Zakon Vinodolski od lěta 1280 [PDF]

Zitiervorschau

(XANC1 ZA LITERATURU, UMfiTNOST i

ftiARODNI ŽIVOT.

I

D. Kaliovac,

Z D A V A O

St.

Vraz,

KNJIGA

I*.

Vnkotinovie.

III.

^

ZAKON VINODOLSKI od (Prioben od

Vinodol zvao

1280.

lita

Ant. Mažurania.)

prof.

doba oni dio Hervatske zemi Reke. lje, Vas ovi kraj bio je vlastitost knezovah Kerkih, Vinodolskih i Modruških, koji su od prilike za 150 godinah kašnje poeli se Frankopani pisati; U Vinodolu bila su znamenitija mesta: Novi Grad, Ledenice, Bribir, se je u staro

sto je do mora izmedj Senja

Grižane, Drivenik

U

,

Hreljin

svakom ovom mestu

ili

biaše

Bakar, Tersat

Hriljin,

vei

ili

i

Grobnik.

—

manji gospodski dvor (kaštel),

1 ili 2 cerkve i 50 do 300 kucah, a sve to skupa za sigurnost opasano zidom zvaše se grad. Svaki ovi grad jmadiaše po jedna, dvoja ili troja vrata, koja su se svaku no zatvorala. Nekoji od ovih gradovah zapušteni su ve sasvim, kao Ledenice i Hreljin, budu da se je narod volio preselit na polje, nego li na berdu

po

u gradu, daleko od svojih zemaljah pribivati. U Driveniku je još samo cerkva, plovan (župnik) i požup ili podžup (zvonar). Bribir je još jedini grad u Vinodolu, koi se zatvora noju, a Bakar je

pod Mariom Tereziom slobodan kapitul Modruške iliti Kerbavske su Turci razorili Modrušu, razdeljen je

Novi, Bribir

Ovi

u

(

tri

grada na

kraljevski grad

g.

Stolni

1493. ? kad

sa svojim biskupom u Vinodol došo, tri

tako zvana kapitula iollegiata: u

Bakar.

i

postao.

biskupie, koi je

'

'*'

starinski Vinodol razdžljen je danas na 5 delah: 1) na

današnju kameralsku gospoštinu Vinodol, gdi je Novi, Bribir, Grižane, Drivenik, Belgrad

i

Kotor,

i

nkoja novia mesta kao Cer-

kvenica, Selce itd.; 2) na slobodan kraljevski grad Bakar (Buccari) s

njegovim okružjem, gdi je osim Bakra takodjer Tersat i Kralje3) na kameralsku gospoštinu Hreljin, gdi je osim

vica (Portori)

j

Hreljina novie mžsto .'Fužina (Fuccine);

4) na

grofovsko- Batjan-

sku gospoštinu Grobnik, i 5) na dio ogulinskoga regimenta, LeJ. i 2. dio spada na ržki denice, u Kermpotskdj kumpanii. 4." 3". na zagrebaku varmedju , a 5. t. j. Ledenice guberhium; i

—

na vojniko -graniarsko upravljanje*

"7yw

5=

3

ft

i

1

»L.

tn J8

3-

3j

i

ft

^ *

H3

ei^

-*c^>

i

^oN)

Silili L^^°

a-^si?

u

r

ft

o I Eh

*

51

OGLEDALO.

Lta

1280. skupi se u

(osim Belgraa

Novom od

svake obine vinodolske

ve

morala Lit onda) po nž-

Kotora, premda su

i

Leonarda KerModruškoga, stave pervikrat u pismo udvo-

koliko pametnijih starešinah,

koga, Vinodolskoga

i

i

ta u pribitju kneza

narodnom jeziku sve one prastare zakone i obiaje, kojih su za onda seali, da su ih kada uli od svojih otacah i dedovah.

