Transcendent [PDF]

Zitiervorschau

TREĆI DEO

Sadržaj PRVI DEO UVOD OSNOVE TRANSCENDENT SISTEMA ČETIRI ELEMENTA LJUDSKIH ISKUSTAVA KOMPONENTE TRANSCENDENTA EPIFIZNO DISANJE DP-4 METOD

2 2 3 4 4 5

DRUGI DEO STVARANJE ŽELJENE REALNOSTI JEDNOST SA STVARALAČKOM SILOM KOSMOSA NEGATIVNA ILI SAMOSABOTIRAJUČA VEROVANJA METODI ZA OSTVARENJE CILJEVA ISTRAJNA KONCENTRACIJA METOD ISPISIVANJA CILJEVA SVAKODNEVNO ČITANJE LISTE CILJEVA EMOCIONALNO ANGAŽOVANJE DISTANCIRANJE OD CILJA PRIKAZIVANJE CILJA U PLASTELINU

7 7 8 10 12 12 13 13 14 15

UKLANJANJE PROBLEMA I BARIJERA METOD KAŽIPRSTA ZA UKLANJANJE TRAUME VREME I HRONOKINEZA HRONOKINETIČKO SAŽIMANJE VREMENA METOD KAŽIPRSTA SA SLAMANJEM PROSTORA I VREMENA UKLANJANJU TELESNIH POREMEĆAJA METODOM PERIODIZACIJE METOD ISTOK-ZAPAD SREĆAN TRENUTAK I PROBLEM SPIRITUALNO INŽENJERSTVO UBRZANA INTEGRACIJA ŽELJENIM OSOBINA DP-4 METOD I RAD SA IDENTITETIMA

15 17 18 21 22 23 25 25 26 27 29

ČETVRTI DEO SPIRITUALNA ALHEMIJA SIMBOLI DŽOZEF KEMPBEL: HEROJ SA HILJADU LICA OSNOVNA PROCEDURA PRIMENE ELEMENATA TRANSFORMACIJE ALHEMIJSKA TRANSMUTACIJA ŽIVOTA MODULI ENERGETSKO POLJE ZEMLJE I NJEGOV UTICAJ NA SVEST ZAVRŠNA REČ

30 31 33 35 37 38 38 43

LITERATURA

44

Zahvalnica Osećam duboku zahvalnost prema osobama koje su mi pomogle da ova knjiga dođe među ljude: Mirjani Sirbegović koja je savesno uradila lekturu i Tariku Cemanu na izradi dizajna naslovne strane. Posebnu zahvalnost dugujem slikaru Slobodanu-Bobu Tomanoviću, čija se slika nalazi na naslovnoj strani i osobama koje su mi dale dobrovoljne priloge kao svoj doprinos za objavljivanje ove knjige: Marijani Jovanović iz Sidneja, Australija i Milenku Braliću iz Šibenika, Hrvatska.

PRVI DEO "Ja sam prokrčio sebi put u nebesa i suknuo ka beskonačnosti. Ono što drugi vide izdaleka, ja ostavljam iza sebe." Đordano Bruno

UVOD U svakodnevnom govoru "transcendirati" znači "otići iza", "otići iznad", "prevazići granicu iskustva"; u metafizici taj izraz znaći "preći iz prirodnog u natprirodno". Drugim rećima, transcendencija je prevazilaženje postojećeg stanja ili iskustva. U tom smislu koristim izraz Transcendent za svoj sistem izložen u ovoj knjizi, premda on ima još nekoliko značenja. Posle većeg broja sistema Spiritualne Tehnologije (ST) koje sam razvio u poslednjih 20 godina, Transcendent se pojavio kao sistem Spiritualnog razvoja i terapije koji prevazlazi svoie prethodnike i iskustva koja je kroz njih praktičar bio u stanju da doživi. Premda poštujem principe naučnog istraživanja, moj rad je u najvećoj meri zasnovan na intuitivnom razumevanju sebe samog, drugih ljudi i sveta. Kao što je rekao jedan mislilac, naučnik ide kroz šumu i beleži svaki detalj. Ja sam se popeo na vrh visokog drveta, sa njega sagledao čitavu šumu i u njoj izvor čiste hladne vode kojom mnogi mogu da ugase žeđ. Transcendent nije nastao ni iz čega. On se koreni na mojim prethodnim sistemima. Kao i svi drugi sistemi Spiritualne tehnologije izraz je težnje za vraćanjem u prvobitno Jedinstvo, nasuprot fragmentaciji i rasparčavanju ljudskog bića i njegovog iskonskog stanja Svejednosti. Neke metode Transcendenta podsećaju na svoje prethodnike, a metod DP4, koji sam razvio i usavršio ranije, uključen je u ovaj sistem zbog svoje univerzalne primenjivosti, kao osnova nekoliko ovde izloženih postupaka. Ostali metodi su sasvim novi i nemaju sličnosti sa bilo kojim postojećim metodom, bilo mojim, bilo drugih stvaralaca. Oni su jedinstveni zbog potpuno novih osnova na kojima su nastali, a to su slamanje prostora i vremena i korišćenje simbola kao psiholoških mašina koji transformišu subjektivno iskustvo čoveka. U tim procesima svesno Ja se poistovećuje, prožima i pretapa sa transcendentnim i beskonačnim. Definiciju simbola kao psihološke mašine koja transformiše energiju dao je K.G. Jung, koji je često koristio simbole u radu sa svojim pacijentima. Taj rad obično je trajao mesecima i do transformacije energije dolazilo je posle dugotrajne terapije. U Transcendentu do preobražaja iskustva Klijenta i sa njim povezane energije dolazi izuzetno brzo, bezmalo trenutno, što najčešće izaziva veliko iznenađenje, nevericu i pozitivan šok kod Kiijenta praćenih pitanjem, kako je moguća tolika lakoća primene i delotvornosti. Efikasnost i brzina procesa u Transcendentu potiču od njegove jednostavnosti. Snaga jednog procesa leži ne u njegovoj širini, već u njegovoj izoštrenoj dubini, koja mu omogućava da za najkraće vreme dosegne najdublji koren i suštinu, bilo nepoželjnog stanja, bilo željenog cilja i tako ostvari najbolji mogući rezultat. Kada bacim pogled unazad na svoje sisteme, metode i tehnike koji su proishodili jedan iz drugog, jasno vidim da je u mojim sistemima od početka osnovni element bio svođenje postupka na najjednostavniji oblik. Uveren sam da su svi vredni metodi jednostavni. Složenost je odraz konfuzije u ljudskom duhu. Ako uložite minimum napora i vremena u primenu opisanih postupaka Transcendenta ostvarićete duboke promene u svojoj ličnosti, a vaša iskustva prevazići će sva prethodna. Sistemi koji se neprestano menjaju i prilagođavaju izmenjenom čoveku imaju vrline koje vreme ne rastače, već ih gura u budućnost. Iz njih će proizaći vaš lični uzvis u nepojmljivo, vančulno i vanvremeno gde se korak po korak razotkrivaju suština postojanja sveta i ljudske svesti. Ukoliko posedujete minimum kreativnog potencijala moći ćete na osnovu ovde izloženih principa da razvijete dopunske efikasne postupke i metode koji vama odgovaraju i tako izuzetno ubrzate svoju spiritualnu i psihološku evoiuciju. Bićete u stanju da sa punim iskustvenim pokrićem ponovite reči Đordana Bruna koje sam naveo na početku ovog poglavlja: "Ja sam prokrčio sebi put u nebesa i suknuo ka beskonačnosti. Ono što drugi vide izdaleka, ja ostavljam iza sebe."

OSNOVE TRANSCENDENT SISTEMA Izložiću u najkraćim crtama osnove na kojima počiva Transcendent. One će za većinu čitalaca biti potpuno nove, do sada nepoznate, ali ću, izlažući ih, ukazati na njihovu veliku jednostavnost i delotvornost. 1. Znanje o četiri elementa koji čine svako ljudsko iskustvo i primena tog znanja kada god je to moguće u terapeutskim procesima i spiritualnom razvoju. Ti elementi jesu: psihička slika, emocija, telesni osećaj (telesna senzacija) i misao. 2. Ostvarenje harmoničnog odnosa centripetalne i centrifugalne sile u životu čoveka, sa naglaskom na centripetalnu tendenciju u spiritualnom razvoju i centrifugalnu u ostvarenju ciljeva u životu. 3. Cirkularno ili spiralno kretanje u prirodi (vrtlog). Ono je jedna od tajni prirode. Cirkularno kretanje je takođe jedna od tajni oslobođanja čoveka. Kada se primeni na ljudsko bide, ono dovodi do brzog uklanjanja barijera i balasta prošlih negativnih iskustava sa jedne strane i do otvaranja novih dimenzija sa druge. 4. Slamanje prostora i vremena". Taj termin ću kasnije detaljno objasniti. 5. Praktična primena simbola kao psiholoških mašina koji transformišu energiju. Njihova primena daje izuzetno brze i dalekosežne rezultate. 6.

ČETIRI ELEMENTA LJUDSKIH ISKUSTAVA Da biste razumeli u potpunosti tehnike Transcendenta, neophodno je da steknete makar osnovna znanja o ova četiri elementa. Izlaganje u kojem ću vam ih objasniti biće nešto duže od mojih uobičajenih. Ukazaću vam na malo poznata saznanja alternativnih i avangardnih nauka koja polako prodiru u zvaničnu nauku. Verujem da će za većinu čitalaca to biti korisna znanja koja će im omogučiti širi pogled na svet i potpunije razumevanje mnogih pojava i samog sebe.

U svojim prethodnim radovima više puta sam isticao da u bezbrojnim ljudskim iskustvima nijedan mislilac nije uspeo da nađe ništa drugo izuzev 4 elementa: psihičku sliku, emociju, telesnu senzaciju i misao ili, najčešće, njihove kombinacije. To važi za najjednostavnija i najsloženija iskustva, od osećanja netrpeljivosti koje gajimo prema nekom, do najuzvišenijih doživljaja koje imamo kada slušamo omiljenu muziku, gledamo slike velikih majstora ili zagrlimo osobu koju volimo. Istini za volju, naša iskustva najčešde se sastoje od kombinacije ovih elemenata. Sva ostala ljudska iskustva, koja se javljaju pod različitim imenima, kao što su verovanja, vrednosti, stavovi, sudovi, ubeđenja, odluke, opravdanja, izvinjenja, zaključci, napori, fantazije i drugi, samo su različiti oblici javljanja četiri navedena elementa i njihovih kombinacije. Dokaz za ovo moje tvrđenje je jednostavan i u njegovu istinitost uveriće se svaki praktičar koji ga makar jednom stavi na proveru: tokom DP4 procesa, kada se konfrontiramo sa ta 4 elementa, na mestu i najsloženijeg iskustva u svesti ostaje samo praznina! Prerada sam ih ja izložio na jednostavan i očigledan način, o njima pod drugim nazivima govore alhemija i srednjevekovna magija. Tu vezu pomenuo sam u svojoj knjizi "Nevidljivi uticaji" ukazujući na Paracelzusa, koji je o ovladavanju njima detaljno pisao u svojim radovima. U pomenutim alternativnim disciplinama govori se i o petom elementu akaši, koji je iznad osnovna četiri elementa i izvor svega što je ikada postojalo, što postoji i što de se ikada ispoljiti u postojanju. U indijskoj filozofiji akaša je sveobuhvatni medij ili podloga svih postojećih stvari. Ona je realna, ali toliko suptilna da se ne može opaziti sve dok se ne ispolji u manifestiranom univerzumu kroz bezbroj postojećih stvari i fenomena. Međutim, ona se može doživeti kroz spiritualnu praksu i upravo na takav način doživljavali su je mnogi mistici, prvenstveno istočnjački. Akaša se u modernoj fizici naziva kvantni vakuum. Ona je metauniverzum iza ispoljenih univerzuma koji stvara te univerzume u beskonačnom nizu. Ona je polje iz kojeg u manifestaciju ulaze subatomske čestice, atomi i molekuli, planete i galaksije, fizička tela i sve što je moguće čulima spoznati. Ona je medij ispunjen pranom ili beskonačnom kosmičkom energijom koja je u večitoj fluktuaciji. Vakuum savremene fizike čine akaša i prana nerazdvojno povezane u jedno. Ja se nisam na akaši zadržavao u ovoj knjizi da bih izloženi sistem što više pojednostavio. Sada du ukazati na identičnost naša 4 elementa sa elementima alhemije i magije. Vazduh je misao. On sve prožima, ali je nevidljiv, oseća se i vidi samo njegovo dejstvo. Vatra je emocija ili osećanje. Njena glavna karakteristika je ekspanzija i nestalnost, promenljivost oblika. Često se za osećanja kaže da su topla, usijana, promenljiva i varljiva. Voda je psihička slika. Voda je jedini element u kome se, pre otkrića ogledala, prirodno pojavljuju odrazi objekata i ljudi, počevši od nesrećnog Narcisa koji se zaljubio u sopstveni lik u izvorskoj vodi. Zemlja je telesni osećaj ili telesna senzacija. Ona je "opipljiva" i najgušća. Vrelina u licu, "knedla u grlu", pritisak u pleksusu solarisu i slični telesni osećaji se najlakše opažaju, jer se nameću svojom snagom. Alhemičari su postizali kontrolu nad ovim elementima dugogotrajnim zamornim eksperimentima. U srednjevekovnoj magiji to je činjeno kroz komplikovane rituale. U Spiritualnoj Tehnologiji, koju sam razvio poslednjih dvadesetak godina, ove elemente kontrolišemo putem konfrontacije sa njima. Konfrontiranje ili suočavanje sa njima suštinski i jednostavno znači sagledati ih kakvi jesu, što dovodi do njihove integracije u čoveku koji se sa njima konfrontira. Treba da shvatite ovu iskustveno dokazanu činjenicu: Sve sa čim ste u stanju da se konfrontirate i sagledate ga kako jeste, vi stavljate pod kontrolu. Buda je posle mnogo godina meditacije bio u stanju da se konfrontira sa čitavim univerzumom i zato je obznanio da je svet iluzija. Svakako da naša konfrontacija sa elementima nekog iskustva nije duboka i sveobuhvatna kao Budina. Prosečan čovek ne može da se konfrontira sa velikim blokovima realnosti, pogotovu sa takvima koji su opterećeni neprijatnim energetskim nabojem i stoga u mojim sistemima pribegavamo postepenoj konfrontaciji sa pojedinačnim elementima, uz korišćenje alternativne tehnike. Najbolji primer za takva događanja je proces DP4. Kao što sam rekao, zbog njegovog značaja i univerzalne primenjivosti ponovo sam ga opisao u ovoj knjizi.

KOMPONENTE TRANSCENDENTA Transcendent sistem ima 3 dela: 1. Uklanjanje problema i barijera 2. Kreiranje poželjne realnosti i ostvarenje ciljeva 3. Korišćenje religioznih, mističnih i spiritualnih simbola kao sredstava za promenu ljudskog iskustva

Tehnike koje sam obradio u ovoj knjizi 1. Epifizno disanje 2. Metod kažiprsta za uklanjanje trauma 3. Metod kažiprsta za uklanjanje aktuelnih problema 4. Metod kažiprsta za uklanjanje trajnih i teških problema 5. Metod istok-zapad 6. Metod uklanjanja problema brojanjem 7. Problem i „srećan trenutak" 8. Metod kažiprsta primenjen na „slamanje vremena" 9. Jednost sa Stvaralačkom Silom Kosmosa Dva pristupa ostvarenju ciljeva: 1. Trajna i ponovljena koncentracija i integracija cilja i pozitivnih emocija. 2. Primena simbola kao elemenata transformacije (ET) na uklanjanje neprijatnih iskustava. 3. Primena ET na ostvarenje ciljeva 4. Stvaranje željene ličnosti: DP-4 u trouglu, krstu ili petokrakoj zvezdi 5. Spiritualno-alhemijska transfornacija života

EPIFIZNO DISANJE Francuski filozof Rene Dekart (Rene Descartes) tvrdio je da je epifiza tačka kontakta ili veza između tela i duše, odnosno fizičkog i duhovnog sveta. Takvu tvrdnju izneo je verovatno na osnovu svoje intuicije, jer u njegovo vreme nije bilo naučnog istraživanja mozga i žlezda. Ovaj njegov intuitivni uvid potvrdili su kasnije mnogobrojni jogi, mistici i ljudi koji su u stanju da vide auru i čakre. Epifiza je veličine zrna graška ili manjeg lešnika i nalazi se tačno u sredini mozga. Ako bismo zamislili liniju koja po sredini čela deli glavu i drugu liniju koja ide popreko po sredini glave, na mestu njihovog preseka našli bismo epifizu. Ona je važna veza za prelaz naših vizuelnih i intelektualnih tvorevina na fizičku ravan egzistencije, drugim rečima za prelaz duhovnog na materijalno. Zato je potrebno, posle svake naše značajne vizualizacije aktivirati epifizu, da bi se taj prelaz pojačao. Aktivacija se vrši preko epifiznog disanja. Epifizno disanje je korišćenje epifize kao veze između ideja i njihovog ostvarenja na fizičkoj ravni egzistencije. Dobro je poznato da se u jogi i mnogim mističnim i alternativnim disciplinama pojedini delovi tela i funkcije stimulišu koncentracijom na njih. U jogi veliki reputaciju ima vežba disanja kroz kosti, u kojoj se vizualizira mlaz vazduha koji udišemo i izdišemo kako prolazi kroz različite kosti našeg tela, a takođe koncentracija na čakre koja ih aktivira i stimuliše njihove aktivnosti. Prilikom koncentracije na neki deo tela povećava se priliv krvi u taj deo tela. To je krajem 19. stoleća utvrdio nemački psiholog Veber merenjima preciznom vagom koja po njemu nosi ime. Kada se ruka drži na Veberovoj vagi i čovek se koncentriše na ruku, krvni sudovi ruke se šire i ona postaje teža. To se dešava sa svim delovima tela, a takođe sa epifizom. U periodu adolescencije u epifizi počinje da se stvara kalcifikovano tkivo. To tkivo naziva se moždanim peskom. U njemu nastaje piezoelektricitet koji odašilje elektromagnetske talase. Kada god je čovek izložen spoljašnjem elektromagnetskom dejstvu čitava epifiza počinje da vibrira, šaljući elektromagnetske signale u sve delove tela. Budući da je čovek neprestano izložen elektromagnetskom polju Zemlje, epifiza sve vreme vibrira, ali se te vibracije pojačavaju ako se ona izloži dodatnom elektromagnetskom zračenju, a takođe ako čovek usnopi svoju pažnju na nju istovremeno sa posebnim načinom disanja. Važno je istaći sledeće. Kada je epifiza elektromagnetski stimulisana ona proizvodi alkaloid koji je sličan biljnim psihodelicima. Iz tog razloga svaka značajna promena u Zemljinom elektromagnetskom polju izaziva navalu psihodelika u čovečje telo, omogučavajući čoveku da bude psihički aktivniji. Budući da Zemljin magnetizam deluje na sve komponente naše fiziologije, logično je da se delije našeg tela, naročito mozga, usaglašavaju sa njim. Svi oblici života unutar Zemljinog magnetnog polja pokušavaju da usaglase svoje osnovne frekvencije sa njenim frekvencijama. Da bi to postigle naše ćelije neprekidno menjaju energetske frekvencije i tako ostvaruju skladnu rezonancu sa signalima koji potiču od Zemlje. Pored toga što smo fizička bića, mi smo prvenstveno energetska bića. Danas se na osnovu preciznih merenja zna da se elektromagnetno polje našeg srca prostire 3 do 4 metra oko njega. Epifiza je okružena grozdovima magnetskih polja koja su usklađena sa magnetskih poljem Zemlje. Takvi grozdovi magnetskih polja omogućavaju navigaciju golubovima, leptirima, pčelama i kitovima da se orijentišu u prostoru koristeći zemljino magnetno polje. Na drugoj strani Britanski Časopis za Medicinu ("British Medical Journal) iz 1985. godine navodi da ljudi koji pate od preterane kalcifikacije epifize imaju teškoća u orijentaciji. Pored opšteg dejstva zemljinog magnetnog polja na telo čoveka, posebno na epifizu, zanimljivi su pokušaji dodatnog magnetnog dejstva na nju. Volter Rols (Walter Rawls) koji je vršio istraživanja o delovanju jednopolnih magnetskih polja na živu materiju, došao je do zanimljivih rezultata kada je izučavao dejstvo severnog magnetnog pola na epifizu. Napravio je masku koja mu je pokrivala čitavu glavu izuzev predela epifize, na koju je usmerio severni pol cilindričnog magneta. Cilj mu je bio da je stimuliše magnetnim zračenjem da bi video da li postoje bilo kakvi realni fenomeni povezani sa pričama o takozvanom trećem oku. Rols je izlagao sebe ovakvom dejstvu 10- 30 minuta svakodnevno tokom 4 sedmice. Prve sedmice, dok je sedeo za svojim stolom pregledajući svoje dokumente, primetio je postrance da mu se nešto pomera u uglu oka. Kada je podigao pogled sa hartija, ugledao je figuru čoveka nalik na utvaru kako prolazi kroz jedan zid sobe i nestaje kroz drugi zid. Utvara je izgledala potpuno nesvesna Rolsovog prisustva. Druge sedmice pojavila se ista figura, prošla je kroz sobu i u prolazu bacila pogled ka Rolsu. Ovom prilikom na toj figuri bilo je više detalja, nije delovala sasvim kao duh, već znatno realnije. Treće nedelje, proučavajući i dalje svoje materijale, Volter je u sobi primetio promene. Kada je u jednom trenutku podigao pogled, zid je nestao kao da je rastvoren i on je kroz njega ugledao brežuljak na kojem su ispod drveta sedeli žena i muškarac. Čovek je bio ista osoba koju je prethodno viđao kako kao utvara prolazi kroz njegovu sobu. Oni su sedeli sasvim mirno, izgledalo je da posmatraju predeo oko sebe. U jednom trenutku čovek je podigao pogled, usmerio ga ka Rolsu i pritom izgledao vrlo iznenađen, kao da ga je doista video. Postepeno je slika izbledela, a zid sobe se materijalizovao na svom mestu. Od tog trenutka Rols više nije koristio magnetni stimulator epifize. Neke New Age grupe pokušavaju da kopiraju ovaj postupak. Njihovi pripadnici koriste male magnete cilindričnog oblika i pričvršćuju ih za odgovarajuću tačku na čelu platnenim trakama koje koriste teniseri. Magnet treba da se drži tako oko 10-30 minuta dnevno, a osoba je u stanju da za to vreme obavlja svakodnevne aktivnosti. Izgleda da su neki pripadnici ovih grupa bili podstaknuti filmom koji se pojavio 1986. godine sa naslovom "Iz drugog sveta" ("From Beyond"). On je bio zasnovan na priči poznatog pisca horor literature iz prve polovine 20. veka H.P Lavkrafta (Howard Phillips Lovecraft 1890 - 1937). Premda za života nije imao mnogo čitalaca, danas je opšte prihvaćeno da je on najuticajniji horor pisac dvadesetog veka. Stiven King (Stephen King), danas poznati pisac takve literature, nazvao ga je "najvećim praktičarem klasične horor priče dvadesetog veka". U tom filmu dva naučnika pokušavaju da stvore rezonator za stimulaciju epifize. Ukratko prepričano, doktor Pretorijus i njegov kolega doktor Tilinghast obavljaju senzacionalni eksperiment. Magnetski stimulišući epifizu oni pokušavaju da ostvare prolaz u paralelne svetove. Kada eksperiment uspe, na njih odmah napadaju neprijateljski entiteti, koji oko ljudi lebde sve vreme, ali dok se ne otvore prolazi u druge dimenzije ljudi su zaštićeni. Kada jedan od entiteta ubije Pretorijusa, Dr. Tilinghast biva osumnjičen za to ubistvo i, zbog njegovih priča o tome šta im se dogodilo, biva zatvoren u duševnu bolnicu. Samo jedan psiholog, Dr. Mekmihels (Dr. McMichaels) veruje u istinitost onoga što on govori i želi da sam nastavi taj eksperiment. Neki saradnici Voltera Rolsa, koji pokušavaju da ponove njegov eksperiment, izneli su verovanje da mi imamo više energetskih tela, kao što to tvrde teozofi, a mnogo vekova pre njih indijski jogi i stari Egipćani. Svako od tih tela živi u drugoj paralelnoj realnosti, a sa našom svešću komunicira u ovoj realnosti, u kojoj postoji naše fizičko telo.

Druga grupa saradnika ukazala je na mogućnost da naša svest stvara posebno energetsko telo u bilo kojoj realnosti koju poseti. Produženi boravak u takvoj realnosti povećava gustinu energetskog tela. Na taj način to telo, koje prethodno nije bilo vidljivo stanovnicima paralelne realnosti, sada postaje vidljivo i oni ga opažaju. To bi moglo da bude objašnjenje zašto je čovek, koji Rolsa nije primećivao na početku, konačno delovao kao da ga je ugledao i bio iznenađen njegovom pojavom. Zaista je čudno kako je, samo na osnovu svoje spisateljske mašte, Lavkraft došao do takvih ideja. O tome ne postoje podaci, tako da se moramo zadovoljiti raširenom pretpostavkom da pisci naučne fantastike često idu ispred nauke. Interesantne podatke o epifizi nalazimo u knjizi H.H.Mahatapasvija (H.H. Mahatapasvi) "Tehnika otvaranja trećeg oka" , odnosno u originalu "Technique of Opening the Third Eye". Navodim ovde duži citat iz njegove knjige: 1. Epifiza je žlezda koju čine dva tipa ćelija - pineocite i astrocite. Ove druge se nalaze u čitavom nervnom sistemu, ali je neobično da ih nema ni u jednoj drugoj žlezdi izuzev epifize. 2. Svaki organ ljudskog tela zavisi još od nečega: nijedan ne deluje sam za sebe. Čak i na srce koje ima sopstveni nervni sistem deluju magnetni tokovi, ali epifiza ne biva aktivirana nervnim ćelijama oko nje. Ona je aktivirana porukama koje dolaze od očiju i to od očnih zenica. To je druga neobičnost povezana sa epifizom. 3. Treča neobičnost, koja je najinteresantnija, jeste da se ona ponaša kao prijemnik kosmičkih zračenja. Kosmičke radijacije ispoljavaju značajan uticaj na naš svakodnevni život. Moguće je da iz tog razloga neki mistici veruju daje epifiza sedište kosmičke misli u nama. U najranijem periodu razvoja Ijudske rase jedini čovečji čulni organ bilo je jedno eterično oko, koje je čovek koristio za viđenje svih objekata koji nisu bili stvoreni od čvrste materije. Kako je planeta Zemlja postepeno postajala čvrsta, čovek je razvio svoja dva fizička oka kojima je mogao da vidi objekte čvrste materije, a njegovo eterično ili treće oko se povuklo, njegov eterični vid se rasprostro kroz čitav nervni sistem, a sedište mu je bilo u trećoj ventrikuli mozga. Prvi Ijudi su koristili samo ovo treće oko i bili su poznati kao kiklopi. Kako se fizički vid razvijao, eterično oko se povlačilo, ali iako je sada u uspavanom stanju u obliku epifize, ono samo čeka odgovarajći trening da bi bilo probuđeno. Taj trening bio je deo joga procesa, koji je bio veoma razrađen i u potpunosti shvaćen u drevnoj mudrosti. Kada se treće oko otvori, individua počinje da vidi sve aktivnosti na eteričnom planu i bolje sagledava uzroke događanja u ovom svetu. U stanju je da vidi misaone forme, entitete i složene oblike života koji sačinjavaju svet ogromnih energija koje ograničen kapacitet fizičkog vida nije u stanju da registruje. Stari Ijudi znali su sve o trećem oku i to su nagoveštavali na statuama bogova okruglinom na njihovom čelu. Stari Egipćani su u hramovima Maata obučavali učenike kako da koriste taj centar. Bog Maat imao je glavu lešinara, jer lešinar ima tako oštar vid da je skoro vidovit. Ljudi koji su bili ovako trenirani postajali su jasnovici. Oni su bili u stanju da svojim trećim okom vide kroz čitavo telo, kao što to čine lekari sa X-zracima u postavljanju dijagnoze. Svuda širom Istoka i u Indiji nalazimo statue istorijskih ličnosti sa izraslinom ili sličnim oznakama na čelu koji ukazuju na ovaj tip dostignuča." Skorašnja istraživanja ukazuju da je epifiza tesno povezana sa fenomenima koji potiču od zemljinog magnetskog polja. O tome ću govoriti detaljno kasnije u knjizi. Budući da je prema mnogim pokazateljima epifiza zaista veza između psihe i tela, na kraju svakog značajnog procesa kreiranja nove realnosti, ciljeva, identiteta itd., korisno je uraditi epifizno disanje. Evo kako se radi.

Postupak epifiznog disanja Zamislite svuda oko sebe prostrano polje svetlosti kome ne vidite kraja. Kada udahnete vizualizirajte da dolazi do naglog kolapsa čitavog svetlosnog polja, koje se u kratkom trenutku munjevito sažima u centru vaše glave, odnosno u epifizu kao u tačku. Kada izdišete, vizualizirajte kako se svetlost širi iz epifize kao iz centra na sve strane velikom brzinom u beskonačno svetlosno polje. Dišite tako naizmenično sažimajući svetlosno polje u epifizu i šireći ga iz nje oko 2-3 minuta. To je sve.

Zaključak 1. Uvek treba raditi epifizno disanje posle donošenja značajne odluke, postavljanja i vizualizacije željenog cilja ili stvaranja novih identiteta i crta ličnosti 2. Epifizno disanje takođe treba raditi posle većine drugih stvaralačkih procesa. Obratite pažnju na sledeće. Posle uklanjanja problema, kada na mestu problema ostane vakuum, ne radite epifizno disanje, već treba da stavite svetlost u Klijenta. To je razlika između uklanjanja nekog stanja, posle kojeg ostane vakuum koji treba ispuniti svetlošću i stvaranja poželjnog stanja ili okolnosti koji treba da pređu sa mentalno-emocionalnog nivoa na fizički, kada radimo epifizno disanje.

DP-4 METOD O ovom metodu pisao sam u svojim prethodnim knjigama "Povratak Jednosti" i "Nevidljivi uticaji". Ovde ponavljam detaljno njegov opis, jer je DP-4 izuzetno vredan i višestruko primenjiv proces, kojem teško da ima ravnog u ovom trenutku. U psihoterapiji on predstavlja istinsku revoluciju za uklanjanje nepoželjnih stanja (problema), kao i u psihološkom i Spiritualnom razvoju, jer omogućava da za izuzetno kratko vreme stvorimo u sebi karakteristike ličnosti i osobine koje nismo imali. DP-4 je našao svoju primenu i u tehnikama izloženim u ovoj knjizi. DP-4 je varijanta Dubinskog PEAT-a. To je njegov četvrti nivo. Naziv potiče od toga što je drugi metod Dubinskog PEAT-a, DP2, bio metod naizmeničnog usredsređivanja na misli i slike sa jedne strane i na osećanja i telesne senzacije sa druge, a treći nivo, DP3, radio se bez dodirivanja tačaka. Ovaj metod zasnovan je na dva elementa. To su: 1. Alternativna Tehnika i 2. Rad sa jednim jedinim trenutkom zaustavljenim u vremenu i izdvojenim iz čitavog iskustva. Taj trenutak je izvadak iz filma čitavog iskustva, obično najdramatičniji ili trenutak iskustva na kojem ima najviše emocionalnog naboja. To je snimak "zamrznut" ili zaustavljen u vremenu. Na engleskom jeziku taj nepokretni trenutak vremena naziva se snapshot.

Predstavnici mnogih metoda terapije i primenjene psihologije zabludno veruju da je uspeh u uklanjanju nekog nepoželjnog stanja utoliko veći ukoliko zahvatimo širi raspon tog stanja ili veći broj njegovih elemenata. Moja praksa pokazuje suprotno. Ukoliko iz čitavog iskustva izdvojite samo jedan trenutak, najkarakterističniji ili trenutak koji je ispunjen nabojem u najvećoj meri, postići ćete mnogo veći uspeh. Otud potiče moje opažanje, koje su ostali praktičari prihvatili i pretvorili u izreku: "Svaka budala zna da se kapi vode nalaze u okeanu. Ali samo mudri Ijudi znaju da se čitav okean nalazi u kapi vode." To je, ustvari, holografski princip u praksi. On je našao efikasnu primenu u većini mojih sistema. Premda sam do njega došao samostalno, kasnije proučavanje spiritualne literature pokazalo je da je Lao Ceu (Lao Tzu) bio poznat. Izrazio ga je rečima: "Najveće je u najmanjem." Pored Alternativne Tehnike i rada sa izdvojenim trenutkom iskustva zaustavljenog u vremenu, u metodu DP-4 primenjujemo dodirivanje takozvanih »uvidnih tačaka«, a to su tačke koje se nalaze između nosa i obrva. To i jeste jedina razlika između ovog procesa i prethodnog procesa, koji je imao naziv DP3. Dodirivanjem uvidnih tačaka prethodni proces se ubrzava, jer se naizmenično stimulišu leva i desna hemisfera mozga. Suštinska vrednost i novost ovog postupka je u tome što je moguće namerno i svesno postići neutralizaciju određenog para polariteta i to daleko brže nego prethodnim metodama. Klasičnim Dubinskim PEAT-om nije bilo moguće namerno neutralisati željene polaritete, već je to zavisilo od slučaja. Sada je moguće i osnovni cilj DP-4 je upravo neutralizacija odabranih polariteta. Međutim, sa procesom DP-4 ne može se ostvariti neutralizacija Praiskonskih Polariteta ili Ličnih Kodova, jer ne možemo znati da li su neutralisani polariteti, koje smo unapred odabrali, Lični Kodovi ili ne. Za takvu neutralizaciju neophodan je klasičan Dubinski PEAT. Ovo što sledi jesu bitne instrukcije u primeni DP-4 metoda. Nepridržavanje tih instrukcija može da dovede do ponovnog javljanja problema, odnosno do kratkotrajnosti ostvarene neutralizacije ili do potpunog neuspeha procesa.

Nužni uslovi za uspešan DP-4 proces

1. Uvek se radi preko osećanja i traži se da Klijent oseti stanje ili situaciju. 2. Klijent koristi samo obe prve tačke ili »uvidne tačke«, levu i desnu.

3. Prsti desne ruke stavljaju se na prvu DESNU tačku. Ona je povezana sa levom moždanom hemisferom, koja je racionalna i logička. To je tačka »ovde i sada«. Treba tražiti od Klijenta da oseti sebe »ovde i sada« i da saopšti 4 elementa. Naravno, tako isto se postupa i kada se radi solo proces ili samoprocesovanje. 4. Zatim Klijent stavlja prste leve ruke na prvu LEVU tačku. Problematičnu ili željenu situaciju on treba da svede na jedan trenutak, nepomičan u vremenu. To je snimak ili snap-shot. Treba sebe da oseti u tom trenutku i da procesoru saopšti 4 elementa koji u njemu postoje. 5. Klijent treba da se kreće naizmenično između dve situacije i dve tačke na licu. Vrlo brzo te situacije biće prazne ili će isti element postojati u obe situacije (najčešće ista svetlost). 6. Ukoliko se radi o stvaranju željenog stanja, osećanja ili identiteta, tada Klijent stavlja prste desne ruke na desnu tačku i oseća sebe »ovde i sada«, a prsti leve ruke idu na levu tačku i Klijent oseća sebe u snap-shotu željene situacije. Opšti princip je ovaj: Gde ima više energije, bilo negativne bilo pozitivne, tu koristimo levu tačku i prste leve ruke. Desnu tačku koristimo tamo gde ima manje energije, odnosno to je stanje »ovde i sada« . Procesor mora da spreči bilo kakvo javljanje novih elemenata. Njihovi elementi smeju samo da nestaju, ne mogu se javljati novi, jer to je promena situacije od koje je Klijent krenuo. Svaka promena dovodi do istrajavanja polariteta. U svakoj komandi je, na početku procesa, potrebno tražiti od Klijenta da navede 4 elementa svog iskustva: sliku, misao, emociju i telesnu senzaciju. Klijent naizmenično stavlja prste leve i desne ruke na prvu levu i prvu desnu tačku. Napomena: DP-4 proces može da se koristi i za diskreiranje nepoželjnih stanja i za kreiranje željenih stanja, osobina i identiteta !!

Detaljno o uslovima uspešnog DP-4 procesa i priprema Klijenta za rad: DP4 počinje određivanjem polariteta sa kojima de se raditi. To nije jednostavno, jer od preciznog određenja polariteta umnogome zavisi uspešnost seanse. Zatim Klijenta treba pitati koji cilj želi da ostvari kao rezultat seanse. Na taj način on stvara ciljnu strukturu i usmerava energiju ka ostvarenju tog cilja. Od Klijenta se traži da naizmenično dodiruje svoje dve »uvidne« tačke, levim prstima prvu levu tačku, a desnim prstima prvu desnu tačku. Klijent može na početku da bude »uključen« u svoje iskustvo. Međutim, tokom procesa normalno je da Klijent polako biva isključen, jer se slika događaja udaljava od njega, briše, njega nema u slici itd. Uvek se radi preko osećanja. Zato komanda počinje sa "Oseti..." Klijentu se ukazuje da treba sve elemente iskustva da prihvati bez ikakvog otpora, naročito elemente vezane za negativni polaritet, ili negativne elemente koji se javljaju tokom procesa! Svaki otpor, svako nepotpuno prihvatanje, dovodi do istrajavanja polariteta i nemogućnosti njihove neutralizacije. Ako čovek ne prihvati aktuelnu sadašnjost, on ne može stupiti u novu sadašnjost, već će beskonačno ponavljati staru sadašnjost koju je nekada prihvatio! Sa druge strane, kod Klijenta treba insistirati da izbegne da teži pozitivnom polaritetu, on ne sme da ga privlači sebi. Oba ta postupka su pogrešna. Klijent treba da se ponaša kao neutralni reporter i da naizmenično oseti sebe u oba polariteta i izveštava šta se u njemu javlja kao reakcija na njih.

Klijentu treba naglasiti da izbegne duge priče, asocijacije, poređenja sa ranijim iskustvima i slično. Treba mu istovremeno naglasiti da u ovom procesu tražimo da nam, koliko najbolje može, saopšti sva 4 elementa koji mogu da se jave u svesti i telu (sliku, misao, osedanje, telesnu senzaciju). Znači, treba da saopšti potpun doživljaj koji se javlja kao posledica osedanja polariteta, ali ga saopštava kratko. Tokom procesa, normalno je da se pojedini elementi gube, da iskustvo sa kojim Klijent radi bledi i iščezava, tako da on ne može da saopšti sva 4 elementa, niti treba da se trudi da to učini. Ako bi to učinio, on bi rekreirao ili ponovo stvarao elemente koji su već iščezli. Tada saopštava one elemente koji su preostali, sve dok na mestu polariteta ne ostane praznina. Instrukcija: »Stavi dva prsta na tačku, oseti taj polaritet zaustavljen u vremenu, tako da je nepromenljiv i reci mi elemente koji ti se javljaju u telu i svesti: slika, misao, emocija i telesna senzacija. « Potom sledi: »Promeni ruke i tačku, oseti drugi polaritet zaustavljen u vremenu i reci mi koji ti se elementi javljaju u telu i svesti: slika, misao, emocija i telesna senzacija.«

Kako se postiže neutralizacija Do Neutralizacije polariteta po pravilu dolazi vrlo brzo, za 5-15 minuta. Kada se Klijentu postavi pitanje šta se dogodilo, on daje jedan od 2 moguća odgovora: 1. Oni nestaju i ostaje samo praznina, ili nema ničega. 2. Oni nestaju i Klijent kaže da se na mestu oba polariteta nalazi isti neutralni sadržaj, obično ista svetlost ili ista boja. Ova druga mogućnost se retko događa.

Stabilizacija

Klijentu je dobro postaviti, a neiskusnom obavezno sledeće pitanje: Da li ćeš u budućnosti, kada ti to bude potrebno, biti u stanju da po svojoj volji ispoljiš jedan od ta dva polariteta? Klijent treba da kaže da će biti u stanju da svaki od njih ispolji po svojoj volji. Ukoliko se radi o uklanjanju nepoželjnih stanja kao što su fobije, osećanja manje vrednosti i sličnih, tada Klijenta pitamo sledeće: Šta se dogodilo sa tvojim problemom? Da li ga još uvek osećaš kao problem, ili je nestao? Proces je uspeo ako problema nema.

