Tajna učenja svih epoha [1 ed.] 8678841354 [PDF]

Zitiervorschau

Bibl ioteka !!!!!!

..:4garta

!!!!!!

Urednik:

Aleksandar Dramićanin

:M.ena P.

3-{o{ v

TAJNA UCENJA SVIH EPOHA

'Encikioyedijski yreg[ed masonske, liermetičke, kaiJafističke i rozenkrojcerske simiJofičke Ji[ozofije u oiJfiku interyretacije tajni/i učenja sadržani/i u rituafima, a[egorijama l misterijama svili eyolia Prevod, napomene i komentari: Mario Lampić

METAPHYSICA Beograd 20 1 1

Naslov originala:

THE SECRET TEACHINGS OF ALL AGES AN ENCYCLOPEDIC OtiTLINE OF MASONIC, HERMETIC, QABBALISTIC AND ROSICRliCIAN SYMBOLICAL PHILOSOPHY

Being an Interpretation of the Secret Teachings concealed within the Rituals, Al legories, and Mysteries of all Ages By Manly Palmer Hal l SAN FRAN CISCO PRINTED FOR MANLY P. HALL BY H.S. C ROCKER COMPANY, INCORPORATED 1 92 8

Copyright© 2 0 l l . z a srpsko jezička područje Metaphysica, Beograd

Ova knjiga posvećena je razumnoj duši sveta.

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU

TAJNA UČENJA SVIH EPOHA -DELO KOJE TREBA ČUVATI

"Napisane su brojne knjige sa komentarim a o tajnim sistemima fi lozofije drevnog sveta, ali su bezvremene istine o životu mnogih najvećih mislilaca obično bile ogmute otrcanim ruhom. Ovaj rad je pokušaj da se napravi knjiga dostojna tih vizionara i mudraca; nji­ hove misli čine suptancu ovih stranica."

Ovim rečima Menli Hol započinje predgovor prvom izdanju svoje knj ige Tajna učenja svih epoha, a retki su današnj i čitaoci koj i mo­ gu i da naslute odlučnost i hrabrost koj i se krij u iza tih reči , kao i revolucionarnost u pristupu izučavanj u obrađene materije, koje one podrazumevaj u . U prošlom veku - veku materijalizma, racionalizma, industrijaliza­ cije i utilitarizma, religij a i mistika su, najblaže rečeno, bili nezahva­ lan teren za bilo kakvo ozbilj no istraživanje. N aravno, proučavanje mitova, rel igije i simbola bilo je moguće, ali j e svaka mogućnost da se ideje koje su u nj ima sadržane prihvate kao istinite bila nezami­ sliva. Č ak je i Zlatna grana, jedna od najuticajnij ih studij a simboliz­ ma rel igij e i tradicij e koju je iznedrio XX vek, omalovažila značenje svoje tematike. Frejzer na jednom mestu piše: "Ukratko, magija je ne samo pogrešan sistem ponašanja, nego i pogrešan sistem prirodnog zakona; ona je i besplodna veš tina i laž­ na nauka." 1 Džems Džordž Frejzer, Zlatna grana, prevod Živoj in V. Simić, "Ivaniše­ vić", Beograd, 2003, str. 27.

7

TAJNA UČE NJA SVI H E POHA

Upravo u toj atmosferi, mladi investicioni bankar po imenu Men­ li Palmer Hol pravi upečatlj ivo odstupanje od tradicionalnog stava naučnih krugova svoga vremena. Godine 1 928, neposredno pred ve­ liku ekonomsku krizu, tek navršivši 27 godina života, Hol je, u vla­ stitom aranžmanu, objavio jedno od najpoštovanij ih i najtemeljnij ih dela koje je ikada na jednom mestu katalogizovalo ezoterijsku mud­ rost antike: Tajna učenja svih epoha. Holova Tajna učenja postala su j edinstven kodeks drevnih okultnih i ezoterijskih tradicija sveta. Sto­ tine odrednica objedinjenih u toj knj izi osvetlilo je neke od naj fas­ cinantnij ih, naj užih aspekata mita, religije i fi lozofije. I danas, blizu devedeset godina nakon prvog izdanja, materijal koj i ta knj iga obra­ đuje j oš uvek je zadiv lj uj uć i : drevn e misterije i nj ihove inicijacije, Pitagorina matematika, alhemijske formule, hermetička doktrina, ka­ balizam, geometrija drevnog Egipta, mitovi američkih Indijanaca, upo­ treba kriptograma, analiza Tarota, rozenkrojcerski simboli, poreklo masonerije, ezoterizam u Š ekspirovim dramama, mistično hrišćan­ stvo - samo su neke od Holovih tema. Kako bi naglasio razliku između svog pristupa i preovladuj ućeg raspoloženja, Hol je, već pri početku knj ige, citirao svog fi lozofskog junaka, Frensisa Bekona: "Malo filozofije čovekov um usmerava ka atcizmu, a kada se u filozofiju potone duboko, čovekov um dolazi do religije."

Hol, rodom Kanađan in, veći deo svog zrelog doba živeo je i ra­ dio u Los Anđelesu, a rad na Tajnim učenjima, koj i je podrazume­ vao brojna putovanj a u mnoge velike kulturne centre u Evropi, Azij i i Egiptu, najvećim delom j e obavio u vodećim svetski m kulturnim i obrazovnim citadelama - Britanskom muzeju u Londonu, svom omi­ ljenom mestu za istraživački rad, i čitaonici Njuj orške j avne biblio­ teke (New York Public Librmy), gde je sedeo okružen knj igama o m itologiji i simbolima. Poput srednjovekovnog monaha, mladi Hol se detaljno, gotovo natčovečanski, udubio u više stotina velikih dela antike, izvlačeći nj ihovo ezoterij sko znanje i ugrađuj ući ga u svoj u knj igu. O b i m nj ene bibliografije j e izvanredan : obuhvata gotovo 8

Predgovor srpskom izdanju

1 .000 odrednica u rasponu od glavnih dela Platona, Aristotela i Av­ gustina, preko prevoda gnostičke, nikejske i hermetičkc literature, za­ tim spisa Paracelzusa, Ptolomeja, Bekona, Bazila Valentina i Kome­ l ija Agri pe, do raznovrsnih dela o drevnim ezoterijskim filozofij ama - religijskim, mitskim ili metafizičkim - koje su se izrazi le kroz sim­ bole ili ceremonije. Prilikom stvaranja svog izveštaja o drevnim misterijama, Hol je, takođe, pomno odabirao i i lustracije - u knj izi ih je više od dve sto­ tine - koje pojašnjavaju značenja i ideje ugrađene u čovekovc naj ­ starije simbole i predstave. Ostvario j e i tcsnu saradnj u s a slikarem J. Augustom Knapom, koj i je stvorio dodatne 54 sl ike u boj i, hrabro oživljavajući prizore iz prošlosti o kojima možemo samo da nagađa­ mo na osnovu spolj ašnjeg dometa našeg izučavanja.

Č itaoci koj i danas prvi put otkrivaj u Tajna učenja svih epoha su­ srešće se sa knj igom koja se verovatno razlikuje od bilo čega što su do sada videli. Ono što Tajna učenja izdvaja je sledeće: to je možda jedini kompenđijum te vrste u poslednj i h nekoliko stotina godina, koj i svet mitova i simbola prihvata pod nj ihovim vlastitim uslovima. Knjige poput Zlatne grane gledaj u na drevnu prošlost kao što se po­ smatraj u eksponati u muzeju - interesantno je i vredno proučavanja, čak značajno, ali nikada se o tome što čitamo u drevnim analima, što pronalazimo u nj i hovom šapatu o dclovanju univerzuma i čoveka­ vom mestu u njemu, ne razmišlja kao o nečemu što može biti isti­ nito za nas, danas. Č itamo Tukidida i oduševljavamo sc oratorskim darom Helena, nj ihovom strategijom, istoriografijom i dramom do­ gađaja koj i su obeležili antički svet. Pa ipak, tako lako, poput po­ vetarca, prelećemo preko onih odlomaka u koj ima sc govori o tome kako je veliki državnik otputovao u Delfe da konsultuje proročištc. Savremeni čitaoci retko načine stanku da primete takve događaje ­ nisu ni ohrabreni da to učine - pošto se na takve epizode gleda sa­ mo kao na interludije između istinskih poruka dela. Za Menlija Hola, medutim, nema takvih povremeni h zaobi laznica. Dovoljno je proči­ tati njegovo majstorko poglavlje naslovljeno Čuda antike pa da se 9

TAJNA UČENJA SVIH E POHA

-bar onoliko koliko je to moguće - nauči nešto o tome kakva su bi­ la iskustva tokom konsultovanja proročišta. Hol je uvideo, možda dublje nego bilo koj i drugi učenjak njego­ vog vremena, da su drevni posedovali izvanrednu moć zapažanja­ načine razumevanja korespondencija između spoljašnjeg, prirodnog sveta i čovekovog unutrašnj eg stanja - koj i su j ednako moćni i jednako vredni proučavanja. Dela ezoterijske kulture Hol je posma­ trao sa istom strašću i strahopoštovanjem koj i se mogu pronaći kod istoričara koj i su bili savremenici velikih istorijskih događaja o ko­ jima su pisali. Knj iga koja je rezultat takvog Holovog pristupa, njegove ogrom­ ne ljubavi prema tematici koju je proučavao i prihvatanja materije kao celine, bez predrasuda koje nameću duh vremena i poznati au­ toriteti i uprkos osudi ili podsmehu koj e takav manir može izazvati, rezultat njegovog stava da je modernoj materijalističkoj dogmi neop­ hodno suprotstaviti sveto, tako p lanski i dugo zapostavljeno, pred­ stavlja delo koje nadi lazi bledilo "materijalističke teologije". Tokom osam decenija, od kada je prvi put objavljena, knj iga je potvrdila opravdanost Holove zabrinutosti i hitnosti rešavanja problema koj i je stvarao neobuzdani rast materijalizma, t e je postala j edan o d kla­ sika ezoterične knj iževnosti i na različite načine uticala na mnoge. Da li je realno očekivati od naše TV-internet-Youtube-Facebook ge­ neracije da uzme ovo delo i sa zanimanjem čita o kabirskim miste­ rijama sa Samotrake? To i nije mnogo verovatno. Pa ipak, možda su Tajna učenja već dovoljno uticala, a uticaće i ubuduće, na prave lju­ de, da još nešto od svetoga otrgnu od nipodaštavanja i zaborava i uči­ ne vlastite priloge omažu duhovne baštine.

Da bi se nekome na prikladan način predstavio kratak sadržaj Taj­ nih učenja bilo bi potrebno napisati novu knj igu. Ono što se ovde mo­ že ponuditi je tvrdnja da će Tajna učenja svih epoha čitaoca poučiti o drevnim misterijama, tajnim društvima, filozofij i, mitologij i i reli­ gij i . Poglavlja o Hermesu Trismegistosu, rozenkrojcerima, alhemiji, kabali , razapetim spasitelj ima, tarotu, zodijaku . . . ostaviće čitaoca ne

10

Predgovor srpskom izdanju

samo prosvetljenog, već možda čak i iniciranog. Ipak, mada ova knj i­ ga naizgled nosi sva obeležj a Biblij e mističnog, ona nije Božja ne­ pogrešiva reč . To je strahopoštovanj a vredan spis nezadovolj nog mladog čoveka, dovoljno mudrog da u predgovoru svog dela kaže: "Ne tvrdim da su sve tvrdnje ovde iznete bez greške i original­ ne . Proučavao sam fragmente drevnih spisa dovoljno da sagledam kako je dogmatsko shvatanje njihovih doktrina više nego bezumno."

