . Ali z a h tje v za slo b o d n im o d lu čiv a n je m u p rv a č e tiri m je ­ se c a ne p re d s ta v lja p ra v u te m u ovog b ro ja . O no čim e se o d ista bav im o je s te to d a li žena m ože slo b o d n o d o n ije ti o d lu k u sve do p o slje d n je g tre n u tk a , želi li o n a p o b a č aj ili ne. S lo g an p o d k o jim je c ije la k a m p a ­ n ja v o đena b io je »Ženino p ra v o n a izbor«. J a s to jim iza ovog slogana, a ono o čem u b ih ra s p ra v lja la je s t to d a slogan, u zet sam p o sebi n ik o ­ m e ne k a z u je k ak v a se k a m p a n ja vodi, ili k akovi su z a h tje v i u p ita n ju . J e r, za n e k e žene p rav o n a izb o r m ože z n a čiti tr i m je se ca , za d ru g e č e tiri, a za n ek e i devet. A slogan to ne p o ja š n ja v a . T ak o se čini da stav lije čn ik a , te o rijs k o z n a n je i p o z n a v an je z a k o n a p o s ta je k lju č n im p itap je m a k tu a ln e k a m p a n je u p ra k s i ž en sk o g p o k re ta . Oni su n e ra z d v o jn i. J e r, k a d a lju d i kažu da im n ije p o tre b n a te o rija , u ra s p ra v i izađe na y id jelo da je oni već im a ju , o n a je sa m o im p lic itn a . U srd n o se n a d a m da će se n a š p rv i p o k u ša j d a n ek e s tv a ri u č in im o re le v a n tn im za fem i­ niza m , u istin u i n a s ta v iti i p o s ta ti sve o č itijim u sv o jo j n a m je ri. P IT A N JE : U vođenje ž e n sk ih p ro u č a va n ja u re d o vn u ili fa k u lta tiv n u na sta vu v is o k o š k o ls k ih usta n o va , ili p a k p o k r e ta n je teo r ijs k o g časopisa sv o je v r sta n je način u k lju č iv a n ja fe m in iz m a u o k v ir e već p o sto je ć ih i d o b ro u h o d a n ih g ra đ a n skih ustanova . K a k v i se o v d je o d n o si p o ja v lju ju ? Da li se fem iniza.m m o žd a in stitu c io n a lizira , ili se in stitu c ije p a k bore p r o tiv fe m in iz m a k o ji n a stu p a s ra zlič itih p o zicija , a n tih ije r a r h ijs k i, uv o d e ći k o le k tiv a n rad i tražeći nova v iđ e n ja že n in e uloge u d r u š tv u i po v ije sti? ODGOVOR: P rije n o š to odgo v o rim n a ovo p ita n je , jo š sam o je d n a stv a r. N aim e, ž e ljela b ih re ć i d a k o leg iji za ž e n sk a p ro u č a v a n ja k a tk a d a izisk u ju , a zacijelo b i tre b a li, d ru g i k o n te k s t sv eu čilišta. J e r, oni su m u ltid iscip lin a n n i, povezani su s p o litik o m i n u žn o m o ra ju b iti takvi, raz lič iti od o s ta lih a k a d e m s k ih k o leg ija, a k o žele u o p će im a ti n ek akvog sm isla ili u č in k a . P ita n je o to m e k a k o n a š ča so p is p o g ađ a d ru g e in sti­ tu cije, m alo je teže p ita n je . N e z n a m o ni to k ak o o n p o g a đ a žen sk i p o ­ k re t. N a d a m o se da ćem o u s p je ti p o z v a ti žene na n ek i o b lik polu-sam osta ln o g ra d a , i to one k o je za o n a j te o rijs k i ra d k a k a v p ru ž a »Masculin /fe m in i« im a ju in te re s a , ta k o d a b i sm o b ile s n jim a u vezi. To je bu d u ć n o s t, ali to će se zbiti. O no što b ism o sa d a željele, to je da b u d e ­ m o n ek a v rst p o s re d o v a n ja u je d n o j p o se b n o j s tr u ji so c ija lističk o g p o ­ k re ta u E n g lesk o j, k o ja se naziva s o c ija listič k im fem in izm o m . P o slje d ­ nje što b ih k azala o n a š e m ča so p isu o d n o si se n a v aše p ita n je u vezi s p o k re ta n je m , te h n ik o m f in a n c ira n ja itd . S am e sm o o sn o v ale »Masculin /F e m in in « , n a p ro s to obilazeći lju d e i m oleći ih za p rilo g e. I oni su da222 - argumenti

vah. Svatko koga smo poznavali, svatko tko je stalno zaposlen Tražili sm o deset funti. Netko nam je dao pedeset, jedan čak stotinu, neki pak m anje, koje su potpuno pokrile troškove prvog broja, a njegovom pro­ dajom osigurali smo izlazak i drugog. PITANJE: Helen R oberts vezana je uz ženska proučavanja gotovo od prvog trenutka kako su se ona pojavila u Engleskoj. Helen, vi ste i sada aktivni, i predajete na Sveučilištu u Bradfordu. Kako su izgledali počeci ženskih studija u Engleskoj? ODGOVOR: HELEN ROBERTS: Nije bilo mnogo organiziranih studija u Engleskoj p rije one dvije konferencije o kojim a vam je već govorila Diana, naim e one ženske nacionalne konferencije i skupa britanskog sociološkog društva. Prije nekih osam godina imali smo valj­ da jedan ili dva studija. Bile su aktivne i žene u nekim institucijam a, no one su svoje kolegije vodile prekovrem eno, nakon ostalih dužnsti u okviru fakulteta, i to nije spadalo u njihov redovan posao, u nešto čime se zaslužuje plaća. Ta su proučavanja ponekad vadili i ljudi, sa stanovišta sveučilišta vrlo m arginalni, poput postdiplom aca, ili asistenata. Tek odnedavno ženske stu d ije p red aju oni koji su nam ješteni upravo zbog njihovih istraživanja na pod ru čju razlika i odnosa između m uškog i ženskog roda. M islim da je početni problem sa ženskim studijem bio problem literature. K vantitativno gledano, danas ovo pre­ staje biti problem om , i sve je više literatu re, m eđutim ostaju još kva­ litativni problem i, vrste literatu re koja je potrebna takvom tipu stu­ dija. Većina postojećih ženskih stu d ija bavi se h um anitarnim i d ru­ štvenim znanostim a. Ne mogu se sjetiti prirodoznanstveno o rijen tira­ nog studija, iako m ožda neki od njih i postoji, s obzirom na to da ima žena koje rade u n u ta r p rirodnih znanosti ili su one predm et njihova interesa. Diana je spom enula C entar za ženska istraživanja i dokum en­ taciju, i njihov registar, koji obuhvaća postojeće ženske studije. No, to su stu d iji što postoje n a razini fakulteta, kao dio stjecan ja akadem skog stupnja, ali osim n jih postoje i stu d iji što ih pruža Društvo za obrazo­ vanje radnika, zatim na razini koledža, u školam a, u stvari ima ih na svim razinam a obrazovanja. PITAN JE: Vi ste predavač za ženske stu d ije na fa ku ltetu u Brad­ fordu? ODGOVOR: Na B radfordu, gdje ja predajem , ne volimo to nazivati ženskim studijem . V oditelj odjela gdje ja predajem jedna je žena što je zajedno s Dianom organizirala konferenciju, nazvanu: »Seksualne po­ djele u društvu«. Tako mi želimo usredotočiti svoju pažnju na žene, no sasvim određeno na problem razlika m eđu spolovima i njihovih od­ nosa. Ovdje se ponovno pojavljuje problem literatu re. Iako je o žena­ m a do danas napisano dosta toga, m an jk a nam lite ra tu ra o m uškarci­ ma, ne računajući na onu postojeću što ne zadovoljava nove kriterije. Recimo, problem kojeg sm o imali ovdje u Beogradu, kada je jedan m uškarac uzeo riječ, da u ženskoj sekciji govori o problem im a žena u Jugoslaviji. Bilo bi korisnije da je on, m uškarac, govorio o problem im a što ih sam im a u odnosu na žensku borbu. L iteratu ra je na ovom po­ d ru čju doista oskudna. PITAN JE : U kakvom su odnosu žen ski stu d iji spram ostalih fa ku l­ tetsk ih kolegija? K akvo je njihovo m jesto u sklo p u hijerarhijske orga­ nizacije viso ko ško lskih ustanova? ODGOVOR: Na tnekim su sveučilištim a ovi kolegiji dio stjecanja diplom e, naim e, ako ih upišete, ocjen ju je vas se i im ate godišnji ispit koji u tječe na vašu konačnu ocjenu. Tako je organizirano u Bradfordu, argumenti - 223

gd je ja d ržim n a sta v u . D ru g d je, p a k , ovo m o žd a im a više d o b ro v o ljan oblik, i lju d i n e m a ju isp ita n a k r a ju godine. O ba p ris tu p a im a ju svoje p re d n o s ti. Ako po lažete isp it i d o b ije te o c je n u , to zn ači d a s tu d e n ti dio svoje p a ž n je p o k la n ja ju kolegiju, k o ji će im n a k r a ju g o dine b iti p ri­ znat. U pravo na B ra d fo rd u tešk o je m n o g im s ta rijim s tu d e n tim a koji im a ju p o rod ice, u zeti jo š i d o d a tn i kolegij k o ji se slu žb en o n e p o tv rđ u je , ocjenom . S d ru g e s tra n e , u p rav o se u C am b rid g e u zb ilo to d a nek e žene, inače ak tiv n e fem in is tk in je , u o p će n isu b rin u le za to d a izađ u n a isp it i s te k n u d ip lo m u . Kolegij ko jeg ja vodim o tv o re n je i m u šk a rc im a i že­ n a m a p o d jed n a k o , a ta k o s to je s tv a ri i n a većini o s ta lih sv eu čilišta. Za­ pravo, bilo bi i zak o n sk i nem oguće z a tv o riti ga za m u šk a rc e. M oj je kolegij čak m alo i n e u o b ič a jen i, b u d u ć i d a većin u slu ša č a p r e d s ta v lja ju m u šk a rc i. R iječ je n a im e o teh n o lo šk o m fa k u lte tu , sa m n o štv o m m u ­ šk ih s tu d e n a ta , a k tiv n ih n a ljevici, k o ji su o d lu čili u p isa ti i m oj kole­ gij. To p o s ta v lja p re d a m e nove p ro b le m e. G dje, p rim je ric e , n a k o ju raz in u s ta v iti nivo k o legija? J e r im a ih što su a k tiv n i u žen sk o m p o ­ k r e tu god in am a, p o z n a ju lite ra tu ru i z n a ju š to se d o g ađ a. Im a , z atim , z n a ča jn a g ru p a m la d ih lju d i, a k tiv n ih u in te rn a c io n a ln o m so c ija liz m u , k o ji su d o b ro p o u čen i, v rlo u p u ć e n i u n e k u v rs ta p o p u la rn e ljevičarske lite ra tu re . Im a i o n ih k o ji ne z n a ju a p s o lu tn o n išta o p re d m e tu . To je v je ro ja tn o p ro b le m sa sv a k im k o leg ijem , ali se k o d ovog čini o š trije izraženim . Da li se p rila g o d iti lju d im a n a n a jv iše m s tu p n ju ili o n im a na n a jn iž e m ? D rugi je p ro b le m — k a k o o rg a n iz ira ti ko leg ij? J e ­ d a n je o d p rin c ip a ž e nskog p o k re ta d a n e m a n ik ak v o g vo đ e u n u ta r o rg an iz a cije, već da se s tv a ri o r g a n iz ira ju k o lek tiv n o . P re m d a sm o m i prav ili p o k u š a je da kolegij o rg a n iz ira m o k o lek tiv n o , u s tv a ri sm o b ili n e ra v n o p ra v n i. D je lo m ičn o sto g a š to sam j a p la ć e n a za ta j p o sao i velik dio m og v rem e n a odlazi n a istra ž iv a n ja i č ita n je m a te rija la s to g po­ d ru č ja , a s tu d e n ti im a ju jo š m n o štv o d ru g ih za d u že n ja . T aj se p ro b le m ja v lja ta k o đ e r i zbog tra d ic io n a ln e o rg an iz a cije sv eu čilišn o g siste m a i njegove o v isn o sti o a u to r ita r n o m o b raz o v a n ju . M islim d a s u n ek i o d s tu d e n a ta na la z ili p o tešk o ć e u s u d je lo v a n ju u to m k o leg iju k a d a je o d n jih oče k iv a n o d a s u d je lu ju k ao ra v n o p ra v n i su d io n ici. N ek i od n jih o k re n u li su se p re m a o b ra z o v a n ju odozgo, k a d a se o d p red a v a č a o č e k u je da b u d e na v rh u i o d a tle c rp i za n jih zn an je. P IT A N JE : K o lik o ta j k o le g ij m o že p r id o n ije ti stv a r a n ju nove k u l­ ture? Da li će ona, a k o se i stvara , b iti n u žn o m arginalna? K o je su in ­ ten c ije tog s tu d ija ? Da li se r a z lik u ju c iljev i ž e n sk ih s tu d ija na ra zn im razinam a obrazovanja? ODGOVOR: N aše s u in te n c ije v rlo sk ro m n e — p o d ići s v ije st m eđ u s tu d e n tim a o to m p ro b le m u . U to m su o p seg u n a še a m b ic ije bile vrlo og ran ič e n e. O ne n isu u s p je le z a d o v o ljiti sve in te re s e . T ak o su stu d e n ti počeli p ro p itiv a ti d ru g a p re d a v a n ja o s ta lih ko leg ija, p ita ti se z a što se u o b la s ti in d u s tr ijs k e sociologije, ili k o m p a ra tiv n e so cio lo g ije i so cio lo šk e teo rije n itk o n ije b av io ra z lik a m a m eđ u s p o lo v im a i n jih o v im od n o sim a. M islim da n a ra z lič itim ra z in a m a o b ra z o v a n ja žen sk e s tu d ije im a ju ra z lič ite a m b ic ije . L ok aln o D ru štv o za o b raz o v a n je r a d n ik a vodi k o le­ gij ž e n sk ih s tu d ija p o d nazivom »Nove m o g u ćn o sti za žene«. P o h a đ a ju ga p rete ž n o žene u k a s n ijim d v a d e se tim i r a n im trid e se tim g o d in am a, u d a te i s d jeco m . Cilj je n jih o v a s tu d ija — ne p o d iza ti n jih o v u sv ijest, već p o k u š a ti p ra k tič n o n e što uč in iti. T re b a im n e što p ru ž iti, p o što je veći dio živ o ta jo š p re d n jim a . Oni im a ju k o leg ije o p o litic i ili n a p r i­ m je r o psih o lo g iji, a žele v r a titi te žene u s iste m o b raz o v a n ja, u sv akom slu č a ju p ru ž iti im ša n su i o s p o so b iti ih d a se v rate , a k o to žele. V elik je in te re s za stu d ij »novih m o g u ćn o sti za žene«. P o sto je liste če k an ja .

