Zbirka jugoslovenskih pravilnika i standarda za građevinske konstrukcije : 6/1 Geotehnika i fundiranje 1
 8680049204, 8680049298, 8680049301 [PDF]

  • 0 0 0
  • Gefällt Ihnen dieses papier und der download? Sie können Ihre eigene PDF-Datei in wenigen Minuten kostenlos online veröffentlichen! Anmelden
Datei wird geladen, bitte warten...
Zitiervorschau

25

86. U slabo propusnom koherentnom tlu mogu se u izracunavanju sleganja zanemariti opterecenja cije je ukupno dejstvo kratko u poredenju sa vremenom konsolidacije, zavisno od osetljivosti konstrukcije na prouzrokovane deformacije tla.

87. Za odredivanje velicina dozvoljenih racunskih sleganja moraju se uzeti u obzir sledeci faktori: 1) ravnomemost u sastavu tla; 2) raspodela opterecenja na tlo; 3) staticki karakter gradevinskog objekta; 5) vremenski razvoj konsolidacije; 6) krutost i armiranje konstrukcije temelja.

88. Za odredivanje razlike u sleganju konstrukeije temelja na raznim mestima moraju se uzeti u obzir sledeei faktori: 1)neravnomemost u sastavu tla; 2) neravnomemost opterecenja; 3) krutosti gradevinskog objekta i temelja.

89. Kod fleksibilnih temeljnih traka i1i temelja samaea staticki odredenih konstrukeija (na tlu bez narocitih heterogenosti u sastavu i na medusobnoj udaljenosti pojedinih temelja vecoj od 7 m) dozvoljavaju se velicine diferencijalnih sleganja, i to: oko 50% apsolutnih racunskih sleganja u nekoherentnom tlu i oko 25% apsolutnih racunskih sleganja u koherentnom tlu.

90. Ako se dozvoljena apsolutna i relativna racunska sleganja ne dokazuje posebno detaljnom analizom sleganja konstrukcije temelja i gradevinskog objekta, dozvoljavaju se racunska sleganja na nekoherentnom tlu najvise 2,5 em, ana koherentnom tlu najvise 5 em. 7. IZBOR DOZVOLJENOG

OPTERECENJA

TLA

91. Kao dozvoljeno opterecenje uzima se manja vrednost od vrednosti koja se dobija na osnovu clana 71. ovog pravilnika.

.,.

ZBIRKA I

.

JUGOSLOVENSKIH PRAVILNIKA I STANDARDA ZA GRAf>EVINSKE KONSTRUKCIJE

I

1. 2. 3. 4. 5. 6.

DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE BETONSKE KONSTRUKCIJE CELICNE KONSTRUKCIJE DRVENE KONSTRUKCIJE ZIDANE KONSTRUKCIJE GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE

i6/1

GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE BEOGRAD

1995

ZBIRKA JUGOSLOVENSKIH ZA GRADEVINSKE

PRA VILNIKA I STANDARDA KONSTRUKClJE

Knjiga 6 GEOTEHNIKA

I FUNDIRANJE

Tom 1 i 2

Urednik Prof. dr Petar Anaguosti

Izdavac Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu u saradnji sa JugosIovenskim drustvom gradevinskih kOllstruktera i Saveznim zavodom za stalldardizaciju Odgovorni urednik Prof. dr Zivota Perisic Glavni urednik Prof. dr Aleksandar

Pakvor

Tehnicki urednik Dragana Bogavac Korice Olga Kalember Slog Biro za AOP, Jelena Dimic Stampa Zavod za graficku telmiku Tehnolosko-metalurSkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Beograd, apri11995. godine Tiraz 400 primeraka TOM 1.

TOM2

ISBN 86-80049-20-4 ISBN 86-80049-29-8

ISBN 86-80049-20-4 ISBN 86-80049-30-1

PREDGOVOR U okviru Strateskog projekta tehnoloskog razvoja Uvodenje Evrokodova i osvajanje novih metoda projektovanja proizvoda i tehnologija u gradevinskom konstrukterstvu Srbije, koji zajednicki finansiraju Ministarstvo za nauku i tehnologiju i Ministarstvo za urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti i gradevin~rstvo Republike Srbije, Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju, organizuje u Beogradu, od 14. do 16. juna 1995. godine, Jugoslovensko savetovanje EVROKODOVI I JUGOSLOVENSKO GRADEVINSKO KONSTRUKTERSTVO. Na Savetovanju, konstrukterima Jugoslavije ce biti prikazani program i sadrZaj svih Evrokodova za konstrukcije za razlicite vrste konstrukcija i materijala, osnovna filozofija i postavke Evrokodova za pojedine oblasti gradevinskog konstrukterstva, novi evropski standardi za materijale, kao i generalne uporedne analize Evrokodova i nasih pravilnika. Detaljnije ce biti razmatrani Evrokod EC2 - Proracun betonskih konstrukcija i Evrokod EC3 - Proracun celicnih' konstrukcija, koji su, zajedno sa Nacionalnim dokumentima za njihovu primenu najznacajnijih zemalja Evrope, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, vec objavljeni na nasemjeziku. Ocekuje se da ce na Savetovanju biti pozitivno ocenjena orijentacija gradevinskog konstrukterstva Jugoslavije da se u celini, ili najveeim delom, Evrokodovi prihvate kao nasi buduCi standardi. U tom slucaju, ocekuje se i preporuka 0 daljim akcijama, posebno u pogledu inovacije Jugoslovenskih standarda i pripreme nasih Nacionalnih dokumenata za primenu Evrokodova za konstrukcije. Publikovanje ZBIRKE JUGOSLOVENSKllI PRA VILNIKA I ST ANDARDA ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCUE, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju, po svom znacaju predstavlja ne sarno prvo istovremeno objavljivanje svih Jugoslovenskih pravilnika i standarda iz oblasti gradevinskog konstrukterstva, nego i prvi znacajan korak za pripremu uvodenja Evrokodova u nasoj zemlji. ZBIRKA JUGOSLOVENSKllI PRA VILNIKA I STANDARD A ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCUE, ukupnog obima od preko 5.600 stranica, sastoji se od sest knjiga, odnosno deset tomova: 1 Dejstva na konstrukcije 2 Betonske konstrukcije 3 Celicne konstrukcije