Kontrola budućnosti Pitanje za Klijenta: »Šta ti misliš ili osećaš, da li u budućnosti može da ti se (navesti Klijentov negativni polaritet) javi i nametne protiv tvoje volje?« Klijent treba da napravi snapshot, nepokretnu sliku koja predstavlja situaciju u budućnosti, onako kako je on zamišlja, u kojoj mu se negativni polaritet javlja protiv njegove volje. Ako je odgovor potvrdan, sledi komanda: »Oseti sebe ovde i sada". Kada to učini i kaže koja mu se četiri elementa javljaju u telu i svesti, sledi: »Oseti da ti se taj polaritet (ime negativnog polariteta) nameće u budućnosti protiv tvoje volje.« Klijent treba da zamisli nepokretnu sliku u budućnosti koja predstavlja nepoželjni polaritet kao realno postojeći. Sa te dve nepomične slike, "zaleđene" u vremenu, radi DP4.

Cirkularno procesovanje drugih tačaka gledišta Ako je problem koji smo uklanjali bio odnos sa nekim bićem ili grupom, ukoliko problem nije u potpunosti nestao potrebno je da se uradi cirkularni proces, odnosno process iz druge tačke gledišta ili više njih. Napominjem da se ovo izuzetno retko događa. Najčešće je problem rešen u prvom procesu. Klijent obično nije u stanju da cirkularni proces uradi neposredno posle uspešno završenog procesa na prvoj poziciji, ali je to moguće posle nekog vremena ukoliko problem istrajava.

Uklanjanje traume nastale zbog smrti bliske osobe

DP4 možemo veoma efikasno primeniti da olakšamo nekoj osobi traumu nastalu zbog smrti bliske osobe. Jedan polaritet biće slika preminule osobe u trenutku kada je Klijent video njeno telo. To može da bude i trenutak kada Klijent saznaje za smrt ili trenutak sa sahrane. Drugi polaritet je slika te bliske (umrle osobe) kada je bila živa i kipela od života. Ide se do kraja procesa, dok na obe strane nije praznina ili dok među njima nema razlike! Naravno, ne možemo očekivati da tuga zbog smrti bliske osobe sasvim nestane, niti da se Klijent oseća kao da se ništa neprijatno nije dogodilo. To ne bi bilo ni normalno, ni poželjno. Dovoljno je da mu se bolne emocije značajno ublaže.

DRUGI DEO - STVARANJE ŽELJENE REALNOSTI JEDNOST SA STVARALAČKOM SILOM KOSMOSA U stvaranju solidne osnove za kreiranje poželjne realnosti i ostvarenje svojih ciljeva, neophodno je da čovek stvori u sebi osećanje jednosti sa kosmosom, osećanje da on nije odvojen od njega i da energije kosmosa deluju kroz njega. Takođe je neophodno da ima osećanje da je uzemljen na našoj planeti. Iz tih potreba proishode dva procesa koji vam mogu mnogo pomoći. U oba ta procesa drugi terminal mora biti stabilna tačka oslonca, a to je za nas uvek Ja ovde i sada.

Uzemljenje Budući da se sastojimo iz kostiju, mesa, krvi i ostalih materijalnih komponenata, mi smo u neraskidivoj vezi sa planetom Zemljom, premda mnogi ljudi nemaju jasnu svest o toj vezi. Pored toga potrebna nam je svesna energetska veza za središtem ili težištem Zemlje. Takva veza nije opipljiva i objektivno merljiva. Postupak uzemljenja sličan je unošenju svetlosti u telo posle uklanjanja problema. Razlika je u tome što se svetlost ne ograničava na telo već se u vizueliziranoj slici proteže do središta Zemlje. Postupak je sledeći. Iznad svoje glave zamislite svetlosnu loptu nalik na malo sunce. Ono je blistavo bele boje, ali je meko i prijatno za oko. Kada udahnete, vizualizirajte svetlosni zrak koji velikom brzinom prolazi kroz vaše telo, ali nastavlja daleko dole sve do samog središta Zemlje. Vi nemate pokazatelje gde je to središte, već se oslanjate na osećaj da ste do njega dospeli svetlosnim stubom. Svetlosni zrak treba da ima oko 4-5 santimetara u prečniku. On prolazi kroz vas munjevitom brzinom i dospeva do središta Zemlje za vreme koje je potrebno da jednom duboko udahnete. Suštinski elemenat ovog postupka je da stvorite u sebi osećanje da se povezujete sa centrom Zemlje. Treba to težište ili centar planete da zamislite na način koji vama odgovara. To će biti drugi terminal. Prvi terminal biće naravno Ja ovde i Sada. Sada uradite jednostavno DP-4 proces sa ta dva terminala dok se središte Zemlje ne integriše u vas. Mi smo sve vreme potopljeni u Zemljino magnetno polje, čiji je generator samo središte Zemlje. Integrišući osećanje centra Zemlje sa osećanjem Ja ovde i Sada vi ćete biti energetski stabilizovani. Takođe, postaćete otporniji na manipulacije ljudi i grupa koje postoje u današnjem društvu. Posle nekog vremena imaćete utisak da ste budniji i da ste izašli iz stanja blage hipnoze.

Jednost sa kosmosom Drugi postupak zahteva da usmerite svoj pogled dalje od Zemlje na kojoj živimo, jer premda smo mi stanovnici ove planete i njeni delovi, mi smo takođe deo kosmosa i njegovi žitelji. Nažalost, ta veza je izgubljena u dalekoj prošlosti i mora da se obnovi da bi postala realna. U suštini treba da shvatite da možete doći u isti odnos sa središtem galaksije kao što ste stupili u takav odnos sa središtem Zemlje. Treba da zamislite da je taj centar galaksije sa kojim stupate u kontakt jedan od izvornih tačaka stvaralačke sile univerzuma. Postupak je isti kao povezivanje sa središtem Zemlje. On je jednostavan, ali zahteva prihvatanje misli i osećanja da jedan deo vašeg Istinskog Bića nije ograničen vremenom i prostorom u kojem se nalazi vaše fizičko telo. Ustvari potreban je osećaj da vaša svest može da se proširi trenutno do bilo koje tačke u prostoru i vremenu. Jedan terminal je opet Ja ovde i Sada. Drugi terminal je centar naše galaksije, Mlečnog puta, onako kako ga vi zamišljate i osećate. To treba da bude slika zaustavljena u vremenu, nepokretni snimak, snapshot. Nije lako naći takvu sliku zaustavljenu u vremenu koja predstavlja stvaralačku silu univerzuma ili naše galaksije, stoga pustite na volju svojoj mašti. To može da bude slika svetlog kruga u sredini spiralne magline, ili slika zvezde koja se nalazi u samom njenom centru, bilo šta što za vas ima taj značaj. Tada primenite DP-4 na ta dva terminala dok ne dođe do potpune integracije. Naravno, utisak će biti kratkotrajan, jer vam podaci iz vaše okoline sve vreme pristižu preko čula, ali će posledice biti dalekosežne. Ukoliko je potrebno, posle nekog vremena ponovite taj proces da biste ojačali utisak veze sa središtem galaksije. Posle obavljene vežbe uradite epifizno disanje.

NEGATIVNA ILI SAMOSABOTIRAJUĆA VEROVANJA Jedan od značajnih elemenata u ostvarivanju ciljeva, koji može da potkopa i onemogući većinu ciljeva, jeste postojanje negativnih verovanja. Ja sam ih obradio u mojoj knjizi "Integralni ekskalibur", ali je neophodno ponovo naglasiti njihov značaj. Činim to na ovom mestu, jer se taj činilac u mnogim sistemima ispušta iz vida, često i ne pominje. Uklanjanje samosabotirajućih verovanja je prvi korak u ostvarenju nekog cilja. To je logičan korak, tako da je čudno da je u mnogim metodama zanemaren. Čovek teško može da ostvari neki značajniji cilj ako veruje da neće uspeti, da ne zaslužuje da ga ostvari ili da je ostvarenje tog cilja nemoguće. Zato je neophodno, pre nego što se upustimo u proces ostvarenja nekog cilja, prvo ukloniti negativna verovanja koja u nama postoje, ako postoje. Negativna ili ograničavajuća verovanja su samosabotirajući elementi naše ličnosti koji je u velikoj meri uobličavaju. Ona utiču na našu sliku sveta i na našu sposobnost da je izmenimo. Takva verovanja nisu samo individualna. Svi politički, filozofski i religiozni sistemi jesu sistemi verovanja. Glavna odlika verovanja je da se ne mogu dokazati, ali često imaju veću snagu nego neki "očigledni dokazi". Kada neko verovanje postaje moguće dokazati, ono se pretvara u sistem znanja, kao što su fizika ili hemija. Međutim, sistemi znanja podložni su promenama. Dokazi koji se navode u okviru nekog sistema znanja u jednom periodu vremena mogu postati nedovoljni u sledećem, tako da se i naša znanja menjaju. Ali ona utiču na nas u znatno manjem stepenu od sistema verovanja, jer su verovanja jača od znanja. Zbog različitog shvatanja neke oblasti saznanja ljudi se raspravljaju i spore, ali se ne ubijaju. Tome nasuprot, usled različitih religioznih uverenja počinjeni su najveći zločini u istoriji čovečanstva. Zbog njih su mnogi ljudi spremni da umru ili da ubiju druga Ijudska bića. Sva verovanja nisu iste snage i stoga ne utiču u istom stepenu na naša osećanja i ponašanja. To čini da u ličnosti postoji hijerarhija verovanja. Takođe postoje različiti kriteriji po kojima ih možemo podeliti. Postoje jača i slabija verovanja, plića i dublja, svesna i nesvesna. Svesna verovanja su plića i slabija, tako da ih je lako izmeniti. Najranija verovanja i ubeđenja su nesvesna i najjača i ona u većem stepenu uobličavaju našu realnost. Često su nazivana "sržnim verovanjima" i duboko su urasla u naše biće. Mnoga od njih stvorili smo u ranom detinjstvo ili čak u prošlim životima i zato ih nismo svesni. Ona utiču na individuu tako da ona ograničava sebe na iskustva koja ih potvrđuju i stoga doprinose njihovoj snazi i dugovečnosti. U čoveku ona čine mrežu filtera koji procenjuju sva iskustva kojima je čovek izložen i njima suprotna ti filteri odbacuju kao nerazumna, štetna, besmislena ili smešna. Ovakva verovanja imaju izuzetnu snagu nad našim životima. Iz tog razloga, ukoliko su ona negativna ili ograničavajuća ona će sabotirati naše svesne napore sve dok ih ne izmenimo. Verovanja su nešto za šta smo ubeđeni da je istinito. Verovanja nisu činjenice, ona su po svojoj suštini naša ubeđenja. Za razliku od mišljenja koja lako menjamo ako nas dokazi na to navedu, verovanja su dublje u nas usađena i mnogo otpornija na promenu upravo zato što imaju u sebi ugrađene automatske barijere koje odbacuju podatke koji im protivureče. O delovanju snažnih verovanja na ljudska iskustva govori podatak koji u svom dnevniku iznosi Čarls Darvin. Ja sam taj podatak objavio pre mnogo godina u svojoj knjizi "Sunjata", ali je dobro pomenuti ga u kontekstu ovog poglavlja. Prikupljajući podatke za svoju teoriju

evolucije živih bića, Darvin je četiri godine putovao oko sveta na brodu "Bigl". Kada se brod približio Ognjenoj Zemlji, na krajnjem jugu Južne Amerike, oni su u jednom indijanskom selu, koje su videli na obali, hteli da obnove zalihe vode i hrane. Usidrili su se nekoliko stotina metara od obale i Darvin je sa nekoliko mornara, brodskim oficirom i prevodiocem krenuo ka obali. Dok su se približavali selu, stotinak Indijanaca okupilo se da ih sačeka. Mornari su uz pomoć prevodioca za hranu i vodu trampili sekire, noževe, ogledala i ostale stvari koje su istraživači primitivnih društava koristili za takvu razmenu, a Darvin je razgovarao sa meštanima o njihovim običajima i navikama. Iznenadile su ga izjave Indijanaca kojima su izražavali divljenje prema njihovoj hrabrosti, jer su se usudili da u tako malom čamcu pređu preko velike vode, kako su oni nazivali okean. Pritom su pokazivali na čamac kojim je Darvin sa pratiocima došao sa broda na obalu. Darvin je u prvom trenutku pomislio da prevodilac nije tačno preveo njihove reči, ali se ispostavilo da nije bilo greške u prevodu. Ti Indijanci su imali jezgrovno verovanje da je nemoguće napraviti čamac veći od njihovih, koji su bili nešto veći od čamca kojim je Darvin došao do njih. Takvo verovanje imalo je neverovatan ishod - oni nisu mogli da vide veliki brod "Bigl" ukotvljen samo nekoliko stotina metara od obale ! Samo jedan čovek iz sela bio je u stanju da ga vidi: seoski šaman koji je od detinjstva bio treniran da vidi nevidljive svetove ! Darvin se zadržao nekoliko dana na tom mestu i poređenjem katarki broda sa drvećem, trupla broda sa okolnim brežuljcima i tome slično na kraju njihovog boravka svi stanovnici sela bili su u stanju da vide brod. Ova anegdota nam sasvim određeno govori o uticaju dubokih verovanja na ljudske percepcije i ostala iskustva. Kao što sam rekao, verovanja možemo klasifikovati na različite načine, ali je najjednostavnija podela po njihovoj snazi na svakodnevna, uslovljena i sržna verovanja. Svakodnevna verovanja ne deluju značajnije na nas ako se pokažu netačnim. Na primer, verovanje da je jedna marka automobile bolja od druge. Ona su zasnovana na nekom iskustvu ili uopštavanju koje ne mora biti tačno. Uslovljena verovanja zasnovana su na nekom našem doživljaju koji nam se dogodio u prošlosti, na osnovu kojeg predviđamo isti ishod u budućnosti. Na primer, "Ja ne umem dobro da vozim automobil", ili "Ja nemam sreće na lotou", "Ja nisam privlačan/a osobama suprotnog pola". Ako su negativna, ova verovanja mogu da ograniče naš potencijal i naš uspeh u životu, emotivnim odnosima ili izboru profesije. Mnoga takva verovanja smo asimilirali od članova porodice, osoba od autoriteta ili društvenih uticaja. Obično ih prihvatamo bez procenjivanja i često nam pomažu da budemo prihvaćeni od okoline. Sržna verovanja čine da je naš stav prema životu i ljudima pozitivan (optimistički) ili negativan (pesimistički) i odlučuju o našem stavu prema suštinskim i eshatološkim pitanjima života: "Ko sam ja?", "Šta je život?", "Ljubav ne postoji.", "Šta je smisao mog postojanja?", "Život je stalna patnja." "Sve u životu zavisi od sudbine", "Niko nije besmrtan" i njima slična. Ona čine naš život u sadašnjosti takvim kakav jeste, a takođe uobličavaju naša očekivanja u budućnosti. Najčešće smo potpuno nesvesni snažnog uticaja koji takva verovanja imaju na naše ponašanje i naša osećanja. Primera radi, ako su roditelji zanemarivali dete ili ga često kažnjavali, ono može kao odrasla osoba da veruje da ne zaslužuje prijatan život, da ga niko ne voli i da se ljudima ne može verovati. Kada osoba ulazi u niz emotivnih veza sa partnerima koji je maltretiraju ili izrabljuju, kod nje obično postoji sržno verovanje da zaslužuje da bude kažnjena. Osoba koja učestalo gubi predmete od vrednosti često pati od verovanja da je kriva, i gubljenjem vrednih predmeta kažnjava sebe i tako ublažava osećanje krivice. Čovek u čijem životu je vidljivo lako odustajanje od ostvarenja ciljeva ima nesvesno verovanje da nije u stanju da uspe ili da ne zaslužuje uspeh. Ljudi koji veruju da je svet pun opasnosti izbegavaju nove situacije i nova poznanstva, imaju teškoća u traženju boljeg posla i sličnih promena.

Kako se otkrivaju nesvesna negativna verovanja Osnovni postupak za otkrivanje nesvesnih samosabotirajućih verovanja izložio sam u svom sistemu Ekskalibur pre više godina, ali ga ovde ponavljam sa izvesnim dopunama, jer je pokazao svoju veliku vrednost u praksi. Da bismo otkrili takva verovanja koristimo sledeća dva pitanja: 1. Kakva verovanja mora da ima čovek koji doživljava neprijatnu realnost u kojoj živi, ili koji doživljava neprijatno iskustvo u kojem se našao? 2. Šta je potrebno da bi čovek uspeo u nekoj oblasti ili aktivnosti u kojoj je neuspešan? Ako osoba koja dugo bezuspešno traži posao primeni na sebe prvo pitanje, može da dođe do sledećih nesvesnih verovanja: "Posao je danas nemoguće dobiti bez društvenih veza, a ja takve veze nemam"; "Ja nisam sposoban"; "Ja sam nevoljen - da me ljudi vole neko bi mi ponudio posao". Kada takva osoba primeni drugo pitanje na sebe, može da otkrije slična ili ista ograničenja, a takođe neka do tada prikrivena: "Da bi se dobio posao neophodno je uporno saletati ljude, a ja nisam uporan"; "Da bi se našao posao neophodno je lako i ubedljivo komunicirati sa ljudima, a ja sam stidljiv i povučen" i druga.

Uklanjanje negativnih verovanja Kada smo otkrili svoja negativna verovanja, ili takva za koja sumnjamo da postoje u nama, potrebno je primeniti jedan od sledeća dva postupka: Prva mogućnost: Uzmite sa dole izloženog spiska navedenih negativnih verovanja (možete uzeti i neko negativno verovanje koje na spisku nije navedeno) jedno po jedno i za svako verovanje na kojem ima naboja primenite DP-4 na sledeća dva polariteta: a)

Kada sam imao ili osetio takvo verovanje?

Napravite snapshot od takve situacije. To će biti prvi polaritet u procesu. b)

Drugi polaritet biće "Ja Ovde i Sada". Primenite na njih DP-4 metod.

Druga mogućnost: Uzmite negativno verovanje, napravite snapshot koji ga predstavlja, zatim nađite njemu suprotno pozitivno verovanje, napravite njegov snapshoti sa ta dva polariteta radite DP-4 metod.

Lista najčešćih negativnih verovanja za većinu ljudi Ja nisam dovoljno dobar Ja sam neuspešan Ja nisam vredan Ja sam inferioran Ja sam bezvredan Ja sam beznačajan Ja sam nevoljen Ja sam neprihvatljiv za druge Ja nisam dovoljno interesantan Ja ne poznajem stvari Ja uvek uradim pogrešno Ja ne mogu da razumem važne stvari Ja sam uvek na pogrešnom mestu Ja se plašim novog i nepoznatog Ja sam nesiguran Ja sam ranjiv Ja sam bespomoćan Ja ne pripadam nigde Ja sam usamljen Ja se nigde ne uklapam Ja kao da ne postojim Ja sam niko i ništa

Ja sam odbačen Ja sam neinteresantan Uvek je greška moja Ja sam kriv Ja nisam ceo Ja sam nesavršen Ja sam neprivlačan Ja sam neprijatan drugima Ja sam spor Ja ne znam ko sam ja Ja sam nekoristan Ja imam mentalne probleme Ja nisam sposoban da se jasno izrazim Ja sam neuravnotežen Ja sam žrtva Ja sam slab Ja sam neefikasan Ja nemam mogućnost izbora Ja nisam u stanju da branim svoje mišljenje Ja sam gubitnik Ja ne mogu da kažem "ne" Ja nisam u stanju da kažem šta hoću

Loša vest je da ovakvih samosabotirajućih negativnih verovanja ima mnogo, kao što vidite. Postoji i dobra vest. Kada se ponovo povežemo s zaboravljenim Sveizvorom koji je u nama, takva veza će osvetliti istinsku prirodu sržnih negativnih verovanja da su one nametnute porazima u životu, kao tama koja prekriva istinitu sliku života i čini je zastrašujućom. Kao što sunce rasteruje tamu, spoj sa Sveizvorom koji je u nama raspršiće nestvarna negativna verovanja i učiniće ih nemoćnim. Takva veza ostvaruje se naizgled spontano kod mistika i ljudi koji su čitav život posvetili spiritualnom tragalaštvu. Za ostale ljude koji proživljavaju svoj život u realnoj svakodnevici, na raspolaganju je druga mogućnosti - primena DP-4 na opisan način, kao i primena ostalih metoda i tehnika Spiritualne tehnologije. To nisu samo terapeutski postupci, već su i spiritualni i nesumnjivo dovode do spoja sa Sveizvorom. Veći broj Dubokih Peat procesa, u kojima se vraćamo do našeg Izvora, učiniće da osetimo vezu sa svojim Istinitim Bićem i tu vezu produbimo. Na taj način većinu negativnih sržnih verovanja učinićemo nemoćnim. Ona će otpasti kao što osušene kraste otpadaju sa zaraslih rana.

METODI ZA OSTVARENJE CILJEVA U New Age miljeu raširena je izreka da je sve iluzija. Ona je nesumnjivo preuzeta iz budističke filozofije. Kada prihvatimo taj stav, nameće se misao - kako možemo efikasno da menjamo tu iluziju da bi nama najviše odgovarala. Takva ideja podrazumeva više povezanih aktivnosti, tako da o ostvarenju ciljeva, stvaranju željene realnosti ili njenoj materijalizaciji, danas postoji veliki broj knjiga, kurseva na DVD-ma i u sličnim medijima. Većina takvih instrukcija zasnovana je na „pozitivnom mišljenju". Od praktičara koji sa puno nade kupi takav kurs ili knjigu traži se da uporno vizualizira željenu realnost i da održava u svesti samo pozitivne misli. Osnovna ideja takvih kurseva je ova - Kako je u vašem mišljenju, tako je u fizičkoj realnosti. Ako dovoljno uporno i dugo održavate u svesti pozitivne misli i slike one će vrlo brzo biti materijalizovane u vama i u svetu oko vas. Moglo bi se reći da osnovnu varijantu pozitivnog mišljenja predstavlja Hrišćanska Nauka (Christian Science) koju je u 19. veku stvorila Meri Bejker Edi (Mary Baker Eddy). U njenom učenju vodeća ideja nije ostvarenje materijalnih ciljeva, jer je po njenom uverenju materijalni svet iluzoran, već uklanjanje zla i bolesti iz čoveka. Primarna ideja Hrišćanske Nauke jeste da je ljudsko biće odraz savršenstva Božjeg i stoga je i samo savršeno. Bolest je rezultat straha, neznanja ili greha i kada se zabludna verovanja isprave kroz molitvu, bolest će nestati. Najlakši način da se ukloni pogrešno verovanje jeste zamijeniti ga istinskim razumevanjem Božjeg savršenstva. Za razliku od Hrišćanske Nauke, većina sistema Novog Doba ne teži uklanjanju bolesti, već prvenstveno ostvarenju materijalnih i socijalnih vrednosti. Najveću reputaciju i veliku popularnost stekao je nedavno kurs na DVD pod imenom Tajna („Secret"), koji je fascinirao stotine hiljada ljudi širom sveta. Autor ovog DVD obećao je bezmalo sve čoveku koji ga kupi: životni uspeh, novac, zdravlje, nov, skup automobil, luksuznu kuću, emocionalne odnose ispunjene ljubavlju i razumevanjem...itd. Nema kraja obećanjima koja raspaljuju maštu, posebno danas u vreme globalne ekonomske krize. To je upravo suprotno od onoga što većina ljudi ima u životu. Nije čudo što je taj kurs stekao planetarnu popularnost za kratko vreme. Neki moji poznanici, naročito manje iskusni, bili su opčinjeni sugestivnom snagom tog kursa. Prikazan je kao ponovo otkrivena prastara tajna, nešto što čovek ne može nadi u drugim kursevima, knjigama i učenjima. Ali to nije tačno. Ni najmanje! To je stara stvar u novom privlačnom pakovanju. Isto učenje pojavilo se početkom dvadesetog stoleća u različitim verzijama. Ako ovlaš pogledamo istoriju pozitivnog mišljenja, naćićemo sve elemente sadržane u "Tajni" u mnogim knjigama samo-pomoći i vikend seminarima duhovnog razvoja. Još davne 1902. godine Džejms Alen (James Allen) objavio je knjigu pod naslovom "Kako čovek misli" ("As Man Thinketh"), čija je osnovna ideja bila ova: "Naš život čini ono kako mi mislimo". Čovek može da se uveri da se promenom svog mišljenja o sebi, ljudima i okolnostima postići promenu u sebi i u svetu oko sebe. Posle nje pojavljivale su se nove knjige, novi sistemi i učenja, koji su prenosili istu ili sličnu mudrost življenja. Jedan od najbolje poznatih sistema bio je sistem autosugestije (savremeni termin je "samoafirmacija"), koji je stvorio francuski mislilac Emil Kue (Emil Coue). On je postizao velike uspehe, naročito na početku. Kue je takođe poučavao da je sve u čovečjim mislima. Stoga je tražio da praktičari ponavljaju 40 puta ujutro i uveče "Svakog dana, u svakom pogledu, ja se osećam sve bolje i bolje." Njegova knjiga o vladanju sobom pomoću svesne autosugestije imala je veliki broj izdanja širom sveta. Kao što se obično događa, uskoro su se javile reakcije na njegov metod. Neke od njih bile su zabavne. Jedna takva je sadržaj sledeće anegdote. Emil Kue imao je

neku vrstu klinike na kojoj je lečio ljude autosugestijom, odnosno pozitivnim mišljenjem. Jednog jutra, dok je izlagao svoju teoriju okupljenim asistentima, jedna bolničarka mu je usplahireno saopštila: "Doktore Kue, pacijent iz sobe 14 oseća se jako loše." Preteći joj prstom, Kue je pučno uzvratio: "Sestro, pacijent iz sobe 14 misli da se oseća loše." Sledećeg jutra, ista bolničarka prišla je Kueu i grupi asistenata i sa naglašenim cinizmom u glasu saopštila mu: "Doktore Kue, pacijent iz sobe 14 misli da je umro." Među mnogim knjigama o pozitivnom mišljenju koje su se pojavile tokom dvadesetog veka verovatno su najpoznatije knjige američkog autora Viljema Vokera Etkinsona (W.W. Atkinson), koji je osim svog imena takođe koristio znatno popularniji pseudonim jogi Ramačaraka (Yogi Ramacharaka). U pozitivno mišljenje on je uveo dva toka afirmacije i vizualizaciju kao veoma važne eiemente za ostvarenje željenih rezultata. Prvi tok sastojao se u davanju sebi klasične autosugestije ("Ja sam ...takav i takav...). Potom je praktičar trebalo da vizualizira ispred sebe u stolici samoga sebe i da svom zamišljenom liku daje sugestije ("Ti -sopstveno ime- si ...takav i takav...). Ta dva toka udvostručili su efekat autosugestije. Po Etkinsonu, najvažnije je bilo vizualiziranje željenog cilja. Njegov savet bio je jednostavan: "Vidi sebe onako kakav želiš da budeš; vidi druge onako kako želiš da oni budu; vidi okolnosti onako kako želiš da one budu." Njegove knjige bile su svojevremeno bestseleri i neki ljudi postizali su uz pomoć njegovih metoda vrlo dobre rezultate. Sledeća osoba koja je stekla slavu u ovoj oblasti bio je Napoleon Hil (Napoleon Hill), veoma aktivan sredinom prošlog veka. Njegova knjiga "Misli i postani bogat" ("Think and Grow Rich") prodata je u više od milion primeraka. Jedno vreme on je bio savetnik predsednika Frenklina Roosevelta (Franklin D. Roosevelt). Hil je u osnovi ponavljao ideje svojih prethodnika: "Čovek može da ostvari sve što zamisli i u šta veruje." Posle njega pojavili su se brojni autori sa sličnim idejama, koji su koristili termine kao što su "stvaralačka vizualizacija", "manifestovanje", "vizija" "opredmećenje", "materijalizacija", one koji su i danas uobičajeni u miljeu Novog Doba. Konačno, sada postoji kurs "Tajna" na DVD-u. U njemu nema ničeg suštinski novog. Ali način na koji je proizveden je potpuno nov, i to "ali" je "veliko ali". Na tom danas već slavnom DVD-u možete videti i slušati mnoge poznate autoritete, okultiste, metafizičare, autore New Age literature, psihičke medije, čak i sveštenike, koji su staro vino prikazali u novim, mnogo privlačnijim bocama. Na taj način, vi ne čitate tekstove napisane u nekoj od mnogobrojnih sličnih knjiga, već posmatrate veoma ubedljive autoritete i slušate njihove reči koje su doista veoma privlačne. Očito da je to pravi prilaz ljudima našeg vremena - on vibrira energijom i snažnim rečima, dajući ljudima novu nadu. Sa druge strane, istina je da se većina onoga što je tu rečeno može naći u brojnim knjigama samopomoći. Mnogi iskusni ljudi veoma su kritični prema sadržaju "Tajne". Pretpostavljam da su neki od njih jednostavno ljubomorni - nisu sami došli do tako isplative ideje ili nisu uspeli da je ostvare na tako efikasan način. Neki ističu ista zapažanja koja sam ja izneo u ovom članku da je to stara stvar u novom pakovanju. Po mom iskustvu, najznačajnija kritička opaska koja se može uputiti, a ona se odnosi na sve metode koje srećemo u New Age literaturi, jeste ova: "Tajna" insistira samo na jednoj strani ovog sveta, na pozitivnoj. A mi živimo u dualnom univerzumu. Svi veliki umovi čovečanstva ukazuju na jednostavnu istinu da se negativni polariteti ovog univerzuma ne mogu zanemariti.. Postoje napredovanje i povlačenje, sticanje i gubljenje, sloboda i ograničenja. Ako želimo da ostvarimo neko stanje ili okolnost moramo uzeti u obzir obe strane i neutralizovati ih. Od svih autoriteta koje možemo čuti u "Tajni" samo jedan, Džoe Vitale (Joe Vitale), rekao je nekoliko reči o tom najvažnijem činiocu. Mnogi ljudi uložili su velike napore radeći na onome što "Tajna" nalaže. Neki su imali dobre rezultate, međutim drugi su iste rezultate postigli radeći na prethodnim sistemima samo-pomoći. Ali neki nisu postigli nikakve rezultate i njih je većina. "Tajna" ne kaže praktičaru da prvo mora da ukloni negativne elemente svoje ličnosti da bi izgradio nešto vredno. Bez takvog postupka, ako sledimo instrukcije iz "Tajne", mi stavljamo zlatnu navlaku na pokvaren zub. Zbog toga će naši ciljevi ostati neostvareni. Ako posetite na internetu forum za praktičare "Tajne", naići čete na žalbe mnogih ljudi koji nisu uspeli. Stoga je "Tajna" dopola napravljen kolač kojem nedostaju neki suštinski elementi. Jedna od osnovnih zabluda većine sledbenika Novog Doba je ova: "Ako ne verujete u zlo, ono vas ne može povrediti, jer u vašem subjektivnom univerzumu ono neće postojati." Međutim, kao što pokazuje iskustvo, negativni elementi postoje u energetskom polju svih ljudi. Praksa entitetskog procesa, koji sam izložio u knjizi "Nevidljivi uticaji", pokazuje da u nama i oko nas postoje i negativni entiteti, odnosno koncentrati negativne psihičke energije. Mnogi od njih su izvan domašaja naše kontrole i umesto da ih ignorišemo bolje je naučiti efikasne metode kako da ih stavimo pod kontrolu ili uklonimo. Da li će oni uspeti da deluju na nas ili ne, zavisi s jedne strane od njihove snage, a sa druge od naše otpornosti. Stav da vas neverica u postojanje zla i njegovo ignorisanje štiti od njegovog delovanja je isto kao verovanje da nam opasne bakterije i virusi ne mogu ništa ako u njih ne verujemo i ako ih ignorišemo. Treba imati uravnotežen stav prema zlu. Tome nas poučava drevna priča iz joga tradicije "Pravednik". Pravednik je učio o svome Ja kod mudrog joga Učitelja. Posle nekoliko godina Učitelj ga pozove k sebi i reče mu: "Ovoje sve što treba da znaš. Izmedu tebe i Brame nema nikakve razlike. Sveje Brama. Ja sam Brama i ti si Brama. Brama je sunce, mesec i zvezde. Brama su muve i tigrovi, zmiie i prelepi cvet lososa. Nema ničeg osim Brame." Pravedniku se učiniše Učiteljeve reči istinitim i on zadovoljno krenu kući. Idući kroz jedno selo, on začu galamu i vide kako ljudi beže od podivljalog slona. Gonič slona, koji se jedva održavao na slonovim leđima, videvši čoveka na putu povika: "Skloni se s puta! Slon je pobesneo." Pravednik za trenutak oseti jak strah i htede da pobegne, ali se tada seti reči svog Učitelja i ove misli mu prođoše kroz glavu: Sve je Brama. Brama je sunce. Brama je mesec. Brama je moj Učitelj. Ja sam Brama i ovaj slon je Brama. Brama neće samome sebi naneti zlo. I on spokojno kleče na put i poče glasno da veliča Bramu. Slon naleti na njega i izgazi ga. Pravednik je nekim čudom preživeo, ali je ostao bogalj. Odneli su ga u njegovo selo i tu se mesecima opravljao. Svima je ogorčeno govorio kako ga je Učitelj obmanuo i kako je teško platio svoju zabludu. Ali, budući da je bio pravedan čovek, on jednog dana kreće na štakama na dalek put do svog bivšeg Učitelja. Kada je stigao pred njega, skresa mu u lice sve što je osećao. Učitelj mu ovako odgovori: "Istina je, sine moj, ono što sam ti rekao. Sve je Brama. Brama je sunce, Brama je mesec, Brama su zvezde. Ja sam Brama, ti si Brama i taj slon je Brama. Ali Brama je i onaj gonič slona. Pa, kada je viknuo da se skloniš s puta, zašto ga nisi poslušao ?"

Postupci za ostvarenje ciljeva Ja ću vam opisati postupke za ostvarenje ciljeva. U takvom izlaganju lično iskustvo ne može se izbeći. Razni ljudi ističu nejednaka sredstva kao najdelotvornija za ostvarenje ciljeva, odnosno stvaranje željene realnosti. Govoreći na osnovu svog iskustva, ukazaću vam na tri osnovna elementa efikasnog ostvarenja ciljeva:

1. 2. 3.

Istrajna koncentracija na željeni cilj, Povezivanje cilja sa angažovanim emocijama i Emocionalno distanciranje od cilja.

ISTRAJNA KONCENTRACIJA Ima više metoda koje koriste ovaj pristup. Naglašeno se zahteva da čovek uporno drži koncentraciju na svoj cilj ili ciljeve. Treba da ih ispiše i svakodnevno pregleda, pročitava ili ponavlja, da ih nosi sa sobom u podsetniku i u periodima kada nije angažovan (čekaonice, zubar, aerodrom), da se na njih ponovljeno koncentriše, vizualizira ih ili ponavlja reči koje ih opisuju. Navode se brojni primeri ljudi koji su ostvarili značajne ciljeve na taj način, kao i njihova iskustva sa tim postupkom. Oni obično njemu pripisuju svoje životne uspehe. U literaturi se navodi slučaj kurira u jednoj velikoj kompaniji koji je na svojoj jakni i puloverima imao prišiveno veliko slovo ,,P". On nije hteo da kaže šta ono predstavlja sve dok nije postao predsednik kompanije i tada je obznanio da je to bio stalan podsetnik na njegov cilj da postane predsednik. Poznat je slučaj glumca Džima Kerija koji je, još kao nepoznat, napisao na svoje ime ček na 10 miliona dolara. Taj ček nosio je u svom novčaniku da bi mu cilj stalno bio pred očima. Posle nekoliko godina, kada je postao poznat komičar, on je za glavnu ulogu u filmu dobio toliko novaca. Premda su neki ljudi postigli uspeh takvim pristupom, on se svodi na ono na šta nas upućuje DVD „Tajna": Istrajna koncentracija samo na pozitivni aspekt željene situacije. Moje iskustvo pokazuje da je za većinu ljudi superiorniji metod u kome se prvo fokusiramo na cilj, uklonimo sve negativne misli i osećanja koje imamo o ostvarenju cilja (na primer, "Neću uspeti", "To je preteško za mene", "Za to je potrebno imati veze koje ja nemam" itd), a potom se potpuno distanciramo od njega. Pokazalo se u praksi da su za pozitivno usmerenje na svoj cilj ili ciljeve sledeća dva postupka najuspešnija: Ispisivanje cilja 101 put i Čitanje liste ciljeva 3 puta na dan. Polazna postavka ova dva metoda je povezanost između ciljeva na koje je usmerena naša pažnja i kreativne aktivnosti našeg nesvesnog duha. On kreira ono na šta je usmeren. Ukoliko naša pažnja luta od jednog objekta ili situacije do druge, nesvesni duh biva ispunjen dopola uobličenim misaonim formama (fizika ih naziva atraktorima) i on stvara raspršenu, neuobličenu realnost koja odgovara tim brojnim protivurečnim sadržajima. U takvoj situaciji on pokušava da u isto vreme ostvari bezbroj različitih sadržaja od kojih su mnogi suprotstavljeni jedan drugom. Budući da se oni uzajamno potiru, a čovek se rasipa na mnogo strana, on ne može da ostvari rezultat koji bi želeo. Čitanjem jednog jasno određenog cilja, što je prvi metod, ili grupe odabranih i napisanih ciljeva, što je drugi metod, ostvarujemo kontrolu pažnje nesvesnog duha, tako da je on usmeren u pravcu tih ciljeva u visokom stepenu i stoga je u stanju da ostvari željene rezultate. Kod većine ljudi kontradiktorna osećanja i želje su ranije stvorene. Neki od tih negativnih sadržaja sadrže strah, strepnju, sedanja na prethodne neuspehe i neprijatna iskustva. Takve sadržaje nazivamo betama. Nesvesni duh i njih tumači kao snažne komande, jer je naša pažnja dosta vremena na njih usmerena. Nesvesni duh je usredsređen ne samo na ono što mi mislimo, već u još većem stepenu na ono u šta mi verujemo, odnosno na ono što mi osećamo. Prethodno sam naveo mnoga negativna verovanja, često veoma loša i obogaljujuda. Nesvesni duh ima veliku mod da u nama i u spoljašnjem svetu oko nas stvori situacije, okolnosti i događaje koji odgovaraju našim nesvesnim verovanjima, bilo da su pozitivna ili negativna ili navodi čoveka da u takve situacije nesvesno uđe. Naveo sam vam dva efikasna metoda koji vam omogućavaju da uklonite opšta i najčešće prisutna negativna verovanja. Treći metod koji možete primeniti kada postavite sebi konkretan cilj jeste postupak Ivana Kraj Reči. Kada se uradi kako valja, a za to je potrebno 5-15 minuta, sve bete, odnosno svi nesvesni i prikriveni sadržaji koji su povezani sa ostvarenjem toga cilja i koji ga onemogućavaju bivaju uklonjeni i ništa više ne sprečava čoveka da postane totalno usmeren prema cilju koji želi da ostvari. Obratite pažnju na činjenicu da uklanjanje negativnih sadržaja iz svesnog i nesvesnog duha nije dovoljno. Kada uklonite negativna verovanja, misli i osećanja, vi ste došli u neutralno stanje. Tada vam je polje akcije očišćeno, ali ono treba da se ispuni jakom koncentracijom na pozitivan, željeni cilj. Tome služe sledeća dva metoda na kojima du se sada detaljnije zadržati.