224 - argumenti

kritička kartoteka

Čedom ir Vučković: NESVRSTANOST U MISLI I DELU TITA, Rad, Beograd, 1977, str. 175_________________ U sklopu prošlogodišnjih pro­ slava 40-te obljetnice dolaska Jo­ sipa Broza Tita na čelo KPJ i njegova 85-og rođendana be­ ogradsko izdavačko poduzeće »Rad« objavilo je rad m r Čedom ira Vučkovića pod naslovom »Nesvrstanost u misli i delu Ti­ ta«. Sam naslov obećavao je neo­ bično zanim ljivo, i nadaii 'smo se, nadahnuto, dobro štivo je r je riječ o vrlo zanim ljivoj i znan­ stveno još uvijek nedovoljno obrađenoj tem i. M eđutim, onaj tko je uspio 'knjigu dočitati do k raja, je r riječ je o knjizi koja je pisana izuzetno nečitko, osta­ je razočaran. Unatoč uloženom tru d u i poznavanju problem atike rad je ostao pom alo nedorečen, necjelovit, isprazan, suhoparan i nije uspio čitaocu učiniti bližom ulogu koju je Tito imao u kreira­ n ju politike nesvrstanosti, niti do sljedno pokazati kako se ideja nesvrstanosti razvijala u Titovoj teorijskoj viziji i praktičnoj dje­ latnosti. M jestim ice au to r čak za­ pada u svojevrstan dogm atizam , naročito na onim m jestim a gdje našu n e svrstanost izvodi kao od­ govor na p ritisk e SSSR i ostalih socijalističkih zem alja 1948. godi­ ne. S druge strane prem alo je na­ glašena nerazdvojna veza između sam osvojnosti naše revolucije, o p redjeljenja za sam oupravljanje i nesvrstanost i i njihove m eđu­ sobne povezanosti. No, pođim o od početka. Knjigo im a četiri dijela kao i uvodnu napom enu i zaključak. U uvodnoj napom eni doznajem o da je »po lažna osnova u ovom radu bilo ju goslovensko opredeljenje za soci­ jalizam i sam ostalni i specifični p ut u izgradnji dem okratskog i hum anog društva, oličenog u sa­ m oupravljanju« (5). Nešto dalje a u to r nas inform ira da »smo ta kode sam o delim ično koristili inostranu lite ra tu ru zato što je ona često kontradiktorna« (7), što kod svakog našeg čitaoca mo­ ra izazvati čuđenje. Poštujući kakve-takve principe znanstvenog rada neprihvatljiva je autorova teza da se bilo kojom lite ra tu ­

rom koristi djelom ično samo za­ to je r je — kontradiktorna. Bez obzira koliko literatura bila kon­ tradiktorna, ulogu predsjednika Tita u kreiranju politike nesvr­ stanosti dosta je teško um anjiti, a nemoguće negirati ili nipodišta vati. Cak i najgorljiviji protivnici politike nesvrstanosti i Tita i Ju­ goslavije p riznaju da je Titova uloga u pokretu nesvrstanih ze­ m alja od presudnog značaja. Tim više nam se čini autorov stav ne­ prihvatljiv. Prva glava rada posvećena je obradi pojm a i elem enata nesvr­ stanosti. U uvodnom dijelu prve glave a u to r konstatira: »Za dece­ niju i po postojanja, koja se na­ vršila 1976. godine, nesvrstanost je, delujući u teškim m eđunarod­ nim uslovima, izrasla u nezamenjivi činilac bez koga se ne mogu rešavati osnovni svetski proble­ mi« (11), zanem arujući tako, na samom početku, činjenicu da ne­ svrstanost nije nastala u hipu, već da politika nesvrstanosti ima svoje duboke društveno-historijske korijene iz kojih vuče po ri­ jeklo. Istina, au to r kasnije m je­ stim ično spom inje i te momente, p rvenstveno u dijelu pod naslo­ vom »Daleki začeci politike koja je prethodila organizovanoj borbi ugnjetenih naroda za nacionalno oslobođenje i za ravnopravne od­ nose u svetu«. Već na idućoj stranici au to r iz­ nosi također tvrd n ju koja je u n ajm an ju ruku dubiozna jer os­ tavlja m ogućnost dvojakog tum a­ čenja i daje velike m anevarske p ro sto re raznim protivnicim a po­ litike nesvrstavanja. Autor tvrdi: »Nesvrstanost je, u stvari, alter­ nativa blokovskoj podeli sveta i politici sile koja čini osnovno obeležje blokovskih grupacija«. (12) Pitam o se znači li to možda da eventualno ukidanje blokova znači i nestanak nesvrstane poli­ tike? Slijedi još jedna tvrdnja i p ro ­ pust autora. Da ne bih bio neko­ rektan navodim polovicu pasusa u kojem se kaže: »Pokret koji ima tako uzvišene ciljeve kao što su sloboda, sam ostalnost i eko­ nom ska i politička ravnopravnost sa takvim auto riteto m i revoluci­ onarnim i državničkim iskustvom kao što su Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru, Gamal Abdel Naargumenti - 227

ser, A hm ed S u k a rn o , iako je n a ­ ilazio n a m noge p re p re k e , bio je priv lačan , p r e svega, za novooslo­ bo đ e n e n a ro d e A frike, Azije i La­ tin sk e A m erike, ali i za o stale z em lje i n a ro d e k o jim a je sta lo do m ira i sa ra d n je« . (13) P ita n je je sam o z a što je a u to r isp u stio Kvarne N 'K ru m a h a , p re d s ta v n ik a A frike, č o vjeka k o ji je sav svoj život b io po sv etio b o rb i za p rav a c rn o g č o v je k a i za n e z av isn o st ne sam o svoje G ane nego svih ze­ m a lja sv ijeta. I n a k r a ju u vodnog d ije la a u ­ to r kaže: »Evo sa d a n e k ih te o rij­ sk ih p o jm o v a o n e sv rstan o sti« (13), a z a tim priv o d e ć i ta j o d je ­ lja k k r a j u n a sta v lja : »Sada dola­ zi n a re d o dgovor n a p ita n je : k a ­ kva je d e fin ic ija n e s v rs ta n o s ti. N ajb liže je p ra v o m odgovoru, či­ ni se, da je n e s v r s ta n o st po litič k a d o k tr in a k o ju kreira i u s v o jo j m e đ u n a r o d n o j a k c iji o s tv a ru je p o k r e t n e sv rsta n ih z e m a lja « (15). Ovaj sm o p o s lje d n ji dio c ita ta p o dvukli je r se u p ra v o ovaj dio nalazi u k n jiz i R a n k a P etk o v ića »T eorijski p o jm o v i n e s v rs ta n o ­ sti« (ta k o đ e u iz d a n ju »Rada«, B eograd, 1974. s tr. 22). D oduše m o ra se p riz n a ti da m r Č edom ir V učković navodi u fu sn o ti n a s tr. 15-oj svog r a d a na v e d en i Petkovićev ra d i u p ra v o s tr . 22., ali je ozn a k a fu sn o te sta v lje n a z n a tn o niže od pod v u čen o g m je s ta . Do­ du še tam o g d je č ita o c u s to ji u p o ­ z o re n je d a je a u to r c itira o ili n a ­ veo je d a n dio P e tkovićeva ra d a isto bi ta k o tre b a la s ta ja ti nova o b a v ije st da je a u to r p reu z e o još p o n e što o d P etk o v ića, do d u še ovaj p u t sa s tr a n ic e 23. n a vede­ nog P e tkovićeva ra d a . V učkovic ta k o navodi: »V erovatno da je o tu d a uv ek p r is u tn o d v o jstv o u t r e tir a n ju n e s v rs ta n o s ti: p o n e k a d se m isli n a p o k re t, a govori c d o k trin i« (15) P e tkovićeva v erzija glasi: »O tuda je uv e k p ris u tn o d v o jstv o u t r e tir a n ju n e s v rs ta n o ­ sti: p o n e k a d se m isli n a d o k trin u , a govori o p o k re tu , a p o n e k a d se m isli na p o k re t, a g ovori o d ok­ trini« (P etković, s tr . 23). D a ljn ji je te k s t do k r a ja id en tiča n . Na k r a ju te k s ta n alazi se Vučkovićeva b ilje šk a , k o ju s m o spo m en u li d a se ra d i o d ije lu te k s ta ko ji je preu z e o od Petkovića, iz nav e d e ­ nog ra d a , sa s tr a n e 22. 228 - argumenti

Č itao cu d u g u jem o o b ja š n je n je zbog čega to lik o »uporno« inzistira m o n a to m e d a je Vučković p reu zeo n ek e dijelo v e od P etk o ­ vića. R azlog je jed n o stav an ! To je u č in je n o n a p o d o s ta m je s ta u k n jizi, ta k o d a n a d ru g im m je s ti­ m a u o p će n ije n av ed en izvor iz k o jeg je dio te k s ta p re u z e t, d a k ­ le doslo v n o c itira n ili p a k p re p ri­ čan kao n p r. n a s tr. 24., g d je a u to r kaže: »Tito je n a b ro d u »Galeb« za v rem e tog p u to v a n ja po Aziji (m isli se n a T ito v p u t u I n d iju i B u rm u 1954/55. — o. p. B. B.) re k a o d a je » n eophodno d a k o e g z isten c ija d o b ije s ta b ila n i u d a n a šn je v rije m e jed in o m o­ guć o b lik m e đ u n a ro d n ih odnosa«. N a ra v n o d a je već ta d a T ito m i­ slio d a se to o d n o si n a d a lju p e r ­ sp ek tiv u « . (str. 24) V rlo slične f o rm u la c ije n a la z im o i u ra d u R a n k a P etk o v ića »Tito i n esv r­ sta n o st« o b jav ljen o g u e d iciji »Rada« » N e sv rsta n o sti i n e s v rs ta ­ ni« u B e o g ra d u 1975. godine. Na s tr a n i 16-oj P e tk o v ić p iše: »I, n a j­ zad, u in te rv ju u n o v in sk o j agen­ c iji »Pres T ra s t of In d ia« , d a to m n a b ro d u »Galeb«, k o ji je 1. de­ c e m b ra 1954. g o d in e p o lazio na svoj d ugi p u t k a v o d a m a Azije, T ito iznosi d a je n eo p h o d n o da » k o eg zisten cija d o b ije sta b ila n i u d a n a šn je v rije m e jed in o m o ­ guć o b lik m e đ u n a ro d n ih odnosa«. T ito , p r i to m , nag lašav a: »I ne sa m o u d a n a šn je , već i u d a ljo j p e rsp e k tiv i« . V u čković je jed n o sta v n o dio P e tk o v ić a te k s ta p reu z e o , m alo ga »doradio« i — n ik o m n išta . To bi još b ilo i p o d n o šljiv o d a o n to n e čin i i s T ito v im rije čim a. I 2 n a v e d en o g je p r im je r a vid ljiv o d a o n o n o što je T ito rek a o p r e u ­ zim a k ao sv o je i d a z a k lju č u je ; » N arav n o d a je već ta d a T ito m i­ slio d a se to o d n o si n a d a lju p e r­ sp ek tiv u « . Č italac to -sve ne zna, a i n e tre b a zn a ti, ali a k o a u to r ■nešto p re z e n tira , o n d a to tre b a k o re k tn o u č in iti, m o ra p o m isliti k ak o je g o re c itira n a rečen ica V učkovićeva. Isto ta k o iz onoga š to je V učković n a p isa o p ro izlazi d a je T ito to re k a o (čitalac ne zna ni ko m e n i k o jim p o v o d o m ) za v rije m e p u to v a n ja , a ne n e p o s re ­ d n o p rije p o č e tk a p u to v a n ja 1. p ro sin c a 1954. g o dine, kak o n a s k o re k tn o in fo rm ira Petković.

Ovakvih vratolom ija Vučkovićev je rad prepun i sam o n abra­ janje daleko bi nas odvelo. To nam i nije nam jera. II želji da prikažem o knjigu široj čitalačkoj publici htjeli smo pokazati s ko­ liko je (neka nam a u to r i oni ko­ je je bilo citirano, bilo da se ko­ ristio navodim a/čitaj: prepisi­ vao), nem ara i znanstvene neod­ govornosti Vučković pisao spo­ m enuti rad. Sve je to tim neshvatljivije je r a u to r pred svoje ime vrlo kočoperno na un u tra š­ njoj naslovnoj strani stavlja i ti­ tulu M r — što eto znači da je znanstveni »zanat« ispekao i da m u ovakvi »detalji« 'koje spom e­ nusm o nisu strani. Govoreći o pretpovijesti nasta­ ja n ja politike nesvrstanosti autor spom inje niz vrlo značajnih p o te ­ za koje su činili, n ajprije, poje­ dinci iz zem alja koje su počet­ kom ovog stoljeća bile tuđe kolo­ nije, a zatim spom inje i neke po­ teze novooslobođenih zemalja. Na žalost taj dio rad a je toliko inform ativan i š tu r da onaj tko to već ne zna jednostavno ne mo­ že p ratiti tekst, barem ne s pu­ nim razum ijevanjem . Na kraju tog odjeljka autor, govoreći o indijsko-kineskom sporazum u iz 1954. godine, konstatira: »Pa ipak, saopštenje o razgovorim a N ehru —Ču En Laj ostalo je sam o jed ­ na politička deklaracija u okviri­ m a odnosa dveju zemalja« (22). Čini nam se da ova tvrd n ja sa­ svim ne stoji je r drugi izvori1, i to ne sam o naši2, navode podatak da je nakon p o tpisivanja pet p rin­ cipa na kojim a će se bazirati od­ nosi Indije i Kine, p reko 40-ak n a jrazličitijih m eđudržavnih ugo­ vora potpisano na osnovnim p rin ­ cipim a tog dokum enta koji su potpisali In d ija i Kina. Stoga je teško održiva tv rd n ja da je to »ostala sam o jed n a politička de­ klaracija u okvirim a odnosa dve­ ju zemalja«. _ Govoreći o »Odnosu izm eđu ko­ egzistencije i nesvrstanosti« (23— 40) a u to r pom no analizira razvoj naše ideje i principe koegzistenci­ je, dajući istodobno cjelokupnom 1 Bilandžić, V u k a d i n o v i ć : Os novne društvene prom jene u Jugoslaviji i svijetu nakon drugog svjetskog rata, 1945— 1973, Školska knjiga, Zagreb, 1973, str. 250. 2 E e k e I e n, Indian Foreign Policy and the Border Dispute with China The Hague, Martinis Nijhotf, 1964. Pp. 42—49.

razm atranju i jednu mondi jalnu dimenziju. Govoreći o aktivnosti naše zemlje na tom planu autor konstatira: »Predsednik Tito jc na čelu te aktivnosti u svim me­ đunarodnim organizacijam a, a pre svega u Ujedinjenim nacija­ ma. Na X II zasjedanju General­ ne skupštine Svetske organizaci­ je, Jugoslavija, zajedno sa In­ dijom i Švedskom, predlaže De­ klaraciju3 o m iroljubivoj koegzi­ stenciji, koja je i usvojena« (str. Čitaocu ostaje nejasno zbog če­ ga je au to r išao m jestim ično u širinu i započinjao niz tema, ko­ je svaka pojedinačno zahtijevaju zasebne studije, upadajući tako u situ aciju da bude nejasan, nepre­ cizan i, ponekad se učini, napro­ sto nedovoljno inform iran o rela­ tivno poznatim stvarim a, kao što je npr. kodifikacija principa ko­ egzistencije. Istine radi svakako treb a kazati da au to r spominje kodifikaciju principa koegzisten­ cije 1970. godine. Autor kaže: »Godinama je u Ujedinjenim na­ cijam a vođena bitka da se shvati da je aktivna i m iroljubiva ko­ egzistencija jedini izlaz i jedina alternativa podeli na blokove. Tek 1970. U jedinjene nacije su na svom jubilarnom zasedanju naj­ zad usvojile specijalnu deklaraci­ ju pravila m eđunarodnog prava o p rija te ljsk im odnosim a između država,4 koja, u stvari, predstav­ lja kodifikaciju sedam najvažni­ jih principa aktivne i m iroljubive koegzistencije«. (43) Drugi dio knjige posvećen je problem atici jugoslavenskog opre­ d jeljen ja za nesvrstanost i ulozi Josipa Broza Tita. Autor uspješ­ no analizira situaciju u Jugosla­ viji u II svjetskom ratu i napore koji se čine za m eđunarodno p ri­ znanje narodnooslobodilačke bor­ be. I u tom dijelu ima m anjih nepreciznosti kao kad a u to r kaže kako su »godinu dana kasnije na 3 Spomenuta Deklaracija jc predložena na XII zasjedanju Generalne skupštine OUN, ali je usvojena tek 1970. godine na zasjeda­ nju Opće skupštine UN 1970. godine. Uspo­ redi: R a d o v a n V u k a d i n o v i ć ; Me­ đunarodni politički odnosi, CAPS, Zagreb. 1974. str. 274; Hronika međunarodnih doga­ đaja 1970, IMPP, Beograd, 1971. 2497-2502. 4 Riječ jc o Rezoluciji 2625/XXV s punim nazivom: »Deklaracija o načelima međuna­ rodnog prava koja se odnose na prijatelj­ ske odnose među državama i saradnju u skladu s Poveljom UN«, prema: Hronika . . . op. cit. 2500.