Podatak da je Menli Hol imao 27 godina kada su Tajna učenja svih epoha prvi put obj avljena za mnoge će biti zbunjujući, čak zapanju­ jući ; možda će ih to navesti da omalovaže ovu knj igu, bojeći se da autor daje površan i nezreo pogled na naj više duhovne ideje i tradi­ cije sveta. To, medutim, nije slučaj . Hol je na neki način � bilo da se to pripiše kanal i sanju, znanj u iz prošlih života, i l i jednostavno neo­ bičnom, prerano sazrelom talentu, kakav pronalazimo i kod dvade­ setogodišnjeg Ota Vaj ningera u njegovom čudesnom Polu i karak­ teru � uspeo da sastavi remek-delo dostojno sedamdesetogodišnjeg profesora religije i filozofije, i to ne bilo kog, već onoga koj i se do­ kazao u polju svoje delatnosti. Mada Hol nije imao veliko tradicionalno obrazovanje, može se pratiti njegov razvoj u ranim dvadesetim godinama, koji sugeriše ra­ stuće zanimanje za putovanja u inostranstvo i za ezoterične tradicije. Pisao je pisma iz Japana, Egipta, Kine i Indije, držao javna predava­ nj a o arkanskim temama i bio imenovan za opunomoćenog pred­ stavnika liberalne metafizičke zaj ednice u Los Anđelesu, nazvane Crkva naroda. Međutim, čovek se zapanji i oseti kao da ga je udario grom iz vedrog neba kada iznenada otkrije kratki rad ogromne sna­ ge iz Holovih još mlađih dana� knj igu koja kao da nagoveštava ono što će kasnije doći. Godine 1922, kada je imao samo 21 godinu, Hol j e napisao blistavi dragulj o m isterijskim školama antike, Inicijali plamena (Initiates o{the Flame). Mada je reč o kratkom delu, u nje­ mu se naz i ru obrisi onoga što će postati Tajna učenja svih epoha. Na svojoj naslovnoj strani , delo Inicijali plamena hrabro najavljuje: ll

TA.J NA UČE N.JA SVIli EPOHA

"Onaj ko !:ivi Ž ivot spoznaće Doktrinu". Među ostal im temama ko­ je obrađuje, ta knj ižica daje strasno i detaljno izlaganje o egipatskim obredima, arturijanskim mitovima i tajnama alhemije. Kada čovek oseti moć i jednostavnost na njenim stranicama, gotovo da može da oseti i seme vel ičine koje je počelo da klija u H olovom razumevanju ezo terijskih tema . Drugi jedan faktor koj i stoj i iza rođenja Tajnih uc'enja mogla bi biti reakcija mladog Hola na vreme u kojem je ži­ veo burne dvadesete. Materijalizam tog vremena, na koji je iz prve ruke nailazio u svojoj kratkoj brokerskoj karijeri na Vol Stritu, nepo­ sredno pre kraha berze i Velike depresije, u Holu, sklonom spozna­ vanju duhovnih vrednosti, pozvonio je na uzbunu. Jedan od aspekta Tajnih učenja koj i najviše osvežava je objektiv­ no izlaganje. Dok većina savremenih autora koristi drevne tradicije da opravda svoje lične teorije, Hol nastupa iz sasvim drugog ugla. Tajna učenja svih epoha pisana su sa namerom da budu kodeks mi­ stične fi lozofije - razumlj iv vodič neofitu kroz često fragmentarne spise drevnih mudraca i m isterijskih škola. Hol kaže: "Pošto nemam neki poseban sopstveni izam koj i bih obznanio, nisam pokušavao da iskrivim originalne spise kako b i išli u pri l og unapred zauzetim stavovima, niti sam izobličavao doktrine u bilo kakvom naporu da izmirim nepomirlj ive razlike koje postoj e u raz­ l ičitim sistemima religij sko-fi lozofske misli. Č itava zam isao ove k nj i ge d ij ametra l no j e suprotna savreme­ nom metodu mišlj enja, j er sc bavi temama koj e su so fisti XIX vc­ ka otvoreno ismeval i . Jedina svrha joj je da svest čitaoca upozna sa hipotewm o živoj celovitosti koja postoji iza materijalističke teo­ l ogije, fi lozofije i l i nauke ."

U kratko rečeno, Tajna u(enja svih epoha predstavljaju delo koje bi trebalo da pročita svako ko se iole interesuje za ezoteričnu filozof­ sku misao. Hol je učinio dovoljno, čak i više od toga, što ga je napi­ sao, a na nama je da ga barem očuvamo. Da, Tajna učenja svih epoha je delo koje treba čuvat i . Njegovim objavlj ivanjem na srpskom jeziku, dajemo svoj mali doprinos tom očuvanju.

Mario Lampić

B eograd, decembra 20 l O

12

PREDGOVOR P RVOM IZDANJ U

Napisane su brojne knjige sa komentarima o tajnim sistemima fi­ lozofij e drevnog sveta, ali su bezvremene istine o životu mnogih najvećih misli laca obično bile ogrnute otrcanim ruhom. Ovaj rad je pokušaj da se napravi knj iga dostojna tih vizionara i mudraca; nj i­ hove misli čine suptancu ovih stranica. Ovakvo stapanje Lepote i Istine pokazalo se preskupim, ali verujem da će dobijeni rezultat uti­ cati na svest čitaoca i to će više nego opravdati troškove. Rad na ovoj knjizi započet je l . januara 1 926. godine i, gotovo bez prekida, trajao je preko dve godine. Najveći deo istraživačkog posla, medutim, obavljen je pre no što je pisanje rukopisa započeto. Sku­ pljanje referentnih materijala otpočelo je 1 92 1 . godine, a planovi za knj igu su svoj finalni oblik dobili tri godine kasnije. U cilj u jasnoće, izbačene su sve fusnote, a brojni citati i reference o njihovim auto­ rima ubačen i su u sam tekst po logičnom redos ledu. Bibliografij a je dodata prvenstveno da pomogne onima koji su zainteresovani za pra­ vljenje izbora za buduće proučavanje najautoritativnijih i najvažnij ih dela koja se bave fi lozofijom i simbolizmom. Indeks je dodat kako bi se lakše pristupilo informacijama sadržanim u knj izi. Ne tvrdim da su sve tvrdnje ovde iznete bez greške i originalne. Proučavao sam fragmente drevnih spisa dovoljno da sagledam kako je dogmatsko shvatanje nj ihovih doktrina više nego bezumno. Pravac moderne fi lozofij e, prvenstveno u evropskim školama, je tradicio­ nalizam. Mada se mnogi od stavova u ovoj raspravi mogu na prvi pogled učiniti kao potpuno fantastični, iskreno sam nastojao da se uzdržim od nasumičnih metafizičkih spekulacija i da materijal pred­ stavim što j e moguće više u duhu originalnih autora. Prihvataj ući odgovornost jedino za greške koje se u tome mogu pojaviti, nadam se da ću izbeć i optužbe za plagij at, kakve su bile upućene gotovo svim autorima koj i su pisali o mističkoj filozofij i .

13

TAJ N A UČENJA SVI H EPOHA

Pošto nemam neki poseban sopstveni izam koj i bih obznanio, ni­ sam pokušavao da iskrivim originalne spise kako bi išli u prilog una­ pred zauzetim stavovima, niti sam izobličavao doktrine u bilo kakvom naporu da izmirim nepomirlj ive razlike koje postoje u različitim si­ stemima religijsko-fi lozofske misli. Č i tava zami sao ove knj ige d ij ametralno j e sup rotna savreme­ nom načinu mišljenj a, jer se bavi temama koj e su sofisti X I X ve­ ka otvoreno ismeva l i . Jedina svrha j oj je da svest čitaoca upozna sa hipotezom o ž ivoj celovitosti koja postoj i iza materij a l ističke teolog ije, filozofije i l i nauke. Gomila teško razumlj ivog materijala koja se nalazi između nj eni h korica n ije prijemčiva za savšenu or­ ganizaciju, pa su, koliko je to b i lo moguće, srodne odrednice grupi­ sane zajedno. Koliko god da je engleski jezik bogat kao sredstvo izražavanja, oz­ b i ljno j e manj kav kada treba da izrazi apstraktne filozofske premise. Kako bi se shvatila drevna M isterijska Učenja neophodno je kreativ­ no intuitivno ovladavanj e dublj im značenj ima sadržani m u grupama neadekvatnih reči . Mada j e većina b ibliografskih odrednica i z moje vlastite biblio­ teke, želeo bih da se iskreno zahvalim na pomoći koju sam dobio u l avnim bibliotekama u San Francisku i Los Anđelesu, b ibliotekama Skotskog obreda u San Francisku i Los Anđelesu, bib liotekama Ka­ lifornij skog univerziteta u Berklij u i Los Anđelesu, Mehaničkoj bi­ blioteci u San Francisku i Krotona teozofskoj b ib lioteci u Odžaj i u (Ojai), u Kalifornij i . Posebno priznanje za nj i hovu pomoć izražavam sledećim osobama: gospođi Maksa Haj ndela (Max Heindel)1, gospođi Alis Palmer Henderson (A lice Palmer Henderson), gospodinu Eme­ stu Dosonu (Ernest Dawson) i saradnicima, gospodinu Džonu Hau­ velu (John Howell), gospodinu Polu Elderu (Paul E/der), gospodinu Filipu Votsonu Heketu (Phillip Watson Hackett) i gospodinu Džonu R. Rakstelu (John R. Ruckstell). Zahvalnost dugujem i drugim poje­ dincima i organizacijama koj i su mi pozajmili pojedine knj ige. P itanje prevoda bilo je najveći zadatak koj i se pojavio tokom pri� premanja ove knj ige. Neophodne prevode sa nemačkog, koj i su tra­ j a l i b l izu tri godine, obavio j e gospodin Alfred B eri (Alfred Beri), Augusta Fos H ajndel (A ugusta Foss Heinde[). Videti napomenu 8 n a strani 2 1 2. (Nap. prev.)

14

Predgovor prvom izdanju

koj i j e odbio bilo kakvu naknadu za svoj trud. Prevode sa latinskog, italijanskog, francuskog i španskog obavio je profesor Homer P. Eri (Homer P Earle). Hebrejske tekstove uredio je rabin Džejkob M. Al­ kov (Jacob M A lkow). Razni pojedinci takođe su obavili brojne kra­ će prevode i provere. Urednički posao bio je pod supervizijom dr K. B. Rolingsona ( C B. Rowlingson), čijim znalačkim naporima je iz literarnog haosa če­ sto stvaran literarni red. Posebno priznanje zaslužuje gospodin Ro­ bert B . Tamonds (Robert B. Tummond'>) iz H. S Crocker Company, Inc, koji se izborio sa tehničkim poteškoćama oko smeštanja mate­ rijala knj ige u predviđene okvire. Za veći deo literarnog šarma dela dužnik sam gospodinu M. M. Sakstonu (M M Sa.xton), kojem je či­ tav rukopis prvom bio diktiran i kome je povereno da sačini indeks. Sjajni napori gospodina J. Augusta Knapa (J. A ugustus Knapp), ilu­ stratora, rezultirali su serijom slika u boj i koje su doprinele lepoti i kompletnosti dela. Š tampa izdanja bila je u rukama gospodina Fre­ derika E . Kista (Frederick E. Keast) iz H. S Crocker Company, Inc, čije se ogromno lično interesovanje za ovu knjigu manifestovalo kroz neumorni rad na podizanju njenog kvaliteta. Tome je doprinela i sa­ radnja sa dr Džonom Henrijem Nešom (John Henry Nash), vodećim američkim dizajnerom štampe, pa se knj iga pojavila u jedinstvenom i prikladnom obliku, otelovljavaj ući najprefinjenije elemente štam­ parskog umeća. Povećanje broj a slika i poboljšanje kvaliteta u od­ nosu na ono što je prvobitno planirano omogućio je gospodin C. E. Benson (C. E. Benson) iz Los A ngeles Engraving Company, koj i je uneo srce i dušu u stvaranj e ove knj ige. Pretplata na knjigu bila je bez poznatih presedana u istorij i knji­ žarstva. Predviđen broj od 5 5 0 pretplatnika prvog izdanj a ostvaren je čitavu godinu dana pre no što je rukopis stigao u štampariju. Dru­ go, i l i Izdanje kralja Solomona, od 5 5 0 primeraka, i treće, i l i Teo­ zof\·ko izdanje, od 200 primeraka, rasprodati su pre no što je knjiga izašla iz štampe. Za ovako ambiciozno izdanje to je predstavlj alo jedinstven uspeh . Zasluga za ovaj izvanredan prodaj n i program pripada gospođi Mod F. Galiger ( Maud F Galigher), koj a je kao svoj c i lj postavila ne da proda knj igu u komercijalnom smislu re­ či, već da je plasira u ruke onih koj i su posebno zainteresovani za tematiku na koj a se ona odno s i . Značajna pomoć, u tom smislu, dobijena je od broj n ih prijatelja koj i su pohađali moj a predavanj a 15

TAJN A UČENJA SVI H EPOHA

i koj i su se bez ikakve naknade poduhvatili distribucije knj ige i us­ pešno je obav i l i . U zaklj učku, autor želi d a s a zahvalnošću iskaže svoj dug prema svakom od stotina pretplatn ika čij e up l ate su omogući l e da ova publikacija ugleda svetlost dana. Samostalno finansiranj e ovog pro­ jekta bilo je potpuno van autorovih mogućnosti, a oni koji su inve­ stirali u ovu knj igu, osim svoj e vere u integritet autora, nisu imali nikakvih drugih garancija da će se ona zaista pojaviti. Iskreno se nadam da će svaki čitalac profitirati čitajući ovu knj i­ gu, kao što sam ja profitirao dok sam je p isao. Godine rada i raz­ mišljanja provedene na njoj, mnogo su mi značile. Istraživački rad otkrio m i je mnogo velikih istina; njeno pisanje otkrilo mi j e zakone reda i strplj enja; nj ena štampa otkrila m i je nova čuda umetnosti i zanatstva, a čitav taj poduhvat otkrio mi je mnoštvo prijatelja koje inače nikada ne bih upoznao. Dakle, kroz reči Džona Banjana2:

Zapisao sam to, dok konačno postalo nije, dugac�ko i .'iiroko, velic�ina koja oko bije. 3 Men/i P Hol Los Anđeles, Kalifornija 28. maj 1928.