(2 toma) (3 toma)

4 Drvene konstrukcije 5 Zidane konstrukcije 6 Geotehnika

i fundiranje

(2 toma)

IV

Urednici svih knjiga Zbirke duguju veliku zahvalnost gospodi Kseniji Ivanovic, iz Saveznog zavoda za standardizaciju, na ogromnoj pomoci u kompletiranju i pripremi Zbirke. Knjiga 6 Geotehnika i fundiranje je sastavljena od standarda, pravilnika koji se odnose na probleme Gradevinske Geotehnike. normativni dokumenti su pripremani, verifikovani i objavljivani u prema v~ecoj zakonskoj proceduri od strane Saveznog Zavoda za 1993 godine.

tehnickih normativa i Svi napred navedeni Slu~benom listu SFRJ Standardizaciju sve do

Izbor dokumenata koji su ukljuceni u ovu knjigu izvrsen je tako da se sto vise obuhvati tematika koja se nalazi u Evropskom predstandardu EVROKOD 7 koji je odobren 25.05.1993. od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (za zemlje EEZ) a publikovan je u oktobru 1994. godine. Pri tome su uneti ne sarno standardi iz grupe JUS U.B. Gradevinsko tlo vec i drugi dokumenti (standardi, normativi, pravilnici) koji se odnose na kvalitet prirodnih i preradenih stena i tla u gradevinskim konstrukcijama, odnosno na postupke i procedure prema kojima se ovi materijali ugraduju i kontroliSu u konstrukcijarna koje spadaju u domen Gradevinske geotehnike. Iz tih razloga su uneti i standardi za opis i prikazivanje geoloskih karakteristika terena, kao i normativi za izvrsenje nekih radova u niskogradnji, tunelogradnji i analognim radovima u eksploataciji drugih prirodnih materijala. Za one radove iz domena Gradevinske geotehnike gde se kao materijali koriste malter, beton, armirani beton, prskani beton, armaturno gvoZde i visokovredni celik a za koje za sada. ne postoje odgovarajuci standardi i drugi tehnicki normativi podrazumeva se koriscenje knjiga ove zbirke u kojima se nalaze standardi i normativi za navedene materijale. Ured nici Beogard, aprila 1995. godine

SADRZAJ TOMl PRA VILNICI Pravilnik 0 saddini dokumentacije koja se odnosi na hidrolo~ke i inzenjersko-geolo~e pod loge (Sl. list 26/1984) 3 Pravilnik 0 nacinu cuvanja i sredivanja geolo~ke dokumentacije (Sl. list 26/1984) , .., 6 Pravilnik 0 tehnickim normativima za temeljenje gradevinskih objekata (Sl. list 15/1990) ,.. ...,. .,... "" 9 Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izvodenje istrazivackih radova pri izgradnji velikih objekata (Ne primenjuje se u SR Srbiji) (Sl. list 3/1970). ,. "... 44 Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za projektovanje i gradenje zeljeznickih tunela (Sl. list 55/1973)... 47 Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za projektovanje i gradenje tunela na putevima (Sl. list 59/1973) " ... , 64 Pravilnik 0 tehnickim normativima za povr~insku eksploataciju lezi~ta mineralnih sirovina ,.. 76 (Sl. list 4/1986 i 6211987) Pravilnik 0 tehnickim normativima za povr~insku eksploataciju arhitektonsko-gradevinskoga kamena (ukrasnog kamena). tehnickog kamena. ~ljunka i peska. te za preradu arhitektonsko - gradevinskog (Sl. list 11/1986)

kamena "

121

STANDARDI Geoloske oznake i simboli za stenske mase i tla JUS B.A4.05111966. Geolo~ke oznake i simboli. Simboli i boje za oznacavanje starosti kartiianih jedinica. JUS B.A4.05211966. Geoloske oznake i simboli. Litolo~ke oznake za sedimentne stene. JUS B.A4.053/1966. Geolo~ke oznake i simbolL Oznake i simboli za kvartame tvorevine. JUS B.A4.055/1966. Geolo~ke oznake i simboli. Simb61i, boje i oznake za magmatske stene. "'"'''''''''''''''''''''''''''' . JUS B.A4.05611966. . Geolo~ke oznake i simboli. Simboli. boje i oznake za metamorfne stene. ." JUS B.A4.058/1966. . Geolo~ke oznake i simboli. Strukturne oznake. JUS B.A4.080/1966. Geolo~ke oznake i simboli. Oznake za inzenjerskogeolo~ke, hidrogeolo~ke i geomorfolo~ke elemente. Cvrste

: 143 ,

146 148 149 151 153

161

stene

JUS B.B7.110/1988. Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Uzimanje uzoraka.