argumenti - 229

D rugom z a se d a n ju AVNOJ-a u J a jc u s tv a ra n je m n a c ionalnog ko­ m ite ta N a rđ n o g o slo b o đ e n ja J u ­ goslavije, ipak u d a re n i tem elji nove države, rav n o p ra v n e z a je d ­ nice z b ra tim lje n ih n a ro d a i n a ro ­ dnosti«. (50) P ita n je je da li je bilo nužno p reim en o v a ti N acio­ nalni k o m ite t o slo b o đ e n ja J u g o ­ slavije u »nacionalni k o m ite t N a­ ro d n o g o slo b o đ e n ja Jugoslavije«, kao što je uč in io a u to r. U to m di­ je lu p o s to ji još n e što š to se a u to ­ ru m ože z a m je riti, a to je p rilič ­ no p o jed n o s ta v lje n od n o s NKOJ sa S o v je tsk im Savezom , to čn ije sa S ta ljin o m . Z atim s lije d e pog lav lja u k o ji­ m a a u to r in te r p re tir a »politiku in te re s n ih sfe ra i jugoslavenski odgovor n a tu p o litik u « , kao i stavove T ita i J u g o sla v ije p o ko je m je »svako svoj na svome« (55— 71). G ovoreći o s u k o b u sa S ta ljin o m i K o m in fo rm o m a u to r iznosi slije d e ć i z a k lju č ak : »Ubrzo je d o n esen O snovni z akon o u p ra v lja n ju drža v n im i p riv re d ­ nim p red u z e ć im a i višim p riv re d ­ nim u d ru ž e n jim a od s tra n e ra d nih k o le k tiv a , ko ji je označio n a ­ s ta n a k nove is to rijsk e k a te g o rije — u v o đ e n ja ra d n ič k o g sa m o u ­ p ra v lja n ja , p rv i p u t u p ra k s i iz­ g ra d n je so cijalizm a. To je bio o d ­ g ovor d o g m atizm u i p ritis c im a , to je bio sn a ža n u d a ra c svim ne­ p r ija te ljim a nove s o c ija lističk e Jugoslavije« (67) Čini n am se prejed n o sta v n im izvoditi s a m o u p ra v ­ lja n je , č iji su k o rije n i z n a tn o d u b lji i složeniji, iz S ta ljin o v a p r itis k a na Ju g o sla v iju , a a u to r je blizu toga. U n a re d n o m o d je ljk u d rugog d ije la k n jig e »P ritisci na Ju g o sla ­ v iju i R e z olucija In fo rm b iro a« a u to r d a je k r a t k u genezu su k o b a i ulogu T ita u s u p ro ts ta v lja n ju la­ žnim o p tu ž b a m a k o je su dolazi­ le od sa m o g S ta ljin a i iz redova In fo r m b ir o a . R ela tiv n o velik dio k n jig e po sv e će n je ovoj p r o b le ­ m atici i u to m je d ije lu a u to r naj s u sta v n iji, m ad a p o n e k a d , o b ja ­ š n ja v a ju ć i sva ta izuzetno složena z b iv a n ja z a b o ra v lja na su š tin u m a te rije k o jo m se bavi, p a se u p u š ta u p o je d in e d e ta lje ko ji ni­ su u d ire k tn o j vezi s m a te rijo m k o ju o b ra đ u je . S d ru g e s tra n e , a u to r je za h v atio izuzetno velik p e rio d , g ledano u cjelin i, u ko je m su se odig ra v a li z n a ča jn i p r o ­ 230 • argumenti

cesi k ak o u n as tak o i u sv ijetu , p a m u je to zn a tn o o težav alo p ra ­ titi sam o u logu d ru g a T ita u svim tim d o g a đ a jim a . D in am ik a zb iv a­ n ja p o n e k a d odvlači m ag n etsk o m sn ag o m i a u to r n ije u v ije k m o ­ gao o d o lje ti izazovu, m ad a je na rela tiv n o m alo m p ro s to ru iznio c ijeli niz rele v a n tn ih p ro b le m a. U tak v o m velikom p o slu dogodilo se d a se p o tk ra d u i m a n je g re­ ške, od k o jih sm o n eke i sp o m e­ nuli. P o s lje d n ja dva o d je ljk a drugog d ije la p o sv ećen a su o d n o su »soci­ jalizm a i n e sv rstan o sti« i raz m a ­ tra n ju » n e sv rstan o sti k a o osobenog v ida in te rn ac io n a liz m a « . U k ra tk im , k o re k tn im n azn ak am a a u to r p o d sje ć a n a T itove stavove da je »svaka z e m lja n ezavisna u izb o ru o p re d e lje n ja , k ak o na u n u tra š n je m , ta k o i n a sp o ljn je m planu«. Bez većih p re te n z ija p r e ­ m a tem i a u to r ta k o đ e r kaže da »ne u p u š ta ju ć i se u tra g a n je za d u b ljim vezam a izm eđ u so c ija li­ zm a, k a o d o sad n a jh u m a n ije g o b ­ lik a d ru štv e n o g s iste m a , i n esv r­ s ta n o s ti k ao p o litič k o g p o k re ta , p re svega, m oglo bi se n av e sti d a je reč o v ezam a u z a ja m n o g delo v an ja , a ne o je d n o s tra n o j za­ v isn o sti n e s v rs ta n o s ti od so c ija li­ zm a« (87). G ovoreći o n e s v rs ta n o ­ sti kao je d n o m o d vid o v a in te rn a ­ cio n alizm a v rije d n o je ista ć i a u ­ to ro v sta v d a se »na m e đ u n a ro d ­ nom p la n u p o isto v e ć u ju in te resi n a ro d a u n e s v rs ta n im z em ljam a i sv etsk o g p ro le ta rija ta . To bi b i­ la i p o lazn a o sn o v a ju g o slav en ­ sk o g p rila z a p ro b le m im a o dnosa izm eđ u so c ija liz m a i n e s v rs ta n o ­ sti« (93). T reći dio k n jig e posv ećen je »Ulozi J o s ip a B ro za T ita u ja č a ­ n ju i ra z v ija n ju n e s v rs ta n o s ti — k o n fe re n c ije n e s v rs ta n ih n a v r­ hu«. A n aliziraju ći sv ih p e t k o n fe­ re n c ija n e s v rs ta n ih z e m a lja au to r u s p je š n o o s v je tlja v a ulogu d ru g a T ita n a svim tim k o n fe re n ­ c ija m a . Z a v o d ljiv o st m a te rije a u ­ to ra i na ovom p o d ru č ju odvodi na širi p la n . T ak o n a s a u to r u p o ­ z n a je i sa n a jz n a č a jn ijim d o k u ­ m e n tim a k o ji su d o n ije ti n a p o ­ jed in im k o n fe re n c ija m a . P riličn o je tešk o o b ja s n iti z a što se a u to r n ije k o ris tio o rig ip a ln im m a te ri­ jalim a i d o k u m e n tim a sa s k u p o ­ va n e s v rs ta n ih z e m alja. Is to je ta ­ ko tešk o o b ja s n iti z a što a u to r ni­

je barem jednom rečenicom u ovom dijelu upozorio čitaoca da se na inicijativu nesvrsta­ nih zem alja prišlo form iranju UNCTAD-a u okviru OUN, kad već o tom e govori: »Tito je, (ima­ jući u vidu sve teškoće savremcnog sveta, predložio održavanje svetske ekonom ske konferencije na kojoj bi se razm atrali svi va žniji ekonom ski problem i, a najpodesnije m esto za to bile bi U jedinjene nacije« (103). V jeru­ jemo da je a u to r mislio na po­ znatu Titovu inicijativu izrečenu na konferenciji nesvrstanih zem a­ lja u Beogradu o potrebi saziva­ n ja svjetske konferencije koja bi raspravljala o ekonom skoj pro blem atici i položaju najm anje ra­ zvijenih zem alja na svjetskom tr žištu. Kao rezultat te inicijative i napora svih nesvrstanih zemalja sazvana je u Genevi Konfe­ rencija UN za trgovinu i ra ­ zvoj (UNCTAD) od 13. srp n ja do 15. kolovoza 1964. godine.5 U odjeljku koji je posvećen Al­ žirskoj konferenciji nesvrstanih zem alja a u to r je jedan dio p ro ­ sto ra posvetio i ko n fere n c iji o evropskoj sigurnosti i suradnji što još jednom svjedoči da se a u to r nije uvijek m ogao otrgnuti izazovu obilja m ate rije koju je zahvatio u svom radu. Svih pet odjeljaka, posvećenih svakoj od pet održanih konferencija nesvr­ stanih zem alja, u velikoj su m jeri pro tk an i Titovim govorim a na spom enutim konferencijam a. Au­ to r ponekad uzim a podosta slobo­ de i prilično slobodno in te rp re ti­ ra govore p redsjednika Tita, m a­ da se stječe dojam d a bi sve bilo znatno cjelovitije i sustavnije da su dijelovi Titovih govora ili, mo­ žda, i cijeli govori navedeni u ra­ du. Posljednji, četvrti, dio rada po­ svećen je »Problem im a i perspek­ tivam a nesvrstanosti«, a cijela je problem atika razrađena u šest odjeljaka. U prvom — »Nevrstanost i U jedinjene nacije« — au­ to r je dao k rata k p resjek aktiv­ nosti nesvrstanih zem alja i UN. istakavši pritom nezaobilaznu ulogu p redsjednika T ita čiji su govori i poruke uvijek očekivani s velikim nadam a, a čija je dje latnost im ala i ima ogrom an zna 5 Vidi: Hronika međunarodnih 1964, IMPP, Beograd 1965. 384A

događaja,

čaj za ugled koji UN uživaju da­ nas. Drugi je odjeljak posvećen »Evoluciji u stavu velikih sila prem a nesvrstanosti«, pri čemu nije zanem aren ni stav NR Kine prem a nesvrstanim a, mada se sa­ mi Kinezi izuzimaju iz kategorije »velikih sila«. Autor ispravno za kl juču je da »bez obzira na ova­ kav ili onakav stav pojedinih ve­ likih sila i bivših kolonijalnih m etropola, koje se, u stvari, raz­ likuju samo u nijansam a, može se reći da ni ove, kao ni druge zemlje u m eđunarodnim odnosi­ ma više ne ignorišu doktrinu i akcije nesvrstanih« (144). Govoreći o »Deceniji i po delovanja nesvrstanih (1961—1976)« au to r u trećem odjeljku nepotre­ bno govori o Šri Lanki, Solomonu i Sirim avo Bandaranaike opte­ rećujući tekst, na ovom m jestu, ovim nepotrebnim podacim a. Au­ to r daje k rata k sp ek tar proble­ m a kojim a su se bavili nesvrsta­ ni u svom petnaestogodišnjem djelovanju i naglašava da se, za­ hvaljujući upravo akciji nesvrsta­ nih zem alja »svetski problem i vi­ še ne mogu rešavati u okvirima jed n e ili druge vojno-političke grupacije, već u zajednici sa osta­ lim zemljama« (148), što je uvijek bilo u osnovi Titova djelovanja na m eđunarodnoj sceni i u okvi­ ru p o k reta nesvrstanih zemalja. »Nesvrstanost i ekonom ski ra­ zvoj« tem a je četvrtog odjeljka N a žalost, a u to r je ovdje previše štu r, problem atika previše razuđena da bi se mogla apsolvirali na četiri stranice, i čitaocu cijela problem atika ostaje i nakon čita­ nja prilično nejasna. U tom se di­ jelu po prvi put spom inje i UNCTAD, doduše u slijedećem kontekstu: »Isto tako izuzetan značaj ima nekoliko svetskih konferencija, koje su, takođe, ini­ cirale nesvrstane zemlje, a pre svega . . . sastanak UNKTAD 1976 u N ajro b iju i neki drugi skupo­ vi« (153). Ćudno je da au to r ra ­ bi term in UNKTAD jer se radi o kratici punog naziva United N ations Conference on Trade and Development, i to na dva m jesta. U petom o djeljku raspravlja se o »U nutrašnjem razvoju i obeležju razvijenog pokreta nesvrsta­ nosti«. Autor konstatira: »S pu­ nim se pravom može reći da u isargumenti - 231

to riji č ovečanstva do sa d a n ije p o sto ja o m eđ u n a ro d n i p o k r e t k o ­ ji je ta k o k o n s ta n tn o i kontinuelno širio k ru g sv o jih p rip a d n ik a i ko ji je u sp e o d a o k u p i n a je d ­ noj p o litič k o j p la tfo rm i najveći b ro j č lanica m e đ u n a ro d n e z a je d ­ nice, k ao š to je to slu č a j sa p o ­ k re to m n e sv rstan o sti« (156). Go­ voreći o š ir e n ju k ru g a n e s v rs ta ­ n ih z e m a lja i općeg p rih v a ć a n ja n e s v rs ta n o s ti u nizu z e m a lja a u ­ to r n a s ta v lja »tim e je, m ože se re ć i i n a u č n o i ak cio n o o sp o re n a te o rija o, navo d n o m , reg io n aln o m k a ra k te ru p o litik e n e s v rs ta n o s ti i p o sv e d o če n a n je n a un iv erz a ln a s u š tin a i u s m e re n o st« (1957). O va­ kva je k o n s ta ta c ija p o m alo n e d o ­ vo ljn o ja s n a k a d se im a n a um u da je te n d e n c ija reg io n a liz m a u p o k re tu n e s v rs ta n ih z e m a lja svo­ jed o b n o b ila p rilič n o jak a , a čak i d a n a s se ja v e tu i ta m o neke sp o ra d ič n e isk ric e k o je m ogu u p u ć iv a ti n a tak v e ten d e n c ije . D akako, g e n e ra ln o uzevši, o p a ­ sn o s t reg io n a liz m a u p o k r e tu n e ­ s v rs ta n ih je p re v la d a n a i tu je uloga p r e d s je d n ik a T ita b ila od p re s u d n o g z n a če n ja . U p o s lje d n je m o d je ljk u a u to r r a s p ra v lja o » P ro b lem im a i p e r ­ sp e k tiv a m a n e sv rsta n o sti« i n a ­ p o m in je k a k o »izvesne u n u tr a š ­ n je p ro tiv re č n o s ti u p o k r e tu ili izm e đ u p o je d in ih z e m a lja , do ko­ jih p o v rem e n o dolazi, n isu od b it­ nog z n a ča ja , n iti im a ju d a le k o se ­ žne p o sle d ic e n a p o k re t. Č ini se d a u p ra v o ra z n o v rs n o s t d ru štv e ­ n ih s is te m a u ra z n im n e s v rs ta ­ nim z e m lja m a ovaj p o k re t čini p rih v a tljiv im i za o sta le z em lje sveta« (159). Čini n a m se d a je a u to r u ovom d ije lu po sv etio p re m a lo p r o s to r a i p a ž n je p ita n ji­ m a s u k o b lja v a n ja ra z lič itih in te ­ resa , r a z rje š a v a n ju sp o ro v a (čak i o ru ža n ih !) m e đ u n e s v rs ta n im ze m lja m a , je r su to p ita n ja u k o ­ jim a u loga T ita dolazi do oso b i­ tog izražaja. U »Zaključku« a u to r s u m ira sv o ju ra s p ra v u u d evet o d red n ic a ko je o b u h v a ć a ju gro p ro b le m a ti­ ke k o jo m se a u to r bavio u ra d u . N a g la ša v a ju ći T ito v u u logu m r Č edom ir V u čković p r i 'k ra ju ra d a kaže k a k o » n e sv rsta n o st u T ito ­ voj viziji n e gu b i u z n a ča ju , već, n a p ro tiv , o n a je d a n a s još neoph o d n ija č o v ečanstvu. S to g a T ito i kaže d a je p o k re t n e s v rs ta n o s ti 232 - argumenti

sa v est čo v ečan stv a. O vaj p o k ret, k ak o istič e T ito , u n iv erzaln o g je k a ra k te ra i n e m ože d a se svede n a uže reg io n a ln e k o n c e p te ili na zem lje tak o zv an o g »trećeg sveta«. (170). N a k ra ju , k a d a b ism o h tje li iz­ reć i i sv o j, d a k a k o , lični s u d o k n jizi, o n je n u žn o am b iv a le n ta n . S jed n e s tra n e u g o d n o izn e n a đ u je n a m je ra a u to r a d a o sv ije tli te o rij­ s k u i p r a k tič k u d je la tn o s t p re d ­ sje d n ik a J o s ip a B ro za T ita u po­ k r e tu n e s v rs ta n ih z e m a lja , d a is­ ta k n e razv o j id e je n e sv rsta n o sti i do seg n e n je n e n a jd u b lje i n a j­ s k riv e n ije izvore. No, s d ru g e s tr a ­ ne, z a p a n ju je k a k o je a u to r u b ilo tešk o d a sve to d o slje d n o , konze k v etn o i izvede. Š te ta je što je k n jig a o p te re ć e n a raz n im » rad n im izletim a« u p o d r u č ju i tem e k o je p o sv o jo j te­ m atici n e m o ra ju n u ž n o d i­ r e k tn o ta n g ira ti k v in te se n ci jal­ n u p r o b le m a tik u , k o ju je sam a u to r stav io u fo k u s svog raz m a ­ tra n ja . I s to je ta k o š te ta š to je r a d n a p is a n u g rču , p u n n e d o re ­ čen o sti, te š k a s tila i p rilič n o »ne­ čitak « . D a k ak o , n ije b ez z n a ča ja n i to š to je a u to r p o n e g d je , u že­ lji d a m a te riju m ak sim a ln o sažm e, isp u s tio p o n e k i d e ta lj n e sa­ sv im b ez z n a č a ja . To je n a ro č ito važno za o n u k a te g o riju č ita te lja k o jim a je ova p ro b le m a tik a n e ­ što m a n je p o z n a ta , a d a i n e go­ v o rim o o n a jm la đ im g e n e ra c ija ­ m a. Iz u z e tn o je z n a č a jn o š to je a u ­ to r zap o čeo r a s p ra v u o ovoj te ­ m i, ali n a m se č in i d a n a č in p r e ­ z e n ta c ije n ije n a js r e tn ije iza b ra n . Franjo BUTORAC

M ilan D am njanovid: »ISTORIJA KULTURE SA PRINCIPIM A IZLAGANJA I TUMAČENJA«, Gradina, N iš,