2

3

16

John Bunyan ( 1 62X 16X8) -- engleski sveštenik i pisac romske nacionalno­ sti, autor dela The Pilgrim 's Progress (u srpskom prevodu Put Hri�ć·anina, a u hrvatskom 1/odočasnikovo postojanje), jedne od najpoznatij i h alegori­ ja u istorij i hrišćanstva i najprevođcnijeg hrišćanskog dela pos le Bih/ije; knj iga j e izašla u Londonu u dva dela, prvi, 1 67X, a drugi 1684 . godine. (Nap. prev. ) Citat iz dela The Pilgrim 's Progress, iz autorove apologije za prvu knj igu: l penned lt down. until at last it came to be. For length and breadth, the bigness which you see. (Nap. prev. )

UVOD

F ilozofija je nauka procenj ivanja vrednosti . Superiornost bilo kog stanja supstance nad drugim određena je fi l ozofijom. Daj ući prive­ remenu važnost onome što ostaj e kada se odstrani sve što je sekun­ darno, filozofija postaje istinski indeks prioriteta ili značaja u svetu spekulativne misli. Misija f i lozofij e a prirori je da uspostavi odnos između manifestovanih stvari i nj ihovih nevidlj ivih prvobitnih uzro­ ka i li prirode. Ser Viljem H amilton1 piše: "Filozofija je definisana kao: Nauka o božanskim i ljudskim stva­ rima i o uzrocima u kojima su one sadržane (Ciceron); Nauka o uzrocima i poslcdicama [Hobs ( Hobbes)]; Nauka valjanog rasuđi­ vanja [Lajbnic (Leibnitz)]; Nauka o mogućim stvarima, onoliko ko­ liko su moguće [Volf ( W(;lf)]; Nauka o stvarima koj e su evidentno izvedene iz prvih principa [ Dc ka rt (Descartes)]; Nauka o istinama, senzibilnim i apstraktnim [dc Kondijak (de Condillac)]; Primena razuma na njegove legitimne objekte [Tcncman (Tennemann)]; Na­ uka o odnosima celokupnog znanja i nužnih granica ljudskog ra­ zuma [ Kant (Kant)]; Nauka o apsolutu [Šcling (Schelling)]; Nauka o apsolutnoj indiferentnosti idealnog i realnog [Šcling] ··ili, Iden­ titet identiteta i ncidcntiteta [Hegel (llege!)] ." [Videti Lekcije o metafizici i logici (Lectures on Metaphysics and Logic)]

F ilozofske dicipline sc obično klasifikuju

u

sledećih šest ogranaka:

metafizika, koja se bavi apstraktnim temama, kao što su kosmologija, Sir William Hamilton ( 1 788- 1 856) ·· škotski metafizičar. Naj poznatije de­ lo mu je Filozofija neus!ovljenoga (Philosophy of the Unconditioned). razvoj postavke da za čovekovu ograničenu svest ne može biti spoznaje beskonač­ nog. (Nap. prev.)

17

TAJN A UČ ENJA S V I H E POHA

teologija i priroda bića; logika, koja se bavi zakonima koj i upravlj aj u racionalnim mišljenjem, ili, kako je to nazvano, "doktrinom pogre­ šnih rasuđivanja"; etika, koja predstavlja nauku o moralu, individu­ al noj odgovornosti i karakteru -� prvenstveno uzimaj uć i u obzir napore da se odredi priroda dobrog; psihologija, koja je posvećena istraživanju i klasifikacij i oblika pojava mentalnog porekla; episte­ mologija, koj a predstavlj a nauku prvenstveno zainteresovanu za prirodu saznanj a i pitanje da li j e ono moguće u apsolutnom obliku; estetika, koja predstavlja nauku o prirodi lepote, harmonije, elegan­ cije i plemenitosti i reakcij ama koje oni izazivaju. Platon je fi lozofiju smatrao najvećim dobrom koje j e ikada Bo­ žanstvo usadilo u čoveka. U XX veku, medutim, fi lozofija je postala nezgrapna i komplikovana struktura proizvoljnih i nepomirlj ivih poj­ mova - a svaki j e ipak potkrepljen gotovo neospornom log ikom. Uzvišene teoreme stare Akadem ije, koj e j e Jamblih poredio sa ne­ ktarom i ambrozijom bogova, toliko su krivotvorene ubeđenjem srozavaj ućom bolešću uma, kako ga je nazivao Heraklit-� da bi se ovom velikom neoplatinisti nebeska medovina sada činila prilično neprepoznatlj ivom. Ubedlj iv dokaz rastuće površnosti savremene na­ učne i filozofske misli je uporno okretanje ka materijalizmu. Kada je velikog astronoma Lap lasa (Laplace) Napoleon upitao zašto u svom Traite de la Mecanique Celeste" nije pomenuo Boga, matematičar j e gotovo naivno odgovorio: "Gospodine, nije mi b i l a potrebna t a h i ­ poteza ! " U svojoj raspravi o ateizmu, ser Frensis Bekon (Francis Bacon) jezgrovito sumira situaciju: "Malo filozofije usmerava čovekov um ka ateizmu, a kada se u filozofiju potone duboko, čovekov um dolazi do religije."

Aristotelova Metafizika počinje sledećim rečima: "Svi ljudi prirodno žele da znaj u."

Da bi zadovolj io tu uobičajenu potrebu, čovekov intelekt je istra­ žio kraj nosti zamislivog prostora, bez da je istražio krajnosti zami­ slive unutrašnjosti sopstva, tragajući za uspostavljanjem odnosa iz2

18

Fr. Traktat o neheskoj mehanici� ( Nap. prev.)

Uvod

među j ednog i celine, posledice i uzroka, Prirode i temelja Prirode, uma i izvora uma, duha i supstance duha, iluzije i stvarnosti. Jednom je drevni filozof rekao: "Onaj ko ne poseduj e znanje o običnim stvarima ncčovck je među ljudima. Onaj ko je stekao znanje samo o pitanj ima čoveka, čovek je među neljudi ma. Ali, onaj ko zna sve što sc putem inte­ lektualne energije može saznati, Bog je među ljudima."

Č ovekovo mesto u svetu prirode određeno je, dakle, kval itetom njegovog mišlj enja. Onaj čij i um robuje životinj skim i nstinktima, filozo(

.

.

Odnosi sc na tridesete godine XX veka. Ovu napomenu više nećemo po­ navljati, a čitalac je mora imati u vidu kad god autor u knj izi daje neku vre­ mcsku odredn icu u odnosu na vreme u koj em p iše. (Nap. prev. )

37

TAJN A U Č E NJA S V I H E POHA

entiteta koj i se spontano odvijaju kroz objektifikacij u urođenih akti­ vnih kvaliteta. Sve stvari su shvaćene kao da se sastoje od pojedi­ načnih monada različitih magnituda i l i agregacija tela, koje mogu postojati kao fizičke, emocionalne, mentalne ili duhovne supstance. Bog je prva i najveća monada; duh čoveka je probuđena monada, za razliku od nižih kralj ev stava koj ima upravlj aj u monadičke sile koje su u poluuspavanom stanju.

PTOLOMEJSKA ŠEMA UNIVERZUMA Iz starog štampanog materijala, ljubaznošću Karla Oskara Borga (Carl Oscar Borg) Podsmcvaj ući se gcocentričnom astronomskom sistemu Klaudija Ptolomeja, savremeni astronomi prcvidcli su filozofski ključ Ptolomcj cvog sistema. Pto­ lomejcv univerzum je dijagramska predstava odnosa izmedu razn ih božanskih i elementarnih delova svakog stvorenja i ne bavi sc astronom ijom kao naukom u smislu u kojem se ona danas shvata. Na gornjoj slici posebna pažnja data je trima krugovima zodijaka koj i okružuj u orbite planeta. Ovi zodijaci predstav­ ljaj u trostruko duhovno ustrojstvo univerzuma. Orbite planeta su upravitelj i sveta, a četiri elementarne sfere u centru predstavljaj u fizičku konstituciju ka-

38

Uvod ko čoveka tako i univerzuma. Ptolomejeva šema univerzuma je prosto presek univerzalne aure, planeta i elemenata koji nemaju nikakve veze sa onima koje priznaju savremeni astronomi.

I ako proizvod lajbnicovsko-vol fij anske14 škole, ! manuel Kant

(Immanuel Kant) se, poput Loka (Lock), posvetio istraživanj u moći i ograničenja čovekovog shvatanja. Rezultat je bila njegova kritička fi lozofija koja je obuhvatala kritiku čistog uma, kritiku praktičnog uma i kritiku moći suđenja. Doktor V. Dž. Dj urant15 koncizno su­ mira Kantovu filozofiju rekavši da je on um izbavio iz materije. Kant smatra da je um selektor i koordinator celokupnog opažanja, koje je, s druge strane, rezultat osećaj a grupisanih oko istog eksternog ob­ jekta. Pri klasifikacij i osećaja i ideja um angažuje određene katego­ rije: smisla, vremena i prostora, razumevanja, kvaliteta, modaliteta i uzročnosti i jedinstva shvatanja. Kao subjekti matematičkih zakona, vreme i prostor su shvaćeni kao apsolutna i dovoljna osnova za eg­ zaktno mišlj enje. Kantov praktičan um objavlj uje da priroda naume­ na umom nikada ne može biti shvaćena, a, s druge strane, moralnost potvrđuje postojanje tri neophodna postulata: slobodne volje, besmr­ tnosti i Boga. U kritici moći suđenja Kant prikazuje jedinstvo noumena ifenomena u umetnosti i biološkoj evolucij i . Nemački nadintelektu­ alizam je izdanak prenaglašavanja Kantove teorije autokratske supre­ macije uma nad osećaj ima i mišljenjem. F ilozofija Johana Gotliba Fihtea (Johann Gottlieb Fichte) bila je proj ekcija Kantove fi lozofije u kojoj je pokušao da ujedin i Kantov praktični um sa svojim čistim razumom. Fihte je smatrao da je saznanje samo sadržaj svesti onoga koj i saznaj e i da za njega ne postoj i ništa dok ne postane deo tih sa­ držaja. Stoga, zapravo, ništa nije stvarno, osim činjenica nečijeg sop­ stvenog mentalnog iskustva. Prepoznavši potrebu postoj anj a određene objektivne stvarnosti, Fridrih Yilhelm Jozef fon Š el ing (Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling), koj i je nasledio F ihteovo mesto profesora filozofij e u Je­ ni, postavio je doktrinu o identitetu kao osnovu kompletnog filozofskog 14 15

Fridrih August Vol f (Friedrich A ugust Wolf, 1 759- 1 824) - nemački filolog i kritičar. (Nap. prev. ) Viljem Džejms D j uran t ( William James Durant, 1 885 - 1 98 1 ) - američki pi­ sac, istoričar i fi lozof. (Nap. prev.)