jena

se

One

tako sabrane zakone napisali su u toliko

eksemplarah, koliko

dakle najmanje je bilo gradovah na onom spravistu zastupljeno u 9 eksemplarah. Do sada se vise nezna nego samo za ovaj jedini eksemplar, koi se je sauvao u arkivu kapitula Modruškoga u No,

vom, gde

e

se

u napreda uvati.

i

Hotelo bi

'

da se ovi prastari spomenik našega .jezika i ali budu da mu je ne samo perva stran-

se,

zakonah pristojnie izdade:

ka na tri mesta proderana, da se nezna što manjka, nego mu je na mnogo mestah ve i sam pisar dosta reih ili izpustio ili preve napiso, da se. nemože razumeti (kao što je. na poetku celih 5. redacah od 26. do 31. u bludnji po drugi krat napiso), zato sada samo ad interim ovako izpodšiampe izlazi bez svakoga komentara, jeda bi uinio pozornu gospodu duhovnike i svetske, koji su ljubitelji naših starinah u onih krajih, da gledaju malo, nebi li se po

srei našo još koi možebit

bolji eksemplar,

kojega boljega eksemplara,

iz

de manjka.

Da

ili

barem

novii

prepis

kojega bi se moglo dopunit, što ov-

:

se bolje vidi

ne"

samo

jezik nego

i

nain

pisanja u

ovom

zakonu, ja mislim, da je potrebito bilo, da se svaki redac za sebe

naštampa onako

Na

i

onoliko slovah, kako je u istom rukopisu.

s

svakoj stranki u rukopisu ima 28

na kojoj neima neg 21.; rukopisa, razluio

i

da se

—30 redacah, izvan

vidi, što stoji

sam liniom stranku od

poslednje,

na jednoj stranki

A budu

stranke.

da je

u rukopisu jako malo znamenjah razluavanjah, kao što su zarezi, piknje itd.

;

tako

ovek mora samo

u

S toga sam sudio, da dam ujedno moj prepis

e

gonetati, što

rei koi zakon.

itateljem ugodnu stvar uiniti, ako do-

sam ga ja itao. moj nain itanja na drumože vidit iz originala, koi je

rukopisa, kako

Original stoji na pervoj stranki, a

Jesam li ja dobro itao, svaki pomnjivo i verno sa samim rukopisom prispodobljen. U originalu brojio sam redce tako, da sam svakomu petomu broj primetnuo. Moj nain itanja razdelio sam na §§. i svaki §, poeo sam s poetka, Gde mi se je videlo, da koje slovo ili "koja re manjka, dodao sam u mojem itanju, tako ništanemanjc, da je moj dodatak ležeimi slovi naštampan; a gde sam mislio, da je što, suviše, što muti razum, zatvorio sam ovakovim znamenjem (). goj*

'

•

• • .

4 *

.*' .

I.

A

C V -

ime božie amen let gnih 1280 dan 6. miseca jenvara ko odskota kmetšega tako od plemenitih ludi tako od popi i od inih vsakih ludi ništar manie zane obiteli

85

imaju platit gdn knez gdise koli imogu otsvoih

perman init

eti

zase izasvoju obitel

izavassvoi

dvor otnaibližnago. skota te iste opine koga godi zgorga imenovanih.

90

C Oše akobi

rubani naputi

libar

vnoi

vola akobi ukral

.

50. CE

platit

ima

I

ili

gdi indi da plati

ošee kibi vgradu hramrazbil

knezu agaite

95

ki

budui

—

unem ter akobi gdoklicalpom

knezu

libar

.50.

CC

Vapiu

ubo pomagaite esu verovani ako reku srotu da esu onoga zlotvorea poznali ništar mane ako nij onde klicano nima platit nego soldirii .40. ter škodu kakoi više izreeno iako tu hudobu vadne uini nii

—

OGLEDALO. §. 2.