1977.____________

Praveći svoju Isto riju kulture Dam njanović se našao na vjetro­ m etini izm eđu Schleierm achera i Diltheya s jedne, te Heideggera i H aberm asa, odnosno njihova antipoda G adam era, s druge stra ­ ne, nastojeći »Marksovu jedinu istorijsku nauku« situ irati u pro­ store »M aterijalističke hermeneutike ljudske povesti«. Kad ka­ žem na vjetrom etini, ne mislim toliko na autore koje on izrije­ kom i ne spom inje često, koliko p rostore koje su u suvrem enoj m isli zauzeli načini njihova raz­ m išljanja u definiranju hermeneutike; dvaju, odnosno triju nači­ na razm išljanja vis ži vis kojim a D am njanović gradi vlastitu herm eneutiku. U uvodnom poglavlju naš autoi kreće tragom M arxove m isli tvr­ deći da »Ljudski svet kao svet kulture, kao isto rija čovečanstva, kao stvaralaštvo i sam ostvaralaštvo čovekovo, čovek k a a tvorac i tvorevina ku ltu re prikazuje se u bitno antropologijskoj Marksovoj perspektivi kao »otvorena knjiga ljudskih su štinskih snaga« (M arx). . . , p a m u je zato »Marksova jed n a isto rijsk a nauka« upravo filozofija kulture, odno­ sno opća nauka o kulturi. I to je u redu, pogotovo kad im am o na um u M arxovu 1. tezu o Feuer­ bachu i Predgovor Prilogu poli­ tičke ekonom ije. P odručje kul­ turnog stvaralaštva, to upućuje na dinam ično poim anje h isto rij­ skog pro sto ra čovjekovog bi ti.sa­ nja, a ne k u lture kao danog okvi­ ra na koji čovjek ne utječe, u duhu te 1. teze jeste područje ukupne čovjekove osjetilno-su bjektivne proizvodnje života. U navedenom Predgovoru M arx ka že: »U društvenoj proizvodnji svoga života ljudi stu p a ju u od­ ređene, nužne, odnosno, nezavi­ sne od njihove volje, odnose pro­ izvodnje koji odgovaraju određe­ nom stu p n ju razvitka njihovih m aterijalnih snaga. Cjelokupnost tih odnosa proizvodnje sačinjava ekonom sku s tru k tu ru društva,

realnu osnovu na kojoj se diže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju određeni oblici društvene svijesti.« Nakon svega ovoga očekujem o da će Dam nja­ nović govoriti o kulturnoj povije­ sti u njenoj sveobuhvatnosti, i to onako kako to još niko nije go­ vorio. Damnjanović, pak uzima um jetnost kao uzoran pokazatelj smisla čovjekove stvaralačke egzistencije »za eklatantan pri­ m er teze koju se zastupa«, a ta teza kaže da se »istorija pokazu­ je kao realizovanje ljudske stva­ ralačke egzistencije«. Zato sam se zapitao da li je um jetnost i to što je uzoran još i dovoljan pokazatelj čovjekove stvaralačke egzistencije. Može li se reći da je hum anizacija = estetizacija i za­ tim kom unizam kao dovršeni hu­ manizam = naturalizam = estetizam? Što ćemo s onim područjim a ljudskog rada gdje vladaju d ruk­ čija načela stvaralaštva od onih estetskih? Uzimajući um jetnost kao uzor ne sm anjujem o li pod­ ru čje i pravce ljudskog stvaralač­ kog djelovanja? Mislim da nam niko nem a pravo nam etnuti estetizaciju um jesto hum anizacije, očovječenja života. Ako se uzme um jetn o st kao uzor, ostaje se u tradicionalno kulturnom korpu­ su sedam ili osam um jetnosti. Tad se k u ltu ra podvaja u um jet­ ničku i ne-um jetničku, jedan dio dobiia snagu represivnog karak­ tera koja počiva na podjeli rada i djelovanju elite. Zadržava se postojeća podjela na sektore lju d sk e prakse, priznaje svijet i svijest specijalista, u m jetnost za­ država k a ra k te r potrošne robe, u m jetnici ostaju proizvođači otu­ đene svijesti i ništa od lijepih snova o reintegraciji i totalnom čovjeku. No, i pored obećanja da će mu u m jetn o st biti »eklatantan pri­ m er za tezu koja se ziastupa« Dam njanović od prilike do p ri­ like p rati, čas isto riju um jetno­ sti, čas filozofiju, p a političke d o ktrine i m eđuljudske odnose. Nedosljedan je tokom čitavog istraživanja, koje to zapravo i ni ie, je r m u je osnovni m etodolo­ ški p ristu p p u k a kom pilacija tuđih iskustava. U spostavljajući svoju hermeneu tik u Dam njanović čini uvijek argumenti - 233

isto, gom ila niz p ita n ja , p a onda isto m m je ro m slaže odgovore. Pi­ ta n je č ovjek nosi u sebi, a niko ih tak o kao filozof ili p je s n ik ne o tk riv a i u n a js a v rše n ijo j form i u tk iv a u sm isa o lju d s k e e gzisten­ cije. Ali, k ad p isac uvodeći nas u p ro sto re sv o jih odgovora na ontička p ita n ja u sam om te k s tu , izla­ že svoja p ita n ja u n a jsiro v ijo j form i, kao što d o m aćica po p r o ­ zorim a v ješa svoje ru b lje »svije­ tu na ogled«, o n d a to n ije znak nau čn ik o v e o sje tljiv o s ti n a p ro b ­ lem e, već zn ak m alog s p is a te lj­ skog d a ra . Dok je p ra v o u živ an je č ita ti jed n o g C a ssire ra ; p a i m u ­ k o trp n o p o n ira n je u H a b e rm a sa donosi už ita k , č ita ju ć i ovu Isto riju m alo će ko p o ž e lje ti da jo j se v rati. To je on aj isti stil zbog kojeg su n e b ro je n i uče n ic i o d b i­ ja li p rih v a titi u č e n je h is to rije iz sv o jih šk o lsk ih u d ž b e n ik a . Ne m ože se o d reć i d o b ra n a ­ m je ra i sila n t ru d k o ji je a u to r uložio rad e ć i n a ovoj kn jizi, ali jed a n esej o h e rm e n e u tic i i p u k o n a b ra ja n je p ro iz v o d a p o jed in ih k u ltu r a n e m a ju p ra v a n a p re te n ciozan naziv » Isto rija k u ltu re « . Filozof im a, n aim e, p rav o , čak je i obavezan d a p o k u š a » p ribli­ žiti« sv o ju filo z o fiju č ita o c u , ali kad se u je d n o j ovakvoj knjizi tre ć in a te k s ta po sv e ti »p rin c ip i­ m a izla g a n ja i tu m a č e n ja « onda to d je lu je n a k a ra d n o . Š to bi se dogodilo k a d bi ro m a n o p isc i u sv o ju (I)s to r iju u p e tlja li p rin c i­ pe tu m a č e n ja ? Ako h e rm eneutika ne izvire iz tkiva, iz s a d rž a ja , iz in te rp re ta c ije , o n d a ne sam o da nism o p o stigli je d in s tv o tvornih e le m e n ata , o stv a rili sk la d stv a ra la č k o g čina, već se kao a u to ri b ra n im o od m o gućih p r i ­ govora k o ji jo š n isu n iti stigli, p o k a z u je m o , z a p ra v o sv o ju ne­ moć. I d a ne za b o ra v im , D a m n ja n o ­ vić tim sv o jim »uvodnim « p ita ­ n jim a ne p ita n išta novo. S am o p re p rič a v a v je č ita p ita n ja m a r k ­ sizm a, a ni o dgovori n isu bogzna kakva o tk riv e n ja . Evo n e k ih pi­ ta n ja k o jim a n as vodi kro z svoje djelo. Na s tr a n i 15. s to ji »Da li M arx i njegovi sle d b e n ici za ista z a s tu p a ju id e ju o im a n e n tn o j lju d sk o j isto riji, o im a n e n tn o j h u m an o j eg z isten c iji, čiji je izvor u sa m o m čoveku, č iji celo k u p n i 234 - argumenti

tok, o p e t, zavisi od lju d s k ih m o­ tiva, tak o d a se u k ra jn jo j lin iji p iv elišu is to rija i p rak sa ? « ili na isto j s tr a n i »Da li is to rija kao č ist a n th ro p o lo g ic u m z a ista p o ­ z n a je i p riz n a je sam o čoveka kao sv o ju vo d eću silu i d a li, sledstv en o , čovek p o sv o jo j volji m ože p re d u z e ti p ra v lje n je isto rije i o d ­ lu č iti o p ra v c u n jen o g k reta n ja ? « . O vakva p ita n ja m o žd a m o g u p o ­ ta k n u ti o d g ovore k o ji će b aciti novo ili b a r n e što više sv je tla na p o v ije s t lju d s k e k u ltu re , ali o d ­ g o v o ri k o ji su n a m p red lo ž e n i to ne čine. U ovaj p o sao D am n jan o v ić u la ­ zi s v rlo s iro m a š n o m kategorija ln o m m re ž o m i p o jm o v n im a p a ra to m , i to u g lav n o m presvlačeći s ta re i p o z n a te e d a b ism o p o m islili d a se nove (im a n en tn a i tra n s g re d ije n tn a d ija lek tik a ), z a tim d a b i d o k azao dijalek tičn o st svog m iš lje n ja izm išlja su ­ p r o tn o s ti o n d je g d je ih n em a, o d ­ n o sn o d o vodi u o p o z ic iju ono što to p o sebi n ije (su b je k tiv a n i o b je k tiv a n n a s p ra m im a n e n ta n i tra n s g ra d ije n ta n ). D e fin iraju ć i osn o v n i p o jam sv o je ra s p ra v e — k u ltu ru , n aš a u to r d a je e tim o lo g ijsk o , aksiološko, a n tro p o lo g ijs k o i »etnološko-isto rijsk o « o d re đ e n je k u ltu re . U o k v iru tih o d re đ e n ja uo čav am o r a z lič ite d im e n z ije p o jm a koji o b u h v a ć a s tv a ra la č k e p ro ce se , e k o n o m ijsk u u v je to v a n o st, p ro ­ izvode, n e p rija te ljs k i o d n o s p r i ­ ro d e p r e m a č o v je k u k ao m otivacione sn ag e k u ltu rn e p ro izv o d ­ n je. D ok u p o jm o v n o m o d re đ e n ju a u to r izje d n a ča v a k u ltu r u s hum an ita s , civ ilitas i u r b a n ita s (u o k v iru a n tro p o lo g ijs k e d efin ici­ je), n e što k a s n ije p ra v i d istan k ciju izm eđ u civ ilizacije i k u ltu re m eđ u so b n o ih s u p ro ts ta v lja ju ć i. Čini m i se da u p a d a u z a m k e vla­ s tito g filo z o fira n ia , i to sve u s lavu svog »istoričnog« m išlje n ja . N aim e, D a m n ja n o v ić na s tra n i 141. tv rd i: » P rem a isto riji ovih p o jm o v a , m o žem o reć i d a »kul­ tu ra« o b u h v a ta n a jp r ije on o što ie izvorno, o n o što je d u b o k o ve­ za n o za isto r iju jed n o g n a ro d a ili p a k on o š to ie v ezano n a jd u b ljim n itim a za je d n u o so b u k o ja deluie a k tiv n o , k o ja p o s ta v lja nove k u ltu rn e v re d n o sti, n a s u p ro t »ci­ vilizaciji« k o ja se d rži p o v ršin e, k o ja se d rži ra z u m s k ih , p o v ršn ih

rešenja (sic!) koja se drži tehni­ ke, proračuna i račundžijskog m entaliteta.« I dalje. »Za razliku od pravih k ulturnih vrednosti koje su uvek unutrašnje, »civili­ zacija«, prem a ovom shvatanju, obuhvata sam o spoljašnje teh­ ničke, ekonom ske stvari kao sred­ stvo za postizanje određenog ci­ lja.« Iz ovoga se lako da zaKljučiti da Dam njanović u svom po­ im anju kulture ostaje u prosto­ rim a građanske sociološke misli, dezavuira sam sebe netom što je izjavio da je k u ltura proizvod ljudske nevolje. Naime, on tvrdi da ku ltu ra nosi svoje vrijednosti u sebi i nije usm jerena nekom .cilju ili svrsi. A to danas u kul­ turi nije sam o um jetnost, koja ako je nekad i im ala svrhu u prazajednici, danas ima svrhu u sa­ m oj sebi. Dam njanović zaustav­ lja svoju m isao na pola pu ta i ni­ gdje ne govori o tom e da upravo svojom sam osvrhovitošću, posje­ dovanjem vrijednosti u sam oj se­ bi, um jetnost, odnosno kultura, jesu pravi m eđaši ljudskosti na­ spram a stralnih provalija ne-ljud skosti ili prostije, pom ažu ljud­ skosti u nevolji. Dok u prvom dijelu knjige Dam njanović zadržava kakav-takav filozofski jezični izraz, u d ru ­ gom dijelu u realizaciji svoje herm eneutike (kojom obećava brd a i doline) nigdje ni traga to­ me i takvu izrazu. Ovdje je to jezik reduciran na golo priopća­ vanje činjenica, jezik izvještaja kakvog arhiva. Iako je sadržaj ove knjige nastao u prip ra v i pre­ davanja za studente, čini se da nam je ponudio sam o bilješke vlastitih predavanja. Ono što se ne može zaobići u ovoj knjizi jeste tradicionalni pri­ stup kulturi, ahistorično m išlje­ nje i nepoznavanje m aterije ko­ ju izlaže. Povijest ljudske k ulture Dam­ njanović p ro m a tra onako kako to rade histo ričari zapadne te­ orijske orijentacije, kao povijest vladajuće klase koja se čak nije nam etnula silom, već dogovorom i sviješću o p o trebi da neko upravlja narodom radi njegovog vlastitog d obra, a narod služi, prem a njem u, tlu, a ne gospoda­ rim a (što je krivo razum ijevanje M arxa) kao što to tvrdi na strani 182. »Tako je racionalni sistem

upravo najpre bio uslov opstan­ ka na ovom tlu, a zatim je omo­ gućio pravo m aterijalno blago­ stanje (kome to, zaboga? — pr. T. D.), ali to se ipak ne bi moglo ni zamisliti bez naprezanja na­ rodnih masa u službi plodnosti tla«. Damnjanović, dakle, tvrdi da je pojava države spas za čo­ vjeka, a eksploataciju naziva na­ prezanjem u službi tla. Zar nije mogao postojati sistem dogovora i samouprave, a da se sistem ra­ cionalne uprave i ne pojavi? I dalje, »Ono što je vladar zahtevao nije se ticalo privatne stvari podanika, recimo u pojedinač­ nom davanju poreze (prem a na­ šim današnjim predstavam a) ne­ go je to bila žrtva koja je imala religijski ili obredni smisao.« Istin a Damnjanović nešto dalje govori da je to tipična situacija eksploatacije, samo ne u m oder­ nom društveno-političkom smi­ slu prinude i p ritiska, već veza­ no za m agijski i religijski ( . . . ) smisao«, no ako on u tom načinu ne vidi pritisak i prinudu, onda m u religija nije otuđena, već p ra­ va ljudska priroda. Tu bi se mo­ gla načiniti još jedna opaska u vezi sa spom injanjem privatne stvari pojedinca. Zar u starom Egiptu postoji svijest o pojedin­ cu i sfere privatnog i društvenog života? To je, ipak, novina u od­ nosu na učenja koja govore da su to proizvodi kapitalističkih produkcionih odnosa. U tum ačen ju razvoja pojedinih k u ltu ra Dam njanović se ne od­ m iče od geografskih uvjeta na­ stan k a kulture. A to, ako i ima veze s pojavom prim itivne lju d ­ ske zajednice, gubi svaki smisao i značaj za razvitak kulture od onog tren u tk a kad je čovjek na­ učio podvrgavati prirodne zako­ ne svojim potrebam a. Tokom izlaganja ove jedne po­ vijesti ku ltu re Dam njanović ne­ dosljedno p ristu p a izučavanju k u ltu re poiedinih društava. Dok u Egiptu. Sum eru i Asiriji traži graditeljstvo, astronom iju i skul­ p tu ru , te državnu upravu, u Indiii mu ie p o treb n a filozofija (jer ima Isto riju indijske filozofije), a u Japanu zen-budizam (jer ima Suzukija i Lowitha). Govoreći o k ulturi starog Egipta ne uočava pravi sm isao onoga što Hauzer naziva nattiralističkom crtom , a argumenti - 235

što je zapravo, p re m a m om s k ro m n o m sudu, č in je n ic a u p r a ­ vo one v rije d n o sti k o ju k u ltu ra nosi u sebi kao sa m o sv rh u , ali u o b ra n i lju d s k o s ti. O k u ltu ra m a z a je d n ica azijsk o g k o n tin e n ta , pacifičk ih a rh ip e la g a , a m e rič k im k u ltu ra m a i si. govori s p u n o r o ­ m a n tičn o g p a to s a n a n a č in onih k oji su sv ije tu o tk riv a li te egzo­ tičn e k raje v e . I sp a d a da je zen-budizam »prava« k u ltu r a J a p a ­ na, a ne s p o m in je , k a d već reli­ g iju u s p o s ta v lja kao k u ltu ru , šintoizam koji im a više p ris ta lic a , te k o n fu cijan stv o . B udizam je reli­ g ija s a m u ra ja i vezan je za m a ­ n a s tire . N isam h tio tv rd iti da bi a u to r tre b a o sv u g d je tra ž iti isto, to n ije n iti m oguće, ali on ne vi­ di k u ltu ru u v ije k »kao na č in d r u ­ štv e n e p ro iz v o d n je života«. O dno­ sn o , on iznosi ono što po z n a je , pa za to m nogo toga o s ta je sk riv e n o i od a u to r a i od čita o c a. Da sp o ­ m enem sa m o k u ltu r n u p o v ije st a m e rič k ih n a ro d a In k a , M aja i A zteka, k o ju o b ra đ u je o n a k o k a ­ ko to ra d e i re p o r te r i n e k ih m a ­ gazina, zaobilazeći d o sta o psežnu a n g lo a m e rič k u l ite ra tu ru o tom p ro b le m u .

