Tvorba reči u savremenom sprskom jeziku 1 (Slaganje, Prefiksacija) 8617095318 [PDF]

Zitiervorschau

Иван Клајн ТВОРБАРЕЧИ У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ .

Иван Клајн ТВОРБА РЕЧИ У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ Први део Слагање и префиксација

IIРИЛОЗИ ГРАМАТИЦИ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

1

Ив ан Клајн

ТВОРБА РЕЧИ У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ Први део СЛАГАЊЕ И ПРЕФИКСАЦИЈА

Бсогра;�, 2002

ПРИЛОЗИ ГРАМАТИЦИ СРПСКUI'Л ЈЕЗИКА 1

Иван Клај н О Е А А ТВ РБ Р ЧИ У С В Р Е М Е Н О М СРПСКОМ ЈЕЗИКУ Први део Слагање и префиксација

РецензенШи Живој ин Станој чић Мирослав Николић

(>ни књю·а ј е припремљена у оквиру програма Одбора за стандардизацију

срш:ког језика, основаног 12. децембра 1997, који сачињава 19 стручњака, 11рсдставника академија наука и ум(ј)етности (САНУ, ЦАНУ и АНУРС), у11юtсрзитета (Бања Лука, Београд, Крагујевац,

Ниш, Нови Сад, Подгорица,

llр1шпнна и Српско Сарајево), те Матице српске, Института за српски језик САНУ и Српске кљижевне задруге.

С АДРЖ АЈ

. . . . . . . . . . . 5

УВОД . . . . . . . . . . 1 СЛАГАЊЕ .

Особине, структура и типологија сложеница

15 15

Сложене именице .

39

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.

Сложени rлаrоли .

92 123

Сложени број е ви .

127

Сложене заменице

129

Сложени прилози .

132

Сложени предлози

139

Сложени везници .

139

Сложени узвици .

140

Сложенице са афиксоидима

140

Скраћеничке сложенице . .

165

Сложени придеви . . . . . . . . . . . .

. . . .

. . . . . . . .

173 173

Именице с префиксима

183

Ilридеви с префиксима

213

Прилози с префиксима

236 239

1 1 IIРЕФИК САЦИЈА .

Увод

Глаrоли с префиксима .

301

l't·:J'ИCT АР РЕЧИ

307

ЈIИТЕРЛТУРА

.

УВО Д

· 1 . 1 . Творба речи није само суфиксација. - У српскохрватској шнrгвистици, скоро до најновијих времена, творба речи углавном је rюистовећивана са извођењем помоћу суфикса. Маретић (1899:292 и дuље) своје уводно поглавље, "У опће о творби ријечи", започиље ре­ •rсrrицом : "Како у свим другим сродним језицима тако се и у хрватско­ м� или српском ријечи састоје у двоме : у коријену и у наставку (једно­ м�) или у наставцима (ако их је више од једнога)"- и потом наставља апнагање искључиво о коренима и наставцима. Могућност да у речи fiyдy два корена (тј. да реч буде сложена), или да испред корена дође 11рсфикс, уопште и не помиње. На стр. 363, без икаквог објашњења и ()�·Ј надовезивања на претходни текст, поглавље "Сложен е именице и 11ридјсви" започиње речима: "Разликоват ћемо четири врсте сложени­ Ј�Х именица и придјева . .. " Готово једнако поступа и Стевановић, више од шест деценија ка­ у својој великој граматици. У уводном поглављу дела о грађењу рt�·ш (Стевановић 1964 1 :401 и даље) такође се говори само о "корену шш ошuтем делу" и "наставку или суфиксу". Слагање се помиње тек 11р..:д крај поглавља, ј едном једином кратком реченицом ("Наука о гра­ ђ с њ у речи се наравно бави и свим врстама сложеница", 411), без ијед1 101 11римера. Занимљиво је да после уводног поглавља следи најпре ••шлаuље о сложеницама (414-472) , у које су укључене и речи с пре­ ф 11 к ..: и м а а тек о нда з н атно обимније п оглавље о суфиксацији ( .Јћвt:денс речи", 472-624).

"·llиј с,

,

1.1.1. Нема сумње да такву концепцију Стевановић највећим де­ ;,угује свом учитељу Белићу. Исто важи и за Берислава Николића, ,,ојн rа·ншкује "корен" од "основе" и "наставак за творбу основе" од .. 1t:н.:пшка за творбу речи" (Николић Б. 1972:14-15), дефинишући сва­ '"' он п1х појмова "на основу Белићевог учења", а да при том ни речи щ.· 1шжс о прсфиксима нити о могућности спај ања двају корена одно­ \'IIО ;{всју основа. Бслић је ипак био мање једностран од својих cлeдбe­ lllllи«('К, варимесо, дра:ж·r1вашка, каливода, йлеШикоШарица и још низ �·JIIt'IIIIIX кур1ю·нпстu (углавном из Вуково•· Рјечника) који су у РМС' дати бс·Ј цит:па. IIJIII 11х уонштс и нс мu . Од укушю 28 примера које он д�јс само је шест рс•111 JЏIIШl' у ,,,.,,,,",.:а,

p\"дiНIIIЩ

унотрсfiи (.·_,'д/1\о.ж·а,

llciill•н·m_,,fШ. MtL!IIIIiiupa.

щu)p14КihU.'a. щн114iщн·��.· 11

fiCI-

учника ка "р��тком примерку", онако као што ботаничар тежи да нађе сгЈотичну биљку или ентомолог још непознатог лептира. Не ваља, ме­ ђутим, када се као пример наводе само такве речи, а забораве оне да­ леко чешће и обичније. 1 .3 . 1 . Наша књига, као што наслов каже, посвећена је савременом ( подразумева се стандардном) српском језику. Стога смо међу приме­ рима давали предност онима с највећом фреквенцијом употребе. Ме­ рило важности сваког творбеног типа за нас је број обичних речи у ко­ јима је заступљен. Нисмо се ограничавали на по три-четири примера, као што неретко чине граматичари, али нисмо тежили ни ка беско­ начном низању речи, као Бабић (код кога се поједини нарочито про­ дуктивни суфикси протежу на по десетак страна, на штету прегледно­ сти књиге). Трудили смо се (вероватно уз неизбежне пропусте) да за сваки тип творен ице наведемо све речи чије је значење општепознато, уз још понеку кој ој није наодмет дефиниција, али смо избегавали ра­ ритете, чисте архаизме, дијалектализме и оказионалне кованице. С друге стране циљ нам је био да обухватимо све или бар све важније творбене типове, али се не заваравамо да је то могуће постићи сто по­ сто. Припадност појединих речи стандардном језику релативан је по­ јам, а границе лексикона стално се померају. Верујемо стога да смо обухватили довољно широк и репрезентативан узорак творбеног си­ стема, али сваки покушај тоталног инвентарисања, у стилу Бабићевог бројања суфикса (в. горе, 1 . 1 .3), био би илузиј а. 1 .3.2. Главни извор био нам је шестотомни Речник Матице срп­ ске, по свом обиму сасвим довољан за наше потребе. Из њега потичу ени примери кој и нису друкчије обележени; из њега су и дефиниције 1юјсдиних значења, дате (често уз неопходна скраћења) између полу­ lшводника. Речник САНУ користили смо само повремено, првенстве110 за речи које у РМС нису забележене, а које би могле бити мотивне за неку другу важнију творе ницу. Међу примерима су, уз одговарајућу ювнаку, давани и поједини познатиј и неологизми којих нема у РМС. То је неизбежно ако се зна да је тај речник завршен још пре четврт ве­ ка, да је рађен на основу још старије грађе, а да се планирани једно­ том ник ниј е појавио до часа кад ову књигу дајемо у штампу. Обратни рсч вик Мирослава Николића, који смо пред крај рада могли да конc'llllкyћu). Раритетима новијег датума врви Бабићева књига, у коју је аутор уносио мно­ IIПiю индивидуанних кованица нађених у књижевности, па и у дневној штампи. Међу

н·шсдсницама на суфикс -аш. на пример, навео је аренаш, круговаш, обзораш, загре­ (iти. 11одравкаш. сље.меиаш, вагонаш, флоскулаш, и.мелаш, довољкаш и друге no.цjeд­ IIIIKO 11соfiичнс (стр. 108-113 ); оне ипак мање сметају, јер нису изостављене обичне и IIO'IIHПC И'IИСДСIНЩС Са ИСТИМ 1UВрШСТКОМ.

14

Творба речи у савременом српском језику

султујсмо у рукопису, служио нам је местимично за проверу, али из љега нисмо узимали примере. Своју праву примену, наравно, тај речник ћс наћи кад се будемо бавили суфиксалним изведеницама. 1 .3.3. Примери нису акцентовани, нити се ова књига бави акцен­ твореница. Сматрамо да то треба препустити ортоепским при­ ру�шицима какве ћемо, надајмо се, ускоро добити и који ће, после оп­ штих правила о акценту, обрадити акцентуацију појединих врста речи, lt ·tатим и сложеница и изведеница. Претходно би свакако требало ре­ шити проблем акценатске норме, која је у свом досад прихваћеном ..вуковско-даничићевском" виду4 толико далека од данашљег градског r·овора да сваког аутора поставља пред дилему: да ли да п�једине речи ккцентује на основу граматика и речника, или онако како их сам изго­ вара и како их чује око себе. Док се те недоумице не расправе, било би сувишно инсистирати на акцентуацији, поготову у раду чија тематика није фонетска. 'Ј'ОМ

4 llpнмcpu ради, ево неколико акцената које даје Стевановић, без икаквих вapи­ UIIIIП& ИЈЈИ дубш:та, а за које верујемо да би код већине двнвшњих Београђана изазвале

rуђељс: .,ликЬшколац, се•ерЬисток, QpeдtьeнeQчallii, 6иљЬјед, дoбpoдoiU.IIuqa, кo­ •bкpat)llqa, t.'UIDIIeж, t.'IDapeж, Qpo•aлuja, JaQotleднiiк, ucQo•eднiiк, Qон.лЬн/Јк,

���­

•ишiDиlla, кo6acuчilp, кiпанчић, јщитељица (Стсввновић 19641: 420, 424, 427, 428, ',

1 '1, 4М \, 4М�. ЧЊ, �26, �Ј\, �43, 5';3).

1.

С Л А Г А Њ Е

1 . ОСОБИНЕ, СТРУКТУРА И ТИПОЛОГИЈА СЛОЖЕНИ ЦА 1 .1 . Досадашња литература о сложеницама. Словенски јези­ ц�, бар ако се упореде с германскима или с грчким ј езиком, нису наро­ ч�то склони композицији. И оне сложенице које су постојале настале су претежно као калкови, у старијем језику превођењем с грчког (Цет 1970: 92-94; на стр. 1 02 исти аутор цитира Мејеа, кој и каже говорећи о општесловенском: " . . . presque tous ces composes sont arti ficie1s, faits d' apres des mod eles etrangers"); у новије доба главни подстицај за гра­ ђе ље сложеница дао је немачки (Цет 1 970: 1 6 - 1 9; Рамелмајер 1 975, р а. ssim; види ипак и Матића 1 953 :323-325, кој и упозорава да се значај страних утицаја не прецењује). У ХХ веку домаћим сложеницама при­ др ужују се све бројниј и интернационализми од латинских и грчких ко­ ре .:на. То би могао бити један од узрока што је у литератури о творби ре"'и, све до најновиј их времена, сложеницама посвећивано врло мало па.::жње. (Према ономе што је речено у 11, 1 .2- 1 .3, префиксалне творбе не сматрамо сложеницама.) -

1 . 1 . 1 . Маретић ( 1 8 99) и м а поглавље " Сложене и м е н и це и У поглављу "Сложени гл а г оn и (38 1 -3 90) само један кратак пасус посвећен је сложеницама ти na дангубиши, после чега се прелази на глаголе с префиксима. О сл ожени цама које припадају другим врстама речи нема ни помена. Сл жене именице и придеве Маретић је поделио на четири врсте по сасвим произвољним и недоследним критериј има: у првој врсти су ср аслице типа оченаш, назлобрз, у другој императив не сложенице ти­ па в_уцибаШина, у трећој све остале сложенице, са именичким, придев­ с к им или глаголским другим делом, са спојеним вокал ом или без њега, суфиксалне и несуфиксалне; у четвртој су префиксалне творенице. пр мдјеви" од непуних девет страна (363-372). "

Такву Маретићеву класификацију с правом је критиковао Жива­

•• о вић 1 904 . Нажалост, ни његова подела, инспирисана Миклошичем, 11а ,координованс", "детерминативне", "несамосталне" и "посесивне" ..

сл иh осуђивао, а за које Стевановић закључује, уважавајући језичку rсшнюст, да се не могу сматрати неправилним. Сличан закључак С. 1 1рош ирује и на друге ендоцентричне s двоименичке сложенице и полу­ �ножснице, типа дуванкеса, кро.мйир-чорба, бабарога, Кучајйланина, Иrшиград итд. Тиме започиње преглед структурних типова именичких •• 1 1ридсвских сложеница, али он се своди на најосновније категорије: 1 1 ај11ре подела на 1 ) сложенице постале простим срастањем и 2) сло­ жснице са спојним самогласником", а затим, под насловом "Сложе­ l l и це nрема синтаксичком односу њихових делова", напоредне (копу­ тпивне ), детерминативне (одредбене) и допунске (рекцијске) сложе­ ш н�с: у ове последље сврстане су и императивне сложенице (глагол + имен ица), н а кој има се Стевановић посебно задржава. После име­ нич ких и придевских, засебне одељке добиле су придевске, заменичке, бројнсб и везничке сложенице (зачудо, заборављене су предлошке). Сложени глаголи (нпр. злосШављаШи, свеШло.мрцаШи, богорадиШи) укратко су поменути касније (стр. 452-453), између придевских и гла­ голских твореница с префиксима. На самом крају (47 1 -472) додат је одељак .,Сложене скраћенице". И ту, као и у малочас поменутим по­ • ·шшљима, видљиво је да су правописне преокупације навеле Стевано­ Н111ш дn разноликост сложеница сагледа много шире и потпуније него ..

" U тер м и н и м а ] u шt м љ и оо

је

сндоцснтричан и егзоцентричан види ниже, 1.8.

да, иако су бројеви у огромној већини сложене речи и мада је rтруктура видљива на први поглед, мало који граматичар помиње ry чињени­ rtу: •шк 11 у 11оnијс ttpcмc. Бариh ct al. 1979 и Бабиh 1986 уопште међу сложеницама не rюi\IIIЉY бројснс. (!

rыtxolli.l

ЈИ

Творбu рс'! и у савременом српском језику

њсгови претходници. За узврат, именичке и придевске сложенице, главни предмет интересовања Лескина и Белића, приказао је доста са­ жето и несистематски, не трудећи се да наброји све њихове различите IIU11ИHC грађења. 1 . 1.6. Подробније и прецизније од већине граматичара, иако ње­ r·ов рад није био усмерен специфично ка творби него ка позајмљивању ( калковима), српскохрватским сложеницама се позабавио Рамелмајер 1 975. Код њега први пут налазимо прецизно дефинисане неке правил­ ности кој е раниј и испитивачи нису ни наслутили, или су их само овлаш дотицали, бавећи се нормативним питањима. (Ивић П. 1 978, 243 , за кључуј е да Рамелмајер "с правом критикује досадашње грама­ тичарс, кој и су те категорије углавном игнорисали, због чега је наша rшука увелико заостала за језичким развојем".) Контрастивни приступ ту је о•шгл едно био од велике користи. Тако Р. констатује важну чи­ ЊСIШitУ непоменуту у граматикама - да, осим и мперативних, срп­ �к�· �ложснице не могу имати глаголску основу у првом делу (стр. 3 4 : о неким усамљеним изузецима као мо:жебиШан. ил и зн.аШи:жеља рас11равља се посебно.) Рамелмајер се слаже с Белићем да су традицио­ �аш ш с српске сложенице егзоцентричне, али оне ендоцентричне не �матра погрешним (као што не сматрају ни новији српски и хрватски Јlи нгвисти). него их дефинише као "die neuen Wortbildungstypen" (39), 11а�талс под страним утицајем. Три таква нова творбена типа међу имсiiИ'IКИМ сложени цама јесу придевска основа+ именица (нпр. мало­ .·,тђатт), именичка основа + именица (нпр. слузоко:жа) и именичка о�11она + глаголска основа + нулти суфикс (нпр . зе.мљоШрес), сва три ��� � r юј н и м вокалом. Опширно се описује и "немачко-турски" тип дво­ •tмс11И11КИХ (полу)сложеница без спој ног вокала, како стариј их (нпр. t)унаикеса, клиu-чорба) тако и новиј их (дизел-.мойlор, киловаШ-саШ). -

.

1.1. 7. У граматици Барић et al. 1 979 сложенице су приказане крај­ ос кудно. Нај пре су на стр. 232-234, под насловима "Слагање", ..Сра�тање'' и " Сложено-суфиксална творба", објашњени основни пој­ мtши (разлика између сложенице и изведенице, између чистог слагања и �ложсно-суфиксалне творбе, полусложенице, спојни вокал). Следи IЮI'Јшвље "Творба сложених скраћеница", које је зачудо исте дужине као и r1рстходно (две и по стране), иако се скраћенице обично сматрају ·ш маргиналну појаву која пре спада у правопис него у граматику. У 1юr·шшљу ,,Творба именица", у одељку "Чисто слагање" (270-27 1 ), по­ мињу се само четири типа именичких сложеница (са имсничком, при­ ;�сн�ком, 'tамсничком или бројном основом у првом делу)� у исто тако кратком одељку .. Сножсно-суфиксална творба" (27 1 --272) днју �с нри­ мсри �u мо ·ш три суфик�а. нулти, -ац и -аш. Сли•••ю. �нмо ј0111 крнhс њс

Слагање

19

се у поглављу "Творба придјева", где параграфи "Чисто слаи .. Сложено-суфиксална творба" заједно заузимају тек нешто 1111111с од ј едне странице (286-287). О композицији глагола, прилога и щ:тшнtх врста речи нема ни помена. Свеукупна, странице посвећене �·ножс1 1 ицама чине мање од једне десетине поглавља "Творба ријечи". 1< но ;щ су аутори изгубили из вида начело у два маха поменуто на пo­ •tcl ку тог поглавља: "Извођење и слагање два су основна творбена llll'lltltu" (223, слично и 228). Несразмера је очигледна не само у број у 11с1о и у поступку: док с у на странама о суфиксацији маље-више сви 1ю·шнти суфикси наброј ани, илустровани обиљем примера, а потом и 1 &абснuр н о приказани, за чисте сложенице, како именичке тако и при­ нскскс, наведено је једва четири-пет типова, нај чешће само с по јед­ ШIМ 1 1римером, по принципу "случај ног узорка", без и најмање тежње k&a ис нрrшости . 11о�ту11u 11111·�··

1.1.8. Сасвим друкчији и много озбиљниј и приступ сложеницама I IОЈШ'ШЈЈа је једна од коауторки "Приручне граматике", Еугенија Барић, у юыпи објављеној само годину дана касније (Барић 1 980). То је први о·абшыш покушај да се бар један део укупног репертоара сложеница у �·1н•�кохрватском систематски прикаже и опише. За корпус су, поред 111\.'l� ,. најглавнијих речника, послужили и примери из штампе, с радија 11 н.�лсвизиј е. Поједини творбени типови илустровани су обиљем при­ мера у тексту, а на крају књиге додат је абецедни списак од близу две ха�љадс сложеница. Ауторкином избору речи, нажалост, може се што­ шп• ·шмс�нти : не толико што се каткад без коментара служи крајње 11с..·обич1шм примерима ("чађолов", "бикобој", "хитописац", "градо1 радња·· и слично), него пре свега што је појам несуфиксалних сложе1111Нil сх в а т ила веома уско. По њој , наиме, императивне сложенице ти­ IШ liliJiliкyћa заправо су суфиксалне с нултим суфиксом, јер "не значе 0110 што с е налази у њихову другом дијелу": изузетак су само оне чиј и су дслони у односу субјект - предикат, нпр. "йлачидруг-+ друг кој и с 1\IIM 11лачс" (29-30). Из истих разлога, за сложено-суфиксалну сматра 11 ју.·оисШок (и остале три сложенице тог типа), јер значи "страна сви­ јс..·та tпмсђу југа и истока" (3 1 ) . Из ових примера мора се закључити да l.ариlн:на с в и м егзоцентричним сложеницама без видљивог суфикса аун,матски приписује нулти суфикс, иако нигде не употребљава тер­ r . . 1111..� е.··ЈоцеиШричан./ен.доцеиiйричан нити какав њихов еквивалент, и ма;щ 11с објашњава у чему је веза између егзоцентричности и суфикса. ll•cнa юьига је ипак корисна пре свега зато што је прва веома исцрпно о\) рuд н л а сложсницс с префиксоидима и суфиксоидима (које назива 11t.�·ш1ш нсксички морфсми ) и што је успешно ра·Јјаснила дилеме око ..

"

20

Твuрбu речи у савременом српском јс"Јику

ра·Ј врставања неких сложеница чији први део показује особине пре­ фикса (види 11.2 - 11.4 ). 1.1.9. У Бабићевој кљизи о творби речи (Бабић 1986) сложенице су још једном бачене у запећак. Како смо већ напоменули (Увод, 1.1.2) од 286 страна поглавља "Творба именица" сложеницама је посвећено тек нешто преко 15. Овде је, истина, дат ако не потпун, а оно бар доне­ кле систематизован преглед сложеничких типова према томе да ли им је у nрвом делу именичка, nридевска, заменичка, бројевна, глаголска ил и прилошка основа (319-328). О сложено-суфиксалној творби гово­ ри се само поводом четири суфикса, - (а)ц, -је, -ка и -в (нултом). Такав свој ностуnак аутор је образложио на стр. 62, где објашљава да би се пюрснице типа дугокљунац могле тумачити као сложено-суфиксалне, али и као изведенице од придева (дугокљун); другом начи ну, по њему, треба дати предност, "јер је извођење у хрватском језику основнији tШ'-t и н него слагање" и "јер се тако добива мањи број типова". У одељ­ ку о творби придева налазимо непуну страну с примерима као богоуго­ t)аu, .·лухоиијем, Ша.мнойлав итд., на стр. 419-420; остали, веома крат­ юt 1шраграфи под насловом "Слагаље" или "Сложена творба" заправо �с ни ше тичу префи кса него правих сложеница (на стр. 397, 444, 446: II(Htмcpи са квази-, йсеудо-, йолу-, веле- итд.). Сложено-суфиксална ·t tюрба nосебно је обрађена само за придеве на -ски (366-368), -ни ОКЗ-384) односно -ан (407-409). О творби сложених глагола налази­ мо са м о nола стране ( 497), укључујући префиксално-сложене типа оt)о(}ровољиШи. П р и л о ш ке " ср а с л и ц е " су и с цр п н о н аб р о ј а н е ( 503 -507), групи с ане п о саставу у предлошко-именичке ( нпр. додуше), 11рсдлошко-придевске (найразно ), предлошко-прилошке (одувијек), нрсдлошко-заменичке (йоШом), фраземске (дабогда) и остале. О ком­ tю·шнији заменица, бројева и осталих врста речи Бабић не каже ништа. 1 . 1 . 1 0. У невеликој студији Маријане Киршове (Киршова 1993) рсюшитулирају се основни закључци Стевановића и Бабића о сложе­ tt и щt м а и упоређују се с теоријама истакнутијих руских лингвиста. По­ том се прелази на морфолошку и семантичку анализу трију врста сло­ ЖС I IИХ именица. Прву врсту чине оне без спојног вокала, нарочито им­ псративне и оне с првом компонентом йолу-, али и оне на веле-, више-, .м1ш...о-, мало-, оне с бројем у првом делу, као и сложенице с префиксо­ идима и суфиксоидима. Другу групу чине сложенице са спојним вока­ ном '- l иј и је други део глаголска основа без суфикса (Киршова не упо­ требљава термин нулти суфикс), типа мравојед, брзойис. У трећу, са­ �вим кратко nриказану групу сврстане су сложенице са снојним вока­ ном у којима је други део именица бс�Ј суфикса, а nрви имс11И1џа (uoco­ po.·), нридсв (злаШоро.•), број (двовласШ), 'Ј аменица (cв('MIIf') или 1ла-

Слагање

21

п>л ( шишобрк). З а сваки поједини творбени тип наведени с у и стати­ сти чки подаци о броју примера кој има је заступљен у РМС.

1 . 1 . 1 1 . На основу истог речника, али знатно подробније, с детаљ­ пописом свих примера, рађена је студија Вукићевић 1995. Штета је што се та студија бави само именичким сложеницама, при чему су и·1 посматрања искључене сложено-суфиксалне творенице, јукстапози­ ционе сложенице типа дуванкеса, сложенице с префиксоидима и су­ фиксоидима, стручни термини, као и "сложенице које су творене по­ моћу страних елемената и које су у РМС обележене као варваризми" ( 1 29). И уз таква ограничења, узимајући примере из Матичиног речни­ кu, ауторка је успела да идентификује пет творбених типова (са и мени­ цом, придевом, глаголом, бројем односно заменицом у првом делу: у другом делу је увек именица, будући да су искључене суфиксалне люрбе ). За свак и од тих типова дат је списак примера по азбучном pe­ J LY (укупно 802 сложени це), творбено-морфолошка анализа, семан­ тичка усмереност (подела на егзоцентричне, ендоцентричне сложени­ нс и оне с двојаком вредношћу) и семантички опис (преглед појмова које могу означавати). I IИМ

1 . 1 . 1 2. У граматици Станојчић-Поповић 1999 део о творби речи

је релативно кратак, пошто је реч о средњошколском уџбенику. У ње­ му је ипак сложеницама посвећена заслужена пажња. У уводном по­ •·лављу, у тачки 285, дефинисано је "Слагање (или композиција)", које укључује и префиксалне творенице, а у следећој тачки "Комбинована люрба речи", тј . префиксално-суфиксалне и префиксално-сложене ткоренице. У поглављу "Творба речи и позајмљенице из других јс·шка" објашњавају се између осталог пој мови префиксоида и суфик­ соида. У поглављу о творби именица налазимо одељке "Творба и мени­ щt слагањем (композиција)", где се говори и о сложеним скраћеница­ ма, затим кратки одељак "Именичке полусложенице" и знатно опшир­ нијс "Комбинована творба именица", где суфиксалне сложенице нису рu·шрставане по структури, али је дато доста разноврсних примера. t: л и ч н о је учињ ено и з а придеве (одељ ц и " Сложено-изведе н и 11ридеви", "Творба придева слагањем [композиција]" и "Придевске 11ш1усложенице"), за сложене глаголе дато је седам примера, а на са­ мом крају поглавља описане су и остале врсте речи : сложене замени­ щ: , сложени бројеви, сложени прилози, сложене модалне речце (парти­ кулс}, сложени предлози, сложени везници. Ово је, дакле, прва грама­ Пi КU којом су обухваћене све врсте речи у кој има се јавља слагање. 1 .2. Саставни деЈiови : основе или речи?

-

"Сложенице су речи

ко.Јс су постале срастањем двеју или више посебних речи у једну'\ по-

22

Тиорбu рс•tи у саврсмс11ом срш .:ком јс·t и к у

11ИЊС своје поглавље о сложеницама Стевановић ( 1 964 1 : 4 1 4 ) . Таква формулација очигледно се заснива на Белићевој идеји о настанку сло­ жсн ица од синтагми ("Они делови реченице који су синтаксичким ве­ ·tима повезани . . . могу се повезати у једну сложеницу", Белић 1 949: 3 1 ), нли њоме не можемо бити задовољни из два разлога. Прво, термин .. срастање" овде је употребљен како за сраслице типа дангубиШи ( дан губити), акобогда ( = ако бог да) тако и за сложенице са спојним nокалом типа југоисШок, йлавокоса, кривонос (то су примери које, из­ мсшане, даје сам Стевановић). Опрезниј и је у том погледу Николић Б. 1 972, који од самог почетка прави разлику: "Сложене именице могу бити, према саставу, двојаке: 1 ) оне за које је лако утврдити да су на­ стале срастањем својих делова; 2) сложенице са спој ним вокалом Q.l�" ( 2 7 3 ; слично и за придеве на стр. 274). =

Друга замерка је у томе што нам Стевановић казује само како су с;юженице постале, али не описује њихов синхронијски састав. Састо­ ј н ни с е сложеница од речи или од њихових основа? Питање се односи щ1стсжно на први део сложенице, јер за други део ситуација је углав­ I ЮМ јасна: он је реч код несуфиксалних сложеница, и то исте врсте ре­ , , �, као и цела сложеница (йољо-ПРИВРЕДА именица·, руко-ВОДИТИ • ·нu гол и сл .), док је код суфиксалних - основа. По Лескину 1 9 1 4 :3 22, 11рви део је основа (" ... Bildungen, die als erstes Glied einen untlektierten Noш i nal-, Numeral-, Pronominalstamm enthalten"). И већина модерних нсфини ција сложеница говори само о основама односно коренским морфемама: "Слагање је такав начин творбе у којој нова ријеч настаје од основа двију или више ријечи, од двију или више основа" (Бабић 1 986: 3 0); ,,Слож:еница се састоји од лексичких морфема, а може бити комбинована и с деривационим афиксима (морфемима)" (Анчић 1 973 : 3 3 ) ; " [Сложеница] је лексичко-морфолошка јединица обликована као Uедва) целина, која укључује две или више коренских морфема обје­ ди љен и х семантички, акценатски и морфолошки" (Киршова 1 993 : 1 Н3- 1 84). 1.2.1. Овакве дефиниције, строго узето, нису погрешне (будући и реч садржи у себи основу), али су недовољно прецизне. Из њих се 11с би могло закључити да постоји знатан број сложеница у кој има је и 11рви део реч. Ако и не рачунамо оне случајеве где је основа једнака 1 юмшштиву именице или придева (нпр. ГРОМ-о-бран, КОСТ-о-боља, 1/Ј/А В-о-кос), први део је комплетна реч у ВРЕМЕ-йлов, С(Ј)ЕМЕ-вод, ( '1'0-иога, ВИШЕ-сйраШиица, МАЛО-крван итд. , у сраслицама као О ЧЕ-иаш, 31/У-рад, а наравно и у полусложеницама ( СОДА -вода, ЦР­ НН/10-й(l�ј)ели и сл .). Стога би једна довољно уопштенu де ф и н и ц и ја морала дu обухвати обе моr·ућности: и основе и реч и юю састштс Jtc-

;щ

Слагањс н mt e .