Joše sverh

57

crikav , opatij, volja molstirov

obinskih reenih, gosp. biskup nemore položiti, volja bi otili dati kavzeti ali zapovidati, nevee ono štaldi tih istih crikav njemu svoju volju dobrtf.

a

Joše sverhu pop obine reene ta isti biskup nemore niše zapovidati volja vzeti, nere gda 3.

§.

Va vsaki grad vinodolski, v ki on gre, imaju mu dati popi onoga grada 1 obe, ter 1 veeru niše manje nimaju mu ponesti la obed tu veeru van iz imene onoga graon sam

posije, volja gre

po knežtvu. :

i

da,

i

mu deržani van ponesti. mu deržani initi reeni

nisu

hu nisu

Nijednu drugu služ-

popi i žakni ; nere v niki dug ali sgrešenj«, za toj ime! bi platiti osud, more ta biskup isti od sagrešenih vzeti soldini benetakih 40 za osud, vee osud nemore mu priti od popi i žakan tih. §. 4. Joše, onda kada pojde gosp. biskup, tada poj ima ti s sedmimi konji po jidi osmo va Ližnik. §. 5. Joše ako gosp. knez u Vinodolu, volja reeni biskup, kada bi pošal po knežtvu po Vinodolskom, i v ki god bi grad prišal ki od njiu, more initi jedi i k sebi initi priti- po ruki satnika onoga

ako bi vpal

ki

-

grada za svoje jidenje,

i

za

svoje obiteli

od

kih koli

ke se mogu. najti najbliže, tako od skota kmetšega tako od plemenitih ljudi, tako od popi i od inih vsakih ljudi;' ništarmanje za nje imaju

goved

platiti

i

brav,

gosp. knez, gdi se koli

man init

jeti

za

'

se

i

za

(i)

mogu od

svoju obitel

i

svojih perza vas svoj

dvor od najbližnjago skota te iste obeine, budui koga godi zgora imenovanih. §• 6. Joše ako bi ki bil jet v rubani na puti ili gdi indi,. da plati knezu libar 50. §. T. I joše ki bi v gradu hram .razbil v noi, volja ako bi ukral v njem, ter ako bi gdo klical »pomagajte,« platit ima knezu libar 50; vapiu ubo »pomagajte« jesu verovani, ako reku s rotu, da jesu onoga zlot'vorca poznali: ništarmanje ako nij onde klica-

—

*

58

VINODOLSKI ZAKON. .

100

držan platit nevee soldini .40. akose more pokaza stipoverovanusvedokuCOšeakonigdovnoijeukral vosiku niki skot vola nagumnu žito vola vaalnici vmesti gdise shranaju pele

105

ako

med

takoe plati knezu,

pomagai avadne soldini .40. itakoe vnoi ako nij onde bil vapai iškodu duplu kakoi pisano iklie verovan (L Ako bude pred dvorom otsili pra vola od dadbi

libr

.50.

estonde kli

bil

:

[svrhu

110

ke budu rii iparac nima svidoastva zverhu krivca ipustise narotu od rubane ima krivac prise samo .20. ter .5. iot tatbi imenovani sverhusamo 12. akosu vtoi tatbi škodni iako ondeje klican pomagai. I oše odtadbe od mošune iot žita požgania ko stoji na polji iod sena vzeta ina *stogu vnoi odtoga uinena imaše od prisei samo šest i nima imiti ot govornika tat prez vole dvora niše manie on ki prisei ima naidi porot

115

nike kako bole

on

sam

vola

oni

(E

Oše

ako

kisilu

platiti

ima

skom

120

imiti prisezi

prisei imaju uini vpristanišuvinodol pedeset knezu libar

toliko

krat

akotadbu onde uini plaa lbr .20. 4. ako svedoci onde nisu ima prisei ki tai samo .12. ato akose uini tako vnoi tako vadne Cl I oše ako ki prime nikoga zgonika toga knezžtva vola ako biim jisti

125

more iakoih nemore

ili

piti

ili

inu

ima knezu libar .50. CL" ili zbor meju sobu napuni, (E

Oše

pomo

ku I

oše

platit

ka godi bratšina

držanae

niedni zaveži

volasvet

dati

desetinu

odke godi rii

ne moguse prvi meju kimi godi ludi knežstva opinski položiti ili zagovor zavezati

opini apol gospodi onoga grada gdi bude touineno C Oše

vola navlašni onoga zaveza pol gre

130

[vsa

OGLEDALO.