165

VI JUS B.B7.126/1988. Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metode odre JUS B.B8.121/1990. Laboratorijsko odre(B1 + B2), kao i ako su usamljeni zidovi i stubovi (slika 1), .................................... dubina ispitivanja tla odreduje se prema obrascima: ~I' lj 1) D = 2 . B, ako je specificno opterecenje tla temelja p EO; 100 kN/m2 l 2 p.B ako je specificno 100 opterecenje tla temelja p > 100 kN/m2, gde B oznacava sirinu najsireg temelja, izrazenu u metrima (m). 2)

D

=

;%

~..............---... t

- B, i

i ~

Crtez 1.

-, 8,.,

12

13. Ako je oOOos duzine temelja prema sirini temelja (L:B) manji od 2:1, dubina ispitivanja tla smanjuje se za 20%.

14. Ako se primenom odredaba cl. 11. do 13. ovog pravilnika dobije dubina ispitivanja tla manja od 6 m, tlo mora da se ispituje na dubini od najmanje 6 m, osim ako se ispitivanjem tla dopre do cvrste stene koja se nalazi na dubini manjoj od 6 m.

15. Dubina ispitivanja tla racuna se od dna temelja gradevinskog objekta nanize. 16. Ispitivanje tla iskopavanjem rovovima i istraznim zasecima. pozajmista materijala, kao i za sarno prizemnu etazu, povrsine

17.

vrsi se istramim jamama, istraznim oknima, istraznim Taj postupak ispitivanja primenjuje se za ispitivanje tla za plitko fundirane objekte privremenog karaktera koji imaju osnove manje od 100 m2 (laksi gradevinski objekti).

.

U horizontalnom

smeru tlo se ispituje istraZnim rovovima

ili istraZnim zasecima.

18. Ako se tlo ispituje odronjavanja.

iskopavanjem,

bocne strane iskopa

moraJu se obezbediti

od

19. Ako se tlo ispituje busenjem, mora se busiti na veCim dubinama ili ispod nivoa podzemnih voda. Precnik busotine zavisi od vrste ispitivanja i velicine aparata za ispitivanje neporemecenih uzoraka u laboratoriji, a moze biti veci od 89 mm za glavne i dopunske bosotine, oOOosno veCi od 46 mm za prethodne busotine. Busotine se stabilizuju zacevljivanjem, busackom isplakom ili vodom. Pri izboru nacina stabilizacije busotina, preOOost ima nacin koji, zavisno od vrste tla i stanja podzemnih voda, prouzrokuje najmanji poremecaj zidova i OOabusotine.

20. Busenje iz clana 19. ovog pravilnika moze biti udarno ili rotaciono. Izbor nacina busenja zavisi od: vrste, velicine i osetljivosti gradevinskog objekta, precnika i dubine busotine, materijala u kome se vrsi busenje i primenljivosti jeOOog od ovih nacina busenja, potrebe tacnog odredivanja promene pojedinih vrsta tla i nivoa podzemnih voda i potrebe vadenja neporemecenih uzoraka, oOOosno izvrsavanja standarOOog penetracionog i presiometarskog ispitivanja ili ispitivanja sa krilnom sondom. Udarno busenje se primenjuje sarno ako se ne vade uzorci tla i moze se koristiti za pomocne svrhe pri geotehnickim ispitivanjima. Udarno busenje nije dozvoljeno za identifikovanje i klasifikaciju materijala iz busotine.

13

21. Radi utvrdivanja deformabilnosti tla u prirodnim uslovima, ispitivanje tla presiometrom vrsi se u istrawim busotinama precnika koji odgovara precniku presiometarske sonde.

22. Tlo se ispituje penetracionim sondiranjem radi utvrdivanja njegove mehanicke heterogenosti, ako se iz tla koje se ispituje ne mogu vaditi neporemeceni uzorci ili ako kval~tet uzoraka nije dovoljno pouzdan za ocenu zbijenosti i konzistentnosti tla.

23. Tlo se ispituje penetracionim sondiranjem na jedan od sledecih nacina: 1) statickim penetracionim sondiranjem; 2) dinamickim penetracionim sondiranjem; 3) standardnim penetracionim sondiranjem; 4) drugim priznatim metodama penetracionog sondiranja.

24. Krilnom sondom ispituje se meki glinoviti materijal, indeksa konzistencije Ie E;;0,25, iz koga vadenje neporemecenih uzoraka tla nije pouzdano ili moguce.

25. Pri kartiranju se pregledaju i uocavaju svojstva tla u prirodnim zasecima, zidovima istraz.nih jama, oknima ili rovovima i materijala koji se dobija iz sondawih busotina. Uocena svojstva tla registruju se u izvestaju koji se vodi za svaki istrawi rad.