23

Таква формулација нужна ће бити мало гломазна, али бољег ре­

шеља нема. Не можемо сматрати да су излаз нашли они аутори кој и уошнтс н с говоре о саставу, него само о мотивациј и, као Барић 1 980

( ,.( 'ложеница је она твореница која је настала слагањем7, а мотивисана Ј С.� двијсма ријечима", 1 5) или Вукићевић 1 995 ("Постој и мишљење да �· у I..' Јюжен ице све творенице које су мотивисане са две речи, било да су н� речи nунозначне или не", 1 27). Занимљив је, у овом другом раду, rш·ш ичит опис пет типова сложени ца (подсетимо да су предмет испи­ •· а1 наља несуфиксалне именичке сложенице, а подељене су према томе кој ој врсти речи припада први део). У првом типу, први сложенички Jteo је "творбена основа именичке речи", у другом "основа придевске r счи .. , али у трећем, четвртом и петом типу тај део је дефинисан на­ tlросто као "глагол" (нпр. у вадичей), "број" (нпр. у двоглас) односно ,,'ш мсница" (нпр. у себезаборав). Рашчлањујући затим сваки поједини Пl l l на морфеме, ауторка издваја спој ни вокал у сложеницама с имени­ ном или придевом на првом месту, што је неспорно (гор-о-цвеШ, {iел-о-косШ), не налази га у сложеницама типа вади-чей (јер сматра, као и Стевановић, да је ту глагол у облику императива) нити у мало­ бројним сложеницама са заменицом, али га поново издваја у сложени­ • щма с бројем (нпр. йеШ-о-угао), иако оно што му претходи не назива Gрој ном основом него бројем. На овај последњи тип сложеница ј ош ћ с мо се вратити ниже, али претходно се треба позабавити различитим сх иатањима спој ног вокала. 1 .3. Улога спој ног вокала. - О спој ном вокалу (названом још и с ној ник, спој ница, везивни вокал, везивна морфема, спојни формант, а шфикс , интерфикс итд.) говори више аутора, посебно Барић 1 980: 2 4 -26, Киршова 1 993 : 1 84 - 1 85, Вукићевић 1 995 : 1 3 1 - 1 32 . Сви они ци­ l'ltpaj y руске лингвисте, међу кој има постоје прилично различита ми­ ш љсња о броју спојних вокала (по некима, у руском их има чак осам), о љи ховом значељу, а нај више о п итању да ли је спој н и вокал .. интсрфикс", дакле морфема бар делимично аналогна префиксу и су­ фиксу, ил и је пак морфонолошки елемент са чисто формалном функ­ нијом везивања. Негде између та два гледишта стој и Рамелмајер 1 975, l«>.i 1 1 употребљава термин "Kompositionsmorphem" али каже за њега да, ·ш р;плику од префикса и суфикса, "besitzt . . . keinen eigenen seman­ t i sc llcn Wert" . Сличан компромисни став налазимо и у граматици Ба­ рић ct a l . 1 979: 225 : "Спојник није значљиво творбено средство . . . али и с11ој в ик ј е значљива јединица - он значи спајаље, само што то није ., Л утор к а оч ш·нсЈщо није свесна таутологиј с кој у садржи о нај први део дефини -

24

Тво рба

рс•ш у савременом српс ком ј езику

тнорбени него граматички садржај". И сама магловитост и замршеност ове формулације (ако се говори о спајању, тј. грађе Њу сложеница, који то садржај може бити "граматички" а да није "творбе�"?) показује н�м да би даље расправе ове врсте тешко могле довести до неког одређе­ ног закључка. Више светлости не уноси ни дијахронија, тј. порекло (;Појног вокала: по Белићу 1 949: 34, он потиче "још из оног времена када није било развијене флексије", али велика већина· сложеница на­ стала је (као што признаје и сам Белић) у новије доба, и имају спојни нокал било по аналогији са старим сложеницама, било (што је вероват­ није) по аналогији с флексионим облицима с во кал ом -о или -е у на­ ставку (види 2 . 2 . 4 ) . Оно што је најбитније јесте одредити број спојних вокала у срп­ ском . Стевановић 1 96 4 1 наводи само о и е ; у одељку о сложеницама једва да их и помиње, али се опширније бави њима у фонетском делу књиrе ( 1 1 6 - 1 1 8) . Ту констатује да се и иза палатала јавља о (биљојед, риђобрад и сл.), да су у Србији - чак и међу језичким стручњацима ­ били доста распрострањени облици као средњешколски, йредњенейча­ IIU, задњенейчани, али да речници и правописи дају предност облици­ ма на средњо-, йредњо-, задњо-. Сложени ца искључиво с вокалом -е-, 110 његовим речима, има врло мало: "такве су сигурно сложенице: оце­ убица и Шрећейозивац, а можда и још која друга". У ствари је тај број �шатно већи него што се Чи нило Стевановићу. Угледни граматичар је и·Јгубио из вида речи кршьеубица, цареубица (поред царо- ) , очевидац, О'lевидаи, кућевласник, морейловац, ни:жеразредни, вишешколац, ду­ шебри:жник (ређе душо-), душегуйка (ређе душо-), ойшШейознаШ, све­ лtоћан, војевода (где је е, по Маретићу 1 899, 366, настало дисимилаци­ јом од * војовода) итд., уз неке речи новијег постања као што су време­ iiлов или годишњеодморац. 1 .3. 1 . У сваком случају, статус о и е као спојних вокала није спо­ ран. То се не би могло рећи и за вокал и. Бабић ( 1 986:30) каже да ,,сnој ник -и- долази ако је први дио глагол: чјейидлака, расйикућа, вр­ Ширёй . . . " У ствари, ц(ј)ей-и-длака је једини пример који подржава такво тумачење (уз й(ј)евидруг које је настало аналогијом према йлачидруг). Остале сложенице типа глагол + именица имају -и које припада импера­ тиву (расйи, врШи итд.), а Бабић је принуђен да говори о сnојнику зато што по његовом схватању (стр. 326) у првом делу сложенице није импе­ ратив �1ero презентска или инфинитивна основа. Слично томе, у сврсис­ ходап (и ц(ј)елисходан, мада је ту први део с данашњег гледишта немо­ тивисан ) -и nриnада дативу, у сраслици знаШижељан инфинитиву. За rаридсв о •шv1едап нема сумље да је настао било од очи .·лt'дt�ју юш ОЈ\ о•т(ма) .·ледаШи� будуhи да се основа оч- у промени им.: шн џ: око ј�шЈыt

Слагањс

25

исnред вокала и (очи, очију, очима), било би веома непри­ одвајати тај вокал од ње па га поново додаваm називајући га , . t' lюј н и ком ' ' . Топоним Цариград (уп. и Цариброд) једини је пример где t·мо ·шиспt при нуђени, у синхронијској анализи (види 2.3 .2), да -и- тyмa­ 'IIIMo као сrюјни елемент који повезује именице цар и град. щ:кљу•шво

рощю

1.3.2. За спој ник -у- Бабић каже да ј е "ограничен само на неке pи­

нрвом диј елу: браШу-, йолу-, Шисућу- (хwьаду-) ". Али браШу- се само у браШучед, где ј е падешки облик (види 2.3 .2). Падешке оrн ш кс имамо и у богумwz, и у хиљадугодишњи (абиh н иј е узео у обзир реч домазеШ (уп. Вукићевић 1 995: 1 3 5): да ј есте, вероватно би закључио да је у њој спој ник -а-, па би испало да с ваки од пет вокала може бити спој н и ! Уколико сматрамо да у књи­ жсн Ј ю м ј езику ј ош постој и прилог дома, домазеШ би се могло сврста­ п• у сраслице (" домdзеШ исто, што: дома зёШ ", Маретић 1 899:363), па fiи отпао и тај ј едини пример за спојник -а-. на

, , , ...•

1.3.3 . О нултом спој ном вокалу говори Рамелмајер ( 1 975 :93-94,

пt кођс и на стр . 6 7 ) , напомињући да с е ј авља прв е н ств ено у ,. нсма•tко-турском" типу двоименичких сложеница (дуванкеса, йара­ t>t�јЈ- чорба и сл .). При том на оба места допушта могућност да се по­ t:тојање таквог, формално неизраженог елемента оспо�и ("falls man je­ t.locl1 n icht bereit ist, ein Kompositionsmorphem -0- anzunehmen . .. " ) . < kтали аутори не помињу нулти вокал; Бабић каже напросто да су сЈюжсницс "без спој ника" ( 1 986: 30, 3 20). (Вукићевић 1 995 на стр. 1 3 1 1 ншrс баба-и-девојка, ђул-fЈ-баклава, али тиме се ваљда само хтело tннuчити да с п ој н о г вокала нема. Види тумачење исте речи, бабадевој­ ка, rш стр . 1 3 4, где се расправља да ли је друго а везивни вокал или на-

26

Т норба речи у савремен о м с рпско м јез ику

ставак номинатива једнине.) У ствари, тврдити да и спојеви типа ду­ наикеса имају спојни вокал, па макар и "нулти", апсолутно је неоправ­ дано : тиме се замагљује суштинска разлика између овог "турског" ти­ шt сложеница, где су именице напросто ј укстапониране, и традицио­ налног индоевропског, кој и по правилу захтева везивни елемент. О 11ултом спојном вокалу има смисла говорити само код сложеница типа де6елвгуза, црвенейерка, воденебуха, где је видљив контраст према очскиваном спој ном вокалу -о- (уп. дебел-о-ко:жац, црвен-о-ко:жац и сл . ) ; тако и двадесеШегодишњи, -ак, -ица у поређељу с обичниј им два­ десеШ-о-годишњи, -ак, -ица. При том не би била никаква тешка мето­ долошка грешка ни ако бисмо рекли напросто да у овим сложени цама с r юј ног вокала нема. 1 .3.4. Резимирај ући, можемо закључити да су једина два несум­ љива спојна вокала о и е. Од њих о заузима далеко претежније место, при чему треба уочити да није ограничен на српски нити само на сло­ нснске језике, него се ј авља - мада у мањој мери - и другде у Е вропи. Rсника већина грчких сложеница имала ј е први део са завршетком на -о, одакле се тај вокал пренео и у префиксоиде (в. 1 1 .3), а у западное­ вропским језицима о служи као спојни вокал у придевима ученог по­ рекла, посебно у етничким (нпр. енгл. spatio-temporal, physico-chemi­ cal. Ang/o-Saxon, фр. Zatino-americain, israelo-arabe, итал. italo-ame,·i­ cшю итд.). У српском, опет, спојио -о- сигурно се не би толико распростра­ I I ШЮ да није имало узор и ослонац у флексионом -о (у средњем роду имс11ица, придева, заменица, чему је могло допринети и његово прису­ ство у падешким наставцима -ом, -ој, -ови и у присвој ном -ов). На исти IНl'� И I I , наставци -е, -ем, -еви, -ев (после палаталних консонаната) подр­ жuвају употребу спој ног -е- (с тим што спојио е, као што смо већ виде­ ли, није аутоматски изазвано присуством палатала). Може се претпо­ станити да језичко осећање не прави између флексионе и спојне мор­ фсмс ону оштру разлику коју виде граматичари. У пару придева мало­ (Јројаи и малокрвст, рецимо, вероватно би и језички стручњак у први мах помислио да им је први саставни део и сти. Тек пажљивија анализа шжа:шће да малобројан. долази од мали број, што значи да садржи ос нову .мал- и спојни вокал -о-, док у малокрваи (од мало крви) вокал о н r и н ада непроменљивом прилогу .мало. Исту, тешко уочљиву разлику I I ШЈа'Ј И мо и у вишешколац (од виша школа) наспрам вишедневни (од нтие даиа) . У чудоШворац, Шойлокрван, морейловац, Шрећеразредии, ( 'tu!мoћau и сличним речима први део је облички једнак номинативу имctr и r tc, придева односно замени це, па зато неуверљиво ·шу'I И тврд­ ља ЈtИ је исто то -о односно - с добијено юю сп ој tt и вок ш r . К ан l)абиh

CJIUП.tЊC

27

кuже ( l 9H6 :30) ., Може се сматрати да спој ник није уопће формант, не­ •·о додатак основи кој им се она оспособљује за слагаље, дакле аломор­ физација основе, тј . да се основа у слагаљу ј авља у аломорфном лику" - ту тврдњу можемо прихватити, уз напомену да "аломорфни лик" ни пошто не мора бити различит од свих већ постојећих аломорфа про­ менљи ве речи. Ако се кој и од тих аломорфа, као номинатив у малочас наведеним примерима, завршава на -о или -е, онда тај флексиони на­ ставак напросто преузима улогу спојника. Најјасниј е се то види на примеру сложеница с бројем у првом де­ лу. У речима као седмоугао, осмосйраШни први део несумљиво ј е мо­ тивисан кардиналним број ем (седам углова, осам спратова), али осно­ ва није узета од њега, него од редног број а, захваљујући томе што ј е овај имао облике седмо, осмо, погодне з а сложеницу (*седам-о-угао и сл . било би незамисливо). Аналогно томе, кардинални број чеШири по­ ·шјмљује свој комбинаторни облик од збирно г броја ( чеШвороугао, че­ Шворособни); сШо се завршава на о и стога у сложенице улази без из­ мене (сШонога, сШосШрук). Општи ј е закључак да спојни вокал нипо­ ш то н иј е у с в и м случај ев и м а н е к и п о с е бан " и нтер ф и к с " и л и ,. Kompositionsmorphem" (као у йољ-о-йривреда), него исту улогу може нреузети и флексиони наставак (као у чуд-о-Шворац, Шрећ-е-разредни) или напросто завршни вокал непроменљиве речи (као у више-дневпи, сШо-иога). То је разлог што формуле сложеница нећемо писати тро­ делно, како то чини Вукићевић 1 995 (нпр. ИмО + вв + Им = именичка ос нова плус везивни вокал плус именица), него ћемо скраћеницу С (= спој ни вокал) стављати у експонент: Ио С + И. Таквим писаљем исти­ ••смо да је спој ни вокал заправо завршни сегмент првог форманта, а не ·.шссбан формант, равноправан са друга два. Самим тим, присуство или ОЈtсуство спојног вокала не сматрамо за најважније обележје на основу кш·а се врши прва двој на подела свих сложеница, како су то чинили неки од досадашњих истраживача. Битна је дистинкција између пра­ ЈШХ сложеница и сраслица (о чему говоримо у следећем одељку), али оне прве могу бити са спој ним вокалом или, у мањем броју случај ева, бс·.Ј њега.

1 .4. Сложенице и сраслице. Већ смо напоменули да Стевано­ виh, 1 964 1 , не прави никакву разлику између сраслица и осталих сло­ жени ца, објашњавајући "срастањем двеју или више посебних речи у iсдву како даигубиШи, акобогда тако и југо f!- сШок, йлавокоса (4 1 4) . Сли •••ю је, што с е терминологије тиче, поступао и Белић 1 949, мада је шај нре наброј ао (стр . 3 1 ) сраслице као назлобрз, дан-и-ноћ, бу­ t>и- vог-с-иа.ма, Баљалука итд. , а тек касније оне с тешњом повезано­ ш h у дел о в а . Ста н ој ч и ћ - П о п о в и ћ 1 99 9 : 1 3 3 кажу да се слагаље -

..

2Н

Творба речи у савремен ом с р пском јс"Јику

,.остварује на два начина: а) простим срастањем речи . . . б) срастањем са спој ним вокалом (о/е)" - али у ону прву rрупу убрајај у не само да­ иииоћ, Баљалука, дангубити, него и сiilар.мали, сецикеса, суфиксалну сложеницу свезналица, префиксалне глаголе найисаiilи, нацрташи, да­ кле све оно што нема спојног вокала. Слично поступа и Николић Б. 1 972:273, с тим што за оне прве каже да су "настале срастањем свој их делова", а за друге да су "сложене . . . са спој ним вокалом о/е". Коначно, Бабић 1 986:3 1 употребљава термине срашћиваље и сраслице за благ да11 > благдан, дан губити > дангубиШи, Оче наш > оченаш, тако зва­ · ии > Шакозвани, злу рад > злурад, али потом додаје: "Сраслицама се могу сматрати и неке сложенице без спој ника као што су духанкеса, зUмзелён, Йванград . . . " 1 .4 . 1 . Сраслице је, међутим, могуће од осталих сложен"ча раз­ · двојити на јасниј им и сигурниј им основама. Главни критеријум поделе не би смело бити присуство или одсуство спој ног вокала (за кој и смо управо видели да нема ону важност кој а му је досад придавана), него си нтактички однос међу речима. Термине сраслицаs, срашћиваље, ера с Ши (-сшаши, -шћиваiilи) требало би задржати за оне сложенице ко­ је се од истих саставних делова, у истом облику и истом поретку могу јавити и као синтагме, дакле благдан, Ђурђевдаи, Београд, бабадевој­ ка. даниноћ, Шакозваии, злурад, дангубиШи, акобогда и сличне. Прелаз И'Ј синтагме у сложеницу означен је променом значења и уједињава­ њем акцента, али и једна и други могу бити само релативни, услед че­ га у правопису често долази до недоумица око састављеног/раставље­ ног писања, нпр. тако рећи/такорећи, добро дошао/добродошао, Ба­ ња Лука/Баљалука, на изглед/наизглед, до виђења/довиђеља и још много других, првенствено међу спојевима предлога с именицом (за кој е види Правопис 1 993, тачку 62). 1 .4.2. Напротив, нису сраслице дуванкеса, зи.мзелен, Иванград, вoлiu..м eiilap, веш(-).машина и слични слој еви који никад не би могли функционисати као две речи: њих ћемо дефинисати напросто као спо­ женице без спојног вокала. Није срасли ца стар.мали, јер се не би мо­ пю рећи *сШар .мали дечак, а *стар .мало дете, *сШар .мала девојчица било би и морфолошки неприхватљиво. Императивне сложенице нису срасл ице, јер је немогуће *йали кућа, *вуци баiuина и слично; истина, формално је могуће виси баба, йа.мти век, али ни такви слој еви не би мо1·ли функционисати у било каквом контексту (*цветају виси бабе, * or> йамШи века и сл .). 11 ЛJI'IИh ) 97 3 КUЖС .,ср ашhсtt ица", тр 11111t 1 1 p 1tдcn •cpaшlkll 11с постој и .

али Т О је без сумње ·

JIOIIJC

CKOIШII TCf'MИII, јер

Слагањс

29

1 .4.3. Од сраслица треба разликовати полусложенице као сйо­ мен-даи, узор-мајка, дuв-јјЈН ак, Шемйера-боје, радијус-вёкШор, кiiлци­ јум-карбонаш, гол-дуШ, шёри-брiтди, црвено-йлави, француско-йру­ скu, рекла-казала, вuше-мдње, Шроје-чёШворо и сл. Оне нису једнаке синтагмама, и не би се могле јавити у реченици као две узастопне за­ себне речи.9 С друге стране, док већина сраслица потпуно ераста, дају­ ћи нов и јединствен појам (дангубиШи 'бити беспослен' није исто што и 'губити дан'), у полусложеницама оба дела задржавају своје значење и свој акцент, што се у писању одражава цртицом између њих. (Нарав­ но, то не значи да сваки спој кој и се пише с цртицом треба сматрати полусложеницом, нити да уопште правопис може бити мерило за кате­ горизацију у творби речи.) 1 .5. Скраћивање основа. - У начелу, све сложенице су дводел­ не, ако не рачунамо куриозитете као йусШи-баба-коњу-крв lО, кој и не могу имати стварне употребе у језику (немогуће је замислити, на при­ мер, како се мењају по падежима). Оне формално троделне увек се на ви ш ем нивоу своде на дводелне (сШаровисоконе.мачки = стари високо­ немачки, сШенодакШилограф стенограф и дактилоrраф итд.). Акцент је јединствен код сложеница (мада се у дугачким речима не може ис­ кључити појава секундарног акцента, нпр. скрitвеносемењаче), док по­ лусложенице имају два акцента. При том се јавља тежња да се све основе, нарочито оне у првом делу, сведу на двосложни калуп ради боље кохезије сложенице. Та тежња, непоменута у досадашњој лите­ ратури, не може, наравно, деловати свуда, али код попр иличног броја речи она има за последицу скраћење основе. =

Нај чешће то бива на тај начин што се од суфиксалне изведенице узима само првобитна основа без суфикса, иако је и суфикс (суфикси) неопходан за значење. Тако је реч угљ(ен)ик на један начин скраћена у термину угљоводоник, а на други у полусложеницама угљен-диоксид и угљен-моноксид. Исто бива у мокровод (поред мокраћовод), Шойловод и Шо­ йлом(ј)ер (уместо очекиваног * ШойлоШовод, * ШойлоШом(ј)ер : уп. бр­ зииом(ј)ер, даљином(ј)ер и сл.), Бабогредац ("човек из Бабине Греде", према РМС), линорез (од лииолеум ) или у облицима са скраћеном придевском основом као дуборез, висораван (уместо *дубокорез, * ви,

9 Од овога би изузетак могли бити спој еви титула с именом, који се, како напо­ мињу Станој tlић - Поповић 1 999 : 1 5 0, у номинативу јављају као синтагме (Хајдук Вељ­ ко. кие1 Михаило) а у косим падежима као полусложенице (Хајдук-Вељка, кнез-Михаи­ ла нтд.). Види 2 . 3 .6.7.

па .

I O Фнп)ним у В уковом Рјечнику , пренет код Маретића 1 899 и у РМС, без цита­ Уобичuјсш1 ш·tик о ве биљке је ШроскоШ .

30

Тнорба речи у савременом српском јс·sику

сокораваи : в. 2.4.4). У неологизму разномишљеник (в. речник Клајн 1 992 : сковано свакако по аналогији са исШомишљеник) по смислу би­ смо очекивали *различиШомишљеник, ал и је четворосложни придев оч ито био предугачак за сложеницу. И тамо где нема уштеде у слого­ нима, суфикси се понекад елиминишу ради лакшег изговора, као у ри­ .мокаШолик (ум. *римскокаШолик), гркокаШолик (ум. *грчкокаШолик), слободоуман (ум. • слободноуман). 1 .5 . 1 . Језичка економија може деловати и уклањањем спој ног во­ кала, па добијамо неуобичајене форманте са сугласничким завршет­ ком као у зимзелен (уп . зимо-грожљив) , лубендиња, наливйеро, врайс(ј)еме ( = врайчије с(ј)еме, назив биљке), сШражмешШар (према Скоку преведеница од нем. Wachmeister, под утицајем чешког), или у нолусложеницама дивоШ-издање, лож-уље. У имеидан (вероватно по аналогиј и са рођендан) изостао је спој ни вокал, а у времейлов, семевод и·юстало је и -н- из основе. Много скраћених основа стиже и с речима страног порекла, као йолиШкомесар, соцреализа.м (из руског), кри­ лш-роман, йрофи-фудбал (из нем ачког, в. Клај н 1 992), нацифаши­ сtии•lки, Шрагикомичан (хаплологија од * Шрагикокомичан), садомазо­ хtпам, имуиосисШем ( имуниШеiйни или имунолошки систем), корео­ дра.ма (= кореографска драма) итд. Поједини такви одомаћени облици, као йеШро- (< йеШролејски), нарко- ( < наркоШик) и сл. , могу постати rародуктивни и стећи функцију префиксоида, о чему в. 1 1 .2.3). =

Знатно ређе тенденција ка скраћењу делује на други члан сложе­ ницс, али и ту налазимо примере као водозе.мац (уместо *водозема­ љац : уп . ваизе.маљац), сШаровре.мски (уп. временски), двогодац (уме­ сто *двогодинац), йроШивваздушни (по смислу би се очекивало * йро­ iuивваздухойловни или чак *йроШивваздухойловсШвени, што су очи­ гледно речи неупотребљиве због дужине). 1 .6. Половнчна мотивациј а. - У дефиницијама као што су оне које смо навели у 1 .2, аутори говоре некад о речима а некад о основама, али не показују ни нај мањег двоумљења око могућности да се распозна­ ју те две речи или две основе кој има је мотивисана, односно од којих је састављена сложеница. У стварности ситуација није тако једноставна. Ј слан од два дела сложенице може бити непрозиран, лишен значења, или с таквим значењем које се да открити једино етимолошком анали­ ·.ю м . Такви случајеви су више пута забележени у другим језицима, нпр. у енглеским називима бобичастих плодова cranberry, huck/eberry, l l где 1 1 О в е две пан.с Јщ �.v.

ре'lи nомиље А нчиh 1 9 7 3 : 3 5 , али зачудо и 1 11..� 1юстанља r l н ­ сн учај еАа има и у српс кохр ватском . Види 1 1 М шюЈ СIIИћ 2 000,

е н гл е с к е

ЈЈ Н аЈЈRЈЈОПIИХ

uniц11c mmph.

31

Слагање

ј е ј1:1�но nреnознатљив други део berry 'бобица', али cran- односно huc­ kle- не значе ништа; у француском називу биљке laurier-tin, поменутом код Мартинеаt2, где морфема tin не постој и изван те полусложенице; у италијанском називу празника ferragosto, недвосмислено везаном за a�osto 'август', али где је први део потпуно немотивисан на синхрониј­ �ком nлану (етимолошки је од лaт.feria, празник). У српском такве при­ мере nружају турцизми (великим словима пишемо немотивисани део) као ДУСШабаи, ТАШмајдан, КАБА дахија, ПАРАМйарче, БАНбадава, ХАЛАбука, ТАРЛАбука 13, а такође и речи као ПРАЗИлук, СУНОврат (-иШи се), УРНЕбес (-ан) 14, Ц(Ј)ЕЛОмудрен, Ц(Ј)ЕЛИсходан, КРЕзуб, LЈЈАЛА базаШи (уй. базаШи), МУмаказе, ЈОму:жа, ПРЕЗиме, КОмешаШи и сличне: у свима њима други део је сасвим јасно мотивисан, док значе­ ље првог понекад не можемо утврдити ни уз помоћ етимолошког рсчника. Међу новијим туђицама исту такву половичну мотивацију по­ казују АЈ/хемија (уп. хемија), БАрељеф (уп. рељеф), ФРАмасон, ДУРа­ лу.минијум 1 5, ФЛИСйайир, ДАЛАЈ-лама, а наравно и знатан број интер­ националних грецизама и латинизама као АКРОсШих, АМФИШеаШар, ХОРТИкулiйура, КОЛИбацwz и сл. 1 .6. 1 . Нешто ређи су обрнути случајеви, где после мотивисаног нрвог дела долази други део нејасног значења, као у водоМАР (птица која живи на води}, црноМАЊасШ, црнПУРасШ, врдаЛАМА, шећерЛЕ­ МА (други део је потекао од турских суфикса), кукуВИЈА (види разли­ чита тумачења кој а даје Скок под том речју и под кјlку; уп. и кукумав­ ка), благоСИЉАТИ (по Скоку од благосливљаШи, где је други део по­ стао непрозиран, за разлику од именице благоСЛОВ), зло ЧЕСТ (други део је немотивисан на синхрониј ском плану; диј ахронијски, по Скоку, долази од зла чест у значењу 'зла судбина'), крмеНАДЛА l б, гумАРА 12

В иди : А. Martinet,

13

За последња два није сигурно да су турцизми.

E/ements de linguistique generale,

Paris 1964, 135- 136.

14

Скок не даје никакву етимолоrију за ову реч, али бар код екаваца други део юазива асоцијацију на именицу бес односно придев бесан. 1 5 Ова реч је један од бољих примера за несигурност мотивације. Зналци латин­ ског обично је везују за лат. durus 'тврд', и таква етимологија је и дата у Вујаклијином ре•шику; један амерички речник (Webster's New World Dictionary) тврди да је енгл. dur­ alumin скраhено од dur(able) alumin(um); у ствари, како се може сазнати из поуздани­ јих етнмолошких речника, први део сложенице представља скраћење имена немачке комнаније Dй1·еп Metallи,erke, која је ову легуру патентирала 1924. (при чему се, доду­ ше, вероватно свесно ишло на сличност са durus или са durare 'трајати'). 16

Свакако од нем . Karbonade фр. carbonnade, паретимолошки измењеног пре­ Зачудо, ову у Србији веома раширену реч не бележе ни Скок ни РМС, Клаиhек ре•шик је даје без етимолоrије, а једино Московљевиhев речник објашњава ЊС .. U IIOpC KJIO.

ма рс'I И крме.

32

Творба речи у савременом српском јез ику

БИКА 1 7 итд. Други део је немотивисан и у неким новиј и м позај мљен и­

цама као што су шрафЦИГЕР (< нем. Schraubenzieher), ценШарФОР (вероватно произвољно скраћеље од енгл. center fotWard: уп. йенал­ ТИК од penalty-kick), голГЕТЕР, сексЕПИЛ од sex appeal) 18 и сл. 1 .6.2. У неким случајевима можда би се, уместо о деловима сло­ жсница, могло говорити о афиксима. Тако Скок налази " префикс ко-" у кшиешаШи, ковиШлаШи; црнйурасШ се по Прав. 1 960 писало цр.мйу­ расШ, што би зна ч ило (с обзиром на правило да се само у простим и изведеним речима врши једначење нй ---+ .мй) да се -йурасШ сматра су­ ф и ксом . Ал и ( н а страну што би и афикси морали и м ат и н е ко "творбено" значеље) очигледно је да се облици као йрази- у йразилук ил и -фор у ценШарфор не могу сматрати афиксима. Треба ли онда ова­ кве речи сматрати простима, с обзиром на непостојаље двеј у речи или основа кој е би их мотивисале? Такво решење било би аналогно ономе што Анчић ( 1 973 : 2 8 -29 и 35) предлаже за руске речи типа бу:женина, •·де постој и суфикс -ина (кој и значи врсту меса, као у конина 'коњети­ на', свинина 'свињетина' и сл.), али основа нема лексичког значења: по љој су такве речи "рашчлањиве" али нису изведене. Ипак, сврставају­ hи речи типа йразилук у просте не бисмо могли никако да обј аснимо љихов однос према мотивисаном делу сложенице (у овом случају лук) однос кој и није заснован на случај ној обличкој подударности, него на очигледној семантичкој вези хипонимије. Ако је сложено йакйайир (мотивисано основом йак- коју налазимо у глаголу йаковаШи) и ако је йакйайир врста папира, онда је немогуће тврдити да је флисйайир про­ ста реч, само зато што у српском не постој и основа флис-. Неизбежан је стога закључак да сложенице могу бити и половично мотивисане, то јест састојати се од једне основе с лексичким значењем и друге која никаквог значеља нема, па ипак у споју с оном првом даје одређено значење сложеници . Такав закључак и није нарочито необичан ако у·Ј мемо у обзир речи као в(ј)еШройир, горойад, средокраћа и друге чи-

1 7 Од лат. gumma arablca 'арапска гума'; такође гумиарабика, гумирабика према нем . Gummi. Вукићевић 1995 : 14 1 анализира ову сложеницу као гума-рабика, сврстава­ јуhи је у двоименичкс заједно са бубашваба, моuюрбицикл и сличним примерима. То о • 1 и rлсдно није право решсњс, јер именица "рабика.. не постоји ни у српском ни у дру­ гим језицима. I H У време кад је први пут дошао (поч етком ХХ века) , овај ан глици зам мо гао се код нас сматрати за просту реч. Данас, с обзиро м на распростраљеност новијег ан•·шt­ НИ'Iма секс (који је дош ао на место ранијег йолпосШ, йолни ж·тю m ) . rrpnи део је не­ с у мњино мотиинсLш, док друг и остаје неј асан проссчном •·оворш• к у ини 1 r и с н у : о томе C Ht."JtO' I H lf 11CC'I'II 1 ·р с 1 1 1 Ка , . '-' C KC JI IH I J I " , "CCKC IIII ИJIШI" ( 110Д Уl И Щ&ј�м I I JЩЩ' II/1 t 'f'll t 'll ) .

СЈЈЗЈ'ЗЊС

33

је се 'JIIatteњe никада не би могло одредити само на основу њихових саставних делова. 1 .7. Координативне и субординативне сложенице. Међусобн и синтактички односи делова сложенице могу бити крај ње разноврсни, тако да њихова свеобухватна и чврста категоризација није могућа, а можда ни неопходна. Отуда Лескин 1 9 1 4, рецимо, не даје никакву оп­ шту поделу, него сваки тип сложенице дефинише за себе. Ипак се не може занемарити подела на три основна типа односа коју је нагове­ стио Белић, разрадио Стевановић ( 1 964 1 :425-428), а прецизирао је и систематизовао Б. Николић ( 1 972 :273-275). То су копулативне, одред­ бене и рекцијске сложенице. Уместо термина койулаШивне, кој и би се могао схватити као да упућује на обавезно присуство неког трећег елемента - копуле (као што је везник и у даниноћ или соихлебник), вероватно је боље говори­ ти о найоредни.м (тако Стевановић) или координаШивним сложеница­ ма. У њима оба дела припадају истој врсти речи и међусобно су равно­ правни, било да су оба именице (као у бабадевојка, југоисШок, дани­ ноћ) или придеви (као у сiйар.мали, глувоне.м, сШародревни, разнора­ зни). Мада Стевановић каже "све ове сложенице су или именичке или придевске" (нав. д. 426), очигледно је да координативне могу бити и прилошке (полу)сложенице (каШкад, Ша.мо-а.мо), број не (йеШ-шесШ) и понека заменичка (шШошШа). 1 .7.1 . . Знатно бројније су одредбене или деШер.минаШивне сложе­ нице. За њих у литератури не налазимо никакву тачну дефинициј у, осим Стевановићеве напомене да су "постале од синтагми у кој их је један део одређи вао други". Зачудо, не прецизира се кој и је смер тог одређивања, али из примера који следе можемо закључити да увек пр­ ви део одређује други, то јест да одредбени члан претходи управном. Стевановић наводи пет врста таквих сложеница. То су: а) од придева и именице, како и меничке (Београд, дивокоза, сиШ­ ногорица) тако и придевске (голобрад, йразнорук и сл., чему додаје и оне с бројем типа дворог, шесШокрил). б) Од субјекта и предиката (главобоља, лисiйойад) односно од предиката и аr юзитива, нпр. ,,м.ладо:>tсења (- онај што се жени млад) . . . самохрап ( - шшј што се сам храни) . . . са.моШок (оно што само тече мед)" : са.мохраи је овде једини придевски пример, али је дефинисан, како в и;щмо. једнако као и именице.

в) С;южсtrицс \1 1 1ого 1 н.: rщ·ши кују

ОЈ\

прилога и глагола, за које сам С. истиче да се ном с н у т их с а по з ит и во м . нпр . сладпку-

о д мал о а ш с

34

Твор ба речи

у савременом с р пском јс ·шку

сац, ртюрштлац, добродошлица, уз понеки придев као 6рзvйлет, дра­ .•окуй "онај кој и се драго (радо) купује". r) "Прилог, речца или предлог у служби префикса . . . као први члан сложени це", док је други члан "придев или именица": као приме­ ри су дате именице и придеви на пе-, придеви као пакрив, опизак, йо­ в исок, именице типа йраоШац, йрабаба, йосипак, йобраШим, придеви l'веШложуШ, .мркойлав, краШкоумап, йлиШкоуман, злосрећап. Као што видимо, ово је веома хетерогена категорија: никаква разлика није на­ прављена између правих сложеница, префиксалних твореница и сло­ жсно-суфиксалних сложеница (овај последњи термин Стевановић и иначе не употребљава). д) "Такозване, али, по нашем мишљењу, врло несрећно тим име­ ном назване, апозициј ске сложенице типа Bupйaзlip и бубашвdба", за које је С. већ четири странице пре тога ( 423) напоменуо : "једна имени­ ца је властито име, а друга, као заједничка, означава пој ам врсте", до­ дајући ,.прва је атрибут, а не апозиција друге". Још неки примери су Кучајйланипа, Иванград, Шар-йлапииа, КоШор-Варош, бубамара, ба­ барога. Ниједном речју се не напомињс да су заправо посреди два раз­ личита творбена типа, јер у географским називима властита именица претходи заједничкој , док је у типу бубамара обрнуто. Уколико сма­ трамо да и у овом другом случају име одређује шири пој ам (што није сасвим сигурно), онда би то био једини изузетак од досад виђеног ре­ доследа детерминанс - детерминатум. Н иколић Б. 1 972 (нав. место) дај е знатно прецизнију поделу него Стевановић, али с малим бројем примера и без објашњења. Он посеб­ но обрађује сложене именице а посебно придеве, одвајајући и у једном и у другом случају оне без спој ног вокала ("настале срастањем") од оних са спој ни м вокалом о/е. Отуда он има укупно десет врста одред­ бсних (детерминативних) сложеница, које се делимично поклапају са Стевановићевим, с тим што додаје именичке сложенице "образоване по угледу на турске сложенице (дувапкеса)", оне од двеју именица са спојним вокалом типа вукодлак, затим придевске сложенице од двеју именица (баболик, злаШокос) и придевске од два придева (с једним је­ дин им, крајње неуобичајеним примером, нашоземски - где први део и није придев него заменица). Ни Николић ни Стевановић не проширују ову поделу изван именичких и придевских сложеница, мада је лако уоч ити да се детерминација прилогом, бројем или придевом јавља и међу глаголским сложеницама (злойаШиШи се, омало ва.ж.·иши. ca.мoy­ IIIIJШ«и се, двоумиШи се ) , међу прилошким (ваздаи. je()am1yйl, мало­ аре. чеШвортшшке итн. ). можда и неким другим.

Снаrање

35

1 . 7 2 Дойуиске или рекцијске сложени це по Стевановићу (нав . д. .

.

42И) јесу оне што су "постале од делова кој и су један с другим стајали у ·швисном односу као управни члан и његова допуна - нај чешће од

1 1ског nрелазног глагола и његова објекта". Ако знамо КО.Ј:IИКО је у син­ такси рсченице тешко разграничити "допуну" од "одредбе", биће нам јас11о да се ова категорија у много чему поклапа с претходном. Зато и ( 'тсоановић истиче да су само сложенице од глагола и објекта (име­ I I И 'tкс као дрводеља, йисмоноша, власШољубље, дародавац, месојеђе, ( 't'lюкос итд. и понека придевска као свезнајући, славољубив) "несум­ t ышо допунске". У онима где би допуна био инструментал или неки дr у пt завис �:� и падеж, "осећа [се . . . или] претеже уже детерминативни, одрсдбени карактер". Заиста, сложеницу као йароброд природније би­ �мо тумачили као 'парни брод' него као 'паром (покретан) брод'. У многим другим примерима, као йушкомеiй, умоШворина, љубомора, •·c t t t кo је и одредити у ком би падежу требало да буде именица из пр­ tюt · дела. Још једна неизвесност, кој у С. не помиње, тиче се малочас t юмснутих сложеница од субјекта и предиката, типа главобоља (< гла­ на йоли), лисШойад (< лисШ йада) . Ако су оне, као што смо горе виде­ ни. унрштсне међу одредбене, вије ј асно - поготову не у светлу мо­ нсrних теорија које глаголску рекцију уклапају у шири појам глагол­ � кс наленце - зашто би сложенице од (правог или неправог) објекта и • •rсди ката спадале у допунске. 1. 7 3 С друге стране, међу рекцијске, и по Стевановићу и по Ни­ .

.