59

no, nima platit nego soldini 40, ter škodu, kako j' I ako tu hudobu ya dne uini , nij' više izreeno. deržan platit nevee soldini 40, ako se mOre pokazati

po verovanu svedoku. §. 8. Joše ako nigdo y noi je ukral v osiku skot, niki volja na gumnu žito, volja va ulnici, v mesti, gde se shranjaju pele, med, takoje plati knezu libar 50, ako jest onde klj bil »pomagajf, ili

pak kakovo

vee

selo;

Dvornik,* m. pervi gospodski astnik u dvoru iliti kaštelu, radi esa se danas zove kaštelan. Fals,

i

Falso,

mo go

falsus, laživ.

Re je

i tla-

nas tamo poznata, neg sašto se više govori falas, ne-

li

j

fals

Gda, adv. obinie govori se kada. Gdi, adv. obinie kadi. Gospodanj, dnja, e, adj. cerk. gospodinov,

a,

o.

dominicus, a,

um. Godi,* conj. ili? r. 155. Grašik, m. ime službenika obine jednoga grada. Što je imao grašik obavljati negda, nezna se pravo; danas mu je dužnost: s bubnjem ili bez bubnja razvikat po gradu ono, što se obiui javlja od poglavarstva kao takodjer pozivati na sud, po kih ;

se posije; v.

Grem, greš, hodim.

r.

166, 170.

gre, v. de/ect.

idem,

Hoverlica,* ž. nekakva pokrivaa ženska, rubac ili pea. Danas je ova rže u tom znamenovanju nepoznata, nego se samo neki nain ženskoga pokrivanja zove na hoverlicu, n. p. pokrit se, ili nosit rubac na boverlicu ; v. r. 174. Hram,* m, u cerkv. jeziku reci e: cerkva, ali ovde u §. 7. bite valjada kakov magazin, ili što takva. Hud, a, o, adj. zao, zloest, opak, nevaljan. Hud oficij, r. 277. možebit: velika, težka, trudna usluga ?

Hudoba,

f. zloa, zloba, zloinopaina, nevaljanost, v.

stvo, r.

272.

Imene,

—

ja neznam upravo ; što je: ako je u ime, naime, oniz

da bi moralo stati »iz imene,« po cerk., m. iz imena; ako jepak iz imanja,iz blaga, onda bi moralo bit, »iz imine,« t. j. iz iminja. Valja da bi pervo moralo biti; r. 70.

Imiti,

ali nije iz

cerkve; y.

60. In, a o,* adj. drugi, a, o. Impa,* m. je talianska paceio, bervatski zaprka,

r

imim381.1mpa, im-

pedimentum. r. paati, mislim da nije danas u životu, ali je paati se, re

po

svoj Hervatskoj, Dalmacii, i Slavonii poznata, u

Istrii

jednakom znamenovanju s tali— anskim impacciarsi; n.p. paat se u što (t. j.' umešat se) qualche cosa\ imat s kim posla) impacciarsi con qualcheduno. Tako isto paimpacciarsi in

paat se

kim

s

(t. j.

—

preiti, smetati, impacciare. iti,

t.

j.

tal.