39

TAJN A U Č ENJA S V I H E PO H A

sistema. Dok je Fihte za Apsolut smatrao sopstva, Š eling je kao sve­ prožimaj uć i uzrok postavio beskonačni um. Realizacij a Apsoluta postala je moguća intelektualnom intuicijom koja je, kao viši ili du­ hovni osećaj, sposobna da se ogradi kako od subjekta tako i od ob­ jekta. Kantove kategorije prostora i vremena Š eling je smatrao, prvu kao pozitivnu, a drugu kao negati vnu , a materijalno postoj anje kao rezultat recipročne akcije ta dva izraza. Š e l ing je takođe smatrao da apsolut u procesu samorazvoja dej stvuje u skladu sa zakonom ili ri­ tmom koj i se sastoj i od tri pokreta. P rvi, reflektivni pokret, pred­ stavlja pokušaj da se beskonačno otelotvori u konačnom. Drugi, pokret obuhvatanj a, pokušaj j e da se apsolut vrati u beskonačno, pošto se u mešao u konačno. Treći, pokret razuma, predstavlj a neutralnu ta­ čku u koj oj su prva dva pokreta pomešana. Georg Vi lhelm Fridrih Hegel (Georg Wilhelm Friedrich Hege!) smatrao je Š elingovu intelektualnu intuicij u filozofski nesigurnom i zato je svoj u pažnj u usmerio na uspostavljanje filozofskog sistema zasnovanog na čistoj logici. Za Hegela je rečeno da je počeo ni od čega i logičkom preciznošću pokazao da sve, sledeći l ogički poredak, polazi od tog ničega. Hegel j e uzdigao l ogiknu na pozicij u vrhunske važnosti, zapravo, kao kvalitet samog apsoluta. Boga je smatrao pro­ cesom razvijanja koj i nikada ne dostiže stanje razvijenosti . Na sli­ čan način, mišljenje nema ni početak ni kraj . Hegel je verovao i da sve stvari za svoje postojanje mogu da zahvale svojim suprotnostima, a da su sve suprotnosti, zapravo, identične . Na taj način, j edino postoj a­ nje je međusobni odnos suprotnosti, kroz čije kombinacije nastaju novi elementi . Pošto je Božanski um shvatao kao večiti proces mišlje­ nja koji se nikada ne dovršava, H egel je napao same temeUe teizma, a njegova fi lozofija ograničila je besmrtnost samo na večno napre­ duj uće Božanstvo. Evolucij a j e , prema tome, neprestano isticanj e Božanske svesti iz same sebe; svo stvaranje, mada je u stalnom po­ kretu, nikad ne dostiže nijedno stanje osim neprekidnog protoka. F i l ozofij a Johana Fridriha Herbarta (Johann Friedrich Herbar!) bila je realistička reakcija na ideli zam Fihtea i Š elinga. Pravu os­ novu fil ozofij e za Herbarta je predstavljalo veliko mnoštvo pojava koje se neprestano kreću kroz čovekom um. Ispitivanje pojava, me­ đutim, pokazuje da je nj ihova velika većina nerealna, ili bar nije u stanj u da um snabde stvarnom istinom. Kako bi se isprav i l i lažni utisci koje pojave izazivaj u i otkrila stvarnost, Herbart je verovao da 40

Uvod

je neophodno razložiti pojave na odvojene elemente, j er stvarnost postoj i u elementima, a ne u cel i n i . Tvrdio je da objekti mogu biti klasifikovani na tri opšta poj ma: stvar, materiju ili um; prvo je obje­ kat sa više svojstava, drugo je postojeći obj ekat, a treće - samosvesno biće. Sva tri pojma, međutim, dovode do određenih kontradikcija, čijim rešavanjem je Herbart bio prvenstveno zaokupljen. Na primer, pitanje materije: mada je sposobna za ispunjavanje prostora, kada se smanji do krajnje granice, ona je sastavljena od neshvatljivo majušnih jedinica božanske energije koje ne zauzimaju bilo kakav prostor. Pravi predmet filozofije Artura Š openhauera (A rthur Schopenhau­ er) predstavlja volj a; njegova fi lozofija bavi se uzdizanjem uma do tačke na koj oj je sposoban da kontro l iše volj u . Š openhauer volj u poredi s a jakim slepim čovekom koj i n a ramenima nosi intelekt u obliku slabog, hromo g čoveka koji ima vid. Volja je neumorni uzrok manifestacij e i svaki deo prirode je proizvod volje. Mozak je proiz­ vod volje za saznanjem; ruka je proizvod volje za hvatanjem. Celo­ kupna intelektualna i emocionalna konstitucija čoveka podređena je volj i i vel ikim delom posvećena naporu da ispuni zahteve volje. Ta­ ko um stvara razrađene sisteme mišlj enja kako bi dokazao neopho­ dnost vo ljnoga. Genijalnost, međutim, predstavlja stanje u kojem je intelekt postigao nadmoć nad voljom, p a životom upravlja razum, a ne impuls. Snaga hrišćanstva, rekao je Sopenhauer, leži u pesimizmu i porobljavanju individualne volje. Njegovo lično religij sko stano­ vište veoma je podsećalo na budizam. Za njega nirvana predstavlja potčinjavanje volje. Ž ivot - manifestaciju slepe volje za življenjem ­ video je kao nesreću, tvrdeći da je pravi filozof onaj koj i se, shvataju­ ći mudrost smrti, opire inherentnoj pobudi da reprodukuje svoju vrstu. Za F ridriha Vilhelma N ičea (Friedrich Wilhelm Niet::sche) rečeno j e da je njegov j edinstven doprinos smeru lj udske nade bila radosna vest da je Bog umro iz sažaljenja! I zuzetne odlike N ičeove filozofije su njegova doktrina večnog ponavljanja i ekstremni naglasak stavljen na volju za moć· - projekcij u Š openhauerove volje za životom. Niče je verovao kako je svrha postojanj a proizvodnja svemogućeg poje­ dinca, koj eg j e nazvao natčovek. Taj natčovek je rezultat pažlj ivog uzgoja, jer kad ne bi bio na silu izdvojen iz mase i posvećen stvaranj u moći, pojedinac bi potonuo nazad u smrtonosnu osrednjost. Ljubav bi, govorio je N iče, trebalo da bude žrtvovana stvaranj u natčoveka, a trebalo bi da se venčavaj u samo oni koj i se najbolj e uklapaj u u 41

TAJ NA U Č E NJA S V I H E PO H A

proizvodnj u ove izuzetne vrste. Takođe, Niče je verovao u vladavinu aristokratije, pri čemu su i krv i uzgoj od ključnog značaja za osni­ vanje ovog nadređenog tipa. N ičeova doktrina nije oslobodila mase, već je nad njih postavila nadljude za koje nj ihova inferiorna braća i sestre treba u potpunosti da budu spremna da umru. Etički i politički, natčovek je bio zakon za sebe. Za one koji shvataj u pravo značenje moći da se bude pun vrline, samokontrole i istine, ideal Ničeove te­ orij e je očigledan. Za površne, međutim, to je fi lozofija bez srca i proračunata, koja se brine samo o opstanku najprilagođenij ih. Detaljnije predstavljanje drugih nemačkih škola filozofske misli sprečeno je ograničenošću prostora. Skorašnji pravci unutar nema­ čke škole su frojdianizam i relativizam [koji se često naziva i Ajnštaj­ nova (Einstein) teorija]. Prvo je sistem psihoanalize kroz psihopatske i neurološke poj ave, a drugo napad na mehaničke principe koj i za­ vise od važeće teorije brzine. Rene Dekart (Rene Descartes) stoj i na čelu francuske škole fi lo­ zofije i sa ser Frensisom Bekonom deli čast osnivanja sistema moder­ ne nauke i filozofije. Kao što je Bekon svoje zaključke bazirao na po­ smatranju spoljašnj ih stvari, Dekart je svoj u metafizičku filozofiju bazirao na posmatranju unutrašnj ih stvari. Kartezijanstvo (Dekartova fi lozofija) prvo eliminiše sve stvari, a zatim kao fundamentalne us­ postavlja one premise bez koj ih je postojanje nemoguće. Dekart de­ finiše idej u kao ono što ispunjava um kada osetimo stvar. Istina ideje mora biti određena kriterij umom jasnosti i određenosti. Zato je De­ kart smatrao da jasna i određena ideja mora biti istinita. Takođe, De­ karta je odlikovalo to da je svoju fi lozofiju razvijao bez oslanjanja na autoritete. Zbog toga su njegovi zaklj učci izgrađeni od najjednostav­ nij ih premisa i razvijali su svoju kompleksnost kako je struktura nje­ gove fi l ozofije dobijala oblik. Pozitivistička fi lozofij a Ogista Konta (A uguste Comte) bazira se na teoriji da se ljudski intelekt razvija kroz tri nivoa misli . Prvi, najni­ ži nivo je teološki, drugi je metafizički, a treći, najviši, je pozitivni . Stoga teologija i metafizika predstavljaj u slabe intelektualne napore ljudskog dečjeg uma, a pozitivizam je mentalni izraz zrelog intele­ kta. U svom delu Kurs pozitivne filozofije Kon t piše: "U finalnom, pozitivnom stanju, um je odustao od uzaludnog tra­ ganja za apsolutnim pojmovima, poreklom i odredištem univerzuma

42

Uvod i uzrocima pojava i upustio se u proučavanje njihovih zakona, to jest, nj ihovih nepromenj iv i h odnosa uzastopnosti i sl ičnosti. Rasuđiva­ nje i posmatranje, ispravno kombinovani, oruđa su ovog saznanja."

Kontova teorija se opisuje kao "ogroman sistem materijalizma". Prema Kontu, ranije se govorilo da nebesa objav lj uju slavu Božju, a l i sada ona samo pričaju o slavi Njutna i Laplasa. DRVO KLASIČNE M ITOLOGIJE Iz Hort, 1 6 The New Pantheon

Pre no što je moguće pra­ vilno uvažavanje dublj ih naučnih aspekata grčke mitologije, neophodno je organizovati grčki pante­ on i rasporediti bogove, boginje i razne nadljudske hijerarhije u povezan red. Proklo, veliki neoplatoni­ sta, u svoj i m komentari­ ma P latonove teologij e daje neprocenj i v ključ za raspored raznih božansta­ va u odnosu na Prvi Uz­ rok i raspored nižih s i l a koje i z njih emaniraju. Ka­ da je tako uređena, božan­ ska h ijerarh ij a može se uporediti sa granama ve­ likog drveta. Korenje ovog drveta čvrsto je usadeno u Nespoznatlj ivo biće. Sta­ blo i veće grane drveta si mbol izuju vrhovne bogove, a grančice i lišće neiz­ merno postojanje zavisno od prve i nepromenj i ve Si le. 16

Vi ljem Džilard Hort ( William Ji/lard Hort) -· engleski sveštenik; 1 794 95. godine nastavnik u John Prior Est/in :5 School, St. Michael :5 Hill, Bristol. Pored pomenute knjige o mitologiji autor je više knjiga o vaspitanju i obra­ zovanju, engleskom jeziku i knj iževnosti. (Nap. prev. )