кшt иhу, спадају императивне сложенице (где је глагол испред имени­ нс ) , с ти м што је други део обично и меница с вредношћу објекта (гули­ ,•.-о. н)ЏIИј И ако ЖеЛИМО ОЈ� едНОМ да обуХНUТИ МО HИIIIC С()ОЩIИХ

Слагаље

41

юпеп>рија. Терм ином двои.меиичке сло:Ј/Сенице, рецимо, означавамо

\.� lle сложснице типа И + И, Иос + И или Иос + Ио + суфикс. Придев­ ( ·ко-имеиичке су све оне које у првом делу имају основу придева а у нругом именицу или именичку основу, са суфиксом или без њега. 2.2. Синхронија и диј ахрониј а. - Класификација сложеница по катс1·оријалној припадности првог односно другог дела овде је засно­ IШ I Ш на си нхронијским критериј има, то јест на језичком осећању дана­ ш љих говорника српског језика. У том смислу смо горе могли рећи да се йароброд данас осећа као сложеница од йара и брод (тип Иос + И), а I I И iloштo од йара и бродиШи (тип Иос + Го + и). Разуме се да језичко ucchaњe није у свим случајевима тако недвосмислено, па су за многе сноженице могућна алтернативна тумачења. Дијахронијска анализа може помоћи у оним случајевима где је мотивација замагљена: тако у речи лицем(ј)ер, с обзиром на значење, део -м(ј)ер не изазива никакве о;�ређене асоцијације, али из Скока 1 97 1 ( s. v. лйкЗ) сазнајемо да је ,.сложеница настала од синтагме лице мериШи " (в. и одредницу мјера, 1-дс се лицемјер набраја заједно са омјер, йромјер, размјер итд.). То још 11е мора бити разлог да не сврстамо лицемU)ер у просте речи, али ако сматрамо да је сложена (будући да је у првом делу препознатљива реч лице), уврстићемо га у исти тип Ио(С) + Го + и као и речи с јасном мо­ ти вацијом, нпр. водомјер. 2.2. 1 . Тамо где је дијахронија у сукобу са синхронијом, међутим, не можемо се равнати по њој . Парлог, рецимо, за данашње језичко оссћање несумњиво је проста реч; нећемо га убрајати међу име­ I I И чко-глаголске сложенице, како то чини Белић 1 949: 4 1 ("йарлог. . . *йаролог, 'у пари лежећи' . . . ") - утолико пре што Скок 1 97 1 ( s. v. лећи 1 11) даје сасвим друкчије и убедљивије тумачење - да је йарлог од ма­ ђарског parlag или румунског pfrlog, а ово од словенског йр(иј)елог. =

Из овог примера да се закључити да би нова етимолошка тумаче­ ља могла изменити место сложенице у нашој типологиј и . Такви случа­ јсви ипак неће бити чести, пошто су могући само код речи кој има је несигурна и етимологија и мотивација. 2.3. Сложенице с именицом у првом делу 2.3. 1 . Тип Иос + И Овај тип садржи углавном субординативне сложенице. Сходно ономе што смо рекли у 1 .6.4, разграничавати одредбене од рекцијских било би бссциљ11о: при мера ради , в(ј)ероисйов(иј)есШ ( -исйов(иј)ед) можемо тумачити као 'исповест вере' (рекцијска), али како анализира-

42

Творба рс11Н у савременом српском јс·шку

ти истозначно в(ј)ерозакоп (< закон вере? верски закон'!) и в(ј)еронау­ ка ( < наука о вери? верска наука)? У овој групи налазимо неколико на­ зива биљака (гороцв(иј)еШ, горобшье, коњорей, рунолисШ) и животиља (козорог, косШорог, .мравозуб, крсШокљун, свилобуба итд.), али и доста других уобичајених речи као виноград (где град, по Скоку, значи 'о1-рађени врт'), хвалосй(ј)ев, горосШас, крајолик, богобојазан (имени­ ца), йољойривреда, зе.мљорадник, бродовласник, робовласник и др. Првобитно слабо заступљен тип, осетно се проширио захваљујући новим ендоцентричним сложеницама (онима које је осуђивао Белић) као йароброд, дрворед, йлодоред, славолук, йушко.миШраљез, зе.мљо­ йос(ј)ед. зе.мљойос(ј)едник, градоначелник, в(ј)ероучиШељ, йресШолона­ следник (-сљедник), ловочувар, дрворезбар, водокоШлић, йарочисШач итд. Многе од тих нових сложеница несумљиво су .nастале превођењем, пре свега с немачког (йароброд од Dampfschiff, редосл(иј)ед од Reihen­ folge, д(ј)елокруг < Wirkungskreis, видокруг < Gesichtskreis, страховлада < Schreckenherrschaft, водоинсШалаШер < Wasserinstallateur, водойривре­ ()а < Wasserwirtschaft, машиноградња < Maschinenbau, бракоразвод < Ehcscheidung итд.) Носорог је настало према нем. Nashorn, а ово од ин­ тсрнационалног грецизма rhinoceros (в. Рамелмајер 1 975 : 49). За брака­ развод и сличне изразе в. 2.3.9. 1 . Сложенице из серије оцеубисШво, бра­ Шо-, д(ј)ецо-, чов(ј)еко-, Ширано-, краљеубисШво, са одговарајућим no­ miнa agentis - оцеубица, браШоубица итд. (в. Вукићевић 1 997:369) свакако се угледају на латинско parricidium, fi·atricidium и друге на -cidi­ um, односно parricida, fratricida и друге на -cida, било директно или по­ с р ед с т в о м н е м а ч ког Va termord, Bru derm ord итд . , Va term order, Bn1dermorder итд. Уп. и русизам Шрудодан. 2.3.2. Спој ни вокал у великој већин и случај ева је -о-. Спој ни во­ кш• -е- имамо у оцеубисШво, краљеубисШво, цареубисШво и аналогним речима на -убица. Речи кућевласник, кућегазда, кућедо.маћин, као и ру­ С ЈЈ'Ј ам бурев(ј)есник, могу се сматрати сраслицама, као и домазеШ (в. 1 . 3 . 2) и браШучед. По Лескину ( 1 9 1 4: 3 24) и Маретићу ( 1 899 : 3 66) бра­ iйу- је датив, а други део је по Маретићу првобитно гласио чедо, потом "окренут у чед, чеда према другим сложеницама ове врсте". По Стева­ нонићу ( 1 964 1 : 423) .,бpaiiiy је генитив некадашње двојине", а дана­ шњи обл ик сложенице настао је из дуалне синтагме браШу чеда, која ј� О'ЈI-шчавала децу двојице браће. У имену Цариград (в. 1 .3 .4), по Ма­ рстићу (стр. 364 ), први део је ннегдашњи одређени придјев . . . с настав­ ка м ј ; ал и Јюшто таквог придева више нема, у синхронијској анализи морамо сматрати да .Ј С сложеница састављена с и мс н и цом цар и споЈ..

.

I I И М IIO IOUI O M - 11 - .

.

43

Слагање

2.3.3. Координативни (напоредни) однос елемената знатно је ре­

ђи. Ту спада богочовU)ек {"онај кој и је у исти мах и бог и човек [Исус Х r и стос] ) , према РМС; ипак, можда није искључено ни значеље 'бо­ "

жш•ски човек', а у другим сложеницама на бога-, као бого.мајка, бoгo­ CL'l'ilipa, богооШйадиик итд., однос је несумњиво субординативан).

·трахойошШовање долази од нем. Ehrfurcht, с тим што је редослед rж:мената измењен: како примећује Рамелмај ер 1 975 :49, формант йo­ tuiuoвaњe у српском није могао доћи на прво место, било зато што је нрсдугачак или што је глаголског порекла. Типично координативни су • ·сографски термини југоисШок, југозайад, сU)евероисШок, сU)евероза­ nад, као и хемијски термини хлороводоник, цијановодоник, угљоводо­ tтк, су.мйороводоник, су.мйороугљеник. 20
властити допринос, самоо­ с).�t.vка > властита одлука, самойризнање > властито признање, али то онда ниј е творбени опис".

2.5. 1 .2. У ствари нам ови примери говоре како је узалудно увек 11 1 1 с истирати на творбеном опису (тј . на дефинициј и која обавезно са­ Јtржи обе речи од кој их је настала сложеница). За неке добро познате �вразе као што су самовоља, самоойред(ј)ељење, самойо:жрШвовање, ('а.мойр(иј)егор, самоиницијаШива немогуће је смислити адекватну Јtсфи ницију кој а би садржала замени цу ciiм. Понекад, опет, не одго­ вара глагол у другом делу: самохвалисање можемо једино дефиниса­ ти као "хваљење самог себе", будући да хвалисаШи као прелазни гла­ I'ОЛ н е постој и . Понеке "творбене" дефиниције исувише су сложене да би се могле уклопити у ма кој и од три "семантичка узорка" Бари­ hсне. С иноними самойослуга и самоуслуга (па и самойослу:живање, у ·н шчењу кој е та реч има у Хрватској ) данас више не значе глаголску радљу, него продавницу ('трговачка радња у којој се купац сам по­ сл ужује, сам узима робу' према РМС). Неологизам самом(ј)ерач не · t ш1 1Ш 'мерач самога себе', него 'апарат помоћу кога болесник може сам себи да измери притисак'. Очигледно је да се такви описи не мо­ I'У подвести ни под прилично неодређену формулу "по вољи самог субјекта". Наравно да у поменута три обрасца не улази ни значење дато под 2 у малочас цитираној одредници РМС - "аутоматско, механичко вр­ шеље радње". Барићева и не покушава да за то значење нађе семан­ ти�аку формулу, него само накнадно додаје (стр. 66): "Данас су врло I IЈюдне сложенице са значењем 'вршење онога што је у другом дијелу сЈюженице само од себе, аутоматски"'. Наводи само два примера, "са­ моуйаљач > упаљач кој и сам пали" и "самоизмјена > измјена сама од себе", уз напомену да је могућа и "преоблика . . . аутоматски упаљач . . . аутоматска измј е н а" , ал и д а онда " н е одражава т о к творбеног нроцеса". У ствари, примера за овакво значење ни данас нема много: међу речима наведеним у РМС могли бисмо додати још једино само­ щ•·ю чица 'машина која сама жање и везује снопове пшенице', као и не­ l юткрепљснс примерима речи самоодлагачица 'машина која у жетви оюшже снопове, жетелица' и самойуцач 'ватрено оружје које се само шши, пуца' (вероватно пуристичка "замена" за ауШо.маШ), евентуално и са.мокреiliање 'кретаље и·ш�Јва1ю унутраш t·�Јом , сопственом с н а го м' и

74

Творбu рС'НI у савременом срвском језику

самоиндукција 'појава индуцирања електромоторне силе у водичу кроз кој и сама тече (о струј и)'. Самом(ј)ерач овамо не спада, јер није реч о апарату кој и ради аутоматски; не спадај у ни термини као самоойлод­ ња, самоойлођење, самоойрашивање, ј ер не означавај у аутоматске радње, него радње које субјект (па макар то била и биљка) врш и на са­ мом себи. С друге стране, понеки примери значења 'аутоматски' могу се наћи међу ест (в. ниже, 2.5.3).

2.5. 1 .3. Мада га не помиње Барићева, а ни РМС под одредницом само-, у неким ређим случајевима треба узети у обзир не значеље за­ менице идентитета него придева cii1и = усамљен (не " ipse" него "solus") . Несумњиво је то значење у речи самосШан (по Скоку превод грчког monasterion), за коју РМС даје под 2 и дефиницију 'ст&н на оса­ ми'. Могли бисмо га тражити и у речима типа самовласШ, самовлада, сшювоља, самосила, односно самовладар, самосилник, самодржац (мада Скок ово последње изводи од грчког autokrator, дакле с првим елементом autos а не monos). Речи самовласник 'онај ко је сам власник чега' и самокиселина 'сама јомужа кисела' у РМС су пренете из Вуко­ вог Рјечника, без примера, а са.москиШалица 'особа која се сама скита, луталица' има само ј едну потврду из Назора. Са.А-юсамац 'човек кој и је сасвим, потпуно сам' очигледно је изведеница из редупликативног придева сд.моса.м 'сасвим, потпуно сам'. 2.5. 1 .4. Мада се ниједна друга заменица по учешћу у сложеница­ ма не може ни приближно мерити са заменицом сам, греши Барићева кад тврди (нав. д., 64) "да се као замјеничка основа јавља само основа замјенице cti.м", јер постоје и сложенице са заменицом све на првом месту, као и понека с повратном себе. Од оних на све-, распростраље­ не су само све.моћ, свевласШ и свезнање; речници бележе још и све­ чов(ј)ек, свечов(ј)ечансШво, све:ж:ивоШ, свемудросШ, свебивање. Име­ ницу све.тиир тешко бисмо могли уврстити овамо, пошто је у другом делу нсмотивисана. (Није сасвим јасно ни којим је путем дошла у срп­ скохрватски: Скок. s. v. мuо, каже "потјече са сјевера (из чеш. vesmir ил и рус . прицјев[а] vsemirnyj)". Могућна је и веза с немачким Weltal/, ал и како каже Ивић П. 1 978:240, само у зависности од "посредства не­ кш · другог словенског језика (старословенског, руског или чешког) . . . будуhи да ех. мир не значи 'свет' . . . ".) Са себе-, РМС бележи само не­ ко; ш ко ретких, изразито књишких сраслица, с примерима из хрват­ с к и х r шсаца (где су вероватно преведени це немачких речи на Se/Ьst-): себеииr>, се6сЈаvорав, себемучење. себейтт.ж ење и слич но.

Ошгањс

75

2.5.2. Тип Зо С + Но + суфикс (СС Т) Суфиксалних сложеница са само- у првом делу нема м ного. Са (.;уфиксом -иик је самогласник, 45 у опозициј и с префиксално-суфиксал­ I Ю М твореницом сугласник. Са суфиксом -је су самодржавље, само­ к·ш шће, можда и самољубље (мада ће љуб- пре бити глаголска него 11 мсничка основа: в. 2.3 .9.4). Са суфиксом -ац скована је неуобичајено самоглавац, 'нежења, самац' или 'својеглав човек'. Малоброј не су и сложенице с другим заменицама: свевлашће, Сflсу.мље, сведржавље; овогодац 'животиња од ове године', овоземац

'који се односи на ову земљу, кој и припада овој земљи, домаћи', очи­ • ·нсдно као антоним од инозе.мац. (Облик овозе.маљац, незабележен у РМС, свакако би се схватио као антоним од ванзе.маљац и значио би '(.;тановник Земље, Земљанин'). Са заменицом сваки имамо свакодневи­ цу или свакодневницу, уз неологизам свакодневље (Клај н 1 992), али њих би пре требало сматрати изведеницама од придева свакодневни: уп. синоним свакидашњица од свакидашњи.

2.5.3. Тип ЗоС + Го + суфикс ( СС Т) Заменичко-глаголске суфиксалне сложенице упадљиво су број ­ није него заменичко-именичке. О д оних с а само- у првом делу, н а нул­ ти суфикс се завршавају самоук, русизам самовар и неколико данас за­ (.;Тарслих израза: самокрес 'пиштољ кој и се пали( о) помоћу крем ена', са.«оков (по Скоку, s . v. ciiмl, значи "оруђе, справа којом се кује" или .,руда [sic] , топоним у Бугарској и Србиј и" а по РМС "место где се пюжђе топило и ковало" или "чекић покретан воденом снагом": само 1 юследње од ових значења може се мотивисати заменицом ciiм), само­ Шнор 'оно што се само створило, природна творевина', самоник "биљка и·Јрасла из семена без људскога посредовања" (такође самониклица и са.морасШ), самойис 'оно што је написано својеручно' (у РМС с једним 1 1римером из С. Митрова Љубише: вероватно превод грецизма ауШо­ •'fЮф) итд. Можемо им додати и самоШок, пошто значење упућује на •·л аrол Шећи а не на именицу Шок: по РМС основно је з начење 4 5 У·Ј имамо да је у другом делу именица глас, с обзиром на значење те речи у фoiiCTИIЏI . Мањс су вероватна друга тумачења: да је глас- основа глагола гласаШи се ltШI .·ласиШи, и л и да су и самогласник и сугласник изведенице од придева самогласан щщос1 ю сугласаи ( r1рви од тих придева је у РМС дат без примера. други није уобича­ јсн у ·Ј на•1сњу 'су•·Јшснички').

76

Тtюрбu рс•ш

у

�U11рсмсаюм срт;кuм јс·шку

,;rсчност која се прва исцсди сама од себе, без гњечсња или муљања, nрвенац", одакле про истичу примене на мед, ракију и вино. Вреди за­ nазити да самовар, сUЈиокрес и једна од дефиниција речи самоков има­ ју значење 'аутоматског вршења радње" (в. 2 . 5 . 1 . 1 ), што показује да се оно НИЈе Јавило тек с модерном техником . Са суфиксом -ац је самодр:ж:ац, евентуално и самозванац (али ће пре бити изведеница од придева самозваии) ; са суфи ксом -ка је русизам самохоШка 'самоходно артиљеријско оруђе'. ·

2.5.3. 1 . Од осталих заменица најобилнијс је заступљен облик све-, пре свега у св.езналица, такође свезнадар (са суфиксом позај мљеним од турцизам а, в. Скок, s. v. -дар) и свезналац (одакле свезналашШво), затим сведр:ж:иШељ ('онај кој и све држи', по РМС: сврставамо га међу ССТ по­ што реч др:ж:иШељ данас практично не постој и); уз то, с нултим суфик­ сом, зоолошки термин све:ж:дери {превод латинског omnivora). С првим елементом свашШо (старији облик заменице свашта, та­ ко да нема потребе да говоримо о спој ном вокалу) сковани су свашШо­ ж:дери и свашШојеци (у једнини свашШоједац), синоними за све:ж:де­ ре, као и свашШознанац46 'свезналица'. С повратном заменицом РМС бележи себељубље 'себичност, саможивост' и себељубац 'себичњак'.

2.6. Сложенице с бројем у првом делу 2.6. 1 . Тип Ко С + И Већ смо напомену ли ( 1 .3 . 4) да кардинални бројеви седам и осам у сложеницама позајмљују облик редног броја (седмо-, осмо-), док че­ Шири узима облик збирног броја чеШворо-. Отуда ј е близу памети претпоставка да и облици дво- и Шро- представљају заправо скраћену основу збирних бројева двој-и, -е, -а односно Шрој-и, -е, -а (исто скра­ ћење имамо и у падешким облицима дво-га, Шро-га, дво-ме, Шро-ме). Формално, они би се могли приказивати као основа кардиналног бро­ ја, дв- односно Шр- са спојним вокалом -о-, како то чини Вукићевић 1 995 : 1 69 - 1 70. Језичком осећању, међутим, тешко је да прихвати као основу сегмент мањи од слога, при чему нема чак ни испадања непо­ стојаног а као у йас!йс-а или сав!св-е. То је поготову неприродно за број Шри, кој и у промени увек задржава вокал и (Шри, Шрију, Шри.ма), п а и:.юстај е она алтернација вокала у наставцима која нам иначе пома­ же да издвој имо основу. Отуда ћемо сматрати да су сложенички еле46 РМС бележи и варијанту свашШозншюц, али без цитата, док су 'Ја свтиШо­ зв[јјездозиаиац у 2.3 .9.2)

татщ на ведена два примера. И'Ј семантичких palJюra ( у п . • • � м о ж е м о п1 сматрати щ .·суфиксал1юм сложсш1 1 tо м .

1 1

мс1 пи f)uo- и Шро-, аналогно елементу чеШворо-, позајмљени од збир­ ног броја (мада по значењу несумњиво припадају кардиналном броју: уп. и изведене придеве двој-ии, Шрој-ии, чеШвор-ни). Остали, тј . йеШо-, шecilio-, девеШо-, десеШо-, једанаесuю- итд., могу се сматрати за кар­ динални број са спојним вокалом, с тим што је резултат увек једнак �рсдњсм роду одговарајућег редног броја. Број cillo , захваљујући свом uокалу, улази у сложенице без промена, а бројна и меница хиљада у уобичајеном акузативном облику хиљаду.

2.6. 1 . 1 . Само неколико сложеница овог типа означава људска би­ hа: двовласник, сШокућа 'ко иде од куће до куће разносећи разне ве­

�ти', сШођаво 'онај у коме је сто ђавола, несташко', сШомајсШор 'ко се разуме у много заната'. На животиње се односе сШонога и претежно митско једнорог41; двойайкари ('род сисара кој и имају по два главна напка на свакој нози') не спада овамо него у суфиксалне сложенице, јер је изведено од два + йайак. Знатно је већи број сложеница кој е означавају неживе пој мове, односно слојеве два, три или више истоврсних елемената. Већином су такви називи ендоцентрични, као двоброј, Шроброј, чеШвороброј 'дво­ �труки (троструки, четвороструки) број часописа', дворед и Шроред 'два (три) реда људи или предмета', двокорак 'два повезана корака', двоШачка 'две тачке као знак интерпункције', двосШих 'два повезана стиха, дистих', и ређе ШросШих, чеШворосШих, двоглас (= двогласник) 'дифтонг', двознак, Шрознак 'комбинација два (три) знака на тикету спортске прогнозе', двочас 'два узастопна часа из истог предмета', дво­ смисао, двогодишШе, Шроскок, ШролисШ, Шрозвук итд. Неки су егзо­ центрични, као Шроугао. четвороугао, йеШоугао итд. (геометријске фигуре са три, четири, пет углова), дволиШар (= дволиШра, дволиШре­ љак) 'боца од два литра', дводинар (= дводипарац, дводинарка), дво­ банка, йеШобаика. Шрозуб (= Шрозубац), двойоШез, ШройоШез 'шахов­ ски проблем с матом у два (три) потеза' итд. Посебан случај представљају оне (ендоцентричне) сложенице где се број не односи директно на именицу у другом делу, него на неки

појам који је с њом у вези: тако двовласШ (= двовлашће) значи 'исто­ времена власт двојице људи (двеју странака, итд.)', двомеч, Шромеч, чеШворомеч значе 'меч између два (три, четири) противника', Шромеђа је 'место где се састају међе, границе трију држава', аналогно томе је и Шроразвође, у РМС дефинисано као 'развође, раскршће у три правца' и слично. У двобој и у ређем Шробој дефиниција значења била би ана4 7 РМС омашком даје једнорог само као синоним за нарвала (та животиња има јсн1 1у дуr·а•tку кљову на горњој чсљусти), док је испуштено значење митске животињс .

7К

Творбu р е ч и у савременом српском јс·ш ку

логна оној за двомеч односно Шро.меч, док йeilioбoj, сед.мо6ој, десеШо6ој (преведенице rрецизама йенШаШлон, хейШаШлон, декаШлои) озна­ чавају спортско такмичење у пет (седам, девет) дисциплина. Уп. и нео­ логизам Шродеоба (-диоба) 'деоба натроје'.

2.6.2. Тип ко с + Ио + суфикс (ССТ) Оваквих спој ева има више него несуфиксалних. Нај продуктив­ ниј и суфи кс јесте -ац, са уобичајеном разноврсношћу значења (живо­ тиње, људи, предмети, справе, нов�ићи итд.): двоно:жац, Шроно:жац, чеШвороно:жац; једнобо:жац; једногодац (с неколико з начења у РМС), двогодац, Шрогодац (првенствено за коња од две односно три године); једно:женац (моногамиста), дво:женац (бигамиста, такође 'ко се двапут женио'), Шроженац; једнокрилац, двокрилац, дво.моШо­ рац, ШромоШорац (авиони); двозубац, Шрозубац; шесШойерац (буздо­ ван); йеШойарац48, десеШойарац, двадесеШойарац49, двадесеШйеШо­ йарац итд. Са суфиксом -ка такође се rраде називи новчића или новчаница, дводинарка, йеШодинарка, десеШодинарка итд. ; уз то једноц(иј)евка, двоц(иј)евка, Шроц(иј)евка (пушке), Шробојка (застава), русизми йеШо­ леШка (-љеШка) и ос.молеШка (-љеШка) итд. Са суфиксом -је: једновлашће ('неограничена, сва власт у руци једне личности', РМС), двовлашће, Шровлашће; десеШлеће (-љеће), сШолеће (-љеће) и ретко йеШолеће (-љеће); једнозвучје 'спајање двај у или више гласова у складно звучање'; двогласје; сед.мобрежје ('скуп од седам брегова', у РМС без примера); сед.мозв(иј)е:жђе 'скуп од се­ дам звезда'; двом(ј)есечје и знатно чешће Шро.м(ј)есечје, вероватно и чеШвором(ј)есечје мада га РМС не бележи; последњих година, у поли­ тичком речнику, пој авили су се и двосШраначје и нарочито популарни израз једиоу.мље. Са суфиксом -ица : двос.мислица, двоумица 'двоумљење, недоуми­ ца', двоколица, Шрозубица (биљка), йеШойрсШица (биљка), шесШореди­ ца 'врста пшенице са шест редова зрневља у класу' итд. Са суфиксом -11ица је црквени термин йеШохлебница (-х.љебиица) 'суд у којем се др­ жи пет хлебова'. ЈедносйраШница, двосйраШница итд. нису праве сло­ жснице, него изведенице од придеваједиосйра u т и итд. Исто важи и за двогодишњица, Шрогодишњица итд. : не бисмо их сматрали несуфикйеШйарац.

4 1!

РМС белсжи само

4 '1

РМ(' белсжи само двaдt•ceiii i4llf'llll •t r)mu•cfitlJIOЦ.

Слагање

79

сшн1и м сложеницама с именицом годишњица, како то чини Вукићевић 1 995 : 1 68 - 1 69, јер би се у том случају очекивало да гласе *другогоди­ шњица, * Шрећегодишњица и сл . Са суфиксом -ник можда су једине праве сложенице сШолисник (биљка), двогласник ( двоглас) 'дифтонг' (од два гласа, не од двогла­ сии) и једномишљеник 'истомишљеник' (по значењу очигледно од ми­ ииьење, мада би обликом указивало на глагол мислити; РМС бележи и јсдиомисленик, од мисао или од придева .мислен). Остале привидне сложени це као чеШвороугаоник, йеШоугаоник итд . , осмогласник50, двом(ј)есечник заправо су изведене од придева. =

Остали суфи кси: шесШойер ( = шестоперац, буздован са шест .,пера", тј . зубаца: вероватно једини пример нултог суфикса у овој rpy­ IIИ); двомеШраш (човек висок два метра), сШомеiuраш, осамсШоме­ Шраш (тркач на 1 00 односно 800 метара), двоШочкаш (бицикл), чеШво­ роШочкаш (аутомобил или камион); једнобошШво, једно:женсШво, дво­ :ж:еисШво; двогоче, Шрогоче (ждребе или теле од две односно три го­ дине); већ поменуто двойайкари (в. 2 . 6. 1 . 1 ); двокойиШњак ('онај кој и има два копита, фиг. враг, ђаво', или синоним з а двойайкара), дволи­ Шрењак (боца). Многоброј не речи типа йеШогодишњак, двадесеШого­ дишњак, сШогодишњак итд., аналогно онима на -годишњица, нису спо­ женице него су изведене из придева на -годишњи.

2.6.3. Тип КоС + Го + суфикс (ССТ) Већина примера има нулти суфикс: једнос(ј)ед (авион), двос(ј)ед (авион или део намештаја), Шрос(ј)ед (део наме штаја) ; једнойрег, дво-, Шро-, чеШворо-, шесШойрег (и шесШоройрег, шесШеройрег, вероватно по аналогиј и са чеШворойрег); двой(ј)ев, Шрой(ј)ев, чеШворой(ј)ев (из­ рази кој и нису могли да потисну италијанизме дует, Шрио!ШерцеШ, кварШеШ) ; двойек (превод немачког Zwieback, а ово према италијан­ ском biscotto или фр. biscuit); двоглед (измењено од доглед, можда и под утицајем галицизма-германизма бинокл). Са суфиксом -ац РМС бележи дво:живац, као превод два разли­ чита грецизма у зоологиј и (Diplozoon и AmphiЬia), такође и у значе­ љу 'ко живи двоструким животом' ; са истим суфиксом је и минералоље.

50 Црквена књига с песмама за осам гласова, октоих. Уп. израз ос.могласно йева­ РМС нема посебну одредницу за придев ос.могласан, али га даје под одредницом

О('ЈИО- .

но

Творбu р�·ш у �ш•р� мсном српском j �·JI I k Y

шки термин дволомац, за врсту минсрала који nрсламса

с uстЈю�т

у два

з рака.

2.6.4. Сложенице с редним број ем 2.6.4. 1 . Тип Ро С + И Прво- у несуфиксалним сложеницама нај чешће има приближно значење, као у йрвосв(ј)ешШеник 'врховни свештеник', йрвоборац, йр­ вомученик (nревод грчког protomartyr, обично као атрибут светог Сте­ фана), йрвоучиШељ (у РМС с једним nримером, где се односи на Ћири­ ла и Методија), йрвооШкуй (у трговинском изразу йраво йрвооШкуйа 'право на откуп пре других могућних купаца'). Дословно значење је у йрвойоШйисник 'први од више nотписника' (в. Клајн 1 992). ПрвобраШу­ чед је у РМС дефинисано као 'сродство између м ушке деце двој ице браће, стричев син', дакле истозначно ј е са браШучед; другобраШучед је 'син једнога братучеда према сину другога' а ШрећебраШучед 'брату­ ч ед у трећем колену, трећој генерациј и'. РМС наводи и два примера за йрвосан. 'nрви сан', с ознаком "ков. [аница]".

2.6.4.2. Тип Ро С + И + суфикс (ССТ ) У грађењу суфиксал них сложеница, као и обично, нај плодниј и је суфикс -ац : йрворазредац, другоразредац, Шрећеразредац (Шрећо-) итд; са истим значењ ем йрвошколац, Шрећо-, йеШо-, седмо-, осмошко­ лац; чеШврШогимназијалац 'ученик четвртог разреда гимназије'; друго­ йозивац, Шрећейозивац; йрвоШимац, другоШимац; Шрећоредац, у като­ личкој цркви 'редовник трећега реда св. Фрање', са женским обли ком ШрећореШка или ШрећореШкиња5 1 ; шесШојануарац ('пристал ица ше­ стојануарске диктатуре', у РМС с једним примером из Јосипа Броза Тита; могло би бити и изведеница од придева шесШојаиуарски). Са осталим суфиксима: йрволигаш, друголигаш, Шрећелигаш; йе­ Шоколонаш; йрвокаШегорн.ик, друго-, ШрећекаШегорник (шаховски терм ини, са скраћеном основом именице категорија), другобраШсШве­ ник 'онај који nриnада другом братству' Uедан пример у РМС); йрвого­ дишњак 'етуде нт прве године'; Шрећедневка 'повратна грозница која болесника тресе сваки трећи дан'; итд. 1/t'-

( 11.

5 1 Спој н и вокал н аводимо према Р М С ; ш 1 ач� је обич н иј и обл и к првог дела iilpeI I J1CTXUДIПI И СЈЈ Сдеhи одељак ) .

СЈIНПlЊС

81

2.6.4.3. Ти11 l)oc + Го + суфикс

( ССТ) Углавном у неколико сложеница које се односе на рађање, код људи и животиља: йрвороШка или йрвороШкиња 'жена која је родила нр ви пут' и аналогно томе йрвоШелка, йрвокоска, йрвојагњеница (од I 'J J a i 'OЛa iueлuuш се, козиШи се, јагњиШи се) ; йрвородсШво 'старешин­ ство по рођењу међу браћом' (преведеница од лат. primogenitura, пре­ ма Скоку). Прворођенче 'прворођено дете' (такође йрворођеник, йрво­ рођеиац) могло би бити изведеница од придева йрворођени. Првоседе­ лtщ ( -сједилац, -сједјелац), приближни синоним за "староседелац", убројили бисмо међу ест, будући да реч седелац није уобичајена. 2.6.5. Сложенице са йолу-

и

чеШврШ-

Категоријску припадност форманта йолу- није нимало лако одре­ дити . РМС има две одреднице за йола, као именицу женског рода и као прилог за количину. Маретић ( 1 899 : 3 64) сврстава сложенице са Полу- међу оне са именицом или придевом на првом месту: ,,полубрат, 1 1 олусестра, гдје ј е први дио (полу-) негдашњи локатив ј еднине". Слично и Лескин 1 9 1 4 : 324. У данашњем језику, йола као самостална реч је непроменљива (уп. йола осам, узми йола Ши а йола ја и сл.), па Gи га тешко било сматрати именицом. Барић 1 980: 1 8 -20, упоређуј ући 11римере као небраШ, йолубраШ, назовибраШ ("префикс не- потире зна­ 'Iсње основне ријечи, а елемент йолу- потире га дјеломично"), закљу­ 'Iујс да је йолу- заправо префикс. И такво гледиште могло би се брани­ ти, али оно није применљиво на формант чеШврШ- (чеШврШ је несум­ а ыню именица женског рода). С обзиром на значење, сматрамо да се сложенице с йолу- и чеШврШ- најприкладније могу обрадити напоредо са бројно-именичким сложеницама - чиме, наравно, не тврдимо да ти форманти спадај у у граматичку категорију бројева. 2.6.5. 1 . У великој већини реч је о чистим, несуфиксалним сложе­ t i и цама. Полу- је веома продуктиван елемент и с њиме стално настају 1 ювс речи. Као што примећује и Барићева, постоје два значења: дo­ C J I O U JIO, 'половина (чега)' и проширено, 'половичан, делимичан, недо­ Iюљан, недовршен'. (У дефиницији одреднице йолу- у РМС та два зна­ ' I С I Ыt нису јасно разгран ичена. ) Прво значење налазимо у геометриј ­ с к и м терминима йолукруг, йолулойШа, йолукугла, йолуваљак, йолуйр­ сfliеи, йолуоса или йолуосовипа (ту можемо додати и йолум[ј]есец), у војним йолуво д йолубаШаљои, йолуескадрон, йолучеШа, у још некима юю йљtувр(t�ј)еАи.!, йилусезоиа. йолугодишiUе, йолу:ж:ивоШ (о paдиoaк­ I IШ I I II M матсријама), Полукорак, йoлyciileiiL:n. йолусШих. йолуШон (у му.

Н2

Творба рс•tи у сuврсмсном српском језику

'Ј Ичком значењу 'половина тона'). У йолиШра, као и у истозначним йо­ лиi7lрењак и йолиiuрењача, први део ј е сведен на йо-, што (будући да нема других примера таквог скраћења) вероватно није настало од при­ лога йо = йол, него хаплологијом од * йолулиШра итд. Мада не с дефи­ ницијом 'половина' него 'напола', овакво значсње и мају и йолубраШ и йолусесШра.

2.6.5.2. Друго значење логично је произишло из чињенице да се реч йоловина у свакодневном говору не употребљава увек строгr> мате­ матички, него може значити један од два (макар и неједнака) дела: ., већу полови ну је узео за себе" и сл . Такве сложенице се граде и у не­ мачком са На/Ь-, енглеском са ha(f-, у енглеском и у романским јези­ цима с латинским semi- итд. Опште значење непотпуности грана се у више разних ниј анси. Примењено на људе, обично значи нижи или прелазни степен оне ква­ лификације која је исказана именицом: йолубог, йолубо:ж:ансШво, йо­ лусвеШац (-свеШиШељ), йолучовU)ек, йолудивљак, йолусељак, йолува­ рошанин, йолугосйодин, йолуидиоШ ; уп. и йолумајмуни (нем. Halbaf­ .f'en ), ред си сара примитивнијих од мај муна (латински назив је Prosimi­ ae, с грчким префиксом pro- чије је основно значење ' (ис)пред'). ПолумU)ера је 'недовољно одлучна, недовољно радикална мера'. Прела­ зна стања означавају йолусан, йолудр(иј)еме:ж:, йолусв(иј)есШ, йолуи­ сШина, йолулаж:; йолусм(иј)ех је у РМС дефинисано 'ј едва приметан смех', аналогно томе и йолуосм(иј)ех и йолуосмејак (ово друго дато је само екавски); йолушайаШ је 'полугласно говорење'. Н ијансе између светлости и мрака означавају изрази йолусвU)еШлосШ, йолусјај, йолу­ Lумрак, йолумрак, йолуШама, йолуШмина. Полуйроводник у физици је тело које само уз велики отпор проводи струју. ПолуШон у сликарству (за разли ку од музичког значења кој е смо видели горе) значи 'прелив или нијанса боја од светлог тона према тамном'. У називима одеће, йо­ лу- значи краћу или нижу верзију од уобичајене: йолуцилиндар ( нем. Ha/Ьzylinder), йолушињел, йолучарайа, йолуролка. Значење недоврше­ ности имај у йолуфабрикаШ, йолуйроизвод, йолуйрерађевина, йолуизра­ ђевииа. =

У спорту, йолувелШер је категорија непосредно испод велтера. Неолоrизми йолушаиса и йолуйрилика значе половичну, не много ре­ алну шансу (за постизање гола). Две утакмице које непосредно прет­ ходе финалу назване су йолуфинале (енгл. semifinals), а оне пре полу­ фи нала по аналогиј и се зову чеШврШфииале (одакле йолуфииалисШа, -киња, чеШрврШфииалисШа, -киња ); 'Ја још раније кругове такм ичења rюстојс само си нтагме ocA1UIIO фшшла и шесиаестииа фи11ала .

Слагање

83

Специфична значења, заснована на калковима, развила су се у реtаима йолусв(иј}еШ (од нем. Halbwelt, фр. demi-monde) 'друштво сум­ њина морала', йолуосШрво (нем . Ha/Ьinsel < лат. paeninsи/a), йолуйро­ фил 'изглед чега гледаног искоса', йолЈ·йаисион 'пансион кој и подразу­ мева само један оброк дневно' итд. Са чеШврШ-, поред малочас поменутог чеШврШфинале, налазимо још само чеШврШгодишШе 'четврт године'. ЧеШврШгодишњак 'часопис који излази четвртгодишње' (у РМС пренето из Прав. 1 960, без приме­ ра ) није сложеница него изведеница из придева чеШврШгодишњи.