Impaati,* am,

v. a. zapriti, impedio ; r. 381. Indi, adv. drugde, na drugom mestu; r. 314. Izpuditi, dim, izpujen, v. a. iz-

terati; r. 291. Izšastje, «. izažastje, izišastje, iz

lazak; v. Jeti,

r,

jamem,

hvatiti;

-

173.

jel, v. a. uloviti,

u-

81. 87. itd. Jid,* i f. brana, jelo ; v. 78. Jidenje, n. brana, jelo ; r.. 82. Jošce, adv. još, jošter, etiani, adhuc\ u Zak. Vin. stoji jošr.

e

na poetku svakoga .§. u znamenovanju latinskoga item. Kaštalad, alda m. konobar, goKaštald, alda. spodar ili eko)

j

nom

cerkveni. Ki, ka, ko, pron. interr. #• -

re

auod; u Vinodolu se govori i koi, koja, koje, ali je mnogo obinie ki, ka, lat. f/ui, qtiae,

ko.

Kli,* m. vapaj,

vika, krika, kri-

ri, »kli« ja nisam

anje. Ove uo, nego

glagolj

klicati

i

znamenuje s bubnjem što razvikati po gradu. Kmet, m. prosti poljodlac. Svaka obina vinodolska biaše razdeljena na plemie, slobodnjake ili libertine i na kmete. proklicati,

i

'

94

VINODOLSKI ZAKON.

U Novom bodnjakah

budu da

Bakru biaše još

i

jedan eterti

se ovo ležko izgovasu naši stari »mastili,« odtud mašenj§, naški osveta. Malik,* m. tako se je, veli, hervatski zvao oni žakan, što je za biskupom stojao u cerkvi, i valjada mu je, što vele Vinodolci,kumu,- t. j. pastirski štap deržao. Po svoj prilici dolazi ova re malikod malj,

izmedju slokmetah, i to bia-

ra, pisali

stališ

i

lm knapi. Kmetši, a,

e, adi. danas se vekmetski, a, o. Knez,a, m. veliki gospodin, poglali

-

gospodar zemaljski, grof, crkv. jeziku kod Kusah znamenuje prin-

vica,

comes, conte, l

i

U

ceps, principe, princip.

Knez,*

talianski

aj. crkv. knezov

a, e,

U

Krdena,*

go se jedna ulica u Novom zove mošuna; r. 110. Na,* conj, ali, nu, nego. Samo dvaput dolazi u ovom znamenovanju: ne vse starijši, na ke vijahu, r. 18; na pae, r. 484. Naprava, f. pogodba; r. 211.

f. tal. credenza, vera,

veresia, r. 265. Krstiti cerkvu, danas se obinie kaže : posvetili cerkvu 5 r. 53. Kvaderna, f. tal. auaderno, knji-

ga zapisna; v. r. 268. Libra,/. tal.Zj'ra 5 l)mletaki novac imajui 20 soldinah, ili po sadašnjih penezih 12 kr. srebra 5 2) težina

po mletakoj

manja od

funta.

Liba,* f,

licitacia,

munta,

Navlašni,* a, o. adi. vlastiti, a _o; r. 129. Ner j conj , ili negor, negore, t. Nere I j. nego. Neveee,* adv. nego.

vagi,

Nigdor m. nitko, nemo, J?tC= Nigdore mailb ; r. 445. Niše,* adv. sad se veli: niš, t. j.

v. 449,

s

)

399. Likuf, m., dar koi sedanašastniku izgubljene stvari; r. 274. Ližnik* valižnik, neznam što je

i

ništa.

Obaritclnik,* m. cliens; r. 136. faObitel, f. domaa družina,

78.

Macarol,* m. veli da je re vlaška, i da znamenuje onoga žak-

milia.

Obranenje, * n. nekakva kašiiga

u pnezih

biskupu dvori, kad

koi

Oe,

Re

reniku,

niti

Odprisei, sežem, Odvetnik, Oficial, m.

mletakom narju poznata (polag Boeria), nego mazza je malj, t. j. bat, batina, štap, i bit ime mazzarol a odtud hervatsko nialjik nastalo; v.

r.

n.

r.

-

Maeni,*

TO.

r

Oficij

li

štala, tor,

.