43

TAJ N A U Č E NJA S V I H EPOHA

Medu francuskim fi l ozofskim školama su i tradicionalizam (na­ ziv koji se često primenj uje za hrišćanstvo), koj i poštuje tradicij u i smatra je pravom osnovom za fi lozofiju, sociolo!ika škola, koja se prema čovečanstvu odnosi kao prema ogromnom društvenom orga­ n izmu, enciklopedisti, čij i su napori da sc znanje klasifikuje prema Bekonovom sistemu revolucionarizovali evropsku misao, volterizam, koj i je napao božansko poreklo hrišćanske vere i usvojio stav kraj­ njeg skepticizma prema svim pitanj ima koja se odnose na teologij u i neokriticizam, francuska revizija doktrine !manuela Kanta. Anri Bergson (Henri Bergwm), intuicional ist, nesumnj ivo naj ve­ ći živi francuski fi lozof, predstavlj a teorij u mističnog anti intele­ ktualizma, utemeljenu na pretpostavci kreativne evolucije. Brz rast njegove popularnosti posledica je njegovog pozivanja na fin ija ose­ ćanja u ljudskoj prirodi, koja se opiru beznadežnosti i bespomoćno­ sti materijalističke nauke i realističke filozofije. Bcrgson Boga vidi kao život k�ji se neprestano bori protiv ograničenja materije. On čak prihvata mogućnost pobede života nad materijom i, s vremenom, po­ ništenja smrti. Primenivši bekonovski metod na um, Džon Lok (John Locke) , veliki engleski fi lozo f, izjavio j e d a sve što prolazi kroz u m predsta­ vlja legitimni predmet mentalne filozofije, a da su te mentalne poja­ ve realne i ispravne poput predmeta bilo koje druge nauke. U svoj im istraživanj i ma porekla pojava, Lok je odstupio od bekonovskog za­ hteva da je prvo neophodno sačin iti prirodni istorijat činjenica. Lok je smatrao da je um prazan pre no što se u njemu ne ispiše iskustvo. Stoga je um izgrađen od primljenih utisaka i razmišljanja o nj ima. Duša, verovao je Lok, nije sposobna da shvati Božanstvo, a čove­ kovo ostvarenje i l i spoznavanje Boga samo je zaključak izveden iz mogućnosti razmišlj anj a. Od svih Lokovih učenika, Dej v i d Hj um (David Hume) bio je sa najviše entuzijazma i najmoćnij i . Napadajući Lokov senzacionalizam1 7, biskup Džordž Berkli (Geor­ ge Berkeley) zamenio ga je fi lozofij om zasnovanom na Lokovim fundamentalnim premisama, koje je, međutim, razvio kao ideal isti17

Autor pod ovim pojmom ne podrazumeva značen je koje ova reč ima u na­ šem vremenu, kada se uglavnom odnosi na senzacional istički način izve­ štavan ja u masovnim medij ima, već misli na empiristički način mišlj enja, izvodeći termin iz engleske reči sensation oset i l i osećaj . (Nap. prev. ) -

44

Uvod

čki sistem. Berkli je smatrao da su ideje realni objekti saznanja. Izja­ vio je kako je nemoguće izneti dokaz da su oseti posledice materi­ jalnih predmeta; takođe je pokušao da dokaže da materija ne postoj i . Berklianizam smatra d a je univerzum prožet umom i d a ovaj nj ime upravlja. Stoga je verovanj e u postoj anj e materij e samo mentalno stanje, a sami obj ekti mogu biti i konstrukcij a uma. I stovremeno, Berkli je smatrao gorim od l udila sumnju u tačnost opažanja, jer uko­ l iko se moć opažanja dovede u pitanje, čovek se svodi na kreaturu nesposobnu da saznaje, procenj uj e ili bilo šta shvati . U asocijacionalizmu Hartl ij a (David Hartley) i Hj uma nalazila se napredna teorija da asocij ac ij a (povezivanj e ) idej a predstavlj a fundamentalni princip psihologije i objašnjenje svih mentalnih feno­ mena. Hartli je smatrao da se, ukoliko se osećaj ponovi nekoliko puta, j avlja tendencije da se on spontano ponavlja, a do nje može doći us­ Jed asocij acije izazvane nekom drugom idejom , čak i ako objekat koj i izaziva originalnu reakcij u nije prisutan. Utilitarizam Džeremija Bentama (Jeremy Bentham) , arhiđakona Pej l ij a ( William Paley) i Džejmsa (James) i Džona Stj uarta Mila (John Stuart Mill) kaže da je naj veće dobro ono što je naj korisnije za najveći broj . Džon Stjuart Mil je verovao da je putem oseta moguće obezbedi ti znanje o svoj ­ stvima stvari, a d a je putem višeg stanja u m a - to jest, intuicijom ili razumom - moguće dostići i znanj e o istinskoj suštini stvari. Darvin izam je doktrina prirodne selekcije i fizičke evolucije. Za Čar!sa Roberta Darvina (Charles Robert Darwin) kaže sc da je odlu­ čio da potpuno protcra duh iz univerzuma, a beskrajni i sveprisutni U m postavi kao sinonim za sveprožimaj uće sile bezlične prirode. Agnosticizam i neohegelijanizam su takođe pažnje vredni proizvodi ovog perioda fi lozo fske misli; prv i j e vero vanj e da j e priroda kraj ­ nosti nespoznatlj iva, a drugi predstavlja englesko i američko oživlja­ vanje Hegelovog idealizma. Dr V. Dž. Djurant tvrdi da je veliko delo Herberta Spensera (Her­ bert Spencer), Prvi principi (First Princip/es), od njega gotovo u trenu načinilo najčuvenijeg fi lozofa nj egovog vremena. Spenserijanizam j e filozofski pozitivizam koj i opisuj e evolucij u kao vcč ito rastuću složenost sa ravnotežom kao njenim najvišim mogućim stanjem. Pre­ ma Spenseru, život je neprekidan proces iz homogenosti u heteroge­ nost i nazad, iz heterogenosti u homogenost. Ž ivot takođe uklj učuje i kontinuirano prilagođavanje unutrašnj ih odnosa spoljnim odnosima. 45

TAJ N A U Č E NJ A SVI H EPOHA

Najpoznatiji od svih Spenserovih aforizama je njegova definicija Bo­ žanstva: " Bog je beskrajna inteligencija, beskraj no raznovrsna kroz bes­ krajno vreme i beskrajni prostor, koja sc manifcstuje kroz beskraj­ nost večito razvijaj ućih individualnosti ."

Spenser je naglasio univerzalnost zakona evolucije i primenio ga ne samo na oblik nego i na inteligencij u koja je iza oblika. U svakoj manifestacij i bića prepoznavao je fundamentalnu tendenciju razvoja od jednostavnosti ka složenosti, primećuj ući da, onda kada se dosti­ gne tačka uravnoteženosti, za njom uvek sledi proces dezintegracije. Prema Spenseru, međutim, dezintegracija sc dešava samo da bi mo­ gla uslediti reintegracija na višem nivou postoj anja. Glavno mesto u italijanskoj folozofskoj školi trebalo b i dodeliti Đordanu Brunu (Giordano Bruno), koj i, posle oduševlj enog prihva­ tanja Kopernikove (Nico/aus Copernicus) teorije da je sunce centar solarnog sistema, proglašava da je sunce zvezda, a da su sve zvezde sunca. U Bnmovo vreme zemlja je smatrana centrom celokupnog stvaranja. Shodno tome, kada je on prognao svet i čoveka u mračni ugao svemira, efekat je bio kataklizmičan. Zbog jeretičke tvrdnje da postoji mnoštvo univerzuma i shvatanja kosmosa kao toliko prostr­ anog da ga ne može popuniti nijedna pojedinačna vera, Bruno je iz­ gubio život. Vikoizam je fi lozofija zasnovana na zaklj učcima Đovanija Satis­ te Vikoa (Giovanni Battista Vico), koj i je smatrao da Bog kontroliše svoj svet ne putem čuda već prirodnim zakonom. Zakoni koj ima ljudi upravljaj u sami sobom, rekao je Viko, proizlaze iz duhovnog izvora unutar čovečanstva, koj i je en rapport1x sa Božanskim zakonom. Zbog toga materijalni zakon ima božansko poreklo i odražava naloge Du­ hovnog Oca. Fi lozofij a ontologizma, koju je razvio Vinćenco Đober­ ti ( Vincenzo Gioherti) (koji se generalno smatra više za teologa nego za filozofa), Boga pozicionira kao jedino biće i izvor celokupnog zna­ nja, pri čemu je znanje identično samom Božanstvu. Bog se zato na­ ziva Biće, a sve ostale mani festacije su postojanje. Istinu treba otkriti kroz promišljanje ove tajne. 18

46

Francuski - u skladu. ( Nap. pre v. )

Uvod

HRIŠĆANSKO TRO.JSTVO Iz J Jone 1 9 . A ncient Mvsteries Descrihed Da b i sc unapredio prikladan obl i k hrišćanske doktrine trojstva, bilo je neop­ hodno osmisliti sl l iku u kojoj su tri osobe - Otac, S in i Sveti Duh -- razdvojeni, a ipak jedno. U različitim delovima Evrope mogu se pronaći slike slične gor­ njoj , gde su tri l ica sj cdinjcna na jednoj glavi . To je legiti man način da oni ko­ ji su za to sposobni shvate sveti značaj trostruke glave i da im sc otkrije vel ika taj na. Ipak, u prisustvu takve pri mene simbologije u hrišćanskoj umetnosti, je­ dva da je ispravno smatrati da fi lozofi drugih vera zaostaju, poput H indusa, koj i imaju Bramu s a tri l ica, i l i , poput rimskog Janusa s a dva l ica. 19

Vi ljem H oun ( William Hrme, l 7X0- 1 842) - engleski pisac, satiričar i knji­ žar. ( Nap. prcv. )

47

TA.J N A U Č E N.JA S V I H EPOHA

Najvažnij i od savremenih italijanskih filozofa je Benedeto Kro­ če (Benedetto Croce), hegel ijanski idealist. Kroče smatra da je ideja jedina realnost. Njegovo stanovište je antiteološko, pošto ne vemje u besmrtnost duše i teži da rel igij u zameni etikom i estetikom. Među ograncima italijanske filozofije trebalo bi pomenuti sensizam (senza­ cionalizam)20, koj i čulna opažanja postavlja kao jedine kanale pri­ manj a znanj a, kriticizam, i l i filozofij u ispravnog prosuđivanja, i neosholastiku, koja, podstaknuta od strane rimokatoličke crkve, pred­ stavlja oživljavanje tomizma. Dve izuzetne škole američke filozofije su transcendentalizam i praRmatizam. Transcendentalizam, izložen u spisima Ralta Valdo Emer­ sona (Ralph Waldo Emerson), naglašava moć transcendentalnog nad fizičkim. Mnogi Emersonovi spisi pokazuju izražen orijentalni uticaj, posebno njegov ogledi o Nad-duši i Zakonu kompenzacije. Teorija pragmatizma, mada nije nastala sa profesorom Viljemom Džejmsom ( William James), njegovim zalaganj em stekl a je široku popularnost kao filozofsko mišlj enje. Pragmatizam se može definisati kao dok­ trina po kojoj značenje i prirodu stvari treba otkrivati kroz razma­ tranje njihovih posledica. Istina je, prema Džejmsu, "samo ono što je korisno za naše razmišljanje, upravo kao što je 'ispravno' samo ono što je korisno za naše ponašanje" (pogledati njegov Pragmatizam). Džona Djuia (John Dewey), instrumenta/istu, koj i primenjuje eksperimen­ talni pristup na sva pitanja života, trebalo bi shvatiti kao Džejmsovog komentatora. Za Djuia, rast i promene su neograničeni, a krajnosti ni­ su postulirane. Dug boravak Džordža Santajanc (George Santayana) u Americi opravdava uvrštavanje ovog velikog Š panca među američke filozofe. Braneći se štitom skepticizma podjednako protiv iluzija ču­ la i kumulativnih grešaka epoha, San tajana je težio da povede čove­ čanstvo u još neizvesnije stanje koje je nazvao život razboritosti. ( Kao dodatak dosada navedenim izvorima, u pripremi pretho­ dnog sažetka glavnih ogranaka fi lozofske misli, autor je koristio i Stenlijcvu lstorijufi/ozofije (flistoty ofPhilosophy), Morc lov22 lstocl

20

Videti napomenu 1 7 na strani 44. ( Nap. prev. )

21

Tomas Sten l i ( Thomas Stanley, 1 625 - 1 6 7 8 ) - engleski pesni k i prevodilac. (Nap. p rev.)

22

Džon Danijel M orel (John Daniel More/l. 1 8 1 6 1 X9 1 ) - britanski prosveti­ telj, teolog i filozof. pastor Kongregacione srkve u Cfosportu. ( Nap. prev. )

48

Uvod

rijski i kritički pogled na spekulativnu evropsku filozofiju XIX veka (A n Historical and Critical View o/ the Speculative Philosophy o/ Europe in the Nineteenth Century), Singcrove23 Savremene mislioce i probleme sadac�njice (Modern Thinkers and Present Problem.>), Ran­ dove24 Savremene klasic�nefilozofe (Modern Classical Philosophers), Vindelbandovu25 lstorzjufilozofije (History o/Philosophy), Perijevc26 Filozof�ke tendencije sadac�njice (PrC'sent Philosophical Tendencies); Hamiltonova27 Predavanja o metafizici i logici (Lectures on Meta­ physics and Logic) i Djurantovu Priču o filozofiji ( The Story o/Phi­ losophy).