2.6.5.3. Тип йолу- + Ио + суфикс (ССТ) Сложеносуфи ксалних творби са йолу- има мало и нису у широкој употреби: йолугласник (фонетски термин, синоним за једно од значе­ ља речи йолуг.лас), йолудинарац (поред ређег йолудинар), йолукрилци ( uрста инсеката са закржљалим крилима), йолукровиица 'кочија која има кров само допола' и још неколико сличних израза. 2. 7. Сдоженице с глаголом у првом делу 2.7. 1 . Тип Г + И ( императивне сложенице) Први део сложенице означили смо у формули само са Г (не Го нити ГоС) због тога што му је статус неизвестан (уп . 1 .3 . 1 ) . Нај чешће се тумачи као императив друтог лица једнине, али није у свим приме­ рима једнак том облику; не може се увек изједначити ни са основом, било глаrолском, инфинитивном или презентском. Завршава се на -и, о с и м у неколико речи непотврђених у савременом језику - кљујдрво, иечујглас, заврћкола, разврзигра (Стевановић 1 964 1 : 43 1 ) и називима ипtра кој е наводи Кир шова 1 993 : 1 9 1 навлачкайа, ћушкайа, шоркайа (само последња је потврђена цитатом у РМС), вероватно и у врска­ ПуШ 52 . Живановић, Лескин, Белић, а у наше време Стевановић, докази­ вал и су да је први члан ових сложеница императив, односно да је во­ кал -и- заправо и мперативни наставак. Нарочито овај последњи аутор -

52 Ова реч има потврда у кљижевности, али ју је од лингвиста запазио само Жива­

I Юiнtћ 1 ЧО4: 1 99, кој и је и ·Јводи из нрзикайуi«. Значење јој је 'горњи капут', пр ема РМС; и ЖIIHШ IOI.нth прю•щiс да је " н аши књижсвници у Србији употребљавају . . . са значељем

C!bcr-,.icllcr", љ•

..

та

t.UIIt

р11јс•1 11с

·Јбоr· уобичајсних предрасуда прем а сащоцсttтричним сложеницама тврди ој и је ·•fiuциo кшtуr cu с�бс".

може то IШI'I IПI1 нс• ,) l'амо OJIOI-a, к

М4

Творбu рс•ш у сuврсмсtюм срнском језику

Оll ширно је доказивао (у граматици и у раду Стевановић 1 957) да сло­ жснице воде порекло из наративног императива, од кога се сачувао не само облик него и значење. Његову интерпретацију у потпуности при­ хватају Киршова (нав. м.) и Вукићевић ( 1 995 : 1 6 1 ); Барић 1 980:29 га цитира али се не изјашњава. Бабић 1 986, напротив, кој и поменути Сте­ нановићев рад уопште нема у списку л итературе, s з не помиње термин "императивне сложенице", па чак ни могућност таквог тумачења. По њему (стр. 3 26) "као глаголске основе у првом диј елу долазе презент­ екс основе глагола 1. и 111. V. врсте, а глаголи 1.6. имају инфинитив­ ну основу (исйи-, наби-, йроби-, разби-, йриши-). Презентске основе добијај у спој ник -и-. Испред -и- к, г смјењују се са ц, з у Шеци-, вуци-, сШризи-, а г- остаје у у:жги- ." Вреди напоменути да су у италијанском, где постој и исти такав ти п сложеница (нпр. tagliaborse сецикеса, cavatappi = вадичей и сл .), све до данас остала подељена мишљења о томе да ли је први њихов члан императив или није (в. Распор 1 976:25-26). У српском језику, императивном тумачењу свакако треба дати предност, с обзиром на морфонологиј у појединих примера (вуцибатина а не * вуче- или *вучи­ баШина и сл.) и на акцент (в. Стевановић 1 964 1 : 43 1 ). Такво тумачење је далеко економичније и с гледишта синхронијске анализе. С њим, на­ име, отпада потреба да се међу спој не вокале уводи и54, да се дају раз­ личите дефиниције за глаголе различитих врста промене, а сувиш не су и напомене о сибиларизацији. -

=

С друге стране, и присталице императивне хипотезе остале су ду­ жне обј ашњења за поједине специфичне примере. Одсуство вокала у речима типа заврћкола Стевановић (нав. м.) објашњава чиљеницом "да се императив на и често изговара окрњен", али такво објашњење теже би се могло применити на шоркайа (од шорај кайу) . П(ј)евидруг с е м о ж е обј ас н ит и аналогиј о м с а йла ч идруг (тако В у к и ћ е в и ћ 1 995 : 1 65), али изгледа да нико није уочио аналогну неправилност у добро знаној речи ц (ј)ейидлака . Најзад, и сложенице типа разбибрига, исйичуШура, йробисв(иј)еш ss третирају се као да су потпуно правилне 53 Занимљиво је да Бабић од свих радова Михаила Стевановића у списку наводи само две граматике (средњошколску и велику) и три чланка о суфиксима. Још горе је 11рошао Белић, од кога се наводи једино књиrа Ојезичкој йрироди ијезичком развитку! 54 , У таквим сложеницама -и природно припада глаголском облику као његов неодвој ив део и нс игра улогу cnojнor вокала, како то сматра С. Бабић", каже Киршо88, н ав . м. .

55 Уп. Извиискра, како је гласио један од Њсгошевих радних наслова 'Ја Горски tmjeнalf ( 1юрсд ИзвrtШа искра и Извијаље искре: 8. Рсшетаров nо1·овор у И'Јдању Цело­ "·''filш t)t•л,, llt•Шpa llf•Шpoнuћa /Ьегтиа , J)cui11UЛ 1 926, стр. 342 ).

Слагањс

85

( Вукиhсвиhева анализира разби + брига, исйи + чаша, наби + гузица и а требало би барем напоменути да је у сложеници дошло до �uжимања -йј (с дугим и) из императива разби), йробиј, исйиј. �ЈI И Ч Ј-ю ) ,

2.7. 1 . 1 . Императивне сложенице се деле у две неједнаке групе. Всhина њих има прелазни глагол и именицу као објект, а знатно мањи fipoj састављен је од непрелазног глагола и именице као субјекта. У првој групи најчешћи су афективни изрази за људска бића, уt лавном пеј оративн и : сО)ецикеса, гуликожа, дерикожа, йаликућа, расйикућа, сврзи.мантија (и још неколико ређих на сврзи-), исйичуту­ ра, вуцибатина, тужибаба, йришийеШља, вртирей, вртигуз, мутиво­ rЈа мутикаzиа, мути.мир, цО)ейидлака, лижисахан (и лижилонац), ле­ ·тлеб (знатно чешће у изведеном облику лезилебовић, који зачудо није ·шбележен у РМС: иј екавски облик изгледа да није посведочен), чему треба додати и вулгаризамјебивО)етар . Стилски неутралних ознака за људска бића готово да и нема, осим речи йазикућа. Пошто су се ова­ к н и изрази без сумње често употребљавали као надимци, неки од њих о•1увани су као презимена: Газивода, Плетикоса, Мутикаша, Млати­ r.иума, Мучибаба, Убийарий итд. •

.

Од малоброј них речи с неживом референцијом свакако најчешће �у ашzидрвце (дослован превод од нем. Zйndholzchen ), вадичей, разби­ vрига, ма.мийара 'ствар која мами човека да је купи' и йа.мтив(иј)ек ( само у изразу од йа.мтив[иј]ека). Кажийут ('кажипрст' или 'путо­ ка]'), о коме опширно расправља Рамелмајер 1 975 : 73, 74 због претпо­ ставке да је настао превођељем немачког Wegweiser, данас је застарео. /'азвигор, поетски назив за пролећни ветар (код Скока развигорац), по­ �тао је од развити и гора. То су уједно и ј едина два примера за импе­ ративну сложеницу са суфиксом (-0 односно -ац).

2.7. 1 .2. У досадашњим расправама о и мперативним сложеницама редовно су помињане и речи с елементом иадри- у значењу 'лажни, та­ ко·Ј вани, тобожњи' (пре свега надрилекар 1-љекар: види овде II, 2. 1 .23) . IЬегов семантички развој није сасвим јасан . Скок ( s. v. дријети, 1) ка­ же ла је "добивен од императивних сложеница као надригуз 'игра која nar)upe дере гуз" ' . Барић 1 980: 1 7, међутим, цитира један рад Стјепа­ l l а Ившића из 1 960, у коме је овај угледни филолог тврдио да је ис­ нравно скована само сложеница надрикњига, у значењу 'онај кој и је шщро, н ачсо књигу' ("полуобразован, недоучен човек" према РМС), до к би све осталt: речи н а надри-, па и надрилијечник, по Ившићу биле " н а караднс··. Како год било, чињеница је да је надри- данас потпуно I I C tl poлt p н o ·.i a јсзЈ-Рtко осећање и да је изгубило сваку везу с rлаголом naдp (щ)t•iUu . Сто п1 �с морамо сложити с Барићевом када тврди да па=

И6

Творби речи у савременом ср11с ком језику

дри- данас и није део сложенице него префикс, аналоган nозајмљени­ ма йсеудо- и квази-. Теже је сложити се кад она проширује исту тврд­ љу и на иазови- (дај ући примере назовийјесник, назовиговорник, назо­ нијуиак, назовистатисuшка и друге), па чак и на лажи- (као у лажи­ снетац и сл.). Истина је да су и надри- и назови- веома продуктивни ( што је типично за пој едине префиксе), док су императивне сложени­ це, по општем суду свих истраживача, данас потпуно непродуктивне. l la ипак, пошто ј е веза назови- с глаголом назвати и данас јасна, речи типа иазовийријатељ морају се сврстати међу сложенице. О елементу ла:ж:и- биће још речи ниже.

2.7. 1 .3. Другу групу императивних сложеница, како смо већ ре­ юш, ч и не оне са именицом у улози субј екта. Белић је сматрао ( 1 949: З Н) да су и од њих неке настале накнадном променом односа међу чла­ новима сложенице, "на пр. висибаба (цвет) од првобитног висибабу (·1ј . 'всшај бабу') . . . " Стевановић ( 1 964 1 : 429) одбацује такву претпостав­ к у : ,,нuсибаба није, како су неки лингвисти тврдили . . . постала од вешај йабу, него баш од вucu бдба . . . од именице у служби субјекта и његова нредиката." Оваквих сложени ца има нај више међу зоонимима: смрдибуба, смрдиврана (врста птице), стрижибубе поред морфолошки правилни­ јсг стризибубе, скочибубе, скочимиш, летийас (врста слепог миша). Н а људска бића односе се летийас у другом значењу 'ветропир', трчи­ ла.жа (по Стевановићевом објашњењу "лажов кој и трчи (тј . жури да би што више лажи пронео)", скочид(ј)евојка (девој ка која одбегне момку ради удаје: nознато пре свега као наслов Љубишине приповет­ ке), поетско йлачидруг 'друг у ж ал ост и ' и аналошки скован о й(ј)еви­ друг 'онај кој и с неким заједно пева'. У овом последњем примеру, као и у стрижибубе!стризибубе, глагол је прслазан, али непрелазно упо­ требљен, пошто му именица у другом делу ниј е објект него субјект. Исти је случај и с елементом лажи- у значењу 'тобожњи': РМС, под одредницом лажи-, упоређује га са йсеудо- и наводи примере ла:ж:и­ докtuор, лажизаручник, лажицар, а има и одредн ице лажийаукови ини лажийауци 'ред пауколиких чланконожаца' и лажиторба, 'велики лажљивац', чија мотивација ниј е јасна. У народном говору постој и и скtl чиклuс као назив за једну врсту игре клиса (усмено саопштење др Мирослава Николића) . Белић (нав. м.) nомиње међу императивним сложеницама и име­ IШ Ь)-'дшиир, Велимир, Станимир, али она би то била само у и сториј ­ с кој нсрс н е кти n и . Данас с е већина оваквих имена мора сматрати нсмо­ тивисшшм, утоли ко нрс што је и ·ша 'IС Њ С ос н ов а друк'lије ОЈ\ Jtatta-

Слагањс

87

ш њсr· (велим у значењу 'заповедам', -мир по Скоку не од мир, ни у зна­ •rсљу 'мир' нити 'свет', него од индоевропског *mё-ros 'велик, славан' итд. : слично и Вајан 1 974: 775).

2. 7 .2. Неимперативне сложенице типа Г + И Сложенице с глаголским првим делом друкчијег облика, кој и ни у ком случају није могао постати из императива, самом својом мало­ Gројношћу показују да су аномал не. Гребедјед као назив за врсту пти­ нс (само у ијекавском облику) забележено је у РМС с једним јединим 1 1ри мером из текстова Стј епана Крањчевића (преводилац с руског). llc'Juaбoг је ретка варијанта од незиабожац (в. ниже, 2.7.4). Знаiйиже­ iЬll је сраслица с инфинитивом на првом месту, као и у придеву знаiйи­ . н ссља и . Неологизам лож-уље скован је у језику техничара, мимо свих щшuила, због чега је приликом своје прве појаве (негде после 1 950) 1 1 uишао на разумљиве осуде нормативних језикословаца. Вероватно је шtстао превођењем немачког Heizol, као што претпоставља Рамелма­ ј\:р ( 1 975 : 74), али се нипошто не може тумачити као сложеница са скрuћеним императивом типа заврћкола. Императивне сложенице, нa­ I I M C , не само што су потпуно непродуктивне у наше доба, него ни у ••рсме док су још стваране нису служиле за означавање техничких изу­ мu, с јединим изузетком вадичейа и йалидрвца. (У томе је упадљива rа·mика у односу на италијански и француски, где се стотине справа и уређаја и данас редовно крштавај у сложеницама ове врсте.) Уз то, oд­ l l oc елемената не одговара оном у императивним сложеницама, пошто -�·; ы:• није ни објект ни субјект глагола ложиiйи. Такође с глаголском основом без спој ног вокала, мада знатно стuрије од лож-уља, јесте иаливйеро. Могли бисмо га тумачити као дноименичку сложеницу (уп. излив, одлив, йрwzив), али именица налив није нигде потврђена у речницима, а дефинициј а је могућна само с 1 л uголом ('перо у које се пре писања налива мастила', према РМС). Могућс је да је настало као "слободни калк" (приближна преведеница) од немачког Fйllfeder. 2.7.3. Тип ГоС + И Са спојним вокалом -о- формиране су куйойродаја и йри.мойреда­ iа. С обзиром на чињеницу да у њима први члан не модификује други,

1 1 c r o су колулативне (куповина и продај а, примање и предавање), мо­ 6 Ji било ОПравданије ПрИКаЗаТИ ИХ као ССТ ОД ДВа ГЛаГОЛа, али ОН­ на би то биле једине две сложенице таквог састава. Шишобрк 'човек кој и r юдt.с(юшн>ећи ('који води администра­ Щ1ју у вој11ој јсЈншици': два примсrа у РМС). и са инстrуме1пшнюм ,

Слаr·ањс

97

11рсдношhу првог дела злаШоШкан, богодан (још чешће као сраслица, fio •o мдau ). Међу именичко-глаголске сложенице могли бисмо сврста­ •.

ЈИ

и браШоубилачки, формално изведено од неуобичајеног браШоуби­

лац, WIИ по смислу везано за синтагму уби(ја)Ши браШа (као и браШоу­

fiица, браШоубисШво).

3.2. Сложеннце с придевом у првом делу 3.2. 1 . Тип пос + Ио + суфнкс З (ССТ) Ово је без сумње најпродуктивнија врста придевских сложеница, ·шснована на синтагми придев + именица. Значење сложенице готово је увек јасно мотивисано, по обрасцу "који има П + И" (нпр. ошШроу­ мшt =који има оштар ум) или " који се односи на П + И" (лакоаШлеШ­ ски = кој и се односи на лаку атлетику). Изузетак су само малоброј не сложснице у којима придев има неко старије значеље, нпр. драгоц(ј)ен ( драг = скуп), или где је цела сложеница стекла пренесено значење, нпр. хладнокрван. 3.2. 1.1. С нултим суФиксом образују се сложени придеви од вели­ коr· броја именичких основа. Те основе су једносложне, уз неколико изу­ ·tстака као што су разнои.мен, високосШейен, йравовремен (и друге на -нремеи), где је без сумње помогла подударност завршног сегмента осно­ ••с са суфиксом -ен. Две вероватно најзаступљеније основе су -ок, од око ( lff11юoк, йлаво-, сиво-, .мило-, ошШро-, бисШро-, косо-, круйно-, велико-, fiJno- , :живо-, лейоок/љейоок итд.), и -лик (ипак мање бројна него у споје­ ашма с именицом типа чов(ј)еколик, 3 . 1 . 1 : младолик, .мило-, разна-, бледо­ /йљедо-ј, румено-, црвено-, б(ј)ело-, .мрШво-, ведролик итд.) Према значељу првог и другог дела ове сложенице је класифико­ ашо Ракић 1 998. Његов фонд примера, рађен према двојезичном речнику )(сшювића и Јернеја, није сасвим поуздан, јер недостају неке од најо­ бичниј их сложеница овог типа (нпр. йразноглав, ускогруд, косоок, кра йl кодлак краШ.ковид, йравоугли, благовремен и др.). Ипак његове за­ кљу'rке можемо прихватити у општим цртама. Према значењу прве са­ станницс Ракић је све сложенице поделио на пет група: чак 86 одсто њнх припада групи А, где "прва компонента означава боју", и групи Б, rлс "нрва компонента означава физичко својство". Група Ц ("прва ком­ IЮIIСНта олrачава неку релацију") садржи само 1 О примера (типа исШои­ мс·п. ра з иосШра и ) . Група Д ("прва компонента означава апстрактно својство") готово да се може занемарити, јер обухвата само седам не м•ю•·о уобичајсних сложе ни ца (типа t)yгm�jf!к, ·моћуд) које се нс ра:ши,

98

Творбu речи у савременом српском јс'Ј Ику

------- ---- ---

кују много од групе Б односно Ц. Последња група ("прва компонента означава квантитативно својство") садржи један једини пример, .мало­ вјек. Што се тиче � компоненте сложеницс, Ракићеве табеле показу­ ју да она готово увек означава део тела (људског или животињског), ретко део биљке (као у круйнозрн, дуголисШ), а само изузетно делове предмета (нпр. Шуйоугли) или друге појмове (нпр. исШои.мен). Међу придевима за боју наведимо примере б(ј)елокос, -брад, -глав, -рук, -грли, -зуб, -рей итд., с пренесеним значењем б(ј)елодан 'ја­ сан као дан, очигледан' (одакле об[јјелодапиШи); црноглав, -брад, -кос, -ок, -йуШ, -ног, црнокљун итд . ; црвеноко:ж, црвенокос, црвенорей итд.; йлавокос, йлавоок, йлавобрад итд.; :жуШоглав, :жуШобрад, :жуШоног, .жуШолик итд. и углавном с пренесеним значењем :жуШокљун (одакле :жуШокљунац); смеђоглав, с.међокос итд.; сивоглав, сивоок итд.; .модро­ ног, модроок, модрорей итд. ; мркобрад, мрковлас, мркойуШ итд.; риђо­ кос, риђобрад, риђоглав итд. Можемо им додати и с(ј)едокос, с(ј)едо­ брад, с(ј)едоглав итд.; Шамнокос, Шамноок, ШамнойуШ итд. ; св(ј)еШло­ ок, св(Ј)еШлокос итд.; сјајноок итд. Види и примере у Станојчић 1984 :728. Са осталим честим придевима грађени су дугобрад, -кос, -нос, -ух, -рей, -ног, -длак, -враШ, -кљун, -рог, дугов(ј)ек (поред чешћег ду­ гов(ј)ечан), дуговремен итд.; краШконог, -рук, -длак, -кљун, -рей, краШ­ ковид (поред краШковидан: основа другог дела могла би бити и гла­ голска), краШков(ј)ек (поред краШков(ј)ечан), краШковремен итд.; де­ белоглав, дебелоног, дебелокор итд. ; Шанковрат, танкосШрук, танко­ иог, танкокор итд . ; тврдоглав (с пренесеним значењем), ШврдоусШ, Шврдосан 'који има тврд, дубок сан'; мекойуШ, мекорун, мекоусШ итд.; йравовремен, йравоугли (само у одређеном виду, као и други придев и на -уг.ли); кривог.лав, -врат, -uoc, -ног, кривокљун итд.; равнокрак, рав­ иосШранбl, равнорог итд.; широконос, ишроколист, широкогруд (с прснесеним значењем) итд.; усконос, ускоглав, ускогруд (с пренесеним зн ачењем) итд . ; о ш троок, ошШродлак, о шiйрозуб, оштрокљун, 61 Вреди запазити како је нулти суфикс, у XIX веку, био добро искоришћен за стварање геометријских назива за врсте троугла: равносШраи, равнокрак. разносШран и ратокрак. У наше време, напротив, математичари су без и какве потребе извели је­ да н од оних терминолошких "преврата" какве је с правом критиковао Митар Пеши­ кан, 1ј. увели су нове и далеко гломазније и зразеједиакосШраиичии,једиакокраки, ие­ једu,uшсiuршшчии и иејед1юкокраки. На то их је очигледно навело веровање да би рав­ lю самодр­ . Ж 'tШiЫ' ( н по је ..:а с вој е стране 1 1 рсвод од r·p . autokniteia ) .

1 12

Тнорби рс•tн у саврсмсtюм ср11ском јс·Јнку

3.4. Сложенице с б рој ем на првом месту 3.4. 1 . Тип кос + Ио + суфикс (СС Т) Ово ј е неограничено продуктиван образац, са значењем "кој и има N" или "који се састоји од N " (онога што значи именица), где је N број у првом делу. За облике бројне основе види 2 .6. 1 .

=

3.4. 1 . 1 . С нултим суфиксом: једнокрак, једноок, једнорук, једно­ ног, једнорог, једночлан, једноимен, једнолик (с нешто друкчиј им зна­ чењем него једноличан), једностран (готово увек у пренесеном значе­ њу), једновремен (где један значи 'исти') итд.; двоглав, двогрб, дво­ крак, двоиог, дворог, двостран, двостейен, двочлан, двоврх, дводом (и дводоман : као политички термин о парламенту са два "дома", као бо­ танички о биљци или цвету, где је превод немачког zweihiiusig или грчког dioikos ), итд.; троглав, тророг, Шростран, трочлан, троимен итд . ; четворочлан итд.; йетокрак итд.; седмоглав итд.; стоглав, сто­ ок, сШорук итд . ; можемо им прикључити и обостран. Од посебног значаја у овом типу је сериј а једнострук, двострук, Шрострук итд., преко стострук, све до хwьадострук (где изузетно има­ мо спој ни вокал -о-, а не хиљаду- као у другим сложеницама), одакле и прилози типа двоструко, троструко. Основа другог форманта данас је сасвим муrно мотивисана: етимолози нам обј ашњавају да долази од име­ нице сiйрука, у значењу које Скок (s. v. сiйрук) не дефинише, него даје са­ мо примере "три сiйруке ђердана, канџија од три струке = трострук". У РМС би то било значеље под струка 2, ,један од упредених или уплете­ них делова нечега (ужета, конопца)", можда и оно под З, "низ украсних предмета, нанизаних на траку или конац . . . ниска, огрлица". 3.4.1 .2. Са суфиксом -ан/-ни постој и још знатно више сложеница, па ћемо навести само оне с најмањим број евима. Оне могу бити оп­ штег значења као једнод(иј)елан.1 1 , двод(иј)елан, трод(иј)елан итд., једиоврстан, двоврстан, троврстан итд., једноредан, дворедан итд., једнослојан, двослојан итд., једносм(ј)еран, двосм(ј)еран итд., једно­ кратан, двокраiйан итд. (од застарелог краiй 'пут(а)'), једнойосШоШни, двойосШоiйtlИ итд., и једнойроценiйни, двойроценiйни итд. ; у времен­ ском значељу једносатии, двосаШни итд. , једнодневни, дводневни итд., једноиед(ј)ељни, двонед(ј)ељни итд., једнши(ј)есечни, двом(ј)есечии итд . ; са специфичним имени цама једнособан, двособан итд., једпо­ сйратан, двосйраiйан итд., једнокреветаи, двокревеiйан итд., једно7 1 У РМС одредница гласи једтюделии (једтшдијелни), али су двпд(иј)елаи, йiрт>(иј)елтt итд. дати у 11еодрсђеном Rиду. Cли'I I I IIX недоследности има и КОЈ\ других щнщсна ю оне •·py t t t' .

Слагањс

1 13

кpu.;mu. днокршти итд. , једноручни, дворучни итд., једнобојан, двобо­

јаи итд. , једиосложан, двосложан итд., једножичан, двожичан итд., јед и оје:з и 'ШII , двојезичан итд. Неретко је у другом делу именица стра­

ног порекла: једнофазан, двофазан итд., једнобазан, двобазан итд., једиоiйарифни и двоiйарифnи, једнонационалан, двонационалан итд. (с комбинацијом страног и домаћег суфикса), једноди.мензионалан, дво­ димеизионалан, Шроди.мензионалан итд. (исто). У многим придевима на једно- тај еле мент има значење 'као ј едан', 'уједначен' односно 'исто': једнодушан, једногласан, једнородан, једнов(ј)еран, једнообра­ 'Ја/1, једноличан, једнокрвни, једном(ј)еран 'ј еднолик, једнако ј ак, јед­ нако брз' итд. Тако се данас употребљава и једноуман, првенствено с политичком конотацијом (одакле једиоумносiй и једноумље), док га РМС бележи само у значењу 'кој и све ради по својему уму, тврдоглав'. Од придева са специфичним значењима или применама помени­ мо двоiйакiйни и чеiйвороШакШни (о мотору), дволичан (пренесено зна­ 'tење), Шролеiйни (-љеiйни, -леШњи: о грозници), чеiйвороножан (о жи­ nотињама), седмобрежан (о Риму) и седмовраШан (такође седмовра­ ти: о граду Теби, са седам капија, превод грчког heptapylos, али РМС наводи и један пример где се говори о "седмовратој Жичи"), дванае­ сiйойалачни (о цреву), сШолеШан/-љеШан (обично у приближном зна­ ' lењу 'веома стар'), сШойроценШан и сШойосШоШни ('потпун') итд. Tpo­ y..YlDIIU 'који има облик троугла' не спада овамо, јер је изведеница од именице iйроугао : могуће је да исто важи и за чеШвороугаони, йеШоу­ .·аони итд., мада ту РМС даје друкчију дефиницију - 'који има четири угла', 'кој и и ма пет углова'. Посебан случај представљају хемијски термини једноваленШан, f)uоваленШан, iйроваленШан итд. Њих бисмо - будући да иначе нема 1 1римера за сложенице типа број + придев - морали сматрати сложе­ нима с именицом валенција (-нца). С деривационог становишта то из­ • ·лсда неправилно (валенција има синоним валенШносШ, који је очи­ Јлсдно изведен од валенiйан, а не обрнуто), али је у складу с дефини­ нијом сложени це, 'кој и има једну (две, три итд.) валенције', а такође и (.; чињеницом да се придев валенiйаи - за разлику од именице - сам за себе не употребљава, јер му тек број даје смисао. Уп. и високовален­ uит . високофреквенiйан у 3 .2 . 1 .3 . 3.4. 1 .3. С а осталим суфиксима: - једиоцифрен, двоцифрен, Шроцифрен итд.; једносмислен и дво­ слшслеи (моrуће је свакако и Шросмислен, чеШворосмислен итд., мада

их реч ници не бележе )� дволиШреи '{(ој и захвата два литра' (друге сло­ жени це са л шu ар РМС нс бележи, али се може претпоставити да по­ стој и и једпол и iйреп , ШpoлuiUpeu , као и једиолтuарски итд.).

114

Творба рс�ш у савременом српском је-нtку

- двовисипски (обично о гимнастичком разбоју који се може по­ десити на две висине), једпойарШијски, двойарШијски, једиосiйра­ иачки, двосiйрапачки (свакако је могуће и са Шро-, чеiйворо-, йеiйо­ итд.); једнолинијски 'који је усмерен по једној линији, у једном прав­ цу'; сШоШоиски 'кој и је тежак сто тона' (с другим бројевима РМС не наводи примере; има једноiйон (ски), али само у значењу 'који је једно­ га истога тона, монотон'); двоШрећински, двочеШврШински, ШрочеШвр­ Шииски (у музици и двоос.мински, шесiйоос.мински, чеШворочеШврШин­ ски итд. као придеви за врсте тактова). - једногодишњи, двогодишњи, Шрогодишњи и тако даље, с било којим бројем од један навише, с тим што је за веће бројеве уобичајено п исање првог дела цифрама ( 43-годишњи и сл.). У облику првог дела има доста варијациј а, јер РМС поред двадесеШогодишњи бележи и двадесеШгодишњи, без спојног вокала, такође оса.мгодишњи, двана­ есiйгодишњu72 , седа.мнаесШгодишњи, све са цитатима из текстова; по­ ред дв(ј) есШогодишњи, ШрисШогодишњи једн ако је уобичај ено и дв(ј)есШагодишњи, ШрисШагодишњи73 ; хиљадугодишњи има као и обично вокал -у- из акузатива, док се за бројеве од више хиљада опет јавља колебаље дв(иј)ехиљадугодишњи и дв(иј)ехиљадегодишњи, Шрихиљадугодишњи и Шрихиљадегодишњи. Због изузетно мале пажње коју наши ј езикословци посвећуј у бројевима, овакве недоумице н ису расправљене ни у граматикама ни у правописима. Једини изузетак је кад Прав. 1 960 у речнику прописује "шесШгодишњй и сл. не него ше­ сiйогодишњй и сл.", из чега се даје закључити да се облици без спој ног вокала сматрају нестандардним; ипак, у истом речнику дају се облици йеШв(ј)ековнй, седа.мйосШоШнй, седа.мйроценШнй, оса.мсiiШнй без ика­ квих примедаба и без алтернатива, а слично поступа и РМС, кој и наво­ ди још и осамлеШни, оса.млеШњи и оса.мчасовии. У данашњем стандар­ ду свакако би предност требало дати облицима са спој ним вокалом. -

3.4.2. Тип РоС

+

Ио + суфикс

(ССТ) С редним бројем постоји само неколико добро знаних сложених придева: йрворазредан, другоразредаи, Шрећеразредаи; йрвокласаи (другокласан и Шрећекласаи није уобичајено : РМС илуструје обе речи 72

Ова одр едн и ца је на погрешном месту по азбучном реду.

7�

К[Ю с

·ш о

ШтаRи шс, РМС даје само облике на двU)ссШа-, док у шестом тому 1-шводи облике ШрrlсШа- и iЩmciiю-, с 11римсрима iupucшaгoдiiШIЫI и три­ , ,c)llrињ/1.

pU R I IOIIpURIIC ..

само једним цитатом из 1 926. у коме се говори о "неколико друго- и трсhекласних држава''); йрворедан и другоредан (Шрећередан ниј е по­ свсдочено ); с по једним цитатом дати су и йрвобрачни 'који ступа први пут у брак; који припада првоме браку' и йрвосйраШан 'кој и се налази на првом спрату'. С нултим суфиксом саrрађени су йрвосШейен, друго­ сiuейеи, ШрећесШейеи74. На чеШврШо- нема сложених придева; на йе­ Шо-, шесШо- и веће бројеве не вреди ни говорити о редном броју, ј ер се обликом не би разликовали од сложеница с кардиналним бројем (и спојним вокалом) . 3.4.3. Тип Ко С

+

Го

+

суфикс

(ССТ) Глаголску основу у другом делу имају двозиачан (свакако и једно­ значан и Шрозиачаи, мада непотврђени у РМС); једнос(ј)едан 'кој и има само једно седиште' и с нултим суфиксом двос(ј)еди 'кој и има два седи­ шта' (аналогни облици једнос(ј)еди односно двосDЈедаи нису потврђе­ ни) ; са обликом радног придеваједнос(ј)екли 'који има само једно сечи­ ва' и знатно чешће двос(ј)екли (такође двос[ј]ек, с нултим суфиксом); са обликом трпног придева једиорођеи (синоним за обичније јединорођеи иједииородан: у РМС преузето из Бенешићевог речника, без примера). 3.4.4. Тип РоС

+

Го

+

суфикс

(ССТ) Углавном у облицима с трпним придевом, йрвов(ј)енчани ('који је први крунисан', пре свега као епитет Стевана Немањића), йрворођени и другорођени, у спортском речнику йрвойласираи, другойласиран, Шре­ ћейласирап итд. На суфикс -ан/-ии имамо йрвородни ( прворођени), можда и йрвобиШни ако га не везујемо за именицу бu Ш (по Скоку, ово је русизам). =

3.5. Сложенице са йолу- и чеШврШ0 статусу форманата йолу- и чеШврШ- види 2.6. 5 .

3.5. 1 . Тип йолу- (чеШврШ-) + И о

+

суфикс

(ССТ) У овим сложеницама йолу- има дословно значење. Све сложени­ це се односе на време: йолудневии, йолум(ј)есечни, йолугодишњи (уко74 у РМС apнocaJelie/IU и i/ip(�llecШeйeuu (одређено) WЈИ дpvгociueiiell ( неодређено).