I

i

Nego

,

božja

381.

r.

ili

ka-

kova ogradj a, neznani; r. 403. Ostaiti, * -im, v. a. ob tužiti,

439 ržj e cerkvsl. 211 od »ništiti« ili

»otmstiti,«t.j. osvetiti se.

što odgovornik. hrvatski služ-

tal.

(popovski)

sveti

služba;

Osik,*/«. je

n.

v. n.

benik.

.

Maene',*

,

-Oficij, to. služba.

e

59.

segal

abjuro.

u današnjem

je

v.

catus; v. 113.

štap (jnazza pastorale) za bismazzarol ncnalazi se u nijednom talianskom

kupom.

vidi v. 251.

;

joše. Odgovornik, m. odvetnik, advo-

cerkvu sveti. Valja da je to oni žakan, što derži biskupski

r.

bat, baseinorda

.

menovanju nije u obiaju. Konoba, f. pivnica.

-

j.

t. j.

vo, contado, homitat, v. r, 79. 3) popovski red, presbiterat; r.132. ovom posldnjeni zna-

na,

t.

pravie moralo* pisat »roaljik« koi malj nosi ; odkud i taliansko ime mazzarol , r. 59. Mimo, adv. osim. praeter; v. 261. Molslir,* m. manastir, kloštar, namastir, samostan; r. 135,237. Mošuna,* f. neznam što je: ne-

a, o.

Knežslvo n. 1) dostojanstvo knezovo; 2) posSdovanje knezo-

r.

mazza,

tina, štap, i zato bi

|

os vaditi;

r.

398.

«

n

OGLEDALO. Ostancni, * n. osuda, convictio r 386.

prav,

— im

Osud ,*

ro. senteniia ? convictio ? taxa ? biriagium ? Osvaditi,* v. a. tužili, pot.voriti; r.

426.

OsYim,*praep. osim, izvan r.241. Ošastno,* (blago) oga, n. jest ono blago, kojemu je gospodar bez testamenta i bez naslednika umro, bornim caducum\ r. 218.' ;

284.

Oše,

v. jošce. Ot,- praep. cerkv. naški od. Otiti, ocu, v. n. t. j. botiti

holieti,

ili

bocu.

Parac, * rca , m. .tužitelj , actor causae. Pena, /. re talianska, pedepsa, kaštiga.

Perman,* m. tako su se ;

ne

zvali

sluge obiteli knežkc;

r.

ku197.

Pervad, * ni. ast popovska. slovenPervi, * adv. r. 127. skom narju pervi znamenuje:

U

pervo, perviput. Pitati, v. a. 1) iskati

ga,

interrogo,

što

od ko-

percunetor,

r.

136, 148; 2) prositi, moliti; ako nij pitan od pristava, r. 141. t.

ako nije uprošen, umoljen. Podknežin, * ne. vice-comei?, jednom knezov namestnik. kojega pismu vinodolskom j.

U ,

prepis imam, od 1459., imenuje se »potovani muž podknežin

Simun Sagani, namstnik

kneza Martina (Frankapana).« Podružnik,* m. ; tako se zove onaj kermar, sto tudje vino prodaje. Pojli,

pojdem,

po.š'al,

v. n. krenut

se, otii, na put se staviti; pojti suprot komu pravdu, t. j. tužiti ga; §. 53. 71.

Porotnik, * ni. conjurator. Tako su se zvali oni ljudi, koji sami nebi ništa upravo znali , nego bi samo, sude.po priašnjem životu kojega potvorenika, prisizali , da je on potvorenik

i

Ako seje

Ostati, ostanem, ostal, v.n. komu, r. 143. Ostani va osudu, r. 202. Ostani knezu 1 vola, r.