Pošto je propraćen manj e-više sekvencijalan razvoj fi lozofskih spekulacija od Talesa do Džej msa i Bcrgsona, na redu je skretanje pažnje čitaoca na elemente koji dovode do geneze filozofskog raz­ mišljanja i na okolnosti koje tu genezu prate. Mada su se Heleni po­ kazal i kao naročito osetlj i v i n a filozofske discipline, ne može se smatrati da je ova nauka nad naukama nastala kod njih. Tomas Sten­ l i piše: "lako su neki Grci poreklo fi lozofije pripisivali svom narodu, ipak su oni malo učenij i među nj ima pri z navali đa ona potiče sa I stoka." 23

Edgar Artur Singer, mlađi (Edgar A rthur Singe�; Jr, 1 873- 1 954) ameri­ čki filozof, profesor na Pensilvanijskom univerzitetu od 1 909. do 1 943. godine. ( Nap. prcv. )

24

Bendžamin Rand (Benjamin Rand, 1 856 1 934) - prvi zvanični bibl iotekar Rohhins Lihrwy na H arvard univerzitetu, od 1 906. do 1 934. godine; autor je većeg broja radova iz oblasti fi lozofije. ( Nap. prev.)

25

Vi lhclm Vindelband ( Wilhelm Windelhand, l 848- 1 9 1 5 ) - nemački filozof Badenske škole. ( Nap. prev. )

26

Ralf Barton Peri (Ralph Barton Perry, 1 876 1 957) dan od l idera pokreta neorealizma. ( Nap. prev. )

27

Ser Vi ljem H ami lton (Sir William Hamilton, 1 788 - 1 856) zičar. ( Nap. prev.)

-

--

američki filozof, je­ -

škotski metafi­

49

TA.J N A U Č E N.J A SVI H E POHA

Veličanstvena hinduistička, haldej ska i egipatska učenj a moraju biti priznata kao stvarni izvori grčke mudrosti. Egipatsko učenje uka­ l upljcno je u obrazac na osnovu senke koju su svetilišta Elore, Ura i Mem fisa bacale na misao prim itivnih naroda. Tales, Pitagora i Pla­ ton su u svojim fi lozofskim lutanj ima stupili u kontakt sa mnogim udaljenim kultovima, a vratil i su se sa znanjem Egipta i zagonetnog Orijenta. Iz neospornih činjenica poput ovih evidentno je da je filozofija nastala iz antičkih rel igijskih M isterija i nije bila odvojena od reli­ gije sve do raspada M isterija. Dakle, onaj ko želi da dokuči dubine filozofske misl i mora se upoznati sa učenj ima onih iniciranih sve­ štenika koj i su označeni kao prvi staratelj i božanskog otkrivenj a. M isterije su sebe označavale kao čuvare transcendentalnog znanja toliko dubokog da je bilo neshvatlj ivo za naj uzvišenij i intelekt i to­ liko moćno da je bezbedno moglo da sc predoči samo onima koji su u sebi ubil i ličnu ambicij u i posvetil i živote nesebičnom služenju čovečanstvu. Dostoj anstvo ovih svetih institucij a i opravdanost nji­ hove tvrdnje da poseduju Univerzalnu Mudrost proveril i su naj il u­ strativnij i fi lozofi antike, koji su i sami bil i inicirani u dubine tajne doktrine i bili svedoci njene efikasnosti. Opravdano se može postaviti pitanje: Ako su ove drevne misti­ čne institucije bile od tako "velikog značaja i važnosti", zašto je da­ nas dostupno tako malo informacija o njima i tajnom znanj u koje su tvrdile da poseduju? Odgovor je jednostavan: M isterije su bile tajna društva, koja su svoje inicijatc obavezivala na nepovredivu taj nost i kažnjavala smrću izdajnike tajni koje su im poverene. M ada su ove škole bile istinska inspiracija za razne doktrine koje su ustanovi l i antički fi lozofi, izvorište tih doktrina nikada nije otkriveno neposve­ ćcnima. Š taviše, kako je vreme proticalo, učenja su postala tako ne­ raskidivo povezana sa imenima onih koj i su ih širil i da j e nj ihov stvarni, ali nejasan izvor - M isterije - ostao potpuno nepoznat. Simbolizam je jezik M isterija; zapravo, to je jezik ne samo mi­ sticizma i filozofije već i celokupne prirode, jer se svaki zakon i ak­ tivna sila u toku univerzuma manifestuju do granice čovekove čulne percepcije posredstvom s imbola. Svaki oblik postoj anja u različi­ tim sferama bića je simbol božanskog delanja koje ga je stvorilo. Simbolima su lj udi oduvek pokušavali jedni drugima da prenesu one misli koje transcendiraju ograničenja jezika. Odbacivši dijalekte 50

Uvod

koje je osmislio čovek kao neodgovarajuće i nedostojne za ovekove­ čenje božanskih ideja, Misterije su odabrale simbolizam kao daleko umnij i i savršenij i metod očuvanja njihovog transcendentalnog zna­ nja. U jednoj slici simbol može i razotkriti i prikriti, jer mudrima je značenje simbola očigledno, dok neupućenima slika ostaje zagone­ tna. Dakle, onaj koji teži da razotkrije drevnu tajnu doktrinu mora tragati za tom doktrinom ne među stranicama knj i ga, koje mogu dopasti i u bezvredne ruke, već na mestu na kojem je ona prvobitno skrivena. Drevni inicij ati bili su dalekovidi . Shvatili su da narodi dolaze i odlaze, da se carstva uzdižu i propadaj u i da za zlatnim epohama umetnosti, nauke i idealizma slede tamne epohe sujeverja. Imajući pre svega u vidu potrebe potomstva, mudraci iz starina otišli su u neshvatlj ive kraj nosti kako bi osigurali da nj ihovo znanje bude sa­ čuvano. Ugravira l i su ga na l icima planina i skri li ga unutar s lika kolosalnih dimenzija, od kojih je svaka bila geometrijsko čudo. Svoje znanje hemijc i matematike sakrili su u mitologijama, koje će neu­ pućeni ovekovečiti, i l i u gredama i lukovima svojih hramova, koje vreme nije u potpunosti uništilo. Pisali su znakovima koje ni ljudski vandalizam ni bezobzirnost elemenata nisu mogli potpuno izbrisati . Danas ljudi gledaj u uz naklon i sa strahopoštovanjem na moćne Me­ mnone kako usamlj eni stoje na egipatskom pcsku, ili na čudne tera­ saste piramide u Palenki. Svedočanstva izgubljene antičke umetnosti i nauke su nema, a ta mudrost mora ostati skrivena sve dok naša ra­ sa ne nauči da čita univerzalan jezik - SIMBOLIZAM . Knj iga čij i je ovo uvod posvećena je tvrdnj i da je unutar drevnih simboličnih slika, alegorija i rituala skrivena tajna doktrina o unu­ trašnjim misterijama života, doktrina koja je sačuvana in toto2x kod male družine iniciranih umova još od početka sveta. Odlazeći, ti pro­ svetljeni filozofi ostavljali su svoje formule drugima koji su mogli da ih shvate. Medutim, kako ti tajni procesi ne bi pali u nekulturne ruke i b i l i izopačeni, Veliki Arkanum29 j e uvek ostajao skriven u simbolu i l i alegorij i, a oni koji danas mogu da otkriju njegove izgu­ blj ene klj učeve moći će nji ma da otvore kuću punu blaga filozof­ skih, naučnih i rel igij skih istina. 28

29

Latinski - u celin i . (Nap. prev.) Tajna nad tajnama (od lat. arcanus

-

tajni Jek, taj no sredstvo). (Nap. prcv. )

51

DREVNE MISTERIJE I TAJNA D RUŠTVA koji su uticali na savremeni masonski simbolizam P R VI

DEO

Drevni sistemi obrazovanja � Cels o hrL\:ćanima � Znanja neophodna za pravilan život � Druidnovo oslobađa i vraća mu pre­ dašn t u snagu. N a spoljašnjoj po­ vršini ovog instrumenta je ispupčen l i k, a unutar njega su četiri strune t i t šipke [prikazane su samo tri], koj e zveče kada se on protrese - n i ovo n ije bez svog značenja, j e r deo univerzuma podložan stvaranju i kvarenju nalazi se unutar sfere meseca i koj i god pokreti i promene d a se tu dogode, sve su izazvane raz ličitim kombinacijama četiri ele­ mentarna tela: vatre, zemlje, vode i vazduha - štaviše, nad gornjim de­ lom ispupčene površine sistruma urezano je obličje mačke sa lj udskim l ikom, dok je na njegovoj nižoj ivici, ispod tih pokretni h struna, s je­ dne strane ugravirano lice !zide, a sa druge lice Neftis - č ij a lica simbo­ l ički predstavlj aju stvaranje i kvarenje [koj i , kao što je već primećeno, nisu n i šta drugo do mcdusobno kretanje i menjanje četiri elementa]." klona

p t t t p1 1 k n: t n n a . .l cr, k a ko

(Iz P lutarhovog dela !zida i Oziris)

Zmija koj a grize vlastiti rep, upletena u maslinovo lišće na nje­ noj glavi, označava da je pozlaćena sladunjavost ukaljana otrovom zemaljske iskvarenosti koja je okružuje i da je na sedam planetamih 171

TAJ N A Ub:NJA SVI H E POHA

cirkulacij a ili pročišćenja, nazvanih leteći orlovi ( alhemijska ter­ minologija), obaveza da je suzbij u i pročiste, ne bi li je učin i l i le­ kovitim sredstvom za obnovu zdravlj a . (Ovde se emanacije sunca prepoznaju kao Jek za ljudske bolesti . ) Sedam planetarnih cirkul acija predstav ljeno je ophodom u masonskoj loži, obi laskom jevrej skih sveštenika sedam puta oko zidina Jerihona i muslimanskih svešteni­ ka sedam puta oko Kabc u Meki. Iz zlatne krune štrče tri roga izobi­ lja, označavajući obilje darova Pri rode proisteklih iz jednog korena koj i je nebeskog porekla ( ! zidina glava). U ovom liku su paganski prirodnj ac i predstav ili vitalne sile tri kralj evstva i porodice prirodnih minerala, biljaka i životinja ovoga sveta (pri čemu je čovek smatran za životinju). Na jednom uvu bio joj je mesec, a na drugom sunce, da bi se ukazalo kako su ovo dvoje ujedno izvršioci dela i oni na kojima je de lo izvršeno, ili očinski i majčinski principi svih prirodnih objekata, a da !zida, ili Priroda, ko­ risti ova dva svctleća tela da prenese svoje moći čitavom carstvu ži­ votinj a, bilj aka i minerala. Na poleđini njenog vrata bili su simboli planeta i zodijački znaci koj i pomažu planetarna u nj ihovim funkci­ jama. To je značilo da su nebeski uticaj i usmerava! i načela i seme svih stvari, jer su bili upravitelj i svih ovosvetskih tela, koj a su prco­ blikovali u male svetove načinjene po ugledu na veći univerzum. ! zida u desnoj ruci drži mali jedrenjak kojem je j arbol vreteno presl ice. Sa vrha jarbola štrči vrč za vodu s drškom u obl iku zmije nadute od otrova. To ukazuje da ! zida usmerava lac1u života, punu nevolja i patnji, po burnom okeanu Vremena. Vreteno simbolizuje či­ njenicu da ona obrće i prcscca nit Ž ivota. Ti simboli dalje znače da !zida obiluje vlažnošću, pomoću koje neguje sva prirodna tela i štiti ih od vrcline sunca, vlažcći ih hranljivom vlagom iz atmosfere. Vla­ ga podržava vegetaciju, ali ova suptilna vlažnost (eter života) uvek je manje-više okužena nekim otrovom proistcklim iz kvarenja ili tru­ ljenja. Ona sc mora pročistiti dovođenjem u dodir sa nevidlj ivom, pročišćujućom vatrom Prirode. Ta vatra je rastvara, usavršava i re­ vitalizira, kako bi vlažnost mogla postati univerzalni Jek koji leči i obnavlja sva tela u Prirodi. Zmija zbacuj e svoju kožu jednom godišnje i tako se obnavlj a (sim­ bol vaskrsenj a duhovnog života iz materijalne prirode). Ta obnova zemlje odvij a se svakog proleća, kada sc životvorni duh sunca vraća u zemlje severne hemisfere. 1 72