1 16

Творба рс•нt у с а временом с р пс ком јс·шк у

лико га не сматрамо изведеницом из именице йолугодишШе), йолуча­ а свакако и йолусаШни и йолуминуШни, мада их нема у РМС. (Застарела йолуноћни не спада у овај тип , јер није посведочено у зна­ чењу 'кој и траје пола ноћи', него је изведеница од йолуноћ поноћ. )

совltU,

=

С а чеШврт- (без спојног вокала д а б и с е разликовала од редног броја четврШи, мада, како смо малочас видели, сложенице на чеШвр­ то- нису посведочене) РМС даје чеШвртгодишњи (одакле четвртго­ дишњак 'часопис кој и излази четири пута годишње'; именица четврШ­ годиште је неуобичајена, па нема разлога да придев изводимо из ње ) , •ЈеШврШйосшотни и четвртйроцентнu ; у Правописном речнику из 1 960. налазимо и музички термин четвртшонскu. ЧеШврШфинални не бисмо сматрали придевском сложеницом, него изведеницом из имени­ це четвртфинале. 3.5.2. Тип iioлy- + придев Испред придева, йолу- се јавља са секундарним значењем 'непот­ пуно, делимично', ограничавај ући или ублажавај ући значење придева. То је изванредно продуктиван образац с мноштвом примера: йолу:жив, -мр Ш а в , - бо с, - н аг, - сл (иј) ей, -луд, - д иваљ, - висок, -округао, -св(ј))естан, -йисмен, -шаљив, -озбиљан, -йразан, -гласан, -йрозиран (и йолуйровидан, кога нема у РМС), -мастан, -мрачан и -Шаман (уколико их не изводимо из именица йолумрак одн. йолутама), -војнu чки, йолу­ сељачки и још доста других. На исти начин йолу- се комбинује и с многим трпним придевима, као у йолуоiilворен, -затворен, -окренут, -од(ј)евен, -смрзнуШ, -ocв(uj)eiiiљ eн итд., с радним придевом у йолуо­ драсШао, с партиципом у йолуле:жећи (РМС га даје само као прилог, с цитатом " Борци . . . неки полулежећи, сједе око ватре", али се јавља и као придев, уз именицу ciilaв или йоло:жај). Овакво йолу- могло би се уклопити у посебан низ "квантификатора" у које би спадали и прилози за количину и префикси, као мало-, много-, више-, високо-, средње-, йуио-, не-: упореди на пример немасШан, йолумасШан и йуномастан. 3.6. Сложенице с прилоrом на првом месту 3.6. 1 . Тип прилоr + Ио + суфикс (ССТ) У првом делу ј ављај у се само прилози за количину. Као и обично, има неизвесности у разграничењу између прилога и придева, и у неким случајевима формално би биле могуће обе анализе (нпр. Mlloc•ocaШIIи од м11ого сdШй или од миоги сйШй); ипак прилогу треба

Слаt·ањс

1 17

Јщти 1 1 рсдност, пошто у другим случајевима једино он долази у обзир (.миогољудаи може бити само од много људй, не од многи људй, што би ·и шчило 'неки људи'; вишесйраШан је очигледно од више сйраШова а 1 1с од виtии сйраШ.ови, и сл.). 3.6. 1 . 1 . Са суфиксом -ан/-ни: многољудан, многосйраШан, многовр­ стаи, многосаШни, многогласан, многозвучан 'састављен од много зву­ кова, гласова; веома звучан, гласовно богат', многоводан 'богат водом', м1шгогласан, много::нсичан 'који има много жица', с проширеним суфик­ сом миогочасовни и многов(ј)екован 75 итд. Овамо би могли доћи и мно­ .·озиачан и вишезначан, ако други део не мотивишемо глаголом: в. 3 .6.3. Теже ј е обј аснити настанак придева многобројан (уп. рус. миогочисленный), кој и се не може заснивати ни на "много бројева" ни 1ш "многи бројеви". Вероватно је настао укрштањем придева многи с вридевом бројан (који, упркос противљењу пуриста, несумњиво има и квантитативно а не само релационо значење: РМС разликује бројан 'многобројан, велик по броју' од бројни 'који се односи на број'). Антоним од многобројан је малобројан, али њему није овде ме­ сто, јер је постао или од придева мали + број (в. 3 . 2 . 1 .3) или од мало + (Јројан (3 .6.2). Од прилога мало с именицом јесу малокрван, малољу­ ()аи, малолеШ.ан/-љеШ.аи, малоуман и малов(ј)еран (ово последље би могло бити и од мала в[ј]ера). По аналогиј и са малолетан вероватно је сковано и малодобан, можда и йунолеШ.ан (-љеШан), које би се иначе тешко могло мотивисати било придевом йун или прилогом йуно (по­ најпре ће бити буквалан превод немачког volljiihrig, на шта указује и Скок s. v. йун). Са в и ш е - и м а м о о б и љ е п р и м е р а : в и ш ес а Ш н и , - д н е в н и , -.\.f(Ј)есечни, -сШолеШни/-љеШни, -гласан, -језичан, -сйраШан, -бојан ( испуштено у РМС), -сло::нсан, -слојан, -йоШезни, вишефазан, с проши­ рсним суфиксом вишев(ј)ековни, вишенационалан, неологизам више­ коифесионалан и други. 3.6. 1 .2. С нултим суфиксом: многолик, многосШ.рук, многосШ.ран, f't-m oгopyк итд. ; вишесШран, вишесШ.рук, вишечлан; можда и дуговре­ Аiеи, имајући у виду уобичајену синтагму дуго времена (употребљену и у дефинициј и тог придева у РМС: "кој и траје дуго времена"; напро­ тив, краШковремен је дефинисано "кој и траје кратко време", дакле уз номоћ придева краШак). .

7реда, забога, зачудо, йобогу, йоср(иј)еди, йойодпе, йр(иј)ейодпе, см(ј)есШа, сйоља, йредвече, йрекодан, йреконоћ и друге. Именица је ов­ Јtс увек јасно препознатљива, мада се у многим случајевима љено значе­ њс тешко може довести у везу са значењем сложенице, нпр. у одмах, 1ш.мах, додуше, наиме, или се сложеница знатно удаљила од првобитног ·н шчсња, као у найоље, найољу, сйоља, наШраг, бесШрага, узбрдо, низбр­ fЈо, збогом итд. Именица је обично у падежу који захтева предлог, али у нрилозима за време може доћи и "окамењени" акузатив, као у довече(р), fJfJltoдue, йр(иј)ейодне, йрекодан, йреконоћ. 7 .5.2. (б) Предлог + придев у падежу средљег рода: уц(иј)ело, улу­ уйразно, убудуће, навелико, намрШво, наново, издалека, изнова, ис­ тиха, искоса, доскора, одскора, одмШiа, зарана, зац(иј)ело, йогоШову нт;t. Као што се види из ових примера, промена је по неодређеном виду; ЈВу'1етак ј е углавном. Стевановић (нав. д. 435) назива ове речи сложени­ на ма "од предлога и поимениченог придева у облику у коме се он не ја­ нља као посебна самостална реч". Потом још два пута наглашава "да се он [придев] као посебна реч не употребљава", што је тачно, али је доне­ КЈ Ј С у супротности с тврдњом да је придев поименичен.90 ()о,

По новом правопису спојено, док је онај из 1 960. прописивао Шако рећи јер спој Шако + инфинитив не може сам за себе представљати прилошку одr сдбу ; отуда покушај и да се инфинитив замени глаголским прилогом, у Шако рекав­ шu 11 у Јtестандардном Шако рекућ(и). Такорећи би се можда могло тумачити као скра1\с њс од ако је тако рећи ако се Шако .мо:же рећи. I!IJ

-

Ј Ј сощкшдюю,

=

90

По Белићу, наиме, кога Стевановић у том погледу верно следи, управо је са­ мослЈшш у11отреба основна карактеристика именица, па самим тим и поименичених pc'l lt . В сrо н ап ю Стевановић овде саму појаву придева у падежу после предлога схвата као · н ш к Ј ЮЈi мсничсња. Али мада се предло·Ј и најчсшћс употребљавају испред имсни­ Ј Щ ( П&' I I t иj c. иснрсд имсничких синтагми), то нююшто није једина њихова функција, о 'IC:MY СНСЩЈ'IС Y l l f'I U H O l l f'IИ MCJ'IИ ЈШВСДСЈЈИ у OBUM IJOI"JJaRЉY.

136

Творбu pc'IH у �uврсмсном српском језику

7 .5.3. (в) Предлог + прилог: уназад, унайр(иј)ед, нашамо, наова­ мо, дом ал о йр (иј) е, о драније, о Ш йр (иј) е, о Шкуд (а), однекуд (а) , одув(иј)ек, заув(иј)ек, замало, забадава итд. С прилозима за место број онuквих сложеница мањи ј е него што би могао бити, јер су неке тео­ rијски могућне комбинације као *од овде, *од Шу, *од онде, *до не­ к_\'()(а), * до куд(а), *до овуда, *до Шу итд. ј о ш одавно замењене синте­ тичким облицима одавде, одаШле, оданде, донекле, док:ле, доШле. И ()овде и донде углавном се осећају као просте речи, мада ј е ј асно да су настали сажимањем од *до овде, *до онде. Као и обично, неке примере је тешко разврстати између прилога и придева: тако би набоље, нагоре, найросШо, украШко, закраШко мо­ али садржати средњи род придева или прилог. Ипак, надуго (а онда ве­ роватно и задуго) треба сматрати сложеницом с придевом, будући да имu и варијанту надугачко; ул(иј)ево, удесно, нал(иј)ево, надесно тако­ ђе he бити с придевом, судећи по сложеницама сл(иј)ева и здесна; обр­ нуто, йомшю и йонајвише несумњиво су с прилогом, мада их Стевано­ виh омашком сврстава међу сложенице с придевом. Понеке сложенице као донедавно, домало, из(на)около имај у и придевску варијанту доне­ давна, домма, изокола. 7.5.4. (г) Мали ј е број сложеница од предлога са заменицом : йо­ том, заШи.м, м.еђуШи.м, заШо, сШога; зашШо, йошШо (и застарели кро­ шiUо и ра{д}шШа); йосве, надасве, узасве 'ипак', сасвим. 7.5.5. Од осталих могућих компонената у другом делу поменимо нрс свега йола (с неизвесним морфолошки м статусом, в. 2.6.5) у спој е­

вима уйола, иайола, дойола, йойола, оШйола; број један у заједно, ујед­ и у аномалном изједна (с генитивним наставком очито позај мље­ ни м од придева); редни број йрви у исйрве, оШйрве (изузетно са жен­ ским родом, мада постој и и исйрва, оШйрва). За неке од распрострање­ I I И Х сложеница и не можемо са сигурношћу да одредимо којој врсти rс•ш припада други део, нпр. у наузнак9 I , наШашШе92, нагоШовс9 З , на ­ (:}ЈйроШ 9 4, одвајкада9 5, унакрсШ и друге. IЮ

IJI По Скоку, "раставља се на три еле м ента, два приједлога на и вуз > уз и нак, које се Нwtази у uакјуче (Вук) И наксуШра". Ч2 По постанку је од средњеr рода придева ШашШ (< тьшть) у значењу 'празан'.

IJ J

Вероватно скраhени облик неке команде која је садржала руски глагол

. ·t тюншпься.

94

Јю·нtмtа

"

11�

Скок га објашљава као спој свссловенског корена йроШъ ( > йроШив) с прсд­ " и 9'· Срuсницu од у·Јnикu flaj и rrрилогu када? Скок не бележи ову pctt.

Слагање

137

7.5.6. Потпуно необрађени у граматичком погледу, слојеви предло­ са именицом ипак су привукли велику пажњу због правописних те­ шкоћа које задају. Наиме, више него у ма ком другом споју двеју врста речи, код њих су несталне и нејасне границе између синтагме и сложени­ це односно сраслице, дакле између писања у две или у једној речи. То је и Стевановићу био главни мотив да се позабави овим (и само овим) при­ ;юшким сложеницама. Оrуда он исцрпно излаже промене значења које оправдавају састављено писаље (нпр.: "найоље - в а н, и з в а н к у ћ е, а не мора бити и није у вези ни с једним п о љ е м"), а набраја и спој еве ко­ ји сигурно нису сложенице (до суШра, у јесен, йод сШаросШ и сл.). Пl

И за правописце ово је ув·ек био нај крупниј и пој единачни проб­ лем, тако да је Прав. 1 960 унео доста измена у односу на Белићева правила, а аутори Прав. 1 993 спровели су опширне припремне радове, првенствено на основу грађе у речницима САНУ и Матице српске, о чему сведоче Прилози Правойису (нарочито на стр. 36-5 1 ). Увидевши да ни акцент, ни семантичка помераља, н и друге особине не могу пру­ жити сигуран критеријум за разликоваље сложенице од синтагме ("Никакво изнађено формално правило или мјерило неће нам дати не­ сумљиви кључ за оправданост спојеног или одвојеног писаља", закљу­ чуј е се на стр. 47 Прилога), аутори су прибегли анкети са четрдесетак лектора, наставника, лингвиста и студената, од којих је тражено да се у списку од око 80 спојева предлог + именица определе за спојена од­ носно одвој ено писаље. На основу свега тога израђен ј е подужи спи­ сак у тачки 62Ь Правописа 1 993 , кој и и даље садржи понека двојства и неизбежне недоследности. Аутори Правописа предвиђају да ће се "у низу примера вероватно одржати стварни дублетизам . . . , у коме ће тек временом ј едан вид писаља добиј ати одлучну превагу". 7.5.6. 1 . Подсетимо само на неке од најупадљивијих и најчешће дискутованих примера. На йри.м(ј)ер се пише одвојено, као и у Прав. 1 960, насупрот Белићу и насупрот Стевановићу, који се такође залагао за спој ена писање, уз аргумент да тај израз "не казује да се нешто, ре­ цимо, ставља н а п р и м е р, него да ће се нешто узети к а о п р и м е р" ( 1 964 1 : 434). Исто и за спој у ствари (Стевановић: "усШвdри значи: з а и с т а, у с у ш т и н и"). Уместо наздравље и уздравље, како ј е пред само објављиваље Прилога било одлучено да се пише, на крају је ипак прихваћено на здравље и у здравље. Спој еви који су се по Прав. 1 960 писали састављено, као надушак, найречац, найреШек, наодмеШ, нау­ шШрб, укошШац,, унедоглед, унейовраШ, снеруке, сраскида и други (имајући у виду да се именице душак, йречац, одмеШ и сличне прак­ тичво вс јављају у самосталној употреби), сада су ипак раздвојени : на дуишк, 1ш йречац и тако даље. У вези с тим индикативан је пример

138

Тнорба

Р'-''Нi у �uнр�:мсном срвском ј с·шку

с 11ој а од йамШив(иј)ека, за кој и се у Прилозима, 4 7, констатује да га сви пишу "само одвојено . . . иако се йам.Шив(иј)ек не употребљава у другим обртима": то показује да ни несамосталност другог елемента није довољан критеријум за сложеницу. Спој ено писаље је ипак остало у наизуст, надомак, наискай, оди­ скона, унакрсШ и сл. Задржано је из Прав. 1 960 одвојено писање до врага, до ђавола, до виђења, иако је анкета дала изразиту предност спојеном писању: у Прилозима, 44, прва два се образлажу чиљеницом да се именице враг и ђаво јављају и у спојевима к врагу, к ђаволу, у врагу, на врага, од ђавола и другима где би спојено писање било са­ свим неуобичај ено; писање до виђења, опет, оправдава се спојевима као до виђења суШра и аналогијом са изразом до слушања (на радију). Одвој ен и су остали и слојеви предлога са заменицом уз Ш.о и йри Шо.м(е), мада је Стевановић (нав . д. 436) за овај други тврдио: "Прилог йрuШом је такође сложеница и значи и с т о в р е м е н о, а не йри uюме" (допуштајући одвојено писање у случајевима као "Питам те остајеш ли и даље йри Шоме"). Неке одредбе Прав. 1 960 којима су одвојено односно спојена пи­ сање добили дистинктивну вредност задржане су и у новом правопи­ су: йр(иј)е йодне, йо йодне као прилошке одредбе али йр(иј)ейодне, йо­ йодне као именице; трговина на велико (као: трговина на мало), али: прича се навелико; пада ми на йам.еШ (уп. пада ми на ум) али : знам то иайамеШ; йреко ноћи али йреконоћ (на исти начин Прав. 1 960 и РМС разликовали су йреко дана и йрекодан, што је у Прав. 1 993 изостало). Дублети без разлике у значењу ј есу на изглед/наизглед, од мало­ йр(иј)е/од.малойр(иј)е, до малойр(иј)е/домалойр(иј)е; уз то, као у Прав. 1 960, двој ако писање допушта се за оШкад(а)/од када, одсад(а)/од са­ да, оШад(а)/од Шада, одонда/од оuда, докад(а)/до када, доШ.ад(а)/до Ш.ада, дооида/до онда 9 6. На исти начин у Прав. 1 960 било је допуште­ но без разлике засад(а) и за сада, док је у Прав. 1 993 уведена дистинк­ ција: спојено у примерима као "засад(а) добро стојимо", одвојено у значељу намене, "нешто за сад, а нешто за касније" (тачка 62а[ 1 ] ) . 7 5 6 2 Састављено писање наместо ранијег растављеног уведено је nрактично само у три-четири случаја: исйочеШка и сйочеШ.ка кад з наче 'исnрва' (али: кренимо из йочеШка; у Прав. 1 960 било је само одвојено писање); усйуШ (уз йуШ у Прав. 1 960 било је очигледна гре­ шка. тако да није ни уношено у анкету: в. Прилоге, стр. 43); uaJ#Ca.

.

.

.

96 lttLIYJtO, ·шбораоЈы:•ю је

досад(а)/до

сада, што ј е мож;щ RBЖ I I Иj c

I I IПIIЊC ОД OCTWI И X , ·sбol' могуhс XOMOI"pUфHjC С ИMC I IИ I\OM дi)сада .

11раnон исно

t'лапш.с:

1 39

лocLii

( 1-де је било доста колебања због поређења с изразима на моју . ж·алосiU, ua .жалост свих uac и сл . ; и пак је преовладало мишљење да је ,;.ш ачење именице овдје . . . избледело" [Прилози, нав. м.]). Уколико (;Матрамо да је оваква оријентациј а правописаца резултат граматичке и �смантичке анализе, а да се не руководи чисто прагматичним или кон­ венционалним разлозима, закључак би морао бити да се спојеви пред­ нога с другом речју (поготову са и ме�ицом) и данас најчешће осећају као синтагме, одупирући се тежњи срастања у сложени цу.

8. СЛОЖЕНИ ПРЕДЛОЗИ 8. 1 . Постојање сложених предлога уочено је једино у граматици l>арић et al. 1 979:2 1 О, где се дај е списак од преко тридесет таквих об­ лика. Углавном их можемо поделити на две врсте. Једну чине спојеви два предлога, као исйод, исйред, изнад, између, иза (у руском се и да­ нас nише из-за), изваи, зарад(и), йовише, насйра.м, уз данас ретке йо­ иад, йорад(и), найоред. Друга врста настала је од предлога с именицом, обично таквом кој а се и сама употребљава као неправи предлог и кој а је увек у обли­ ку номинатива-акузатива, макар предлог испред ње захтевао КОЈИ дру­ t·и падеж. Такви су предлози уврх, наврх, доврх, йоврх, украј, накрај, йокрај, йоШкрај, искра}, удно, надно, йодно, ум(ј)есШо, на.м(ј)есШо, йо­ йуШ. Сличног порекла су и усред, насред, йосред, с другим делом у об­ лику неправог предлога сред. Са именицама које саме за себе немају предлошку употребу састављени су надохват, надомак и уочи. Функ­ цију другог дела немогуће је одредити у насуйроШ и усуйроШ. 9. СЛОЖЕНИ ВЕЗНИЦИ 9. 1 . Иако Стевановић ( 1 964 1 : 442-443) има један кратак одељак нод насловом " Везничке сложенице", он ту заправо говори о спојеви­ ма с везником да, који најчешће нису везници него реченични прилози или, како их он назива, модалне речце: мо:жда, ваљда, дакако, дашШа. У·Ј то помиње и везничке изразе типа будући да, као да, .макар да, кој и свакако нису сложенице него синтагме. Стварних сложеница међу ве­ "Јн ицима има мало. У данашњем језику то су пре свега допусн и везни­ t tи иако, мада и йремда, са три различита степена синтетичности: иако је сраслица, која се понекад тешко разликује од синтагме и ако (уп. rшко ue долази 'мада не долази' - и ако не долази 'и у случају да не до­ шпи'); .мада је права сложеница с јасно преnознатљивим саставним де­ Јювима; iipe.лu)a је ;џшас немотивисано, јер се йре.1иа не јавља у облику

1 40

Т ворба рс: •• и у савре м ено м српском ј ез ику

йрем нити има допусно значење. Са да ј е сложено и еда, данас заста­

рела осим покаткад у намерним реченицама (еда би ли', с радним придевом).

=

'да би', 'не би

Претежно застарели или књишки ј есу спојеви с деиктичким до­ дацима кој и најчешће само наглашавају значење првог дела: -ли у ка­ дли (.,за истицање да се нешто ненадано, неочекивано догодило", пре­ ма РМС), камоли (данас сачувана само у споју а камоли; са истим зна­ чењем и некмоли и Шоли), неголи (= него), доли (= до у значењу 'осим, него'); каоно ( < као оно), с даљим сажимањем ка но, одакле и канда (< као оно да); кадно (< кад оно); илиШи и ниШи као емфатични облици од или односно ни (по Скоку, формант -Ши од истог је и ндоевропског корена као показна заменица Шај). 10. СЛОЖЕНИ УЗВИЦИ 10.1. Будући да узвици немају лексичко, него само уопштено емоционално или фоносимболичко значење, да се у њима не може раз­ ликовати основа од наставака (мада неки пут могу послужити за дери­ вацију, нпр. у глаголима типа ШикШакаШи или ШралаликаШи), код њих се не може говорити ни о композициј и у правом смислу речи. Отуда је и њихова графија нужно неодређена, и није чудо што, на пример, РМС IЈ И Ш е UXiiXii састављеНО али ОХО-ХО С ЦрТИЦОМ, ДОК неке одреднице дај е двојако, нпр. Шpiuzaлii и Шpa-лii-лii. Парове као ха} према uxaj, joj пре­ ма ајој свакако бисмо логичније посматрали као краћу и дужу варијан­ ту, а не као једночлане наспрам двочланих. У (х)о-рук сваки слог има свој акцент, али сам за себе ни ј едан ни други нису носиоци значења. Може се ј едино запазити изразита тежња к редупликацији, упо­ редива са оном коју смо видели код прилога (7.3). Редупликација може бити потпуна, нарочито код ономатопеја (ав-ав, кра-кра, кре-кре, кри-кри, куц-куц ), код израза за обраћање деци као Шаши-Шаши (од им ператива "тапши"), гили-гили (при голицању), и код позива за живо­ тиље типа йи-йи, м.ац-.мац, где је могуће и вишеструко понављање ( йи-йи-йи . . ). Још чешће се први елемент варира у другом, променом вокала (Шик-Шак, би.м-бам, динг-донг) или на други начин као у хо ­ йа- цуйа, аман-замаи, буји-йаји, йућ-йурућ итд. .

1 1 . СЛОЖЕНИЦЕ СА АФИКСОИДИМА 1 1 . 1 . Увод.

-

Термин афиксоид употребљавамо као 'Јаједнички

·ш арефиксоиде и суфиксоиде. При видна сличност И'Јра:ш нс треба да I Ш BC)tC Шl

IIO M ИCaO

Щt

су СЛОЖСIIИ НС са афИКСОИДИ МН IICIIITO CJIИ 'IIIO

Слагаље

14 1

прсфиксалним, префиксално-суфиксалним или сложено-суфиксалним твореницама. Наиме, док префиксално-суфиксалне сложенице (типа о-добро-вољ-иШи) и ССТ (типа добро-вољ-ац) представљају мешавину дсривације и композициј е, овде је реч о правим сложеницама, само са основама посебне врсте. Префиксоиди и суфиксоиди названи су тако 'Јбог своје склоности да, слично афиксима, образују лексичке низове са много чланова. Они, међутим, носе значење целих речи, од кој их су и настали (скраћењем грчке сложенице, додаваљем спојног вокала -о­ или , за суфиксоиде, нултог суфикса) и отуда их морамо сматрати основама, а не афиксима. (В. о овоме поближе у 1 1 .2.) 1 1 . 1 . 1 . Сложенице овог типа - бар кад је реч о научном и стручном језику - јављају се код нас најмање од средине XIX века, док им у новије време број расте геометриј ском прогресијом. Због сво­ је пуристичке и "народњачке" оријентације, граматичари су их потпу­ но изгубили из в ида, што важи и за Стевановића и за хрватску " Приручну граматику" из 1 97997. Пуристичка ограничења биће напу­ штена тек у граматици Станојчића и Поповића. Ту се у поглављу "Творба речи и позај мљенице из других језика", поред самог позај м­ љивања лексема, позајмљивања значења (калка), изведеница домаћим суфиксима из страних основа, помињу "као средство творбе и йрефик­ соиди - везане морфеме с л и ч н е префиксима, тј . стварно о с н о в е р е ч и из грчког, одн. латинског ј езика које се у д а т о м облику на­ лазе само у сложеницама" ( 1 999: 1 3 6; следе примери аеродром, ауШо­ сугесШија, хидроградња и други). На аналоган начин дефинисани су и приказани и суфиксоиди, с примерима ауШобус, хийодром, библиофwz и другима. Истиче се да ове морфеме у изворном језику имају своје значење (нпр. аеро- 'ваздух, ваздушни') које се не мора подударати с њиховим значењем у оквиру сложенице. 1 1 . 1 .2. Бабић ( 1 986 :322-324) дај е само један списак од двадесе­ так префиксоида (аеро-, елекШро-, фоШо- итд.), сваки с по неколико именичких примера, а уз то и суфиксоиде -бус, -дром, -ид, -Шека. И ј едне и друге назива "везаним основама" мада је у уводу (стр. 24) уз­ гред поменуо и термине йрефиксоиди и суфиксоиди. Не помиње мо­ гућност придевских сложеница с овим елементима, нити се игде ка­ сније враћа на њих. Карактеристична је његова напомена у фусноти: " П отпунији попис везаних основа странога подријетла налази се на почетку сваке књиге 2 . и З . изд. Опће енциклопедиј е ЈЛЗ, али ту осно­ ве нису творбено рашчлањене." Из тога би се могло закључити да је 'Ј7 Биhе поменуте у новом издаљу ове граматике из 1 997. (које нисмо консулто­ nшt и ), шrи бс·t уrютребе термина йрефиксоид и суфиксоид.

142

Тnорба рс•ш у сuирсмс11ом срнском јс·шку

ову врсту сложеница сматрао маргиналним и недовољно Ћши мљивим за 11 ИСТО лингвистичку анализу. Бабићева незаинтересованост утолико је чудниј а што је пред со­ бом имао студију Барић 1 980, где се исцрпно обрађују нај пре суфиксо­ иди (68 -73 : дају се примери речи на -бус, -дром, -фuл, -фоб, -фобија, -графија, -грам, -логија, -ман, -ской, -Шека, а на стр. 76 и оне типа ам­ йермеШар, волШмеШар), потом и префиксоиди (76-84: дај е се списак од близу стотину префиксоида, кој и обухвата и уско стручне изразе типа амйелоШерайија, бласШогенеза, Шрофонеуроза). Барићева ј едне и друге назива "везани лексички морфеми", помињући узгред и израз "терминоелементи", уобичајен у руској литератури. Она истиче да се ове сложенице битно разликуј у од домаћих, ј ер њих ниј е могуће "преобличити тако да се уз садржај ну везу задржи и изразна веза с оба диј ела•• ( као нпр. у киШоловац > ловац на китове); уместо тога, .,садржај се везано г лексичког морфема . . . мора познавати, дакле на учити••. Битно је друкчији и начин творбе, јер нове сложени це не на­ стају спајањем основа, него по аналогиј и ("аналошки узорак"), нпр .жабодром по угледу на позај мљене речи типа хийодром (стр. 1 3). .

1 1 . 1 .3. Што се тиче засебних радова, тематику префиксоида на­ чсо је аутор ове књиге својим радом у " Нашем ј езику" (Клајн 1 978). Ту се наводи већи број примера који су у оно време представљали но­ вост (диско-клуб, йорно часойис, Шурбомлазни, социойсихолошки и сл . ), мада у односу на данашње стање већ делују застарела. О наглом умножавању префиксоидних сложеница сведочи и рад Михајловић 1 98 5 , где је ауторка констатовала да у речнику САНУ (друга књига објављена је 1 962) и у првом издању Енциклопедиј е ЈЛЗ уопште нема ре­ чи на видео-, док је она у корпусу састављеном од специјализованих, али и општих публикациј а нашла видео-айараШ, видео-уређај, ви­ део-игру, видео-сцену, видеофила, видеограм и тако даље - укупно преко 1 50 примера речи на видео- ! У истом броју "Нашег ј езика", рад Прибићевић 1 985 посвећен је новим суфиксоидним твореницама на -Шека (виноШека, :ж:ељоШека, игроШека, смехоШека итд.). Четири године касниј е, ј едан напис у истом часопису (Ћирић 1 989) анализира реч баснодром, како ј е назваш1 Једна дечЈ а игра на телевизији; при том, мада се помињу аналогне сложенице "аеродром, хиподром, кинодром и сл.", формант -дром се третира као да је самостална реч и помиње се као варијанта од друм ( нотврђена у језику чакавских писаца из XV и XVI века). То је у следе­ hсм броју " Н ашег ј езика•• изазвало реакцију руске слависткиње Галине Ти ртонс, која дока·Јујс да је -дром 'ЈШЈраво суфикс. тако л.а речи типа .

.

.

( 'лuпtњс

1 43

ayiii m)po.м 1 10 љеном ми шљсњу уоп ште нису сложенице, него изведе­ Ј Ј И НС ( Н ИДИ 1 1 .9).

Киршова ( 1 993 : 1 89 - 1 90) ј е пописала у свом прегледу именичких сложе н и ца nрефиксоиде нађене у РМС. За разлику од малочас цитира­ Ј ю г тумачсња Барићеве, она их дели на две врсте - окрљене основе

( 1 1 пр. агро- је "окрњена основа речи аграрни", моШо- од моШор или .мoiuopuи, и тако исто елекШро-, зоо-, йсихо-, Шеле- итд.) и везане осно­ ве, нnр. гео-, аиШройо-, кардио-, фиШо-, мулШи-, ШеШра- и сличне. По том схватању ауШо- ј е окрљена основа кад значи 'аутомобилски', а ве­ 'Ј ана кад значи 'само-'; на исти начин разликују се фоШо- • (од фоШо­ ._-.рафија) и фоШо_ 2 , 'кој и је у вези са светлом'. Што се тиче суфиксои­ да, или тачније "сличних компонената сложених именица које се упо­ требљавају као други део сложеница", Киршова је нашла да их је у РМС издвојено у посебне одреднице само пет - по љеним речима .,веома мало". То су интернационализми -фил, -фоб и -меШар, а уз љих и домаћи облици -годишњак и -годишњица. Две последље заправо 11 ије требало ни помињати овде, будући да речи на -годишњак и -годи­ шњица нису сложенице, него изведенице од придева на -годишњи; у рсчнику су издвој ене из чисто практичних разлога - ј ер би било немо­ гуће nописати све комбинације с различитим број евима у првом делу. 1 1 . 1 .4. Последљих година префиксоидима (ређе суфиксоидима) бавила су се три аутора. Марко Поповић (Поповић М. 1 994) дао ј е до­ сад нај исцрпниј и списак речи с префиксима грчког и латинског поре­ кла (именица, придева и глагола), не заобилазећи ни оне најређе и нај­ стручније (као еуйнеја, идиойлазма, йериаркШички, суйерйонираШи и сл .) и поделио их по општим категориј ама значеља префикса. При том он свесно уврштава и префиксоиде међу префиксе ("игноришемо ди­ стинкцију између префикса и префиксоида", каже на стр. 28 1 ), из раз­ лога на које ћемо се још вратити. Мирослав Николић ( 1 995) указуј е на 'Ј аnаљујућу експанзију нових сложеница с префиксоидима домаћег по­ рекла бео- (од Београд), југо- ( < Југославија), ново- (< новосадски), щю- (< ииосШрани) и йољо- (< йољойривреда) : међу десетинама наве­ дених примера највише је имена предузећа, али има и зај едничких именица као југодийломаШија, југоносШалгичар, инокредиШ, йољоме­ хшшзација и сл. Ђорђе Оташевић ( 1 998) закључуј е да последљих го­ дина српски не заостај е за руским у погледу склоности ка комбинова­ њу домаћих елемената са страним. Као потврду наводи неколико десе­ тина хибридних неологизама типа ауШо-йревозник, био-разградив, Ше­ лс-расйродс�ја и сл ., при чему за први члан употребљава само неутрал­ ш: тер м и н е .,елемент" или "компонента", али се из списка види да су у нитању у•·лаtшом нрефиксоиди, уз покој и префикс као auiliu-, ква·Ји-

1 44

Тиорбu рс•нt у �анрсмсtюм ср1 1ском јс'Јнку

ил и суйер-. Када је страни елемент на другом месту у сложеници, и Оташсвић употребљава термин суфиксоид ("Хибридне речи са интер­ националним суфиксоидом као другом компонентом и у српском и у руском ј езику су малоброј не", констатује он, наводећи примере као књигофил или игроШека). 1 1 .2. Разграни ч ење афиксоида од афикса. - Из овог кратког прегледа најважније литературе може се закључити да ј е у савременој лингвистици већ ј асно формирана свест о постојању префиксоида и су­ фиксоида, али да ће њихова дефинициј а, а поготову њихово разгранича­ вање од других врста композиционих или деривационих елемената, још дуго задавати тешкоће. Ако бисмо тражили њихове типичне дистинк­ тивне особине, вероватно бисмо се могли сложити око следеће две: - Префиксоиди и суфиксоиди образују серије речи (биологија, би­ охемија, биомаса, биоенергеШски . . . , аеродром, ауШодром, хийодром . . . итд.) и по томе су упоредиви с префиксима односно суфиксима98; - Префиксоиди и суфиксоиди носе значење целих речи (одатле називи као "везане основе" код Бабића или "везани лексички морфеми" код Барићеве) и по томе су упоредиви са именичким (ређе придевским или глаголским) основама, а различити од префикса и суфикса. Творе­ нице с њима, дакле, треба сматрати сложеницама а не изведеницама. 1 1 .2. 1 . Нажалост, ова друга особина нипошто ниј е неки поуздан критериј ум кој и би нам омогућио да ј асно разграничимо префиксоиде од префикса, односно суфиксоиде од суфикса. Како каже Марко Попо­ вић (нав. д. 2 8 1 ), "са семантичке тачке гледишта свеобухватна дефи­ ни ција префикса досад није дата". Као и све семантичке поделе, разли­ ка између "лексичког значења", свој ственог речима, и "творбеног зна­ чења", карактеристичног за афиксе, не да се јасно и до краја оцртати. Морамо се стога ослонити на опипљивије, структурне критеријуме, макар они и не били савршена замена за дефиницију кој а је у суштини ссмантичка. На један могући пут указуј е Бабић ( 1 986:23) када, макар и не удубљујући се много у тај проблем, пише: "Каткада је тешко наћи границу између везане основе у првом дијелу и префикса па се у ра­ ·нrим дјелима неки први дијелови наводе сад као префикси сад као ве­ ·з ане основе. Као критериј се може узети да ли је први дио пунозначна или помоћна риј еч или има такво значење. Тако су први дијелови йо­ лу-, веле- везане основе, а нису префикси, а йроШу- је префикс јер је аломорф приједлога йроШив. Дио йро- је префикс јер има значење причм Отуда н с бисмо сматрали прсфиксоидима, рецимо, лте.мо- или сiйейiо-, буду­ дu се јављају само у _.,шe.нoruexltш Шелевизија > Шеле- 2 ; диско- 1 'плоча' > дискоШека > диско- 2 . Зачетак истог процеса опажамо и у неким другим сложеницама, само што је број примера премали да би вредело говорити о посебним префиксоидима, нпр. хо­ .мофобија (где први део није од гр. homos 'исти' него од хомосексуа­ лац) или Шехноменаџер (не 'техничар-менаџер' него 'ШехнокраШа-ме1 08 Нисмо у списак уврстили йедо- и хийо-. Први се јавља практично само у йе­ дофил н његовим изведеницама ( нису уобичајени йедологија, йедо цен Шр иза.м н слн•шн изрази забележени код Вујаклије; йедагог је данас немотнвисана реч). Хuйо ­ доло·Ји практично само у хийодром (од гр. hippos 'коњ'; није реч о префнксу xuQo- < hypo 'rюд').