322.

pravo da

je prisegao* obnažio, da je krivo prisegao onaj, iju su prisegu i oni svojom prisegom tverdili,

;

svi su bili krivorotnici,

i

kao

takovi kaštigovanl. Posal, * posla, ni. poslanik, vestnik, nuncius ; r. 446. Pošišion, m. tal. possessione,

r.

posedovanje, vlastitost. Pozovnik,* ni. koi se zove na sud, morebit za svedoka ili za veu

.

sveanost suda? r. 418, 448. Pra, *f. re cerk. pravda, causa, processus. Predava, */«. danas se veli izdai ca, proditor ; r. 437. Primisalje, * n. domišljaj ? pre vara?r. 25. 30. Priproši, a, c adj. obinie pri prost, a,o. Pristanenje, n. privoljenje. Pristav,* m. sudcu pridružen, da pomože suditi, i da izverši ono,štojesudjeno,kad mu

ovk

U

sudac zapovdi. ugarskih zakonih zoveselatinski pnfežaZdus ; vidi Decretum Colom. lib. l.Cajo.28.29.30.31. Prita,*^ razlog? uzrok? r. 347. Prite, * vidi r. 150. Pritikoga, prem, v. a. tužiti; r. ,

445.

Prošenje,

n.

dopuštenje

i

odpu-

šlenje, indullus, indulgentia\T.

220! Psost, f. psovanje, psovka, contumelia, convicium. Pudaria f. straža pad vinogradi.. Raeni,*/i. nekakva globa; r. 454. Razvi, adv. re cerk., naški: van, izvan, osim, osvan, razma. Red,* ni. danas ered, od tal. erede, nasldnik, baštinik ; r. 217. Ri, ,/. stvar, versta, res. Samo u

nkojih obiuah vinodolskih je rpoznata uovomznamenovanju: a obenito znamenuje što

drugdS,

Rota,/

t.j.

i

beseda, vox.

prisizanje, prisega ;r. 417.

430.431. Rotiti, v.a.

vit ga

ben.

init koga prisei, sta-

na prisegu, adjurare, v€tU

.*-..

VINODOLSKI ZAKON.

96

Rotnik, * m. valja daje, sto danas •vele, prisežnik, juratus ; r. 254t 450. Rubani n.lupežtvo, otimanje, }

Strii * (stražu), iiem v.a. uvati,

Rubanje

Svedeteljstvo, * rže cerk. anstvo; r. 464.

razbojnitvo

j

rezati.

90,

r.

;

znamenuje sada u Vinodolu samo škarama stražiti; r.131. Striei

421. Snmo,adv.l)je(lino,solum,tantum; 2) Kad se ovoj reci »samo« doda broj / ima osobito znamenovanje,

došao sam samo pet,

n. p.

Svidoastvo, „

Skodnik,

došao sam ja i etiri sa mnom; tako: prisei samo 12, samo 25, samo 50, toliko jest, kao prisei u družtvn sa 11, 24 ili 49. U ugarskih zakonih veli se latinski ijurare se duodecimo, se vigesimo auinto, se quinquagesimo. Paru II. tit. 32. §. 8. Part. III.

tit.

Takoj *

(

Takoje*

I

t. j.

takodjer.

ali dobro pamtim da i sada nekoji govore toverna, m. o-

štaria.

Trat, to. re je talianska, tratto, naški put ili krat; n.p. on trat,

na jedan trat, t. j. onda, on put, na jedan put; r. 255. Tvarnica, */. žena, koja truje liudih; r.384. Ubo, *con/. cerk; dakle, indi; zato, zarad esa, sbog esa; zaisto,

i

vrla u gradu u svem okružju one obine; gledati, da mesoj

Va vreme ubo

doislo.

i

velikih

muzi, t. j. u vreme doisto itd.; izbrani, t. j. koji Ki.ubo dakle, koji indi, koji tako

buu

i ostalo jestivo, što se u gradu prodava, zdravo i nepokvareno bude, i daše neproda•va preko zaseene cene iliti

riba

slovenskoga ta-* r. 465. adv. danas takojer, iz

tergovac; ali ženska, koja lerguzove se i sadleržica. Tovemar, m. oštariaš, kermar ; r. 264. Ja ove reci nisam uo,

kao Novi i Bribir; a kakvu je vlast npgda imao, nezna se, nego sada kažu ,' da mu je dužnost: deržati iste ulice po gradu i putove poobinskom okružju; paziti, da budu vode studenci

koi ini škodu.

je,

,

t. j.

to.