Tomislav DRETAR

Inger Koch-Nielsen: NEVJENČANI BRAK KAO BRAK BUDUĆNOSTI? (BUDUĆNOST BRAKA U DANSKOJ) Copenhagen, The Danish National In stitu te of Social Researh, 1978, 45 str. (Booklet No. 7)____________ U iz d a n ju D anskog n a c ionalnog in s titu ta za d ru štv e n a istraž iv a ­ n ja ne d a v n o je o b ja v lje n a b ro š u ­ r a o B u d u ć n o s ti b ra ka u D an­ s k o j. S a d rž a jn o je ova b r o š u r a p o d i­ je lje n a n a slije d e ć e o d je ljk e : Da li je b ra k u n e s ta ja n ju ? (str. 7); 236 - argumenti

P ro m je n e u p e rce p c iji b ra ka (str. 17— 18); B u d u ć i izgledi (str. 19— 23); Z a k o n s k i a s p e k ti (str. 25— 26); O blici ko h a b ita cije; osnova za ra sp ra vu (str. 27— 30). S lijed e fu sn o te , ta b e la rn i p rilo g (str. 33— 37), te U pute K o m is ije za p o ro d i­ čno za k o n o d a vstv o (str. 39). U ne­ k o j v rsti p rilo g a nalaze se sažeci rad o v a iste a u to ric e B ra k i za­ ko n , z a tim D ines A n d erso n o N e ­ fo rm a ln o j k o h a b ita c iji m e đ u pri­ p a d n icim a d o b n e g ru p e 20— 29 (str. 39; 40) te izb o r iz o d red b i D an sk o g p o ro d ič n o g zak o n o d av ­ s tv a (str. 41— 44). T ak o d o z n a je m o d a se tijek o m p o s lje d n je g d e se tlje ć a b ro j g odi­ š n je sk lo p lje n ih b ra k o v a u D an­ sk o j sm a n jio o d 39 tisu ć a 1964. g o d in e n a 33 tisu ć e 1974. godine. K re ta n je sto p e n u p c ija lite ta (b ro j g o d išn je s k lo p lje n ih b ra k o ­ va n a tisu ć u sta n o v n ik a ) p o k azu ­ je p a d o d 26 p ro m ila za m u šk a r­ ce i 17 p ro m ila za žene. G ledano p o p e to g o d iš n jim d o b n im g ru p a ­ m a, ovo k r e ta n je p o k a z u je d a je b ro j o n ih 'koji su sk lo p ili b ra k u o d n o su n a b ro j n e o ž en je n ih u isto j d o b n o j g ru p i u raz d o b lju 1965— 1974. b io u k o n tin u ira n o m o p a d a n ju za m u šk a rc e u dobi od 15 do 39 i s ta r ije o d 50 g o dina, a za žene do 29-te g o d in e te one s ta r i je o d 60 g o d in a. Isto v rem e n o je u o s ta lim d o b n im g ru p am a (m u šk a rc i 40— 49, žene 30—59) s to p a n u p c ija lite ta b ila u p o rastu . U isto m se v rem e n sk o m raz ­ d o b lju b ro j g o d išn je razv ed en ih b ra k v a više nego u d v o stru č io : p o ­ ra s ta o je o d 6 tis u ć a u 1964. go­ d in i n a 13 tis u ć a u 1974. godini P o seb n o je z n a č a jn a 1971. godina k a d a je više b ra k o v a »razuđeno« (u slije d raz v o d a ili s m rti jed n o g o d s u p ru ž n ik a ) nego š to ih je b i­ lo sk lo p lje n o . No to isto v rem e n o ip ak ne zn ači d a je u sta n o v a b r a ­ k a n a izm a k u , b u d u ć i d a m nogi raz v e d e n i p o je d in c i ulaze u nove b ra č n e zaje d n ice . I ta k o »oženje­ n a p o p u lac ija « D an sk e o s ta je na je d n o j k o n s ta n ti; o d u k u p n o g b r o ja o so b a isto g a sp o la u d obi o d 15 i više g o d in a, u b r a k u je g o d in e 1950. b ilo 64% m u šk a ra c a i 62% žena, g o d in e 1960. b ilo je 65% m u šk a ra c a i 63% žena, 1970. g o d in e 65% m u š k a ra c a i 62% že­ n a , a 1975. g o d in e 62% m u šk a ra ­ ca i 60% žena. Z nači, p o s lje d n jih d v a d e se t i p e t g o d in a gotovo

dvije trećine odraslih Danaca ži­ vi u vjenčanom braku. Prem a procjenam a danskog Za voda za sta tistiku i Nacionalnog institu ta za društvena istraživa­ nja, u Danskoj je 1974. godine ne­ vjenčano živjelo oko 100.000 paro­ va, a 1976. godine 150.000 parova. Dakle, poslijeratna generacija danskih stanovnika većinom se i dalje opredjeljuje za vjenčani brak. O tuda autorica zaključuje da »se b raku još uvijek pridaje središnje m jesto u ( ...) društvu« (str. 7). No ovakva nam se kvalifikaci­ ja čini nedovoljno em pirijski pot­ krijepljenom , a donekle i neja­ snom. Zar uistinu ustanovi braka pripada središnje m jesto u dan­ skom društvu? Teško da bi tako bilo u jednom zatvorenom , rigidnom katoličkom društvu, a kam o­ li u danskom d ruštvu već sada brem enitom izoštrenim fem inisti­ čkim pokretom (m akar on bio i posljedica takva društvenog opre­ djeljenja). No, pođim o dalje. U odjeljku Prom jene u percepciji braka a u ­ torica polazi od pretpostavke da bi se na osnovi up u ta K om isije za porodično zakonodavstvo mo­ glo sm a tra ti d a je u Danskoj do­ šlo do p ro m jena u percepciji ka­ ko sadržaja tako i fu n kc ije bra ka, te značaja sam og fenom ena zaključivanja braka. Javlja se nai­ me (kohabitalni odnos istog sa­ držaja i funkcije kao vjenčani brak koji m eđutim nije zaključen p red nadležnim državnim orga nom) nevjenčani brak kao alte r­ nativni oblik vjenčanom braku. K oji su društveni i individualni uzroci tom e, u to prezentirana analiza nije ulazila. A utorica je tek više u sputno spom enula da je ranije (kada?) b rak predstavljao (u načelu) doživotni odnos tem e­ ljen na stam benim i financijskom objedinjavanju, koje je bilo osno­ vom spolnih odnosa, rađanja, te socijalizacije i obrazovanja dje­ ce. Ovakvom idealnom poim anju b rak a odgovarala je i tradicional­ na p o djela rada izm eđu supružni­ ka, pa odatle proizlazeći stavovi o ulozi pojedinog spola u braku (str. 10). Ako ovu (ne)definiciju b rak a pokušam o u k ratk o kom en­ tirati, onda nam je jedino jasno to da a utorica ima izrazito klasičnopravni p ristu p braku, tj. brak

kao predfaza obitelji, odnosno bračni odnos kao preduvjet obi­ teljskim odnosima. A sadržaj tog nekadašnjeg braka (obitelji) od­ ređen je tek deskriptivno. Tom ranijem braku trebao bi biti suprotstavljen, ili biti barem u njegovu otklonu — brak današ­ njice. A kao jedna od njegovih tem eljnih distinkcija jest spo­ znaja da b rak nije doživotni od­ nos istih supružnika, pa su shod­ no tome i očekivanja donesenih nu p tu rijen ata različita od očeki­ vanja onih koji su sklapali brak prije 10—20 godina. Autorica na­ lazi uzroke ove spoznaje, vrijed­ nosne p rom jene u porastu broja razvoda, odnosno u »opušteni­ jem« stavu p rem a braku. Ali što je ovdje uzrok a što posljedica? Što se pak tiče stam benog za­ jedništva, ono dalje ostaje obilje­ žjem braka, ali p riro d a i stupanj ovog zajedništva ovise o tržišnoj raspoloživosti stanova. Naime, sve do 60-tih godina stam bena sa­ m ostalnost nije se javljala kao preduvjet sklapanja braka. Dapa­ če, da bi se »došlo do stana«, tre­ balo je dokazati postojanje bračnosti ili pak gravidnosti. Danas se, m eđutim , zahvaljujući stam ­ benom tržištu m ijenja i odnos društvene veze između stam bene sam ostalnosti i b rak a u tom smi­ slu što raste broj onih koji ima­ ju vlastiti stan a nisu u braku. I tako je »stvoren« jedan od naj­ zn ačajn ijih preduvjeta za uspo­ stav ljan je odnosa neform alne kohabitacije. Da li se danas sve učestaliji ne­ vjenčani b rak razlikuje od onog (ranije dom inantnog) vjenčanog brak a u pogledu financijskog za­ jedništva — o tom e se ne zna (ne postoje pouzdani pokazatelji). Zna se tek toliko da se vjenčani b rak u pravilu percip ira kao »sporazum o pridružeom posjedo­ vanju«, što znači da svaki su p ru ­ žnik zadržava pravo vlasništva nad onim što je posjedovao p ri­ je ulaska u b rak , a da vlasništvo nad dobrim a stečenim u zajedni­ čkom b rak u dijele. Tradicionalni - obrazac podjele rad a u b rak u je danas zasigurno izm ijenjen, već i stoga što je sve veći broj u d atih žena ekonomski sam ostalan (npr. 1970. godine 60% u d atih D ankinja bilo je za­ posleno izvan privatnog dom aćin­ argumenti - 237

stva). No, da li je »bračna« p o ­ d jela ra d a m a n je tra d ic io n a ln a u z ajed n ici n e fo rm aln e k o h a b ita c ije n egoli u v jen č a n o m b ra k u , o to ­ m e p o d a c i ne p o s to je . A utorica m e đ u tim p r e tp o s ta v lja da bi m o­ glo b iti tako, je r u z a je d n icu ne­ fo rm a ln e k o h a b ita c ije ulaze u p rav ilu žene p ro fe sio n a ln o o b ra ­ zovane i zaposlene. N a svoj se n a č in v a rija b la »nevjenčanog b r a ­ ka« tek p o sred n o ja v lja kao uz­ ro k p r e ra s p o d je le poslova izm e­ đ u p a rtn e ra . S e k su a ln o st n ije o b ilje žje is­ klju čiv o vjen č a n o g b ra k a ; to u o ­ sta lo m n ije n išta novo. O no što je z n a ča jn o za n e v je n č a n e z a je d ­ nice jest o d n o s p a rtn e ra p re m a p re d b ra č n im o d n o sim a , a u z ro k o ­ van je rasp o lo ž iv o šć u k o n tra c e p ­ cije, slo b o d n o g p o b a č a ja te d r u ­ štv e n o m m o g u ćn o šću da žena b u ­ de o slo b o đ e n a u svojoj se k su a l­ no sti. Š to se p a k tiče odg o ja, so c ija ­ lizacije i o b ra z o v a n ja p o to m a k a , d a n s k o je d ru štv o u tim s fe ra m a p o stig lo z n a č a ja n s tu p a n j pod ru štv lje n o s ti. No n e k o lik o istra ž iv a ­ n ja p ro v ed e n ih u D an sk o j tije ­ kom p o s lje d n jih g o dina p o k a z u je da p o p u la c ija (neovisno o spolu) n užno p o v ezuje r a đ a n je d jec e s vjen č a n im b ra k o m , a odgoj djec e (p osebno u p rv e tri godine živo­ ta (s o s ta ja n je m m a jk e k od kuće, ili (u s lu č a ju s ta r ije djece) s m a j­ č in im p a rt-tim e z a p o sle n je m . Iz ove k ra tk e a n alize a u to ric a z a k lju č u je slijed eće: »P ercepcija je b ra k a d a k le p ro šla kro z z n a ­ č a jn e p ro m je n e , p o s e b ic e u p o ­ gledu z n a č a ja fo rm a ln o g b ra k a ; no u p o g ledu fu n k c ije sam oga b r a k a p ro m je n e su ograničene. To tre b a p r o m a tra ti u k o n te k s tu e k o n o m sk o g ra z v itk a ko ji je re ­ z u ltira o u p o tra ž n ji žen sk e rad n e snage (uz isto v rem e n o š ire n je u s ­ tan o v a za b rig u o djeci), zatim p o r a s ta s ta m b e n e izg ra d n je te sn iž a v a n ja s to p e ra đ a n ja « (str. 15). O vakve d ru štv e n o -e k o n o m sk e p ro m je n e n a m e ć u i p o tre b u za m ije n ja n je m p o ro d ič n o g z a k o n o ­ d avstva. Čini se n a im e da v rije ­ m e o d re đ e n ja z a k o n sk o g b ra k a Jcao p re d u v je ta o b ite lji, te p o s je ­ d o v a n ja b ra č n o g c e rtifik a ta kao u v je ta za do b iv an e j s ta n a i e ko­ n o m sk ih (p o re sk ih i si.) p o v la sti­ ca — sve više p r ip a d a p ro šlo sti. 238 - argumenti

A to u je d n o znači da je n e o p h o d ­ n o d ru štv e n o u tv rd iti nove k rite ­ r ije za p rav n o d e fin ira n je o b ite ­ lji te re d e fin ira ti niz p ita n ja iz širo k e o b lasti b ra č n ih , o b ite ljsk ih i p o ro d ič n ih o d n o sa (zaru k e, u v je­ ti z a sn iv a n ja b ra č n e z a je d n ice — v jen č a n a ili n ev je n č a n a , odgoj d jec e , s ta ra te ljs tv o , im ovina i n a ­ s lje đ iv a n je itd.). U sv o m p o k u š a ju an alize p ra v ­ n ih p o slje d ic a p o ra s ta b ro ja n e­ v jen č a n ih b ra č n ih z a je d n ica u D a n sk o j, In g e r K och-N ielsen isti­ če p r ije svega č in je n ic u p o s to ja ­ n ja raz lič itih tip o v a n e fo rm aln e k o h a b ita c ije ; to bez s u m n je u n o ­ si o d ređ e n e p o te šk o ć e u n o rm a ­ tiv n o re g u lira n je ove p o jav n o sti. N o b u d u ć i d a p ra v o im a ip ak p r i­ je svega fu n k c iju sa n k cije k o n ­ flik tn ih situ a c ija , s ta n ja i od n o sa, n jeg o v a se ulo g a tim e p o je d n o ­ s ta v lju je ; to tim više što se rad i 0 sa d rž a jim a g ra đ a n s k ih p rav a , a zna se d a u b iti istin s k a p rim je ­ n a o d re d b i g rađ a n sk o g p rav a ne o visi o in d iv id u a ln im ž e lja m a i p o tre b a m a . T ak o b i z a k o n o d av n o r e g u lira n je p o je d in ih tip o v a n e­ v je n č a n ih b ra č n ih z a je d n ica bilo u fu n k c iji p o litik e d ru štv a p rem a tim z a je d n ica m a , a o b lik o v an je te(tih ) p o litik e(a) b ilo b i p o d u tje ­ c a je m n e p o s re d n ih ek o n o m sk ih u v je ta o d ređ e n o g tre n u tk a d a n ­ sk o g a d ru štv a , te d o seg a p o litič ­ kog u tje c a ja u n u ta r sam o g zako­ n o d a v n o g a p a ra ta . D akle, vladajuć a sh v a ća n ja u o k v iru p o litik e d ru š tv a p re m a b r a k u i o b ite lji b ila bi p o tis n u ta iz p rv o g plana. U to m se k o n te k s tu n ek o lik o p u ta p red la g a lo d a se n ev je n č a n a b ra č n a z a je d n ic a tre b a s m a tra ti p r iv a tn im o d n o so m p a rtn e ra , tj. o d n o so m za k o ji tre b a d a b u d u o d g o v o rn i isk lju č iv o sam i p a rtn e ­ ri, k o ji ga m ogu re g u lira ti fo r­ m aln im ug o v o ro m . Ja sn o , ugo­ v o rn e se o d re d b e o d n o se p rije svega n a p o s lje d ic e u slu č a ju »ra­ spada« te z a jed n ice. (P rem a jed ­ n o m istra ž iv a n ju d o sa d a su bili rije tk i p a rtn e ri k o ji su sk lap ali tak v e ugovore.) M islim o d a tak v o sh v a ća n je — p r iv a tn o st, a ne d ru štv e n o s t ne­ v jen č a n e b ra č n e z a je d n ice — n ije d o slje d n o svom e ish o d ištu , te da n u žn o m o ra d o živ jeti k ritik u . S to ­ ga š to su ti p a rtn e ri, k o ji ulaze 1 žive u » p rivatnom « o d n o su , d ru ­ štv e n a b ića, o n i se o s tv a ru ju