26. Geofizicke metode ispitivanja tla mogu se primeniti za ispitivanje velikih povrsina ili dugih poteza. Geofizicke metode ispitivanja tla obuhvataju merenja: elektricnog otpora (geoelektricna merenja), brzine sirenja elasticnih talasa (seizmicka i mikroseizmicka merenja), apsorpcije neutronskih cestica (merenje gustoce i zasicenosti slojeva tla) i druga merenja tla zavisno od konkretnog slucaja. 2. UTVRDIV ANJE NIVOA I ISPITIV ANJE PODZEMNIH

VODA

27. U toku busenja, odnosno pri sondaznim iskopima mora se utvrditi ustaljeni nivo podzemnih voda. Nivo podzemnih voda pravilno se meri i osmatra posebno ugradenim piezometrom. Piezometar se ugraduje zavisno od hidrogeoloske grade tla, uz pazljivo izolovanje uticaja susednih slojeva tla.

~.

14

28. Podaci 0 maksimalnom nivou podzemne vode, za predmetnu lokaciju, pribavljaju se od organizacije nadlezne za vodoprivredu. 29. Uzorak podzemne vode uzima se sa jednog ili vise mesta iz dela tla koji se ispituje, prema odgovarajuCim jugoslovenskim standardima. Uzorci podzemne vode uzimaju se za odredivanje agresivnosti na materijale temeljnih konstrukcija.

3. PRIKAZIV ANJE REZUL TA T A TERENSKIH I ISPITIV ANJA TLA

SONDIRANJA

30. Rezultati terenskih sondiranja i ispitivanja tla unose se u izvestaj terenskog ispitivanja, koji sadrzi sledece podatke: 1) naziv i polofuj gradevinskih objekata; 2) svrhu sondiranja; 3) naziv, odnosno ime narucioca i ime nadzomog organa; 4) naziv izvodaca i ime odgovomog rukovodioca radova; 5) datum sondiranja; 6) vrstu i oznaku sonde; 7) situacioni i visinski polofuj sonde; 8) vrstu i oznaku naprave za sondiranje; 9) predvidenu dubinu sondiranja; 10) dubinu izvrsenog sondiranja; 11) metod rada; 12) vr~tu zacevljenja; 13) vrstu pribora i alata; 14) precnik busotine; 15) procent izvadenog jezgra; 16) nacin vadenja neporemecenih uzoraka; 17) fiajanje rada; 18) opis vr~menskih prilika. Na osnovu izvestaja terenskog ispitivanja izraduju se geoloski i geotehnicki profili istraZnih busotina, odnosno profili sa rezultatima terenskih opita.

15

4. UZIMANJE UZORAKA TLA ZA ISPITIV ANJE U LADORA TORIJI

31Za ispitivanje uzoraka tla u laboratoriji radi upoznavanja karakteristika temeljnog tla mora se izvaditi propisan, odnosno potreban broj neporemecenih uzoraka.

32. Neporemeceni uzorci tla moraju se vaditi, pakovati i otpremati tako da prostoma raspodela cestica i prirodna sadrzina vlage ostanu nepromenjeni. Neporemeceni uzorci uzimaju se iz svake vrste tla, a iz debljih slojeva, po potrebi, uzima se vise uzoraka. Precnik neporemecenog uzorka koji se uzima zavisi od velicine laboratorijskih aparata, s tim sto ne moze biti manji od 46 mm. Visina uzorka ne moze biti manja od 180 mm.

33. Ako nije moguce uzeti potpuno neporemecen uzorak, uzece se poremeceni uzorak iz koga se moze pouzdano utvrditi prirodna vlaznost tla. Poremeceni uzorci uzimaju se iz svake vrste tla, u koliCinama koje su potrebne za predvidena laboratorijska ispitivanja.

34. Uzorci se moraju pazljivo pakovati u odgovarajuce sanduke, oznacavati i najpodesnijim prevoznim sredstvima otpremati najkracim putem u geomehanicku laboratoriju. 5. ISPITIV ANJE UZORAKA

TLA U LADORA TORIJI

35. Obim ispitivanja uzoraka tla u laboratoriji zavisi od: velicine, trajnosti i karaktera gradevinskog objekta, oblika osnove temelja, staticnog sistema i osetljivosti na sleganje, predvidenog nacina temeljenja, veliCine i karaktera opterecenosti na temelje, brzine gradenja i nacina izvodenja radova, vrste i sastava tla, homogenosti i heterogenosti tla, geoloskih uslova i hidrogeoloskih prilika u tlu, geotehnickih karakteristika pojedinih slojeva tla i poznatih podataka 0 temeljenju i sleganju susednih objekata.

36. U laboratoriji se ogledima odreduju osobine poremecenih i neporemecenih uzoraka tla, i to: sadrzina vode, zapreminska masa tla, zbijenost tla, granulometrijski sastav tla, granice plasticnosti tla, stisljivost sa sprecenim bocnim sirenjem, otpomost prema smicanju (ogledom direktnog smicanja, ogledom triaksijalne kompresije, ogledom jednoaksijalne kompresije sa slobodnim bocnim sirenjem), sadrzina organskih materija, sadrzina karbonata i sadrzina rastvorljivih soli, kao i druge osobine predvidene propisima za laboratorijska ispitivanja uzoraka tla.