METOD ISPISIVANJA CILJEVA

Navešću vam glavne elemente ovog metoda. 1. U ovom metodu koncentrišemo se samo na jedan odabrani cilj. Taj cilj treba jasno definisati, tako da u vašoj svesti nema nikakve nejasnoće u vezi sa njim. Treba da postavite datum do kada ćete ga ostvariti, pri čemu dodajte reči ,,ili ranije". Navedite što više detalja u vezi sa ciljem, tako da on dobije na živosti i upečatljivosti. Ispisivanje cilja kao ostvarenog treba ponoviti 101 put. To učinite iz nekoliko puta, jer je praktično nemoguće ispisati cilj 101 put odjednom. Učinite to u toku nekoliko dana, ali nemojte taj akt previše razvlačiti. 2. Cilj treba ispisati u sadašnjem vremenu, kao da se sada događa, premda neki elementi mogu biti navedeni u prošlom vremenu. Cilj nikako ne sme biti izražen u budućem vremenu ! 3. Prilikom pisanja cilja neophodno je vizualizirati ga kao sada postojećeg, odnosno ostvarenog. To treba da bude slika zaustavljena u vremenu, potpuno nepokretna, kao zaustavljena slika na videorekorderu ili na televizoru koji se ukočio (snimak ili snepšot). U filmu čitavog događaja to treba da bude najvažniji ili karakterističan trenutak koji predstavlja cilj. 4. Na cilj primenite postupak vidi-čuj-oseti. To znači vidite ga kao ostvarenog, čujte zvuke koji pokazuju da je ostvaren, ako ima takvih zvukova u ostvarenju, na primer glasove ljudi koji komentarišu vaš uspeh, svoje reči kojima ispoljavate osećanja koja vam se u toj situaciji javljaju, i osećajte ga kao ostvarenog. 5. Nužno je unošenje emocija. Sama reč ,,e-mocija" znači kretanje ka nečem, približavanje nečem. 6. Potom treba na taj cilj primeniti postupak Ivana Kraj Reči, da bi se uklonile moguće barijere na putu do ostvarenja cilja, od kojih su mnoge u prvom trenutku nesvesne. Ovaj postupak detaljno je opisan u mojoj knjizi „Povratak Jednosti". 7. Svoj cilj prikažite jednostavno u plastelinu (vidi kasnije). 8. Možete svoj cilj učiniti dodatno privlačnijim puneći ga psihičkom energijom. Kada su svi i pozitivni i negativni sadržaji neutralisani metodom Ivana Kraj Reči, treba da ulijete u njega dodatnu energiju. Treba da vizualizirate taj cilj što jasnije i pritom

napregnite sve mišiće svog tela što jače možete. Zatim polako opuštajte mišiće i istovremeno vizualizirajte kako mišićna energija ide od vas kao svetlosni mlaz i uliva se u sliku vašeg cilja. Tako ćete od svog cilja načiniti snažan energetski atraktor. 9. Kada završite ispisivanje cilja u toku jednog dana, ma koliko puta napisali cilj, uvek kao poslednju aktivnost uradite epifizno disanje. 10. Najzad, treba da se od njega emocionalno distancirate. Ne zaboravite da na kraju ispisanog cilja dodate „osigurač": „Stvaralacka silo univerzuma, ostvari ove moje ciljeve, ili jos vrednije ciljeve za mene, do datuma koji sam ti dao ili ranije, na najvecu dobrobit moju i svih koji su uključeni". Da biste elemente ovog metoda valjano razumeli potrebna su dodatna objašnjenja. Premda ispisivanje cilja 101 put izgleda kao veoma lak zadatak, ono to svakako nije, u šta se praktičar uverava kada počne da ga ispisuje. Razlog je u tome što je neophodno vizualizirati ga dok se piše, unositi emocije u opis i sagledavati cilj kao ostvaren. Mnogi praktičari počnu taj postupak sa oduševljenjem, ali im tokom ispisivanja nestane motivacije, javljaju im se misli da taj postupak ne može da dovede do ostvarenja cilja, da je bezvredan i slične racionalizacije i opravdanja za odustajanje. Neiskusni praktičari ne shvataju da je razlog odustajanja od primene tog postupka postojanje unutrašnjih i nesvesnih barijera koje ih odvajaju od cilja. Uporno nastavljanje opisivanja i vizualizacije slama upravo te barijere i vodi ka ostvarenju. Tokom ispisivanja cilja javlja se veoma često sledeći fenomen. Premda je praktičar uveren da je cilj jasno definisao, tokom ponovljenog ispisivanja on shvata njegove nove elemente i odnose i njih treba da unese u opis cilja, tako da će on obično biti izmenjen u odnosu na prvobitni opis. Pisanje ciljeva je od velike važnosti. Na važnosti te aktivnosti kasnije ću se posebno zadržati. Naglašavam da je izuzetno značajno distanciranje od cilja kada je izvestan broj puta nekog dana cilj ispisan. Takođe, kada se cilj konačno ispiše svih 101 put treba se od njega distancirati, drugim rečima zaboraviti na njega. Prilikom vizualizacije cilja kao ostvarenog, treba ga „videti" u duhovnom oku sa što više živih detalja. Ako cilj sadrži odnos sa nekom osobom ili osobama, treba čuti njihove glasove, videti izraze lica, detalje odeće i slično. Ukoliko je cilj posedovanje nekog materijalnog objekta, treba što življe videti njegovu boju, uživeti se u miris koji ima, osetiti dodjr pod rukem i ostale detalje.

SVAKODNEVNO ČITANJE LISTE CILJEVA Ovo je drugi metod u kome značajnu ulogu igra pisanje i čitanje ciljeva, ali se u njemu koncentrišemo na nekoliko ciljeva u sledu, jedan za drugim. Evo kako se u praksi primenjuje ovaj metod. 1. Ispišite listu svojih ciljeva, ne manje od 7 i ne više od 12. 2. Poređajte ih po važnosti koju imaju za vas, od najvažnijeg koji ćete staviti na prvo mesto, pa nadalje. 3. Kada ste ispisali sve ciljeve, pre nego što počnete da ih redovno čitate, uradite na svaki pojedinačni cilj proces Ivana Kraj Reči. Nikako nemojte to propustiti, uspeh umnogome zavisi od toga da li su vam nesvesne negativne barijere uklonjene. Ne morate uraditi Ivana Kraj Reči za sve ciljeve odjednom. Učinite to iz 3 - 4 puta. 4. Sve ciljeve sa liste čitajte 3 puta dnevno, uz istovremeno uživljavanje i vizualizaciju. Primenite na njih postupak vidi-čuj- oseti. To znači vidite ih kao ostvarene, čujte zvuke koji pokazuju da su ostvareni ,ako ima takvih zvukova u ostvarenju, i osećajte ih kao ostvarene. 5. Emocionalno uživljavanje: Ovo je najvažniji elemenat za uspešno ostvarenje svog cilja. To je unošenje snažne pozitivne emocije u viziju sveg cilja. Taj element ima jednaku važnost u svakom postupku koji teži ostvarenju cilja. Na ovom elementu zadržaću se detaljno malo kasnije. 6. Uradite epifizno disanje svaki put pošto pročitate sve ciljeve sa liste. Ukoliko hoćete sigurnije i efikasnije ostvarenje nekog od ciljeva, prikažite ga u plastelinu, a takođe možete da uradite ulivanje nervne energije u njega na način koji sam prethodno opisao.

Važnost pisanja ciljeva Pisanje ciljeva je izuzetno važno. Evo zašto. Dok imate cilj samo u svesti on postoji u misaonom i emocionalnom svetu: astralnom i mentalnom. Vama je potrebno da počne da se ispoljava ili manifestuje u fizičkom univerzumu, a ispisivanje liste ciljeva, ili jednog cilja 101 put u prvom metodu, a potom njihovo stavljanje na hartiju, znači da im dajete mogućnost da se ispolje u fizičkom svetu. To je prvi korak u ispoljenju cilja u fizičkom univerzumu. Treba da imate malu svesku u koju ćete upisati datum i stavljati recke ili znak "+" kada god pročitate listu. U svoje ciljeve stavite količine i iznose koje želite, specifične termine i tačno određene datume. Uvek dodajte uz datume reči „...ili ranije", za iznose i količine izraz „...ili više" itd. Neki ljudi se brinu da će ovakve specifikacije da odlože ostvarenje ciljeva. U ovakvom kreiranju specifični iznosi i vreme su važni, jer vi ne želite da vam se cilj ostvari "jednog dana", za 10 ili 20 godina, već vrlo brzo, do određenog datuma ili ranije. Ako vam je neki od ciljeva uklanjanje negativnog stanja, kao što su strahovi, brige i slično, vi ih preokrenite u pozitivna stanja. Na primer, ako brinete o nečemu, upitajte se, šta treba da se desi da ja o tome ne bih više brinuo? Ili, šta bih ja u toj oblasti želeo da se desi? Kada dobijete neku ideju u vezi sa ciljem sa liste, odmah je pretvorite u akciju. Ponekad put do cilja koji hoćete da ostvarite ima nekoliko posrednih koraka. Budite spremni da prođete kroz nekoliko vrata koja se pred vama sukcesivno otvaraju. Vaše poverenje u ovaj metod povećavaće se kako budete jedan cilj za drugim ostvarivali.

EMOCIONALNO ANGAŽOVANJE

Ponoviću , emocionalno angažovanje je unošenje snažnog osećanja u cilj. U sliku cilja, stvorenu vizualizacijom, unesite bilo koju emociju koja je pozitivna i snažna. Oni kojima je poznat ovaj princip ostvarenja ciljeva u stanju su da ih ostvare u kratkom vremenskom periodu. Obavezno se držite ovog elementa, jer će vam on omogućiti da se okolnosti ostvare na iznenađujući način. Kako se to radi? Ovo što ćete sada pročitati predstavlja istinsku tajnu uspeha u ostvarenju ciljeva kroz vizualizaciju i slične metode. Vizualizirajte svoj cilj kao ostvaren, sada postojeći i istovremeno mislite o iskustvu koje vam izaziva jaka pozitivna osećanja. Emocija je vatra u parnom kotlu vašeg duha. Vizualizirajte svoj cilj i u isto vreme intenzivno osećajte neku pozitivnu emociju. Tada želja ima snažnu tendenciju da se ostvari. Može da se iskoristi bilo koja pozitivna, jaka emocija. Naravno, ne treba koristiti negativne emocije kao što su dosada ili depresija.

Kako da stvorite pozitivne emocije ni iz čega? Jednostavno, setite se bilo kojeg iskustva iz prošlosti koje je bilo praćeno jakim pozitivnim emocijama. Treba ići naizmenično između vizualiziranog cilja i događaja iz prošlosti koji je bio praćen jakom, pozitivnom emocijom. Biće vam potrebno malo vežbe, ali uskoro ćete biti u stanju da u svojoj svesti držite dve stvari istovremeno: 1. Svoj cilj i 2. Svoje živo pozitivno iskustvo iz sećanja, odnosno emocije koje ga prate. Kada mislite o oba istovremeno oni se mešaju. Ukoliko ste prošli obuku za moje sisteme Dubinski Peat i DP-4, ovde imate isti postupak: koncentrišete se da doživite oba sadržaja istovremeno. Ovo što sam vam upravo naveo je najvažniji dodatak i unapređenje bilo kojeg sistema ostvarenja želja, planova i ciljeva kroz vizualizaciju. Na žalost, nije poznat velikom broju ljudi. Ponoviću postupak zbog njegove važnosti. Treba alternativno da doživite, prvo cilj, pa iskustvo iz prošlosti koje je bilo prožete jakim osećanjem. Vidite sliku cilja koji želite da ostvarite, zaustavljenu u vremenu kao nepokretan snimak, snapshot. Zatim uzmite neko svoje sećanje praćeno pozitivnim emocijama. Odaberite trenutak tog sećanja kada je emocija koja ga prati najjača. Uživite se u njega i krećite se u mislima 2-3 puta između cilja i sećanja. Biće vam potrebno malo prakse da biste bili u stanju da u svesti držite istovremeno te dve stvari: svoj cilj i svoje emocionalno iskustvo. Zatim udahnete duboko doživljavajući ih istovremeno. Tada će početi da se mešaju ili će se za jedan kratak trenutak spojiti. Ako treba ponovite proces dok nisu Jedno, makar na kratko. Da biste bolje razumeli mehanizam koji je u osnovi ovog postupka, treba da vam ukažem na jednu od osnovnih aksioma u spiritualnom radu. Vi u ovoj situaciji imate problem, a to je kako da ostvarite cilj koji u ovom trenutku nemate. Jedna komponenta tog problema je vaš cilj izražen slikom, a druga je iskustvo praćeno pozitivnim osećanjem. A aksioma kaže: Kada ste u stanju da držite dva različita ili suprotna stanja u svesti, problem nestaje! Druga isto tako efikasna mogućnost je da radite proces DP-4 sa dva polariteta ili terminala: ,,Ja ovde i Sada" i Cilj. Kada se tokom primene DP-4 procesa ta dva polariteta spoje, vi ste postali Jedno sa tim svojim ciljem. Verovatno vam je jasan značaj takvog ishoda - vi ste Jedno sa svojim ciljem i ništa ga više ne odvaja od vas, nikakva barijera, nikakva negativna osećanja, ni misli, ni slike, niti telesne senzacije. Jednost vas i vašeg cilja najbolja je polazna osnova za njegovo ispoljenje u fizičkom ili socijalnom svetu.

DISTANCIRANJE OD CILJA Treba istaći dve elementa kao osnov za objašnjenje dva procesa koji se događaju prilikom ostvarenja ciljeva: - koncentracija na cilj i uživljavanje u njega - distanciranje od njega Oni su prvi pogled izgledaju kao da su kontradiktorni, ali nisu. Naprotiv, oni su komplementarni, uzajamno se dopunjuju i usnopljeni vode do ostvarenja. Obratite pažnju na sledeće. Čim ste pročitali listu ciljeva uz obavezno uživljavanje, ili ispisali nekoliko puta cilj koji ispisujete 101 put, odmah prestanite da obraćate pažnju na njih! Drugim rečima, emocionalno se distancirajte. Postupak je zasnovan na formuli koja potiče od srednjevekovnih alhemičara, coagula et solve, što znači zgusni i razredi. Ona je osnova mnogih okultnih i psiholoških operacija. U kvantnoj fizici to je istovetnost postojanja polja i čestice. Oni čine dve strane istog fenomena - svetlosti, što i danas predstavlja najveću misteriju fizike. Jel logično je i zdravorazumski pretpostaviti da se svetlost sastoji ili iz svetlosnih čestica koje se kreću u snopovima ili se svodi na svetlosno polje ili talase. Kako su govorili stari Grci, „Jedno ili drugo, treće biti ne može." Međutim u praksi se pokazuje da svetlost postoji i na jedan i na drugi način, zavisno od toga kako je posmatramo. Svetlost se širi kao polje na sve strane, ali ako se usredsredimo na njega da bismo ga merili, svetlost nestaje svuda iz prostora i pretvara se u jednu jedinu subatomsku česticu. U kontekstu mog izlaganja o ostvarenju ciljeva to znači sledeće. Treba da se snažno i skoncentrisano usmerite na svoj cilj, izražen kao snapshot, odnosno trenutak zaustavljen u vremenu, sa jakom intencijom da ga vidite i osetite pred sobom ostvarenim, a odmah potom da „razredite" svoje napore, odnosno da prestanete da o cilju mislite koliko najbolje to možete. Čestica se tada pretvara u polje koje nema energetskih ograničenja i ništa ne sprečava cilj da se realizuje. U oba metoda koja sam opisao to znači da se neko vreme maksimalno usredsređujemo na svoj cilj ili listu ciljeva, a potom obavimo razređivanje, prestanemo da se naprežemo, odnosno pokušamo da zaboravimo na svoj cilj. Zašto je ovaj pristup efikasan? Ovo je objašnjenje. Ako posle snažne koncentracije na cilj ili ciljeve na listi nastavimo da mislimo o njima i da se naprežemo, mi smo u grču i tada podižemo energetske barijere koje sprečavaju nove ideje o njegovom ostvarenju da udu u našu svest. Još važniji je sledeći element. Vi ste punom koncentracijom na cilj, njegovom vizualizacijom i emocionalnim uživljavanjem dali jasnu direktivu svom nesvesnom duhu šta treba da radi. I on to počinje odmah. Ako se tokom dana, izvan perioda kada čitate ciljeve, vraćate u mislima na njih, procenjujete šta se sa njima događa i tome slično, vi se mešate u rad svog nesvesnog duha. Vi mu dajete jasnu poruku da svojim svesnim duhom hoćete da rešite problem i on se povlači i prestaje da radi u željenom smeru. Vi kao da mu svaki čas govorite da ćete vi sami, odnosno vaš svesni duh, obaviti taj posao i nesvesni duh odustaje od svog zadatka. Vi ga na taj način sprečavate da radi kako najbolje može. Iz tog razloga su kod davanja autosugestija najefikasniji metodi koji uklanjaju cenzuru i kritičnost svesnog duha. To su duboka hipnoza i samohipnoza, potom trenuci kada ležimo u krevetu u stanju između budnog stanja i sna - odmah posle buđenja ili pre padanja u san. Još jedan element ukazuje na značaj distanciranja svesnog duha za ostvarenje ciljeva. To je takozvana subliminalna sugestija. Ona je jedno vreme primenjivana u reklamama, ali je potom zakonom zabranjena. Na primer, tokom bioskopske predstave ubacivane su na ekran reklame koje su bile toliko kratkotrajne da svesni duh nije bio u stanju da ih registruje, ali nesvesni jeste. „Jedite kokice" ili „Pijte kokakolu". Neposredno posle predstave ljudi koji su gledali tu predstavu kupovali bi kokice ili koka-kola 40% više od uobičajenog.

PRIKAZIVANJE CILJA U PLASTELINU Ovo je treći nivo vizualizacije vašeg cilja, odnosno njegovog prelaska iz sveta misli i emocija u materijalni fizički univerzum. Obratite pažnju na sledeće! Kada prikažete svoj cilj u plastelinu, vaše misli i želje ne samo da prelaze na materijalni nivo ispoljenja kao kod pisanja ciljeva, već dobijaju masu i opipljivost. To je još jedan korak dalje iz sveta misli u svet fizičkog ispoljenja. Na taj način vaša kreacija željenog cilja imaće, pored slike (vizualizacija) i emocionalne energije (ulaganje emocija u cilj) i osećaj opipljivosti. Dok stvarate željenu viziju svog cilja vi ćete moći da je opipate kao nešto realno, odnosno ona će imati najvišu materijalnu realnost. Kako se radi? Koristite običan plastelin koji upotrebljavaju deca u zabavištima i osnovnoj školi. On se prodaje u knjižarama ili prodavnicama stvari za školu. U kutijama se nalazi plastelin obično u nekoliko boja. Ukoliko doista nemate mogućnosti da nabavite plastelin, možete koristiti glinu ili gusto testo od brašna. Plastelin je bolji, jer istu količinu plastelina možete koristiti više puta, prikazujući različite ciljeve. Figure pravite bez ikakvih umetničkih pretenzija, ali je potrebno da se vidi „duševno stanje" osoba koje ste prikazali. Evo nekoliko primera. Raširene i uvis podignute ruke pokazuju radost, oduševljenje. Usta čije su ivice okrenute naviše nagoveštavaju smeh i zadovoljstvo. Nadole usmerene ivice usana i glava oborena nadole pokazuju tugu. Za neke elemente plastelinske vizualizacije neophodno je na malom parčetu hartije napisati značenje. Na primer, možete da prikažete vreme kao strelu od tanke trake plastelina i da u nju zabodete malo parče hartije na kojoj ste napisali „vreme". Ili na ljudsku figuru zakačite malu hartiju sa rečju „direktor" ili „moj otac" itd. Naravno, da bi osoba mogla da lakše postigne uspešnu „plastelinsku vizualizaciju" potrebno je da učestvuje na Transcendent kursu gde se to uči na očigledan i jednostavan način. Iskustvo pokazuje da je ovakva vrsta prikazivanja u plastelinu, kada ciljevi dobijaju opipljivost i mentalnu masu, veoma efikasno. Dobro je da proces prikazivanja željenog cilja u plastelinu završite na uobičajen način, Epifiznim disanjem, a potom emocionalnim distanciranjem od cilja. Najbolje ćete to postiči ako stavite karton sa plastelinskim prikazom na skrovito mesto i prestanete da mislite na njega.

TREĆI DEO UKLANJANJE PROBLEMA I BARIJERA Priprema i opšti principi Postoji veliki broj sistema, metoda i postupaka kojima se uklanjaju problemi, barijere i nepoželjna stanja. Neki od njih su manje, a neki više efikasni. Čitaoci koji imaju iskustva sa mojim prethodno stvorenim sistemima znaju da su oni takođe usmereni ka takvim ciljevima. Skoro uvek su novi sistemi delotvorniji od prethodnih, što i jeste razlog zašto su stvoreni. Međutim, ponekada je nov sistem stvoren jer odgovara u većoj meri nekoj vrsti problema od ostalih, na isti način kao što u oficijelnoj medicini različita oboljenja zahtevaju različite terapeutske postupke. U ovom delu Transcendenta koji je posvećen uklanjanju barijera i problema izložio sam uglavnom potpuno nove metode, koje su većinom iznenađujuće efikasne i znatno delotvornije od mojih prethodnih metoda. Takođe su, umnogome, originalne. Proučavajući odgovarajuću literaturu i tragajući po internetu, uverio sam se da u ovom trenutku ne postoje slični metodi, ni po formi, niti po efikasnosti. U to su se uverile i druge osobe koje su takvom traganju posvetile pažnju i vreme. Kod svake vrste diskreiranja ili eliminacije nepoželjnih stanja potrebno je uraditi sledeća 3 koraka:  Vežbe prihvatanja  Vežba pravljenja snapshot-a (slike zaustavljene u vremenu)  Vežba dupliranja Nije potrebno raditi posebne vežbe za dramatizaciju, dovoljno je reći Klijentu da će se od njega tražiti da dramatizuje svoja negativna iskustva i objasniti mu šta to znači, ukoliko ne zna značenje te reči.

Vežbe prihvatanja „Prihvatiti" znači primiti, nemati nikakav otpor na nekog ili nešto. Prihvatanje je važno iz sledećih razloga. U uklanjanju problema postoje 2 aksiome:  Rezistencija ili otpor, dovodi do perzistencije ili istrajavanja.  Prihvatanje dovodi do slabljenja i nestanka problema. Izložiću 5 vežbanja prihvatanja. Prva vežba prihvatanja Neka Klijent baci pogled po prostoriji u kojoj se nalazi i neka jednostavno prihvati jednu za drugom 5 stvari ili objekata. Ne treba da vam kaže koje su to stvari ili objekti. Druga vežba prihvatanja Neka Klijent pogleda po prostoriji i neka prihvati prvih 5 stvari na koje mu padne pažnja, bez ikakve selekcije, bez obzira da li mu se te stvari sviđaju, da li ima otpor na njih ili je indiferentan prema njima. Treća vežba prihvatanja Klijent treba da se zatvorenih očiju seti nekog prijatnog doživljaja, da se uživi u njega i da oseti kao da se taj doživljaj sada događa. Zatim da ga prihvati. Četvrta vežba prihvatanja U ovoj vežbi Klijent treba da se seti nekog neprijatnog iskustva, da se uživi u njega što potpunije, kao da se sada događa i da ga prihvati. Peta vežba prihvatanja

Klijent treba zatvorenih očiju da se seti nekog drugog neprijatnog iskustva, da se uživi u njega kao da se sada događa i da ga prihvati, ali ovog puta na poseban način, ne prihvata ga kao celinu, globalno, već treba da prihvati jedan po jedan njegova četiri elementa: sliku tog iskustva, emociju koju oseća dok je u njemu, telesnu senzaciju koja je prisutna i misao koju ima dok je u tom iskustvu.

Vežba pravljenje snapshot-a, odnosno slike zaustavljene u vremenu Kada se zaustavi unutrašnji film i pretvori u "zamrznutu" sliku u kojoj nema nikakvog kretanja, tada, kao što je Ajnštajn rekao, to zamrznuto iskustvo ima tendenciju da nestane. Bez promena, odnosno kretanja, nema postojanja! Pre mnogo vekova indijski mudraci su poučavali da bi čitav univerzum nestao u trenutku kada bi prestalo svako kretanje u njemu. Potrebno je uraditi 2-3 snapshot-a.

Vežba dupliranja Kao što sama reč kaže, „duplirati" neko iskustvo znači napraviti duplikat tog iskustva, njegovu kopiju. Od Klijenta se traži da prvo duplira neki fizički objekat. On treba da usmeri pažnju na neki objekat i da tada u svojoj svesti stvori takav isti objekat na istom mestu, mada fizički objekat već tu postoji. Zatim, zatvorenih očiju, treba da zamisli sliku nekog objekta i da na njegovom mestu u svojoj mašti stvori isti takav objekat. Najzad, treba da oseti neku emociju u sebi, makar to bila i ravnodušnost, i da u imaginaciji na istom mestu stvori isto takvo osećanje. Premda je dramatizacija nekog negativnog iskustva veoma važna za uspeh procesa u kojem ga uklanjamo, nisu potrebne posebne vežbe za dramatizaciju. Dovoljno je da tokom procesa tražimo od Klijenta da negativno osećanje koje u nekom trenutku oseća svesno i namerno pojača, odnosno da ga dramatizuje. Sada ću vam objasniti zašto je za nestajanje negativnih stanja i iskustava važno da ih u svojoj svesti duplirate i dramatizujete.

Značaj duplikacije i dramatizacije iskustva U više psihoterapeutskih metoda primenjuje se paradoksalna intencija. Paradoksalna intencija je svesno i namerno činjenje neurotične aktivnosti ili misli da bi se taj poremećaj uklonio. Taj postupak je prvi primenio Viktor Frankl (Victor Frankl), pisac čuvene knjige "Čovekovo traganje za smislom", koji je i skovao taj termin. Paradoks je tvrdnja koja sadrži sopstvenu kontradikciju ili je usmerena suprotnom od prihvaćenog mišljenja. Paradoksalna intencija, kao terapeutski postupak, primenjuje se kod prisilnih misli ili ponašanja. Na primer, što osoba više pokušava da se oslobodi neke misli ili ponašanja, to one upornije istrajavaju. Opsesivne misli se pojačavaju kada čovek pokuša da ih potisne. Isto tako mucanje se pogoršava što je osoba svesnija svog poremećaja. Kada svesno i namerno osoba pojača nepoželjno ponašanje ili osećanje, ono ima tendenciju da oslabi ili nestane. Na primer, namerno i svesno pojačavanje stanja straha ili opsesija je najbolji način da ih se oslobodimo. Uspeh naših procesa zavisi umnogome od duplikacije i dramatizacije negativnih iskustava koje hoćemo da uklonimo. Ti postupci su najčešće čudni Klijentima, jer su od malih nogu učeni da u neprijatnim situacijama postupaju na sasvim suprotan način. Roditelji nas uče da se odupremo neprijatnim osećanjima. Budi jak, kažu roditelji, nemoj da plačeš, muškarci ne plaču, i tome slično. Drugim rečima uče nas da potiskujemo osećanja odnosno da se odupiremo i poričemo postojeće stanje. Takvom stavu doprineli su mnogi metodi samo-pomoći zasnovani na autosugestijama ili samoafirmacijama. Tu se insistira na ponavljanju reči koje izražavaju stanje suprotno od postojećeg negativnog stanja koje Klijent hoće da ukloni. Ovakvim postupcima moguće je postići samo prividan uspeh, jer se on svodi na zatrpavanje problema. Otpor na iskustvo je siguran način da takvo iskustvo učinimo trajnim. Opiranje nekom iskustvu je pothranjivanje takvog iskustva, to je vrsta energetske trasfuzije kojom ga hranimo i jačamo. Pre 2600 godina Buda je rekao, a to su potvrdili mnogi mislioci posle njega: ,,Ti postaješ ono čemu se opireš." O istom mehanizmu govori narodna poslovica: „Pritisnuto jače, sve više odskače". Aksioma koju sam naveo na početku ovog odeljka zvuči naučnije: „Rezistencija ili otpor dovodi do perzistencije ili istrajavanja". Verovatno je Georg Gurdijev (Georg Gurdjief) bio prvi poznati Spiritualni Učitelj na Zapadu koji je koristio dramatizaciju da bi uklonio probleme odnosno nepoželjna stanja. On je takav postupak izrazio ovim rečima: "Umesto da pokušaš da ukloniš nepoželjno stanje silom, i da mu se odupireš, treba da mu svesno i namerno dodaš energiju, da ga osetiš što jače i potpunije možeš." Fric Perls (Fritz Pearls), jedan od najvećih savremenih psihologa, koristio je isti princip dramatizacije. Tražio je od svojih Klijenata da preteraju u doživljaju nepoželjnog stanja. Tvorac sistema Transakcione analize Erik Bern (Eric Berne) u okviru Transakcione analize postizao je dramatizacijom dobre rezultate u uklanjanju kompulzivnih neuroza. Na primer, ako je Klijent uvek morao da kompulzivno opere ruke 3 puta uzastopce, Procesor bi tražio od njega da to učini devet ili više puta i tada je takva kompulzija nestajala. Takav postupak primenjiv je takođe na ispravljanje pogrešaka u svakidašnjem životu. Ako bi daktilografkinja često pogrešno pisala neku reč, trebalo bi da je svesno i namerno pogrešno napiše nekoliko puta. Dramatizacija podseća na naduvavanje balona koji predstavlja nepoželjno ponašanje. Ako ga naduvamo daleko preko njegovih uobičajenih razmera, on će pući i prestati da nas uznemirava. Abraham Maslov (Abraham Maslow), otac Humanističke psihologije, postupak duplikacije i dramatizacije nepoželjnih iskustava nazvao je zakonom suprotnog napora. Interesantan je način na koji je Maslov došao do otkrića tog mehanizma. Na početku karijere on je radio kao psiholog u srednjoj školi. Da bi zabavio učenike on je organizovao pozorišnu predstavu u kojoj su glumili učenici. Za jednu ulogu, osobe koja muca, Maslov je odabrao mladića koji je već mucao. Ali je za ulogu u komadu trebalo da muca mnogo jače nego što je on to činio u životu. Na većem broju proba mladić je to zdušno činio. Posle predstave priređene za učenike i njihove roditelje, na veliko iznenađene tog mladića, Maslova i svih ostalih mladić je prestao da muca. Otuda je Maslov duplikaciju i dramatizaciju nazvao zakonom suprotnog napora. Džon Galuša (John Galusha), veoma kreativna osoba, uz kojeg sam u Denveru, USA, proveo mesec dana godine 1990., kao terapeutski postupak stvorio je takozvane kreativne procese u kojima je koristio isti princip duplikacije, odnosno dramatizacije. Tražio bi od svog Klijenta da zamisli svoje nepoželjno stanje i da ga oseti što jače i potpunije. Zatim bi Klijent trebalo da uzastopno stvori veliki broj kopija slike tog stanja i osećanja koje ga je pratilo. Klijent je stvarao veliki broj kopija nepoželjnog stanja ili problema tokom procesa koji je mogao da potraje sat ili dva, sve dok problem ne bi nestao, kao prenaduvani balon koji je pukao i raspao se. Jedan praktičar alternative, koji je shvatio mehanizam odnosa između ljuske svesti i nesvesnog duha, ovako je to izrazio: "Ako hoćeš da povratiš izgubljenu sposobnost svoga duha, onda svesno i namerno treba da Činiš ono što tvoj nesvesni duh čini automatski."

Ovako prikazani ovi postupci deluju kao produkat novijeg vremena. Ali nisu. Proučavajući literaturu naišao sam na iste principe u „Gnostičkim jevanđeljima", tekstovima starim skoro 2.000 godina. U jednom od njih , u „Jevanđelju po Filipu", učenici pitaju Isusa: „Kako mi možemo da uđemo u nebesko carstvo kod Tvog Oca?" Na to im Isus daje odgovor koji će delovati nelogično i zbunjujuće na svakoga ko ne zna mehanizam duplikacije:„Kada uspeš da staviš svoju ruku tamo gde se tvoja ruka već nalazi, ući ćeš u carstvo nebesko". Duplikacija i dramatizacija nepoželjnih iskustava ili problema su osnovni mehanizmi njihovog uklanjanja u Spiritualnoj tehnologiji i svim metodima vrednim pomena. Nemojte ih nikada ispuštati iz vida.

METOD KAŽIPRSTA ZA UKLANJANJE TRAUME Trauma je neprijatno ili bolno iskustvo koje ima štetne posledice po čoveka. Najšira podela trauma je na fizičke i psihološkoemocionalne traume. Fizička trauma je fizička povreda koja izaziva promene u telu, često izazvana dejstvom spoljašnje sile na telo. Na primer, prelom kuka prilikom pada ili rana naneta vatrenim oružjem. Naravno, fizičke traume često su pračene i psihološkim traumama. Psihološka trauma je emocionalno ili psihološko bolno iskustvo izazvano obično ekstremno stresnim događajem ili takvim koje ugrožava integritet i život osobe. Svaka situacija koja izaziva u čoveku osećanje da je prevladan i bespomoćan može biti traumatična, bilo da tom prilikom dolazi da telesne povrede ili ne. Da li će za neku osobu događaj biti traumatičan ne zavisi od spoljašnjih činilaca, već je to subjektivno emocionalno doživljavanje tog događaja. Na primer, kada jedna padne na stepeništu može da oseti takvo iskustvo kao vrlo traumatično, praćeno mišlju „Propast! Užas! Umirem!" ili da vidi smešnu stranu tog iskustva: „Ovo sam fantastično izveo!" Ovo su glavne karakteristike psihološke traume: 1.

Ona se događa neočekivano, tako da osoba nije za nju pripremljena. Ona deluje kao šok.

2. Osoba se oseća nemoćnom da spreči takvo iskustvo. Trauma savlađuje čoveka, on je poražen. Trauma može da se dogodi bilo kada u životu. Ukoliko se ranije dogodi, utoliko jače deluje na osobu. Primenjujući dugotrajnu psihoanalizu na osobe sa psihološkim i emocionalnim poremećajima, Sigmund Frojd je skoro uvek dovodio svoje pacijente do najranijeg detinjstva. Zaključio je da problemi odraslih ljudi imaju uzroke u tom periodu života. Pre Frojda takav zaključak izveo je francuski psihijatar Pjer Žane (Pierre Janet) i bio je izričit da su traume uzroci svih psiholoških i emocionalnih poremećaja. Njegova hipoteza bila je da jake traume onemogućavaju integraciju iskustva u pamćenju zato što izazivaju jaka osećanja koja potiskuju događaj iz svesti traumatizovane osobe. Žane je takođe ukazao na rano detinjstvo kao najranjiviji period za ljudsko biće. Što je trauma ranije doživljena ona ga jače i trajnije oštećuje. Kada je iznenada izloženo delovanju jake traume dete je paralizovano i bespomoćno pred njenom savlađujućom snagom. Osobe u kasnijem periodu života nisu u stanju da zaborave traumu, jer im je u njoj blokirana velika količina emocionalne energije i njihova pažnja je nesvesno privučena u tom pravcu kao prema psihološkom atraktoru. Kasnija ispitivanja pokazala su da otisci traume bivaju zabeleženi ne samo u svesti i nesvesti, već i u telu, u ćelijskom pamćenju, tako da postoji psihofiziološka osnova traume. Većina psihoterapijskih sistema nastalih iz psihoanalize usmerena je na prošlost čoveka, na njegovo detinjstvo. Različitim postupcima oni ga navode da ponovo nakratko proživi traumatski događaj koji je u osnovi njegovog problema. Takvi postupci su uglavnom bolni za Klijente, dugo traju i retko kada imaju povoljan ishod. Kasnije su ti postupci znatno skraćeni. U jednom takvom metodu, čiji tvorac je imao lošu moralnu reputaciju, korišćen je repetitivni proces u kojem Klijent ponovo proživljava psihičke slike traumatskog događaja, osećanja i telesne senzacije. Pre nekoliko godina stvorio sam Metod Kažiprsta za uklanjanje trauma. Mnogi terapeuti i psihijatri koji su učestvovali na mojim seminarima u USA, Engleskoj, Italiji i drugim zemljama bili su iznenađeni efikasnošću tog metoda. Većina nije mogla da shvati kako je moguće na taj način ukloniti teške traume za minut ili dva. Taj metod koristio sam do nedavno i obučavao učesnike mojih seminara njegovoj primeni. Sada postoje dve varijante tog metoda: Spiner (vrtlog) i Slamanje prostora i vremena. Ovaj drugi metod spada u hronokinezu ili ostvarenje promene u percepciji vremena psihičkim sredstvima. Ovde navodim obe. Ponavljam ono što sam više puta rekao do sada. Svi metodi vredni promena neprekidno se usavršavaju, tako da druga varijanta Metoda Kažiprsta ili Slamanje prostora i vremena, ne traje nekoliko minuta, već 15-20 sekundi. Čudesno, ali istinito.

Priprema Prvih šest koraka koji su ovde navedeni zajednički su za oba metoda uklanjanja trauma: Spiner (Vrtlog) Slamanje prostora i vremena 1. Uradite sa Klijentom već opisane vežbe prihvatanja. 2. Uradite sa njim vežbe pravljenja snapshot-a, tako da odabere jedan najdramatičniji ili najupečatljivij trenutak nekog doživljaja i da ga drži fiksiranim, odnosno zamrznutim u vremenu (3 vežbe). 3. Uradite 2-3 vežbe dupliranja. 4. Objasnite mu ukratko kako će proces teći i koji su njegovi važni elementi. 5. Zatražite od Klienta da se nikako ne opire neprijatnim elementima (rezistencija izaziva perzistenciju). 6. Klijent treba da odabere traumu sa kojom će da radi. Tražite da odabere najgori ili najdramatičniji trenutak svoje traume i da ga tokom čitavog procesa drži nepokretnog, „zamrznutog" u svesti. To treba da je „snimak" ili nepokretan fotos - snapshot, najdramatičnijeg trenutka te traume.

Prva varijanta Metoda Kažiprsta Vrtlog ili Spiner Ovaj metod je veoma efikasan i kod veoma teških trauma (incest, silovanje, nasilje i slične). On koristi centripetalno kretanje za integraciju traumatskog iskustva. Koliko je metod efikasan, toliko je i jednostavan. 1.Neka Klijent zatvori oči i neka pokaže kažiprstom dominantne ruke gde u prostoru vidi sliku te traume. Neka stavi vrh kažiprsta u centar te traumatske slike.

2. Tražite da se tokom procesa ne opire traumatskom iskustvu, da nema nikakav otpor. 3. Recite mu da je važno da drži sliku nepokretnom, da ne ide ni sekund pre ni posle odabranog traumatičnog trenutka. 4. Kada počnete da ga okrećete tražite da vuče sliku kažiprstom za sobom kao da je slika zalepljena na vrhu kažiprsta. 5. Okrenite ga polako oko ose tri i po kruga NA LEVU STRANU, odnosno suprotno od kazaljke na satu. 6. Dok ga okrećete, sve vreme mu govorite: ,,Ne opiri se osećanjima, vuci traumatsku sliku na prstu, ...vuci je,..vuci je...Ne opiri se emocijama...Ne idi ni sekund pre tog trenutka, ni sekund posle, drži sliku nepokretnom, ukočenom... " Kada ga okrenete tri i po puta, recite mu da spusti ruku, otvori oči i pitajte ga: „Šta se dogodilo sa traumom? Da li je još osećaš ili je nestala?" Ako je uradio proces kako treba, neće biti traume! Slika može postojati i dalje. Ako klijent kaže „Mogu da je vidim", ili „Još postoji",recite mu: „Razumem te, možeš da vidiš sliku traume, ali da li postoje negativne emocije u njoj?" One moraju nestati. Često se i slika raspadne i nema je. 1.Stavite svetlost u telo Klijenta tokom 4 udisaja. 2. Cirkularno procesovanje. Ako u toj traumi učestvuje druga osoba ili osobe, a trauma na kraju procesa ne nestane u potpunosti, uradite sa Klijentom cirkularno procesovanje, radedi proces sa svih relevantnih tačaka gledišta (a to znači sa svih tačaka na kojima ima emocionalnog naboja). Tri glavne greške mogu da se dogode tokom ovog procesa. Klijent ima otpor na traumatsko iskustvo (rezistencija dovodi do perzistencije). Klijent ne vuče sliku za sobom na vrhu svog kažiprsta dok se okrede. Klijent ne drži traumatsku sliku nepromenljivom, "zamrznutom u vremenu", već se u svojim mislima i emocijama kreće u vremenu pre ili posle traumatske slike, ili se usmerava na druge delove te traume ili na druge slične traume. Ukoliko trauma ne iščezne potpuno (bar negativne emocije iz traume), Procesor treba da objasni klijentu koje su moguće greške u ovom procesu i da insistira da ih nikako ne čini. Zatim treba da zatraži da mu Klijent ponovi sopstvenim rečima šta de učiniti u procesu. I da zatim ponovi proces.