Tatba, e,f. tatbina. Teržac, * žca, to. danas govori se

=

redu,

r.

kajše, v. takoje;

17.

u dobrom

•

svedocanslvo;

vidi tatba.

Takaše * adv.

Satnik, m. ime jedne službe obinske u svakom gradu vinodolskom. Ovare dolazi od sat t.j. sto, dakle satnik centurio. Satnika imaju još i sad nekoje

obine

'

138.

Tadba

t, j.

n.

svdo-

,

izbrani

buu

-

Uestje, *

».

dl,

dio, deliiitvo,

|

dionitvo, composšcssoi ium'i

tarife.

Sgonik,

to.

prognanik,earuZ;

Shabili, v, a. pokvariti

r.

122.

Uestno,*oga

(blago), n. jest valjada ono dobro, u kojem tko

r .201.

;

Sila*,^. nasilje, violentia.

Skot,

to.

marva, marha, živihe ;

r.

84.

Služabnik,*

to. r.

232. m. 'službe-

ima dionitvo ili uestje, bonuni compossessuni? r. 228. 285. Ulei, * uležem, v. a. ukinuti, pretergnuti, zgpreeiti,

nik.

ovk

Službenik, m. oficial; u službi gospodskoj ; r. 238. Soldin, m. versta mletakoga novca. Jedan soldin deli se na 2 bea, a 20 soldinab jest. jedna libra mletaka, iliti 12krajca3 kr. rah srebra; a 5 sold.

=

srebr,

Spravan komu

t.

se, slagati se skim.

j.

skladali

suffero;

r.

24.

Ulnik,

to.'

msto,

gde" se

derže

pele; va ulnici, r. 100. Ulnici, crk. ulnice, m. ulniki

, loulnik. Tako je iz jezika, što se es.to u

cal. sing.

od

cerk. si. starih pismih vinodolskih nalazi:

biti,

r.

228.

va Verbnici, na Grobnici, m. t. j. u

vaVerbniki na Grobniki, Vrbniku, na Grobniku.

97

OGLEDALO. Uraženje, * n. mnjenje j r. 169. Usii, osieem, usikal, v. a. dosei, posi, zasi; r. 200. Utaknuti, vidi r. 348. Vaina,*jf. val jada sramota 5 r. 178. Vernez, * m. penez ? r. 61. Verovan, * a, o, adj. komu se može verovat, vere dostojan. Viditi, * vim, vedel, v. a. cerk. vedšti, t. j. znati: r. 289. 290. Vkup, * adv. skupa.

r

Vlašni, * Vlaški,*

a, o,

a,

o,

adj. vlastiti, a, o. adj. talianski, a,

o, italicus, a,

um. Tzmed juž-

nih Slavenah jedini

su Slo-

venci, koji Talianom vele su Vlasi. Volja, e, f. voluntas, Volja,* conj. ili vel.

U

da

Vražba,*

/.

emenda capilis? ho-

magium?

vidi r. 190, 409. Vse, adj. neutr. cerkv. sve, po vinodolski »se.« Vzeti,* v.a. uzeti. Zao, adv. pokraeno od zaa?

—

za što? cur? , conj.. zašto, zašloboj jer, jerbo, bo, quia, enim. Zagovor,* m. cena, uena, vidi r. 190. 454. Zagovor rei danas u Vinod. pravdanje, izprianje, branjenje rec'mi. Založiti, v.a. zalog da.ti,oppigno~ rare 5 r. 475. Zasedanje, n. zaseda, insidiae; r. 196. t. j.

e

Zavez , m. obligatio vel contra~ ctus? t. 126. Zakan, m. diaconus.

Zagrebu meseca kolovoza 1843.