37.

.

Rezultati ispitivanja uzoraka tla u laboratoriji prikazuju se na nacin propisan u projektu tih ispitivanja.

16

III. KLASIFlKACUA I IDENTIFIKACUA TLA 38.

-

Prema vrstama tla, prirodni materijali svrstavaju se u sledece osnovne grupe: 1) stena - monolitna (sa pukotinama, zdrobljena) ili trosna Gace zdrobljena, zahvacena procesom raspadanja); 2) nevezani (nekoherentni) materijali - drobina ili obluci (precnika veceg od 60 mm), sljunak krupni (precnika od 60 mm do 20 mm), sljunak srednji (precnika od 20 mm do 6 mm), sljunak sitni (precnika od 6 mm do 2 mm), pesak krupni (precnika od 2 mm do 0,6 mm), pesak srednji (precnika od 0,6 mm do 0,2 mm) i pesak sitni (precnika od 0,2 mm od 0,06 mm); 3) vezani (koherentni) materijali - prah krupni (precnika od 0,06 mm do 0,02 mm), prah srednji (precnika od 0,02 mm do 0,006 mm), prah sitni (precnika od 0,006 mm do 0,002 mm), glina (precnika manjeg od 0,002 mm), organska glina sa primesom organskih supstancija (precnika manjeg od 0,002 mm) i treset. Ovi materijali sastoje se, po pravilu, od mesavine osnovnih grupa navedenih u stavu 1. ovog clana.

39. Nevezani materijali u pojedinim osnovnim grupama iz clana 38. ovog pravilnika razvrstavaju se, prema granulometrijskom sastavu, u dobra granulisane (ako su u materijalu zastupljena zma svih velicina) i jednolicne (ako je razlika izmedu precnika najveceg i najmanjeg zma mala). Vezani materijali, prema plasticnosti, razvrstavaju se u materijale male, srednje i visoke plasticnosti.

40. Osnovne grope materijala i njihove smese oznacavaju se simbolima, i to: 1) nevezani materijali - drobina i obluci (nema simbola); sljunak dobra granulisan - GW, sljunak slabo granulisan - GP, sljunak jednolican - GU, sljunak sa peskovito-glinovitim vezivom - GC, sljunak slabo granulisan sa veCim sadrfajem praha ili gline - GM, pesak dobra granulisan - SW, pesak slabo granulisan - SP, pesak jednolican - SU, pesak sa glinovitim vezivom - SC, pesak slabo granulisan sa prekomernom kolicinom praha ili gline -GM; 2) vezani materijali - prah male plasticnosti - ML, prasinasta glina male plasticnosti - CL, organski prah i glina male plasticnosti - CL, prah srednje plasticnosti - MI, glina srednje plasticnosti - CI, organska glina srednje plasticnosti - 01, prah visoke plasticnosti - MH, glina visoke plasticnosti - CH, organska glina visoke plasticnosti - OH, treset - Pt. Smese vise grupa materijala nazivaju se imenom grope koja je u smesi najvise zastupljena. Materijali na granici izmedu dye grope oznacavaju se simbolom tih grupa (npr. CLlCI).

41. Nevezani materijali, prema vlainosti, vodom.

razvrstavaju

se u: suve, malo vlafue i zasicene

17

Nevezani materijali, prema porozitetu, razvrstavaju se u: vrlo zbijene, zbijene, srednje zbijene i rastresite.

42. Vezani materijali, prema vlamosti i konzistenciji, razvrstavaju se u tvrde, polutvrde, tesko gnjecive, lako gnjecive i zitke. Vezani rnaterijali, prema koefieijentu pora, razvrstavaju se u: vrlo malo porozne, malo porozne, srednje porozne, jace porozne i vrlo porozne.

IV. POSMATRANJE SLEGANJA GRADEVINSKIH OBJEKATA 43. Sleganja gradevinskih objekata, kao i objekata osetIjivih na difereneijalna sleganja, obavezno se registruju sistematski u toku gradenja i za vreme postojanja i eksploataeije objekta, na nacin kojim se omogucava da se sagleda konsolidaeija tla pod opterecenjem. Za objekte sa vecim specificnim opterecerijem tIa istovremeno se posmatraju i registruju i sleganja susednih objekata i samog tla, horizontalno pomeranje temelja i tla, zaokretanje temelja i druge deforrnacije.

44. Sleganje gradevinskih objekata posmatra se narocito: u toku gradenja - pri svakom karakteristicnom povecanju opterecenja posle dovrsenja svakog ili svakog drugog sprata zgrade, pri gradenju novih susednih objekata, posle jace oseilaeije nivoa podzemnih voda, posle vanrednih prirodnih Hi vestackih uticaja (usled zemljotresa, eksplozije, pobijanja sipova i promene vlamosti tIa u temeljima), pri nadzidivanju zgrada, kao i u drugim slicnim slucajevima.

45. Sleganje se mora posrnatrati kod gradevinskih objekata za koje je proracunato sleganje veee ad 5 em i kod gradevinskih objekata stalnog karaktera, temeljenih na poboljsanom tIu.