наџср'). Бариhсва ( 1 980: 80) и Бабић ( 1 986:323) разликују хидро- 1 'воде­ ни' од хидро-2 'хидрогенски', али за овај други имај у само један при­ мер, непотврђен у речницима, хидро-бомба. 1 1 .8.2. По начину настанка, овим "секундарним" префиксоидима веома су слични и засад малоброј ни домаћи префиксоиди, кој е је ис­ црпно анализирао Мирослав Николић ( 1 995). И они су настали од пр­ вог форманта већ постојеће сложенице, чиј е значење преузимају: йо­ љо- у том случају не значи 'пољски' него 'пољопривредни', ино- је од ипосШрани, југо- значи 'југословенски' 109, Бео- не значи 'бео' него 'бео­ градски', Ново- у неким именима предузећа значи 'новосадски'. Домаћи префиксоиди су ипак изузетна појава, и то је разлог што их нисмо уврстили у малопређашњи преглед нај чешћих префиксоида. (Ниједна сложеница с њима, како примећује и Николић, није забеле­ жена ни у Матичином ни у Академиј ином речнику.) Бео- и Ново- ја­ вљају се само у властитим именима. Са Бео- је Николић прикупио близу педесет примера, али осим Беобанке, БеоШаксија, БеойеШрола и одскора Беовоза сви други су вероватно непознати чак и просечном Београђанину. Са Ново- исти аутор даје три примера, Новограй, Ново­ йак, НовоШранс (уз старији и познатиј и Новкабел, кој и не спада ова­ мо, него у скраћеничке сложенице ). И за Југо- Николић бележи мно­ штво назива предузећа (међу познатиј има су Југобанка, Југодрво, Ју­ гоексйорШ, ЈугойеШрол, ЈугоШон), уз то и заједничке именице као југо­ бирократија, југодийломаШија, југокриминал, југонавијач, југокуй, ју­ гофудбал и сл., али то су новинарске кованице: осим политичког нео­ логизмајугоносШалгичар, мало је вероватно да ће иједна стећи употре­ бу ван медијског ј езика. Оказионалне кованице су и иноагенШ, иноза­ дуж:ење, инокредиШ, инойарuтер и сл. , док знатнију фреквенцију има само инокоресйонденШ. Најзад, и йољо- се јавља углавном у именима (Пољобанка, ПољойродукШ и сл .), а од заједничких именица забележе­ ни су само йољомеханизација, йољоойрема и йољослуж:ба; последњих месеци у Београду се виђа йољоайоШека као назив продавнице. Ове домаће сложенице свакако су грађене по угледу на оне с кла­ сичним префиксоидима, али се од њих разликују по ниској фреквенци­ ји употребе (осим у именима) и по недостатку терминолошке вредно­ сти. Стога, бар ако се не појави знатнији број речи као што су инокоре­ сйонденШ и југоносШалгичар, остајемо при закључку да префиксоиди 1 09 Изузетно, Н и колић наводи и примере као Југо йревоз (у Лесковцу) и Југоба­ иаШ (у Вршцу), које, с обзиром на геоrрафски положај тих rрадова, вероватно треба и нтерnретирати као 'јужни nревоз' и 'јужни Банат', што значи да у њима имамо npи­ мupllo ју.·о-, као у Југославија (в. 2 .3.5).

T11opfia Jlt''lll

15К

у '-'Шtрсмс:IЮМ ..:рrн..: к ом јс·ЈИку

долазе позајмљивањем (и то нс из било ког језика, него само из интер­ националног фонда грчких и латинских корена) и да им је значење по нрuвилу научио, стручно или техничко. Отуда и речи као што је водо­ иисШалаШер, кој у Н и кол ић помиње у фусноти (где је водо- од .. водовод" а не од "вода"), тумачимо тежњом ка скраћивању првог де­ ла сложенице (в. 1 . 4), а не као пример префиксоида. 1 1 .8.3. Сложенице с паровима префиксоида. - Услед скраћива­ ља настали су и облици као сШенодакШwюграф (= стенограф-дактило­ rраф), гасШроенШеролог (= гастролог-ентеролог), морфофонологија 1 1 О (= морфологија с фонологијом), где се два префиксоида јављају један за другим, у координациј и, заједнички одређујући други део сложенице. За сложеницу биобиблиографија (= биографија и библиографија) Пра­ вопис допушта и писање с цртицом, био-библиографија (тачка 49д), "да се истакне реална смисао на рашчлањеност", или можда зато да би се истакло да био- овде има значење именице биографија, а не 'живи, жи­ вотни' као у другим сложеницама. Координативни први део имају и по­ лусложенице ауШо-моШо савез, ауШо-моШо Шрке (тачка 53), где цртица означава координацију, а белина, као "јаче раздвојно обележје", грани­ цу између првог и другог дела полусложенице. Три напоредна префик­ соида има медицински термин оШори11оларинголог(ија). Још је знатно већи број субординативних сложеница, где први префиксоид модификује реч кој а је и сама префиксоидна сложеница: аутобиографија, йсихойаШологија, микробиологија, хидробиологија, зоогеографија, елекШрокардиограф, геоморфологија, хромофоШогра­ фија, биосоциологија, биоШелемеШрија, йалеоанШройологија итд. Ту спада и йалеонШологија, мада тога обично нисмо свесни, ј ер се први вокал префиксоида онШо- слива с последљим од йалео-, а сложенице с тим префиксоидом иначе су малоброј не и мање познате (онШологија, -геиија, -генеза). ФиШойалеонШологија, према томе, има !Q.!! префик­ соида (и ј едан суфиксоид). Ни у прву ни у другу групу не спада радио-телевизија, пошто ту радио- ниј е модификатор (као нпр . у радио-Шелеской, радио-Шелегра­ фија), али ниј е ни координирано с префиксоидом Шеле-, него с целом и меницом телевизија. Из тога закључуј емо да ни радио у овом случају није префиксоид, него именица. Вероватно ј е ипак да ј е широка при­ мена префиксоида радио- била узор за грађење ове полусложенице, јер такво, чисто збирно значење (радио-телевизија = радио и телевизија, 1 10

Понсю:щ хшшоЈюшки скраhсво у люрфттлогија.

СЈНIПIЊС

1 59

uбјсдињсни у исту организацију) иначе се готово никад не среће код ДВОИМСI-IИЧКИХ СЛОЖСНИ Ца. l l l

1 1 .9. Суфиксоиди или суфикси? - Број суфиксоида упадљиво је потцсњсн у досадашњој литератури. Барићева ( 1 980: 68) набраја их десет: -бус, -дром, -фил, -фоб, -фобија, -графија, -грам, -логија, -ман и -ской. Бабић ( 1 986: 323-324) помиње -бус, -дром, -Ше ка и - uд, где је овај последњи заправо суфикс -оид (као у елийсоид и сл.). Киршова 1 993 , како смо већ напоменули, наводи само -фил, -фоб и -меШар, јер су то једини кој и су добили посебне одреднице у РМС. У радовима Иване Прибићевић ( 1 985) и Сање Ћирић ( 1 989) опширно се разматрају поједине ретке кованице као виноiйека и баснодром, али никаквог рада о суфиксоидима у целини до сада није било. Узрок овако слабом интересоваљу могле би бити сумње као она коју је изразила Тиртова ( 1 980), по кој ој суфиксоиди можда и нису ни­ шта друго до суфикси страног порекла. Погледај мо детаљније њене аргументе. Сложени це су, каже она, "мотивисане речи по правилу са две, а понекад и више основа", нпр. йароброд - брод на пару. За име­ нице "са интернационалним елементима -дром, -Шека" то не важи, јер ти елементи "не егзистирају у српскохрватском језику као корени са­ мосталних простих речи". У сложенице, додуше, спадају "и оне речи које се не доводе у везу са синтагмама . . . већ се праве по узору на дру­ ге сложенице, односно аналогиј ом . . . при чему једна од компонената постаје редовна и третира се као афиксоид". За разлику од Барићеве, међутим, која је творбу по аналогиј и третирала као равноправну твор­ би од самосталних речи, руска научница сматра да и интернационални елемент, да би био афиксоид, мора да "има корелат у облику самостал­ них основа". У сериј и речи Шенкодром, ракеШодро.м, ауШодром итд. она за први део налази такав корелат у именицама Шенк, ракета, ауШо итд., али га за -дром не налази, и стога закључује да су такве речи суфиксалне изведенице. Цитирајући Барићеву (нав. д. 22), по којој се "елементи -фоб, -фил и други разликуј у од суфикса јер љихово значе­ ље није творбено него лексичко", она то не пориче, али напомиње да и неки интернационални суфикси, нпр. -иШис и -оид, имају "веома конкретно" значење, па се пита не би ли се на исти начин и -фил и -фоб могли сматрати суфиксима. ·

1 Ј 1 Уп . и данас застарел а радио-грамофон = радио и грамофон (у истој кутиј и ). Уп. и Барић 1 980: 8 1 -82: "У грађи се нашла и сложеница са значењем које по нач и ну tюстuнка нс може имати . Таква је сложеница грамойојачшю која може значити само 't")1амофоЈЈско rюја11ало' , ако постоји такав технички прибор, а не може значити 'грамо­ ф он С J IOji.l 'JШIOM'."

1 60

Т1юр6u ("11.' 1 111 у Cllh()CMCIIOM C()IICKOM језику

1 1 .9. 1 . Разуме се да ни и·Ј мсђу суфиксоида и суфикса, као ни из­ међу префиксоида и префикса ( 1 1 .2), граница не може бити чврста и јасна. И пак, сумње које износи Тиртова не чине нам се оправдане и ниједан други аутор их не дели . Биће да је до њих дошло пре свега за­ то што се усредсредила на суфиксоид -дром, чије је значење крај ње променљиво : у хийодром значи 'тркалиште', у аеродром 'узлетиште', у ауШодром, ракеШодро.м, Шенкодром има неодређено значење места за вожњу, за испитивање, окупљање итд., да се о произвољним кованица­ ма као што је баснодром и не говори . Да је узела у обзир и друге су­ фиксоиде, рецимо -бус или -.меШар, вероватно би закључила да је фор­ манте с тако конкретним значењем немоrуће сврставати међу суфиксе. 1 1 . 1 0. Нај чешliи суфиксоиди. Међу сложеницама rрчког по­ рекла налази их се доста чиј и други делови образују серије, али по значењу нису провидни нити међусобно уједначени : такви су нпр. асШро11о.м, агроно.м, еконо.м, гасШроном, метроном (све од rp. nomos 'закон'), анализа, дијализа, елекШролиза, йарализа (од lysis 'раставља­ ње, растварање'), Шермофор, хидрофор, семафор, фосфор (од -phoros 'кој и носи'). Овакве форманте нећемо сматрати суфиксоидима, али ни суфиксима, ј ер (осим за хеленисте и етимологе) не мотивишу реч у ко­ ј ој су садржани. Њима је опасно близак управо поменути -дром (од dromos 'трка'), али се ипак може подвести под неко општије значење 'место за окупљање (животиња или возила)'. С друге стране, има и та­ квих форманата чиј е је значење недвосмислено, али се јављају искљу­ ч иво у стручним и ученим речима, нпр. -кок(а) 'бактерија лоптастог облика' у сШрейiйокок(а), сШафилокок(а), йнеумокок(а), го11окок(а), или -арх 'владар' у монарх, Шеiйрарх, олигарх, йаШријарх итд. Оста­ вљајући по страни све такве случајеве, можемо ипак дати списак не­ сумњивих и уобичај ених суфиксоида кој и је више него двапут дужи од онога код Барићеве (нав. д. 69-72). Ту би спадал и : -

-логија 'наука' ( о оном што означава први део сложени це) и -лог (за научника) : теологија, биологија, социологија итд. Овај суфиксоид је изузетно продуктиван, па се комбинује и с модерним основама ( фшz.мологија, уфологија, Шуризмологија ), означава и паранаучне дис­ циплине (асiйрологија, графологија), а с помереним значењима јавља се у а11алогија, идеологија, фразеологија, технологија итд. Због изу­ зетне популарности овог суфиксоида среће се доста сложеница с кр­ њом основом у првом делу (комуникологија, йолиШологија, универзи­ а:юло�·) и хибридних као његошологија, бабињологија, ћуШолог и др. : види Тсрзић Б . 1 999: 1 3 8- 1 3 9.

CJJUJ'UII..C

161

-,•рафија. 'писање· или 'записивање' (исШориографија, дакШшю­ .·рафија, лексикографија ), одакле и значење цртања или визуелног приказиваља (карШографија, фоШографија, цинкографија) ; такође 'опис, описивање' у називима научних дисциплина (географија, океа­ пографија, сеиз.мографија) . -граф, у називима одређене врсте писаца (биограф, хагиограф), графичара, цртача и сл. (цинкограф, сценограф, косШи.мограф), на­ учинка (географ, еШнограф); такође у називима инструмената за запи­ сивање (Шелеграф, фонограф, кардиограф) . -грамl , 'запис', најчешће у техничким изразима (Шелеграм, сеи­ змограм, холограм), али и за ознаку разних врста знакова или цртежа (монограм, идеогра.м, дијаграм), а с кљижевним значењем у ейигра.м . -грам2, у мер ним јединицама килограм, милигра.м, декаграм итд. -филија, 'склоност, љубав' (ка оном што означава први део слаженице) и -фил (за човека који такву склоност осећа) : англофилија, зо­ офилија, некрофилија итд. Сложенице на -фил најчешће имају етник у првом делу: аусШрофил, русофил, бугарофил, славофил (славена-, сла­ вјано-, славенофил) итд., а наспрам њих, као што примећује Барићева, обично се употребљавају изведенице на -филсШво (аусШрофилсШво и сл.). С неетничким првим делом су библиофил (-филија) и филмофил (-филија). -фобија, 'несклоност, мржња' (према оном што означава први део) и -фоб (за човека који се тако осећа) : англофобија, русофобија итд., у новије време србофобија и ксенофобија, а уз то цео низ психи­ јатријских термина, од којих су шире познати само клаусШрофобија и агорафобија. -манија, 'претерана љубав, опседнутост' (оним што означава први део) и -ман : англо.маиија, графомаиија, ШаблеШоманија итд. Први део је често мање позната страна основа као у меломаиија, мегаломанија, моиоманија, грандоманија, али има и хибридних сложеница с домаћом основом, међу кој има је нај познатиј а зв(ј)ездоманија. Уз све речи на -маиија постоје и оне на -ман (англоман итд.), с придевом на -мански. -краШија, 'владавина', и -краШ(а) за представника те владавине: демокраШија, ШехнокраШија, ауШокраШија, йлуШокраШија. Ч есто се значеље помера тако да сложеница означава друштвени слој (арисШо­ краШија) или и слој људи и начин понашања (бирокраШија). О имени­ ц а м а т и п а ау Ш о кра Ш (а) , д ем о кр а Ш (а) , н а з и в ај ућ и -кр а Ш (а) .,суфиксом·'. писао је Марковић 1 952 :20 -27, али га је при том зани мао с а м о љихов завршспt к . а н ије покушао да их структурно анали·Јира.

1 62

TвopCiil рс:tа и у савременом срr1ском јс·Ј ику

-јаШрија, за одређену грану медицине ( йедијатрија, йсихијатри­ ја, геријатрија) и -)атар за лекара (йедијатар итд.). -фои, у називима техничких направа везаних за звук (микрофон, грамофои, магнетофон) или музичких инструмената (ксшюфон, сак­ софml, вибрафон). Неуобичајено је -фон као придевски формант, у значењу 'кој и говори Uезиком означеним у првом делу)', као у приде­ вима франкофои, англофон; отуда у штампИ, уместо "франкофоне зе­ мље (Африке)" - што би одговарало француском pays francophones чешће срећемо облик франкофонске. -ской, у називима оптичких инструмената: микроской, йериской, стереоской, калеидоской. Првобитна мотивациј а је изгубљена у хоро­ ской, стетоской, биоской. Бугарски 1 9972 :305 наводи "неколико но­ вих лексема са значељем справе, емисиј е или рубрике за какво посма­ траље или преглед" као звездоской, филмоской, смехоской. -скойија, обично у пару с називима на -ской (микроскойија, сте­ реоскойија, у медицини гастроскойија, лариигоскойија итд.) али и са­ мостално, у радиоскойија 'рендгенски преглед'. -метар ! : у називима мерних инструмената: барометар, амйер­ .метар, термомеШар, ШаксимеШар и много других. -метар2: у називима мера за дужину, километар, центиметар, милиметар итд. -меШарЗ: у називима стихова, йента.метар, хексамеШар, Шетра­ меШар итд. Ни у ј едну од ове три групе не спадај у грецизми као геоме­ Шар, дијамеШар, йеримеШар, пошто су у нашем језику немотивисани, што значи да -.метар у њима није суфиксоид. И сто важи и за други део речи геометрија, мада би се о (искључиво стручном) суфиксоиду -.метрија могло говорити с обзиром на његово присуство у йлани.ме­ iliрија, ciliepeoмeШpuja, тригонометрија, као и у теле.метрија 'мере­ ње на даљину', али су то све стручни термини без шире примене у оп­ штем вокабулару. -тека : са значењем збирке, просторије или установе у библиоте­ ка, кшютека, дискоШека (ово последње данас и са секундарним значе­ љем , в. диско-, 1 1 .7 ) , глийтотека итд.; само са значењем збирке у кар­ iliоШека и у неологизму даШоШека. Поред већ поменутог рада И . При­ бићевић, о форманту -Шека писао ј е и Бугарски 1 9972, констатујући да је последњих година веома продуктиван у две области : у називима радњи , локала и клубова, као виноШека, ауШоШека, сШрийоШека (,.где је всроватни новиј и прототип дискоШека", каже Бугарски), и у називи­ ма емисија на телевизији и радију, као :ж·ељоШека, вицоШека, смехо­ тека и многе друге .

1 63

-дром : с различитим значењима (в. 1 1 .9. 1 ) у хийодром, аеродром, космодром, ауШодром итд.; такође у више хибридних сложеница које �у привукле nажњу Ћирићеве и Тиртове у већ поменутим радовима. -бус: настало издвајањем падежног наставка из латинског omni­ hus ( nоименичени дати в плурала замени це), према коме је сковано

ayilioбyc и Шролејбус, у новије време и мипибус, као и хибридно шино6ус; Барићева наводи и књигобус, музеобус и друге мало уобичај ене облике. 1 1 . 1 0. 1 . Овим суфиксоидима могли би се додати и неки кој и пре­ тежио приnадају науч ној терминологиј и, али nостају све популарниј и и у оn штем језику. Такви су: -цид у значењу средства за уништавање, нnр. инсекШицид, сйер­ .мицид, хербицид 'средство против корова', фунгицид 'средство против I'Јьивица'; такође у значењу масовног истребљеља, у геноцид и у нео­ логизму етноцид. -сфера, у аШмосфера, сШраШосфера, хидросфера, биосфера итд. ; � друкчиј им значењем у хемисфера. -оним 'име, назив', у йсеудоним и у линrвистичким терминима Шойоиим, хидрони.м, анШройоним, еШпоним и сл. Најпознатија два тер­ мина из ове серије јесу синопим и хо.мон.им, али се не могу сматрати мотивисаним у нашем језику.

-uayiii , 'летач' или 'nутник' (првобитно значење 'морнар') у асШро­ иауШ, кос.мон.ауШ, aepouayiii и у митолошком имену АргонауШи : уп. и -nayiii uкa (асШро-, кос.мо-, аероиауШика). -йлан, у данас претежно застарелим називима летелица, аеройлаи, моиойлаи, бийлан, хидройлан (данас чешће хидроавион), али и у нсологизму ракеШойлан. 1 1 . 1 0.2. Приметиће се да су међу набројаним суфиксоидима неки који nостоје и као самосталне речи у српском: графија, фобија, .маии­ ја, грам, меШар, сфера ( -йлан ту не спада, јер мада му етимологија ни­ је сасвим јасна, ниј е истог порекла као и именица йлан). Из овог раз­ лога Барићева није -.манија признала за суфиксоид, него је "такве сло­ жсн ице издвој ила међу сложенице с лексемом у другоме дијелу" (нав. д. 68: зачудо, исто расуђиваље није применила на речи са -фобија и -графија). Овде, међутим, треба поступити на исти начин као код пре­ фиксоида, где смо разликовали префиксоиде ауШо-, радио-, кило- и сл. од самосталних именица истог облика. -Графија, -фобија и -.маиија морају се уврстити у суфиксоиде због nаралелизма са -граф (и -гpcut l ), -фоб односно -ман . Суфи ксоид -L•ф ера у аШ.мосфера итд. има свеци-

1 64

TtюpGa J1C:1HI у \:Uitrcмctюм сr••ском јс·т ку

фично значење које се не може изједначити са значсњсм именице сфе­ ра. -Грам у м шlUграм итд. и -метар у километар итд. можда би се и могли схватити као именице, али би било тешко раздвојити их од дру­ гог -грам и друга два -метар, кој и су несумњиво везане основе. У про­ зодиј ском погледу, осим тога, они се понашају као суфиксоиди : мада као именице у данашњем градском говору имају дуг вокал (грам, мё­ Шар ), у сложеницама се никад не изговара *мUлигрШи, * кUлометар и сл . , него мUлигра.м (као тi:иеграм), кUлометар (као барометар). 1 1 . 1 1 . Порекл о суфиксоида. Међу суфиксоидима које смо на­ бројали превага грчких корена још је изразитија него међу префиксои­ дима. Из латинског су једино -цид и -бус (ово друго преко енглеског, где је omniЬus још у XIX веку скраћено у bus). Из енглеског је и еле­ мент -трон, нај пре искоришћен у именовању атомске честице йoзu­ iupou (од posi[tive] [elec}tron), потом у називима акцелератора цикло­ трои, сиихротрон, бетатрон итд., а сасвим произвољно и у диги­ трои 1 1 2 . Али пошто нема никаквог одређеног значења, ово -трон мо­ гло би у најбољем случају бити суфикс, а не суфиксоид. Пример чисто енглеског суфиксоида може бити -гејт, из ВоШергејШ ( Watergate), имена вашингтонске зграде око које је избио чувени политички скан­ дал почетком седамдесетих година: после тога су многи скандали и афере добиј али више или мање шаљива имена на -гејШ, у енглеском (11-angate, Monicagate итд.) а неки пут и код нас ("Дафинагејт" и сл.). Ипак, посреди су типичне новинарске кованице, које уз то не губе ка­ рактер властитих имена, тако да их не можемо сматрати за истинску принову у српском вокабулару. -

·

Домаћих суфиксоида нема, а не види се ни како би их могло би­ ти. Наиме, за разлику од префиксоида типа југо-, који се на стране

11 r сфиксоиде угледају по структури и по позајмљивању значења од сложснице, суфиксоиди немају посебна фонетска обележја, па би се свака нова сложеница с домаћом везаном основом у другом делу схва­ тила као ест с нултим суфиксом (типа рукойис, родољуб), а не би би­ ло разлога да говоримо о суфиксоидима. 1 1 .1 1 . 1 . С обзиром на претежно грчко порекло суфиксоида, разу­ мљ и во је што се они врло често комбинују с префиксоидима (као у би­

љю.·t�ја, ШелеграАt, ШехиокраШија, библиофил итд.) или с другим • ·rчким основама (йедијаШрија, калеидоской, глийШоШека, aillм oc фepa 1 1 2 Д1иtiiip ou, очигл едно од дигиm(маи) и -Шрон, не постој и у '3аnадним јс·т ци­ ма. ••�• о је LЈ Исто ј у гословенска творевина: 11рвобитно име фабр и к е rачуt1с1шх у ређај а у l»ујама. у Истrи. убр·ю је nостало ·шj cдii И ' I Кi.t и мс1шца са -ншчсњсм U CIШ OI' кал кула­ •·ора YOI I I IITC.

l'JIUПIЊC

1 65

1пд . ). l lpи том ипак нису ретке сложени це где је у првом делу основа и·1 модерних страних језика (костимограф, саксофон, ракетойлан, би­ рократија и сл . ) : то поготову важи за суфиксоиде -м.ан/-манија, -филl-фшЈUја и -фобl-фобија, кој и су нај продуктивниј и и свакодневно у•н:ствују у стварању неологизама. Комбиновање с домаћом основом, као у србофобија, звU)ездом.анија, или с одомаћеном туђицом као у шииобус, засада је још увек изузетак. Таквих хибридних сложеница, ;юдуше, видели смо доста са суфиксоидима -Шека и -дром., али су све оказионалне, више или мање шаљиве, и није вероватно да ће иједна ући у трајну употребу.

1 2. СКРАЋЕНИЧКЕ СЛОЖЕНИЦЕ 12.1. О вишечланим скраћеницама постоји обимна литература, uл и скоро искључиво с нормативног и правописног гледишта. ( Изузе­ так је рад Марјановић 1 999, на кој и ћемо се вратити ниже.) У суштини и по свом пореклу, скраћенице и јесу појава везана за писани језик, јер у говору се вишечлани називи крате свођењем на једну реч, нпр. Срй­ ска академија наука и уметности > Академија (а не САНУ). Једном створене, међутим, скраћенице се осамостаљују, стичу именичку про­ мену, многе постај у познатије него пуни назив, што све значи да их не можемо заобићи у прегледу сложеница. Уврстио их је у свој у грамати­ ку и Стевановић ( 1 964 1 : 47 1 -472), али уз напомену да настају "мимо ·шконитости грађења сложеница о кој има смо досад говорили" и да су то "сложенице нарочите врсте". Св. Николић, 1 954:9, истиче да се обичне скраћенице (типа бр. = број) "употребљавају искључиво у писању и увек се читају као пуне речи", тако да су " предмет само и једино п р а в о п и с а, искључиво нроблем техни ке писања"; сложене скраћенице, напротив, "као наро­ • шти тип речи, предмет [су] пре свега науке о грађењу речи, а затим и осталих језичких дисциплина у чији домен као речи спадају". Николић разл икује (стр. 1 2) три основна типа сложених скраћеница: ( 1 ) гласов­ ни или словни, где ова два термина нису потпуни синоними, Јер гла­ совнима назива оне које се изговарају као целе речи, нпр. Нин, Ској, а славнима оне као ЦК, ТВШ, изговорене "Це-ка", "Те-ве-ше"; (2) сло­ говни тип, нпр. Нама = На(родни) ма(газин), ВарШекс = Вар(аждин­ ска) текс(тилана) ; (З) мешовити тип, нпр. Ком.грай = Ком(унално) • ·ра(ђевинско) п(редузеће); у овај последњи тип сврстава и спој скраће­ нице с целом речју, као фискулШура од физ(ичка) кулШура. 1 2.2. М ада не у виду експли цитне поделе, иста три типа могу се 1 1 рсr1о·ш•пи и у l l р а вопису \ 993 . Словнс скраћснинс ту се на�.швају пер-

1 66

-

---

Tнopfia

------

JH: ' I I t

у �:ш•рсмсtюм срт.:ком јс·шку

·Јал не скраћенице или акроними (т. 227), а слоговне и мешовите обје­ ди љене су под називом формантне скраћени це, уз објашњење да "у њихов склоп улазе не само почетна слова него и форманти, делови речи'" (т. 228б). Термин "слоговни" заиста нс задовољава, јер као што је приметио и сам Николић, делови скраћенице често се не поклапају с 1 юделом речи на слогове (нпр. Кши - није слог у речи комунално). Тер­ мин "формантни" је бољи, али ни он није сасвим адекватан, јер под формантима обично не подразумевамо било какве делове речи, него морфеме (основе и афиксе) које учествују у грађењу твореница; у при­ мерима као што је беомал ( беочински малтер), кој и се наводи у по­ менутој тачки Правописа, ни бео ни л-tал нису форманти у том смислу. l lрсдлажемо као тачнији назив "фрагментне скраћенице". =

За скраћенице које се "изговарају као целовите речи и схватају као именице" у Правопису је употребљен термин " вербализоване скраћени це" (т. 228 и 228а). Тај назив се првенствено примењује на словне скраћенице типа СКОЈ (Ској), НА ТО (НашоЈ, док се код фраг­ ментних подразумева, уз напомену да је код њих "вербализација . . . програмски поступак, јер се скраћеница намерно тако склапа да се мо­ же изговарати и употребљавати као реч". Отуда фрагментне скраћени­ цс нс само што не подлежу уобичајеним законитостима творбе сложе­ н и ца, како је напоменуо Стевановић, него по ауторима Правописа нредстављају "заправо вид вештачке творбе речи, кој и није под кон­ тролом правописне и језичке норме". 1 2.3. Утиску о изузетности скраћеница доприносе ј ош две њихо­ вс особине. Једна је да су готово све по значењу између заједничких и властитих именица: то важи како за називе установа, организација, ма­ нифестација итд. тако и за називе држава (као САД) и називе произво­ да (као беомал). Друга особина је њихова ефемерност: знатно чешће него код " правих" именица, њима се дешава да после једног периода високе фреквентности падну у готово потпуни заборав (што онда, бар код словних скраћеница, повлачи и губитак прозирности). Такви су при мери у нашој земљи КПЈ, ООСК, ОРА, ОУР, СИЗ и сл. , некада много помињано издавачко предузеће Нойок ( Ново поколење), на међународном плану СРН и НДР, а такође и неке скраћенице без по­ литичког садржаја, рецимо примери које наводи Стевановић 1 954 1 : /ЈА 3 ( Противавионска заштита) или ПАС ( пара-амино-салициликум, 110 ино 11росторно било временски могу се сх ватити йредзиак и йред.·о­ нор. Овамо сшща и имс11ица йрсдвече(р). сшюш1м '.Ја оби,шију 1 1( 'Т llpc()Щ''It'f'jt'. IJ)y ш:ћсмо СМ ·1rtмљe. йpeдjyfliapje дал е к о м а њс у употрсбЈt него ою·о1шрај уh 11 1 1 реюи м љс'

I IJНIJtCit И .

1Ч

Т шю у Р М С ( '�l'('t). ж :e/iiнt'l/11 у oнpel)�' t t o м . /1fJt•rkнm)t/cu у

IICtЩp{·ђ..:ttoм

IIIЩV ) .

Пр ефиксац иј а

23 1

војнички 'који се односи на време пре позива на вршење војне дужности' или йреШкосовски 'који се односи на време пре косовске битке' (обично у књижевном термину йреШкосовски циклус [народних песама]). 3.3.18. Префикс йреко- ниј е добио посебну одредницу у РМС, не помиње се у граматикама нити у радовима Стијовићеве и Казимирови­ ћеве. Ипак, с њиме је образована неколико добро познатих придева, углавном у два значења:

а) у значењу положај а на другој страни или кретања на другу страну (дефинициј а 1 а предлога йреко у РМС): йрекоморски, йрекоо­ кеански, йреководни 'који је с оне стране воде, мора' (један цитат у РМС), фигуративно йрекогробни 'загробни, посмртни'. Придев йреко­ мурски, аналогно ономе што смо учинили с примерима задунавски, йо­ моравски и сл. , сматраћемо изведеницом од Прекомурје. б) у значењу прекорачења мере, норме или границе (дефиниција l в предлога йреко у РМС) : йрекобројан, йреком(ј)еран, йрековремен, уз ретко йрекорочан 'који служи преко одређеног рока' (један цитат у РМС, где се говори о "прекорочном вој нику") и ј ош необичније йреко­ дужан 'кој и се односи на оно што ј е преко одређене дужности' (без цитата у РМС). Изван ових двеју група остај е йрекоредан 'који је преко реда, ко­ ји је изван неког утврђеног поретка, рока', с примером " прекоредна седница" у РМС. Не спада у префиксале йрекор(ј)ек 'оштар на речима', што је очигледно од придева йр(иј)ек (уп. кpaiilкopfl}eк, брзорfl}ек), нити йрекосуiilрашњи, суфиксална изведеница од йрекосуШра.

3.3 . 1 9. При- као придевски префикс, према РМС, значи "који је смештен покрај или около чега, који граничи с чим". То значење је очи­ гледно у йриградски, йриморски (што би могла бити и изведеница од йриморје), йриобални (такође йриобалски, и са истим значењем йрибре­ жни, од руског прибрежный, где основа очигледно има значење руског берег 'обала' а не нашега бр(иј)ег), йризе.ман (са скраћеном основом именице земљ-а), йриручан, а са заменичком основом у йрисебан (= који је йри себи); метафоричка близина исказује се у синонимима йрисiilран ("од йри crU.paнu", каже Скок s. v. ciilpaua) и йpuciilpaciilaн (свакако од рус. пристрастный). Тешко је обј аснити значење префикса у йривре­ меп, с обзиром на непостој ање израза *йри времеиу или било чега слич ног. У йриШворан, с вариј антама йреiilворан, йријеiuворан (yn . 5 .22. 2), вероватно је дошло до замене префикса из глагола йpeiilвapauш се . Ј Јри ,одаи и йридвораи такође су по свој nрилици И'3всдсни и·1 да 1 1 ас ретких гл агол а йpu....o дu iil u се односно йридвориriт се . Нс�умњини су нс:­ ..

вер6ашl t"lfm6 ш. ж ·шl. йpucu. IШI, йрщн•tЈап, iipuйpшum. tlf'lltllitJau , Щllm ltl

232

Тнорбu pc•ttt

у �unрсмсtюм

ср1 1ском јс·tнку

йрисШојан. йрисШуйаи. йрисШуйачаи, йри.мам.љив и други слични придеви.

чшt.

3 .3.20. О префиксу йро- можда би се могло говорити у два-три придева као йрозрачан (где нема глагола йрозрачиши у значењу 'про­ видети се'), йроходан (глагол йроходиШи је застарео ), или у нејасно мотивисаном йроизвољан (из руског). Ипак, највећи део оваквих при­ дева, као йровидан, йрозиран, йролазан, йройраuти, йройисан, йроме­ Шаи и сл ., несумњиво су настали суфиксацијом од глагола или од де­ вербал них именица. 3.3.2 1 . ПроШив- као префикс јавило се у новије време, али је вео­ ма продуктивно, нарочито у правној и политичкој терминологији, де­ лимично и услед превођеља страних израза на анШи- или конШра-. Најважниј и примери: йроШивйож:арни, йроШивраШни, йроШивйравни, йроШивйройисан, йроШивусШаван, йроШивнародан, йроШивйриродан. йроiйивзакониШ, йроШивШенковски, йроШивйодморни чки, йроШива­ Шомски итд. У војном речнику, термини йроШивавионски и йроШивра­ кеiйии (у РМС сваки је дат уз по три именице, али без потврде из кор­ нуса) у новије време обједињени су општиј им термином йроШ.иввазду­ шии Uош незабележеним у РМС), кој и ј е настао као скраћење или ду­ же синтагме (йроШ.ив ваздушног найада) или прегломазног * йроШивва­ здухойловии. ПроШивр(ј)ечан не спада овамо, јер је изведено из глаго­ ла йроШивр(иј)ечиШи. 3.3.22. О префиксу с- није лако прикупити потребне податке: тре­ бШlо би прегледати цело слово с (друго по дужини у речнику) и један део слова з. Ипак је вероватно да се не би нашло ништа значајно осим ·1душан (помиње га Бабић 1 986:4 1 0; Скок, s. v. -(a)u l , 2, каже "здушан од с душом") и серије придева за бремените женке, од кој их су уобичајени још само скоШна и сШеона. Речници бележе још и сйрасна, скозна, смациа (о мачки), сјаљна или сјагња (о овци), чак и сјајна о кокошки која у себи носи јаја, а за жену зд(ј)еШна и збабиа као синониме за '·грудна, бременита'. Придеви као сродан, сходан, згодан, сйараи, мада им је основа препознатљива, осећају се углавном као просте речи. 3.3.23. Са- и су- понашају се углавном као аломорфи од с-, што по постанку и јесу. Опет за бремените женке, имамо суйрасна (без сумње обичније него сйрасна), суж:дребна (о кобили) и ретко сумациа (= с.мациа). Савремен и сувре.меи су синоними, с тим што се други об­ лик често осећа као хрватски; оба могу значити како 'из исте епохе, истовремен' (уп. именицу савременик) тако и 'модеран' (уп. глагол oca­ нpeлtclmШu), мада има и говорника стандардно г' језика који праве зн а ­ ••сњску ра·Јл ику (савремеии = у овом времену, сувремени = у оиом вре-

Прсфиксацијu

233

м сну' у времену кој е ј е протекло). у пет можемо убројати и сазвучан 'кој и звучи ј еднако с другим звуком' (судећи по значењу, не би се ре­ кло да је изведени ца од именице сазвук, кој а је нај чешће синоним за акорд), па и сам(ј)ерљив 1 54 . Саос(ј)ећајан није префиксална творба, него је изведено из саос(ј)ећај односно из саос(ј)ећаШи.