VREME I HRONOKINEZA Već ustaljen i dobro poznat termin "psihokineza" označava delovanje psihičkim sposobnostima na materijalne objekte. Sličan izraz, hronokineza, označava sposobnost da se utiče na vreme i izmeni vremenski tok, bilo da se uspori ili ubrza. Ta sposobnost odraz je prastare ljudske težnje da se kontroliše vreme. U njenoj osnovi leži prikrivena nada da se dosegne besmrtnost, premda je ta težnja često zamagljena. Verovatno najstariji sačuvan ep u istoriji čovečanstva je ep o Gilgamešu, koji potiče iz Mesopotamije. On opisuje Gilgamešovo traganje za besmrtnošću posle smrti njegovog bliskog prijatelja Enkidua. Taj tragičan događaj stvara u njemu svest o mogućoj sopstvenoj smrti. Njegovo dugotrajno tragalaštvo završava se neuspešno i Gilgameš umire. U osnovi i kreativnog akta i mističnog iskustva krije se težnja ljudskog duha da zaustavi vreme i pobedi prolaznost života. Shvatajući tu tragičnu prolaznost, jedan od velikih kompozitora 19. veka Hektor Berlioz rekao je: "Vreme je veliki učitelj, ali nažalost ono ubija sve svoje učenike." Vreme je besumnje velika misterija. Ono je predmet hiljade knjiga i stotine hiljada članaka i rasprava među filozofima, pesnicima i fizičarima. Skroman doprinos dao sam i ja u svojoj knjizi „Sunjata". Posvetio sam tri poglavlja vremenu i pokušajima da se ono, kao poslednja granica, prevaziđe. Neće biti suvišno da ovde citiram mali deo teksta izložen u toj knjizi: „Kada bismo zagospodarili vremenom u potpunosti, završili bismo svoju Spiritualnu evoluciju, traženje sebe u drugima i drugih u sebi, jer bismo došli do kraja takvog traganja. Na ovom stadiju razvoja naše svesti to nije moguće. Ali, po svemu sudeći vreme je načeto, jer je stavljeno pod kontrolu u izvesnom stepenu; ono je granica na kojoj Ijudsko biće stoji, pokušavajući da progleda kroz tamu nesaznatog i suoči se sa onim što ga čeka iza nje, kao sa druge strane ogledala." Pre nego što opišem svoje nove efikasne metode koji koriste hronokinezu za uklanjanje problema, zadržaću se na shvatanjima o vremenu u filozofiji i modernoj fizici. Ljudsko biće je svesno proticanja vremena, a podela na prošlost, sadašnjost i budućnost je opšteprihvaćena. Većina ljudi smatra prošlost okamenjenom i potpuno određenom, a budućnost doživljava kao neodređenu, fluidnu i nedokučivu. Jedini neposredno opažljiv element je sadašnjost. To je večito promenljiv trenutak "sada" koji se neprekidno pomera od prošlosti ka budućnosti. Jedan Spiritualni Učitelj rekao je svojim učenicima, nadahnuto im ukazujući da nema ni prošlosti, ni budućnosti, već da postoji samo večito sada: "Jedino o dva dana u sedmici ne treba da brinete, o juče i o sutra." Koliko je vreme relativno i zavisno od gledišta posmatrača kazuje nam oštroumno opažanje Henrija Van Dajka o prirodi vremena: "Vreme je sporo za one koji čekaju, previše brzo za one koji strahuju, suviše dugo za one koji pate, prekratko za one koji se rađuju. Ali za one koji vole vreme ne postoji." Mnoge savremene psihološke škole, prvenstveno psihoterapijske, insistiraju na zahtevu "budi ovde i sada"; pre svih Geštalt sistem. Ipak, tako je malo ljudi, a koji nisu iskusili moj Spoja ili Proces Unificacije (Unification Process), da može da zadovolji taj zahtev. Razliku između prošlosti i budućnosti ljudi uočavaju u većini prirodnih procesa. Zagrejani objekti zrače energiju u okolinu i tokom vremena se hlade, organske materije trule i raspadaju se, voda isparava i nestaje, biljke umiru i bivaju apsorbovane u tlo, noć pripada prošlosti, a novi dan budućnosti... Usmerenost vremena sugerira nam da se vreme kreće od prošlosti ka budućnosti, kao što se čovek kreće iz jednog položaja u prostoru do drugog. Od pamtiveka se postavljalo pitanje, da li postoji početak vremena, trenutak u odnosu na koji ne postoji "pre"? I da li postoji kraj vremena iza kojeg ne postoji "posle"? Individualni život ljudskog bića izgleda kao da nastaje u trenutku njegovog rođenja i završava se smrću. Da li je smrt konačni kraj, pitali su se mislioci tokom hiljada godina. Vreme i prostor su među najviše razmatranim temama u grčkoj i Hindu filozofiji starog veka budući da su ljudi tog vremena bili suočeni sa pitanjem da li prostor i vreme imaju početak i kraj? Ako nemaju, kako objasniti njihovu beskonačnost? U "Vedama", najranijim tekstovima indijske filozofije, izložena je veoma složena indijska kosmogonija koja zahvata ogromne periode vremena. Po njoj univerzum je ciklično stvaran i razaran. Bog Brama ima životni vek od 100 "Brama-godina". Jedan dan u životu Brame

zove se kalpa, koja ima 4.32 milijardi godina. U svakoj kalpi ima 14 generacija Manua. Svaki Manu sastoji se od 71 Caturjuga. Svaka Caturjuga sadrži 4 juge ili ere: Satja jugu, Treta jugu, Dvapara jugu i Kali jugu. Satja juga zahvata 1.728.000 ljudskih godina. Treta juga 1.296.000, Dvapara juga 864.000 i Kali juga 432.000. Kada jedan Manu dođe do kraja svog života, Brama stvara sledećeg i ciklus se ponavlja sve dok svih četrnaest Manua nestane i sa njima čitav univerzum, što označava kraj Braminog dana. Sa nastupom noći Brama pada u san koji traje takođe 4.32 milijarde godina. Sledećeg jutra Brame, kojim počinje njegov novi dan, on stvara četrnaest novih Manua u sledu, isto kao što je učinio svog prethodnog dana. Ti ciklusi se ponavljaju tokom 100 božanskih godina, kada Brama nestaje i biva regenerisan. Čitav život Brame obuhvata 311 biliona i 40 milijardi godina. Posle njegove smrti nastaje jednako dug period neispoljenja od 311 biliona i 40 milijardi godina, kada sledeći Brama biva stvoren. Perood u kojem živimo je Kali juga, poslednja era u životu jednog od četrnaest Manua. Sadašnji Manu je sedmi po redu i zove se Vaivasvat. Pored klasičnih sistema indijske filozofije i budizam je imao svoj stav prema vremenu. Po njegovom učenju vreme utiče samo na ljudsku svest. Ono ne postoji u univerzumu, u njemu postoji samo večito ovde i sada koje budisti nazivaju sunjata ili praznina. Po budistima, u univerzumu mi možemo samo da uočimo kretanje, a ne vreme. Nasuprot Hindusa koji su bili fascinirani beskrajnim eonima vremena, stari Grci su pokušavali da shvate i objasne suštinu vremena. Najraniji poznati grčki mislilac koji se nosio sa pojmom vremena, Heraklit, učio je da je sve u neprekidnom proticanju. Njemu se pripisuju reči „sve teče". Tok svih stvari je večito događanje rađanja i smrti, koje predstavljaju dinamičko jedinstvo svih suprotnosti. Njemu nasuprot, Parmenid je tvrdio da je Bide jedina istinska realnost, koja je večita i da zbog toga ne može biti nikakve promene. Postoji samo Jedno i stoga mnoštvo, nastajanje, promena, kretanje, proticanje i tome slično, nisu realni, uprkos privida koji nam nameću naša čula. U svom delu „Timej" („Timaeus") Platon je dao svoje shvatanje kosmologije zasnovano na starogrčkoj mitologiji. U njemu on definiše vreme kao „pokretnu sliku večnosti". Posle njega Aristotel je u svom poznatom radu pod imenom „Fizika" ponudio jasnu i opširnu definiciju vremena. On ga određuje kao brojanje trenutaka u odnosu na pre i posle. Drugim rečima, vreme je brojčana mera promena u kontinuumu pre i posle. Ali, budući da je vreme brojanje promena, ono nastaje samo sa brojanjem. Ovo pokreće pitanje, da li vreme postoji objektivno ili nastaje sa subjektivnom aktivnošću brojanja. Plotin, najistaknutiji predstavnik neoplatonizma, prihvatio je Platonov stav o vremenu kao pokretnoj slici večnosti. Prema njemu, večnost je ono što niti je bilo, niti će biti, već jednostavno postoji. Ono nije podložno procesu promene, niti se ikada menjalo. Ono je bezgraničan život koji postoji i čiju potpunost ne mogu da poremete ni prošlost, ni budućnost, pa je stoga zauvek nedirnuto. Kako vreme nastaje iz večnosti Plotin objašnjava na način koji nije lako shvatljiv. Izvor vremena može da se unazad prati do prve tendencije Duše prema stvaranju vidljivog univerzuma. Tako je vreme došlo u egzistenciju sa svepostojanjem. Duša je začela odjednom i univerzum i vreme. U toj aktivnosti Duše nastao je univerzum. Ta aktivnost je vreme, a univerzum je sadržaj vremena. Nasuprot filozofskih stavova o vremenu, fizika je imala svoje, koji su se smenjivali sa njenim razvojem. U klasičnoj fizici, zasnovanoj na Njutnovim zakonima, vreme se shvatalo kao pravolinijski kontinuum koji postoji nezavisno od kretanja i ljudskog merenja, jer je postojalo pre nastanka sveta. Prema Njutnu, vreme je večita i nepromenjiva božanska supstanca koja nudi beskonačnu osnovu i ram za sve promenljive događaje. Vreme nije samo po sebi empirijski ili fizički fenomen, već apsolutna, fiksirana osnova svih fenomena. U Njutnovoj slici sveta vreme i prostor su čulni organi Boga. Zato što je prostor sveprisutan, a vreme večito, Bog je sveprisutan u večitom božanskom kontaktu sa stvaranjem. Današnja kvantna fizika i Ajnštajnova teorija relativiteta prevazišli su klasičnu fiziku i mnoge Njutnove ideje o prostoru i vremenu. Posebno je kvantna fizika odbacila Njutnovo shvatanje prostora i vremena kao apsolutnih i određenih. Danas se smatra da prostor i vreme čine integralni kontinuum prostor/vreme u kojem vremenski i prostorni intervali zavise od relativnog kretanja posmatrača i posmatranog objekta. Ne postoji univerzalni kosmički časovnik, kao što je verovao Njutn, već mnoštvo lokalnih časovnika, a vreme koje oni pokazuju zavisi od njihovog kretanja. Takođe, dok su Njutnovi prostor i vreme nepromenljivi, prostor/vreme savremene fizike podložni su distorziji, izvijanju, zavisno od sila koje deluju na njih, kao što je gravitacija. Da bi dočarao prirodu vremena Ijudima koji su izvan nauke, Ajnštajn je prirodu vremena izrazio svakodnevnim jezikom: "Vreme je način na koji priroda sprečava da se sve dogodi u istom trenutku." Pored filozofskog i fizičkog shvatanja postoji zdravorazumsko shvatanje prirode vremena. Ono je neraskidivo povezano sa životom i smrću, jer se nameće individui kroz ideju umiranja. Prva razlika posle razdvajanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti u okviru vremena je podela na fizičko i psihološko vreme, odnosno objektivno i subjektivno. Fizičko vreme možemo meriti časovnicima, a psihološko vreme govori o našoj percepciji vremena koja zavisi od vrste doživljaja kome smo izloženi. I subjektivno i objektivno vreme uobičajeno se dele na prošlost, sadašnjost i budućnost. Mi se sećamo izvesnih delova svoje prošlosti, svesni smo vrlo malog dela svoje sadašnjosti i projektujemo svoja očekivanja, nade i strahove na budućnost. Vreme se doživljava kao usmereno kretanje, pri čemu je prošlost poznata i fiksirana kao urezana u kamenu ploču, a budućnost je fluidna, nepoznata i nedeterminisana. Kako se krećemo vremenskom stazom, nepoznato postaje poznato, a fluidno se kristališe i okamenjuje kao trajno. Kada avangardni naučnici govore o dalekim putovanjima kroz naš univerzum, ističu kao najvažniji element mogućnost distorzije prostora i vremena i korištenje crvotočina (ili crvnih kanala). U prilog tome ide pretpostavka da se brzina daleko veća od brzine svetlosti može postići manipulacijom multidimenzionalnog vremena. To je jedino rešenje, jer su neki objekti u kosmosu udaljeni hiljadama svetlosnih godina, tako da bi čitav ljudski život bio nedovoljan za takve daljine. Ljudi, astralni entiteti, objekti i tome slično koegzistiraju u paralelnim dimenzijama multidimenzionalnog vremena. Kontrolisana manipulacija jednom od ovih vremenskih dimenzija, kojom se omogućava brzo odvijanje vremena, uz istovremeno očuvanje tekućeg vremena sadašnje fizičke egzistencije, to omogućava , bar u teoriji. Kada se letilica bude našla u crvenom kanalu, pretpostavljaju avangardni naučnici, multidimenzionalno vreme može da se iskoristi za putovanje. Pritom, fizička dimenzija nije zahvaćena. Drugom (paralelnom) vremenskom stazom može se kretati jako brzo do drugog kraja crvnog kanala. To bi omogućilo letilici da ostane skoro nepokretna u jednoj vremenskoj dimenziji, a da se pretopi sa drugom vremenskom dimenzijom na suprotnom kraju crvotočine. Tako bi bilo omogućeno međugalaktičko putovanje hiljadama puta brže od brzine svetlosti. Postoji pretpostavka da vanzemaljske UFO letilice putuju skoro trenutno u galaktičkim dimenzijama. Prethodno izložena pretpostavka o korišćenju crvnih kanala je verovatna osnova teleportacije, jer naučnici pretpostavljaju da nije moguće razložiti fizičko telo, a potom ga opet sastaviti na istoj vremenskoj osovini.

Tokom mnogih vekova ljudi su većinom doživljavali vreme linearno, pravolinijski, kao strelu koja vodi od prošlosti, preko sadašnjosti do budućnosti. Međutim, sada je ljudska rasa dostigla trenutak kada je shvatanje vremena i njegovog merenja korenito izmenjeno. Linearno vreme, zasnovano na trodimenzionalnoj viziji sveta, pretpostavljalo je kretanje vremenskom stazom od rođenja do smrti. U mišljenju zasnovanom na njemu prošlost i budućnost bitno su uticale na naš osećaj gde se danas nalazimo, odakle dolazimo i kuda idemo. U sadašnjem trenutku, kada u ljudima postepeno nastaje svest o postojanju multidimenzionalnog vremena, kao veliki broj paralelnih i izukrštanih staza, pojmovi zasnovani na linearnom vremenu gube vrednost i vreme se doživljava ka veliko "sada", odnosno kao istovremenost prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Na drugoj strani, neprekidno smenjivanje vremenskih ciklusa, koji su slični, iako ne istovetni, nameće ideju kružnog kretanja vremena. Smenjivanje dana i noći, godišnjih doba i godina dovodi u sumnju naše linearno doživljavanje vremena. Fridrih Niče (Friedrich Nietzsche) je stvorio teoriju o večitom ponavljanju, po kojoj ljudsko biće beskrajno ponavlja prethodne živote, a Thomas Eliot, američki pesnik, nazivao je vreme "mirnom tačkom u točku koji se okreće". U višedimenzionalnom vremenu vi prestajete da se u životu krećete linearnom vremenskom stazom, a prošlost i budućnost gube značenje koje su prethodno imale. Jedinu istinsku vrednost ima sadašnji trenutak. To je teorijska hipoteza. Međutim, u njenu istinitost uveravaju se praktično sve osobe koje su doživele moj Proces Sjedinjavanja Prošlosti i Budućnosti (Unification Process ili UP). Kada u potpunosti doživimo i usvojimo takvo iskustvo, mi počinjemo da prodiremo u sferičnu svest, u kojoj se krećemo ka višim nivoima svesnosti koji su u suštini holografski. Ti nivoi postepeno obuhvataju sva svesna bića na planeti. Sada smo na početku tog procesa. Uporedo sa tim ide doživljaj samog sebe kao višedimenzionalnog bića i postepeno prostiranje u paralelne univerzume. Takvom poimanju vremena doprinose i neobična psihološka iskustva kao što je deža vi (deja vu), sećanje budućnosti, telepercepcija (remote viewing) i njima slični parapsihički fenomeni koji izlaze iz okvira prostora i vremena. O deža vi je dosta pisano, obrađivan je u psihološkoj literaturi, štaviše pravljeni su filmovi sa tom temom. Stoga se na njemu neću zadržavati.

Sećanje budućnosti Drugi fenomen koji u još većoj meri nagriza vreme jeste sećanje budućnosti. Ono ne treba da se brka sa prekognicijom, sa kojom je prividno slično. Sastoji se u proživljavanju budućnosti pre nego što se ona ispolji u materijalnom univerzumu, pri čemu osoba ima sasvim jasno sećanje na takav doživljaj. Ovo proživljavanje unapred je za osobu potpuno realno, tako da nije u stanju da razlikuje fenomen doživljen u sadašnjem i budućem vremenu dok se događa. Buduće sećanje razlikuje se suštinski od vidovitosti, prekognicije, deža vu fenomena i sličnih parapsihičkih iskustava. Ono briše granice između onoga što je stvarno i onoga što nije, zalazeći u oblasti kao što su sudbina i slobodna volja, suština prostora i vremena, izmenjena stanja svesti, Više Ja i slične. Dok je osoba prisutna u sadašnjem trenutku, ona istovremeno proživljava buduću aktivnost sa potpunom mentalnom i čulnom svešću. To nalikuje na deo budućnosti koji se odigrava u sadašnjosti. Očigledno je da su vreme i prostor na taj način transcendirani. Mereno ovozemaljskim vremenom, buduće sećanje može trajati od nekoliko sekundi do jednog minuta, ali čovek može doživeti da se budući događaj odvija u budućnosti u trajanju od nekoliko dana ili nekoliko meseci, što znači da je vreme ubrzano i zgusnuto u odnosu na "normalno" vreme. Neki subjekti su u objektivno merenom svakidašnjem vremenu od desetak minuta doživljavali događaj koji je u budućnosti trajao godinu dana i to u svim detaljima. Drugim rečima, dolazilo je do sažimanja vremena kao kod stanja bliska smrti. Kod sećanja budućnosti sadašnja zbivanja bivaju potpuno zaustavljena, kao ukočena slika na videorekorderu, a vreme u budućem sećanja teče. Međutim, tokom proživljavanja budućeg iskustva osoba nema utisak da se vreme zgusnulo i ubrzano, već da protiče uobičajenom brzinom. Vodeći istraživač u ovoj oblasti je Filis Atvoter (Philis Atwater) koja je, posle istraživanja koje je obavila nad više od 3.000 subjekata, o tom fenomenu objavila nekoliko knjiga. Ona je u dužem periodu ispitivala osobe koje su preživele stanja bliska smrti (near death experience). Utvrdila je da su mnoge osobe koje su imale takva iskustva, počele potom da proživljavaju epizode iz budućnosti koje se još nisu dogodile. Ono što takve doživljaje razlikuje od iskustava vidovnjaka jeste da se u budućem sećanju doista proživljava budućnost u najsitnijim detaljima pre nego što se ispolji u materijalnom svetu. Takvi događaji se kasnije dešavaju na potpuno istovetan način. Pred istraživače se postavilo pitanje, po čemu se sećanje budućnosti razlikuje od ostalih oblika javljanja futurističke svesti kao što su proročanstva, prekognicija, jasnovidost i telepercepcija? Ukazaću na glavne razlike. Sećanje budućnosti je sposobnost nekih osoba da jedan događaj, ili čitav sled događaja, potpuno prožive u subjektivnoj realnosti, a koji će se ispoljiti tek u budućnosti. Takvo sećanje je bogato čulnim podacima vida, sluha, mirisa ukusa i dodira i sadrži mnoge pojedinosti koje se odnose na pokrete, emocije, misli i odluke koje je osoba tada donela. Proživljavanje u sećanju budućnosti je potpuno, tako da se ono nimalo ne razlikuje od svakodnevne stvarnosti. I dalje, premda je ta pojava usmerena isključivo na budućnost, osoba je ne doživljava kao viziju, već kao izuzetno realno iskustvo. Osoba nije u stanju da takvo iskustvo razlikuje od istinskog života, ono je suštinski drugojačije od vizija vidovnjaka u kojima oni gledaju ono što se događa kao na filmu ili TV ekranu. Takođe, sećanje budućnosti javlja se ljudima u potpuno budnom stanju, a ne u izmenjenim stanjima svesti koja su karakteristična za druge oblike futurističkog doživljavanja.

Telepercepcija (remote viewing) Telepercepcija (engleski izraz koji se udomačio glasi "Remote viewing") takođe ruši ustaljena verovanja o određenosti vremena. Kod nekih teleperceptora dolazi do slamanja verovanja u postojanje samog vremena kao takvog. Ona se razlikuje od ostalih "prirodnih" vančulnih iskustava, jer je stečena treningom i pridržavanjem strogih protokola. U srpskom jeziku ne postoji adekvatan termin. Doslovan prevod bio bi „viđenje na daljinu", ali ova disciplina pokriva znatno širu oblast. Tu se radi o „iskustvu na daljinu", jer se pored vizuelnih utisaka uključuju podaci ostalih čula: zvuci, mirisi, osećaji dodira, a takođe emocionalni utisci. Stari izraz za ovaj fenomen bio je vidovitost, ali je odbačen jer ima nepoželjan mistični prizvuk, a remote viewing je od svog nastanka ima pretenziju da bude naučno prihvaćen. Nastao je početkom sedme decenije prošlog veka, kada su poznati slikar i psihik Ingo Svon (Ingo Swann) i nekoliko istraživača parapsihologa pokušali da razviju standardne postupke za dobijanje podataka o lokacijama na kojima nisu bili fizički prisutni. Najvažniji elemenat ovih postupaka bilo je obučavanje osoba da potpuno uklone uticaj svesnog duha i tako omoguće informacijama nesvesnog duha da se ispolje.

U naprednijim nivoima treninga u remote vjuingu osobe su doživljavale vantelesno iskustvo (stari naziv je astralna projekcija) u kojem su doživljavale sebe na ciljnom objektu, bile su u stanju da se kredu po njemu i oko njega i da opišu šta su doživljavale. Postoji više tehnika remote viewinga i veći broj „škola" koje ga praktikuju. Zajednička karakteristika većine je da je to strogo strukturirana i standardizovana tehnika koja omogućava postojano dobijanje relativno tačnih informacija zahvaljujući strogo određenim postupcima. Uz pomoć protokola dolazi se do direktnog znanja o unapred određenim ciljevima kao što su stvari, događaji i bića udaljeni u vremenu i prostoru. Glavni element ovih metoda je sprečavanje censure i kritičnog procenjivanja svesnog duha, tako da se do podataka dolazi preko nesvesnog duha praktičara iz Kolektivne Nesvesti pre nego što svesni i analitički duh može da se aktivira. To je značajno zbog toga što analitički duh čoveka kao obojene naočari prepravlja, iskrivljuje i menja primljene podatke. Informacije dobijene pridržavanjem protokola telepercepcije bez uplitanja analitičkog duha, prevode se u reči ili jednostavne crteže. Tokom ovog postupka praktičar se direktno povezuje sa Kolektivnim Nesvesnim i iz njega, kao iz akaša biblioteke, uzima knjigu u kojoj se nalaze potrebni podaci i iz nje ih čita. Na tačnost podataka ne utiče razdaljina; podaci iste tačnosti dobijaju se bez obzira da li se cilj na koji je praktičar usmeren nalazi u susednoj sobi ili na drugom kontinentu. To je moguće stoga što nesvesni duh postoji izvan prostora i vremena. Potencijal za razvoj ove sposobnosti imaju svi ljudi, ali su dosledni metodi za primenu postupka telepercepcije razvijeni u drugoj polovini dvadesetog stoleća kada je američka obaveštajna služba uložila značajna finansijska sredstva u ove eksperimente. Organizacija koja je obavila početni posao bio je Stenfordski Istraživački Institut (Stanford Research Institute) u kojem su napravljeni i testirani protokoli. Ono što je materijalistički orijentisane istraživače zbunjivalo od početka bili su rezultati koji su nedvomisleno pokazivali da za dobro treniranog praktičara ne postoje ograničenja, ne samo prostora, već ni vremena. Takva osoba bila je u stanju da opiše zbivanje koje se dogodilo u prošlosti, a takođe ono što će se dogoditi u budućnosti. Jedna od posledica iskustava koja su trenirani teleperceptori imali bila je duboka promena u strukturi njihovih ličnosti i načinu doživljavanja sveta. Većinom su doživljavali mističnu konverziju. Jedan od najuspešnijih, Džozef MekMonigl napisao je u svojoj knjizi o telepercepciji: "Telepercepcija nas je uverila da vreme ne postoji. Ja sam bio šokiran kada smo to utvrdili i nisam nikoga video koje ostao ravnodušan na to. Ono što postoji za nas dok smo u ovim fizičkim telima nije vreme, već ograničenje naše percepcije. Sve je ovde i sada!l Prošlost je živa i još uvek postoji. Nikada nije prošla!" Zadržao sam se nešto duže na vremenu kao temi, jer je ono, pored prostora, materije i energije, do nedavno bilo jedan od stožera pogleda na svet, ali poslednjih godina javile su se napukline na toj građevini kroz koje naviru talasi novih iskustava i drugojačijeg doživljaja sveta i našeg mesta u njemu. U kontekstu ovog poglavlja, a to je značajno, ljudsko iskustvo delimično je prevazišlo ograničenja koje nameće vreme. A ta težnja je vajkadašnja, ispoljava se u svim oblicima umetničkog stvaralaštva i u traganju za Spiritualnim istinama. U osnovi svakog stvaralačkog akta i Spiritualnog, odnosno mističnog iskustva krije se težnja ljudskog duha da zaustavi vreme i pobedi prolaznost života.

HRONOKINETIČKO SAŽIMANJE VREMENA Da se naša percepcija vremena naglo menja pokazuje jednostavan eksperiment koji može da vas uveri u mogućnost sažimanja vremena. Nije potrebno da se vozite letilicom koja se kreće brzinom koja se približava brzini svetlosti, kako je to zamišljao Ajnštajn, niti da ostanete na nivou misaonih eksperimenata koji su zanimljivi, ali su odvojeni od realnog života. Možete ga sami izvesti. Eksperiment je jednostavan, a njegov rezultat fascinantan. Postupite na sledeći način. Usmerite se na levu stranu svog tela, prođite je u imaginaciji i istovremeno se koncentrišite na misao i osećanje "sada". Činite to 1015 sekundi. Potom se usmerite na desnu stranu tela, prođite kroz nju kao da je skenirate i istovremeno se koncentršite na misao "tada" (a to znači neko drugo vreme, različito od sada). Postupite tako sa obe strane tela tri puta uzastopno. Sada učinite obratan proces. Koncentrišite se na misao "sada" dok osećate desnu stranu tela, a "tada" dok osećate njegovu levu stranu. Ponovite to tri puta. Čitav proces ponovite 3-4 puta. Tog dana i verovatno sledećeg doći će do hronokinetičkog sažimanja, odnosno skraćivanja vremena. Percepcija vremena biće vam značajno izmenjena. Vaš subjektivni osećaj reći će vam da je podne, a na časovniku će biti tek deset sati ujutro. Ili da je 18h popodne, a biće tek 15h. Što je najvažnije, bićete u stanju da obavite daleko više posla u tom periodu, kao da ste proveli mnogo više vremena radeći.

Hronokinetičko uklanjanje problema Razumevanje kako psiha i telo procesuju, pamte i održavaju traumatske događaje nudi ključeve za lečenje trauma. Takvo razumevanje omogućava da se shvate mehanizmi na kojima počiva Metod Kažiprsta za uklanjanje trauma. Osnovno je razumeti da je trauma vezana za određen trenutak u vremenu i određen prostor. Postoje dva mehanizma koji su u osnovi Metoda Kažiprsta za uklanjanje trauma: 1. Rotacija tela prilikom procesa i 2. Slamanje vremena i prostora Prvi elemenat, rotacija, doprinosi uklanjanju energetskog naboja koji čini problem. Austrijski amater naučnik, koji od nedavno stiče veliku reputaciju u svetu, Viktor Shauberger, eksperimentalno je dokazao da je rotaciono kretanje daleko superiornije od pravolinijskog. Ono to svakako jeste kada se radi o psihološkim i spiritualnim procesima. Postoje dve vrste rotacionog kretanja: Centripetalno (kretanje ka centru) i centrifugalno (kretanje od centra ka spoljašnjem svetu). Oba ova rotaciona kretanja dovode do pražnjenja emocionalnog i psihološkog naboja i tako do uklanjanja problema. Ali načini na koji oni to postižu jesu različiti. Ljudsko telo ima energetsko polje oko sebe, sa sopstvenom polarnom osom sever-jug. Kada se mi krećemo, ugao između naše energetske ose i ose Zemlje stalno se menja i taj ugao ili jača ili slabi naše energetsko polje. To je razlog zašto se u drevnoj joga tradiciji zahteva da postelja u kojoj čovek spava bude postavljena po toj osi, s tim što glava treba da bude okrenuta ka severu. U centripetalnoj rotaciji energija naboja se integriše u osobu, a u centrifugalnoj ona se izbacuje iz nje u spoljašnji svet. U Metodi kažiprsta čovek se okreće na levu stranu, a takvo kretanje je centripetalno, odnosno kretanje prema centru. Filozof Volter Rasel tvrdi, a ta tvrdnja po svemu sudeći ima dosta osnova, da nova energija nastaje kada se dostigne centar i da ona potom zrači od centra ka spoljašnjem svetu. U kontekstu Transcendent sistema to znači da nova energija nastaje kada bilo neprijatne bilo prijatne sadržaje integrišemo u svoje središte. Drugim

rečima, energija pozitivnog iskustva nastaje nasuprot prethodno postojeće negativne energije traume ili polariteta opterećenog negativnim iskustvom. Međutim, i centrifugalno kretanje dovodi do nestanka problema, ali kod njega nema nastanka nove energije, stoga je centripetalno kretanje superiornije. Kod centrifugalnog dolazi do izbacivanja energije ka spoljašnjem svetu i na taj način do pražnjenja problema od naboja. Sličnu situaciju imamo u fizičkom svetu. Jednostavan primer imamo kod mlina za kafu, čija sečiva se okreću velikom brzinom i tako melju zrna. Ako poklopac sa mlina spadne dok je on uključen, kafa se rasipa po okolini pod dejstvom centrifugalne energije. Drugi element koji du vam ukratko objasniti je slamanje vremena i prostora. Trauma se dogodila u prošlosti, a Procesor navodi Klijenta da je prebaci u sadašnje vreme. Trauma se dogodila na određenom mestu, možda stotinama ili hiljadama kilometara udaljenom od prostorije u kojoj se proces radi, a Procesor navodi Klijenta da je iskusi upravo u toj prostoriji. Na taj način se slamaju vreme i prostor, a kada se trauma izmesti iz prostora i vremena u kojima je doživljena, ona nestaje. Metod Kažiprsta za uklanjanje trauma razvio sam pre godinu dana (pišem ovo 2009. godine) i još je efikasniji od prethodno objašnjenog Metoda Spinera ili Vrtloga. On je bezmalo apsolutno uspešan. U njemu nestaju traumatska osećanja, a često i slika traume. Na njenom mestu ostaje praznina. Staviše, ovaj postupak ne iscrpljuje se uklanjanjem trauma, već je njime moguće ukloniti i relativno teške probleme (vidi kasnije). Prvih 6 koraka zajednički su sa prvom varijantom, a potom se postupak razlikuje. Radi jasnoće ja ću ponoviti prvih 6 koraka. 1. Uradite sa Klijentom već opisane vežbe prihvatanja (5 vežbi). 2. Uradite sa njim vežbe pravljenja snapshot-a, tako da je u stanju da jedan, najdramatičniji ili najupečatljiviji trenutak doživljaja drži nepromenljivim, odnosno zamrznutim u vremenu (1-2 vežbe). 3. Uradite 1-2 vežbe dupliranja. 4. Objasnite ukratko kako će proces teći i koji su njegovi važni elementi. 5. Zatražite od Kljenta da se nikako ne opire neprijatnim elementima (rezistencija izaziva perzistenciju !). 6. Klijent treba da odabere traumu sa kojom će da radi. Tražite da odabere najgori ili najdramatičniji trenutak svoje traume i da ga tokom čitavog procesa drži nepokretnog, „zamrznutog" u svesti. To treba da je „snimak" ili nepokretan fotos (snep-šot) najdramatičnijeg trenutka te traume.

METOD KAŽIPRSTA SA SLAMANJEM PROSTORA I VREMENA U ovoj varijanti imamo dva terminala: Prvi je "Ja ovde i sada", Drugi terminal je položaj tela nalevo za 180% u odnosu na prvi. Pošto ste uradili prvih 6 koraka, zajedničkih za oba metoda, pređite na korak br.7. 6. Dok stoji zatvorenih očiju, tražite da zaboravi na traumu, već da vam kaže koje elemente oseća „ovde i sada": sliku, telesni osećaj, emociju i misao. Bilo šta da kaže, prihvatite. Smisao tog pitanja je da ga stabilizuje u prvom terminalu, tj. ovde i sada. Najvažnije je da usmeri svoju pažnju na telesni osećaj kontakta svojih nogu sa podom. 7. Sada (oči su mu i dalje zatvorene) okrenite Klijenta nalevo za 180% i zatražite da se u tom položaju seti svoje traume i da se što jače u nju uživi, i da vam saopšti elemente koje tada doživljava u „snimku" ili snapshot-u, odnosno najdramatičnijem trenutku traume zaustavljenom u vremenu: koju sliku vidi, koju misao ima, koje osećanje i telesnu senzaciju oseća. 8. Kada to učini, uradite šestostruko slamanje prostora. Taj proces treba da radite po mogućnosti u zatvorenoj prostoriji! Zatražite da kažiprst svoje dominantne ruke (ako je dešnjak, to je desna ruka, ako je levak to je leva) stavi u centar traumatske slike i da ga drži tu sve vreme dok traje proces. Zatim ga pitajte: a. Koliko je rastojanje od vrha tvog prsta, koji se nalazi u centru traumatske slike, do zida ispred tebe u ovoj sobi? b. Koliko je rastojanje od vrha tvog prsta, koji se nalazi u centru traumatske slike, do zida iza tebe u ovoj sobi? c. Koliko je rastojanje od vrha tvog prsta, koji se nalazi u centru traumatske slike, do zida levo od tebe u ovoj sobi? d. Koliko je rastojanje od vrha tvog prsta, koji se nalazi u centru traumatske slike, do zida desno od tebe u ovoj sobi? e. Koliko je rastojanje od vrha tvog prsta koji se nalazi u centru traumatske slike do tavanice (plafona) u ovoj sobi? f. Koliko je rastojanje od vrha tvog prsta, koji se nalazi u centru traumatske slike, do poda u ovoj sobi ? Tada Klijenta vratite u prvobitni položaj, drugim rečima okrenite ga opet za 180% nalevo, tako da je tokom procesa načinio pun krug. Recite mu da spusti ruku dole, da otvori oči i tada ga pitajte: „Šta se dogodilo sa traumom? Da li postoji ili je nestala?" Ukoliko je Klijent sledio instrukcije, trauma više neće postojati. Ovakav čudesan ishod izaziva veliko iznenađenje kod Klijenta. Najčešće je traumatska slika nestala zajedno sa traumatskim emocijama koje Klijent više ne može da oseti. Ponekad se desi, izuzetno retko, da su emocije potpuno nestale, a da je slika još tu, ali ona je prazna od naboja, deluje kao izbledela fotografija. To se događa kada je Klijent napravio neku grešku. U takvom slučaju, ako se obratimo Klijentu rečima: „Razumem te, slika je još uvek tu. Ali da li možeš da osetiš traumatske emocije koje si osećao na početku procesa?" on neće moći da ih oseti, ma koliko se naprezao. Na kraju sledi poslednji postupak-unošenje svetlosti u Klijenta. Poslednja napomena. Rekao sam da ovaj postupak treba da radite kada god je to mogude u zatvorenoj prostoriji. Međutim, možete ga uspešno primeniti i na otvorenom prostoru, ali tada je potrebno da imate referentne tačke koji zamenjuju zidove prostorije. Na primer, brdo u daljini, kuću, drvo, žbunje, oblake na nebu, nebeski svod itd. Te tačke Klijent treba da uoči pre nego što počne sa procesom.

Metod Kažiprsta za uklanjanje problema Pored uklanjanja trauma ovaj drugi postupak može da se primeni i na uklanjanje aktuelnih problema, nedavno nastalih, ili na uklanjanje trajnih (hroničnih) problema. Primenjuju se isti principi kao kod uklanjanja trauma, uz neke dodatke. 1. Vodi se kratak intervju sa Klijentom o njegovom problemu. 2. Izvršite redukciju problema! Tražite od Klijenta da vam navede 3 situacije u kojima se problem javio. Na primer, 3 puta kada je imao osećanje manje vrednosti ili 3 puta kada je imao tremu da govori pred grupom ljudi. Zatim treba izvršiti redukciju 3 takva problema na jedan koji je najjači ili najdramatičniji. Kažete mu: "Od te tri situacije izaberi najgoru, najdramatičniju."

3. Klijent stoji zatvorenih očiju. 4. Daje mu se instrukcija: Oseti sebe ovde i sada (navedi 4 elementa). 5. Procesor ga okrene nalevo za 180 stepeni i daje mu instrukciju: Oseti problem, odaberi njegov najdramatičniji trenutak, predstavi ga

snapshot-om i navedi 4 elementa koji u tom trenutku postoje. 6. Instrukcija: Sada stavi kažiprst u centar snapshot-a. 7. Izvrši šestostruko slamanje prostora. Taj proces treba da radite po mogućstvu u zatvorenoj prostoriji ! Izuzetno možete ga raditi na otvorenom prostoru (vidi ranije uputstvo za takav postupak). Zatražite da kažiprst svoje dominantne ruke (ako je dešnjak, to je desna ruka) stavi u centar traumatske slike i da ga drži tu sve vreme dok traje proces. Zatim ga pitajte (ista pitanja kao u prethodnom postupku): a.Koliko je rastojanje od vrha tvog prsta, koji se nalazi u centru slike problema, do zida ispred tebe u ovoj sobi? b. Koliko je rastojanje od vrha tvog prsta, koji se nalazi u centru slike problema, do zida iza tebe u ovoj sobi? c. Koliko je rastojanje od vrha tvog prsta, koji se nalazi u centru slike problema, do zida levo od tebe u ovoj sobi? d. Koliko je rastojanje od vrha tvog prsta, koji se nalazi u centru slike problema, do zida desno od tebe u ovoj sobi? e.Koliko je rastojanje od vrha tvog prsta, koji se nalazi u centru slike problema, do tavanice (plafona) u ovoj sobi? f. Koliko je rastojanje od vrha tvog prsta, koji se nalazi u centru slike problema, do poda u ovoj sobi ? Tada Klijenta vratite u prvobitni položaj, drugim rečima okrenite ga opet za 180% nalevo. Recite mu da spusti ruku dole, da otvori oči i tada ga pitajte: „Šta se dogodilo sa problemom? Da li postoji ili je nestao?" Ukoliko je Klijent sledio instrukcije, problem više neće postojati. Ovakav čudesan ishod izaziva veliko iznenađenje i kod Klijenta i kod posmatrača. Na kraju unesite svetlost u Klijenta.

Primena Metoda kažiprsta na fizičke probleme Ma koliko čudno izgledalo, ovim metodom moguće je postići uspeh i kod nekih fizičkih poremećaja. Ja nisam eksperimentisao sa primenom ovog metoda na fizičke poremećaje, ali jesu neki Ijudi koje sam obučio na mojim kursevima. Lekar iz Saudijske Arabije izvestio me je da je u bolnici u kojoj radi postigao uspeh u 40% slučajeva uklanjanja fizičkih poremečaja! Za uklanjanje fizičkih poremećaja može se primeniti bilo koji od dva Metoda Kažiprsta, bilo za uklanjanje trauma, bilo za uklanjanje problema. Treba naći trenutak kada je problem (ili trauma) nastao ili trenutak kada ga je Klijent prvi put osetio. U jednom slučaju to je bio trenutak kada je Klijent skočio iz autobusa i osetio bol u leđima. Taj trenutak bio je snapshot sa kojim je radio proces. U drugom slučaju kći jednog Procesora je dobila bolove u stomaku. On je tražio od nje da se seti prvog trenutka kada je bol počeo. Kada je to učinila, dao joj je instrukciju da napravi snapshot i da na njega primeni proces. Njemu je to bio prvi procesorski akt i na njegovo oduševljenje bio je uspešan. Kćerki je bol odmah nestao. Često se ovim postupkom postiže veliki uspeh za vrlo kratko vreme.