46. Posmatranje sleganja gradevinskih projektu gradevinskog objekta.

objekata mora se predvideti i obraditi u glavnom

V. 8ILE KOJE DELUJU NA TEMELJE (OPTERECENJA) 1. OPSTE ODREDBE

47. SHekoje deluju na temelje razvrstavaju se u glavna, dopunska i posebna opterecenja, prema propisima za proracunavanje gradevinskog objekta.

18 U glavna opterecenja spadaju: sopstvena masa objekta, korisno opterecenje, hidrostaticki pritisak i uzgon, hidrodinamicki pritisak i pomi natpritisak, aktivni pritisak tla, kao i otpor tla (pasivni pritisak). U dopunska opterecenja spadaju: kapilami pritisak, pritisak od zaledivanja i uticaji koji se izuzetno javljaju.

2. GLA VNA OPTERECENJA 48. Stalne sile koje poticu od sopstvene mase gradevinskog objekta i tla dobijaju se iz podataka 0 zapreminskim masama i zapreminama pojedinih elemenata konstrukcije objekta. One deluju vertikalno prema dole i moraju se uzeti u obzir pri samim proracunima temeljenja konstrukcije.

49. Sile od korisnog opterecenja gradevinskog objekta odreduju se prema odgovarajuCim propisima, kao i prema pribavljenim odacima za predvideni objekt. Korisno opterecenje moze delovati trajno, povremeno i trenutno, a mora se uzeti u obzir pri proracunu dejstva korisnog opterecenja.

50. Hidrostaticki pritisak i uzgon javljaju se u porama tla zasicenog vodom i dejstvuju na sve strane podjednako, a upravno na povr~inu koja ne propu~ta vodu. Hidrostaticki pritisak mora se uzeti u obzir u sklopu glavnih opterecenja ako se temelj gradevinskog objekta nalazi ispod nivoa podzemne vode. 51. . Hidrodinamicki pritisak javlja se u porama tla pri kretanju podzemne vode i srazmeran je hidraulickom gradijentu toka podzemne vode u posmatranoj tacki tla. Hidrodinamicki vode.

pritisak dejstvuje na cestice tla kao sile mase u pravcu kretanja podzemne

52. Pomi natpritisak javlja se u porama tla ispunjenim vodom i ima hidrostaticki karakter. U vodom zasicenom tIu pomi natpritisak se sastoji od hidrostaticke komponente odredene u clanu 50. ovog pravilnika i od natpritiska koji se javlja u deformabilnom tlu kao posledica promene naponskog stanja u tIu. U nezasicenom tlu natpritisak vazduha u porama moze se razlikovati od natpritiska vode. Pri stalnom opterecenju tIa pomi natpritisak opada s vremenom usled istiskivanja vode iz pora tla. Pomi natpritisakjavlja se prvenstveno u tlu male vodopropustljivosti.

53. Velicina, pravac dejstva i raspodela aktivnog pritiska odreduju se po priznatim teoretskim ili empirijskim metodama, pri cemu se uzimaju u obzir i kinematski uslovi.

19

54. Velicina pritiska tla u stanju mirovanja odreduju se po priznatim teoretskim Hi empirijskim metodama.

55. Velicina, pravac dejstva i raspodela pasivnog otpora tla odreduju se po priznatim teoretskim Hi empirijskim metodama, pri cemu se uzima u obzir najnepovoljniji oblik kliznih povrsina u skladu sa mogucnoscu pomeranja konstrukcije Hi temelja. 3. DOPUNSKA

OPTERECENJA

56. Sile dopunskih opterecenja uzimaju se pri proracunu i dimenzionisanju temelja prema odgovarajuCim propisima za predvidene objekte. Ako je velicina dopunskog opterecenja priblima velicini korisnog opterecenja Hi sopstvenoj masi, dopunsko opterecenje mora se uneti u racun u svim fazama analize tem~ljenja.

57. Kapilarni pritisak javlja se u porama tla zasicenog vodom koje se nalazi iznad nivoa podzemne vode i dejstvuje kao sila. VeliCina kapilarnog pritiska zavisi od relativne vlage vazduha i visine kapilarnog penjanja vode u tlu, a odreduje se merenjima i ispitivanjima.

58. Pritisak od zaledivanja javlja se u tlu pri temperaturi ispod ooc ako su pore potpuno Hi delimicno ispunjene vodom. Velicina pritiska od zaledivanja zavisi od stepena zaledenosti i odreduje se merenjima i ispitivanjima.

59. Puzanje tla nastaje usled viskoznih deformacija u glinovitom tlu. Puzanje tla izaziva relaksacija napona pri stalnoj deformaciji i lagana deformacija opterecenih zma tla pri stalnom opterecenju. Sile od dejstva puzanja tla odreduju se ako mogu uticati na konstrukciju gradevinskog objekta i temelja.

60. Bubrenje je povecanje zapremine tla usled povecanja saddine vode u tlu Hi rasterecenja tla ijavlja se sarno na glinenom tlu. SHe bubrenja mogu izazvati povecani pritisak na temelje konstrukcije ako su deformacije temelja sprecene.

61. Velicina i pravac dejstva seizmickih i dinamickih sila zavise od uticaja koji ih izazivaju. SHe seizmickog i dinamickog dejstva uzimaju se u proracun prema propisima za proracunavanje konstrukcija. Velicina i pravac dejstva seizmickog i dinamickog uticaja odreduju se prema propisima za opterecenje konstrukcija, kao i na osnovu raspolozivih podataka merenja i izvrsenih ispitivanja ili drugih podataka.