3.3.24. На уз- ј едини с игурни примери су узводан и ретко узбре­ .ж:аи, поред узбрдан и узбрдиШ кој и би могли бити и изведенице од прилога узбрдо. Други придеви на уз(а)- изведени су суфиксима од глагола (узлазан, узвраШан, усйраван, усШрајан итд.) или од прилога (узгредан, усйуШан, уздужан, узасШойан итд.). 3.3.25. УнуШар- као префикс посведочено ј е засад ј едино у уну­ ШарйарШијски (два цитата у РМС) и у синониму унуШарсШраначки (ј е­ дан цитат у Клај н 1 992). Одскора, у нормативним расправама о ј езику може се срести и унуШарсрйски (нпр. " унутарсрпске ј езичке разлике"). 3.4. П рефиксално-суфиксалн а творба: страни префикси 3.4.1. За придеве са анШи- који би се могли тумачити и као ПСТ ви­ ди 3.2.

3.4.2. За екс-, Бабић 1 986: 3 94 дај е као једини пример екскаШе­ дарски (очигледно према латинизму ех cathedra). Сигурниј и пример ј е ексШериШоријалан, а такође и ексценШричан у свом основном (мате­ м ати чком и техничком) значењу 'кој и нема исто средиште са другим кругом; кој и има своју тачку ослон ца итд. ван средишта' (Вуј аклија) . Приметиће с е д а н и у једном о д ових примера екс- не значи 'бивши' као код именица, него има првобитна значења латинског предлога, 'из, са' односно 'изван'.

3.4.3. За ексШра- нема сигурних придевских потврда, ако не ра­ чунамо ретке латинизме ексШрајудицијалан 'вансудски' и ексШрауШе­ рииски 'ванматерични' (код Вуј аклиј е) , с првобитним значењем латин­ ског extra, 'изван'. Уп. 3.2 .7. 1 5 4 У РМС овај придев је под 1 дефи нисан 'кој и с е може мерити', без потврде и з корпуса, а под 2 'кој и се без остатка може делити мањим бројевима, дељив'. Ни једна ни друга дефиниц ија не подудара се са значењем префикса са-, а друга ниј е ни мате­ матички исправна. Она не узима у обзир да је самерљивост увек својство нај мање два броја или две величинс, које су међусобно упоредиве у том с мислу што се могу дели­ ти истим мањим бројевима или мерити истим једини цама мере. То значење је ј асно иидљиво у антониму несам(ј)ерљив, кој и је чест у фигуративном значењу 'међусобно нсунорсдив' или 'инкомпатибилан'. По облику, сам(ј)ерљив личи на суфиксалну изве­ дсницу, али глагол •самU)ериШи не постој и. П ре би могло бити чисти префиксw1 (са + ·"-•/i}ерљив), али пошто за такав творбени тип нисмо нашли друге примере, 11ајбољс hc ИIШК бИТИ C R(')CTUTИ 1·а у flCT.

234

Творбu рс•111 у сиорсм с tюм с рп ском јези к у

3.4.4. ИнШер- није добило посебну одредницу у РМС, а од приде­ ва речник дај е само инШернационалан и инШерйланеШарни. Данас би­ смо им свакако додали бар још инШердисцийлинаран, иитерконтинен­ Шалан, интерйарла.ментарни, интерконфесионалан, као и фонетски термин инШервокални: то показује да је ово изразито продуктиван пре­ фикс, мада за већину придева постој и и синоним са међу- (међуйлане­ Шарии, међудисцийлинаран/-нски и слично). Вуј аклија бележи и ин­ Шерокеански 'кој и лежи између океана, који везуј е океан е', интер­ Шройски 'кој и се налази између повратника', интерсубјективан 'кој и важи за већи број субјеката', као и десетак медицинских латинизама типа интермускуларан, инШерверШебралан, интерцелуларан и сл. 3.4.5. КонШра- је засад нађено само у неколико придева као што су конШраавионски (РМС, без цитата: чешће је йротивавионски), кон­ традиверзиони (један цитат у Клај н 1 992, s. v. контра-). Нај чешћи од њих је конШраобав(ј)ешШајни, обично у изразу контраобав(ј)ештајна слу:ж:ба, уп. енгл. counterinte/ligence: та служба је и сама ј една врста обавешШајне слу:ж:бе, тако да придев можемо сматрати и чистим пре­ фиксалом, али у значењу 'кој и делује против обавештај аца, стране оба­ вештај не службе' биће ПСТ. Не спадају овамо конШрареволуционаран и конШраофапзиван, пошто су изведени из контрареволуција односно ктtШраофанзива. Уп. 3 .2.9. 3.4.6. Префикс мулти- ј е у експанзиј и последњих деценија, пре­ тежио под утицај ем енглеског. РМС бележи мулШидимензионалан, мулШилатералан и мултийоларан, чему би требало додати бар још мултидисцийлинаран (Клај н 1 992), мулШинационалан (обично у споју с именицом ко.мйанија), мултивита.мински (ако га не сматрамо изве­ деним из именице мултивитамин), мултимилионски и последњих го­ дина веома популарно мултимедијалан или мултимедијски. l55 Треба запазити да су суфикси углавном преузети из страног узора, с латин­ ским -ал- или -ар-, и да ј е (за разлику од онога што смо видели код ин­ Шер-/међу-) префикс ретко у конкуренциј и с домаћим синонимима, ви­ ше- или много-. Изузетак је вишедuмензионалан = мултидимензиона­ лаи; с друге стране, будући да се мултинациоиалан специј ализовало у економском значењу, за политичко значеље употребљава се било мул­ тиеШиички било вишенационалан. Вуј аклија, као и обично, региструје више учених, слабо распрострањених терми на типа мулШиформаи, мулmииуклеаран и сл . 1 ��

Оби•tно у техни Lt ком см ислу, 'к ој и комбин ује више мед11}а ' као што су филм,

тсЈtс:ои 1 иј u, м а пt стофон ски сн имци итд. ; ређе у знuLtењу ' кој и с е објављује 11рско више \tc'tlllja '

(-

срсдстuнu

·ш

ннформ.-rсuњс).

П р ефи ксација

235

3.4. 7. Поли-, са истим значењем као и мулШи-, веома је слабо за­ ступљена у придевима. Поред музичких термина йолишоналан (са зна­ чељем 'који истовремено обухвата више ШоналиШеШа', дакле са скраће­ њсм основе) и йолириШмичан, ту би можда дошло у обзир још само йо­ лиценШричан (незабележено у речницима, мада Вуј аклија има именицу йолицеиШризам 'постојаље више центара моћи и одлучивања'). Неуоби­ чај ени су придеви йолимеШалан ('кој и садржи неколико метала', према Вуј аклиј и) и йоливиШамински 'који садржи више витамина', 1 56 Други придеви, као йолифон(ичан), йолихрон, йолихроман, йолицефалан/-ке­ фалаи и сл., нису мотивисани у нашем ј езику. То донекле важи и за йо­ ливалепШан, будући да се придев валенШан сам за себе практично не употребљава (али улази у састав хемијских сложених термина једнова­ ленШан, двоваленШан итд.). ПолисинШеШичан би по саставу било чисти префиксал (йоли- + синШеШичан), али је у питању уско стручни линrnи­ стички термин, а других примера за спој йоли- + придев нема, па је пи­ тање вреди ли ради њега отварати посебну категорију. 3.4.8. На йосШ- РМС није имао других придева осим йосШдийлом­ ски. У новије време појавило се доста других речи с тим префиксом, па се у речнику Клајн 1 992 бележи и йосШизборни, йосШреволуционарии, йосШШойlалиШарни, йосШвојнички, йосШиндусШријски, йосШбур:жоаски, а код Бабића 1 986:395 йосШконцшzски, йосШШурски, йосШсШаљински и друго. Мада Бабић тврди "често се йосШ- у таквим при.цјевима може за­ мијенити домаћим йо-, йослије-", за такво превођеље једини пример је йосл(иј)едийломски (и данас ређе него йосШдийлол-tски). ПосШкомуни­ стички, йост.модериистички и йосШ.модеран по смислу такође могу бити ПСТ (кој и долази йосле комунизма, ИТД.) ИЛИ могу бити ИЗВедеНИ ОД ИМе­ НИЦа йосШко.муниза.м, йосШ.модериизам односно йосШмодерпа. t 51 3.4.9. Префикс йро-2 (латински) у придевима означава залагање за нешто, подржавање или заштиту онога што је означено основном имени­ цом, готово увек у политичком смислу. Слабо је посведочен у речницима (Вујаклија, рецимо, не бележи ниједан придев с њиме), али је изразито 15 6 Вујаклија, с уоби ч ајеном недоследношћу у погледу врста речи, даје само nридев йоливиШа.мински, али само и м еницу мулШивиШа.мин 'npenapaт кој и садржи ви­ шс врста витамина'. 15 7 Књижсвни терм ин модерна (ж.) поти ч е из нем ачког (die) Moderne, које је ско­ ВIШО кр ај е м XIX века. М ада је у оба јези ка у питаљу поименичсни пр идев, йосШ.Модераи сматрамо изведеним из именице модерна а не обрнуто, из два разло га. П рво, јер се књи­ жсвю• и умспшчки п равци по nравилу означавају именицом, а ю ње се изводи приден. )'руго, јер је 1 1р1щсв йосШ.,.,юдеран сам по себи Јюгнчки протиnречан ( 11е може Љпtl .мo­ t)epllo 0 1 10 впо је Reh уступило мес та нечему што дола1и fiocлe њсгu), и једшю у·, дcфн ­ I I I ЩI I j y ' к о ј 1 1 JiШiaЋI 1 10\:JIC I IOKpeTU 'ШШ Ю I . .мoдt'fll/a ' ЋЩрЖt!НtL l l t' K II C M IH� IIO .

236

Творба р еч и у савреме ном срп ском језику

продуктиван. Тако се у вези са збиваљима у спољној политици стално ј а­ вљају нове творенице типа йросрйски, йроШtбански, йроарайски, йрои­ рачки и сл. Поред етничких назива комбинује се и с називима поли­ тичких покрета, као у йрофашисШички, йрокомунисШички, йроусiйашки, йрочеШнички итд. Често је у односу антонимије с придевима на анти-. Са суфиксом -ни нашли смо само придев йрораШни (један цитат у РМС). У новиј ем изразу йровладин употребљен ј е облик присвој ног придева, будући да се уз именицу влада ниј е могао употребити други суфикс (исти је случај са анШивладин и невладин, види 3 . 1 .7.). У меди­ ј има, последљих година, срећу се и облици као йросадамов (или йро-Сада.мов), йроарафаШов, йромилошевићев и сл. , али њих вероват­ но треба схватити као нерегуларно скраћеље правилнијих облика йро­ сада.мовски и сл.

3.4.1 О. Суб- ретко има своје изворно латинско значење 'под-': мо­ жда једино у ретком латинизму сублунаран (кој и се налази под Месе­ цом, тј . земаљски, пролазан', према Вуј аклији) и у субйоларан ('којИ је испод пола, испод поларне области' према РМС; исто значеље има и су­ баркШички). Овде је таква дефиниција могућа јер Северни пол на гео­ графској карти представљамо "горе"; али исти придев може се односи­ ти и на област близу Јужног пола, која ниј е "испод" него "изнад" љега. Аналогно је скован и термин суйШройски, по Вујаклији 'кој и се налази или ј авља између тропског и умереног појаса, који је близак тропима ( nовратницима) . . . полутропски'. Тако суб- добија значеље умаљеља или ублажавања, и осећа се као да се спаја с придевима: то важи и за медицинске термине суйфебрwzан ('маље него фебрилан', тј . с темпера­ туром нижом него у грозници : код В уј аклије с погрешном графијом (убфебршшн) и субакуШан (види 3 .2 . 1 0). Физички термин субаШомски Ј н ачи 'мањи од атома', а јавља се углавном у споју субаШомске чесШице. '

3.4. 1 1 . Транс-, у значењу 'преко' или 'кроз', долази у неколико придева географског значења: ШрансконШиненШман, ШрансаШланШ­ ски, Шраиссахарски, Шранссибирски и сл. Алтернациј а с домаћим пре­ фиксом постој и углавном само у Шраисокеански йрекоокеански. С друкчијим значељем, али немотивисано ј есте Шраислунаран 'кој и се нала:Ји с друге стране Месеца' (један цитат у РМС, из Ујевића) . =

4. ПРИЛОЗИ С ПРЕФИКСИМА 4. 1 . Префикси се у1 прилоге углавном ј ављ ају са истим о с н о в а м а и у истом значељу као и уз одговарајуће придеве. дакле у примерима као иакршю. осредље. йоду.·.·а •tко. йоiiршш чио. йобли.ж:е. йmщјГюл)е, l l t l f .it •t)/1{11\'(J, Пp( '/ШIIfJ, Uf't.''lt'CffitJ, Пpt'ЩJ(l( '/I(J, tipt'lll('lUk'O, йpl l. '. l \ 'rit), ( ' ' '- 1 \ '( .( 1

Префикса ција

237

итд., односно у ПСТ безбрижно, бесШидно, ванредно, наШйросU)ечно, йобожно, йовољно, йодсв(ј)есно, йреком(ј)ерно, йрисШрасно, йроШив­ закониШо, савремено, узводно и тако даље. При том ниј е уопште битно да ли сматрамо да прилози настај у конверзијом од придева (о чему ће бити речи у IV делу ове књиге) или су аутономни. Ипак, ако прегледа­ мо примере наведене у претходном поглављу, одмах ћемо уочити да придева с префиксима има далеко више него прилога, као и да страни префикси само изузетно служе за творбу прилога (нпр. у амормно,

анШидемокраШски, инШернационмно). 4.2. Ова бројна разлика између придева и прилога мање ј е израже­ на код спојева с префиксом не-, где имамо недалеко, нейоШйуно, неја­ сно, недавно, нейријаШно, нейраведио и мноштво сличних примера. Та­ кође има и неколико негираних прилога без одговарајућег придева, у првом реду нерадо, нер(иј)еШко и неммо (овај последњи по значењу НЕ одговара придеву немали). Још продуктивнији је префикс нај-, буду­ ћи да се прилози могу поредити као и придеви одговарајућег значења, рецимо најлакше, најдуже, најјаче, најйоШйуније, најгласније, најШо­ йлије итд. Прилози са нај- без одговарајућег придева јесу највише (када је суперлатив од много), данас ретко највећма, најйр(иј)е и најйосл(иј)е. 4.3. Веома плодан прилошки префикс јесте йо-, са истим значе­ њем умереног пој ачања као код придева. Он се ретко јавља са истим основама као код придева (нпр. у йодалеко, йоШешко, или у йоче­ сШоlйочешће, йоШихо!йоШише, где су придеви йочесШ односно йоШих данас знатно ређи од прилога). Без корелације с придевом су йоммо и йомање (по значењу нису прилози од йомми, йомалеи односно йома­ њи), йовише (у квантитативном значењу) и йонајвише, йоблизу (РМС дај е одредницу йоближи, али *йоблизак вероватно не постоји), йобр­ зо, йоскоро и још понеки. Нај зад, искључиво с прилозима грађени су йодосШа и йоодавно, затим йокаШкад и йонајйр(иј)е (где префикс пој а­ чава значење неодређености свој ствено основном придеву), йосвуд(а) и йоваздан (где префикс практично не утиче на значење). 4.4. Два специфична префикса у прилозима за време јесу йрек(о)­ и иак(о)-. Први (кој и не треба мешати с префиксом у йреком[ј]ерно и сл. , ексцесивног значења, нити с првим делом сложеница йрекодан и йреконоћ, за које види 4.7 и 7 . 5 . 1 ), долази у йрекјуче(р), йрексиноћ, йреклаие/-и и йрек(о)суШра. Осим у последњој речи, данас је уобича­ јен само у краћем облику йрек-. Нак- се јавља само у иакјуче(р) и иак­ суШра (ретко иакосуШра), са значењем дана пре односно дан а после онога о·tшlчсноr са йрекјуче односно йрекосуШра . Застарсло је 'Јак- у И СТОМ 'I I Ш 'ICЊy ( 11 . l)uбиh 1 98 6 : 502 ) .

238

Творба реч и у саврем еном српском ј езику

4.5. Форманти и-, у игд(ј)е, икуд(а), ика.мо, икад(а)/игда, икако, ико­ лико, ни- у нигд(ј)е, никуд(а), ника.мо итд. и неодређено не- у негд(ј)е, не­ куд(а), некамо итд. могли би се сматрати префиксима, као што чини Ба­ бић, 1 986:50 1 . Ипак, прва два чувају несумљиву везу с везником и одно­ сно ни (упореди "Ако икада дође" - "Ако када и дође" ,.)1 ако када дође"; "никада" - "ни онда, ни сада, ни било када") и могу се предлогом одвојити од основе (у спојевима иоШкуда и ниоШкуда). За прилоге није­ данйуШ, ниједном, нимшzо сам Бабић признаје: " . . . али је ова творба за­ -

право срашћивање ј ер могу бити и двије ријечи и могу се писати одвоје­ но: ни једанйјШ, ни једном, нu мшzо (ни мд.ло)". Због таквих особина, не­ типичних за префиксе, закључујемо да су прилози на и- и ни- ипак ближи сложеницама, услед чега их обрађујемо у 1, 7. 1 . и 7.4. Што се тиче неодређеног не- у негд(ј)е итд., оно се синхронијски нс да никако дефинисати (ни Скок не обј ашњава настанак овог значе­ ња, осим што напомиње, s . v. не, да је првобитни облик био ne > ње-), али га због очигледног паралелизма треба класификовати зај едно са и­ и ни-. Напоменимо да се иста три форманта срећу и код заменица (икоји, никоји, икакав, никакав, некакав итд.), а за постој аље заменичких прсфикса иначе нема потврда. Још ј едан разлог за сврставање ових прилога међу сложенице ј есу речи као иоШкуд(а), ниоШкуд(а), иза­ шШа, н.изашша, иуколико, ниуколико, н.ийошШо, где се после и- одно­ сно ни- налази предлог, па бисмо морали или и њега да прогласимо префиксом (што није прихватљиво из разлога обј ашњених у следећем одељку) или да тврдимо да се префикс налази испред предлога, за шта иначе нигде нема примера.

4.6. Несумљиво у сложенице, а не у префиксале спадај у сви при­ лози типа наоко, увис, уйразно, наново, за.мшzо, одраније, йошШо и сл. , било да им је у друrом делу именица, придев, заменица или прилог. У њима је, наиме, прв и део предлог а не префикс : види 1, 7.5 . 1 - 7 . 5 .6.2. И Бабић све овакве речи назива сраслицама (йриједложн.о-име­ сраслице, йриједложно-йридјевске сраслице итд., 1 986:503-505). Није ј асно због чега исти аутор у серијама довде, доШле, донде, докле, донекле и одавде, одаШле, оданде, одакле, однекле (стр. 50 1 ) говори о нрефиксима до- односно од-. У овим речима значење тих двају форма­ н ота сасвим је исто као у доскора, доШад(а), односно однекуд(а), оШ­ йоЈади итд., које су сраслице (и по Бабићу) . Разлика је ј едино у другом Ј�сл у, који је всЈаtШ морфема (мада је корелација између довде и овд е , щ)аиде и оиде итд. прил ично прозирна). Могло би се, д а кл е pac npu­ иичке

,

н

1 ЫП 11 )Щ НИ су I I (') И ЈН Н И И '\ ОНИХ дnсју CCJ"Иj ll Щll li: IC 1 1 рОСТС ИЛИ С Л ОЖС I I е

Префик сациј а

239

речи, али немамо разлога да говоримо о до- и од- као о прилошким пре­ фиксима.

5. ГЛА ГОЛИ С ПРЕФИКСИМА 5. 1 . Глаголски префикси у досадашњој литератури. - Као и у многим другим индоевропским ј езицима (нпр. грчком, латинском, не­ мачком), и у српском глаголи су она врста речи у којој префикси нала­ зе нај ширу и најразноврснију примену. Није чудо стога што су старији аутори, како смо напоменули у l . l - 1 . 1 .2, префиксе и помиљали ис­ кључиво у вези с глаголима. Насупрот знатним размимоилажељима кој а смо видели поводом именица, за глаголске префиксе основни ин­ вентар одавно је утврђен, и отада је могао бити прошириван, али не и битно мељан. Маретић 1 899:382 је набројао шеснаест "приј едлога" ко­ ји се "с глаголима вежу у сложенице", а то су (код њеrа писани без цр­ тице) до, из, на, над, о(б), од, йо, йод, йре, йри, йро, раз, с(а), у, уз и за. Томе он још додај е .мимо, уз напомену да се налази само у rлаголима .мимоићи и .ми.моwzазиШи; помиње и йред, али каже да њега нема "у простонародном ј езику", а "што кљижевници пишу нпр. йредвидјеШи, то је начињено "према њемачком или латинском ј езику (voraussehen, praevidere)". Исте " предлоге" набраја и Лескин 1 9 1 4 : 4 80, с тим што истиче вариј анте добиј ене додаваљем непостој аног а (иза-, оба- итд.), а у од старосл. въ 'hinein' и у од старосл. оу 'аЬ, weg' третира као два разли­ чита префикса. Белић ( 1 949:295 -296) у свему следи Маретића, чак и у напоменама о префиксу йред- " кој и се у народном ј езику не упо­ требљава" 1 58 . И Стевановић 1 964 1 : 452-468 има истих шеснаест пре­ фикса, описуј е пој едина љихова значеља и наводи доста примера, али йред- и .ми.«о- уопште не помиље. Једнако поступа и Николић Б .

1 972 :276-283 . 5. 1 . 1 . У граматици Барић et al. 1 979 број глаголских префикса (стр. 297-303) повећан ј е на деветнаест, додаваљем .мимо- и йред-, а уз то и раздвајаљем су- од с- . 0- и об- ц даље се третирају као варијанте истог суфикса. Исцрпно су наброј ани аломорфи, или алтернанте како их називају аутори. За пој едине врсте гласовних промена уведени су посебни термини, па се тако алтернанте односно префикси називају обезвучени (нпр. у оШ-йисаШи), озвучени (као у з-бациШи), измијељени 1 � к Вrсди "Јаrш·1ип1 да Бслиh, иако у потребљава термин Qpcqmкc ил и np(�().Мt'­ maк, К(ю и Мnрс:тиh I I И Ш с 11рес>, до, r н итд., као ·шссбнс рс:чи . По томе су обој инu маље мощ:р11 11 он J l cc к lt lllt, кој11 је ;юснсщю с нс 11r�о:фиксс шtсао t' щп•щом .

240

Творба речи у савременом ср п ском јез ику

( иш-чеШкаШи, раж-ђийаШи се), проширени (с додатим -а, као у иза-гнаШи, нада-сШријеШи, оба-виШи итд. : ту је уброј ано и са- као у сакуйиШи). Код Бабића 1 986, најзад, број глаголских префикса достигао је 27: о- и об- су раздвој ени, додати су йа-, нај-, йроШу- и суйроШ- (сваки се ја­ вља само у по ј едном или два глагола), као и страни префикси де-, дие­ и ре-. Мада без употребе специфичних термина као у Приручној грама­ Шици, аломорфи су детаљно наброј ани. За сваки префикс описана су главна значења, илустрована повећим бројем примера (има се, утисак, додуше, да су примери доста површно бирани, и у многим случај евима наша интерпретациј а истих глагола разликоваће се од Бабићеве).

5. 1 .2. Посебних студија о глаголским префиксима до сада није било много. Поред више значајних радова Ирене Грицкат, пажњу за­ служују пре свега радови Московљевић 1 934 (о мешању префикса йре- и йри-), Стевановић 1 952 2 (о русизмима типа замаскираШи), Ивић М. 1 982 (нажалост посвећен више другим словенским језицима него српскохрватском), Кантор 1 984 (о префиксима о- и об-), Терзић А. 1 997 (о глаголима на йона- у руском и српском) и Кл и ковац 1 998 (о значењу префикса раз-) . 5.2. Перфективизациј а. О посебном значај у кој и префикси имај у за глаголе сведоче појаве карактеристичне само за ту врсту ре­ чи : утицај префикса на глаголски вид, на глаголски род, на значење, као и депрефиксациј а (депревербациј а) . -

Док свршени глаголи остај у свршени и с додатком префикса (да­ Ши - издаШи и сл.), прости несвршени (и двовидски) приликом пре­ фиксациј е прелазе у свршене. У начелу, ту особину могу имати сви префикси (нпр . ШрчаШи - доШрчаШи, расти - израсти, владати -

надвладаШи, грлити - обгрлиШи, лежати - одлежаши, гинуши йогинуШи, йазиШи - йрийазиШи, ШойиШи - расШойиШи, коваШи сковаШи итд.) Изузетак су префикси йред-, су-, мимо-, нај- и йа-, који улазе у премали број глагола да би се могли наћи сигурни примери с н есвршеном основом . Такође су изузетак страни префикси (в. 5 . 32 5 . 3 2 . 5 ) , кој и се позај мљују зај едно са страним основама, у глаголима кој и се завршавају на -ираШи, -исаШи или -оваШи, услед чега су дво­ ВИЈЈ.ски као и непрефиксирани глаголи с истим суфиксима.

5.2. 1 . Перфективизације нема код глагола који су имперфективи­ ·шрани помоћу суфикса или променом основе, нпр. заШрй.аваШи (< за­ iирйаШи), и с й u Ш t.иш Ш и , усйанљиваШи, са6ијаШи, йрела.маШи, Јшслшыl­ ilш,

дойщюШи и сл . , нити код оних који имају посебне основе ·ш несuр( ун . iipc-ut'< 'lTШ ), IП-tUПII ill l l ( у н . IП- tН 'l 'ITIII ) ,

1 1 1 � 1 1 1 1 IШ)t, l l l lf> . llpc-tmt)IIITШ

П рефи ксација

24 1

до-1-юсиШи (уп. до-н(иј)еШи), уз-дисати (уп. уз-дахнуШи). Из тога Бабић 1 986:478 изводи закључак да несвршених префиксалних глагола и не­ ма: "Несвршени глаголи с префиксом нису префигирани, него су наста­ ли посебном творбом несвршених глагола од свршених" (тј . имперфек­ тивизацијом; слично и на стр. 46 1 ). Ту тврдњу треба примити с резер­ вом. Она би могла бити тачна под условом да, као Бабић, глаголе типа йреводиШи, уздисаШи не сматрамо саrрађеним од водити, дисати итд., него имперфективизацијама од йревести, уздахнути итд. (што је про­ блематично). Штавише, и у том случају остаје доста глагола који се не могу ускладити с Бабићевим правилом, јер наспрам себе немају сврше­ ни глагол: такви су глаголи на -стојати, као настојати, йосiйојаiйи, йредстојаШи, йpucill ojaill и се, састајати се (који очигледно нису пар­ њаци са настати, йостати и сл., јер ови имају имперфективизације настајати, йocill ajaill и итд.), затим йреговараiйи, оговараiйи, са­ ос(ј)ећаШи, суд(ј)еловаiйи, йреШходиШи, йодразу.м(иј)еваfйиl 59 и други. 5.2.2. При опису појединих префикса често се јавља проблем ка­ ко разликовати тзв. "чисту" перфективизацију, нпр. йисати - найиса­ ти, од оне где уз промену вида префикс доноси и друга, специфична значења, нпр. йисаiйи - уйисати, исйисаiйи, отйисаiйи и тако даље. У два своја рада ( 1 966 и 1 967) Ирена Грицкат се залагала да се перфек­ тивизациј а схвати шире него што је то уобичај ено у граматикама. По њеном мишљењу, разни префикси само откривају полисемију која већ постоји у основном глаголу: йу.мйаiйи, на пример ( 1 966: 1 98), "крије у себи и значење 'пумпати из чега' и 'пумпати у нешто'. У првом случају његов је к о р ел ат исйу.м й а Ш и . . . у другом с л у ч ај у корел ат ј е иайу.мйати", п а оба глагола једнако заслужују да се назову перфекти­ вима од йумйаШи. У овом и у многим другим случај евима нема потре­ бе за префиксом који би означавао искључиво промену вида, ј ер исту фун кциј у обављај у и префикси с другим значењима. У нашем раду, ипак, будући да му предмет није аспектологиј а не­ го творба речи, нама је нај важније да разликујемо значења појединих нрсфикса, док је перфективизацију довољно уочити као њихово зајед­ Ј Ј и ч ко пропратио својство. Отуда ћемо, као што ч ине и граматичари ( ал и уз неизбежне разлике у разврставању пој единих глагола), о ,.свршсној радњи" говорити само тамо где није могућно препознати ш-1 какву другу модификацију коју би префикс уносио у семантику ос Ј ю ш ю 1 · глагола. 1 � ·� I ) M 'не испунити очекивања'. 1 1!1 За йоШхратиuи РМС

нс даје значеље 'недовољно нсхр 'назепсти'). (а) Не са значењем 'превише урадити' него 'прећи одређе ну гра­ ницу' јесу глаголи типа йресШићи, йреШећи, йремашиШи, йресШуйиШи, йрерасШи; уп. и йреШегнуШи, йревагнуШи, йре(о)владаШи. И синоними йрегањати се и йрейуцаваШи се вероватно се заснивају на првобитном значењу датом у РМС за свршени йрегониШи се: 'настојати постићи предност, бољи резултат у чему . . . надбијати се'. Мада су по значењу веома блиски е ксцесивним, ове глаголе бисмо свакако могли и мета­ форички да изводимо из глагола просторног значења, типа йрескочи­ Ши, йрекорачиШи, наведених под ( 1 ) . (б) Врло ј е мало глагола у кој има йре- служи само за перфе ктиви­ зацију: йрекориШи, йресудиШи, йревариШи, йрейлашиШи, йресШраши­ Ши и још неколико. 5.20.1 . Било би методски неекономично отварати посебне катего­ рије за глаголе кој и се не дају укључити у горњу поделу, као што су йревидU)еШи и йречуШи, йреузеШи и йреоШеШи, или йредаШи и йрейу­ сШиШи. Још неки чести глаголи у којима морамо одустати од семан­ тичке дефиниције префикса јесу йрейознаши, йресавиши, йрейасти, йрейоручиШи, йресШаШи, йреосШаШи, йреговараШи, йремишљаши (се) и други . 5.21. Префикс ilpeдм еђу

Ca он им прсфиксом постоји само око два туцста пшгош1. Иша к. lloИMa су fiap IIOJIOIHIIIa Ј1С1Ш у СШ.lКО)ЩСВIЮј YIIOTJ1CfiИ, IIC fia1 1 1 1 10-

272

Творба речи у с авреме ном српском језику

ве по n останку, па је заиста несхватљиво што су не само Маретић него чак и Стевановић ( како смо видели у 5 . 1 ) nотnуно искључили из раз­ матрања овај nрефикс. Отпор према њему вероватно је бар донекле изазван пуризмом, будући да су многи од ових глагола ( иако данас са­ вршено одомаћени) настали превођењем страних узора- руских гла­ гола с истим префиксом, латинских на prae- или немачких на vor-. Поред основног облика и обезвученог йреШ-, постој и бар још је­ дан аломорф, йреду-, прве нстве но у йредусресШи, йредухиШриШи, йредуйр(иј)едиши и његовом ређем синониму йредуйр(иј)ечиШи. Поре­ кло додатог -у- није јасно (Скок не бележи ниједан од ових глагола!), али је бар йредуйр(иј)едиши несумњив русизам ( предупредить). 1 84 Ру­ сизам је и йредохраниШи (одакле знатно обичнија именица йредохра­ иа), где не знамо да ли је у nитању nрефикс йред- или можда спој пре­ фикса йре- и до-: ово друго свакако важи за йредомислиШи се. (l) Најче шће значење префикса йред- јесте временско ( претходна, раније обављена радња), као у йредос(ј)еШиШи, йредвид(ј)еШи, йредодре­ диШи, йреШйлаШиШи (ce) l 85 йредсказаШи (русизам), у већ поменутом йредуйр(иј)едиШи и йредухиШриШи, йредусресШи (овај последњи са три значења према РМС: 'пресрести', 'nредупредити' и 'љубазно дочекати' ­ уп. придев йредусреШљив), затим йредбележиШи/-бwьежиШи ('унаnред забележити' nрема РМС). Предузети је без сумње саrрађено према не­ мачком vornehmen, тако да је у њему избледело значење антериорности. Немачким утицајем свакако се може објаснити и помало необична чиње­ ница да йреШходиШи означава ранију а йредсШојаШи будућу радњу: иста разлика постоји између немачког vorhergehen и bevorstehen. ,

(2) Просторно значење, својствено nредлогу йред, сачувало се углавном само у глаголу йредводиШи и у префиксално-суфиксалном йредочиШи; ређе је йредвесШи 'довести испред кога', а nоготову йpeд­ AteiimyШ.u (по РМС 'метнути, ставити испред кога, чега', али без иједног 11римера). У другим глаголима просторно значење је прешло у метафо­ ру: йредс(Ј)едаШ.и/-аваШи (калк латинског praesidere), йредсШ.авиШ.и, 1 М4 У- као други п р ефикс после йред- јавља се у ретким глаголима iipeдyгoнopu­ iйul-apaiim и йреду.мтшьаiuи. Прва два су дата као одреднице у РМС, али у грађи је '.iа11рано 11отврђена само глаголска именица йредуговарање. ПреVЈ'МIIlиљаШи је ·шб�лсжс110 само код Скока, s. v. мйсао: то би могао бити глагол од кога је ю вс д сн а имешща llflt'l)_\'.Hillшьuj (мада је исто тако могла настати и прсфиксацијом, од йред- 1 умиш.љај). IM5 И·1 историје књнжевtюсти ·тамо да је нај11ре био у широкој унотреби тпи 111\"IиШи, ИI {ШfНи. н с тТт (ct') . ·т. '.. mtimTm (ct ') . ·uu ·(j) t 'IIIIITm. ·тети>ити: ·т п · . Н< ·њи,

295

П рефиксација

Ши, заробити; засШаклиШи, закречиШи, зауљиШи, засмолиШи; засмра­ диШи, засвињиШи; зайойиШи, за.монашиШи, закалуђериШи, заредиШи, закраљиШи, зацариШи (се), зад(ј)евојчиШи се, за.момчиШи се итд. У различитим апстрактним значењима су задуж:иШи, занемарити, за­ йрейасшиши, закључиШи 1 98, засШраниШи, забраздиШи, зараШиШи, за­ йуШиШи се, зав(ј)ериШи се итд. Са суфиксом -аши имамо зауздати, занемоћаШи . Од придевских основа су загусШиШи, заглушиШи, заокруглиши, са суфиксом -(ј)еШи заШруднеШи/-њеШи и још понеки. Занемоћи по облику не би био ПСТ, ј ер чува цео глагол моћи; по смислу, ипак, мо­ тивише се именицом немоћ, баш као и синоним зане.моћаШи. 5.33.5. Префикс из- образуј е многе познате глаголе с именичким основама: изусШиШи, искор(иј)ениШи, ишчашиШи, ишчауриШи (се), из­ бочиШи, исйуйчиШи (се), исйољиШи 1 99, иж:л(иј)ебиШи, изв(иј)есШиШи, изобичајиШи, изобличиШи итд. Мање је глагола с придевским основа­ ма: исйравиШи, изойачиШи, изјаснити се, изв(ј)ешШиШи (се), изјалови­ Ши (се), избезумиШи, избезобразиШи се, исйоганиШи, изиев(ј)ериШи (могло би бити и од именице иев[ј]ера), изв(ј)ешШ.ачиШи (се) (углав­ ном само у партиципу изв[ј]ешШачен : по значељу је од придева в[ј]ешШачки, пре него од в[ј]ешШак) и сл. Са суфиксом -аши можда су ј едини примери исШачкаШи 'ишара­ ти, посути тачкама' и исШанчаШи. Изнемоћи је сличан случај као и за­ не.моћи (в. претходни одељак). 5.33.6. Префикс на-: с именичком основом су нам(ј)есШиШи, на­ сШаниШи, насШројиШи, нау.миШи, нав(иј)есШиШи, нагов(иј)есШиШи 2 ОО, иа.магарчиШи, надариШи (углавном у партиципу надарен), назубиШи (1-шзубљеи), иалакШиШи се и сл. , с придевском насиШиШи, наздравиШи. иаводниШи/-њаваШи (ОД данас ретког придева водан, в. Скока под во­ да) . Са суфиксом -аШи су набораШи и назуйчаШи. 5.33. 7. С префиксом над- нема много примера: са именичким осно­ вама су наШкрU!luШи, наШкровиШи, надсводиШи, иадредиШи и још покоји ређи глагол као надглавиШи, надгласиШи и сл. С придевским основама су пре свега иад.мудриШи и надвисиШи, уз још понеки као што је надгорња­ Ши 'надвисити' и надгорњаваШи се 'надметати се, такмичити се': овај дру­ П1 је у РМС означен као покрајински, што не изгледа оправдано. 1 9К

Можда према нем.