UKLANJANJE TELESNIH POREMEĆAJA METODOM PERIODIZACIJE Ovaj metod koristi se za uklanjanje telesnih poremećaja. Možda je moguće primeniti ga i na druge vrste problema (emocionalne, psihološke, spiritualne), ali ja sa njima nisam eksperimentisao. Zasnovan je na premisi koja se sreće u mnogim školama psihoterapije: vraćanje čoveka u prve godine detinjstva, u kojima je koren čovekovih problema. Od njih se razlikuje tehničkim izvođenjem procesa. Rano detinjstvo imao je na umu Sigmund Frojd kada je rekao da je dete otac čovečji. U tom periodu života nastaju osnove ličnosti i tu su uzroci problema koje on kasnije ispoljava. Koristeći metod slobodnih asocijacija tokom četiri godine školske psihoanalize, psihoanalitičar je nužno dolazio do ranog detinjstva. Nekim slučajem Frojd je propustio zlatnu mogućnost da skrati taj dugotrajni proces i od psihoanalize načini efikasan i brz postupak. Da mu se ta mogućnost ukazala pokazuje njegov spis "Dva kratka članka o psihoanalizi" u kojima je izneo svoje razmišljanje o sažimanju beskrajnih slobodnih asoijacija u svrhovito kretanje uz lanac sličnih iskustava ka najranijem iskustvu koje se očito događalo u ranom detinjstvu. Za nevolju, tu zlata vrednu ideju je odbacio. Kako istorija pokazuje, naučna otkrića imaju svoju uvremenjenost. Paradigma koja dominira u jednom periodu odbacuje prevaziđene ideje, ali, na žalost, odbacuje i ideje čije vreme nije sazrelo. Pola veka posle nastanka psihoanalize, pojavila se knjiga Rona Habarda "Dijanetika, moderna nauka o mentalnom zdravlju". Osnova dijanetike bila je ideja koju je Frojd odbacio - kretanje uz lanac sličnih neprijatnih iskustava ka najranijem ili bazičnom iskustvu takve vrste. Kada bi se Klijent konfrontirao sa najranijim iskustvom na lancu sličnih iskustava, ono je, po učenju dijanetike bivalo ispražnjeno od emocionalnog naboja i bilo bi integrisano u njegovu svest. Habard je kasnije stvorio međunarodnu organizaciju koja je stekla veoma lošu reputaciju u mnogim zemljama sveta, ali je tehnika dijanetike bila efikasna. Mnogi laički terapeuti bili su u stanju da, koristeći samo Habardovu knjigu, postignu vrlo dobre rezultate sa Klijentima. Kretanje ka najranijem događaju na lancu sličnih neminovno je vodilo do najranijeg perioda u životu, ali i iza njega, u Klijentove prošle živote. To je bio glavni razlog zašto je psihoterapijski establišment odbacio dijanetiku, jer se učenje o postojanju prošlih inkarnacija u to vreme tretiralo kao mistična izmišljotina. Jedan od najbližih Frojdovih saradnika iz prvog perioda psihoanalize Oto Rank (Otto Rank) došao je u konflikt sa Frojdom objavivši svoju teoriju o porođajnoj traumi ("Das Trauma der Geburt"). Tokom mnogih godina Frojd je veoma uporno tvrdio da je uzrok svih neuroza, a takođe mitova, religije, filozofije i čitave ljudske kulture, Edipov kompleks. Kada je Oto Rank objavio da postoji i preedipalna faza u nastanku poremećaja, koja je povezana sa porođajnom traumom, Frojd ga je optužio za "anti-Edipalnu jeres" i Rank je napustio unutrašnji krug najbližih Frojdovih saradnika i nastavio svojim putem. Godine 1975. pojavila se jedna od mnogih regresivnih tehnika, koju je stvorio Filip Dojl Henderson (Philip Doyle Henderson). Hendersonova pretpostavka bila je da se poremećaj svodi isključivo na promene u emocijama i telesnim senzacijama. One predstavljaju u sadašnjosti rekapitulaciju događaja koji su se desili u ranom detinjstvu, ne kasnije od pete godine. U njegovom metodu regresije Klijent je dovođen u stanje duboke relaksacije i potom voden unazad po lancu vremenskih perioda do izvornog događaja. Kada bi u procesu Klijent došao do njega, nepoželjna emocija ili telesni osećaj bi nestali. Seansa je obično trajala 30-90 minuta. Da li je Henderson došao do svog metoda samostalno ili se inspirisao dijanetikom, teško je reći. Njegov metod svakako veoma liči na dijanetiku.

On ga je primenjivao duže od dvadeset godina, a od njega ga je preuzeo i donekle izmenio Robert Metern (Robert Matherne) i nazvao ga dojletikom, u čast svog učitelja. Glavna novost je bila vrlo brzo kretanje unazad od jednog perioda do drugog, sve do začeća, tako da seansa treba da se završi za 1 minut ili kraće. Robert Metern tvrdi da je njegova tehnika apsolutno uspešna. Praksa pokazuje da to nije tačno. Glavni razlog je taj što on uzima kao uzrok nekog negativnog iskustva samo telesne senzacije i emocije, a već smo naučili i uverili se u praktičnom radu da većina naših iskustava ima 4 elementa. Takođe, Meternova tehnnika je u visokom stepenu neuspešna kod složenijih poremećaja.

Metod periodizacije za uklanjanje telesnih problema Ovaj postupak omogućiće vam značajan uspeh kod mnogih trajnih telesnih problema kao što su glavobolje, migrene, bolovi u leđima, vratu ili udovima, malaksalost i nedostatak energije i slični. Tri osnovna elementa ovog postupka jesu: Alternativna tehnika, Konfrontacija sa četiri elementa kao komponentama nekog problematičnog iskustva Kretanje niz lanac vremenskih perioda do trenutka kada problem nestane. Tražite da vam Klijent ukratko opiše svoj telesni simptom, da ga oseti što potpunije i da vam navede koja tri preostala elementa prate telesni simptom (slika, emocija, misao), jer telesnu senzaciju već imate kao problem. Pitate ga koliko godina ima i zatim radite proces alternativnom tehnikom, vraćajući ga unazad od sadašnjeg trenutka, u kome oseća poremećaj, ka najranijem detinjstvu i dalje do začeća, a ponekad idete pre trenutka začeća u prošle živote. Vraćate ga u vremenskim periodima od po 10 godina dok ne dođete do pete godine. Ukoliko ima manje od 30 godina, vraćate ga u periodima od 5, 6 ili 7 godina, ali vremenski periodi treba da ostanu isti tokom čitavog procesa do pete godine. Od pete godine unazad vraćate ga po godinu dana unazad do trenutka rođenja, a potom po jedan mesec unazad do začeća. Obično nije potrebno da idete do začeća, poremećaj najčešće nestaje ranije. Ukoliko telesni poremećaj nije nestao kada dođete do trenutka začeća, potrebno je da zahvatite prošle živote. To činite sa pitanjem: "Da li postoji prethodno slično iskustvo, kada si osećao ...(takav i takav telesni poremećaj)?" Klijentu ne treba ništa da kažete o prošlim životima, jer možda u njih ne veruje ili ima otpor na takvo verovanje. Samo ga pitate za postojanje prethodnog sličnog iskustva i tražite da vam da elemente koji mu se javljaju u svesti kada misli na to iskustvo, ma koliko ti elementi bili nejasni. Osnovno je da imate dva terminala: "Ovde i sada" i problemsku situaciju u vremenskim periodima po kojima se krećete ka ranom detinjstvu. Primenjujete alternativnu tehniku na te periode iz života i na stanje ovde i sada. Na vremenskim periodima na kojima pitate za telesni poremećaj tražite svaki put 4 elementa, premda je moguće da neki od elemenata ne postoji. Premda naglašavam primenu Alternativne tehnike, u prvom trenutku imate samo jedan terminal, jer krećete od "Ovde i sada". Primer će pojasniti kako teče ovaj proces. Pretpostavimo da Klijent ima 34 godine i oseća neprijatan telesni simptom, na primer bol u leđima.. Dajete mu sledeće instrukcije: 1. Oseti sebe ovde i sada i posebno se koncentriši na bol u leđima. Dok osećaš bol u leđima daj mi 4 elementa koji ti se javljaju: koji telesni osećaj imaš (mora da ima upravo bol u leđima), koja ti slika dolazi? koja emocija? koja misao?" Zatim, prvi terminal: „Oseti sebe ovde i sada". 2. Idete po 10 godina unazad od njegove trenutne starosti i tražite da vam za svaki od tih perioda da elemente: „Oseti da ti je sada 24 godine i daj mi 4 elementa koji ti se javljaju." Zatim prvi terminal „Oseti sebe ovde i sada!" 3. "Oseti da ti je 14 godina i daj mi 4 elementa koji ti se javljaju." Potom opet istrukcija za prvi terminal: "Oseti sebe ovde i sada!" 4. Sledeći period je 5 godina, stoga mu kažete: „Oseti da ti je sada 5 godina. Da li još uvek osećaš bol u leđima ili je on nestao? 5. "Oseti sebe ovde i sada." Od 5 godina idete po jednu godinu unazad i ponavljate isti postupak, uvek pitajući: „Sada ti je 4 godine. Da li još osećaš bol u leđima ili je on nestao?" „Oseti sebe ovde i sada." „Sada ti je tri godine. Da li još osećaš bol u leđima ili je on nestao?" "Oseti sebe ovde i sada." Ako poremećaj ne nestane kada ste došli do godinu dana, vraćate Klijenta po jedan mesec unatrag. Ovako: „Sada ti je 11 meseci. Da li osećaš bol u leđima ili je on nestao?" "Oseti sebe ovde i sada." „Sada ti je 10 meseci. Da li osećaš bol u ledima ili je on nestao?" "Oseti sebe ovde i sada". Tako nastavljate po jedan mesec unazad do trenutka rođenja. „Sada si u trenutku rođenja. Da li osećaš bol ili je nestao?" "Oseti sebe ovde i sada." Kada uđete u period vremena pre rođenja, vradate ga po 1 mesec unazad. „Sada si u trenutku 1 mesec pre rođenja. Da li osećaš bol ili je nestao?" "Oseti sebe ovde i sada," Sada si u trenutku 2 meseca pre rođenja. Dali osećaš bol ili je on nestao?" "Oseti sebe ovde i sada". Ne pitajte Klijenta, da li mu je poremećaj nestao, pre nego što idući unazad dođe do pete godine. Praksa pokazuje da je to prvi period na kojem treba da mu postavite to pitanje, ali ga potom na ranijim uzrastima obavezno pitate. Ponoviću - od tada nadalje, na svakom periodu, postavljate pitanje da li je poremećaj nestao? U jednom trenutku Klijent će vam reći da mu je bol nestao. Tada ga pitajte: "Šta se tada dogodilo?". Insistirajte da vam kaže prvu stvar koja mu padne napamet - da li vidi neku sliku, da li ima misao o tome šta se tada dogodilo, emociju i osećanje u telu? Najvažnije je da ne pokušava da objasni sebi doživljaj, niti treba da pokuša da seti šta se u to vreme dogodilo. Prihvatite šta god da vam kaže i to ne komentarišite. Ako počne sa ustezanjem, jer mu se događaj čini nerealan ili izmaštan, dajte mu podršku da vam to kaže. Ukoliko mu do trenutka začeća bol nije nestao, postavljate mu pitanje kojim ga uvodite u prošli život: "Da li postoji prethodno slično iskustvo, kada si osećao bol u leđima?" Kada koristite ovaj metod? Primenjujete ga na trajne ili hronične telesne probleme. Drugim rečima, na telesne probleme koji dugo traju. Metod nije apsolutno uspešan, ali je uspešan u značajnoj meri. Neuspeh se javlja kada je u osnovi nepoželjnog stanja razlog na koji je teško uticati ovom vrstom terapije. Na primer, ako bolovi u kuku Klijenta potiču od gubitka hrskavice na glavi kuka, pa između ogolelih

kostiju kuka i karlice dolazi do bolnog trenja pri pokretima. Ali će i u takvim slučajevima bol biti za neko vreme umanjen. Da li je moguće da se dugotrajnom primenom ovog metoda uklone i patološki poremećaji koji izgledaju kao nepovratna oštećenja, ja ne znam. Možda bi vredelo pokušati? Na kraju unesite svetlost u Klijenta! Ukoliko imate aktualan telesni problem, koji je nastao tog dana ili u prethodna dva-tri dana primenite Mali Magijski Metod.

METOD ISTOK-ZAPAD Ovaj metod i njegove varijacije zasnovani su na manipulaciji vremenom. Zbog toga spada u kategoriju hronokineze. Pomenuo sam prethodno da su na značaj vremena ukazivali mnogi mislioci. Poznati naučnik Ser Arthur Edington iznedrio je jednostavnu i nadahnutu misao o vremenu: ,,U svakom pokušaju da premostite iskustva koja pripadaju fizičkoj i spiritualnoj strani vaše prirode, vreme ima ključnu poziciju." Istok-Zapad je hronokinetički metod koji potkopava vreme, jer ga u izvesnom stepenu stavlja pod kontrolu. Kao što ste u prethodnom tekstu videli, takvih metoda i pristupa vremenu ima više. Veoma je zanimljiv pristup savremene fizike, posebno kvantne mehanike. Njeni nalazi, zasnovani na strogim eksperimentima, obaraju osnove principa na kojima je zasnovana nauka koja je prethodila kvantnoj fizici. Moderna nauka, koja je u mnogome osnov zapadne civilizacije, izgrađena je na pojmu kauzalnosti, na vremenskom sledu uzroka i posledice. Kauzalnost je osnova prirodnih nauka, a takođe većine psiholoških i psihoterapeutskih sistema, jer u njima uvek tražimo uzroke neke pojave ili posledice nekog delovanja. Kada okrenemo električni prekidač, upaliće se svetlost u sobi. Ako dete ima traumatično detinjstvo, ono će značajno uticati na njega kada odraste. To je danas opšte prihvaćeno, jer je u svakodnevnom životu ovakav odnos očigledan. Ali na nivou elementarnih čestica, koje ispituje kvantna fizika, na najdubljem nivou života, odnos uzrok - posledica je iluzoran, zato što na tom nivou ne postoji vreme. Ne postoji ,,pre" i „posle". Za razliku od laika, Albert Ajnštajn je naglašavao način na koji znalci misle o vremenu: „Ljudi kao što smo mi, koji veruju u fiziku, znaju da je razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti samo iluzija koja se tvrdoglavo održava." Vraćajući se na našu temu, možemo zaključiti da postoje osnovani pokazatelji da vreme nije surovi gospodar koji nameće svoja ograničenja bez izuzetka, već da ga je moguće zaobići i prevazići. Za metod Istok-Zapad važno je sledeće: Postoji vremenski tok i vremenska staza koja je u našoj svesti ustaljena i kada se usmerimo nasuprot vremenskom toku, problem koji je bio uz njega vezan ima tendenciju da nestane, jer se emocionalno i psihološki krećemo ka trenutku pre njegovog nastanka, kada ga nije bilo. Evo kako se primenjuje ovaj metod. Klijent treba da istovremeno zamišlja kretanje sunca preko nebeskog svoda i da oseća svoj problem. On treba da bude pripremljen da se ne opire neprijatnom iskustvu koje ide uz problem, naprotiv treba da izvrši dramatizaciju neprijatnog iskustva, tj. da ga oseti svesno i namerno jačim nego što jeste. I u ovom metodu koristimo dva terminala. Na početku, da bismo stabilizovali Klijenta u sadašnjem trenutku, kažemo mu jednostavno: „Oseti sebe ovde i sada i daj mi 4 elementa koji ti se javljaju: Sliku, emociju, telesnu senzaciju i misao." Posle toga Klijent se koncentriše na svoj problem i sa njim radi proces.

Detaljan opis metoda Treba reći Klijentu: 1. Odaberi problem koji želiš da ukloniš. 2.Oseti sebe ovde i sada i navedi mi 4 elementa koje doživljavaš. 3. Sada zamisli horizont širok 180 stepeni, od istoka do zapada. U imaginaciji pređi POLAKO preko nebeskog svoda od istoka do zapada. Pa zatim BRZO natrag, od zapada do istoka. 4. Vizualiziraj horizont na istoku. Problema nema, na njega nemoj da misliš. Takođe, sunce se ne vidi, ono je ispod istočnog horizonta, još se nije pojavilo na istoku. 5. Sada oseti svoj problem što jače i potpunije možeš. 6. Zamisli da se sunce pojavljuje na istočnom horizontu... Gledaj sunce kako se penje uz nebeski svod i istovremeno osećaj svoj problem što jače možeš. Nemoj da stvaraš sliku problema, jer bi se ona kosila sa slikom sunca. Ali ga osećaj, dramatizuj ga, uživi se svesno i namerno u osećanje da je problem jači nego što jeste. Nastavite da vodite Klijenta ovim rečima: "Sunce se kreće...ti osećaš svoj problem...sunce se i dalje diže...sve više i više..osećaj svoj problem, sunce se podiže uz nebeski svod... dolazi do zenita. Sada je sunce u najvišoj tački i počinje polako da se spušta ka zapadu...Osećaj svoj problem i dalje, dramatizuj ga! Oseti ga što jače možeš... Sunce se i dalje polako spušta ka Zapadu dolazi do zapadnog horizonta i nestaje ispod njega... " 7. „Sada, osećajući i dalje svoj problem, dok ja izgovaram ovo zzzzzz- zz—zzzzzz—zzzzzzzz!! zamisli kako se sunce pojavljuje na zapadnom horizontu i vrlo brzo se kreće unazad preko nebeskog svoda od Zapada ka Istoku i nestaje iza istočnog horizonta. Zzzzzzzzzzzzzz-zzzz—zzzzz...Sunce je nestalo na istoku odakle je došlo..." Nekoliko sekundi ćutite, a tada zapitajte Klijenta: „Šta je sa tvojim problemom? Da li ga i dalje osećaš ili je nestao?" Ukoliko je proces valjano primenjen, problem mora da nestane. Stavite svetlost u Klijenta.

SREĆAN TRENUTAK I PROBLEM U ovom postupku takođe imamo slamanje i prostora i vremena. Klijent vizualizira deo svog života u skraćenom obliku, od nekog srećnog iskustva u prošlosti do problema koji ima u sadašnjosti. I srećan trenutak u prošlosti i problem u sadašnjosti svodi na snapshot. Prvo to učini sa srećnim trenutkom u prošlosti. Treba da oseti sebe u tom srećnom trenutku što potpunije može i da navede njegova 4 elementa. Potom prelazi na problem u sadašnjosti, opet ga oseti i navede 4 elementa. Klijent treba da se u mislima kreće od srećnog trenutka, do sadašnjeg trenutka u kome oseća problem i da navede nekoliko doživljaja koji su se desili između ta dva trenutka, kao da putuje vremenskom stazom od srećnog trenutka do sadašnjeg trenutka u kome oseća problem.

Drugim rečima, Klijent počinje od nekog srećnog trenutka, pa kroz nekoliko iskustava kreće se u mislima i osećanjima sve do problemskog trenutka. Počinje sa srećnim trenutkom i završava sa problemom. Srećni trenutak mora u vremenu prethoditi problemu. Klijent se oseća „uključenim" (to znači da sebe oseća u problemu, ali sebe ne vidi) i kada dođe do problema, uživi se u problem i oseti ga što jače može bez najmanjeg otpora i saopšti 4 elementa koji postoje u problemu. Tada zamišlja, uz uživljavanje, da se velikom brzinom vraća u vremenu (vremenskom stazom) unazad sve do srećnog trenutka, koji treba da oseti. Dok se brzo vraća unazad, on treba da zamišlja kako slike iz tog perioda munjevito brzo promiču pored njega, kao da ih vidi postrance iz brzog voza. Procesor kaže Klijentu: „Kada kažem SADA i zzzz...zzz...zzzz...zzz...zzzzz zamisli kako se velikom brzinom krećeš unazad vremenskom stazom unazad sve do srećnog trenutka...SADA...zzzzzz...zzzz...zzzzz...Tisi u srećnom trenutku!!" Kada za trenutak stane i uživi se u srećni trenutak, treba da navede elemente i tada ga pitaš: „Šta je sa problemom?" On treba da je nestao.

Tartang Tulku i Gest ravnoteže O sličnim postupcima kojima se uklanjaju negativna stanja i karakteristike ličnosti možemo naći nagoveštaje u tradicionalnim praktičnim filozofskim sistemima Istoka. Evo jednog koji potiče iz tibetanske joge. Navodi ga u svom radu „Gest ravnoteže" („Gesture of Balance") Tartang Tulku Rinpoše (Tarthang Tulku Rinpoche), koji je popularisao tibetanska učenja na Zapadu: „Kada se jave problemi u meditaciji ili svakodnevnom životu, kada smo previše emocionalni ili zarobljeni u ponašanje koje uzrokuje našu patnju, tada je vreme da praktikujemo otvorenost i ravnotežu i da probudimo svoju pažnju. Na primer, kada smo izuzetno tužni ili Ijuti, ako se koncentrišemo valjano na tu emociju, posmatrajući je odozgo i odozdo i potom sagledavajući je direktno, ona može doista da nestane - zato što mi vidimo da je ona zaista 'ništa'. Kroz praksu, mi možemo da brzo uravnotežimo depresivnu ili frustrirajuću situaciju prebacujući se u duhu napred i nazad – čineći je srećnom, čineći je tužnom, čineći je opet srećnom - sve vreme posmatrajući šta se unutar nas događa. Prvo možemo učiniti nešto pozitivno, zatim nešto negativno. U jednom trenutku prebacite se u depresiju i zaista zaplačite. Zatim se prebacite u smeh. Šta su doista te emocije? Zašto bih ja bio kontrolisan od tih prolaznih mentalnih stanja? Ova vežba može da izgleda skoro šizofreno, ali kako je budemo praktikovali otkrićemo da se važna promena događa u našoj svesti i u načinu na koji gledamo na sebe i svest. Tuga ne biva tako ozbiljna, niti radost toliko primetna."

SPIRITUALNO INŽENJERSTVO Drugo svojstvo metoda DP-4 koje veoma privlači praktičare nazvao sam spiritualnim inženjerstvom. Razlog takvog naziva je u tome što smo, primenjujući taj metod, u stanju da za kratko vreme stvorimo svojstva i karakteristike ličnosti koje do tada nismo imali. O ovoj osobini DP-4 detaljno sam pisao u knjizi „Povratak Jednosti". Ovde želim da ukažem na pravilnu primenu i moguće greške u primeni ovog metoda i kako da ih izbegnete, jer one mogu u potpunosti da upropaste ovaj izuzetno vredan i efikasan metod. U stvaranju pozitivnih karakteristika praktičar mora imati odgovarajući „model", čije karakteristike integriše u sebe i tako stvara željenu osobinu. Neophodno je da je u nekom trenutku u prošlosti model ispoljio tu karakteristiku pred Klijentovim očima (ili pred vama, ako radite solo DP-4 proces), drugim rečima da je to bilo iskustvo iz prošlosti kojeg se Klijent dobro seća. Za izbor modela imamo veoma mnogo različitih mogućnosti. Klijent može uzeti sebe za model, ako je tu osobinu, koju sada nema, ispoljio u prošlosti u bilo kojem trenutku, makar jednom u životu. Model može biti neka osoba koju Klijent poznaje - prijatelj, član porodice, kolega sa posla. Za model može odabrati osobu koju je samo jednom video makar na kratko vreme. To takođe može biti junak iz filma koji je gledao, iz TV serije, iz romana...Najzad, on može takvu osobu da zamisli, da je stvori u svojoj mašti. Ako radite proces sa Klijentom postupite ovako. Tražite da radi sa ova dva polariteta ili terminala: 1. Ja ovde i sada. Model u snapshot-u ili slici zaustavljenoj u vremenu, u kojoj on ispoljava željenu karakteristiku ličnosti. 2. Navešću primer za ovaj postupak. Klijent treba da se u imaginaciji alternativno kreće od jednog do drugog polariteta. Na prvom saopštava svoj doživljaj modela, a na drugom doživljaj sebe „Ovde i Sada". Pritom izveštava kao pošten reporter koji 4 elementa doživljava opažajući polaritete. Kao što znamo, elementi brzo gube snagu, postaju sve teže uočljivi i na kraju se gube, tako da na mestu modela ostaje praznina. Jedino što može da preostane na polaritetu „Ja ovde i sada" jeste telesni osećaj koji osoba ima sedeći na stolici. Ponekad (to se događa retko) umesto početnih elemenata preostaje samo ista svetlost na oba polariteta. Ovaj proces teče brzo i efikasno u svim situacijama ako je Klijent odabrao odgovarajući model. Upravo tu se javlja mogućnost pogreške! Klijent će pretrpeti neuspeh ako izabere pogrešan model. Moguće greške u primeni ove metode Evo dva primera iz mog iskustva. Na jednom kursu Klijentkinja je htela da stvori u sebi sposobnost da „zdravo živi", što do tada nije činila. Ona je odabrala nekog čoveka koji je za nju predstavljao savršen model zdravog življenja. Ja sam je vodio kroz DP-4 proces i kada je na kraju na oba terminala ostala praznina, na moje pitanje, da li je sada u stanju da živi zdravo kao njen model, odgovorila mi je: „Pošteno govoreći, ne osećam da sam u stanju da tako živim." To je bilo neprijatno iznenađenje i u prvom trenutku nisam bio u stanju da nađem objašnjenje neuspeha. Sledećeg dana razlog za ovakav ishod postao mi je jasan. Njen cilj je bio preširok i previše ambiciozan. Ona je patila od ozbiljne bolesti zavisnosti i pod cilj koji mi je navela „živeti zdravo" ona je podrazumevala uklanjanje te adikcije. Uklanjanje adikcije je ozbiljan zadatak, jer su bolesti zavisnosti veoma složeni i slojeviti problemi. Osoba prvo mora da ukloni svoju bazičnu anksioznost (strepnju) koja je u osnovi njene adikcije, a potom mora da ukloni konkretnu adikciju koja je višeslojna, što obično zahteva nekoliko seansi (vidi moju knjigu PEAT, poglavlje o uklanjanju bolesti zavisnosti). Drugi Klijent je želeo da stekne sposobnost da „manifestuje" poželjne okolnosti, što znači da ih ostvari u životu. Na prvom mestu bio je novac. Kao model on je odabrao jednu ženu koja se predstavljala kao izuzetno uspešna u toj oblasti. Opet, na kraju naizgled uspešnog DP-4 procesa, Klijent je rekao da nije u stanju da manifestuje materijalne okolnosti kao njegov model. Bilo mi je potrebno neko vreme da razjasnim tu situaciju. Obratite pažnju na sledeće objašnjenje, jer se slična situacija može dogoditi i vama, bilo da procesujete Klijenta, bilo sebe. Klijent je bio prisutan na kursu o ostvarenju životnih ciljeva na kojem je voditelj, žena koju je Klijent uzeo kao model, GOVORILA o lakoći ostvarenja ciljeva. Klijent NIJE VIDEO da model to čini, nije video da ta žena sa lakoćom uspeva u tome, već je samo slušao njenu lepu priču o tome. Stoga bi pravilno pitanje na kraju DP4 procesa trebalo da glasi: „Jesi li ti sposobna da GOVORIŠ tako lako o ostvarenju ciljeva kao što to čini tvoj model? "

To nikako ne bi moglo da bude pitanje: „Da li si ti u stanju da OSTVARUJEŠ svoje ciljeve lako kao tvoj model?" U sledećem primeru, Klijent je odabrao odgovarajući model za cilj koji je sebi postavio. Model je bio trenutno najbogatiji čovek na svetu, Bil Gejts. Na moju primedbu da ne može očekivati da će postati bogat kao Bil Gejts, Klijent je odgovorio da je svestan toga, ali da želi da se oseća uspešno kao Bil Gejts. Proces je ima dobar ishod. Kada je integrisao Gejtsa, na njegovom mestu ostala je praznina. Na moje pitanje kako se oseća, odgovorio je: „Čudno, osećam se upravo kako zamišljam da bi se Bil Gejts osećao". Ovu varijantu DP-4 metoda nazvao sam Indijana Džons. Taj naziv nastao je na osnovu zanimljive priče. Kod mene je u Beograd došao na individualnu obuku od 4 dana inženjer elektronike. Pri kraju treninga pitao sam ga, da li postoji osoba po uzoru na koju bi želeo da se oseća? Zbog njegove profesije očekivao sam da navede Tomasa Edisona, Nikolu Teslu ili sličnu osobu. Posle kratkog oklevanja on je prozborio: „Voleo bih da se osetim kao Indijana Džons". Kao model uzeo je sliku Indijane Džonsa kako se na početku filma pojavljuje na vrhu brda. Na glavi je imao kožni šešir, preko ramena pušku i kreće se i deluje samouvereno kao da je čitav svet njegov. Napravio je nepokretnu sliku (snapshot) svog modela, a drugi terminal bio je on „Ovde i Sada", dok sedi ispred mene na stolici. Tokom kratkog procesa, slika modela je izbledela i smanjila se, emocije, misli i telesne senzacije su nestale i na kraju je ostala praznina, što je značilo da je Klijent integrisao Indijanu Džonsa. Ja sam opisao taj proces na našoj diskusionoj listi ([email protected]). Posle dva meseca Klijent se javio na listu sa rečima: ,,Indijana Džons, to sam ja. Živorad je dobro opisao proces. I sada, kada hoću, ja mogu da se osetim kao Indijana Džons." Pouka iz ovih primera je da moramo biti pažljivi kada naš Klijent odabire model za DP-4 proces. Uvek sa nekoliko pitanja razjasnite situaciju da biste utvrdili da li je Klijent odabrao adekvatan model za integraciju.

UBRZANA INTEGRACIJA ŽELJENIH OSOBINA U ovom procesu koristimo DP-4, ali ne samo sa dva terminala, već ih imamo više. Jedan terminal, koji se nalazi u centru, je Ja Ovde i Sada, a preostali terminali raspoređeni su oko njega u obliku geometrijskih tigura: Trougla, Krsta, Petokrake itd. Na primer, osoba koja hoće da integriše odjednom 3 osobe sa poželjnim osobinama raspoređuje ih u obliku trougla, a u centru je 1. Ja Ovde i Sada. Tačke trougla su 2. Samuraj (velika odlučnost), 3. Mudrac (smirenost) i 4. Čovek koji se lako izražava.

Počinje se sa Ja Ovde i Sada i traže se 4 elementa. Zatim se ide na Samuraja, osetimo njega u snapshot-u i saopštimo 4 elementa. Opet Ja Ovde i Sada i 4 elementa. Zatim na drugi terminal (Smireni Mudrac) i saopštavamo 4 elementa. Pa opet na JA Ovde i Sada, najzad na Čoveka koji se lako izražava i saopštavamo 4 elementa. Nije važno da li idete sa jedne pozicije na drugu u smeru kazaljke sata ili u obratnom smeru. Prednost ovog postupka je u tome što je brži nego kada bismo radili samo sa dva terminala. Ubrzo se "Ja Ovde i Sada" isprazni i preko njega se samo prelazi. Sa 4 terminala radi se u obliku krsta, u čijem centru je Ja, a slično se radi sa 5 terminala koji se nalaze na uglovima pentagrama, a Ja je u centru. Na nekom od mojih mnogobrojnih kurseva učesnik je bio veoma ambiciozna osoba. On se ozbiljno bavio astrologijom, godinama je proučavao i na kursu je po prvi put naišao na mogućnost da stekne karakteristike različitih astroloških znakova. Prvo je stavio oko sebe svojstva 3 znaka. Čim je počeo proces, to mu se učinilo nedovoljno, pa je oko sebe u obliku krsta postavio četiri znaka, a ubrzo potom i peti znak. Na kursu nije završio taj proces, ali mi se javio e-mailom posle nekog vremena i obavestio me da je primenio pravi metod za ovakav rad. On je oko svog astrološkog znaka koji je bio u središtu, stavio karakteristike svih ostalih jedanaest znakova i sa njima je radio proces. Saopštio mi je da je jako zadovoljan rezultatom i da se prvi put u životu oseća kao celovita ličnost. Ljudi koji su praktikovali DP-4 metod znaju da on ima dve izuzetne karakteristike. Može se upotrebiti za brzo uklanjanje problema i negativnih stanja, a takođe za stvaranje pozitivnih karakteristika i crta ličnosti, pozitivnih emocionalnih stanja i poželjnih identiteta. U drugom postupku, kada primenjujemo DP-4 za uklanjanje problema, ne radimo sa Modelom, već sa dve situacije, poželjnom i nepoželjnom. Obe treba da predstavimo snapshot-om i tokom procesa krećemo se alternativno od jednog do drugog polariteta i saopštavamo elemente koji postoje na njima dok sve elemente ne integrišemo. Isti postupak primenjujemo takođe kada hoćemo da integrišemo neke od mnogih parova polariteta, na primer, primanje i davanje ili napredovanje i povlačenje i mnoge druge polaritete koje sam naveo knjizi u „Povratak Jednosti". Navodim jedan „školski primer" iz svoje prakse za integraciju poželjne i nepoželjne situacije. Posle mog kursa u jednom gradu u USA, prišla mi je žena koja je htela da je primim na privatnu seansu. Ovako je opisala svoj problem. Ona se udala za svog supruga iz ljubavi. Bili su u braku već 20 godina i po njenim rečima brak im je bio uspešan. Imali su dvoje dece, koja su već kretala na koledž i spolja gledano nije bilo ozbiljnijih problema u njihovom odnosu. Njen problem bio je što nije više bilo ljubavi iz vremena njihovog zabavljanja i prvih godina braka, a to joj je nedostajalo. Ona je ovako opisala njihovo tipično popodne. Oni sede na terasi ispred svoje kuće, njen suprug ne obraća pažnju na nju, već pućka lulu, gleda oblake i priča o nekoj filozofskoj knjizi. ,,On mene više ne gleda kao ženu, a pošteno govoreći, ni ja ne vidim u njemu onog privlačnog muškarca iz naše mladosti."

Evo kako sam postupio u toj situaciji, što može da vam dobro posluži za vaš rad. Pitao sam je, kada je sa suprugom bila najsrećnija? Dala mi je ovakav odgovor. Ona se sa njim zabavljala 9 meseci. Odnos im je bio prijatan, ali on nijednom prilikom nije pominjao brak. Jednog dana odveo je na večeru u popularan restoran, gde su slušali muziku, igrali i imali prijatan razgovor. U jednom trenutku on je izvadio koverat, stavio ga pred nju i rekao: „Molim te, otvori ovo i pročitaj šta piše". Na hartiji je krupnim slovima bilo napisano; „Hoćeš li da se udaš za mene?" To je za nju bio najsrećniji trenutak u životu. On je bio za nju najprivlačniji i najbolji muškarac. Osetila je sreću, ushićenje, sigurnost, život je izgledao ružičasto. Zatražio sam od nje da napravi 2 snapshot-a o dve suprotstavljene situacije. Jedan je bio trenutak kada on sedi na terasi i nezainteresovan za nju pucka lulu, a drugi u trenutku kada ga presrećna gleda preko stola u restoranu posto je pročitala poruku kojom je zaprosio. Rekla mi je da od čitave situacije vidi samo njegov prelepi, nasmejani lik. Kretala se u mašti od jednog do drugog trenutka zaustavljenih u vremenu. Elementi tih iskustva su vrlo brzo nestajali: slike su postajale manje i neodređene, emocije i telesne senzacije su slabile, misli bledele i gubile se. Na kraju, na oba polariteta bila je praznina, što je značilo da ih je Klijentkinja integrisala. Tada sam joj postavio ključno pitanje: „Reci mi, šta sada osećaš prema svom suprugu?" Ona mi je, ozarena, rekla; „Idem odmah kući!" Kratko vreme potom, osoba koja mi je organizovala kurs u tom gradu i koja je poznavala Klijentkinju, napisala mi je da su joj ,,u čudu spale čarape", što je američki izraz za pozitivno zaprepašćenje. Neki ljudi postavljaju pitanje da li je moguće da u ovakvoj integraciji negativan polaritet prevlada pozitivan; u ovom slučaju da dominantna bude suprugova indiferentnost prema njoj i njena prema njemu. Ne, to nije moguće! Uvek pozitivan polaritet dominira. Pitanje, zašto je tako, zalazi u domen filozofije. Moj odgovor na njega je jednostavan. To pokazuje da je ljudsko biće u svom najdubljem jezgru dobro. Treba da budemo zadovoljni što je tako. Sa druge strane, moram da ponovo naglasim, sledeće. Kada čovek metodom DP-4 (ili bilo kojom drugom metodom Spiritualne Tehnologije) ostvari integraciju dva naizgled suprotstavljena polariteta, on ne biva opredeljen ili ograničen samo za polaritet koji doživljava kao poželjan. On ima slobodu da bira između dva suprotstavljena polariteta. To što će češće da se opredeli za pozitivan, tačnije rečeno poželjan polaritet, ne znači da je on trajno prisilno vezan za njega. On će se nekad namerno izložiti negativnom polaritetu. Na to ukazuju mnogi filozofi, a tome nas uči i praktičan život. Mistični sufi pesnik Rumi, koji je poslednjih godina stekao veliku reputaciju, piše: "Bog mije dao dva krila da sa njima letim, a ne jedno,." Na to upućuje i poznata zen priča koju sam naveo u svojoj knjizi "Povratak Jednosti". U Zen manastiru umire Učitelj. Oko njegove samrtne postelje okupili su se učenici, očekujući njegove poslednje reči. Oni se nadaju, kao i mnogi među nama, da će im Učitelj na samrti otkriti najdublju tajnu o životu - kako uvek biti zadovoljan i srećan. Drugim rečima, oni očekuju tajnu o ostvarenju pozitivnih polariteta, uvek i u svakoj situaciji. Najstariji učenik, koji će biti budući Učitelj, sedi odmah do Učiteljeve postelje, posle njega sledeći po starešinstvu i tako do kraja, na kojem sedi najmlađi učenik. On je pre tri dana došao u manastir, naivan je i još nije naučio da se pretvara. Najstariji učenik naginje se ka Učitelju i pita ga: "Učitelju, koja je vaša poslednja poruka učenicima? Šta da im kažem?" Malaksali Učitelj progovara slabim glasom: "Reci im da je istina kao reka." Njegovom nasledniku to zvuči kao duboka mudrost. On je ne razume potpuno, ali neće to da pokaže. On značajno klima glavom i prenosi poruku kaluđeru pored sebe. Ovaj je saopštava svom susedu, ovaj sledećem, dok poruka ne stigne do najmlađeg, naivnog iskušenika. On otvoreno pita svog prethodnika: "Šta on misli sa tim rečima? Šta one u stvari znače?" Ovaj ne zna da mu odgovori i to pitanje putuje nazad do najstarijeg kaluđera. Ni on ne zna šta da odgovori i i zato se naginje nad umirućim Učiteljem i pita ga: "Učitelju, šta hoćete da kažete tim rečima, istina je kao reka? Šta da kažem učenicima?" Učitelj sa mukom otvara oči i poslednjom snagom mu šapuće: "Reci im da istina nije kao reka." I učenici na Dalekom Istoku gaje potajnu nadu da će im Učitelj otkriti tajnu doživljavanja samo pozitivnog aspekta života. Ne vredi mnogo što mudraci i Učitelji sve vreme govore o dvostranosti ovog sveta i našeg duha. Većina ljudi vidi samo jednu stranu ili polovinu sveta. Kada su srećni, ne razmišljaju o nesreći. Kada su nesrećni, ne vredi da im kažemo da će to stanje proći i da će kasnije osećati sreću. Oni žele da lete sa jednim krilom, da hodaju sa jednom nogom. Čim se neko napreže da doživi samo jedno, makar i pozitivno, on je odmah izgubio suštinsku vrednost celine. Spiritualna zrelost nastaje kada čovek shvati da ne postoji luka spokoja u koju može da uplovi kroz domišljatost, sreću ili primljene "tajne instrukcije" i smiri se jednom za svagda, jer je suprotni polaritet uvek prisutan. Čovek koji je kroz procesovanje iskusio više neutralizacija suprotnih polariteta automatski vidi obe strane, kao dve strane lista koji brzo treperi na vetru. U moralnom i spiritualnom smislu to je izuzetno poželjno stanje. Kada god oseti u sebi kritičnost prema drugoj osobi, odmah mu se automatski, kao šamar njegovog višeg Ja, u svesti javlja sećanje kada je isto to on učinio ili pomislio da učini. Hteo - ne hteo, on stiče sposobnost celovitog doživljavanja sveta i sebe.