i u drugim , neprivatnim odnosi­ ma, a uz to u svojem »privat­ nom« odnosu proizvode društve n e učinke. A ako se m akar i je­ dan od društvenih učinaka pri­ vatnog odnosa — npr. dijete — pokuša društveno štititi ako dođe do interesnih sukoba u privat­ nom odnosu, onda, očito, ipak ni­ je riječ o »privatnom« odnosu; u takvom je dakle »privatnom« odnosu latentno p risu tan (socio­ loški) d e term inirajući značaj nje­ gova društvenog (i norm ativnog) sadržaja. Očito je da dansko društvo tek traga za društveno n a jprihvatlji­ vijim određenjem i reguliranjem suvrem enih oblika odnosa izme­ đ u žene i m uškarca. Stoga je vri­ jednost analiza Inger Koch-Nielsen p rije svega u o tvaranju pita­ n ja budućnosti — dodajm o i sa­ dašnjosti — braka. U ovoj su b rošuri izloženi i za­ nim ljivi pokazatelji o via facti sm jenjivanju zakonske (vjenčane) bračne zajednice — zajednicom tzv. neform alne kohabitacije. Au­ torica razlikuje koncept legalizi­ ranog braka kao » . . . odnosa iz­ m eđu m uškarca i žene koji je us­ postavljen u skladu sa zakonom i koji priznaje država i pripisuje m u zakonski status«, od koncepta neform alne kohabitacije kojim označuje zajedničko stanovanje koje nije form alizirano bračnim c ertifikatom (usp. str. 5 i fusno­ ta 1). Pri tom se koristi općim poim anjem »kohabitacije« a da je sadržajno uopće ne razlaže. Upravo ovakvo o predjeljenje ponukava nas da se p riu p itam o što je to u stvari kohabitacija žene i m uškarca, koje su njene sociolo­ gijske odrednice i u kojoj je m je­ ri danas opravdana upotreba ovoga naziva (term ina) za sad r­ žaj koji životno pokriva. Odgovori n a ova (i slična) p ita ­ n ja ostali su izvan okvira rada koji prikazujem o. Ali to je vjero­ jatno trebalo i očekivati, je r su ciljevi autorice i bili drugačiji. Tek djelom ičnim uvidom u njezin znanstveni opus stječe se dojam da se Inger Koch-Nielsen kreće u granicam a pravnog p ristupa problem atici braka, te analizom p rije svega sta tističkih pokazate­ lja n a stoji skrenuti pažnju na kvantitativ ne prom jene u braku, i porodičnom sustavu Danske, da

bi to poslužilo kao osnova za od­ govarajuće zakonodavne akcije. Ovom knjižicom autorica progo­ vara o najznačajnijim prom jena­ ma u kretan ju broja sklopljenih, razvedenih, i nevjenčanih brako­ va tijekom posljednjeg desetlje­ ća, ali i o novinama u danskom porodičnom zakonodavstvu, što je bio opći cilj ove monografije. Poseban cilj ove m nografije jest u tom da autorica naglasi neop­ hodnost ustanovljenja zakonskih okvira za alternativne oblike ko­ habitacije, koje bi društveno tek trebalo razviti. Sve učestalije opredjeljivanje za izvanbračnu zajednicu može biti znakom da je emocionalno-intimni odnos između žene i mu­ škarca nadrastao form alne okvi­ re tradicionalne bračne (zakon­ ske, legitimne) zajednice — u k rat­ ko, one ustanove braka čiji je kako oblik tako i sadržaj uređen zakonom. To bi također, moglo značiti da nove generacije djevo­ jaka i mladića, žena i m uškaraca traže i da mogu dati kvalitativno nove sadržaje svome odnosu uza­ jam nosti. A ako je tome tako, onda je za­ sigurno nastupilo i doba da zna­ nost, p rije svega sociologijska i pravna, uloži odgovarajući napor kako bi taj novi odnos na novi način konceptualizirala. Uosta­ lom, kohabitacija, čak niti etim o­ logijski, a još m anje sadržajno ne odgovara b itku takve životne zajednice žene i m uškarca koja se rađa, razvija i raskida shodno izrastan ju njihova slobodna opre­ d jeljivanja za uzajam nost. Ruža FIRST-DILIĆ

argumenti - 239

SOCIOLOGIJA I IDEOLOGIJA Jerzy J. W iatr: SOCJOLOGIA STOSUNKOW POLITYCZNYH (Pdnstwowe W ydawnictwo Nauko we 1977.)____________ P oznati p o ljs k i sociolog s re d ­ n je g e n e ra c ije J e rz y V ja tr svojom n a jn o v ijo m k n jig o m — Sociolo­ g ija p o litič k ih od n o sa , n a sta v lja sukcesivno, sk o ro u istim ra z m a ­ cim a, o b ja v ljiv a n je rad o v a iz teo ­ r ijs k e sociologije, a u z a d n je vri­ je m e sve više iz o b la s ti p o litič k e sociologije.1 N ije sto g a n e o b ič n o š to n jeg o ­ va n a jn o v ija k n jig a za sve one k o ji p r a te n jegov sociološki rad p re d s ta v lja n e z aobilazno štivo. P o sto ji, s d ru g e s tr a n e , jo š je ­ d a n p o d s tic a j za č ita n je ove k n ji­ ge. J e rz y V ja tr je je d a n od r ije t­ k ih sociologa iz so c ija lis tič k ih ze­ m a lja k o ji se u k lju č u je u ž a rišn e s ociološke tem e i p o re d n e o sp o r­ ne o b a v ije šte n o sti on uživa ugled i s p o so b n o st istraž iv a ča , š to do­ k a z u je čla n stv o m u m n o g im m e­ đ u n a ro d n im so cio lo šk im in s titu ­ c ija m a i o rg an iz a cijam a , recim o , p re d s je d n ik je K o m ite ta za i s tr a ­ živ a n ja lo k aln e p o litik e p ri M e­ đ u n a ro d n o m u d ru ž e n ju za po li­ tič k e n a u k e i z a m je n ik p r e d s je d ­ n ik a M eđ u n aro d n o g k o m ite ta za p o litič k u sociologiju, a z a h v a lju ­ jući to m e rasp o la že p o d a c im a ne­ k ih m e đ u n a ro d n ih istra ž iv a n ja k o ja su v rše n a i u J u g o sla v iji, a ilu s tra c ija su, p o v rem e n o , p re d ­ m e ta ove k njige. M e đutim , p rv a re a k c ija ko ja se k od im alo o b a v ije šte n o g č ita o ­ ca p o jav i p r i p o g led u n a ovu k n jig u jest p ita n je : za r i sociolo­ gija p o litič k ih odnosa? N aim e, p o re d p o litič k e sociolo­ gije, is to r ije p o litič k ih te o rija , te o rije države i p rav a , sociologije n a c io n a ln ih p o k r e ta i niz sličnih, k o n c e n trira n ih m anje-više oko slič n ih tem a , sa d a im a m o p re d 1 Npr. Skice o historijskom m aterijaliz­ mu i sociologiji 1962., D ruštvo, Pirstup si­ stem atskoj sociologiji 1964.. šesto izdanje 1976., Sociologija vojske 1964., Da li smrt ere id eologije 1966., Narod i država 1969., Savremeni antikom unizam i društvene na­ uke 1970., Položaj sociologije u istočnoj Evropi danas 1971.. M arksistička teorija dru­ štvenog razvoja 1973., Sociologija, politika, nauka 1973.

240-argumenti

so b o m r a d k o jim a u to r iznosi p re d m e t je d n e nove sociološke d isc ip lin e č iji je, p o n a šem m i­ šlje n ju n a jte ž i p ro b le m d a o m e­ đi svoj p re d m e t istra ž iv a n ja i ti­ m e d o k aže n u ž n o st svog p o s to ja ­ n ja. Zbog toga je p rv i d io k n ji­ ge, p o sv e će n o p ć im p ita n jim a so­ cio lo g ije p o litič k ih o d n o sa, p r ije svega n je n o m p re d m e tu , p o k a z ao o g ro m a n n a p o r a u to r a d a se o d rži n a v je š ta č k i o d re đ e n o m za­ b ra n u i d a iz h is to r ije n a p rije d n a b ro ja n ih d isc ip lin a n a đ e do­ v o ljn o d o k aza za o čin stv o so c io ­ logije n a d p ro b le m im a p o litič k ih od n o sa. Ne m a n je v rije d a n p a ž n je bio je n a p o r d a se z a c rta n i, što će reći p red lo ž e n i p re d m e t sociolo­ gije, p o tk rije p i istraž iv a čk im p o ­ d u h v a tim a so cio lo g ije p o litič k ih o d n o sa , č e m u je p o sv e će n tre ć i d io k n jig e k o ju ra z m a tra m o . O g ro m an n a p o r a u to r a d a siste ­ m a tiz ir a n e k a so cio lo šk a sazn a­ n ja , kao i d a u n u ta r n jih sagleda n o v a p ita n ja , n e p o s ta v lja ju ć i o v d je p ita n je o p ra v d a n o s ti p re d ­ ložene so cio lo g ije p o litič k ih o d ­ n o sa u e ri »sociologija k ra tk o g d aha«, p o b u đ u je k o d č ita o c a p o ­ štiv a n je p re m a o z b iljn o m i dug o ­ tra jn o m lju d s k o m r a d u i b u d i n a d u d a će se jed n o g d a n a opća so cio lo g ija r e in k a rn ir a ti iz svojih ra sk o m a d a n ih d ijelo v a. D a ju ći sv o ju k n jig u č ita o c u u ru k e Ježi V ja tr istič e d a o n a n ije sa m o u d ž b e n ik za sve on e koji n ek e o d p o litič k ih n a u k a s tu d ir a ­ j u već d a je n e z ao b ilazn o štivo za sve o ne k o ji žele ra z u m je ti su ­ v rem e n a p o litič k a zb iv a n ja . N a jv a ž n iju n je n u fu n k c iju , m e­ đ u tim , a u to r je n a ja v io ovim ri­ ječim a: » P ro b le m a tik a k o ju ova k n jig a p o k re ć e n ije sam o p re d ­ m et n a u č n ih an a liz a već isto ta ­ ko i n e p re s ta n e o š tre ideološke b o rb e. M a rk s istič k a sociologija p o litič k ih o d n o s a se u v ije k razv i­ jala u b o rb i sa b u rž o a s k im i revizio n istič k im k o n c e p cijam a . Oba ova p ra v c a p o lem ik e su u z e ta u o b z ir u ovom ra d u , iak o n isam s m a tra o d a je u r a d u ovog tip a .nužno i m o g u će p rih v a titi se svih p ita n ja k o ja se tu n am eću .« 2 2 Socjologia stosunkdw politycznych, Paristwowe W ydawnictwo naukow e 1977. str

No, budim o i mi sistem atični i počnim o od predm eta sociolo gije političkih odnosa koga nam je u svojoj knjizi a u to r predlo­ žio. »Sociologija političkih odnosa je dio sociologije koji objašnjava pojavu borbe za vlast i vršenje vlasti u institucionaliziranim oblicim a društvenog života.«3 Ona ima svoj teorijski i po­ sebni dio. Opći teorijski dio sociologije političkih odnosa o brađuje dru­ štvene osnove i društvene efekte institucionalizirane vlasti. Tu se, drugim riječim a, radi o hipoteza­ m a koje objašn jav aju genetičku i funkcionalnu zavisnost m eđu političkim -i nepolitičkim društve­ nim pojavam a. Posebni dio so­ ciologije političkih odnosa čine slijedeće oblasti njenog interesi­ ranja: 1. sociologija političkih pokre­ ta i p olitičkih p a rtija 2. sociologija države i pojedi­ nih njen ih in stitu c ija (kao npr. p redstavnička tijela, vojska, javna a dm inistraci­ ja) 3. sociologija političke svijesti, u tom e javno m nijenje i po­ litičke ideologije 4. sociologija političkog pona­ šanja 5. sociologija m eđunarodnih političkih odnosa. P rem a tom e, sociologija poli­ tičkih odnosa u svom općem di­ jelu je politička sociologija, dok n jen posebni dio čine pet nave­ d e nih oblasti angažiranja socio­ logije u dom enu političkih odno­ sa. Tako po sm a tra n a politička so­ ciologija zajedno sa političkom ekonom ijom , teorijom države i p rav a i teorijom m eđunarodnih odnosa, čini teo riju politike, dok su jo j granične disoipline politič­ ka geografija i politička biologi ja. E lem enti tako shvaćene socio­ logije političk ih odnosa p rije M arxa nalaze se u učenjim a Pla­ tona, A ristotela, Ib n Halduna, M akijavelija, B odena, Loka, Hjum a, M onteskjea, B urkea, Tokvija, Spensera, Hegela i Poljaka Modževskog (16 vijek), H uga Kolonta-

(18— f ^ 19) 1 Stanislava Stašica Ovako iznijeta koncepcija općeg d uela sociologije političkih odno a* “ .razlikuie od bilo ,e nauke č i j i je predm et interesovanja društvo, odnosno država Iznuđeni k arak ter ove definicije |e , ’oš vidljiviji u tvrdnji da opceteorijske definicije sociolo­ gijo političkih odnosa ukazuju na zavisnost nepolitičkih i političkih društvenih pojava. Svakako bi bio veoma koristan su sret sa autorom u kome bi nam on u jednom nepolitizira­ nom am bijentu, koji sam odabe­ re, objasnio koje su to nepolitičke pojave i kako one utiču na političke. Vjerovatno se pod ne­ političkim pojavam a mislilo na pojedine oblike društvene svijesti, nauku, kulturu, um jetnost, vjero­ vatno religiju, a možda i crkvu (?), m eđutim , koliko je njihova relativna nezavisnost, relativna, to svi mi u ovom do k raja politizovanom svijetu i te kako znamo. S tvar sa m arksističko-lenj mis­ tički™ predstavnicim a sociologije političkih odnosa, za razliku od p redm arksističkih izgleda sasvim zanim ljiva. To su: Gramši, Burlackij i Galkin (Socjologija. Poli­ tika. M iezdunarodnye otnoszenija, M oskva, 1974, cit. prem a auto­ ru, str. 56), H ajn rih Kunov, Roza Luksem burg, Josif Staljin, Vladi­ slav Gomulka, Leonid Brežnjev, E dvard Gjerek, zatim slijedi do­ p rinos jo š nekih p red ratn ih i po­ s lijeratn ih Poljaka. Tako npr.: »U godinam a 1924— 1953. razvoj m arksističke teorije u SSSR-u, a posredno i u m eđu­ narodnom kom unističkom pokre­ tu, odvijao se u velikoj m jeri pod rastućim uticajem Josipa Stalji­ na (1879— 1953), koji je još od p o četk a tridesetih godina postao neosporni teorijski a u to ritet u kom unističkom pokretu. Na pod­ ru čju sociologije političkih odno­ sa form ulirao je niz tvrdnji. Ne­ ke od n jih su pogrešne i lišene n aučnih osnova nam ijenjene p rak ­ tičnoj realizaciji politike i one su k asnije odbačene; to se naročito odnosi na tezu koju je formulisao Staljin, da u m jeru u kojoj n a p red u je izgradnja socijalizma neizbježno se zaoštrava klasna borba. Ipak, većina drugih Staljiargumenti - 241

novih tv rd n ji je sa čuvala svoj z načaj i p re d s ta v lja p ro šire n je p o jm a m ark sistič k o -le n j m istič k e sociologije p o litič k ih odnosa. T u tre b a , p rije svega, navest) tv rd n ju o to m e da se u so c ija li­ stič k o j rev o lu c iji m ije n ja u z a ja m ­ n a re la c ija izm eđu baze i n a d ­ g ra d n je . U r a d u D op rin o s p ita ­ n jim a len jin iz m a (1926), S ta ljin je u siste m a tiz o v a n o m o b lik u iz­ nio o snovne raz lik e izm eđu soci­ ja listič k e i b u ržo a sk e revolucije, u k a z u ju ć i da u s o c ija lističk o j re ­ voluciji i u iz g ra d n ji so cijalizm a p o slije toga, p r im a rn u i o d lu č u ju ­ ću ulogu igra s fe ra po litik e. S a­ m im tim je razvio i m odifikovao m a rk s is tič k u te o riju baze i n a d ­ gra d n je . S ta ljin je tak o đ e form ulisao te o riju fu n k cije s o c ija listič ­ ke države, ( u n u tra š n ju , spoljašn ju ili o rg an iz a cio n o -p riv red n u i k u ltu rn o -v a sp itn u ), kao i p ro g n o ­ zu k o ja iz toga pro iz laz i, o p r e t­ v a ra n ju so c ija lis tič k e d rža v n o sti u sm is lu p o v e ć an ja re la tiv n e važ­ n o sti organ iz a cio n o -e k o n o m sk e i k u ltu rn o -v a sp itn e fu n k cije. To je bio p rvi p u n iji p r o je k t sociološke te o rije s o c ija listič k e d ržav e .. .«4 S m a tra m o da n a m čita o c i n eće z a m je riti na d u žini ovog c ita ta , po n ašem m iš lje n ju , on je dovo ljn o in te re s a n ta n da b u d e p re z e n tira n u cije lo sti. U te k s tu k o ji slije d i n a d a lje su n a b ro ja n i jo š ne k i »doprinosi« m a rk s is tič k o j so ciologiji p o litič ­ k ih od n o sa , m e đ u tim , već sam o n a p rije d c itira n i »doprinos« do­ vo lja n je da se u đ e u k a te g o riju b o ra c a za »m ark sističk i« tre tm a n p o litič k ih odnosa. S ta ljin o v n a u č n i p re s tiž n ije m ogao d a ug ro zi ni p o m e n a vri je­ da n T rocki, k oji je u ovoj k njizi o d u s ta n v je ro v a tn o iz razloga » p rak tičn e politik e« , iako je on jo š u č la n k u B ilan s i p e rs p e k tiv e iz 1906. ja s n o na g la sio ra z lik u iz m eđ u b u rž o a sk e i s o c ija lističk e rev o lu c ije u če m u je isp re d S ta ­ ljin a b io sam o n e k ih dv ad eset godina, iako je 1929. op tu živ a c epigone da m eh a n ič k i o d v a ja ju d e m o k ra ts k u d ik ta tu ru od soci­ jalistič k e , n a c io nalno-socijalističke rev o lu c ije od m eđ u n a ro d n e , istic a o da je o s v a ja n je vlasti p o ­ če tn i, a n e z a v ršn i a k t. Ia k o je T l b i d . str. 79—81.