1 91' Према

besch/iessen

(уп. Sch/йsse/ кључ): види Скока

s. v.

кљ.vч .

Скоку, првобитно "Јначење н мсн ицс йоље је оно које се •t у ва у 1ј . 'простор И'ЈВmogomet«, Jezik, XVI, 1 03 - 1 1 О Цет 1 970 : Robert Zett, Beitriige zиr Geschichte der Nom inalkomposita im Serbokroa­ tischen, Wien Шакић 1 966: Јања Шакић, Пршюг библиографији радова о Шворби речи у срйско­ хрваill скомјезику, Прилози проучавању језика, 11, 2 3 9 -259 Штасни 1 99 7 : Гордана Штасни, Неологизми, кованице и индивидуално означене речи у Речнику срйскохрваill ског књи:жевног језика, Прилози проучавању ј езика, 2 8/29, 8 7 - 1 1 3

Р Е Г И С Т А Р

Р Е Ч И

Слово ф у загради значи да се реч налази у фусноти.

1 . СРПСКИ а- 1 74, 1 76, 1 97 абартикулација 1 5 1 абнормалан 222 аборалан 1 5 1 ав-ав 140 Авала-филм 50 авио- 1 47, 1 53 авио-карте 1 53 авиолинија 1 47, 1 53 авиопревозник 1 47, 1 53 авитаминоза 2 1 З Авној 1 68, 1 69 агитпроп 1 70 агорафобија 1 6 1 arpo-

143, 1 45

аrроном 9, 1 60 аrрономија 9, 1 52 аrротехника 1 52 аrрохемија 1 52 аеро- 1 4 1 , 145 аеродром 1 4 1 , 144, 1 63 асрозагађсњс 1 53 аеронаут 1 63 аеронаутика 1 53 , 1 63 аероплан 1 63 асросол 1 5 3 ај нпрен-супа 45, 48 ај ој 1 4 0

акобоrда 22, 27, 28, 1 35 31 акте11таш ш1 45 uкупрссура 14 7 акупу11ктурu 1 4 7 аЈшј-баrјак 45 шшј -6арјактuр 45 акростих

1\ J I I I j (l{'l 4 �

алем-камен 45 алзасколоренски 1 08 алт-саксофон 4 7 алфа-зраци 4 8 алхемија 3 1 аман-заман 1 40 аминоrрупа 43, 4 8 амино-киселина 4 3 , 48 а-мол 48 аморалан 22 1 аморализам 1 97 аморално 23 7 аморалност 1 97 ампелотерапија 1 42, 1 5 1 амперметар 142, 1 62 амфипростилос 1 5 1 амфитеатар 3 1 ан- 1 97 ана- 1 97 анализа 1 60, 1 96 аналогија 1 60 анархолиберал 1 54 анархосиндикализам 43, 1 54 анатомија 1 96 анахронизам 1 96 англо- 1 5 1 англо(-)америчюt 1 08 анrломан 1 6 1 англоманија 1 54, 1 6 1 англосаксонски 1 54 англофилија 1 6 1 а н rлофобиј а 1 5 4, 1 6 1 анпюф он 1 62 atiOpi"RIICKИ

22 1

Л 1 1тарктик 1 97

Шf l ll-

1 -В , 1 4 5 , 1 7 4 , 1 7(,

антиалкохоличар 2 1 3 анти владин 2 1 6, 2 1 7, 22 1 антидемократски 22 1 , 237 аiПИДОПИНГ 1 97

антидржавни 22 1 антиклерикалан 22 1 антиклерикалац 1 97 антикњижевни 221 антикомунистички 22 1 антилоrичан (-чки) 22 1 антимилитаризам 1 97 антимилитариста 1 97 акrинародни 22 1 антипапа 1 97 антиратни 22 1 антирелигиозан 221 антисемита 1 97 антисемитизам 1 97 антисептичан ( -чки) 22 1 антисрпски 22 1 антистрес 1 97 антиталенат 1 97 антитело (-тијело) 1 97 антитуберкулозни 22 1 антиум(ј)етнички 2 2 1 антифашизам 1 97, 204 антифашист(а) 1 97 антифашистички 22 1 антифриз 1 97 Антихрист 1 97 антициклон 1 97 антропо- 143, 1 45 , 146 антрополог 9 atllJIOI IOJIOrиj u Ч, 1 5 2 автршюморф ш1 1 5 2 ll l l l"f'O I I O II I I M Ј (, ,,

308

Творба речи у савременом српском језику

антропоцентричан 1 52 апа-драпа 1 34 аnолитичан 22 1 аренаш 1 3 (ф) аристократија 1 6 1 аритмија 2 1 З аритмичан 22 1 Арт канал 50 артериосклероза 43, 146 (ф) арханђео 1 97 архи- 145, 1 74, 1 76, 1 84 архиглуп 222 архиђакон 1 97 архиепископ 1 97 архизао 222 архизастарео (-но) 222 архијереј 1 97

архилажо в 1 97 архилопов 1 97 архинсваљао 222

архинеп оштен 222 архипознато 222 архитортура 9 1 асепса 1 97 ассптичан 22 1 ас и м етр иј а 1 97 асиметричан 22 1 ас и м илирати /-о вати 29 1 а с ин хрон (асинхроничан) 22 1 асо циј ал ан 22 1 астро- 1 45 ас трол огија 1 60 астронаут 1 52, 1 63 астронаутика 1 63 астроном 1 60 ш.:тро н о м ија 1 52 uстрофlпика 1 46, 1 52 uтс юам

197

атсист(а) 1 97 атм о с ф е ра 1 63 , 1 64 uтоналан 22 1 u у;, и о , uуди о - 1 50 н у ;щоnюуслан 1 50 uудио1ра м 1 50 а удио м стр ија 1 50 аустроу1·арски 1 ОН,

1 54 1 5 4, 1 6 1 аустрофилство 1 6 1 аустрофоб 1 5 4 11уто- , аую 46, 143, 146 ( ф ).

uу(;трофил

1 •1 1 1 , 1 :'i(l

аутобиографија 1 55 , 1 58 аутобус 1 4 1 , 146 (ф), 1 63 аутогол 1 5 1 , 1 5 5 ауто-делови (-дијелови) 46 аутодром 1 43, 144, 1 59,

1 60, 1 63 аутократа 1 6 1 аутократија 1 6 1 аутомеханичар 46, 149, 1 53 аутомобил 1 49, 1 56 ауто-мото савез 1 58 ауто-мото трке 1 5 8 аутопортрет 1 55 ауто-превозник 143 аутопут 149, 1 53 аутостоп 1 53 аутостопер 149 аутосугестија 1 4 1 аутотека 1 62 аут-судија 46 АФЖ 1 67 Афроамериканац 1 54

барометар 1 62 бас-баритон 49 баснодром 1 42, 1 59, 1 60 баснописац 5 7 баснослован 95 Б-витамин 4 8 беби-биф 4 7 бевиплекс 1 70 бег (бијег) 8 беглербег 45 беживотан 224 бежичан 224 без- 1 76 безазлен 225 безазоран 224 безакоње 204 безалкохолан 224 безатомски 225 безб(ј)едан 224 безб(ј )едоносан 95

безбожан 1 74,224 безбојан 224 безболан 1 77, 1 78, 203 , афрокубан с ки 1 47, 1 54 224 афро-фризура 147, 1 54 безбрад 225 ацетисал, ацисал 1 70 безбрижан 224 баба-д(ј)евојка 25, 28, 33, 48 безбрижно 23 7 бабаземан 45 безброј 1 83 бабарога 1 7, 34, 48, 49, 50 безбројан 224 бабина свила 64 без вазду шан 224 бабињологија 1 60 безвезан 224 Бабоrредац 29, 67 безв(ј)ерац 204 бабогредс ки 1 04 безв (ј )ерје 204 бабол ик 34 безвлашће 204 бавити се 245 безводан 224 бај ко n и сац 57 безвољан 224 бакљоноша 59 безвр(иј)едан 224,225 ба кро носан 94 безгла в 225 бакрорез 54, 56 безглас 1 83 балон-с вила 4 7 без готовински 225 балтосл о вен ск и 1 5 5 (ф) безгрешан 224 банана-република 4 7 бездан 1 83, 225 банбадава З 1 бездно 1 83 бездрван 224 бандогла в 92 бантам-категорија бездушан 224 Бањалука 27, 28 бездушан 35 Бањалучанин 68 бсземљаш 204 бањал учки 1 03 бс з идсј а н 224 Бањолучан и н 68 бс·нпглс;щ11 224 бuњолу чк и 1 0 3 бс-ншш·Ј 1 Ю бuрсљсф 3 1 бc·Jюлu·ta l l 224 Љарипt 2 4 6

fic ШIIЖia l l ( - ЖЩ а l l )

224

309

Регистар безимен 225 безличан 224 безмесан 224 безмирисан 224 безмлечан (-мљечан) 224 безнађе 204 безобразан 204 безолован 224 безопасан 224,225 безос(ј)ећајан 224 безочан 224 безразложан 224 безреп 225 безрепци 204 безуб 225 безукусан 224 безуман 224 безумље 204 безуслован 224 безусп(ј)ешан 224 бејзбол-капа 46 бејзбол-палица 46 Беко 1 70 белобор (бје-) 64 бел обрад (бје-) 98 белоrардејац (бје-) 67 белоrлав (бје-) 98 белоrорица (бје-) 69 белограб (бје-) 64 белогрли (бј е-) 98 белодан (бје-) 3 8, 98 бслозуб (бје-) 98 бело кос (бје-) 98 белокост (бје-) 23 белолик (бје-) 97 белопут (бје-) 1 0 1 бслопутан (бје-) 1 0 1 белореп (бје-) 98 бслорук (бје-) 98 бслосветски (бјелосвјетски) 1 03 белоушка (бје-) 69 бело црвен (бје-) 1 06 uсмус 1 7 1

f)снсл у к с 1 70 G..:o- 1 4 3 , 1 5 7

f)..:обан ка 1 5 7 Jj..:OliO'J 1 5 7 l)t:OilЩil 2 К , 33, 36, 66, 1 4 3 1 75

l )l'Ш 'IШJLIIYT 50 l i\.' III PII!I ф11нм 5 0

,

беомал 1 66 Беопетрол 1 57 Беотакси 1 57 Беотехна 1 7 1 Беотранс 1 7 1 бермуда-панталоне 4 7 бесан 225 бесви(ј)ест 1 83 беседа ( -сједа) 8 бе-се-же 1 68 бесити (се) 245 бескаматан 224 бесквасан 224 бескичмен 225 бескичмењак 225 бескомпромисан 224 бескористан 224 бескрајан 224 бескрилци 204 бескућни 224 бескућник 204 бесмисао 1 83 ,204 бесмислен 225 бесмрт 1 83 бесмртан 224 беснен 225 бесомучан (бје-) 95 беспартијац 204 бесплански 225 бесплатан 224, 225 беспомоћ 1 83 беспослен 225 беспослица 1 27, 205 беспосличар 204 беспосличити 1 27, 205 бесправан 224 беспризоран 224 бссприм(ј )еран 224 беспринципијелан 224 бесраман 224 бестежински 225 бестидан 224 бестидно 23 7 бестраr 1 83 бестраrа 1 3 5 бесубјекатски 225 бесцарински 225 бесц(иј)ење 204 бета-блокатор 48

бешаван 224 бешуман 224 бешчастан 224 би- 1 46 Би-Би-Си 1 68, 1 69 библиографија 1 55 библиотека 1 55 , 1 62 библиофил 1 4 1 , 1 55 , 1 6 1 ,

1 64 библиофилија 1 6 1 бивалентан 222 БИГЗ 1 68 бизнисмен 4 7 бикини-костим 4 7 бикобој 1 9 биконвексан 222 биконкаван 222 билабијалан 222 било 1 30, 1 3 1 било rд(ј)е 1 32 било када 1 32 било како 1 32 било камо 1 32 било куда 1 32 биљождер 54 биљојед 14 (ф), 24, 54 бим-бам 140 бинокл 79 био- 1 46 био-библиографија 1 5 8 биограф 1 0 1 биографија 9 биоенерrетски 1 44 биоенерrија 1 52 биологија 144, 1 52, 1 60, 1 64 биомаса 144 био-разградив 143 биоритам 1 52 биоскоп 1 62 биосоциолоrија 1 5 8 биотелеметрија 1 58 биохемија 1 44 биплан 1 63 бирократија 1 6 1 , 1 65 бисексуалан 222 бисер-грана 48 бисер-зуби 48 бисер-суза 48

бнскати 245

бста-рецснтор 4 8

бнстровидан 1 20

G..:татро11 1 64

бнстроок I.J7

l )t:Tl' K C 1 7 1

fiii\.'Т)IO Y M Ш I \ 02

3 10

Творба речи у савременом српском језику

бистроумље 69 Битеф 1 7 1 БиХ 1 67 биштати 245 блаrдан 28, 66 благоверан ( -вјеран) 1 1 9 благовест (-вијест) 65, 1 26 благовестити ( -вијестити) 1 26 благоволети (-љети) 1 26 благовремен 97, 99, 1 00, 1 04 блаrоглаrољив 1 1 8 благогласан 1 00 благодаран З8 благодат 70 благодатан 1 20 благозвучан 1 00, 1 1 8, 1 20 благоизволети (-љети) 1 26 благонаклон 1 1 8 благопокојни 1 1 9 благоречив (-рјечив) 1 04 блаrородан 1 ОО благородије 69 благородство 69 блаrорође 69 благосиљати З 1, 1 26 благослов 3 1 , 70, 1 26 благословити 1 26 благостаље 65 благотворан 1 20 благоугодан 1 1 8 благоуrробије 69 благох.отан 1 20 благочастив 1 04 благочестив 1 04 бл ажс нопокојн и 1 22 блажснопочивши 1 22 бластогенеза 1 42 блuтобран 54 блсдожут (блије-) 1 04 блсдол ик (бље-) 9 7 блех.-музика 45 бЈЈИ'.Ш ИСМСН 9 1 бл искоисточн и 1 0 1 бн и цк р и г 45 блок-систем 4 7 богобојазан (именица) 42 бопщав 97 fiо•·ојаиљс:њс 6 1 бонт и к 92 бо1 ом1ајк1а 43

боrомдан 97 боrомил 52 богомоља 59 боrомољац 57 боrомрзак 9З боrоносан �5 богоносац 5 7 богоотпадник 4З, 62 богопротиван 9З богорадити 1 7, 127 богородан 95 Богородица 62 богосестра 43 богосличан 9З богослов 55, 56 богослужеље 6 1 богослужје 60 богоугодан 20, 9З богох.улан 95 богох.улити 1 24 богочов(ј)ек 4З богумил 25, 52 боди-билдинг 4 7 бод-листа 48 бодљокошци 5 1 бодоносан 95 Божидар 66 Божић Бата 50 бојсе 1 З5 бокобран 54 бококоторски 94 бокс-меч 46 боља (бољка) 5 8 босанскохерцеrовачки 1 08 Босна-ауто 50 Босна-филм 50 босоноr 16 99 бразда 8 браколоман 95 браколомац 95 браколомство 6 1 бракоразвод 42, 5 6 бракоразводни 9З бранилац 58 братоубилац 6 1 братоубилачки 6 1 , 97 братоубилаштво 6 1 братоубиство 42, 6 1 , 97 братоубица 42, 62, 97 братучед 25, 42 брже-боље 1 34 б]ПИ ЈЮМ(ј )ср 2 9 , � Ј

брзовозни 1 20 брзогорећи 1 22 брзодух 99 брзојавити 1 26 брзокрет 1 1 9 брзолет 1 1 9 брзолетан 1 1 9 брзометан 1 1 9 брзометка 90 брзомислен 1 04, 1 20 брзоног 99 брзоок 97 брзопис 20, 89 брзоплет З4, З6, 89 брзопотезни 1 О 1 брзораст 89 брзорек 89, Ј 1 9 брзор(ј)ечје 69 брзородан 7, 1 20 брзотек 1 1 9 брзоток 1 1 9 брзох.одан 1 20 бријаћи 7 бркомаз 55 бродовласник 42 бродоrрадилац 58 бродоrрадилиште бЗ бродоградитељ 5 8, 62 бродоrрадња З6, 6З бродолом З9, 5З, 55 бродоносан 95 бродоплован 95 бродопратња 6З брод-ресторан 49 бројан 1 1 7 бронхо- 1 5 1 бронх.опнеумонија 1 5 З бронх.оскопија 1 5З бронхоспазам 1 5З бубазлата 48, 49, 50 бубамара 1 7 5 бубамара З4, 48, 49, 50 бубашваба З2 (ф), З4. 48 бубождер 54 бубојед 54 бугар-кабаница 1 6, 45 бугарофил 1 6 1 будзашто 1 З 5 буди-бог-с-нама (будибокснама) 2 7 , 1 3 5 Будимир М6 будуhи ЈЩ 99

з1 1

Регистар буји-паји 1 40 буква 8 буљиока 1 2 (ф) буљубаша 45 бунити 246 бурев(ј)есник 42 -бус 1 4 1 , 1 42, 1 59 бућоглав 92 вагонаш Ј З (ф) вадив(иј )ек 12 (ф) вадичеп 23, 84, 85, 87 ваздан 34, 1 34 ваздухоплов 55 ваздухопловац 57 ваздухопловство 6 1 валентан 1 1 3 валентност 1 1 3 валенција 1 1 3 валобран 54 ваљда 1 34, 1 39 ванблоковски 226 ванбрачни 2 14,225 ванбродски 226 ванвремен 226 ванвременски 226 ваневропски 225,226 ванзаконски 226 ванземаљац 30, 75, 205 ванземаљски 1 77,205,226 ванкатегорник 205 ванматерични 225 ваннаставни 225 ванпансионски 226 ванпарнични 225 ванпартијац 1 83,205 ванпартијски 205,226 ванплански 226 ванпривреда 1 83 ванпривредни 225 ванредан 225 ванредно 23 7 ванссбан 225 ванссбно 226 канссбвuст 226 KaJ ICC'JO H C K H 22 6 вuнссrщјски 226 IШЈ I СТС'Шј Н И 225 IШI ICTfШ I IU'I Kif 22 6

IШHCYЖ'Kit 226 IHI I I YC l i\11 1 1 11 22� llll l l l l l k i i Щ' I O I

226

варимесо 1 2 (ф) Вартекс 1 65, 1 70 васколик 1 30 васкрснути 285 васпитати 1 8 1 васпоставити 285 васцео (-цио) 1 30 ватрогасац 57 ватрогасни 96 ватромет 39, 55, 56 ватроноша 59 Ватроспрем 1 7 1 ватросталан 94 ват-секунда 48 ведогоња (вје-) 59 ведролик 97 везоглава 88 везоглавка 88 вековечан (вјековјечан) 94 веле- 20, 1 76, 1 83, 1 93, 194 велебиље 1 94 велебрада 1 85 велеважан 2 14 велеград 1 93 велеграђанин 1 93 веледар 1 85 веледрогерија 1 94 велеиздаја 1 93 , 1 94 велеиздај ни к 1 93 велекупац 1 03 велел(иј )еп 2 14 велелепан 2 14 велемајстор 1 94 велемоћ 1 94 велемоћан 2 1 4 велепос(ј)ед 1 93 велепос(ј)едник 1 93 велепоштован 2 1 4 велепродаја 1 93 велесајам 1 94 велесила 1 94 велесјај 1 94 велесјајан 2 1 4 велетрговац 1 94 велетрговина 1 94 велеум 1 94 велеуман 2 1 4 велеучен 2 1 4 велец(иј)ењен 2 1 4 RCJICЧ3CIIИ 2 1 4 RCJ I C I I ITORU J I И 2 1 4 II�J I � I I IHHta l lol' ) 9 4

вели (вељи) 1 93 велигдан 64 великоалбански 1 03 великоварошанин 1 93 великодостојник 68 великодржавни 1 ОО великодушан 1 ОО великокалибарски 1 03 великокупац 1 93 великолиснат 1 04 великомождан 1 ОО великомоћан 1 ОО велико немачки ( -њемачки) 1 03 великоног 99 великоок 97 велико паметан 1 ОО великопос(ј)ед 1 93 великопос(ј)едник 68 великопродаја 66 великосв(ј)етски 1 03 великославан 1 00 великосрбин 66 великосрпски 66, 1 03 великосрпство 69 великохрват 66 великохрватски 66 великохрватство 69 великошколац 14 (ф), 67 великошколски 1 03 Велимир 86 венчани (вје-) 66 веродај ница (вје-) 63 веродостојан (вје-) 93 верозакон (вј е-) 42 вероисповест (вјероисповијест) 4 1 вероломан (вј е-) 95 веронаука (вј е-) 42 вероучитељ (вје-) 38, 39, 42, 62 Ветпром 1 7 1 ветреушка (вје-) 5 1 ветробран (вје-) 54 ветрогоња (вје-) 59 ветроказ (вје-) 55 ветромет (вјс-) 55 ветромстан ( вјс-) 95 встромсти11а ( вј с-) 55 ВС ТЈЮ 1 1 И р (вјс-) 32, 55 KC I I I - K Op1 111 46 1\t' l l l - M il l l l l l l l i l

2 � . •1 tl

312

Творба речи у савременом српском језику

всшплав 46 вибрафон 1 62 видео-, видео 142 видео-апарат 142 видеоrрам 142 видеоиrра 142, 1 50, 1 53 видео-клуб 1 50, 1 5 3 видео-рикордер (-рекордер) 1 50, 1 53 видео-снимак 1 50 видео-сцена 1 42 видео-трака 1 50 видео-уређај 142 видеофил 142 видокруг 42 визикарта 45 вијовратка 88 вијоглав 88, 1 22 вијоглава 88 вијоглавка 88 вијогор 88 внлорог 92 внндјакна 45 вннобер 55 виноrрад 1 6, 42 Виножупа 50, 5 1 винопнја 59 винородан 95 винотека 1 42, 1 59, 1 62 ви ноточје 60 вирологија 146 Внрпазар 34 висибаба 1 6, 28, 35, 86 висином(ј )ер 53 иисоковалентан 1 02, 1 1 3 високодушан 1 02 в и со ко н ндустриј ски 1 1 8 внсококалоричан 1 02, 1 1 8 висококвалитетан 1 02 nнсококвалификован 1 2 1 високоморалан 1 1 8, 1 23 нисоконадарен 1 2 1 n исоконапонски 1 03 високонемачки ( -њемачки) 1 07

н ис ок ообр азов ан 1 2 1 nисокоrюштовани 88, 1 2 1

••исоко11реосвештенство 88 nн с о к о пр и н ос n н 1 02 nщ;окорођ с н и 88, 1 2 1 llltCOKO\:H: IICII 97 , 99 IHI(O I\ O I It fЩ Ж I I I I

1 02

високо уман 1 02 високоучен 1 1 8, 1 2 1 високофреквентан 1 02, 1 1 3 високошколац 67 високошколка 69 високошколски 1 03 висораван 29, 65 витопер 99 (ф) витоперити 99 (ф), 1 25 витопрст 99 виторог 99 витостас 99 вице- 1 99, 22 1 вицеадмирал Ј 99 вицеканцелар 1 99 вицеконзул 1 99 вицекраљ 1 99 вицешампион 1 99 вицотека 1 62 више- 20 вншебојан 1 1 7 вишев(ј)ековни 1 1 7 вишегласан 1 1 7 вишегласје 89 вишегодишњи Ј Ј 7 вишедневни 26, 27, 1 1 7 вишеженство 89 вишезначан 1 1 7, 1 20 в иш ејез и ч ан 1 1 7 вишеконфесионалан 1 1 7 више-мање 29, 1 33 вишемесечни(-мјесечни) 1 1 8 вншемилионски 1 1 8 вишенам(ј)енски Ј 1 8 више националан 1 1 7 вишепартијски 1 1 8 вишеп отсзни 1 Ј 7 вишероткиња 90 вишесатни 1 1 7 вишесложан Ј 1 7 в и ш еслој ан 1 1 7 вишесмислен 1 1 8 вишес пратан 1 1 7 вишеспратница 32, 89 вишестолетни (-љетни) 1 1 7 вишсстран 1 1 7 в и ш естран ачј е 89, 1 Ј 8 вишестраначки 1 1 8 виш сстран а штво 89, 1 1 8 нишсструк 1 1 7 n н ш сh сл иј с к и 1 1 К IШ I I IC:фi\'111 1 1 1 1 7

вишечлан 1 1 7 вишешколац (вишо-) 24, 26, 67 вишешколски 1 03 вкв 1 67 властољубив 96, 1 02 властољубље 35, 60 власторучан 1 02 властохлепан 95, 1 02 властохлепље 60 ВМА 1 67 ВМРО 1 67 воденбуха 26, 66 воденпаук 66 воденцв(иј)ет 66 водитељ 62 водоrрадња 63 вододелни ( -дијелни) 96 вододерина 63 водозахват 56 водоземац 30, 5 1 водоинсталатер 42, 1 58 водојажа 59 водокотлић 42 водолија 59 водомар 3 1 водом(ј)ер 4 1 , 53 водом(ј)еран 95 водомрзац 57 водоносан 94 водоносац 5 7 водоноша 58, 59 водоотпоран 94 водопад 38, 39, 53, 55, 56 водопија 58, 59 водоплаван 95 водоплован 95 водопривреда 42 водораван 94 ВОДОСКОК 39, 53, 55 водоснабдевање 6 1 водостај 39, 55 вођ(а) 58 воз 8 војвода 60 војевода 24, 60 вој н огеоrрафс к и 1 06 вој ноисторијскн 1 06 в ој номед ици н с к и 1 06 вој нообав(ј )ештај н и 1 06 KOj HOIIOJ1 1ПI1 ' 1 K Jt

1 06

IIO j i i OI IO M OJli..' I Ot 1 ()6

3 13

Регистар вој нореволуционарни 1 06 војносудски 1 06 војнотехнички 1 06 војсковођа 59 волоок 92 волтметар 28 воља 8 восковарина 63 воскоц(ј)едина 63 Вотергејт 1 64 воштанобл(иј )ед 1 05 воштаноплатнен 1 04 враголија 70 (ф) врагометан 95 вранилова трава 64 вранино око 64 врапс(ј)еме 30 врапчје сU)еме 64 вратоболан (-љан) 95 вратобоља 59 вратолом 55 вратоломан 95 вратоломија 55 вратоломље 60 врбопуц 55 врдалама 3 1 времеплов 22, 24, 30, 5 5 врстено 7 врљоок 1 22 врскапут 83 врстелези 90 вртив(ј)ерац 88 вртиrуз 8 5 вртиреп 24, 35, 8 5 вртирепац 88 вртоглав 1 22 врчоноша 59 Vukowar 92 вукодлак 3 4 . 5 1 в у кој сби н а 63 нукојсдина 63 �tуноnлачара 63 вунибатина 1 5 , 28, 84, 85 Вуч итрн 66 пщура 8 пt hати 2 4 5 l 'а-нано;щ Х 5 ПIJIЩIIIOI\.H:Tu

r 147, 1 52 14 7, 1 5 2

I IIJI IIII I IO I I JНit'TИ K CI I IIJ\ 11:\ 1 \ 0t: K O I I

1

1\ l l l l j O I

11

1 �2

гама-зраци 48 гариште 1 92 гасмаска 46 гасовод 53 гастарбајтер 45 гастро- 1 5 1 гастроентеритис 1 53 гастроентеролог 1 58 гастроном 1 53, 1 60 гастрономија 1 53 гастрономски 1 53 гастроскопија 1 53, 1 62 гдегде (г.цјегдје) 1 32, 1 33 гдегод (гдје-) 1 32 гдекада (гдје-) 1 32 гдекамо (гдје-) 1 32 гдеко (гдје-) 1 30 гдекоји (гдје-) 1 30 гдешто (гдје-) 1 30, 1 32 ге-жица 4 8 генеалогија 5 5 генерал-мајор 4 9 генерал-потпуковник 49 генерал-пуковник 49 геноцид 1 63 гео- 1 43, 1 52 геоrраф 1 6 1 географија 54, 1 52, 1 6 1 геологија 1 52 геометар 53, 1 62 геометрија 1 52, 1 56, 1 62 геоморфологија 1 5 8 геофит 1 5 1 геоцентричан 1 52 геријатрија 1 62 германофил 1 54 германофоб 1 54 гефрор(е)нес 65 (ф) гили-гили 1 40 главоболан 95 главобоља 33, 35, 38, 58, 59 главоношци 5 1 главосU)ек 54, 56 главосU)еча 59 глад 8 гласити 293 гласноговорник 90 гласоудар 56 ГЛIШТОТСКа 1 62 , 1 6 4 I'ЈШСТОЛ И К 92 • ·нунош:м ( а нухошајсм ) 20, :н . њ . 1 0 4 - 1 ()(,

говнарија 9 ГОД 1 30, 1 3 1

годити 245 -годишњак 1 43 годишњеодморац 24, 67 годишњеодморски 1 03 годишњица 79, 143 гол-аут 29, 46 голгетер 32 голобрад 33, 99 головрат 99 гологлав 99 голоrуз 99 голомразица 69 голооточанин 68 голорук 99 голосU)еменица 69 голосU)емењача 69 голотрб 99 голошијаст 1 04 гол-разлика 46 гонокока 1 60 горе-доле (-доље) 1 3 3 rореименовани 1 2 1 горенаведени 1 2 1 горепоменути 1 2 1 горкосладак 1 06 горкослан 1 06 горњоварошки 1 03 горњоrрадски 1 03 горњоселац 6 7 горобиље 42 гороломан 95 горос(ј)еча 59 горостас 42 гороцв(иј)ет 23, 42 rоршати 293 (ф) госпа-Жи вка 49 гост 8 гостољубив' 96 гостопримљив 96 градилац 58 градилиште 63 градобија 59 градобит 96 rрадоградња 1 9 градоначслник 1 7, 38, 39, 42 1-p Щ>MiiJIOI I p( 11ј )l' 1 Н,, \ \ Х

317

Регистар домамити 250 домашити 250 дометнути 251 домилети ( -љети) 250 домислити (се) 250 домобран 54 домољуб 55 домољубив 96 домољубље 60 домородан 95 домородац 56, 57, 90 домоуправитељ 62 домоуправитељица 62 Дон Кихот 49 доналити 288 донамирити 288 донаплатити 288 донде 136, 238 донедавни 214, 226 донедавно (-а) 136 донекле 136, 238 донети ( -ијети) 242,250 донжуански 93 донкихотерија 49 ДОНКИХОТСКИ 49, 93 донкихотство 49 доносити 240 доњоградски 1 03 доњодунавски 1 03 доонда (до онда) 138 допасти се 249, 251 допетни 226 допећи 251 допиздити 294 допирати 240 дописати 251 дописивати се 250 дописница 205 доплатити 251 допливати 250 допловити 250 ДОIЮДНС 183, 189 допола 136 допратити 250 допрсдс(ј)сдник 184 щшрсмити 181, 243, 244, 25 0 ;џщрсти (-нјсти) 243, 250 ЈIt\IIIIOIIIIC

70

3 19

Реmстар живописан 120 живописати 126 живот 9 жнвотворан 120 жнвотодаван 95 животоносан 95 животопис 54 животописац 54, 57 жнропађа 59 житоносан 94 житородан 95 жлезда (жлије-) 8 жтп 167 жубор-вода 48 жубор-врело 48 журбати 292 жутобрад 98 жуrовољка 69 жутоrлав 98 жутокљун 98 жуrокљунац 67, 98 жутолнк 98 жуrоноr 98 жутоперка 69 жучовод 53 за- 175, 239, 247 за сада, засада 138 забавити 245 забадава 136 забасати 252 забацити 252 забашурити 243 забележити (-биљежити) 254 забелети (-бијељети) се 253 забетонирати 252 забиберити 253 забити 252 забога 1 35 заболети ( -љети) 253 забости 252 забранити 252, 294 забраднти 294 забра·щити 294 "Ј абраtiИТИ 254 'Јабр�е 205 забрсжјс 205 ·шбри11утн ( се) 253 ·tufipojaпt се 252 'ШIШIIIПH 25:\ '11\JHIJHIIII

2Ci2

завезати 252 зав(ј)ерити се 295 завести 252 зав(ј)етаран 226 зав(ј)етрина 206 завечерје 205 завнд(ј)ети 254 завирити 252 завити 252 завладати 253 заволети (-љети) 253 завремен 226 заврнут 181 заврнути 252 заврт(ј)етн 252 заврћкола 83, 84, 87 завућн 252 загазити 252 заrаламити 253 заrасито- 119 заrаситосмеђ 105 заrатити 294 заrлавак 205 заглавнти 252, 293 заrлавље 205 загледати се 253 заrлнбити се 252, 294 заглухнути 253 заглушити 295 заrор(ј)ети 252 заrорац, 3- 206 заrорје, 3- 205, 206 загорка 206 загоркиња 206 заrрадити 252 заграктати 253 загранични 226 загребати 253 заrребаш 13 (ф) Загребтекстил 50, 51 загристи 253 загрлити 252 заrрм(ј)ети 253 заrробни 286 загубити 252 загуд(ј)ети 253 загустити 295 загушити 252 ·шд(ј)својчи1·и се 295 ·шдимитн се 253 'IIIJ\Hf'IIПI

245

задњонепчани (задње-) 24, 101 задобити 288 задовољан 182, 227 задоцнити 254 задр(иј)емати 253 задр(иј)ети 245 задржати 252 задуго 136 задужбина 11, 205, 206 задужити 295 3адунавље 205 задушница 205, 206 зажалити 253 зажелети (-љети) 253 зажив(ј)ети 253 заживотни 226 зажуборити 253 зазбиљан 227 зазвнждати 253 зазвонити 253 зазидати 254 зазубице 35, 206 заиграти (се) 252, 253 заинатити се 254 заинтересовати (се) 253 зајазити 294 заједно 136 зајецати 178, 253 зајмодавац 57 зајмопрнмац 57 зајмотражилац 58 зајутарје 205 зак- 237 закалуђерити 295 закарпатски 226 закаснити 254 закачити 252 закивак 205 закинути 254 закиселнти 253 закишити 253 закл(иј)ети 254 заклати 254 закликтати 253 заклонити 252 заклопити 243, 252 закључити 252 заковатн 252 'Ј8КОМШIИКОRL11'И 252 'IUKOIIOДUIIUII 'НIKOIIЩЩIIIII\

95 �7

320

Творба речи у савременом српском језику

законом(ј)еран 95 'Јаконописац 57 законотворан 95 закочити 252 закраљити 295 ·.1акратко 136 закречити 253, 295 закржљати 254 закрилити 252, 294 закриље 205 закрпити 252 закрчити 252 закукуљити 294 закулисни 226 закутак 205 закуцати 252 закучаст 181 залајати 253 залактица 206 заледити 254 залеђе 205 залежати се 252 залет(ј)ети се 253 залистак 205 залити 252 ·Јалудити 25 З залутати 242, 252 'Јаљубити се 253 заљутити 253 замало 133, 136, 238 замандалити 294 замаскирати 240 замастити 253 замахнуrи 253 'Јам(иј)енити 246, 254 ·шметак 205 ·Јамстнути 252 замирисати 253 'ЈаМИСЛИТИ (се) 242, 252 'Ј