Integracija Spiritualnih simbola U ovom postupku koristimo DP-4 proces da bi u sebe (ili Klijenta) integrisali simbole koji za nas imaju vrednost. Ovde koristimo dve mogućnosti. Prva je da integrišemo u sebe pojedinačne simbole koji imaju vrednost za nas, a druga je da radimo integraciju većeg broja simbola odjednom, po modelu trougla, četvorougla ili petokrake. Znači, umesto 3, 4 ili 5 modela osoba koje hoćemo da integrišemo, u ovom procesu mi integrišemo Elemente Transmutacije, tako da deluju iz nas, kao naši integrisani delovi. Koristimo razne simbole koje nam Klijent da: zlatni krst, svetlosnu loptu, Isusa, Majku Božiju, anđela, belog jednoroga, čarobni mač, sliku svog Spiritualnog Učitelja itd. U centru geometrijske figure (a ona može biti trougao, četvorougao, petougao... ) je tačka , Ja ovde i sada". Svaki od simbola koje integrišemo treba da bude zaustavljen u vremenu kao statična slika. Koristimo alternativnu tehniku tako što se u mislima i osećanjima krećemo naizmenično od "Ja ovde i sada" do jednog simbola, zatim nazad na "Ja ovde i sada", pa idemo na sledeći simbol. To radimo sve dok se svi simboli ne isprazne, odnosno dok na njihovom mestu ne ostane praznina. To znači da smo ih integrisali. Ovako teče procedura. 1. Osetimo sebe ovde i sada i saopštimo 4 elementa koje pritom doživljavamo. 2. Osetimo prvi simbol kao nepokretan snapshot (snimak) i saopštimo 4 elementa koje doživljavamo u vezi sa njim. 3. Osetimo drugi simbol kao nepokretan snimak u vremenu i saopštavamo 4 elementa koji u vezi sa njim doživljavamo. 4. Osetimo treći simbol kao nepokretan snimak u vremenu i saopštavamo njegova 4 elementa.

5. Tada se vraćamo na sebe, osetimo sebe "Ovde i sada" i dajemo 4 elementa. Potom ponovo radimo sa prvim simbolom u nizu, zatim sa drugim pa trećim itd. Elementi se vrlo brzo gube. Proces je završen kada je integracija potpuna, a to znači kada su simboli prazni. Na "Ja ovde i sada" može da ostane samo telesni osećaj, premda i na toj tački neki Klijenti imaju samo blago osećanje da lebde u prostoru.

DP-4 METOD I RAD SA IDENTITETIMA Postoje jednostavni problemi koje možemo ukloniti u samo jednoj seansi. Takođe postoje željena stanja i crte ličnosti koje je moguće stvoriti u jednoj seansi. Kao što je bilo očito iz prethodno navedenih primera bolesti zavisnosti zahtevaju nekoliko seansi, premda se ponekad dogodi da nestanu i posle jedne seanse, ali na to ne treba da računamo sa sigurnošću. Koristeći odgovarajući Model, možemo izazvati značajne promene u strukturi ličnosti Klijenta. Međutim, da bi takve promene bile relativno trajne i duboke, umesto integracije jedne karakteristike ličnosti ili jednog stanja treba ostvariti integraciju čitavog identiteta. Identiteti su grozdovi povezanih osobina koji omogućavaju Klijentu da ostvari neki cilj na siguran i predvidljiv način. Ako Klijent želi da bude uspešan u životu i uzme kao Model ličnost koja je za njega oličenje uspeha, on obično bira jednu osobinu koja kod Modela deluje kao dominantna. Na primer, sposobnost da sa lakoćom govori pred nepoznatim ljudima. Kada integriše takvu osobinu ona će znatno popraviti strukturu Klijentove ličnosti. Ali, sposobnost da se sa lakoćom govori pred nepoznatim ljudima samo je jedna od karakteristika uspešne osobe. Da bi se postigli stabilni rezultati Klijent treba da integriše ne samo jednu osobinu uspešne osobe, već čitav identitet uspešnosti. On treba da integriše jednu po jednu osobinu i tek kada je čitav identitet integrisan, on će početi da se automatski, nesvesno ponaša kao uspešna osoba, kao što se nekad nesvesno i automatski ponašao kao neuspešna osoba. Identiteti kao grupe ili grozdovi osobina predstavljaju sredstva naše komunikacije sa samim sobom, drugim ljudima i svetom. Bitni elementi jednog identiteta jesu tačka gledišta i cilj koji osoba hoće da postigne. Pored njih, identitet kao podličnost sadrži emocije, telesne osećaje, verovanja, odluke, stavove i druge sadržaje. Kratko rečeno, identitet je odvojeno i privremeno Ja, stvoreno od strane bića da bi ono ostvarilo neki cilj. Čovek ima veliki broj identiteta u koje ulazi zavisno od cilja koji hode da postigne. U svakodnevnom životu ljudi obično nisu svesni identiteta u koje ulaze i iz kojih izlaze. Kod „normalne" osobe prebacivanje iz jednog u drugi identitet ide veoma brzo i lako, uglavnom automatski i nesvesno. Na primer, čovek koji ima u vojsci čin kapetana ponaša se prema vojnicima i nižim činovima superiorno. Prema ljudima koji imaju viši čin on se podređuje. Kada dođe iz kasarne kući i sretne svoju ženu na ulazu u stan, on ulazi u identitet supruga. Kada mu priđu deca, on ulazi u identitet oca itd. Neurotična osoba je vezana za ograničeni broj identiteta iz kojih ne može da izađe ili, ako uspe u tome, to čini po cenu velikih naprezanja i samo kratkotrajno uspeva u tome. Ekstremni slučaj je psihotičar ili duševni bolesnik koji je obično zakovan samo u jedan identitet. Otuda crnohumorna izreka da u svakoj duševnoj bolnici boravi najmanje jedan Napoleon. U radu sa identitetima treba držati na umu sledeće činjenice: Identitet ima sopstveni duh. Identitet ima sopstveni cilj. Identitet ima fiksiran model ponašanja. U identitetu postoji snažna tendencija da ostvari cilj radi kojeg je stvoren, premda on nekada nije koristan čoveku. Nekada je izuzetno štetan. Na primer, kada je osoba u identitetu žrtve, ona će ispoljiti snažnu tendenciju da ostvari situaciju u kojoj će biti žrtva ili da u takvu situaciju uđe. Danas se sreće veliki broj kurseva uspešnosti, koji su najčešće vikend seminari, na kojima polaznici uče kako da postignu uspeh u životu ili u nekoj posebnoj oblasti života. Voditelji uglavnom izlažu šta bi čovek trebalo da čini ili kaže u nekoj od mnogih situacija i kako da se postavi u međuljudskim odnosima. Oni često govore o identitetima, ali ne uče polaznike kursa kako da ih stvore. A to je od suštinske važnosti, jer čovek koji je u lošem ili prosečnom identitetu ne može da ostvari dobre rezulate na duže staze. Takva osoba ostvaruje dobre ili odlične rezultate samo preko jakog naprezanja. Obično je takvo povećano naprezanje praćeno glavoboljama, visokim krvnim pritiskom, pojavom čira u stomaku ili iscrpljenošću i nedostatkom energije. Posle kratkog vremena čovek koji je krenuo sa visoko postavljenim ciljevima odustaje od njih. Jedini ispravan način je stvaranje odgovarajućih identiteta preko kojih čovek automatski i nesvesno ostvaruje željene rezultate, kao što je prethodno automatski i nesvesno imao slabe rezultate. Identitete možemo podeliti na više grupa, zavisno šta hoćemo da postignemo sa takvom podelom. Radi jasnoće izlaganja podeliću ih na 3 grupe: Dobri identiteti ................................. dobri rezultati Prosečni identiteti ............................. prosečni rezultati Loši identiteti..................................... loši rezultati Na kursevima o ostvarenju uspeha u životu voditelji uče ljude sa prosečnim, a još češće sa lošim identitetima, kako da ostvare dobre rezultate. Međutim, ljudi sa dobrim identitetima automatski, nesvesno postižu dobre rezultate. Ljudi sa prosečnim identitetima automatski i nesvesno ostvaruju prosečne rezultate, a osobe sa lošim identitetima ostvaruju loše rezultate. Uzalud je učiti osobu sa lošim identitetima kako da ostvari dobre rezultate služeći se trikovima i naučenim načinima ponašanja, jer kao što sam rekao, oni to mogu da postignu samo po cenu velikih naprezanja i za kratko vreme, pa se potom vraćaju na za njih uobičajen način ponašanja, zasnovan na lošim identitetima. Jedini pravi način je omogućiti im da steknu dobre identitete i tada će lako, automatski i nesvesno ispoljavati ponašanja koja takvim identitetima odgovaraju. Ona će im lako i automatski omogućiti ostvarenje dobrih rezultata. Kada čovek integriše u sebe grupu osobina koje čine dobar identitet, pravi test je da li se taj identitet ispoljava u životnim situacijama automatski, kao njegovo normalno ponašanje. Ovde vam dajem nekoliko identiteta za koje su praktičari najviše zainteresovani, počinjući sa identitetom uspešne osobe. Prvi put sam te identitete naveo u svojoj knjizi „Integralni ekskalibur". Napominjem da možete dodati osobine za koje vi verujete da čine neki identitet, a takođe možete napraviti identitete koje želite. Ponoviću da procesom DP-4 treba da integrišete sve navedene osobine. To svakako nije naporna aktivnost, jer će vam za svaku osobinu trebati maksimalno 10-15 minuta. Ponoviću da ste ostvarili posao do kraja kada željeni identitet počne da se uključuje u vašoj svesti bez i najmanjeg napora sa vaše strane, automatski i nesvesno. U prvo vreme kada postanete svesni da ispoljavate taj identitet možete da se začudite šta se sa vama događa, a posle nekog vremena to stanje postaje normalno.

Identitet uspešne osobe Ja imam sasvim jasne ciljeve. Ja koristim svaku povoljnu priliku. Ja svaku svoju ideju odmah pretvaram u akciju. Ja insistiram na svojim pravima. Ja automatski preuzimam inicijativu u društvenim i poslovnim situacijama. Ja sam uporan u ostvarenju svojih ciljeva. Ja lako zarađujem novac. Ja sa lakoćom govorim pred nepoznatim osobama. Ja zaslužujem sve najbolje. Ja privlačim sebi povoljne prilike i prijatan život. Ja se automatski nalazim na pravom mestu u pravo vreme. Mene ljudi vole i ja volim ljude. Za mene je novac energija koju koristim na najbolji mogući način. Identitet nezavisne osobe Ja sam odlučujem o svom životu Ja sam otporan na kritike Ja sam tolerantan na tuđe primedbe Ja hladno analiziram tuđe pohvale Ja slobodno iznosim svoje mišljenje i svoja osećanja Ja sledim svoje ideje Ja podržavam druge da budu nezavisni Ja preuzimam inicijativu u socijalnim odnosima Identitet kreativne osobe Ja imam kreativne ideje Ja sam pun stvaralačke energije

Ja uporno radim na ostvarenju svojih ideja Ja vidim lepotu u svemu Meni je sve novo, lepo i neobično Ja svaku ideju koja mi dođe odmah zapisujem Ja sam otvoren na ljude i svet oko sebe Ja stalno držim pred sobom viziju svojih ciljeva Identitet samorealizujuće osobe Ja volim da pomažem drugim ljudima Ja se u svakoj situaciji prirodno ponašam Ja uvek govorim istinu, ali tako da ne povređujem druge osobe Ja volim druge ljude Ja slobodno dajem i primam ljubav Ja se držim staze ispravnosti po svaku cenu Ja jasno razlikujem dobro i zlo Ja sam slobodan od verskih i nacionalnih predrasuda Ja sam slobodan od rasnih i seksualnih predrasuda Ja uvek težim pravdi, slobodi i istini Identitet srećne osobe Ja sam srećan Meni sve ide lako Ja imam sreće u svakom poduhvatu Iz mene zrači sreća na druga bića Ja sam zadovoljan sobom Ja privlačim sebi novac i srećan i ispunjen život Ja volim sebe Ja volim ljude Ja volim život

Nemojte olako zanemariti ovaj postupak, jer će on zaista izazvati korenitu promenu u vašoj ličnosti, sa malo napora i za kratko vreme.

ČETVRTI DEO SPIRITUALNA ALHEMIJA Ukratko izneto, alhemijska teorija kaže sledeće. Sve je u prapočetku bilo Jedno - Božansko Biće. U jednom trenutku došlo je do odvajanja, ili kako se to kaže u alhemijskim tekstovima, do „pada" iz Božanskog stanja i od tada nadalje materija se razvijala svojim tokom. U jednom trenutku, kao njen najviši izraz nastao je čovek. Njegova svest bila je inferiorna u odnosu na uzvišenu svest Božanstva iz koje je potekao, jer se materija razvija svojim tempom, koji je spor i u kojem su potrebne stotine i hiljade godina da bi se ostvarile vidne promene. U nekom vremenu u prošlosti u čoveku se javlja samosvest i sa njom htenje da ostvari svoj ubrzani razvoj, da preraste stanje u kojem se nalazi. Da bi se uzdigao iznad patnje i nesavršenstva, i sebe i materije, čoveku su potrebna drugojačija sredstva i metode od onih koje mu priroda spontano nudi. O tome govori alhemijska izreka „Sveta veština usavršava ono što priroda započne". I dalje: "Kada se pročiste materijalne komponente života, konačno se otkriva seme Duše." Alhemija kao sveta veština jeste otkrivanje unutrašnjih sposobnosti uvida i mudrosti, ili „esencije duha". Ona je izvorno čista i uklanja velova neznanja koji dele duh od njegovog skrivenog Božanskog korena. Pored toga što je jedna od najstarijih okultnih disciplina, alhemija je svakako najambicioznija. Alhemičar želi da prodre u najdublje tajne prirode i da svojom identifikacijom sa božanskim atributima stekne sposobnost da u kratkom vremenskom periodu ostvari ono za šta su samoj prirodi potrebna stoleća i mileniji. Transmutacija grubih metala u zlato predstavlja njihovo ubrzano sazrevanje, jer je zlato poslednji i najviši cilj prirodne evolucije svih metala. Stoga je, piše Mirča Eliade (Mircea Eliade), središna tajna alhemije gospodarenje vremenom. U alhemijskim procesima alhemičar imitira Boga. Budući da je mikrokosmos odraz makrokosmosa, on ponavlja božanski akt stvaranja, slično aktu kojim je Bog od ilovače stvorio čoveka. U klasičnoj alhemiji sredstvo kojim se ta transmutacija postizala je životni eliksir ili Kamen Mudrosti, u dodiru sa kojim grubi metali postižu trenutno savršenstvo. U jednom od alhemijskih tekstova piše: "Svet ima dušu i svako ko razume dušu sveta u stanjuje da takođe razume jezik svih stvari. Mnogi alhemičari proveli su svoje živote sledeći svoju sudbinu i konačno su otkrili Dušu Sveta, Kamen Mudrosti, Životni Eliksir. Ali te stvari su tako jednostavne da mogu biti napisane na površini jednog smaragda." U Spiritualnoj alhemiji eliksir je razvijena svest čoveka koja mu omogućava sticanje znanja o snazi simbola i njihovom delovanju na ubrzani razvoj ljudskog bida, kada se primene kako treba. Na alhemiju se može gledati na više načina. Jedan od opšte prihvaćenih jeste da je ona staza ostvarenja unutrašnje koherencije i usaglašavanja. Alhemičar je ostvario cilj Velikog Rada kada se suprotnosti, bilo da su dobro i zlo, muško i žensko ili svesno i nesvesno, integrišu u poslednjoj fazi rada koja je nazivana konjukcijom. Taj stepen u radu takođe je nazivan hierosgamos ili sveti brak, u kome su konačno sve polarizovane suprotnosti ponovo pretopljeno u Jedno. Proces počinje sa sirovim materijalom (prima materia), koja je, kako je izoštreno uočio Jung, ljudsko nesvesno. Njenim prečišćavanjem i usavršavanjem nastaje krajnji produkt, alhemijsko zlato ili Kamen mudrosti, koji je zapravo prosvetljena svest praktičara. Sveta veština nije bila prvenstveno usmerena na pretvaranje grubih metala u zlato, premda postoje nagoveštaji da se i to događalo, već na transmutaciju niže, primitivne i instinktivne prirode ljudskog bića u prečišćeno i uzvišeno stanje svesti, prvenstveno spoj svesnog i nesvesnog. O tome se katkad govorilo kao o oslobađanju svetlosti, zvane lumen naturae, zaključane u mračnim sferama duha. Ta svetlost je sveprisutna ne-

dualna svest. Sagledati večitu svetlost pokopanu u tami u psihološkom smislu znači postati svestan, a u alhemijskom to znači osloboditi Istinsko Biće koje je skriveno i zarobljeno u materijalnom univerzumu. O tom procesu Jung je pisao: "Ljudska svest je videće oko božanstva.. .Bog je stvorio čoveka da može videti u mraku." Međutim, premda su suprotnosti naizgled nepomirljivo suprotstavljene, one su intimno i nerazdvojno povezane, jer one sadrže jedna drugu i svaka od njih čini da se ona druga ispolji. Kao simbol materije Jung je koristio tle i pisao: ""Tle je materija, apsolutna suprotnost duha. Bez suočavanja sa prašinom čovek nikada ne bi shvatio svoj duh. Njemu je potreban otpor materije da bi otkrio samog sebe." Da bi se "praiskonska materija"preradila neophodanje hermetički zatvoren sud ili kontejner koji je u stanju da izdrži pritisak potreban za transformaciju materije. Pišući o značaju alhemijskog suda, jedan srednjevekovni alhemičar je napisao: "Čitava tajna je u poznavanju Hermetičke posude". Medutim, posuda nije fizički sud, već je to spiritualna ideja, snažan simbol koji izražava vrednost same psihe koja ga je stvorila. Ideja i iskustvo Hermetičke posude pojavljuje se i razvija se iz nesvesti kao rezultat kontemplacije praktičara, a to se u Spiritualnoj alhemiji postiže biranjem simbola koji izaziva snažnu emocionalnu reakciju u našem nesvesnom. Kao jedan od paradoksa, kojima je alhemija toliko bogata, alhemijska posuda je istovetna sa svojim sadržajem to je sama psiha. Ona je istovremeno posuda i sadržaj koji se transformiše u njoj, ona je prima materija koja se preobražava i ona je Kamen Mudrosti do kojeg se dolazi konačnom transformacijom. U primeni našeg sistema praktičaru će biti jasno da naša psiha bira simbol kojim deluje na svoj sopstveni grub sadržaj i da je ona ta koja aktom Spiritualne alhemije biva preobražena. Životodavni alhemijski kontejner prikazuje se obično sa vatrom ispod sebe, koja simbolizuje vrelinu introspektivne svesti, neophodne za ostvarenje transformacije. Zbog toga u procesu Spiritualne alhemije mi tražimo od Klijenta da se što potpunije uživi u odabrani simbol, da raspali svoje emocije da bi mogao da ostvari preobražaj (vidi kasnije opis procesa). Ako na Klijenta ne deluje odabrani simbol, ako ga ostavlja emocionalno hladnim, proces će biti neuspešan. To isto nalazimo u starim alhemijskim tekstovima: "...Ako nema dovoljno pritiska, ne može doći do transformacije." Opet nam progovara neizbežni Jung: "Usmerena pažnja zagreva nesvesno i aktivira ga, slamajući barijere koje ga odvajaju od svesti." Na taj način omogućen je lakši prolaz iz nesvesnog u svesni duh. Da bi dočarali taj proces alhemičari koriste metafore kvočke koja zagreva jaja u gnezdu i pečenje hleba u pećnici. Prva slika pokazuje proces zagrevanja koji postoji u prirodi, a druga sposobnost čoveka da menja prirodu toplotom svoje svesti. Principi kako klasične alhemije, tako i Spiritualne alhemije, koja je važna komponenta sistema Transcendent, nisu naučni, već su zasnovani na hermetičkoj filozofiji i tzv. Hermesovom zakonu: „Kako je gore, tako je dole". Alhemičari su često meditirali o mitskom simbolu Urobor koji predstavlja totalnost alhemijskog procesa. To je slika zmije ili zmaja koji guta sopstveni rep. On je simbol cirkulacije u prirodi. Što je bilo gore kao najsuptilniji duh spušta se i postaje kroz alhemijske procese dole - zemaljsko, fiksirano i teško. Takođe, što je bilo dole, zemaljsko, fiksirano i teško uzdiže se i postaje gore - pokretno, suptilno i lako. Ovom cirkulacijom u prirodi, odozgo nadole i odozdo nagore ciklus se zatvara. U praksi to znači, kako je u svesti koja je došla do višeg nivoa razvoja, tako de biti i u nižim slojevima ljudskog duha u koji se ta razvijena svest spušta. Roberto Asađoli (Roberto Assagioli) izrekao je tu istinu na jednostavan i prosvetljujući način: ,,Na nižim nivoima svesti ne postoje rešenja, a na višim nivoima ne postoje problemi." Stoga uspinjanje u viša stanja svesti nužno dovodi do nestanka problema. Do takvog podizanja može da dođe tokom mnogih godina životnog sazrevanja, ili - a to je bitno svojstvo Transcendenta - izuzetno brzo na alhemijski način. Sa praktičnog stajališta, grubi, primarni materijal sa kojim počinje alhemijski proces bio je sam alhemičar, odnosno njegovi problemi, barijere i ograničenja koji izranjaju iz njegovog nesvesnog. Koncentracijom na njih, alhemičar je menjao svoje unutrašnje biće, preobražavajući ga procesima od grubih elemenata (problemi, unutrašnji konflikti, patnje itd.) u zlato Spiritualne slobode. Drugim rečima, alhemijsko tragalaštvo opisuje proces koji nas preobražava od onog što jesmo u najviše što možemo postati, od neznanja i rascepanosti našeg bića do prosvetljenja i celovitosti. Tragalački proces izražava se u mitskom ponavljanju težnje ka najvrednijem i kao zlatna nit provlači se kroz mitologiju u mnogim tradicijama. To je Izidino traganje za delovima tela Ozirisa, Gilgamešovo traženje besmrtnosti, u Staroj Grčkoj to je Zlatno Runo, u gnostičkoj tradiciji to je mit o Biseru neprocenjive vrednosti, u srednjevekovnoj Evropi traganje za Svetim Gralom. Jungu dugujemo još jedno vredno otkriće, izraženo u definiciji simbola: „Simbol je filozofska mašina koja transformiše energiju." U procesima sistema Transcendent videćemo ispoljavanje ove definicije na neverovatno ubrzan način. Kada u neko iskustvo unesemo simbol koji za praktičara ima emocionalnu i spiritualnu vrednost, ostvaruje se munjevita transmutacija grubih problemskih sadržaja u rešenja u osećanje slobode i uzvišenosti.

SIMBOLI Proslavljeni pisac Marsel Prust (Marcel Proust) rekao je nekom prilikom: „Istinski put otkrića nije u traženju novih zemalja, već u viđenju novim očima." Ova njegova misao teško da ima bolje mesto primene nego što je rad sa simbolima u Transcendentu. Simboli su moćni instrumenti u stvaranju i održavanju našeg subjektivnog sveta. Neki naši preci poznavali su moć simbola i koristili su ih naširoko za zaštitu, obezbeđivanje plodnosti, ostvarenje bogatstva i u ritualima rađanja i umiranja. Oni su postojali u svim društvima, u svim vremenima i prate ljudsku civilizaciju od najranijih crteža koje su pećinski ljudi crtali na zidovima pećina. Simboli uobličavaju u nama stavove i verovanja. Povezujuća sila neke kulture je mreža simbola koja omogućava ljudima da svoja iskustva doživljavaju na sređen i razumljiv način, iako ljudi obično ne shvataju u kojoj meri njihove živote uobličavaju simboli koji su nasleđeni od kuture, rase i društvenog miljea u kojem žive. Reč „simbol" znači „nešto što sadrži u sebi nešto drugo". Simbol prenosi značenje, misao, emociju i energiju, on je prenosilac i istovremeno transformator. Posle Jungove definicije simbola možda je najadekvatnije ovo određenje: "Simbol je vidljiva oznaka nevidljive realnosti." U svakodnevnom životu srećemo se sa velikim brojem simbola. Bilo da smo toga svesni ili ne, oni u značajnoj meri utiču na nas. Simboli izazivaju određene reakcije u ljudima bez obzira na rasnu, nacionalnu iIi religioznu pripadnost. Oni su univerzalni jezik koji ljudsko nesvesno razume i koristi bez obzira gde na planeti Zemlji živeli. Sam simbol nema u sebi moć, ona nastaje u svesti čoveka koji ga upotrebljava. Korišćenje simbola usmerava svest ka određenim situacijama, izoštrava je i oslobađa energetske konstelacije povezane sa situacijom na koju smo koncentrisani. Simboli liče na znakove pored puta koji usmeravaju putnika. Taj put nije od kamena i armiranog betona, već je to energetska struja koja povezuje dve stvari koje je teško povezati. Njihova snaga potiče od energetske strukture univerzuma koju oni odražavaju i, sa druge strane,

od njihovog korišćenja od strane ljudi tokom mnogih godina ili vekova, tako da podsećaju na vododerine koje je voda svojim proticanjem tokom dugog vremena urezala u tle. Svaki put kada se osobi zadrži pažnja na nekom simbolu, nešto se događa unutar nje, neka mala iskra svesti se pali. Takve iskre su vratnice u unutrašnji svet čoveka koje oslobađaju energiju ili uspavano znanje kada je osoba zrela da ih primi. Mnoštvo simbola očito znači da postoji mnoštvo vratnica koje vode unutar nas. Funkcija simbola je da ukaže na nešto iza i iznad njih, povezujući neposredno doživljeno sa najvišim. Oni otkrivaju aspekte sveta koji nisu neposredno shvatljivi i izražavaju modele najviše realnosti koji ne mogu da se prenesu ni na koji drugi način. Metafore, mitovi i simboličke slike za ljudsko biće jesu drevne vratnice od svakodnevne do onostrane realnosti, od ličnog do transpersonalnog, od prolaznog to večnog. Kao energetski koncentrati simboli nisu opipljivi, ali oni deluju na našu svest i još mnogo jače na naše nesvesno. Po svom energetskom delovanju oni su psihološki ključevi koji otvaraju put do određenih energetskih stanja. Bilo koja osoba, razdvojena stotinama godina od originalnih znalaca simbola, ako koristi iste simbole može da se uključi u energetski tok koji taj simbol otvara i da iskoristi njegovu energiju. Da bi čovek ostvario željene rezultate koristeći simbol kao psihološku mašinu koja preobražava energiju, simbol mora na njega delovati, on mora izazivati u njemu određenu emocionalnu reakciju. Ima tvrdokornih simbola koji su kao zatvorena školjka kada na njih prvi put pokucate, ne daju se iz prve. Ali postoji trenutak kada se svaka školjka otvori. O moći simbola i njihovom dalekosežnom delovanju na čoveka koji zna kako da ih koristi poznati pisac mistične literature Menli Hol (Manly Hall: "Lectures on Ancient Philosophy") kaže: "Simboli su orakularne forme - misteriozni modeli koji stvaraju vrtloge u supstanci nevidljivog sveta. Oni su centri velike moći, slike ispunjene velikom snagom koja, kada se usmeri kako treba, širi vatrene vrtloge na Zemlji." I dalje: "Simboli su ključaonice za vrata na zidovima prostora i kroz njih čovek prodire u Večnost... Simbolizam je stoga božanski jezik, a njegove slike jesu zvezdani alfabet...Simbolizam je jezik misterija. Putem simbola Ijudi su od vajkada pokušavali da prenesu misli koje prevazilaze ograničenja jezika. U jednoj slici simbol može i da otkrije i da prikrije, dok za neznalicu ta slika ostaje nedokučiva." Oko svakog simbola koji je bio korišćen tokom dugog vremena stvara se koncentrat energije i ideja, tako da čovek treba samo da stupi u kontakt sa tim simbolom i sve sa njim povezane ideje i energije de poteći iz nesvesnog. Tehniku kojom se ostvaruje takav rezultat u Transcendentu opisaću malo kasnije. Simboli poseduju ezoterični jezik, tajni kod, koji praktičar mora da dešifruje i čije značenje mora da otključa. Simbolički rituali u magiji, religiji i sistemima spiritualnog razvoja kao što je Transcendent jesu spoljašnji izraz večite čovekove želje da se sjedini sa Božanstvenim. Za Mirčea Eliade(Mircea Eliade), koji je bio pod jakim uticajem Jungove teorije o Kolektivnom nesvesnom, simbolično mišljenje je ukorenjeno u duboke slojeve bića, neodvojivo je od ljudske egzistencije i prethodi jeziku i logičkom rezonovanju. On piše: "Simbol otkriva izvesne aspekte realnosti - njene najdublje aspekte - koji prkose svim ostalim sredstvima postizanja znanja...Slike, simboli i mitovi omogućavaju unošenje svetlosti u najskrivenije modalitete bića". Oni mogu biti osakaćeni ili degradirani, ali nikada iskorenjeni tako da nestanu iz ljudske psihe. Zavisno od dubine iz koje deluju u Ijudskoj psihi postoje različiti nivoi simbola. Pored simbola koi imaju značaj samo za nas, postoje najdublji i najuniverzalniji simboli, pralikovi ili arhetipi, a to je termin koji je u psihologiju i filozofiju uveo Jung. On se uverio i da sličnosti u simbolizmu Istoka i Zapada, koje je otkrio u svojim istraživanjima, potvrđuju zaključke do kojih je došao ispitujuć nesvesne procese kod svojih Klijenata. Postoje arhetipi koji su zajednički, prisutni kod svih naroda i civilizacija. Arhetipi su čoveku urođene i nasleđene psihičke dispozicije koje čine osnovu iz koje nastaju osnovne teme i modeli doživljavanja životnih situacija. To su praslike, vizuelni simboli i energetski modeli koji izranjaju iz kolektivne psihe ljudske rase i određuju naše ponašanje, naročito u prelomnim trenucima života. Budući da su univerzalni i nasleđeni, oni su nezavisni od vremena i civilizacije, tako da se javljaju u svim zajednicama kroz mitove, snove, pesničku inspiraciju i ponašanje ljudskih bića. Neki se sasvim jasno nameću svesnom duhu, a drugi deluju prerušeni. Oni prenose poruke budnoj svesti koje prevazilaze verbalne informacije, jer oni su jezik nesvesnog i dopiru do nas kada se aktiviraju iz Kolektivne nesvesti ljudske rase. Neke je moguće lako razumeti, ali drugi šalju suptilne poruke i upućuju nas da shvatimo zašto smo ovde, kuda idemo i šta je istina iza vela iluzija. Kada kontaktirate arhetip, vi komunicirate sa njegovom energijom koja stimuliše vašu sopstvenu energiju, iako većina ljudi nije svesna šta se tada događa. Budući da su oni kolektivna energetska polja, kada se probiju u naš život mi ih nesvesno dramatizujemo. Ako se konstantno ponašate pokroviteljski prema ljudima, vi se nesvesno uključujete u arhetip Oca. Ako se često bunite protiv autoriteta, starijih osoba ili vlasti, vi ste uvučeni u arhetip Pobunjenika i dramatizujete ga i tome slično. Arhetipi čine dinamičku osnovu čitavog čovečanstva, na kojoj svaka individua izgrađuje svoje sopstveno iskustvo života, razvijajući jedinstveni niz psiholoških karakteristika. Arhetipe možemo shvatiti kao relativno mali broj urođenih maglovitih oblika, iz kojih se mogu javiti bezbrojne slike, simboli i metodi ponašanja. Dok slike i oblike koji se pojavljuju možemo svesno shvatiti, arhetipi koji ih stvaraju jesu elementarne strukture, nesvesne i daleko teže za razumevanje. O postojanju arhetipa možemo zaključivati indirektno ispitujući ponašanje, slike, umetnost, mitove, vilinske priče i snove. Jung je u srednjevekovnoj alhemiji našao veze između gnostičkih učenja i procesa koji postoje u Kolektivnoj nesvesti, koje se mogu uočiti i kod savremenog čoveka. Slične ili iste elemente otkrio je u Taoizmu. Upravo otkrića sličnosti između mnogih motiva, snova, slika i simbola Istoka i Zapada nagnala su Junga da pretpostavi postojanje Kolektivnog nesvesnog. Kakva god da je struktura nesvesnog, kaže Jung, jedna stvar je sigurna: ono sadrži izvestan broj motiva ili modela arhaičnog karaktera, koji su u principu identični sa osnovnim mitološkim idejama. Možda je to navelo poznatog filozofa Berđajeva da pruži ovakvo određenje religije: "Mitologija je prva religija čovečanstva." Večina istraživača Jungove misli ističe da je izvor Jungove hipoteze o arhetipima u učenju Platona. Jung to nije poricao, jer je poredio arhetipe sa Platonovim čistim idejama. Po Platonu čiste ideje jesu mentalne forme utisnute u dušu pre njenog rođenja u ovom svetu. One su kolektivne u tom smislu što su u njima otelotvorene fundamentalne, a ne specifične karakteristike neke stvari. Proučavanje spiritualnog miljea Zapadne Evrope ukazuje da nije samo Platon inspirisao Junga. Član magijske organizacije Zlatna Zora, književnik koji je bio popularan krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, Bulver Liton (Bulwer-Lytton) u svom romanu sa okultnom temom "Zanoni", piše koristeći za arhetip izraz "tip. Taj roman je prvo i najpoznatije delo rozenkrojcerske i alhemijske literature. U okultnim krugovima Liton je stekao reputaciju jer su i H.P. Blavatska (Helena Petrovna Blavatsky) i Rudolf Štajner (Rudolf Steiner) veoma cenili njegov roman „Zanoni". O njegovom opisu Inteligencije koja neupućenima sprečava pristup višim stanjima svesti, takozvanog "Čuvara na pragu", kojeg je on nazvao "spekter", i Blavatska i Štajner govorili su da je veoma tačan i da ga izuzetni psihici mogu videti. Samo istinski znalac mogao je da uoči i naglasi izvesne misli kao što je ova: "Apolonius i Jamblikus smatrali su da kraljevstvo čoveka, koji teži da prevaziđe sebe počiva ne u poznavanju stvari izvan njega, već u savršenstvu duše unutar njega."

U romanu "Zanoni" pisao je o arhetipima koristeći izraz "tipovi" on kaže: "...suština tipa je misterija. Mi gledamo njegovo obličje, ali ne možemo podići veo koji ga pokriva." Koliko je poznato, Jung je čitao „Zanoni", bio donekle pod njegovim uticajem i, po svemu sudeći, odlučio da podigne taj veo. Na okeanu Kolektivnog nesvesnog pluta mnogo uže individualno nesvesno koje sadrži podatke o životnoj istoriji neke osobe. Za razliku od tog ličnog nesvesnog, mnogo užeg i plićeg, slike u Kolektivnom nesvesnom imaju neporeciv mitološki karakter. Drugim rečima, po svojoj formi i sadržaju oni se podudaraju sa planetarno raširenim praiskonskim idejama koje su u osnovi mitova. Oni nisu lične prirode, već očito nadlične, univerzalne i zajedničke svim ljudima. Što je najznačajnije, oni se javljaju u svesti osoba koje nemaju ni najmanje znanje mitologije. Ukoliko umemo da ih upotrebimo, arhetipski simboli su pravi kovčeg sa blagom.