20

Dinamieki uticaji nastaju us led naglih promena opterecenja od periodienih ili neperiodienih udarnih sila, eksplozija i vibracija mase koje se prenose na temelj i tlo.

4. POSEBNA OPTERECENJA 62. Lueno dejstvo u tlu nastaje u posebnim slueajevima deformacije tla, kao posledica smieucih napona na granicama mase tla koja se nalazi u stanju graniene ravnoteze. Lueno dejstvo utiee na raspodelu i velieinu pritiska na granienim povrsinama mase tla. Lueno dejstvo uzima se u obzir ako u kombinaciji sa drugim silama daje nepovoljnije opterecenje.

5. DOZVOLJENA OPTERECENJA 63. Dozvoljeno opterecenje tla odreduje se prema kriterijumu dozvoljenom sleganju gradevinskog objekta.

loma tla, kao i prema

64. Dozvoljeno opterecenje pravougaonog temelja u osnovi raeuna se za lorn tla po sledecem obrascu: Pa~

~

= ~B'NySiy+

(Cm + qtgCPm)NcScdcic +q gdeje Q ukupno vertikalno opterecenje temelja; D

II

lllUl ':T 8

1 B

1

.1 .

l

Crtez 2.

.I

dozvoljeno

A' -korisna povrsina temelja, tj. deo ukupne povrsine osnove teme Ija koji je rezultantnom silom centrieno opterecen: A'=B'L' (crtez 2) B i L - sirina i duzina ukupne povrsine temelja A; y - efektivna zapreminska masa tla ispod nivoa temeljnog dna, tj. zapreminska masa smanjena za velieinu uzgona, ako postoji; Q - najmanje efektivno opterecenje u nivou temeljnog dna pokraj temelja (crtez 2); CPm- dozvoljeni mobilisani ugao otpornosti na smicanje, koji se izraeunava na sledeCi naein:

21

tg

kat .---

~-< ~...J

""

-
~~~0

0

...J

-

devon

3

~;;:;

-


1edinski

kat ------.--

5, 5, -

-

-

silur' (ladlo)

t.s

i1 i;i

~u

-

gornji

U

~N

--------.-.

I

~......

Camenskikat Cranskikat

ol - ajfelski kat 01 -. emsld kat O~ - zigenskikat 0:

~...J -


C":I -~ p..~

ordovicijum

~ ~.., 0. - donji ordovicijum 00 I

S

~-< ~ 1-< VI

R

P

~ e: ~u

Cm,

""I ~::s ~;:I ,,

Cm, Cm,

E

-

gornji

kambrijum

srednji

kambrijum

K

A

. ~;1~ 0

.~

donji kambrijum

M

R

B

4 4.1

Ostale

4.2

U okviru kartiranih jedinica. prikazanih ce imaju tamniji ton od mladih.

u

J

M-A

odredbe

5imboli za starost kartiranih jedinica u melamorCnim i magmatskim ljaju se po potrebi, i to iza simbola kartirane jedinice.

Qt.am.p.:

BCOIradskl

craaeJd

jednom bojom.

zavocl

starije

- &eop'ad

slenama

sedimentne

stavjcdini-

r::

DK 622.1: 55

146 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOlll PRL"\IENOM od 1. 1 1967.

e

1

~I

VI.1966.

ReJenje br. 03-3778/1 od 2. VI 1966; Sluibeol U.I SFRJ br. 25/1966.

Geological designations and symbals. Lithological

'G till

JUS B. A4. 052

GcoJo~ke oznake i simboli LlTOLOSKE OZNAKE ZA SEDlMENTNE STENE

Prcdmet

designations for sedimentary

rocks

standarda

Ovaj standard

propisujc

litolo~ke olnake

la sedimentne

stene.

:5 *

~2

Namcna

'8 Litolo~ke olnake propisane ovim standard om slule za olna~avanje lo~kim, kartama, profilima i stubovima.

~~ftI

litolo~kih tipova stena na geo-

"Q 0

> ~CIO D

i

> .2 ~:s ... II

3

Oznake

3.1

Olnake za glavne tipove scdimentnih stena sastavljene su od oznaka la sadrlaj karakteristi~nih komponenata koje se medu sobom mogu slobodno komponovati za obelelavanje stena koje nisu predvidene ovim standardom. Sadrlaj karakteristi~nih komponenata ozna~ava se oznakama, prikazanim na slid 1.

'2II

"8

/.

~0

~1.

a

a :0 0

~::I

~9. .....L..!...

.

J

,.

0

5.

{::.

10.

:::I II

6.

-

'E

i>

7.

a

8.

fQ, II

j

I I

17.

'IJ.

II.

/II

11.

-

IJ.

0

1/.

t,.

l'

11.

15.

L

16.

...

:I ~0 jj

'\

... ~0

A

/9.

-

20.

'--'"

0 c::::J

Slika1

0. = e

Pri ~mu je: 1. glina 2. alevrit 3. pesak

i0:

4. ~Ijunak 5. drobina 6. lapor

7. kalcijumkarbonat 8. dolomit 9. kvare 10. roznae 11. feldspat

12. 13. 14. 15. 16. 17.

J8. 19. 20. 21. 22.

liskun pirit gips i anhidrit so zelelo (gvoZde) fosfati ugalj bitumen nodule, kvrge ooliti konkrecije Ukupno .luna

I

JUG~SLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

I

2

147 S'r

1 JUS n. A4. on

3.2

LiIOlo~ke owake

za glavne lipove stena priknzane

su na slid 2.

F",":":':'~:'::1~

~

L£j~~ ,

~,

.--: ;-~

.,;-":i..';.'. ,,.: .

:' . ::" ~ ,

, .:.;,

~.>.:{..~

'.

~

~

.':'

... ~..:

:.,"

'""...

A I

1I

c> 4 "~ I 6

ffiffff=fm ~~ t!lliill:m 8

7

R

\..."..\

~

". ~

w

.

: "

'.

~~: ::::~

.'

"

.'

n

.,Q . (:)..".

~

~

~ .:.'~.::;... 0

.~.

"

"

3

2

~

D

~:-..:q.; .~

13

"

~ ~

9

.:::::::::

: :: :: : : : :: '

~m

~

15

III

17

~ ~-=-

-20

~

--, ....~

22

25

'}J

]5

]9

Slika 2

Pri ~emu je; I. rastresili povr~inski pokriva~ 2. glina 3. alevril 4. pesak 5. ~ljunak 6. drobina 7. lapor 8. bigar 9. glina 10. alevrolit II. pc~br, mash-an 12. pdbr, uslojen 13. arkoza 14. konglomcral. masivan 15. konglomerat, uslojen

16. bre~a, masivna 17. bre~a, uslojena 18. laporae 19. kre~njak, masivan 20. krecnjak, uslojen 21. dol omit, masivan 22. dol omit, uslojen 23. roznae 24. valrostalna glina 25. bituminozni ~kriljae 26. ugalj 27. gips i anhidril 28. so 29. rude uop~te

Primedba: Na spccijalnim kartama vecih razmcra oznake La ugalj (26) i rudu uop~te (29) mogu se zamenili polrcbnim brojcm slobodno odabranih oznaka van ovog slandarda. St.amp.: BeOlradsk' ,ut1~k::I ...vod -

88'01'r.4

DK 622.1:\\

148 STANDARD SA PRIMENOM 04 1-1-1967.

JUS B. A4.053

Geolo'ke oznake I slmboll OZNAKE I SIMBOU ZA KV ART ARNE TVOREVINE

JUGOSLOVENSltl

ReleaJe

\

br. 03-377811 od 2.Vl 1966. 81ulbeul

VI.1966.

U.I 8FlU

br. 15/1966.

Geological desiglla/iolls olld symbols. Desiglla/iolls alld symbols for qua/emary formallolls

"E

1

Prcdmct standarda Ovaj s~andard propisuje oznake i simbole za kvartarne tvorevine.

~2

Name'na Oznakc i simboli za kvartarne tvorevine slufc za prikazivanje ra!flanjenih kvarlarnih Ivorevina na geolo'kim kartama, profilima i stubovima, Oznake i simboll Kvartarne tvorevine oznafuju se ~lede6m oznakama i simbolima:

J :II

'if

I ~j ~! !.. i..= :I ...

.

I

..:II

I

3

t)555~ (1

r:>

/~

m marinski sedimenl;

b organogeno-barski

r,(;~d):o'~1

~~vulkanogenisedimenti

gl morene

': £? .9.:'o..'?:

s sipar

~fgl fluvioglacijalni

::'6:,:,

~'"I'

D

~sf

sedimenl;

soliflukcija

',=6'. .'"'.

d deluvijum

Igi limnoglacijalni sedimenti

,01 c::).

p pesak

1>:::::::::1

I

sedimenti

a al aluvijum

Jf

J

~.

c ~e A

..

a

i

! e ~! ...

..-

pr proluvijum

IS terra rossa (zemlja crvenica)

i izvorski sedim'enti

-

lies

jezerski i barski sedimenti ~j

jz jezerski sedimenti

tn

vi'e terase \ "rorn

~pcpecinski sedimenti

Prlmcdba: Na bojenim kartama

oznak.

80

0

su u svetloj plavifaslo-sivoj

i najnifa terasa

i, I boji.

UkupnD ..nna

JUGOSLOVENSKI

ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

S'ampa: Bt'o,radsk1 Ir.U~kt

uvod

-

SeOltad

J

149 Geoloske

JUGOSLOVENSKI STANDARD 8A ODAVEZNOIII PRlIllENOIII

SIl\1BOLI.

BOJE

RdenJe

od 1-VO-19GO.

Symbols,

I

br.

oznake

03-1138/1

JUS B. A4. 055

i s\mboll

OZNAKE STENE od

ZA l\1AGMATSKE

111-1968. )5-

II- ID08,

81ulbenl

for magmatic

colours a"d desig"atio"s

JIlt 8FRJ.

br.

a:1000.

rocks-

~

i

Predmet

1

standarda

Ovaj standard

ti ~

simbole,

boje i oznake

Simboli, boje i oznake. propisani na geoloskim kartama, profilima

=

~

Magrnatske

ovim standard om, slu!e za obeleIavanje i stubovima.

stene ozna