/zida, Devica Sveta

Simbolična Devica nosi u svojoj levoj ruci sistrum i cimbal, ili

k vad ratni metalni ram koj i, kada se udari, daje k lj u č nu notu Prirode ( Fa ) ; ponekad i maslinovu granu, da naznači sklad koj i ona, pomoću

svoje regenerativne moći, čuva među prirodnim stvarima. Pomoću procesa smrti i kvarenja ona daje život mnoštvu stvorenja različitih oh! ika kroz periode stalne promene. Cimbal je napravljen u kvadra­ tnom obliku, umesto u uobičajenom trouglastom, kako bi simboli­ ;:ovao da su sve stvari transmutirane i regenerisane prema skladu čdiri elementa. Dr Sigismund Bakstromr' je verovao da bi lekar, ako bi mogao da uspostavi sklad medu elementima zemlje, vatre, vazduha i vode i uje­ dini ih u kamen ( Kamen mudraca), simbolički prikazan šestokrakom /.vczdom, odnosno, sa dva isprepletana trougla, imao sredstvo koje leči sve bolesti. Dr Bakstrom je dalje tvrdio da l ično ni malo ne su­ mj a u to da univerzalna, sveprisutna vatra (duh ) Prirode "čini sve i wa je u svemu". Kroz privlačenje, odbijanje, kretanje, toplotu, su­ bli maciju, isparavanje, isušivanje, zgušnjavanje, zgrušavanje i učvr­ s(·i vanje, Univerzalna Vatra ( Duh) barata materijom, a manifestuj e kroz stvaranje. Svako k o može d a shvati te prineipe i d a i h pri­ lagodi svakom od tri dela Prirode, postaje istinski fi lozof. Iz !zidine desne dojke strči grozd, a iz leve klip kukuruza ili snop pscnice, zlatne boje. Oni ukazuj u na to da je Priroda izvor prehrane /.a hiljni, životinjski i ljudski život i da iz sebe neguje sve stvari. Zla­ t na boja žita (kukuruza) indicira da je u sunčevoj svetlosti ili duhov­ nom zlatu skriveno prvo seme celokupnog života. Na pojasu oko gornjeg dela tela kipa pojavljuje se niz tajanstvenih am h lema. Pojas je spreda zakopčan zlatnim pločama (elementima), po­ stavlj enim u obliku kvadrata. To označava da je !zida, ili Priroda, prva materija (u alhemijskoj terminologij i), čija kvintesencija rađa sve stva­ ri. Na tom pojasu su predstavljene bezbrojne zvezde, čime se ukazuje na njihov uticaj u tami, kao i na uticaj sunca u svetlosti. !zida je Devica n

s L·

r,

5)igismond Backstr6m (ea. 1 750- l X05) - skandinavski lt:kar, al ht:mičar i

inicirani rozt:nkrojcer, koj i jt: skupio veliku kolekciju rukopisa od XVI do ranog X I X veka i vt:ć inu ih prt:veo na engkski jezik. Bakstromm•a ko­ lekcija rukopisa ( Bacstrom Collection ol Manuscripts) obuhvata oko 1 20 rukopisa i objavlj ena je u 1 9 tomova. U engleskoj transkripeij i prezime BackstrDm pojavljuje se i bez umlauta, kao Backstrom i kao Bacstrum (što je slučaj i kod Menlij a Hola). (Nap. prev. )

1 73

TAJ N A U Č E NJA S V I H EPOHA

koja je ovekovečena u sazvežđu Virgo, gde je Svetska Majka smešte­ na sa zmijom pod svojim stopalom i sa krunom zvezda na glavi. U ru­ kama nosi snop žita, a ponekad i mladog Boga Sunca. Statua Iziđe bila je smeštena na postolje od tamnog kamena, ukra­ šeno ovnujskim glavama. Njena stopala gazila su mnoštvo otrovnih gmizavaca. To ukazuj e da Priroda ima moć da svu rđu oslobodi ki­ seline i slanosti i da prevlada sve nečistoće iz zemaljske iskvarenosti koj a je prionu l a uz tela. Ovnuj ske glave ukazu j u da je najpovolj­ nije vreme za stvaranje života tokom perioda u kojem sunce prolazi kroz znak Arij es. Zmije pod njenim stopalom ukazuju da je Priroda sklona da zaštiti život i da izleči bolest izbacivanjem nečistoća i is­ kvarenosti. U tom smislu su potvrđeni aksiomi poznati antičkim fi lozofima, i to: Priroda sadrži Prirodu, Priroda se raduje po sopstvenc�j prirodi, Priroda savladava Prirodu, Prirode ne može biti izmenjena, osim u sopstvenoj prirodi.

Dakle, u kontemplaciji o Izidinoj statui ne smerno izgubiti iz vi­ da okultni smisao njenih alegorija; u suprotnom Devica ostaje neobjašnjiva emgma. Od zlatnog prstena na njenoj levoj ruci spušta se uzica na čijem kraju je obešena duboka kutija napunjena plamtećim žeravicama i tamj anom. Izida, i l i personifikovana Priroda, nosi sa sobom svetu vatru , koj u su, u posebnom hramu, pune vere, čuvale i održavale joj plamen vestalske device. Ta vatra je istinska, besmrtna vatra Pri­ rode - eterična, esencijalna, tvorac života. Ncistrošno ulje, balsam života, koji su toliko hvalili mudraci i tako često spominjali u spi­ sima, u mnogo slučaj eva je simbol izovan kao gorivo tc besmrtne vatre. Sa desne ruke l ika takođe se spušta nit, a na njenom kraj u pričvr­ šćene su terazij e, da označe tačnost merila i mera Prirode. Izida je če­ sto predstavljana kao simbol Pravde, jer je Priroda večno dosledna. Devica Sveta je ponekad prikazana kako stoji između dva velika stuba - Jahina i Voasa slobodnog zidarstva - simbolišući činjenicu da Priroda produktivnost postiže pomoću polariteta. Kao personifi1 74

/zida, Devica Sveta

kovana mudrost, (;ida stoji između stubova suprotnosti, pokazujući da se razumevanje uvek nalazi u ravnoteži i đa je istina često raza­ peta izrnectu dva oč i gl e dno kontradiktorna lopova.

IO:( ; I I'ATSKA BOGORODICA l; l < 'Ilon; !.a Franche-Maconnerie. l z 1 d a je prikazana sa sinom Horu­ som u namčju. Okmnjena je lunar­ nom s ferom ukrašenom ovnujskim 1 hikovsk i m rogovima. Orus, i l i I lon ls, kako j e opšte poznat, bio j e s 1 11 l zide i Ozirisa. B i o j e bog \ I L'Il H:na, sati, dana i ovog uskog 1 ; 1 s pona ži vota kol i znamo kao ·, ) J I rino postojanje. Cetiri H oruso­ v ; l si na, po svoj pri lici, predstav­ l J a J u č etiri kraljevstva prirode. l l on1s j e bio taj koj i j e napokon uwdio ubistvo svoga oca, Oziri­ s a . koga je ubio Ti fon, duh Zla.

Sjaj zlata u njenoj tamnoj kosi ukazuje da iako je lunarna, njena moć potiče od sunčevih zraka, od kojih ona obezbeđuje svoj rumeni ten. Kao što je mesec odenut u reflektovano svetlo sunca, tako je i !zi­ da, poput device iz Otkrivenja, odevena u slavu solarne blistavosti. !\pulej navodi da je u snu ugledao časnu boginj u !zidu kako se uz­ diže iz okeana. Stari narodi su shvatali da se prvobitni oblik života prvi put pojavio iz vode, a savremena nauka slaže se sa ovim gledi­ štem. H. Dž. Vels7, u svom delu Pregled istorije (Out/ine ofliistOFy), kada opisuje primitivni život na zemlj i , kaže: Herbert Džordž Vel s (Herbert Geotge Wells. l X66 1 946) engleski knji­ ževnik, naj više poznat po svoj i m delima naučne fantastike, ali plodan pi­ sac i u mnogim drugim žanrovima i ob lastima, uključujući i savremene romane. istoriju, politiku i socijalne komentare. ( Nap. prev. ) -

1 75

TAJ NA UČ: E NJA S V I H EPOHA

"No, mada okean i mcđupli mska voda već bujaj u ži votom, ze­ m lj ište iznad gornje linij a plime je i dalje, koliko možemo nasluti­ ti, kamen ita pustoš bez traga života."

U sledećem poglavlj u on dodaje: "Gde god j e prolazi la l inija obale b i l o je života i taj ži vot s c od­ vijao u vodi i s vodom kao svoj i m domom, svojom sredinom i svo­ jom osnovnom potrebom."

Stari narodi verovali su da je univerzalno seme proistekla iz to­ ple pare, vlažne, ali vatrene. !zida pokrivena velom, pri čemu njeni prekrivači predstavljaju paru, simbol je tc v lažnosti, koja je nosilac ili prenosno sredstvo semena života sunca, predstavljenog detetom u njenom naručju. Zato što se u ovoj postavci čini kao da sunce, me­ sec i zvezde tonu u more i zbog toga što voda u sebe prima nj ihove zrake, verovalo se da je more rasplodni teren sem ena živih bića. To seme stvoreno je iz kombinacij e uticaja nebeskih tel a, pa je ! zida, sto �a, ponekad predstavljana kao trudna. Cesto je uz !zidinu statuu bio i lik belog ili crnog bika. Bik pred­ stavlja ili Ozirisa, kao Taurusa, zodijačkog bika, ili Apisa, životinj u posvećenu Ozi risu zbog svoj ih karakterističnih obeležja i boje. Za Egipćane je bik bio tovarna životinja. Zato je prisustvo te životinje bilo podsetnik na strplj ivi rad koj i Priroda obavlj a da bi se za sva stvorenj a obezbedili život i zdravlje. Harpokrat, Bog ćutanja, s pr­ stom na ustima, često je uz !zidinu statuu. On sve upozorava da ču­ vaju tajne mudrih od onih koji su nedostojni da ih znaju. Druidi Britanije i Galije posedovali su duboko znanje o Misteri­ jama l zide i klanjali su joj se kao simbolu meseca. Godfri H igins smatra da je pogrešno !zidu uzim ati kao sinonim za mesec. Mesec je izabran kao obličje !zide zbog njene vlasti nad vodom. Druidi su smatrali da je sunce otac, a mesec majka svih stvari . Pomoću tih sim­ bola iskazivali su poštovanje Univerzalnoj Prirodi. Lik !zide ponekad je korišćen za predstavljanje okultnog i magij skog umcća, kao što su nekromantija, invokacija, čarobnjaštvo i čudotvor­ stva. U jednom od mitova o Izidi rečeno je da je ona prizivala nepo­ bedivog Boga Yečnosti, Ra, da joj kaže svoju tajnu i sveto ime, što je on i učinio. Ovo ime je ekvivalent Izgubljenoj Reči masonerije. Pomoću ove Reči čarobnjak može zahtevati pokornost od nevidlj ivih i vrhun1 76

/zida, Devica Sveta

skih božanstva. Sveštenici Iziđe postajali su adepti korišćenjem nevid­ lj ivih sila Prirode. Oni su razumeli hipnotizam, mesmerizam i slične pra­ kse mnogo pre no što je savremeni svet sanjao o njihovom postojanju. Plutarh opisuje pribor sledbenika Iziđe na sledeći način: "Jer, kao što dužina brade, ili ogmbelost navika nije ono što čini filozofa, tako ni često brijanj e, ili prosto nošenj e lanene odežde ne čine poklonika !zide, već je pravi sluga ili !>lcdbenik ove boginje onaj koji, nakon što je čuo i na odgovaraj ući način bio upoznat s istorijom delovanja tih Bogova, traga za skrivenim istinama koje su pohranj ene ispod nj ih i isp ituje celinu po zaposvestima razuma i fi lozofije."