DŽOZEF KEMPBEL: HEROJ SA HILJADU LICA Probijanje arhetipa u ljudsku svest i njihov uticajna život individue oštroumno je uočio Džozef Kempbel (Joseph Campbell) i detaljno ga izložio u svom epohalnom delu "Junak sa hiljadu lica" ('The Hero with a Thousand Faces"). Ta knjiga ga je pretvorila u najistaknutijeg mitologa dvadesetog veka. Njegova želja bila je da stvori ljudima vodič za čitanje mitske literature. Sva izazovna iskustva savremenog života mogu se sagledati kao avanture mistične inicijacije, jer je veza između drevnih priča i emocionalnih problema svakodnevnog života očigledna. On je bio čvrsto uveren da se poslednje inkarnacije Herakla, Argonauta, kralja Artura, Parzivala, voze danas u automobilima ili sede pred kućnim kompjuterima pretražujući internet. Kempbel je na jasan način uobličio nešto što je bilo maglovito poznato vekovima - životne principe usađene u strukturu priča i mitova. Sve priče vredne pomena imaju nekoliko zajedničkih strukturalnih elemenata koji se sreću svuda, nevezano za oblik društvene zajednice i vreme, jer su univerzalni i bezvremeni. Ne samo da je Kempbel po prvi put izložio model koji je u osnovi svake priče ikada saopštene, već je otkrio da je ta priča uvek ista, ponovo ispričana u bezbrojnim varijacijama. Prenošenje priča, bilo svesno ili ne, sledi drevne modele mita i legende, a sve one od najgrubljih šala do najviših uzleta u književnosti i poeziji mogu da se razumeju u okvirima životnog puta junaka. One su u detaljima različite za svaku kulturu, ali su u osnovi iste. Pri tome se ljudska ličnost kao pozornica deli na različite karaktere koji igraju dramu naših života. Karakteri koji se iznova javljaju u mitovima i legendama, kao što su mladi junak koji kreće u životnu avanturu, mudrac koji mu daje podršku i njegov neprijatelj koji ima suprotne ciljeve i želju da ga osujeti, jesu iste ličnosti koje se ponovljeno javljaju u snovima i sanjarenjima. Takve priče jesu tačan model po kojem funkcioniše ljudski duh. Zato jesu psihološki opravdane i emocionalno realistične čak kada predstavljaju fantastične, nerealne i nemoguće događaje. Ideje usađene u mitološke teme koje je Kempbel identifikovao za savremenog čoveka mogu da se primene na razumevanje bezmalo svakog ljudskog problema. U suštini, uprkos raznolikostima, junakova priča, iskušenje ili problem jesu uvek njegov put. On ostavlja udobnu, naviknutu sredinu da bi krenuo u izazovni, nepoznati svet. To može biti putovanje na sasvim određeno mesto kao što je strani grad ili zemlja, a takođe putovanje u sopstveni lavirint, tamnu šumu, spuštanje u duboku pećinu nesvesti. Sva ta mesta postaju arena za sukob sa opasnim ili zastrašujućim silama. Na svom putu junak prolazi kroz parove suprotnosti i mora da ih integriše. Ovo nam ponovo ukazuje na veliku vrednost Dubokog Peata i DP-4 procesa koji na prvom mestu to čine. Jedan od načina na koji mitologija funkcioniše u društvu je da bude dovoljno obuhvatan kontejner da bi sjedinila unutar sebe dihotomije koje isprva deluju kao nepomirljive. U svakoj valjanoj priči tokom putovanja junak se razvija i sazreva, tako da je njegovo putovanje prelaz iz jednog oblika iskustva u novo i različito: od nezrelosti do zrelosti, od slabosti do snage, od naivnosti do mudrosti. Stadiji na junakovom putovanju Navodim 12 stadija koje je Kempbel detaljno opisao u svojoj knjizi zato što svih 12 predstavljaju arhetipske situacije u životu sa kojima se svaki čovek suočava. 1. Život u običnom svetu ili u ustaljenoj životnoj situaciji. 2. Zov avanture. 3. Odbijanje da se prihvati zov. 4. Susret sa mentorom ili Učiteljem. 5. Prelaz preko prvog praga. 6. Iskušenja, prijatelji i neprijatelji. 7. Ulaz u najdublju pećinu. 8. Teško iskušenje 9. Osvajanje nagrade (mača, prstena, voljene žene...) 10. Povratak sa puta 11. Uskrsnuće 12. Povratak sa eliksirom Potrebno je kratko objašnjenje za ove simbolične stadije na putu junaka. Većina priča, legendi i mitova počinje opisom "normalnog" života junaka. U taj život probija se poziv na avanturu, poziv da napusti svoje malo sigurno gnezdo i krene u novi svet, privlačan, ali opasan. Taj zov može biti problem ili izazov, ili njegova društvena sredina može biti ugrožena. Poziv na avanturu ukazuje koji je ulog u toj igri i šta je junakov cilj: da osvoji ruku voljene žene, da se dokopa blaga, čarobnog mača ili prstena, da se osveti za nanetu nepravdu, da ostvari san, suoči se sa izazovom ili naglom promenom u životu. Odbijanje da se prihvati zov avanture govori o strahu junaka. To je tačka na kojoj se junak koleba neko vreme zastrašen teškoćama sa kojima mora da se suoči, prvenstveno sa najvećim strahom, strahom od nepoznatog. Da bi junak mogao da prevlada svoje ustezanje i strahove u njegovom životu pojavljuje se Mentor ili Mudrac. To može biti stariji član porodice, iskusan prijatelj ili stariji kolega na poslu, knjiga koju je pročitao, biće koje mu se javlja u snu. Funkcija Mentora je da pripremi junaka za suočavanje sa nepoznatim. On može da mu da savet, da ga vodi neko vreme ili da mu da sredstvo ili instrument koji će mu pomoći u avanturi u koju se upušta. Nekada ga mentor grubo gurne u avanturu, "izbacuje ga iz gnezda". Međutim, to je sve što Mentor čini. Konačno, junak mora da se sam suoči sa nepoznatim. Sada se junak potpuno predaje avanturi i ulazi u svet priče tako što prelazi preko prvog praga. On voljno prihvata posledice suočavanja sa problemom ili izazovom koji u sebi nosi poziv na avanturu. To je trenutak u kojem avantura zaista počinje. Savladavši ustezanje ili strah,

junak je odlučio da se suoči sa izazovom i on preduzima akciju. Sada kreće odabranom stazom čitavim bićem i od tada ne može da se povuče. Kocka je bačena. U sledećoj fazi junak nailazi na nove izazove i iskušenja, stiče prijatelje i neprijatelje i počinje da uči pravila posebnog sveta u koji je stupio. Ulaz u najdublju pećinu je, naravno, simboličan. Junak dolazi do ivice opasnog mesta, na kojem su objekti često skriveni ili njemu nerazumljivi. To je ponekad sedište njegovog najopasnijeg neprijatelja, ili najopasnije mesto u tom posebnom svetu. Kada junak stupi na tu tačku, on ustvari prelazi drugi veliki prag. U mitologiji najdublja pećina može predstavljati zemlju mrtvih. Orfej ulazi u podzemni svet da bi spasao Euridiku, a Tezej stupa u lavirint da bi se suočio sa čudovištem Minotaurom. U fazi teškog iskušenja junak se suočava sa svojim najvećim strahom. To je u misticizmu "crna noć duše", a u svakodnevnom životu psihološka borba na život i smrt. U romantičnim pričama smrt sa kojom se suočava junak je često privremena "smrt" ljubavnog odnosa, pomračenje svih nada. On predstavlja kritični trenutak u svakoj priči u kojem junak naizgled mora umreti da bi mogao da se iznova rodi. To je najjači izvor snage hebrejskog mita. Iskustva iz prethodnih simboličnih faza dovode slušaoce, čitaoce ili gledaoce do identifikacije sa junakom. Ono što se dešava njemu dešava se njima. To je takođe vrhunski trenutak u ritualima inicijacije u tajnim društvima kao što je slobodno zidarstvo. Posvećenik je doveden situaciju da ga smrt dodirne po licu, a tada doživljava vaskrsenje. Pošto je pobedio neprijatelja, ubio zmaja, preživeo smrt ili slično, junak dobija svoju nagradu - mač, prsten, ljubav voljene žene ili znanje sa kojim može da se vrati u svet iz kojeg je krenuo u avanturu. To može biti crta karaktera koju je stekao ili nov identitet. U arhetipu povratka junak se vraća u obični svet. On shvata da drugi svet u kojem je bio mora da ostavi iza sebe i na tom povratku čeka ga još nevolja i opasnosti. Na povratku junak se sreće sa tim opasnostima i doživljava još jedno iskušenje "život ili smrt". Preživljavanje tog iskušenja je uskrsnuće, posle kojeg on može da se vrati očišćen i izmenjen u obični svet. Svako iskušenje daje mu novo znanje, kroz ta iskustva on je preobražen. Junak se vraća u svet iz kojeg je krenuo, ali taj povratak bio bi besmislen ako iz avanture ne bi doneo eliksir, blago, čarobni instrument, voljenu osobu ili životnu lekciju koju je naučio. To može biti mudrost ili posebno saznanje da izvan našeg sveta postoji poseban drugajačiji svet, da se u njemu mogu steći nova iskustva i takva iskustva preživeti. Ponekad je to samo uzbudljiva priča koja se može prenositi potomcima.

Simboli i neutralizacija suprotnosti U hermetičkim učenjima i Istoka i Zapada srećemo se sa mnoštvom simbola koji obavljaju svoju funkciju u društvu. Njima su posebno bogate alhemija, kabala i tarot. Dvadeset i dve Velike Arkane Tarota su karte krcate univerzalnim simbolima. Neke od njih sadrže moćne arhetipe. Na primer, Mag ili Čarobnjak je očito arhetipski simbol koji označava početak puta individue u njenom spiritualnom razvoju i naglašava neophodnost da se na tom putu stave pod kontrolu 4 osnovna elementa sopstvene ličnosti (psihičke slike, emocije, telesni osećaji i misli). Velika Sveštenica koja sedi između dva stuba u hramu, aktivnog i pasivnog, ukazuje Sledbeniku da mora da neutališe u sebi suprotne polaritete, na prvom mestu svoje Praiskonske Polaritete ili Lične Kodove (vidi moju knjigu "PEAT"). Tu istu lekciju nagoveštavaju još neke arkane, na primer Kočija, koju vuku na suprotne strane dve sfinge, crna i bela. O neophodnosti da se neutrališu polariteti u životu individua veoma pronicljivo piše Meher Baba: "Kao dabrov rep, koji se kreće levo-desno, ljudski duh se kreće izmedu dva ekstrema u tkanju života. Evolucija psihičkog života najbolje je predstavljena, ne pravom linijom, već cik-cak kretanjem. Pogledajte funkciju koju imaju dve obale reke. Da nije obala, vode reke bi se raspršile i reci bi bilo nemoguće da dođe do svog odredišta. Isto tako životna snaga bi se rasipala na bezbrojne načine da nije omedena sa dva suprotna pola. Na obale reke života najbolje je gledati ne kao na paralelne linije već kao dve linije koje se približavaju jedna drugoj dok se ne spoje na tački oslobodenja. Oscilacije postaju sve manje i manje kako se individua približava svom cilju i one sasvim prestaju kada ga ona ostvari. To podseća na ljuljanje lutke koja ima težište u svojoj osnovi, sa tendencijom da se potpuno umiri u sedećem položaju. Ako je zaljuljana, ona počinje da se ljulja sa jedne na drugu stranu neko vreme, ali svaki pokret je sve kraći i na kraju lutka postaje nepokretna. U slučaju kosmičke evolucije takvo smanjivanje alternacija izmedu suprotnosti označava Mahapralaju, a u spiritualnoj evoluciji individue ono označava Oslobođenje." Kosmička dimenzija nekih arhetipskih simbola je garancija njihove univerzalnosti. Ona pokazuje koliko su oni ukorenjeni u kosmos. Kao što je Jung primetio: "Sadržaji nesvesnog, to jest praiskonske slike...zbog njihove univerzalnosti i bezvremene starosti poseduju kosmički i nadljudski karakter." Ono što se pojavljuje na Istoku i Zapadu tokom vekova spontano se otkriva i u modernom čoveku. Jung je otkrio Jastvo na Istoku kao spiritualnu ideju. Na Zapadu ovaj arhetip predstavlja psihičku totalnost koja sadrži i svesne i nesvesne fenomene. On ostvaruje sintezu simbolički izraženu kao coniunctio oppositorum, spoj suprotnosti. On kaže: "Ako shvatimo Jastvo kao esenciju psihičke celovitosti, tj. kao totalnost svesnog i nesvesnog, to činimo zato što ono zaista predstavlja cilj psihičkog razvoja, bez obzira na svesna i nesvesna očekivanja". Dominantni Arhetipi su Ego (Ja), Animus i Anima, odnosno praslike muškog i ženskog koji se ispoljavaju u ženi i muškarcu, Persona ili maska koju osoba istura i projektuje prema spoljašnjem svetu, Senka ili tamni deo našeg Ja, Heroj i Hermafrodit koji predstavlja Jastvo, koje je najznačajniji religiozni arhetip. Hermafrodit je vizuelna predstava praiskonskog savršenstva, celine, bezuslovnog stanja, ponovo osvojenog raja, jedinstva muške i ženske energije, spoj neba i zemlje, Dva koje postaju Jedno. U Transcendentu koristimo dve vrste simbola: simbole koji imaju individualnu vrednost za osobu i arhetipske simbole koji imaju univerzalnu vrednost. Ponoviću još jednom, za uspeh procesa najvažnije je da upotrebljeni simbol izaziva jaku emocionalnu reakciju kod Klijenta. Radeći sa simbolima, vi treba da se potpuno otvorite. Nemojte se obuzdavati logikom. Maštom, slutnjom i intuicijom na osnovu dubokih unutrašnjih težnji, treba da zakoračite u prostor bezvremene zemlje, u slojeve ličnog i arhetipskog nesvesnog. O tome šta na čoveka deluje Irvin Edman (Irwin Edman) kaže: "Ono što čoveka pokreće je mit, a ne zapovest, priča, a ne logika i simbol, a ne rezon." Čovek ne živi samo u fizičkom univerzumu. Univerzum materije, energije, prostora i vremena neprestano se prožima sa simboličkim svemirom, čije su sastavnice jezik, umetnost, religija, alegorije, mitovi i legende. Za nas je posebno značajan uvid Džozefa Kempbela da su mitovi i legende tajni prolazi kroz koje se neiscrpne energije kosmosa ulivaju u ljudska kulturna i emocionalna ispoljenja.

OSNOVNA PROCEDURA PRIMENE ELEMENATA TRANSFORMACIJE Zadržao sam se poduže na simbolima da biste shvatili njihovo suštinsko svojstvo delovanja na ljudsku svest. Sada je vreme da se okrenemo praksi, jer ona je merilo vrednosti bilo kojeg učenja ili teorije. U Transcendentu koristimo simbole kao elemente transformacije (skraćeno ET). Najjednostavnija definicija Elementa Transformacije je ova: ET je spiritualni simbol nabijen pozitivnom emocionalnom energijom koji ima sposobnost i moć da promeni suštinu nekog iskustva kada se unese u to iskustvo. Simboli su najčešće vizuelni, mada mogu biti i zvučni ili zasnovani na čulu ukusa i mirisa. Na primer, u romanu Marsela Prusta (Marcel Proust) ,,U traganju za izgubljenim vremenom" ukus kolačića koje je junak romana jeo u detinjstvu izaziva u njemu kao odraslom čoveku bujicu srećnih sećanja. Takođe muzika koju smo nekada davno slušali ima moć da izazove sentimentalna osećanja koja smo tada doživljavali. Verovatno je Džozef Kembel imao na umu takvo dejstvo muzike na ljudsku svest kada je uporedio mit sa muzikom po kojoj igramo, iako ne znamo njeno ime. Od svih mitskih pesama i melodija Herojevo tragalaštvo je ona koja nas najdublje pogađa. Iako svi raznovrsni simboli imaju snagu da deluju na našu svest, ipak najefikasnije deluje ET kada se koristi kao vizuelni simbol - „Jedna slika vredi 10.000 reči", kažu stari Kinezi. Prethodno sam pomenuo Tarot karte, koje su očito arhetipski simboli. One postoje od 15. veka u Evropi. Njima su srednjevekovni okultisti i alhemičari prenosili „tajna znanja" sa generacije na generaciju. To su bogati simboli, koji pokreću emocije. Mnogi okultni autoriteti, među kojima su najistaknutiji Elifas Levi (Eliphas Levi), Paracelzus i Papus tvrde da su nastali u starom Egiptu, kada se egipatsko carstvo našlo ugroženo pred varvarskih hordama. Egipatski mudraci iskoristili su simbole da prenesu tajna znanja sledećim generacijama tako što su ih predstavili na kartama korišćenim u kockanju. Oni su znali da slabosti karaktera slede ljude kao senke dogod su u ovom svetu. Jedan od najpoznatijih modernih okultista Elifas Levi (Eliphas Levi), vrlo samouvereno i hrabro oglašava da je on ponovo otkrio njihovu zaboravljenu upotrebnu vrednost. U svojoj knjizi "Transcendentalna magija, njena doktrina i ritual" ("Transcendental Magic, Its Doctrine and Ritual") on piše: "Tarotove Arkane, za koje se vekovima verovalo da su izgubljene, ja sam ponovo otkrio i sada sam u stanju da otvorim grobnice drevnog sveta, da učinim da mrtvi progovore, da sagledam monumente prošlosti u svem njihovom sjaju, da razumem zagonetke svake sfinge i da prodrem u sva svetilišta...Ovo je ključ koji to omogučava; hijeroglifski i numerički alfabet, izražen znakovima i brojevima, niz apsolutnih i univerzalnih ideja..." "Tarot je istinska filozofska mašina, koja sprečava lutanje duha, a ostavlja mu inicijativu i slobodu; to je matematika primenjena na Apsolut, spoj pozitivnog i idealnog, niz misli egzaktnih kao brojevi, možda najjednostavmja i najgrandioznija zamisao ljudskog genija... "Zatočena osoba, bez ijedne knjige osim Tarota, ako bi znala kako da ga upotrebi, mogla bi za nekoliko godina da stekne univerzalno znanje i bila bi u stanju da govori o svim temama sa neprevaziđenim znanjem i neiscrpnom elokvencijom." Neki savremeni okultisti koriste Tarotove simbole u praktičnom radu i njihova primena može biti veoma široka. Primera radi, poznati okultista Franc Bardon (Franz Bardon) napisao je 3 obimne knjige, a svaka od njih predstavlja razradu jedne Tarot karte. I dalje. U Los Anđelesu postoji od 1922. godine okultna organizacija Builders of the Adytum (skraćeno H.O.T.A.) koju je osnovao poznati kabalista i rozenkrojcer Pol Foster Kejs (Dr.Paul Foster Case), koji je jedno vreme bio član Zlatne Zore. Njihov sistem učenja je plodna kombinacija tarota i kabalističkog simbolizma. Kabala je zlatan rudnik okultnog i alhemijskog simbolizma, pa mnogi praktičari tradicionalnih metoda koriste simbole Kabale da bi ostvarili spiritualni razvoj ili praktične ciljeve u životu. To čine u najvećoj meri koristeći simbole takozvanog Drveta Života, koje je samo po sebi složen kabalistički simbol. Ono je predstava u vidu slikovnih simbola duše čovečije i odnosa između čoveka i univerzuma. Sa njom je nerazdružno povezan Tarot kao slikovni udžbenik bezvremene mudrosti. Sada prelazimo na praksu. U okviru sistema Transcendent, cilj Spiritualno-alhemijske transformacije je promena u našem doživljavanju nekog iskustva. Obratite pažnju na sledeće! Sastavnice naše prošlosti jesu isključivo naša prošla iskustva. Kada uspemo da alhemijski transformišemo svoja iskustva iz prošlosti, mi menjamo čitavu svoju prošlost, premda sami događaji ostaju isti. Menja se smisao koji iskustva imaju za nas. Ovakav Spiritualno-alhemijski proces takođe menja način na koji doživljavamo svoju sadašnjost. Ako umesto mnogih nesređenih doživljaja iz prošlosti imamo niz srećnih iskustava, onda smo mi svakako izmenjeni. Vladimir Stojaković, jedan od prvih ljudi na koje sam primenio Transcendent, piše: "Ovaj proces koristi Spiritualne simbole, stoga posle procesa vi osećate snažne spiritualne vibracije, vi vidite svetlost tamo gde je bila tama, kao da vas vaš pogled na izmenjeno prošlo iskustvo uvodi u spiritualno stanje. A negativna energija prošlih iskustava nestaje." Tokom ovih procesa čoveku postaje jasna definicija simbola koju je dao K.G. Jung. Zbog njenog značaja ovde je ponavljam: "Simbol je psihološka mašina koja transformiše energiju". Ta transformacije je uvek prisutna, ali ono što iznenađuje u najvećoj meri u Transcendentu jeste munjevita brzina kojom se taj preobražaj događa, koji ide ruku pod ruku su njegovom velikom jednostavnošću. Događanja za koja su u drugim sistemima potrebni mnogobrojni sati ili meseci napornog rada ovde se odigravaju u trenutku pred vašim očima. Neki od avangardnih mislilaca kao da su predvideli takva zbivanja. Jedna od skrivenih aksioma fizike, piše Fred Alen Volf, poznati autoritet u oblasti kvantne mehanike, jeste da je u osnovi svega jednostavnost. Koje god tajne nas čekaju u otkriću zakona univerzuma, te tajne će biti jednostavne. Transcendent je jedna od potvrda te aksiome. Koji je osnovni mehanizam Spiritualne alhemije? Kada se film nekog iskustva zaustavi i pretvori u nepokretne snimke (snapshotove), tada postajemo svesni da između njih postoji prazan prostor, praznina. Ako u tu prazninu između dva slajda ili dva snimka ubacimo simboličnu sliku, ona de potpuno preobraziti i izmeniti prethodno iskustvo. U prazninu možemo ubaciti bilo kakav Element Transformacije (ET) ili simbol određenog značenja koji u nama pokreće pozitivne emocije. Tada se čitav nov svet ili čitavo novo iskustvo magijski pojavljuje u našoj svesti! Probuđena emocionalna energija je osnova za prevođenje pojedinačnih doživljaja na nivo opšteljudskog. I obratno! Ako zaronite u arhetipske slojeve, aktivirana emocionalna energija omogućiće vam da tim zahvaćenim sadržajima date individualnu boju u procesu osvešćivanja. U takvim događanjima dolazi do prepleta individualnog i kolektivnog, trenutnog i bezvremenog, ljudskog i kosmičkog. Ovaj proces je meta-proces, jer je neophodno iskoračiti unazad iz datog iskustva, iz svog unutrašnjeg filma, zaustaviti ga i potom sa višeg nivoa uneti novo sredstvo, a to je simbol kao Element Transformacije (ET), koji postaje deo tog forma o našem iskustvu. Taj film potom deluje na prethodno iskustvo i korenito ga menja. Ponoviću to ovo drugim rečima, jer je bitno za razumevanje ovog metoda. Da bi čovek stekao kontrolu nad procesima u svom duhu potrebno je da zna kako da dinamičke podatke pretvori u statične i obratno. Ova misao potiče od značajnog mislioca Alfreda Korzibskog

(Alfred Habdank Scarbeck Korzybski), a ja sam je primenio u praksi. U prethodno opisanom procesu mi stičemo moć da koristimo i dinamičke i statične slike. Mi počinjemo sa dinamičkim slikama (Klijent gleda film svog iskustva), zatim pokretni film tog iskustva zaustavljamo i pretvaramo njegove dve slike u statične i najzad ponovo pokrećemo taj dinamički film sa novim ET kao njegovim sastavnim delom. Praktičar Spiritualno-alhemijske transmutacije života može po prvi put da se neposredno uveri u veliku snagu simbola u praktičnom radu. Sam Praktičar ili Klijent treba da odabere simbol koji mu najviše odgovara. To treba da bude simbol ili ET koji na njega snažno emocionalno deluje. Ukoliko se Klijent usteže da navede takav simbol ili u tome pokazuje neodlučnost, Procesor treba da mu ponudi desetak ili više simbola sa liste simbola koju sam naveo kasnije u knjizi. Tada će mu biti lakše da odabere za sebe najbolji. Ukoliko nas simbol ostavlja hladnim, emocionalno neangažovanim, neće biti transformacije iskustva, proces će biti jalov.

Osnovna alhemijska procedura primene ET Ovo nazivamo alhemijskom procedurom iz sledećeg razloga. U alhemiji praktičar grubom metalu, a to je najčešće olovo, dodaje malu količinu Kamena mudrosti, ili alhemijskog eliksira u obliku praha i taj element u potpunosti transformiše grubi metal u zlato. Slična stvar događa se u ovom procesu. Negativnom iskustvu dodajemo samo jedan nov Element Transformacije (simbol) i on alhemijski transformiše čitavo to iskustvo u POZITIVNO iskustvo. Ovo je detaljniji opis čitavog postupka: 1. U bilo kojem neprijatnom iskustvu (fobija, poraz, poniženje, neuspeh itd.) tražite od Klijenta da vam ukratko ispriča, odnosno opiše to iskustvo. Pri tome insistirajte da vam ga saopštava po delovima, kako slede jedan za drugim. To nalikuje na strip, u kome se jedna kontinuirana radnja prikazuje nizom odvojenih statičnih slika. Insistirate da vam govori šta doživljava dok prolazi kroz to iskustvo i da vam to saopštava u sadašnjem vremenu, kao da se sada događa. 2. Kada dođe do najneprijatnijeg ili najdramatičnijeg trenutka tog iskustva, Klijent treba da zastane pred njim, da ga zaustavi u vremenu i napravi od njega nepokretni snimak. Treba da ga oseti što potpunije i da vam saopšti sva četiri elementa koji postoje u tom snapshot snimku (psihičku sliku, emociju, telesni osećaj i misao). 3. Odmah potom prolazi kroz sliku tog neprijatnog iskustva i neposredno posle njega, u prazan prostor između segmenata zatražite da Klijent ubaci Elemenat Transformacije. To treba da bude psihološki, emocionalni, ili okultni simbol koji u Klijentu izaziva POZITIVNA osećanja. Treba to da uradi u mislima ovako: Simbol se pomalja odozdo, kao iz tame, podiže se, širi se i pokriva mu skoro celo vidno polje. Ili može da zamisli da se simbol spušta iz visini i opet prekriva čitavo vidno polje. Insistirajte da oseti svoju reakciju na taj simbol i da vam kaže sva 4 elementa koje u tom trenutku doživljava, prvenstveno emocije!! Zatim prolazi kroz simbol kao kroz zavesu i nastavlja da se u mašti kreće vremenskom stazom do kraja tog iskustva. Važno je da tražite da vam saopštava šta doživljava pri tome, kao da se to sada događa. 4. Neka Klijent prođe kroz to iskustvo i po drugi put, pri čemu treba da vam govori u sadašnjem vremenu šta tom prilikom doživljava. Naglasite mu da ne treba da se drži prethodnog iskustva, već da bude otvoren na sve moguće promene i da o njima izveštava. Ukoliko je Klijent sledio instrukcije kako treba, događaj će biti alhemijski preobražen. Ništa neće ostati od neprijatnog iskustva. Naprotiv, iskustvo će postati pozitivno u najboljem smislu, dobiće auru spiritualnosti, dubokog doživljaja i novog smisla. Druga mogućnost je da na mestu neprijatnog iskustva ostane praznina, odnosno da sve iza ET bude prazno. Treća mogućnost je da se to iskustvo potpuno izobliči, da dođe do njegovog kolapsa, raspadanja i Klijent neće moći da ga vidi kao negativno iskustvo što je doživljavao na početku procesa. Odmah posle procesa Klijent treba da radi 2-3 minuta epifizno disanje.

Grafički prikaz osnovne ET procedure

Na ovom jednostavnom prikazu ET procedure u obliku stripa vidimo sledeće. Klijent počinje proces sa situacijom u kojoj još ne oseća problem. On se zatim suočava sa problemskom situacijom, doživljava je u potpunosti i prolazi kroz nju. Čim je prošao kroz problem on vizualizira simbol, uživljava se u njega u potpunosti, prolazi kroz njega i završava sled događaja situacijom u kojoj više ne oseća problem. Jedan od učesnika na mome prvom Transcendent kursu u Zagrebu, stavio je svoje iskustvo na internet: "Drugog dana kursa Živorad nam je rekao da ćemo doživeti moć simbola da izvrši transformaciju iskustva u nama. Budući da sam upoznat sa Jungovim delima i da redovno i profesionalno radim sa Tarotom, mislio sam da će to predstavljati širenje i produbljivanje mojeg znanja. Ali to je bila greška. Kada smo počeli sa vežbama bio sam zapanjen. Učesnici su prvo doživeli osnovnu "ET proceduru" ćiji je cilj da preobrazi traumatsko iskustvo. Ona je predstavljala veliko iznenađenje za sve nas. Taj proces je tako jednostavan i elegantan, tako da ostavlja svakog ko ga doživi zapanjenog i bez reči. Potom, kada smo učili da ga primenimo na naše ciljeve u budućnosti, moj šok je bio još veči. Ja sam doista mogao da osetim u "mojim kostima" da ću ostvariti svoj cilj upravo onako kako sam želeo. Oko mene su i ostali učesnici sijali tako da je to bilo vidljivo." Drugi učesnik je svoje iskustvo izrazio kratko, ali dramatično: "U tom svom gadnom iskustvu osećao sam se stisnut kao pile u ljusci. U trenutku kada sam prošao kroz odabrani simbol, ta ljuska se raspala."

Primena elemenata transformacije na ostvarenje ciljeva 1.

Osetimo sebe „ovde i sada" na početku vremenske staze koja vodi do cilja i navedemo postojeće elemente koje doživljavamo ovde i sada (sliku, emociju, telesnu senzaciju, misao). 2. Ispred sebe, u daljini, na vremenskoj stazi, zamislimo cilj koji hoćemo da ostvarimo. Neposredno ispred sebe stvorimo u imaginaciji simbol koji nas ispunjava pozitivnim emocijama. To treba da bude za nas simbol uspeha ili ostvarenja. Navedemo sva 4 elementa koje doživljavamo u tom simbolu. Odmah zatim prođemo kroz njega i u imaginaciji krećemo se vrlo brzo ka cilju (ne duže od 2-3 sekunde). Kada dođemo do ostvarenog cilja, obratimo pažnju na promenu u njemu u odnosu na stanje cilja na početku. 3. Prođemo po drugi put od ovde i sada do cilja. Proces završavamo opisom svog doživljaja na ostvarenom cilju! 4. Uradimo epifizno disanje ! Ovu proceduru možete primeniti u obliku koji vam je ovde dat. Međutim, vi svakako možete da je kombinujete sa ostalim metodama za ostvarenje ciljeva koji su prethodno opisani u knjizi.

Elementi transformacije Ima više takvih simbola. Navedeni simboli su najčešći u našoj kulturi, ali se mogu naći i drugi. Takođe, Klijent može da odabere simbol koji samo na njega deluje tako što mu angažuje emocije. LABUD: Sve tradicije slave labuda kao simbol božanske čistoće, muške, sunčeve i oplođujuće svetlosti. NEBESKA DUGA: Ona je simbol mosta, veze, između neba i zemlje. U procesu uklanjanja problema ona može da se zamisli da spaja prethodni snap-shot sa sledećim elementom ili da se tu jednostavno javi. LAV: Simbol moći, sunca, pravde i prodorne snage svetlosti. LESTVE: One su simbol veze neba i zemlje i simbol uspinjanja u više spiritualne sfere i svetove. LJILJAN: Simbol čistoće SRCE: Simbol ljubavi MAČ EKSKALIBUR: Čudotvorni mač, simbol božanske moći i prodiranja božanskog u ljudsko BELI JEDNOROG: Simbol moći, raskoši i čistoće. Simbol božanske objave i prodiranja božanskog u ljudsko DETELINA SA 4 LISTA: Simbol sreće ZLATNA POTKOVICA: Simbol sreće GRAL, PUTIR, PEHAR: Daje život i prosvetljenje. Kod Junga on je simbol unutrašnjeg ispunjenja, samorealizacije, za kojom čovek večito traga. KAMEN MUDROSTI: Izgleda kao ogroman dijamant, koji se presijava u različitim bojama. ČAROBNI PRSTEN: Treba ga zamisliti sa velikim dijamantom. Klijent treba da ga protrlja u prvoj fazi, odmah posle slike problematične situacije. ANĐEO: Ima krila, boje je blistavo bele, okupan je u svetlosti, ruke pruža ka subjektu da ga uzme u naručje. SEDI MUDRAC ili ČAROBNJAK: U procesu pruža subjektu čarobni napitak da ga popije ili ga čarobnim štapom dodirne po ramenu. BELI GOLUB: Simbol najviše spiritualnosti i Svetog Duha. Spušta se ispred subjekta. VILA: Ona je prozračna i lepa. Pojavljuje se obasjana svetlošću i rukom pokazuje napred. JOGI ili MUDRAC: Ima smiren i blag izraz na licu. Stavlja svoju ruku subjektu na teme ili čelo, a u ruku mu stavlja talisman. SUNCE ili VELIKA SVETLOSNA LOPTA: Ovaj simbol sam za sebe govori. NAJSREĆNIJE ISKUSTVO KOJE JE OSOBA IMALA U ŽIVOTU: Subjekt treba da uđe u njegovu sliku i da ga oseti što potpunije. NOĆNO ZVEZDANO NEBO: Kod mnogih ljudi izaziva duboke pozitivne emocije. U svakom pojavljivanju ET-a traži se od subjekta da navede sva 4 elementa: psihičku sliku, emociju, telesnu senzaciju i misao ! Svakako da ovim Elementima Transformacije treba dodati nove, naročito takve koje za subjekta imaju značaja. Simbole kao Elemente Transformacije treba shvatiti najšire. Za vas takav ET može biti bilo koje vaše iskustvo koje na vas deluje tako da vam aktivira emocije. Daću vam primer. Čovek se seća iskustva sa svojim prvim detetom. Dete je iznenada prohodalo i prepuno oduševljenja stoji nasred sobe, širi ruke i pruža ih ka ocu, to jest Klijentu. Dok se seća tog iskustva njega preplavljuju pozitivne emocije ljubavi i sreće. On treba da stvori u svesti statični snimak,snapshot, tog trenutka i da sa njim radi proces. To će biti njegov simbol, ili tačnije rečeno, njegov Element Transformacije. Osoba koja je koristila taj ET imala je izuzetan uspeh. Druga osoba, sredovečna žena, kao ET je koristila trenutak kada joj je mladić, koji je bio njena prva ljubav, rekao da je voli. Jedan Klijent odabrao je kao ET kraj nekog filma koji je na njega izuzetno snažno delovao. Ovi primeri mogu da vam posluže kao koristan putokaz za odabir ET koji će vam angažovati osećanja i učiniti da proces bude brz i efikasan.

ALHEMIJSKA TRANSMUTACIJA ŽIVOTA To je završni proces rada sa ET ili Elementima Transformacije. Posle uklanjanja nekoliko problema bilo koje vrste savetno je da se uradi Alhemijska transmutacija života. Ona je doista staza spokoja nad beznađem u kojem većina živi. Proces je jednostavan, mada traje poduže, jer je potrebno da Klijent u mislima prođe vremenskom stazom svoj život. To je primena Spiritualnih ili psiholoških simbola kao Elemenata Transformacije na najširu oblast, na čitav život. Klijent ukratko za 10-15 minuta ispriča 6-7 glavnih događaja iz dotadašnjeg života, od najranijeg značajnog iskustva do sadašnjeg trenutka. Procesor ukratko zapisuje podatke koje mu o tim događajima Klijent saopštava. Kada Klijent ispriča svako od tih iskustava, Procesor traži da odabere najdramatičniji trenutak, da ga učini nepokretnim i da saopšti sva četiri simbola koja u njemu postoje. Zatim da prođe kroz sliku događaja i da odmah posle nje ubaci Spiritualni simboli kao ET, da se uživljava u njega kao da se sada događa i da saopšti sva četiri elementa koja u njemu simbol izaziva. Kada dođe do sadašnjeg vremena, od Klijenta treba tražiti da iz sadašnjeg trenutka pogleda u budućnost. Potom sledi pitanje o budućnosti: "Šta ti planiraš, odnosno kako zamišljaš svoju budućnost?"

U budućnosti takođe treba da uoči 2-3 glavna segmenta svoje vizije. To ponekad nije moguće, jer Klijent saopštava samo najopštiju viziju budućnosti, obično svoja očekivanja i nade. Na početku procesa Procesor treba da pita Klijenta za njegove ET-e odnosno Spiritualne Simbole. Klijent može da se odluči samo za jedan koji će ponovljeno stavljati između segmenata ili veći broj različitih koje će da ubacuje. To čini i sa kratkim putem u budućnost! Ponavljam da simboli koje Klijent koristi ne smeju da ga ostave ravnodušnim, već moraju da pokreću emocije u njemu. Na kraju, klijent prolazi po drugi put kroz iste segmente svog života, kao da se sada događaju i saopštava kako sada doživljava svoja životna iskustva. Ako je uradio kako treba, čitav život biće mu alhemijski izmenjen nabolje! Negativni elementi nestaju ili se čudesno preobražavaju u pozitivne. Pozitivni bivaju pojačani. Normalno je da će Klijent na drugačiji, preobražen način doživeti svoj život, kao pozitivna iskustva kroz koja je sazreo, kao vredna iskustva i tome slično. Na kraju procesa Procesor postavlja neka od ovih pitanja: Kako ti tvoj život sada izgleda? Da li si shvatio dublji smisao svojih dosadašnjih iskustava? Da li si nešto naučio iz tih iskustava? Da li su to vredna iskustva? Da li sada osećaš potrebu da izmeniš neko do ovih tvojih iskustava? Klijent treba da radi 2-3 minuta epifizno disanje.

MODULI Isti princip koji primenjujemo na preobražaj čitavog života može da se primeni na uže životne situacije. One čine odvojene module. Kratko rečeno, moduli su primena snažnih simbola kao Elemenata Transformacije na specifične segmente života. Na kraju svakog modula treba raditi nekoliko minuta epifizno disanje Modul za strahove Primenite ET proceduru na sve ili na većinu situacija u kojoj osoba doživljava strah. Modul za neuspehe i poraze u životu Primenite ET proceduru na većinu životnih neuspeha i poraza. Modul za bolesti Primenite ET proceduru na većinu fizičkih poremećaja i bolesti Modul za emocionalne i ljubavne odnose Primenite ET proceduru na većinu takvih odnosa. Modul za novac i imovinu Primenite ET proceduru na većinu takvih situacija Modul za poniženja i situacije inferiornosti Primenite ET proceduru na većinu takvih situacija. Modul za okultna, mistična i spiritualna iskustva Primeni ET proceduru na sva takva značajna iskustva