242 - argumenti

ukaziv ao n a o p a s n o st b iro k ra tiz acije p a r tije i tim e m o g u ćn o sti s tv a ra n ja novog k lasn o g d ru štv a p o slije so c ija listič k e rev o lu cije, sve to n ije bilo d o v o ljn o d a T ro c­ k i b u d e b a r n e k a k av te o re tič a r so cio lo g ije p o litič k ih od n o sa, š to ­ više, o n za ov u n a u k u n ije n iti p o sto ja o . Id e n tič n a je s itu a c ija i sa M ao Ce T u n g o m čiji, n iti te o rijs k i, n i­ ti p ra k tič n i d o p rin o s ra z ja š n je ­ n ja p ro b le m a uloge i p ro fila re ­ v o lu cio n a rn e k lase n ije n iti pom en u t. S h o d n o d e fin iciji p re d m e ta so­ cio lo g ije p o litič k ih o d n o sa , izn ije­ toj u ovoj k n jizi, v je ro v a tn o bi se p r im je r i S ta ljin o v e p ra k tič n e p o litik e m ogli p ro u č a v a ti u nek o j od p o s e b n ih d ije lo v a so cio lo g ije p o litič k ih o d n o sa . N a taj n a č in b i se m o g la u tv rd iti d u ž in a ra s ­ k o ra k a izm eđ u m a rk s is tič k e teo ­ r ije p o litič k ih o d n o sa i n jen e p rak se . P o slije iz la g a n ja s h v a ta n ja su ­ v rem e n ih n e m a rk s is tič k ih p re d ­ s ta v n ik a so cio lo g ije p o litič k ih o d ­ n o sa, k o je u o s ta lo m p o z n a je sva­ k a is to r ija p o litič k ih te o r ija ili o p ća so cio lo g ija, a u to r p o č in je izla g a n je m te o r ijs k ih osn o v a p o ­ litič k e so cio lo g ije ra z m a tra ju ć i s lije d e ć a p ita n ja : a) š to je v last k ao so cio lo šk a k a te g o rija b) k a k a v je o d n o s e k o n o m ije i p o litik e c) k a k a v je o d n o s k u ltu re i p o ­ litik e d) p sih o lo g ija p o litič k ih p o ja ­ va. R a z m a tra ju ć i p o ja m v lasti k ao s o c io lo šk e k a te g o rije a u to r raz li­ k u je d rža v n u , p o litič k u i k lasn u v last, u g lav n o m , izuzev zad n je, p o n a v lja ju ć i već sv im a p o z n a te e le m e n te sv ak e vlasti. N a jz an im ­ ljiv ija i c e n tra ln a to čk a c je lo k u p ­ n og r a z m a tr a n ja ovog d ije la p ro ­ b le m a tik e so cio lo g ije p o litič k ih o d n o sa j e s t k a te g o rjja v lasti k la­ se: »V ladavina k lase je dak le, k a ­ te g o rija d ru g o g tip a n eg o k a te ­ g o rija d rža v n e v lasti. K a te g o rija k lasn e v lad av in e se o d n o si na s v e u k u p n o st e k o n o m sk ih , p o litič ­ kih i id eo lo šk ih k a ra k te ris tik a d ru štv e n o g u re đ e n ja . 'K la sn o vla­ d a ti' — to zn ači n a la z iti se u si­ tu a c iji u k o jo j su in te re s i o d re ­ đ en e klase sis te m a tsk i b ra n je n i

putem ekonom skih institucija, prava, koje regulira ekonomski’ život, institucije političke vlasti — posebno državne institucije — ili putem vladajuće ideologije.«5 Uvodeći ovim putem kategori­ ju interesa u elem ente klasne stru k tu re i razlikujući objektiv­ ne interese grupe od njihovog ideološkog izraza, a u to r postavlja najteže i jo š uvijek neriješeno pi­ tanje sociologije saznanja, ujedno i političke sociologije: kakav je odnos teorijskog modela katego­ rije klasnog interesa prema stvarnim interesim a klase. Dru­ gim riječim a, kako razlikovati objektivni klasni interes, ili uop­ će grupni interes, koji je zahtjev određene grupe ljudi za zadovo­ ljenjem određenih potreba, od ideološkog izraza ovog interesa, koji je u stvari prera d a objektiv­ nog interesa od stra n e ideologa grupe, odnosno klase. A utor je predložio rješenje ovog p ita n ja razlikujući u dru­ štvu vrste politički važnih grup­ nih interesa koje na vlast vrše određeni u tjecaj, kao npr. inte­ resi društvenih klasa, interesi narodnosti i drugih etničkih gru­ pa, interesi regionalnih grupa i lokalnih društava, interesi dru š­ tvenih skupina, interesi dem o­ g rafskih grupa i interesi vjerskih grupa. Ovim se dosta približio K ardeljevoj tezi o pluralizm u društvenih interesa, koju iz razlo­ ga istovrem enosti objavljivanja oba rada nije mogao c itirati, ali čiji rad Razvoj slovenačkog na­ cionalnog p ita n ja navodi u glavi posvećenoj nacionalnom k a ra k te ­ ru i političkim odnosim a. Pokušaj raz rje še n ja problem a odnosa grupni interes-klasna ideologija putem navođenja m a­ njih ili većih skupina interesa au to ru očito nije uspio, čak ni naknadnom distinkcijom ko vla­ da i u čijem interesu. Ovdje, me­ đutim , najveće iznenađenje nije u tom e što pok u šaj nije uspio, već u činjenici da V ja tr uopće ne govori o p a rtija m a kao m oder­ nim m ehanizm im a političkog ži­ vota za čije je djelovanje ideolo­ g ija sp iritu s m ovens. P itanje od­ n osa ideologije i p a rtije u knjizi se, doduše, razm atra, ali u po­ 5 Ibid. str. 211.

glavlju Suvremena istraživanja u sociologiji političkih odnosa. Razlog zbog koga se pitanje od­ nosa ideologije i partije iz teorijske sfere prebacuje u sferu istraživanja nije nam poznat, ali to svakako ne ide u prilog teoriji. Prem a m jestu koje je u knjizi dato problem im a ideologije može se zaključiti, iako svaki zaklju­ čak predstavlja i početak disku­ sije na istu temu, da će se autor i .dalje baviti problem im a ideolo­ gije, za što, kako nam se čini ima dovoljno pretpostavki. Ne m anje zanim ljiv dio knjige je onaj posvećen problem im a od­ nosa između ekonomije i politi­ ke, točnije između ekonomske i političke moći. Za nas je taj dio interesantniji je r se au to r kritički osvrće na Đilasovu knjigu The New Class, izašlu 1957. u Nju Jorku. Jerzy V jatr s pravom prim jećuje da se u Đilasovoj definiciji nove vlada­ juće klase svjesno m iješaju dva razna tipa kategorije: vlasništvo i raspolaganje sredstvim a proiz­ vodnje, predlažući ovu drugu kao ekvivalent privatnog vlasništva. Raspolaganje sredstvim a proiz­ vodnje, tvrdi autor, jest poslje­ dica podjele rada u soci jalizmu, a ne posljedica privatnog vlasni­ štva. Zbog toga se ne može za­ ključivati da je činjenicom raspolagnja sredstvim a proizvodnje iz­ vršena restau racija klasnog dru­ štva. Društvena kontrola u soci­ jalizmu, za razliku od državne u kapitalizm u, jest onaj korektivni fak to r koji ne dozvoljava rast privatnog na društvenom intere­ su. Ako se to ne dešava, onda je to problem određenih institucija, a ne samog poretka, koji njiho­ ve krize ne mogu dovesti u pita­ nje. Uspješno izvedena kritika iznesenih shvaćanja pokazala nam je efikasnost definicija klasne vla­ davine, koju smo naprijed nave­ li i po kojoj klasa vlada samo ako je ekonom ski, pravno i ideo­ loški vladajuća, te ako jedan od ovih k rite rija u određenom hi­ sto rijsk o m tren u tk u doživljava su p ro tn e tendencije, jedinstvo klasne vladavine nije dovedeno u pitanje. Pored nedostataka, koje smo pokušali iznijeti, knjiga, uzima argumenti - 243

k a o ilu s tr a c iju m alo z a s ta rje lu Li­ te ra tu r u , n a jč e šć e o b ja v lje n u iz­ m eđ u 60—70-tih godina, rije tk o se s u s re ć u godine 1973, 1974 . . . N em a tak o đ e ni n a jn o v ijih a u to ­ ra , rec im o P u la n ca s, J lo ro w itz, Abdel, Male-k ili n a š ih — Pešić, Pečujlić, Š u v a r . . . M e đutim , u k n jiz i je navedeno, sa n jim a je d isk u to v a n o ili je p o m en u to više od 350 a u to ra što sam o za sebe .već do v o ljn o govori. U e ri k ad a se p išu k n jig e u k r š ta n je m dva-tri a u to ra , v a rija c ija m a c ita ta na istu te m u ili p a k sam o o je d n o m d ije lu n ekog a u to r a ili ra z d o b lju njeg o v a stv a ra la š tv a , o n d a ova k n jig a o b ilje m p o d a ta k a , o z b ilj­ n o šću p ris tu p a z a d an o j tem i, p o ­ k u ša je m da se n ek a sa z n a n ja si­ s te m a tiz ira ju , m a k a r u nek o m , po n ašem m iš lje n ju , n e o p ra v d a ­ n om okv iru , za slu ž u je p ažljiv , ko­ re k ta n i to le ra n ta n o dnos. K n ji­ ga S ociologija p o litič k ih o d nosa Je rz y V ja tra je n e su m n jiv o k n ji­ ga od ko je se m o že k re n u ti u u z b u d ljiv u a v a n tu ru po litič k o g , ali na k o jo j se ne m o ra za v ršiti. U to m s m islu ovo je s tv a rn o o tv o re n a kn jig a ; o n a p o sta v lja p ita n ja , ali u d a v a n ju odgovora n ije isk lju č iv a , š to je n je n a n a j­ b o lja p re p o ru k a . Č ita ju ć i S oc io lo g iju p o litič k ih o d n o sa č ita la c m ože ići r u k u pod ru k u sa a u to ro m , ali, polaz e ć i od njeg a , on se m ože v r a titi sam om sebi i p r e is p ita ti ili u tv rd iti svoje g ledište. Ono što, m e đ u tim , č ita la c ne m ože, to je da b u d e p ro tiv a u to ­ ra, č a k i k a d a bi želio. O zbiljan i is tr a ja n ra d , ko ji se to k o m c ije ­ le kn jig e osje ć a , to le r a n ta n i k o ­ r e k ta n od n o s p re m a č ita o c u , p rim o ra v a ga, u p rk o s n e k im raz ­ lik am a u sta v o v im a , d a se p re m a a u to r u od n o si sa d u ž n im p o š ti­ va n je m , o d n o sn o n a isti način. K n jig a n as nav o d i d a o sv em u jo š je d n o m raz m islim o , ali se na k ra ju , z a je d n o s a u to ro m m ože­ m o složiti da je sve izn e se n o i v rije d n o tog ra z m iš lja n ja .

Ljubinka KARPOVIĆ

244 - argumenti

B ertrand Russel: OSVAJANJE SREĆE (Minerva Subotica—Beograd 1978.)_____________________ Sreća nije jednostavna stvar. Teško ju je naći u sebi, Nem oguće ju je naći drugdje. (Chamfort) Da iznađe p u t iz tog očajanja, civiliziram čovjek m ora da proširi svoje srce kao što je proširio svoj mozak. (Russel) I Izla ž en je m k n jig e B. R u ssela »O sv ajan je sreće« n a h rv atsk o -srp sk o m jez ik u , p r u ž a n a m se p rilik a d a u p o z n a m o R ussela o n a k v a k a k a v se o b ra ć a širo j či­ tala č k o j p u b lic i a n e sam o u sk o j g ru p i sp e c ija liz ira n ih lju d i, filo­ zofa. K ak o sa m a k n jig a n e m a n a ­ m je r u d a u lazi d u b lje u filozofske tem e, n a što n a s u p re d g o v o ru u p o z o ra v a i sam a u to r, ni ovaj n a tp is n eće ići za tim d a d a je je d n u s v e stra n iju k ritik u n e k ih e tič k ih sta v o v a R usselo v e filozo­ fije, nego će n a s to ja ti izvući glav­ n e in te n c ije k n jig e d a bi je što ja č e p rib liž ili p re o s ta lim a k o ji k o leb ljiv o žive h r a b r o s t v lastite m isli. S am n aslo v k n jig e izaziva u či­ tao c u a so c ija c ije . N aim e, p r i sp o ­ m en u sreće, u p red o d ž b i d a n a š­ n jeg a čo v je k a ja v lja ju se iluzije. S re ć a — to je jo š p re o s ta li p o ­ ja m n e k e ro m a n tič n e p ro š lo s ti u p e p e lu saču v a n ih sp o m en a. K ao da je sv a k o d n ev n o m g o vornom u p o tre b o m i p riv ile g ira n im išče­ k iv an je m izig rala tra ja n je , izgu­ b ila z n a če n je ; p o s ta la p ra z n i p o ­ jam . T k o je to d a n a s sre ta n ? T k o to m ože d a n a m u k aže p u t s re ć i ili p u t sre ć e ? D an as, k a d n a s sve više p r iti­ šću o b je k tiv n e tešk o će, p o v ije sn e ned aće, lju d s k e p a tn je , b ilo u v la s tito m d o m u ili n e g d je dalek o u d ru g o m k u tu sv ije ta , ne m ogu se z a tv o riti oči i n e su o sje ć a ti b a r m alo s o lid a rn o s t u »sv jetsk o j boli.« R a tn a s tr a d a n ja , p o litič k e n e p ra v d e , k a ta s tro fa ln i p o tre s i, n e sm ilje n e p o p lav e n a n o se velike tra g e d ije , n esn o sn e žrtv e. S d r u ­ ge s tra n e s u b je k tiv n i fak to ri

usrećenja o staju potisnuti u vla­ stitoj krizi. Da li je to kriza vri­ jednosti, kriza duha, ili su povi­ jesne m ogućnosti prom jena, kao zanos onog Drugog, sahranjeni u političkom realizm u. A zar se, s pravom , ne pitam o da mnogi koji se imalo nazivaju sretnim a izgledaju kao nojevi koji su, zabadajući glavu u p ije­ sak svojom ravnodušnošću šanse sreće sveli na sebičnost, p a bilo da se ona očituje u zatvorenom braku, u isključivim grupam a, u razorenim pojedincim a, velikim po narcisoidnim am bicijam a. Da li civilizacija o b ilja nosi svoju ci­ jen u da bi se posjedovanjem stvari stekla građanska sigurnost u preostalom pokliču sam oobra­ ne — preživjeti, dok prom jene o sta ju za one druge još ne — probuđene. S reća je, danas, za mnoge do­ gađaj a ne zbivanje. Ona je dobi­ tak na lu triji, ona je pobjeda vo­ ljenog tim a, ona je slučajni po­ gled obožavanog pjevača, ona je špekulacija bilo na ispitu bilo na radnom m jestu. Ona je um ijeće snalaženja, um ijeće laktašenja. Sreća je visok položaj i sjaj sla ­ ve. Ona je ostvarena am bicija. Sreća je privilegija bogova za­ ljubljenih u svoju povijesnu (vječnu) veličinu. Pa zar se onda ne pitam o gdje je tu pojedinac ukoliko nije m iljenik slučaja. Jer, što bi drugo bilo ako sreća nije slučaj. Zbog toga se može reći da je ona p razan pojam . II S am u knjigu Russel dijeli na dva dijela. U prvom dijelu piše o uzrocim a nesreće, a u drugom o uzrocim a sreće. U tom prvom dijelu on pokušava više psiho­ analitičkim p ristu p o m dati neke koordinate izgubljenosti p o jedin­ ca i njegovih krivih shvaćanja o svijetu. Tako on napom inje razne uzroke nesreće koji se dijelom nalaze u d ruštvu kao sistem , a di­ jelom u individualnoj psihologiji koja, istina, opet zavisi od tog si­ stem a. M eđutim , sve te društve­ ne uzroke nesreće, kao i kojeka­ kve udese p riro d n ih nepogoda, kao kojekakve p rste sudbine ili kozm ičkih sila, on u ovoj knjizi elim inira da bi nam , kako kaže, »preporučio lijek« za ovu svako­ dnevnu nesreću koja neum itno spotiče na kap zadovoljstva. Jer