ENERGETSKO POLJE ZEMLJE I NJEGOV UTICAJ NA SVEST Postoji energetsko polje oko Zemlje. Ono je uglavnom magnetsko, jer je čitava naša planeta jedan ogroman magnet. Za Transcendent sistem važno je sledeće: Zemljino magnetsko polje vrlo verovatno utiče na ljudsku svest. Koliko je do sada poznato na to ukazuju najmanje tri činioca. 1. Boravak kosmonauta u sferama izvan zemljinog magnetnog polja ili tamo gde je on zanemarljiv izaziva kod njih izmenjena stanja svesti i duboka spiritualna iskustva. Izgleda da na ljudsku svest deluju ili jaka magnetna polja ili njihovo odsustvo. Na to će vam ukazati moje kasnije izlaganje. 2. Postoje energetske linije koje čine energetsku mrežu na površini naše planete. Na mestima preseka energetskih linija, gde je njihovo zračenje najjače, primetan je uticaj na ljudska bića, a verovatno na čitav živi svet. 3. Proučavanje arheoloških iskopina grnčarije i stena iz prošlosti pokazuje obrnutost Zemljinih magnetskih polova u prošlosti. Na osnovu ova dva pokazatelja možemo sa dosta osnova izneti pretpostavku da promena Zemljinog magnetskog energetskog polja, do kojeg dolazi usled promene magnetskih polova, koja je u toku, utiće na ljudsku svest! Međutim, postoje i kosmički uticaji, koji prevazilaze dejstvo Zemljinog magnetnog polja, koji imaju takvo dejstvo. Na to mi je ukazao pre više od 30 godina Gerald Noulton (Gerard Knowlton) koji je radio je kao stručnjak u NASI na obuci kosmonauta za letove u kosmički prostor. U okviru tih aktivnosti on je sedamdesetih godina prošlog veka sa grupom saradnika ispitivao uticaj jakih magnetnih polja na ljudsku svest. Ja sam ga upoznao u Čikagu u proleće 1978. godine. Na njega me je uputio zajednički prijatelj, na čije je seminare Noulton dolazio. Da ne bi ugrozili zdravlje kosmonauta Noulton i saradnici prvo su na sebi proveravali efekte jakih magnetnih polja, jer se pretpostavljalo da će kosmonauti biti njima izloženi u nekom trenutku svojih misija. Posetio sam ga u nezgodno vreme, jer su se on i njegova porodica pakovali radi preseljenja u novi stan. Uprkos tome, on je odvojio pola sata za razgovor sa mnom. Seli smo u obližnji restoran i na prvo moje pitanje on je izvadio iz džepa savijen časopis i pružio mi ga preko stola. Moram priznati da je na početku razgovora delovao na mene kao rasejani naučnik kojeg je vreme pregazilo. Pomislio sam da je njegovo ime pomenuto u časopisu pre mnogo godina i da on taj članak pokazuje svakome ko hoće da ga sasluša. Na moje iznenađenje to je bio strogo naučni časopis čijeg se imena ne sećam, ali bio je objavljen tog meseca. U članku se govorilo o njemu kao o vođi NASA tima koji je radio na ispitivanju fenomena sa kojima kosmonauti mogu da se sretnu u kosmosu tokom svojih misija. U razgovoru sam saznao interesantne stvari. Kada su on i saradnici ulazili u jaka magnetna polja imali su žive halucinacije vanzemaljskih bića i drugih univerzuma, a takođe i sećanja prošlih života, kako na Zemlji, tako i na drugim planetama. Utisci različitih članova njegovog istraživačkog tima poklapali su se u visokom stepenu. Pošto je kasnije napustio NASU, Noulton je nastavio sa individualnim istraživanjima i

ustanovio je da se jaka magnetna polja nalaze oko NLO i oko neutrino zvezda. Njegov sledeći korak bio je najinteresantniji. On je svoje klijente procesovao pošto bi ih uveo u takva polja koja je veštački stvarao u svojoj laboratoriji. Na taj način dolazio je do najdubljih i najdaljih korena Klijentovih problema u dalekoj prošlosti, nekada pre nastanka ovog univerzuma. Na moju veliku žalost ja sam posle tog razgovora izgubio vezu sa njim. On je obećao da će mi javiti svoju novu adresu, ali to iz nepoznatih razloga nije učinio. Moji nedavni pokušaji, trideset godina posle našeg susreta, da nađem podatke o njemu preko interneta bili su neuspešni. O energetskoj mreži na površini Zemlje ima dosta podataka u više objavljenih knjiga, članaka i u časopisima, i, naravno, na internetu. Ona je bila bolje poznata u starom i srednjem veku nego danas. Istraživači koji su proučavali lokacije grčkih hramova primetili su da, kada se povežu pravim linijama, njihov raspored podseća na mrežu. Tragajući za modelima mreže u drugim oblastima, istraživači su otkrili slične pojave. U Engleskoj su utvrdili postojanje takozvanih lej-linija koje se protežu kilometrima kroz poljoprivredne oblasti. Mnogi rašljari, za koje se veruje da mogu da osete zemljinu energiju, tvrde da od tih linija potiču jaka zračenja. Na mestima gde se te linije presecaju često se nalaze ostaci drevnih svetilišta. Sa druge strane, egzaktna merenja do sada ne daju značajne rezultate, izuzev, ponekada, registrovanja slabih elektromagnetnih polja. Razlog je po mišljenju mnogih istraživaća koji se bave ovim fenomenom u tome što su svetilišta i hramovi podizani na mestima sa snažnom spiritualnom energijom, a nju savremeni tehnički instrumenti ne registruju. Iako je po svemu sudeći bila poznata u prošlosti, zemljina radijacija se kao fenomen javlja u novije vreme. Danas je najpoznatiji opis te radijacije koji su dali Manfred Kari (Manfred Curry) i Ernest Hartman (Ernst Hartmann). Oni opisuju polje mistične energije, davno poznate u mnogim spiritualnim učenjima pod različitim imenima: mana, prana, ki, či, a u novije vreme od strane Vilhelma Rajha, orgon. Po njihovom tvrđenju polje te energije pokriva površinu Zemlje u pravilnim razmacima i može se za sada registrovati samo sa rašljama ili viskom. Međutirn, neki egzaktno orijentisani istraživači povezuju to energetsko polje sa teluričnim energetskim tokovima (telurizam: Prirodna snaga Zemlje; Zemaljski magnetizam, ZMS), opažljivim fenomenima koji se mogu instrumentima registrovati. Na ljude i druga živa bića deluju povoljno ili nepovoljno tačke na kojima dolazi do presecanja ovakvih tokova, što zavisi od smera energetskog zračenja. Ta teorija je u tesnoj vezi sa takozvanom Gea filozofijom koja stiče sve veći broj pristalica. Tokovi radijacije pravilno su raspoređeni u obliku mreže koja podseća na nervni sistem Zemlje. Kari linije su dijagonalne u odnosu na zemljine polove i kreću se od istoka ka zapadu, razmaknute oko 3 metra. Hartmanove linije teku i od istoka ka zapadu i od severa ka jugu. One stvaraju mrežu energetskih tokova koji su razmaknuti dva i po metra za smer istok-zapad i dva metra za smer sever-jug. Za lej-linije smatra se da su čovekove tvorevine zasnovane na arheološkim strukturama, a znanje o njihovom stvaranju je izgubljeno. Naši preci osećali su na neki način nervni sistem Zemlje i gradili su hramove i mesta isceljenja na mestima gde su radijacije energetske mreže bile snažne, naročito tamo gde su se dve energetske linije ukrštale. Ljudski organizam sadrži sličnu energetsku mrežu meridijana Ki ili Či energije, koja se osetljivim aparatima može fotografisati. Ti aparati registruju akupunkturne tačke, a meridijani se vide kao tokovi sastavljeni od zgusnutog niza tih tačaka. Poslednjih godina sve više ljudi govori o dubokim promenama u ljudskoj svesti koje su uzrokovane promenama zemljinog magnetnog polja. Sledeća geološka i arheološka istraživanja ukazuju da u takvom stavu ima istine. Ispitujući iskopine keramičkog posuđa i primerke nekih stena, do sada je nađeno i dokumentovano više primeraka koji pokazuje obrnutost Zemljinih magnetskih polova u prošlosti. Na osnovu proučavanja geoloških uzoraka izračunato je da se poslednji period obrtanja polova dogodio pre 12.400 godina. Ono što zbunjuje naučnike jeste da većina uzoraka stena sa obrnutim magnetnim polaritetom imaju stotinu puta snažniji energetski naboj nego što ga može prouzrokovati zemljin magnetizam. Na osnovu toga nastala je teorijska pretpostavka da se Zemlja u jednom periodu okretala brže i na taj način stvarala jače zaštitno magnetno polje. Za vreme poslednjih 1.800 godina to polje izgubilo je dve trećine svoje početne snage. Značaj ovog podatka je u tome što on ukazuje na povećanje količine zračenja koje sada doseže do površine Zemlje iz kosmosa, zato što je snaga magnetnog polja oslabila, a ono kao štit čuva Zemlju od kosmičkog zračenja. Jedan od istaknutih istraživača alternativne orijentacije Greg Breiden (Gregg Braden) izneo je svoja zapažanja o promeni Zemljinog magnetizma, koja posle njega mnogi ponavljaju. Ukratko, evo u čemu se sastoje. Mnoga posmatranja poslednjih godina pokazuju da se, pored ostalog, upravo događa promena magnetnih polova naše planete. U prethodnom periodu takvi stavovi bili su zabran mislilaca iz alternativnih oblasti, ali sada i naučni establishment počinje da govori o toj pojavi. Maja meseca 2002. godine priznati naučni časopisi po prvi put su izneli tvrdnje da smo usred procesa obrtanja magnetskih polova Zemlje. U šezdesetim godinama prošlog veka geolozi su tvrdili da je Zemlja u prošlosti prolazila kroz periode takvog obrtanja polova. To su zaključivali po uzorcima leda, fosilima i magnetizovanim česticama koje su se nalazile u određenom položaju u stenama. Geolozi su bili sigurni da je do tih pojava dolazilo, pa su čak napravili mapu tih zbivanja, koja nagoveštava da se u poslednjih četiri i po miliona godina dogodilo 14 takvih obrtanja polova, Ispitivanja nekih uzoraka leda sa Grenlanda i Antarktika nagoveštavaju da smo sada usred takve promene. Još uvek je teško reći kakve će biti posledice tog fenomena na elektronske i elektro-magnetske mreže našeg energetskog sistema, i naravno nijedan naučnik nije rekao određeno kakve će biti posledice po ljudski imuni sistem i ljudsku svest. Alternativne metode lečenja ukazuju da postoji veza između magnetizma i ljudskog imunog sistema, a to znači da je imuni sistem ljudi na neki način uključen u Zemljino magnetsko polje. Ono besumnje deluje na živa bića. Odavno je poznato da se ptice sele duž linija magnetnog polja. Stoga je logično zaključiti du su promene koje se događaju u magnetnom polju Zemlje odgovorne za promene u kretanju ptica selica koje su uočene u Aziji i Severnoj Americi. Promene magnetnog polja možda objašnjavaju zašto mnoge vrste kitova bivaju nasukane na obale okeana i tu umiru. Promene u magnetskom polju stvaraju nove linije energije i one ih navode da se nasuku na obalu. Kada ih dobrovoljci koji rade na očuvanju životne okoline vrate u vodu, kitovi nastavljaju da se kreću po tim linijama i opet završavaju na istom mestu na obali. Logično je da magnetizam utiče na imuni sistem, ali su za sadržaj ove knjige značajnije pretpostavke o tome da postoji jaka veza između magnetizma, naročito Zemljinog, i ljudske svesti. Premda je teško reći kako potomci nekadašnjih urođenika znaju za promene Zemljinog magnetizma, oni veruju da će takva promena dovesti do čišćenja svesti majke Zemlje. Neće više biti energije koja je dotadašnje modele održavala. Stoga će posle te promene doći do javljanja nove, očišćenje svesti u čitavom ljudskom rodu koja će biti podržavana od nove magnetne mreže. Mnoge tradicije predviđaju da se veoma brzo približavamo vremenu koje oni nazivaju velikim čišćenjem i da će se ono

dogoditi u samoj svesti ljudi. U to se uklapa danas dobro poznato učenje o kalendaru Maja, koji godinu 2012 označava kao kraj vremena. Ukratko, to je stav Grega Brejdena koji ima sve više pristalica. Neki fenomeni govore u prilog mogućnosti da je svest uključena u magnetno polje Zemlje. Kosmonauti koji su napuštali Zemljinu orbitu i njeno magnetno polje imali su neuobičajena iskustva za koja nisu trenirani u centrima na Zemlji. Imali su mnogo dubokih spiritualnih iskustava, svaki na svoj način, posle kojih im je, kada bi se vratili na Zemlju, ličnost bila dalekosežno izmenjena. Budući da su bili nepripremljeni za takva iskustva, većina nije znala kako da ih integrišu. Neki su se predali drogama i alkoholu, drugi su stvarali humanitarne organizacije, kao Edgal Mičel (Edgar Mitchell), koji je na putu za Mesec doživeo istinsko prosvetljenje, i posle stvorio Organizaciju za izučavanje noetičke svesti (noetika je nauka koja izučava fenomene svesti, primedba ZMS). Još jedan činilac govori o mogućoj vezi između magnetizma i ljudske svesti. Američko geološko društvo napravilo je mapu magnetskih polja na čitavoj teritoriji USA. Ona nisu konstantna, ali postoje kraće ili duže vreme u izvesnoj oblasti. U nekima od njih intenzitet magnetskog zračenja je slab, u drugima vrlo jak. U oblastima gde je zračenje bilo snažno, u izvesnim periodima događala su se mnoga otkrića i inovacije, a u oblastima gde je bilo slabo vladala je neka vrsta stagnacije, a promene su, ako bi se i dogodile, bile veoma spore. Verovatno je vidovnjak Edgar Kejs (Edgar Cayce) bio prva osoba izvan naučnih krugova koja je privukla pažnju mnogih na promenu zemljinih magnetnih polova. Tvrdeći da čita akašu, on je isticao da je u prošlosti Zemlje takvih promena bilo više i da će se isti fenomen ponoviti u naše vreme, navodeći kao početak tih događanja godinu 1998. Po tvrđenju Patrika Gerila (Patrick Geryl), naučnika sa sklonošću ka alternativi, sledeće obrtanje polova dogodiće se 2012. godine, tako da će severni magnetni pol doći na mesto južnog i obratno. Ovaj fenomen može se objasniti jedino time da će Zemlja početi da rotira u suprotnom smeru od sadašnjeg, što će biti praćeno katastrofama bez presedana. Naglašavajući da je svoja iskustva zasnovao na prevođenju hijeroglifa, otkriću magnetnih promena na suncu, izučavanju starih mapa i geološkim istraživanjima, on je došao do sledećih zaključaka: U pravilnim vremenskim razmacima iznenadno obrtanje polova je normalno za planetu Zemlju. Rezultat takvih događaja su ogromna razaranja. Promena polova uzrokovana je promenama u magnetskom polju sunca. Obrtanje magnetskih polova Zemlje može se precizno izračunati na osnovu sunčevih pega o kojima su Maje i stari Egipćani imali dosta znanja. Svi oblici predostrožnosti kao što su stvaranje rezervi hrane, medicinskih sredstava, transporta i ostalog neće vredeti, jer će nestati u jednom udaru koji će uništiti čitavu civilizaciju.

Promene u magnetnom polju Zemlje Savremena nauka ne zna mnogo o mehanizmu stvaranja magnetnog polja Zemlje. Dokle god ono ostaje kakvo jeste doživljava se kao prirodno stanje, ali njegove teško primetne promene imaju izuzetno nepovoljne posledice. Taj mehanizam u glavnim crtama izgleda ovako. Središno jezgro planete rotira u njenom centru. Ono je okruženo gvožđem koje je u tečnom stanju zbog visoke temperature, a na njenoj površini je kora koja se stalno pomera. Čitava struktura zemljine unutrašnjosti podseća na ogroman rotirajući dinamo. Tokom vremena električni naboj tog rotirajućeg mehanizma slabi. U poslednjih dve hiljade godina izgubio je 60% od svoje snage, tvrde neki avangardni naučnici. Kada taj gubitak dostigne određenu tačku doći će do obrtanja magnetnih polova Zemlje. Kao što sam rekao, Patrik Geril veruje da je objašnjenje tog mehanizma u cikličnim promenama sunčevih pega. Dobro je poznato, kaže Geril, da dolazi do promene magnetnih polova kada munja udari u magnet. Isti princip prisutan je u promeni magnetnih polova Zemlje koja je planetarni magnet i kao svaki magnet ona ima severni i južni pol. Kratak spoj koji bi izazvao spoljašnji udar munje doveo bi do obrtanja njenih polova. Postavlja se pitanje, kakva vrsta "spoljašnje munje" treba da udari u Zemlju da bi izazvala tu promenu i preokrenula zemljinu rotaciju? Očito, samo jedan izvor tog energetskog fenomena je moguć u našem sunčanom sistemu - Sunce. U magnetnom polju sunca dolazi do drastičnih promena svakih 12.000 godina. Kada se kritična tačka dostigne, trenutno sledi promena. Dolazi do haotičnog pražnjenja oblaka plazme u kosmos. Talasi čestica ogromne snage, koji predstavljaju sunčanu munju, udaraju u našu planetu, događa se strahovit kratak spoj i neizbežno je naglo obrtanje magnetnih polova. Astronom Pol La Vajolet (Paul La Violet) opisuje eksperimentalno izazvano obrtanje polova kod snažnog magneta kada su u njega usmerene velike količine čestica nabijenih energijom: "Ove čestice su uhvaćene u magnetsko polje i izazivaju u njemu prstenastu struju. U izvesnom trenutku ova struja se ubrzava do takvog stupnja da izaziva potpuno obrtanje magnetnog polja." Na vrlo sličan način obrće se magnetno polje Zemlje. Astronomi znaju da sunčane oluje potiskuju zemljino magnetno polje i privremeno ga ubrzavaju. Kada dospeju do Zemlje, elektromagnetski nabijene čestice počinju da se spiralno kreću duž magnetnih linija, od magnetnog severnog pola do južnog i obratno. Oni takođe počinju da se kreću u smeru zemljinog ekvatora i stvaraju izuzetno snažan prestenasti tok. Ovaj tok stvara magnetno polje koje deluje nasuprot uspostavljenog zemljinog magnetnog polja. Ne samo da će se polovi preokrenuti, već će Zemlja početi da rotira u suprotnom smeru. To se događa samo kada nastala prstenasta struja gurne unutrašnje jezgro Zemlje u suprotnom smeru. Iz elektrotehnike je poznato da promena polova elektromotora dovodi do toga da on počinje da se okreće u suprotnom smeru. Isto se događa sa unutrašnjim jezgrom naše planete.

Drunvalo Melkizedek Drunvalo Melkizedek (Drunvalo Melchizedek), poznati alternativni guru i tvorac praktičnog sistema Cvet Života (The Flovver of Life), tvrdi da je buduća promena magnetnih polova osnov promene svesti čitavog čovečanstva. Upravo smo na pragu te promene, ali ona neće imati katastrofalne posledice za našu planetu, kao što tvrde naučnici od kojih sam neke pomenuo, već naprotiv, prelaz na viši nivo egzistencije: "Mi ovde spremni smo za viši nivo svesnog života...Ja verujem da je svet spreman. Sve mreže svesti oko naše planete su kompletne. Sve je prilagođeno i usklađeno na veoma visokom nivou sa Ijudske tačke gledišta. Majka Zemlja je probuđena, svesna i tačno zna šta mi osećamo i mislimo... Verujem da će nam pomoći da shvatimo ko smo doista. I mi ćemo, kao njena deca, kroz svoje živote, vratiti ovaj svet u svetlost." "Ovo je period vremena - od 1998 do 2012 - za koji smo se pripremali 13.000 godina. Ako je bilo šta od onoga što su svi proroci govorili istina, mi ćemo biti promenjeni Ijudi novog oblika. Čak se i nauka slaže da ta promena izgleda istinita; deca koja se rađaju sa 4 extra kodona u svojoj DNK jesu pupoljci nove ljudske rase." Šta ustvari predstavlja period od 1998 do 2012. godine? Melkizedek ukazuje da su svi proroci mnogih naroda govorili o promeni koja će se dogoditi otprilike u tom periodu: Američki Hopi i Pueblo Indijanci, Zulu pleme u Africi, Maje, Nostradamus, Amaterasu proročanstvo japanskih mistika, Edgar Kejs...

Melkizedek je dalje napisao: "Pomračenje Sunca 11. avgusta 1999 biće poslednje u ovom stoleću. U tom trenutku stupićemo u period 'Kraja vremena' koje će trajati do 24. decembra 2012. godine". Sada, kada je nastupilo vreme'Velike promene', šta treba da činimo?...Da nađemo sigurno sklonište i spremimo hranu?... Kada se promena dogodi, sledeći svet neće biti vidljiv iz tačke gledišta starog... Mi ćemo se uzdići u novi svet na različitoj talasnoj dužini na kojoj če sve fizičke pripreme obavljene ovde na Zemlji biti bezvredne. Kao u umiranju, nećete ništa moći da ponesete sa sobom." Ovo je ustvari ponavljanje Hristovih reči: "Ne teci blago zemaljsko, gde lopov krade i moljac kvari. Već teci blago nebesko, gde lopov ne krade i moljac ne kvari. Jer tamo gde je blago tvoje, tamo će biti i srce tvoje." Istu misao sa dozom crnog humora izrazio je spiritualno orijentisani biznismen iz Hrvatske: "Oni koji grabe novac, verujući da je on rešenje za sve, zaboravljaju da poslednje odelo koje im obuku nema džepove." Šta moramo učiniti, pita Meikizedek, i da je jednostavan odgovor koji ima smisla za nas koji posedujemo intrumente za neutralizaciju polariteta: "Da bismo stupili u novu, višu svest treba da prevaziđemo staru svest zasnovanu na podeli na Dobro i Zlo." Očito da je on shvatio značaj integracije suprotstavljenih polariteta. Za ostvarenje tog cilja od DP-4 metoda u ovom trenutku na svetu nema efikasnijeg postupka. Da se vratimo na promene magnetnog polja Zemlje. Na poznatom sajtu alternativnih i avangardnih nauka KeelyNet pojavio se 2006. godine članak iz kojeg citiram manji deo: "Nalik na zbivanja u naučno fantastičnim filmovima nešto čudno se dogada duboko u Zemlji gde stalno obrtanje Zemljinog jezgra od tečnih metala stvara nevidljivo magnetno polje koje štiti našu planetu od štetnih kosmičkih zračenja. Postepeno ovo polje slabi. Da li se mi krećemo ka demagnetizovanom sudnjem danu koji će nas ostaviti bez odbrane pred smrtonosnim posledicama solarnih vetrova i kosmičkih zračenja? Postoje i druge mogućnosti: Magnetno polje zemlje može prestati da slabi i može početi da jača ili ono može da oslabi do tačke kada će iznenada doći do preokreta njegovih polova, to jest, kompas će početi da pokazuje na južni magnetni pol. Neki istraživači veruju da smo mi upravo sada u periodu tranzicije. Porastom magnetnih anomalija linije tog polja pokazuju pogrešan smer, nagoveštavajući još slabije i haotičnije stanje našeg zaštitnog omotača." Zanimljive podatke o magnetnim anomalijama daje Nikolas Rojter (Nicholas A. Reiter) 21.aprila 1992. godine. On je vršio ispitivanja fenomena poznatog pod imenom Reakcija Magnetnog Implanta (Magnetic Implant Pespense). Ukratko, u periodu 1990-91 Rojter je u Dalasu, USA, vršio eksperimente sa osobama koje su tvrdile da su ih UFO posade kidnapovale i sa njima radile različite eksperimente. Kao zajedničku karakteristiku tih subjekata Rojter je utvrdio, kada su jaki magneti držani u blizini njihovih glava oni su imali neobične žive senzacije. Ono što je eksperimentalno nazvano Reakcija Magnetnog Implanta sastoji se iz mešavine fizičkih senzacija, kao što su mučnina i pritisak u glavi i različite uznemirujuće mentalne asocijacije. Kasnije je utvrđeno da je ova reakcija bila sprečena u blizini aktiviranog Teslinog kalema. Na taj način Teslin kalem delovao je kao neka vrsta zaštite od efekata abdukcije. Kada je kontrolna grupa ispitanika bila podvrgnuta ispitivanju pored Teslinog kalema, kod njih nisu nađene nikakve reakcije na dejstvo jakih magneta.

Magnetoterapija Primena magnetne terapije dopire u daleku prošlost. Dve hiljade godina pre nove ere primenjivana je u Kini, tako što su komadi magnetne rude prevlačeni preko akupunkturnih meridijana i tačaka. A u Vedama se pominje stavljanje takvog kamenja na obolele delove tela. Takođe o magnetima su povoljno mišljenje imali Aristotel i najčuveniji lekar starog veka Galen. Tokom srednjeg veka Paracelzus ih je koristio za lečenje mnogih bolesti uključujući dijareju, epilepsiju, kao i za zaustavljenje krvarenja. U 18. veku je veliki značaj magnetima u lečenju pridavao glavni astronom na Bečkom univerzitetu, Maksimilijan Hel (Maximillian Hell), koji je na osnovu svojih eksperimenata 1762. godine objavio raspravu o magnetizmu. Njegovim eksperimentima prisustvovao je mladi student medicine Franc Anton Mesmer (Franz Anton Mesmer), koji je takođe studirao matematiku i pravo. Njegova doktorska teza pod naslovom "Planetarni uticaji na fizičke organizme" (1766), koju je napisao pod snažnim uticajem Paracelzusa, opisivala je uticaj gravitacionih polja na ljudsko zdravlje. Tokom nekoliko godina Mesmer je usavršavao svoju teoriju i kada je konačno uobličio, sugerisao je da gravitacione sile mogu uticati na telo putem energetskih struja koje izazivaju duboke neuropsihološke i konstitucionalne efekte. Ovu silu nazvao je životinjskim magnetizmom i nagoveštavao je da je otkrio osnovnu biofizičku energiju u kosmosu analognu gravitaciji. Mnoge poznate osobe i laici iz viših društvenih krugova toga vremena prisustvovali su njegovim seansama, pored ostalih Mocart koji je bio oduševljen. U većini tih seansi pacijenti su sedeli u krugu u čijem centru je bio veliki sud ispunjen magnetnim opiljcima i metalnim šipkama usmerenim na pacijente. Kod mnogih su se javljali grčevi u mišićima, imali su emocionalne katarze i često je dolazilo do izlečenja. Mesmer je počeo da vrši opsežna klinička istraživanja koja je objavio u vidu otvorenog pisma Dr.Unceru (Dr.Unzer) pod naslovom "O medicinskoj upotrebi magneta". Njegov sveobuhvatni i preambiciozni stav da je životinjski magnetizam fundamantalna sila u prirodi slična gravitaciji bio je odbačen od komisije koju je osnovala Francuska Akademija Nauka 1784. godine i on je proglašen šarlatanom. Međutim, kasniji istraživači preuzeli su njegove ideje i dalje ih razvijali. Dr. Semjuel Haneman (Dr. Samuel Hahneman), tvorac homeopatije, savetovao je pored homeopatskih lekova i magnetoterapiju. Ona je "ponovo otkrivena" poslednjih pedeset godina u Rusiji i Japanu. Počeli su da je primenjuju i u kosmičkim istraživanjima. Naučnici koji su rukovodili takvim istraživanjima u SSSR i USA utvrdili su da kosmonauti tokom produženog boravka izvan Zemljinog magnetskog pola gube kalcijum iz kostiju i doživljavaju osteoporozu, a iz nepoznatih razloga pokazuju i znake depresije. Uvođenje veštačkih magnetnih polja u letilice značajno je umanjilo te simptome. Premda današnja zvanična medicina sa ustezanjem gleda na tu vrstu terapije, logične su osnove na kojima ona počiva. Magnetni talasi neosetno prolaze kroz telesna tkiva izazivajući toplotu u njima olakšavajući bolove i otoke. Oni takođe ubrzavaju rast ćelija i povećavaju broj crvenih krvnih zrnaca koja sadrže hemoglobin, čiji je glavni sastojak gvožđe. Magnetsko zračenje utiče na gvožđe u krvi preko kojeg ono dospeva do svih delova tela i na taj način uklanja naslage kalcijuma i holesterola, jonizuje krv i tako sprečava stvaranje krvnih ugrušaka. Poslednjih godina dva metoda magnetoterapije su privukla najveću pažnju: Transkranijalna Magnetna Stimulacija (TMS) i Emocionalni Kod. Transkranijalna Magnetna Stimulacija aktivira izvesne delove mozga koristeći snažno magnetno polje koje stvara žičani kalem kroz koji prolazi električna energija. Magnetna energija deluje na mozak tako što prolazi kroz kosti lobanje i kožu i na taj način neinvazivno aktivira prednje delove mozga u kojima je sedište za regulaciju raspoloženja. Ovaj postupak se primenjuje sa uspehom na depresivne osobe i na

osobe koje pate od bipolarnog poremećaja, odnosno manijakalno-depresivnih stanja. Ovaj postupak primenjuje se svakodnevno po 20 minuta tokom nekoliko sedmica. Dr Bredli Nelson (Dr Bradley Nelson) je pre kratkog vremena počeo da propagira primenu običnih metalnih magneta za uklanjanje blokiranog negativnog emocionalnog naboja. Čitav sistem izložio je u svojoj knjizi "Emocionalni kod" ("Emotional Code"). Po njegovom tvrđenju običan mali magnet koji se stavlja na vrata frižidera da bismo pričvrstili hartije sa porukama koje ne želimo da zaboravimo može da posluži kao jedan od najmoćnijih instrumenata za uklanjanje blokiranih štetnih emocija, ako znate kako da ga upotrebite. Njegova polazna pretpostavka je logična. Kakvo je naše stanje zdravlja zavisi od balansa naših energija u organizmu. Energetsko lečenje (kao što su utvrdili stari Kinezi pre nekoliko hiljada godina) sastoji se iz usklađenja poremećene ravnoteže energetskog stanja našeg tela. Postojanje blokiranih energija može da se utvrdi mišićnim testom, a potom se uklanja najjednostavnijim i najjeftinijim sredstvom kao što je mali magnet. Nelson kaže da je eksperimentisao sa različitim magnetima, skupim i jeftinim, i da je na osnovu iskustva utvrdio da svaki magnet može da se upotrebi za deblokiranje negativnih energija u telu uz primenu Emocionalnog Koda.

Šri Kalki Bagvan i Kristijan Opic Šri Kalki Bagavan (Sri Kalki Bhagavan), osnivač Fondacije Zlatnog Doba (Golden Age Foundation) ovako je komentarisao promene u Zemljinom magnetskom polju kao energetskoj podlozi promena u ljudskoj svesti. Zemlja ima magnetsko polje. Ono je stvoreno rotacijom njenog rastopljenog metalnog jezgra. Unutar zemljinog magnetnog polja žive ljudi na koje ono utiče. U poslednjih deset godina došlo je do dramatičnog opadnja snage ovog magnetnog polja. U fizici postoji parametar zvani "Šumanova rezonanca (Winfried Otto Schumann). Preko nje možemo da utvrdimo snagu zemljinog magnetnog polja. Tokom vekova ona je bila konstantna i iznosila 7.8° cikla u sekundi. Tokom poslednjih desetak godina njena frekvencija se povećala na 11 cikla u sekundi i nastavlja da se dramatično povećava. Matematički proračuni pokazuju da će 2012. godine Sumanova rezonanca imati frekvenciju od 13 cikla u sekundu. Kada ona dostigne takvu učestalost zemljino jezgro će prestati da rotira i tada će njeno magnetno polje nestati, a sa njim i ljudski duh. Bagavan ovako pojašnjava smisao svojih reči: „Kada kažem Ijudski duh, ja hoću da kažem da će nestati vaše 'samskare' (samskare su urođene i iz prošlih života nasleđene tendencije u ljudskom duhu, prim. Z.M.S). Pritisak vaših samskara koji je postojao poslednjih 11.000 godina će nestati. U Darmi, mi takođe kažemo 'Ljudski duh je karma'. Sve aktivnosti zaćinju se u vašem duhu. Duh nije ništa drugo do ostavište samskara iz prošlih života iz kojih potiću sve aktivnosti. A one su nagomilane u zemljinom magnetnom polju. Stoga će 2012. godine ono biti svedeno na nulu u toku nekoliko dana. Posle toga metalno jezgro Zemlje će ponovo poćeti da rotira. To će biti nov poćetak za čoveka ili zora Zlatnog Doba. U tome je značaj 2012. godine." Kristijan Opic (Christian Opitz), poznati alternativni istraživač, ukazuje na naučne dokaze za postojanje promena u magnetnom polju Zemlje. Magnetno polje je složen fenomen koji se može meriti po nekoliko parametara. Najjednostavniji za razumevanje je polarnost. Polarnost zemljinog magnetnog polja uzrokuje da se magnetne čestice postave koherentno. Ostaci drevne grnčarije i lava od vulkanskih erupcija omogućavaju tačno merenje magnetne polarnosti iz vremena kada su nastali. Na primer, kaze Opic, u grnčariji nađenoj u iskopinama od pre 2.000 godina koherencija strukture magnetnih čestica je za 38% veća nego u grnčariji napravljenoj danas. Slično opadanje koherencije magnetnih čestica zapaža se u odnosu na ostatke lave koji su nastali u erupcijama pre više vekova. Budući da se magnetne čestice strukturiraju sve manje koherentno, to ukazuje na manju snagu magnetnog polja. Kada bi se smanjenje jačine magnetnog polja sada događalo istom brzinom kao u poslednjih 200 godina, mogli bismo očekivati da se nulta tačka dostigne godine 3990. Ali koherencija magnetnih čestica u poslednjih 200 godina pokazuje ubrzanje ovog procesa od 300%. Stoga je realno očekivati da se nulta tačka dostigne 2012 godine. Naučni dokazi pokazuju da je od pojave čoveka na Zemlji bilo nekoliko promena njenog magnetnog polja. Nijedna od njih nije uništila čitav ljudski rod. Većina smatra da je do poslednje promene došlo u devetom veku pre Hrista. Uverljivi dokazi ove promene potiču od prvih kompasa koji su u Kini napravljeni oko 1.000 godina pre nove ere. Prema istorijskim dokumentima, ti kompasi su u vreme kada su napravljeni pokazivali sever, a danas pokazuju jug.

Zemljin magnetizam i društvene i individualne promene Prethodno sam pomenuo tvrdnju Patrika Gerila da su velike promene Zemljinog magnetnog polja izazvane jakim sunčevim burama. One su povratno izazivale velike društvene promene. Na primer, snažne sunčeve aktivnosti dogodile su se kratko vreme pre Francuske revolucije 1789. godine, zatim 1848. godine kada se dogodilo više revolucija u Evropi, potom 1917. godine kada je izbila ruska revolucija. Slične promene događaju se upravo u sadašnjem periodu. Decembra 2008. godine letilica koju je NASA poslala u svemir otkrila je procep u zemljinom magnetnom polju deset puta veći nego što se prethodno mislilo da je moguće. Kroz taj procep sada slobodno mogu da teku solarni vetrovi i izazovu jake geomagnetske bure, najjače viđene tokom mnogih godina. Promene magnetnog polja Zemlje deluju takođe na individualnom nivou. Te promene imaju teško primetan, ali očigledan uticaj na ljudsku svest i telo. Uticaj na telo svodi se na osećanje iscrpljenosti i manjka energije koje je u današnje vreme prisutno kod mnogih osoba, mada za takva stanja mogu postojati drugi uzroci. Uticaj promena u magnetnom polju Zemlje na svest ispoljava se na više načina. Od nedavno mnogi ljudi osećaju da se vreme ubrzalo u odnosu na prethodni period. Jedan poznati dramski pisac ovim rečima opisuje svoj doživljaj ubrzanog proticanja vremena: "Sutra je Nova godina, a imam utisak da je ona stara bila juče. Imam osećaj da neko navija sat do pucanja opruge, pa su kazaljke poludele i okreću se brzinom brojeva najveće hiperinflacije. Ko to radi, koji je smisao tog ubrzanja, da se okreneš kad izlaziš iz kuće i vidiš sebe kako u kuću ulaziš i da ti sve to 'paranormahio' počinje da biva uobičajeno, stvarno, realno, kao da je reč o kosmičkom nepostojanju prostora i vremena." To je najočiglednije u promenama u pamćenju. Pamćenje možemo tretirati kao magnetsku funkciju nervnog sistema, a na njega utiču promene u magnetnom polju zemlje. Ljudi imaju teškoća da zapamte nove podatke, lako zaboravljaju imena prijatelja, rođaka i javnih ličnosti. Kod nekih osoba zapaža se da nisu u stanju da u adekvatnom trenutku nađu pravu reč, ili im se javljaju poremećaji redosleda reči u toku rečenica. Sunčeve pege mogu da uzrokuju razdražljivost, nervozu i zabrinuta osećanja, kratkotrajne gubitke pamćenja, osećanja mučnine, pritiske u glavi, a takođe mogu uticati na sve vrste komunikacija, ljudske i tehnološke kao što su kompjuterske. Naravno, ove pojave takođe mogu biti rezultat moždanih poremećaja.

Geomagnetske promene i individuacija ljudskog bića Neki idealistički nastrojeni sledbenici Novog Doba pitaju se, da li će pod uticajem promena magnetnog polja Zemlje doći do prosvetljenja čitavog ljudskog roda, ili bar njegovog oslobođenja od potisnutih nesvesnih balasta, kao što Sri Kalki Bagavan tvrdi, ili će te promene delovati razorno na ljude i izazvati njihovo uništenje i nestanak? Odgovor koji neki Učitelji joge i alternativni poslenici daju ima jaku filozofsku notu. Poslednja promena magnetnog pola Zemlje u devetom stoleću pre nove ere izazvala je naglu individuaciju ljudske svesti. Ovo se može zaključiti na osnovu promena u epovima i mitovima različitih kultura. Dobar primer su "Ilijada" i "Odiseja". Neki istorijski podaci pokazuju da su napisane neposredno pre i posle poslednje promene magnetnih polova između 950, i 800 godine p.n.e. U "Ilijadi" Ijudska bića su još uvek lutke na koncu bogova, bez sopstvene volje. Tome nasuprot u "Odiseji" opisana je borba čoveka da ostvari svoj cilj pošto je objavio svoju nezavisnost od bogova. Tu je vidljiv čovekov napor da sebe odredi kao individuu i kao takav traži put do svog zavičaja kroz mnoge opasnosti i iskušenja. Logično je pretpostaviti da će sledeća promena magnetnih polova dovesti ovu razvojnu fazu do kulminacije u kojoj će u individualnom ljudskom biću doći do buđenja svesti o Jednosti svega postojećeg. Dete se rađa u stanju Jednosti, a potom u ranom detinjstvu stupa u fazu individuacije. Ova individuacija postaje sve izrazitija i na tački svog najvišeg razvoja ponovo kreće ka pretapanju u Jednost. Izgleda očito da je ljudski rod prošao kroz fazu kolektivnog detinjstva u starom veku i kroz kolektivnu adolescenciju u novijoj istoriji. Sada je vreme da se kolektivna individuacija ponovo pretopi u Jednost. Nameće se i sledeći zaključak o odnosu zemljinog magnetizma i ljudske svesti. Smanjenje i gubljenje polarnosti u zemljinom magnetizmu dovodi do smanjenja polarnosti u ljudskoj svesti. Ona se smanjuje, gubi i ubrzano se kreće prema Jednosti. Upravo takve promene omogućile su nastanak metoda kao što je Duboki PEAT i DP-4. Sa svoje strane praktičari koji primenjuju ove metode prestaju da budu pasivni objekti takvih promena, već postaju njihovi aktivni saradnici i doprinose im jer ljudska svest je nerazdvojno povezana sa promenama koje se događaju našoj planeti, a verovatno i sa procesima koji se događaju šire. Premda se ovakve promene sada događaju u kolektivnoj ljudskoj svesti, među spiritualno razvijenim pojedincima takvi stavovi su odvajkada bili dominantni. Tako Vede obznanjuju da stanje prosvetljenja predstavlja uvid da je Jastvo istovetno sa Jednošću sveprisutne osnove čitave egzistencije. Takav uvid predstavljao je osnovu svih mističnih i spiritualnih dostignuća i on nije karakterisao samo velike duhove Istoka, premda je u tom delu sveta dominirao. Tako je u 17. veku Lajbnic (Leibniz) pisao: "Realnost ne može biti nađena izuzev u jednom jedinom izvoru, zbog među povezanosti svih stvari jednih sa drugima." Tim rečima on je, u istoriji nauke, odredio sebi mesto preteče kvantne mehanike. Jer, na najdubljem nivou Istine, u kvantnom vakuumu, sve je Jedno, nijedna stvar nije različita od bilo koje druge. Po rečima jednog pesnika, to je mesto u kojima sve razlike ćute.

ZAVRŠNA REČ Došli smo do kraja ove knjige. Opisao sam vam više svojih novih metoda i tehnika, tako da se možete osetiti pometenim njihovim mnoštvom i brojnim mogućnostima koje se pred vama otvaraju. Bilo bi korisno da za trenutak zastanete i izvršite pregled dobijenih znanja, podataka i praktičnih postupaka koji mogu da vam u velikoj meri izmene život. Osobe koje imaju iskustva sa mojim prethodnim knjigama mogu da uoče da su one prvenstveno praktične i da su u dugom nizu proishodile jedna iz druge. Jedna metoda vukla je i porađala sledeću, tako da ih sada postoji čitav niz. U procesu razvoja Spiritualne tehnologije neophodno je odvojiti se od uspostavljenog shvatanja i krenuti novim putevima koji su uvek neizvesni, a često neplodni. Ali to je sudbina svakog istraživača koji se uputi u neistražene vilajete. Ja se nisam usmerio na ono što se vidi i na šta autoriteti upiru prstom, nego na ono što je dremalo u meni spremno da se osvesti. Pogled na svet gnostika ili tragača za Istinom je pogled univerzalnog Narcisa. On sve vreme pokušava da u kosmičkom ogledalu sagleda sebe kao apsolut, za razliku od racionalnog naučnika koji provede najveći deo života tražeći detalje, pravila i zakone, zaboravljajući sebe. Imao sam sreću da poslušam unutrašnji glas koji me je vodio. Izgleda da je sličnu misao imao Ralf Valdo Emerson (Ralph Waldo Emerson), esejista, filozof i pesnik koji u svom spisu "Spiritualni zakoni" ("Spiritual Laws") nadahnuto kaže: "Ja ne želim da osramotim svoju dušu. Činjenica da sam ovde pokazuje mi da moja duša oseća potrebu da jedan svoj organ ima ovde. Zar da odbijem takvu dužnost?" Premda nemam prepotentnu ambiciju da se poredim sa njim, dobro je videti da se, bar po pristupu, nalazim u dobrom društvu. Spiritualni rad je zagledanje u sebe, pronicanje u sebe i otkrivanje sebe. Što bliže sebi, sve smo bliže drugim bićima. Što dublje u sebe, to dosežemo dalje u visinu gde se daleki svetovi raskriljuju pred nama, gde je membrana između naše duše i duše sveta tanja i providnija. Najdalje putujemo kada ne izlazimo iz svoje svesti, jer se u najdubljoj samotnosti ostvaruje dodir sa čitavom vaseljenom. Uklanjajući veo trošnog i pomerljivog mi dosežemo do večne i nepromenljive Istine, koja je središna silnica i našeg bića i beskonačnog univerzuma. Premda su brzina i delotvornost Transcendenta bez presedana, ne treba se zanositi mišlju da će on, kao kruna Spiritualne tehnologije u ovom trenutku, ostati trajno nedostižan. I pre nego što stekne zasluženu reputaciju pojaviće se njegovi sledbenici i potomci, koji će ga prevazići, jer živimo u vreme skokovitih promena u kolektivnoj svesti čovečanstva. Putevi koji izviru iz nje su magloviti, zavodljivi i vode u nedogled. Hodeći njima istrajno i dovoljno daleko moći ćete da, na osnovu sopstvenog iskustva, ponovite reči Đordana Bruna sa kojima sam počeo ovu knjigu: ,,Ja sam prokrčio sebi put u nebesa i suknuo ka beskonačnosti. Ono što drugi vide izdaleka, ja ostavljam iza sebe."

LITERATURA Abraham Maslow: "Toward. a Psychology of Being", 2nd edition, 1968 C,G, Jung: "Psychology and Alchemy" London 1968 C.G. Jung: "Mysterium Conjunctionis" London, 1970 Colin Wilson: "Nezv Pathways in Psychology", New York 1972 Colin Wilson: "The Supernatural", London 1991. Eliphas Levi: „Transcendental Magic", London 1992 Emil Coue: "Self-Mastery Through Conscious Autosuggestion", 1920 ,England Joseph Campbell: „Hero With Thousand Faces", Princeton 2004 Manly Hall: "Lectures on Ancient Philosophy", London 1954 Mircea Eliade: "Joga: Besmrtnost i sloboda" Beograd, 1984 Phillis Atvvater: "Future Memory", New York, 2006 Rhonda Byrne: "Secret", 2009. Phillis Atwater: "Future Memory", New York, 2006 Swami Vivekananda: "Raja Yoga", New York, 1955 William Walker Atkinson: "Mind Power: The Secret of Mental Magic", Chicago, 1940 Živorad Slavinski Mihajlović: "PEAT i Neutralizacija Praiskonskih Polariteta", Beograd 2000. Živorad Slavinski Mihajlović: "Ekskalibur", Beograd 1992. Živorad Slavinski Mihajlović: "Aspektika", Beograd, 1996. Živorad Slavinski Mihajlović: "Sunjata", Beograd 1998. Živorad Slavinski Mihajlović: "Povratak Jednosti", Beograd, 2005. Živorad Slavinski Mihajlović: "Nevidljivi uticaji", Beograd, 2008.