ta nesreća koja se ne prepoznaje, koja se ne proglašava pjesničkom transform acijom kao herojstvom, kao izabranošću, jest »nesretna« nesreća za razliku od »sretne« ne­ sreće kojom su obdarena izuzet­ na srca »Svjetske boli«. ^.u?sel s.e poslužuje u ovoj knjizi vlastitom biografijom, vla­ stitim iskustvom da bi bio što uvjerljiviji u prijedlogu spasa u preporukam a sreće. Svi smo mi prošli i još uvijek prolazim o fa­ ze života u kojim a se pojedini ljudi suviše patetično bave sami sobom. Uslijed odgoja, koji ga je stvorio preosjetljivim , senzibil­ nim, uslijed ljepote snova koji se razbiše na prvom koraku obeća ne zemlje, am bicija koje ne dosegoše vlastitu upornost, mnogi su ostali još jedino interesantni sam i sebi. Njegov interes je on sam. Stoga, ponekad u sebi osje­ ća gotovo prokletstvo, ili kako se to stručno kaže »urođenost gri­ jeha« da bi bio vezan pupčanim vrpcam a prošlosti kao jedine m je re budućih prom ašaja. Ta o k ru tn o st prošlosti živi još ba­ rem vlastitu sebičnost. Svaki ri­ zik duhovnosti izaziva nemir ustaljenog poretka stvari. To bi bilo i suviše da bi se izdržala prom jena. Je r oslobađanje dono­ si barem i to da se bude druga­ čiji. Od tipova koji su interesantni sami sebi Russel navodi megalo­ m ana, i narcisistu. Prvi svoj odnos p rem a svijetu gradi na moći, na sili, dok drugi želi b iti miljenik svojih obožavatelja. Im am o iz povijesti neka velika imena koja su bili m egalomani fiksirajući se­ be kao bogove, kao vlastodršce, i vladaoce velikih prostranstava. Ta silna želja za vlašću učini čo­ vjeka nesretnim ili luđakom . On je ponekad oličenje m asa ali i svoja vlastita nesreća. »Zadržana u granicam a, sila može mnogo da doprinese sreći ali kao jedini cilj života ona vodi u slom«. Sve po­ litičke i psihološke frustracije doprinose u velikoj m jeri ovim •nastranostim a. Zbog toga to ne može b iti nikada p u t sreće. Svi smo mi prihvatili trčanje ili takm ičenje, pa bilo ono avan­ tu ra uspjeha u kojim a nas po­ navljanje ostavlja ispraznim , pa bilo ono zam ornost slave u uza­ ludnom dosegu gdje se obdareni argumenti • 245

ta le n to m ne m ogu po h v a liti i privilegijom sreće, pa bilo ono sa­ v jesn o st v lastite du ž n o sti p rem a d ru štv u ko je se o p rav d a v a samoz a štito m , p a bilo ono gom ila n je stv a ri ne o s je ć a ju ć i n a s ilje ko je p ro v o d e u im e o d rž a n ja . Sve se to p ro g la ša v a s ta ro m biološkom fa rs o m e v o lu cijo n izm a »B orbom za o p sta n a k « . Iz m išlja ju se idoli u s lik a m a v elikih p jev ača, velikih glum aca, velikih bogova, izm išlja ­ j u se velike božice s o p o jn o šć u »sex bom be«, veliki sp o m en ici da b i m alo g čo v je k a s a h ra n ili s m a ­ lim ilu z ija m a , č u v a ju ć i rav n o težu velikih i m alih. T aj p u t kao da je d a r u p o rn ih , j e r n a jte ž e je onim a ko ji o d u s ta ju . Z ato R ussel k aže »da n e v o lja p o tič e iz o p ć e p rih v a ­ ćene filozofije života na k o jo j je život b o rb a , u ta k m ic a , u k o jo j se p o b je d n ik u o d a je p riz n a n je . T ako sh v a ća n je u p u ć u je n a n e o p ra v ­ d a n o n jeg o v a n je volje na š te tu o s je ć a ja i razum a«. Pa k a k o u toj trc i da se o s ta n e č ist i raz u m a n , o s lo b o đ e n i zad o v o lja n . B ježeći iz do sa d e p re m a u z b u d ljiv im lu­ ta n jim a , o p ija n jim a , d a n a šn ji lju ­ di u p u n o većoj m je ri p o k a z u ju ono š to se od v a jk a d a s m a tra lo da se lju d i b o je do sad e. M nogi se z an o se u z b u đ e n jim a d a bi o s je tili z a d o v o ljstv a . D osada n o ­ si tje s k o b u i u s a m lje n o s t. Z ato se d a n a s m nogi o tis n u š e u p o ­ tra z i za k o je k a k v im u tis c im a je r s u p ra z n i v izijam a. U to n a s ne u v je ra v a ju ni životi ve lik ih ljudi ko ji su u d o sa d n im o k o ln o stim a s tv a ra li n e z ab o ra v n a djela. U toj ju rn ja v i d a se o k itim o u sp je h o m , m ed a ljo m p o b je d n ik a , č e sto sm o p re m o re n i da b ism o m ogli o s je ć a ti sve b o g a tstv o ko je n a m se n u d i m im o č a sti i »sla­ sti«. S k oliko za v isti ulaz im o u o c je n e onog što d ru g i im a ju sa­ m o z a to što m i n em am o . »U m je­ sto d a se o sje ć a ra d o s t zbog ono g š to sa m o on im a, p a ti se od onog što d ru g i im aju«. T akvom p o ro č n o m p a tn jo m č in im o d a i drugi pa te . U d a ljn je m a n a liz ira n ju u z ro ­ ka n e sre ć e R ussel sp o m in je o s je ­ ć a n je g rije h a k o je povlači k o ri­ jen iz p o d r u č ja n e sv je sn o m u čo vjek u , k o ji se u s lije d lo ših okol­ n o sti i p o g rešn im o d g o jem p o ti­ sn u izvan d o m a š a ja sam oispitiva n ja ; m a n ja g o n je n ja k ao o blik d u ševne p o re m e ć e n o sti; k ao i 246 - argumenti

s tr a h o d jav n o g m ije n ja , g dje kaže »da je nem o g u će izvesti n e­ š to velik o sve d o k s tr a h takve v rste o s ta n e m o ća n i nem o g u ćn o je im a ti o n u slo b o d u d u h a o d k o ie je s a zd a n a p ra v a sreća, j e r je za s re ć u o d b itn e v a ž n o sti d a n aš • n a č in živ o ta izb ije iz n a ših d u ­ b o k ih p o b u d a , a ne od s lu č a jn ih u k u s a i ž e lja o n ih k o ji su slu ­ č a jn o n aši s u sje d i ili čak n aši ro ­ đaci.« U d ru g o m d ije lu k n jig e R ussel p iše o m o g u ćn o sti sreće. K ao što je u p rv o m d ije lu p r o m a tra o ne­ sre tn o g čo v jek a, u d ru g o m d ije lu s m a n je u v je rljiv o s ti o p isu je što t o zn ači b iti s re ta n čo vjek. Po n je m u im a d v ije osn o v n e v rste sre ć e . »M ožda je n a jje d n o s ta v n i­ ji n a č in d a se o p iše raz lik a izm e­ đ u d v ije v rste sreće a k o se kaže d a je je d n a v rsta d o s tu p n a sv a­ k o m lju d s k o m biću , do k d ru g a s am o o n im a k o ji z n a ju č ita ti i p isati.« Im a lju d i k o ji su s re tn i rad e ć i sv ak o d n ev n o svoj po sao s a v la đ u ju ć i sve p re p re k e . K ao da ih sitn i p o slo v i ih je d n o s ta v n o z a p o sle n o st to lik o z a o k u p lja da k ro z tak a v n a p o r o s je ć a ju p u n i­ n u ra d o s ti. Ova sre ć a ne p o tič e iz » in te le k tu a lis tič k ih izvora« n i­ ti o d b ilo k o je v je re kao su b li­ m ac ije . Z ato je in te re s a n tn a Russelova tv rd n ja d a o d lju d i s vi­ šim o b ra z o v a n je m n a js r e tn iji su o n i k o ji se b a v e n a u k o m . N jih o v život ne p o d riv a ju n ik ak v i n u ta r ­ n ji n e m iri, n iti č a k v a n js k i p o tre ­ s i. N jih o v k a b in e ts k i život isp u ­ n ja se d o stig n u ć e m . Za raz lik u od n a u č n ik a u m je tn ic i n ose v lastito p ro k le tstv o ra z d ira n ih em o cija. D ok je čo v je k o d n a u k e zao k u p lje n ra d o m k o ji se m je ri širo m a so c ija c ijo m , d o tle u m je tn ik m o ­ r a »da b ira izm e đ u dvoga, da p re z re ili d a b u d e p rezen . O n živi a p s u rd n o s t d u h o v n e nezav isn o ­ s ti i m a te rija ln e o v isn o sti u v re­ m en u g d je je d in o p o h v a la vladaju će id e jn o s ti d o n o si i s k rb . Ta n e m o ć d a se u o k v iru s o c ija lite ta n a đ e a firm a c ija v lastito g ra d a č e sto m la d e lju d e , p o g o to v o na z a p ad u , o s ta v lja bez b u d u ć n o sti, bez izraza. P isati, p isa ti d a b i se m ije n ja o sv ije t, a m ije n ja ti svi je t d a b i se o n je m u p isa lo je s t još sam o p je s n ič k i sa n k o ji se sve više g u b i p o d re p re s ijo m bilo eko n o m sk o g , b ilo p o litič k o g to ta ­ lita riz m a . P a i R usselo v a tv rd n ja

da je »radost od rada pristupač­ na svakom tko je u stan ju da se istakne u kojoj posebnoj vje­ štini pod pretpostavkom da upražnjavanjem svoga znanja do­ bije radost a da za to ne traži opće pljeskanje«, djeluje uvjer ljivije ako se takav čovjek iska­ zuje neovisno od duhovnih i m a­ terijalnih autoriteta. Ako rad nije izvor sreće i pot­ vrda identiteta, onda je on barem terapeutska m etoda izlaza iz kriznih raspoloženja. »Zadovolj­ stvo od ubija n ja vrem ena i izna­ laženja nekog izlaza m a kako skrom nog za am biciju, nalazi se m ahom u rad u i dovoljno je da čak i čovjeka, čiji je posao dosa­ dan prosječno učini sretn ijim od čovjeka koji ništa ne radi.« Da bi opisao sretnog čovjeka, Russel se služi obilježjim a kao što je polet koji je »prirodna oso­ bina ljudskih bića, ako nije uni­ šten nesretnim slučajem .« M eđu­ tim, svjedoci sm o da se iz dana u dan sve više događa to u nište­ n je i to više ne slučajno. Polet je tajn a sreće i blagostanja, rekao bi Russel, ali dotle dok sm o slo­ bodni da izrazim o svoje n a jd u b ­ lje poticaje. Uz to često sm o spu­ ta n i d a iskažem o svoje raspolo­ ženje bilo radosti bilo žalosti ka­ ko ne bism o om etali druge u nji­ hovu povlačenju u sebe, p a i naše igre bile su žrtvovane u ime »spu­ šta n ja na zem lju«, u im e realno­ sti koja je najb o lja od svih m o­ gućih. To se odvijalo kroz školu k a d s u nas punili inform acijam a i u tom stilu odgajali, pa kasnije kroz radno vrijem e na radnom m jestu oduzim ali od rad a njegov sm isao da bi ga žrtvovali za vječ­ no »trajajuće« opće ciljeve. »Jed­ na od m ana m odernog višeg obra­ zovanja je u tom e što je ono po­ stalo i suviše upućivanje na skup­ lja n je izvjesnih znanja a suviše malo na .pro šire n je m isli i srca b e spristrasnim pogledom svije­ ta«. M eđutim , ako ne održim o polet kroz rad, on će doći po tom e što se prik la n ja m o onim a koji nas vole. To je jo š jed in a preostala ri­ jetk o st u m noštvu onih koji se razum no podnose. O držati tu na­ klonost u o b itelji velika je važ­ n ost. »Jer ljubav koja je nježno­ šću pročišćena od svih sklonosti

despotizm u može da pruži uzvišeniju radost, blažu i sposobniju da gvožđe niske vrijednosti sva­ kodnevnog života pretvori u su­ ho zlato m ističnog zanosa više nego ijedna emocija na raspolo­ ženju čovjeka koji lomi koplja i b ije b itku da se održi u ovom klizavom svijetu.« Kroz borbu da se održi cjelina kako nas u nam a tako i nas p rem a svijetu, Russel vidi put sretnog čovjeka koji »se osjeća građaninom svijeta, uživajući slo­ bodno u prizoru koji taj svijet p ru ža i u radostim a koje daje nep o m eten m išlju n a sm rt, je r se u stvari ne osjeća odvojen od onih koji dolaze za njim . U takvom dubokom nagonskom jedinstvu sa stru jan jem života nalazi se n ajveća radost.« Davati bilo kakvu kritiku knji­ ge ili etičkih stavova pisca, nije nim alo lagano. Knjiga, u prvom redu djeluje uvjerljivo iako je d o sta jednostrana, čime se Rus­ sel i ograđuje. Ona je puna sup­ tilnih analiza koje zadiru u psihu čovjeka. Time nas na neki način razo tk riv a nam a samima, kako bi što uspješnije upravljali svo­ jim životom, dajući nam naputke sreće. U ovoj knjizi, kako vidi­ mo, ne nalazimo neke filozofske dubine, ali zato bogatstvo duha koje se u pušta da tako lagano ra­ sp rav lja o sm islu života i moguć­ n ostim a sreće. I pored toga što do sreće neki dođu lagano, neki m ukotrpno, a mnogi nikako, ona je p rije svega zasluga, a onda ono ostalo, pa mi to nazvali da­ rom priro d e ili Boga. Nju imaju oni koji je osvajaju u poletu, u stalnom naporu za dosegom unu­ ta rn je g izraza i harm onije sa svi­ jetom . Iako kod Russela ima sta­ vova koie ne bism o mogli tako lako prihvatiti, ipak nas knjiga zanosi lakoćom, svojim osebuj­ nim stilom koji iskri m udrošću. Piščevo povjerenje u razum često ostavlja dojam nedorečenosti ia'ko ima snage rasuđivanja, nje­ gov hedonizam često nas prom a­ šu je je r nas ne osvaja smislom, značenjem , koji nadilazi indivi­ du aln a rješen ja krize svijeta. Tu »smo došli do novih tem a o koji­ ma bism o mogli s više kritike ra­ spravljati s Russelom, ali to nije intencija ovog napisa.

Miljenko HRKAČ

SURADNICI U OVOM BROJU: Đuro šušnjić, sociolog, Zagreb Josip Marinković, filozof, Zagreb Esad Ćimič, sociolog, Zadar Sergej Flere, sociolog, Novi Sad Bogosav Kovačević, pedagog, Rijeka Franjo Butorac, politolog, Rijeka Bože Mimica, prof, organizacije kulturnih djelatnosti, Rijeka Nada Ler-Sofronić, psiholog, Sarajevo Vesna Pusić, socilog, Zagreb Rada Iveković, indolog, Zagreb Mirjana Oklobdžija, sociolog, Rijeka Naty Garcia-Guadilla, sociolog, Pariz Jill Lewis, kulturolog, London Slobodan Drakulić, sociolog, Rijeka Ewa Morawska, sociolog, Varšava Vjeran Katunarić, sociolog, Zagreb Đurđa Milanović, kulturolog, Zagreb Lydia Sklevicky, sociolog, Zagreb Miljenko Hrkač, filozof, Rijeka Ruža First-D ilić, sociolog, Rijeka Ljubinka Karpović, sociolog, Rijeka Tomislav Dretar, prof, organizacije kulturnih djelatnosti, Bihać

U ovom broju objavljen je i prijevod iz knjige Nancy Chodorow 248 • argumenti

»ŽENA« Znanstveni časopis za d ruštvena i k u ltu rn a p itan ja o m jestu i ulozi žene i porodice u d ru štv u koji izdaje S avjet za p itanja društvenog položaja žene RK SSRNH

R a s p i s u j e n a t j e č a j za esej s temom: »ŽENA I REVOLUCI J A« S v rh a je n a tje č a ja d a se p o k u š a o d g o v o riti n a p ita n je k a k o rev o lu c ija k a o o rg a n iz ira n i p o v ije sn i p o k re t m ije ­ n ja sv ije s t o ženi i s v ije st žene o sa m o j sebi. O b ra d i ove tem e m ože se p rić i s filozofskog, sociološkog, po v ije sn o g , p sih o lo šk o g i u m je tn ič k o g a sp ek ta . D o n osim o n e k o lik o ne o b a v ez n ih n a z n a k a za o b ra d u tem e: 1. Em ancipacija žene u povijesnoj zbilji i revolucionarnim idealima 2. Žena u revolucijama XX stoljeća 3. Žena kao subjekt revolucije u NOB-u (horizont revolucio­ narne svijesti žene, što se novo događa u društvenom biću žene, identitet političke svijesti i otpora prema sudbini) 4. Ideološke i socijalne komponente revolucionarne svijesti žene (problemi m otivacije u revoluciji) 5. Moralne norme i društvene vrijednosti u revoluciji kao pretpostavke humanog odnosa između muškarca i žene Opseg tek sta ne bi trebao biti m an ji od jednog ni veći od dva ark a (16 do 32 str.). ROK PREDAJE JE 1. IX 1979. O dluka žirija bit će objavljena u »OKU« i dnevnim listovima do 1. XI 1979. Dodijelit će se tri nagrade: Prva nagrada od 10.000 dinara Druga nagrada od 8.000 dinara Treća nagrada od 6.000 dinara Radove pod šifrom treb a slati u tri istovjetna p rim jerk a (kucanih s p rorijedom na s tro ju ), na adresu: Časopis »Žena«, Zagreb, Vlaška ul. 7 0 a /III s naznakom »Za natječaj«. R ukopisi se ne vraćaju. Za sve inform acije ob ratiti se u red n ištv u »Žene« na telefon 412-411.