Trubaduri centralne Evrope su tokom srednjeg veka u pesmi sa­ čuvali legende o ovoj egipatskoj boginj i. Sastavljali su sonete najlcp­ šoj ženi na svetu. Iako je malo nj ih ikada otkrilo njen identitet, bila je to Sofija, Devica Mudrosti, kojoj su se udvarati svi filozofi sveta. l zida predstavlja misteriju majčinstva, koju su stari narodi prepozna­ l i kao najveći očigledan dokaz sveznajuće mudrosti Prirode i Božje zaštitničke moći . Za savremenog tragaoca ona je ovaploćcnje Veli­ kog Nepoznatog, a samo oni koji je razotkriju moći će da reše tajne !:ivota, smrti, stvaranja i obnavljanja.

M U M I FIKACI.IA M RTVIH U EGI PTU

Servije, komentarišući Vergilij evu Eneidu, primećuje: "( . . . ) mudri Egipćani su se pobrinuli da balsamuj u svoja tela i os­ tave ih u katakombama, da bi duša mogla biti dugo vremena saču­ vana u vezi sa telom i da ne bi brzo bila otuđena, dok su R i m ljani, sa suprotn i m naumom, stavljali ostatke svoj ih mrtvih na pogrebnu lomaču, s namcrom da sc vitalnoj iskri omogući momentalan po­ vratak u opšti c lement, i l i povratak u njenu prastaru prirode." [Iz PričardovcK Anali::e egipatske mitologije (A n A nalysis of the Egyptian Mvtholot,ry)] Džejms Kaules Pričard (Jwnes Cow/es ?richard, 1 7�6 l �4� ) engleski le­ kar i etnolog; u svojim uticajnim istraživanj ima fizičke istorije čovečanstva dotakao je temu evolucije. ( Nap. prev. ) ··

1 77

TAJ N A UČE NJA SVI H E POHA

OZI RIS, KRALJ BONJEG SVETA Oziris je često predstavljen s donjim delom tela zatvo­ renim u mumijin sanduk i l i umotanim u pogrebne za­ voje. č:ovekov duh sc sastoji od tri raz ličita dela, od koj ih se samo jeđan inkamira u fizičkom obliku. Ljud­ sko telo j e smatrano grobom i l i počivalištem tog in­ kamiranog duha. Zato je Oziris, simbol inkamiranog ega, prikazivan s mumi ficiranom donjom polovinom tela, čime je ukazivano da je on hi o živi duh čoveka zatvorenog u materi j a l nom obl i ku simbo l i zovanom mumij inim sandukom . Postojala je romansa izmedu aktivnog principa Bo­ ga i pasivnog principa Prirode. Iz sjedinjenja ova dva principa nastalo je racionalno stvaranje. Č ovek je slo­ ženo stvorenje. Od svog oca (aktivnog principa) on nasleđujc Božanski Duh, vatm težnj e - onaj besmr­ tni deo sebe koj i se pobednički uzdiže iz s lomlj ene gline sm1tnosti: deo koj i preostaj e nakon što sc ras­ padnu ili preporode prirodni organizmi. Od svoje maj­ ke (pasivnog principa) on nasleđuje telo onaj deo koji kontrolišu zakoni Prirode: svoju čovečnost, svo­ ju smrtnu l ičnost, svoje apetite, svoje oscćaje i svoje emocije. Takođe, Egipćani su verovali da je Oziris bio reka N i l , a da je lzida (njegova sestra-supmga) bila okolna zem lja, koja j e, ka­ da bi je reka poplavila, rađal a voćem i žetvama. Verovalo sc da je mutna voda N i la uzrok crni la Ozirisa. koj i j e generalno predstavl jao u boj i cbonosa. �

Ne postoji potpuna arhiva koja daje uvid u tajnu doktrinu Egip­ ćana o odnosu između duha, ili svesti, i tela koje je nastanjeno. U ne­ koj meri je pouzdano, međutim, da j e Pitagora, koji je bio iniciran u egipatskim hramovima, kada je objavio doktrinu metempsihoze, pre­ fonnulisao, barem delom, učenj a egipatskih inicijata. Popularna pret­ postavka da su Egipćani mumificirali svoje mrtve kako bi sačuvali oblik za fizičko vaskrsenj e neodrživa je u svetlu savremenih sazna­ nja o njihovoj filozofiji smrti. U četvrtoj knjizi Apstinencije od stočne hrane (De abstinentia ah esu animalium), Porfirije opisuje egipatski običaj pročišćavanja mrtvih uklanjanjem sadržaja stomačne duplje, koj e su smeštali u odvojene kutije. On zatim prenosi sledeći govor koji je sa egipatskog preveo Eufant: 1 78

/zida, Devica Sveta "0, suvereno S unce, i svi vi Bogovi koj i ste dali život lj udima, primite mc i odnesite u zaj ednički život sa večn im Bogovima. Jer, uvek sam pobožno poštovao božanstva na koja su mi ukazal i rodi­ telj i , dok sam živeo u toj dobi, a i sto tako odavao poštovanj e onima koji su štitili moje telo. Poštuj ući druge ljude, nikada nisam niko­ ga ubio, niti proncvcrio bilo šta od onoga što mi je neko povcrio, niti sam počinio bilo koj i drugi grozan čin. Ako sam, dakle, tokom svog života postupio pogrešno, j edući i l i pijući ono što je nezako­ nito da sc j ede i l i pije, n isam zgrcšio kroz sebe, već kroz ove stva­ ri [pokazuj e na kutije u koj ima je utroba] ."

Uklanjanje organa poistovećenih sa scdištem apetita smatralo se istovetnim sa pročišćavanjem organizma od njihovih zlih uticaja. Rani hrišćani su toliko doslovno tumačili njihove Spise da su ču­ vali tela svoj ih mrtvih kiseleći ih u slanoj vodi, tako da na dan vas­ krsenj a duh pokoj nika može ponovno da uđe u potpuno i savršeno očuvano telo. Verujući da bi rezovi neophodni za proces balsamo­ vanja i uklanjanje unutrašnj ih organa sprečili povratak duha u svoje telo, hrišćani su ukopavali svoje mrtve ne pribegavajući razrađcnij im metodama mumifikacije koje su primenj ivali egipatski pogrcbnici. U svom radu o Egipatskoj magiji (Egyptian Magic), S. S. D. D.9 usuđuje na upuštanje u sledeću spekulaciju o ezoteričkoj svrsi ko­ ja stoj i iza prakse mumifikacije. Ona10 kaže: sc

'l

Skraćen ica latinskog motoa S'apientia Sapienti Dona Data ( M udrost je dar dat mudrima), koj i je za svoj moto i pseudonim uzela Florens Beatris Emc­ ri [Florence Beatrice Emerv ( rođena) Farr, l 1160 - 1 9 1 7] , britanska vodeća glumica Vest end pozorišta ( West End Theatre), kompozitor i reditelj , borac za ženska prava, novinar, predavač, pcvačica, romansijcrka, inicirana u Hram Izide-Uranije (!sis-Urania Temple) tajnog okultnog Hermetičkog reda Zla­ tne Zorc ( The Hermetic Order ofthe Go/dm Dawn), za koj i je napisala ne­ kol iko tajnih instmktivnih spisa, nazvanih "Leteći svici" ( " Flying Rolls "). Godine 1 897, posle ostavke Vi ljema Vina Vestkota ( William Wvnn Westcott), jednog od suosnivača Reda, zamen i la ga je kao "Glavni adept u Engleskoj" ( ChiefAdept in Anglica "), postavši vođa engleske lože i zvan ični pred­ stavnik Semj uela L ide la Mckgregora Matersa (Samuel Liddell MacGrcgor Mathers), jedinog preostalog osnivača, koj i j e živeo u Parizu. (Nap. prcv. ) l J originalu stoj i "on", jer autoru, Menliju Holu, kao najverovatnij e i vc­ ć i n i njegov i h savremenika, nij e bilo poznato ko sc krije iza pseudonima S. S. D. D. ( videti prethodnu napomenu). ( Nap. prev.) "

111

1 79

TAJ NA UČENJA SVIH E PO H A

"Sve i d e u pri l og pretpostavci da su bili mumific irani samo oni koj i su prošli kroz neki stepen inicijacije, jer je izvesno da je u oči­ ma Egipćana m u m i fi kacija uspešno sprečavala reinkarnacij u . Rc­ inkarnacija j e bila potrebna nesavršeni m d ušama, onima koj i nisu uspeli da prođu testove inicijacije, a za one koj i su imali Volju i spo­ sobnost da uđu u Taj ni Adi ton, retko je bilo potrebe za tim osloba­ đanjem duše, za koj e je rečeno da je izazvano uništenjem tela. Telo lnicij ata je, stoga, čuvano nakon smrti kao vrsta Tal ismana i l i ma­ terijalne osnove za i spoljenje Duše na zemlj i .'"

U periodu kada sc počelo sa mumifikacijom, ono je bilo ograni­ čeno na Faraona i druge osobe kraljevskog ranga, verovatno kao obeležje atributa velikog Ozirisa, božanskog, mumificiranog kralja egipatskog Donjeg Sveta.

1 80

SUNCE, UNIVERZALNO BOŽANSTVO

So/arno Trojstvo $ Hriši·anstvo i Sunce $ Rođendan Sunca $ Tri Sunca $ Nebeski stanovnici Sunca $ Sunce u alhemij­ skoj simbologiji ® Ponohw Sunce ® Solarne boje

Obožavanje sunca bilo je jedan od najranijih i najprirodnij ih ob­ lika religioznog izraza. Složene savremene teologije samo su uklju­ čivanja i pojačavanja ovog jednostavnog domorodačkog verovanja. Primitivna svest, prepoznaj ući blagotvornu moć solarne kugle, obo­ žavala ju je kao zastupnika Vrhovnog Božanstva. Po pitanju porekla obožavanj a sunca, u svom delu Moral i dogma Albert Pajk daje sle­ deću sažetu izj avu: "Za nj ih [domorodačke narode] ono [Sunce] je bilo urođena va­ tra tela, vatra Prirode, Tvorac Ž ivota, toplota i paljenje, ono je za nj i h b i l o dclotvoran uzrok sveg stvaranja, jer bez nj ega nij e b i l o kretanja, ni postojanja, ni oblika. Za nj ih je ono b i l o neizmerno, ne­ delji vo, neuništivo i svuda prisutno. Potrebu za svetlošću i nj ego­ vom stvara lačkom energijom oseti l i su svi lj udi i za nj i h n ije b i lo ničega stravičnijeg od njegove odsutnosti. Njegovi blagotvorni uti­ caj i bili su razlog njegovog poistovećivanja sa Principom Dobra, a B R A M A kod H indusa, M ITRA kod Persijanaca, ATU M , AMON, PTA H i OZI R I S kod Egi pćana, BEL kod Haldcj aca, ADON!\.J kod Fcničana i A DONI S i A POLON kod Grka, postali su samo per­ son i fi kacije Sunca, rcgenerativnog Principa, slike one plodonosno­ sti koj a održava i podmla(tuj e postojanje sveta. "

Među svim narodima antike, oltari, humke i hramovi bili su posve­ ćeni obožavanju sfere dana. Ruševine ovih svetih mesta još postoje, a 181

TAJ NA U Č E NJA S V I H E POHA

među njima se ističu piramide Jukatana i Egipta, zmijske humke ameri­ čkih Indijanaca, zigurati Vavilona i Haldeje, irske okmgle kule i masivni prstenovi ođ neklesanog kamena u Britaniji i Normandiji. Vavilonska kula, koja je, prema Spisima, bila izgrađena s ciljem da omogući čove­ ku da dosegne Boga, verovatno je bila astronomska opservatorija. Mnogi rani sveštenici i proroci, kako paganski tako i hrišćanski, bili su poznavaoci astronomije i astrologije; njihovi spisi se najbolje shvataju kad se čitaju u svetlu tih drevnih nauka. S porastom čove­ kovog poznavanja sastava i periodičnosti nebeskih tela, astronomski principi i terminologija uvedeni su u njegove religijske sisteme. Bo­ govi staratelj i dobili su planetarne tronove, a nebeska tela nazvana su po božanstvima koja su im dodeljena. N epokretne zvezde su po­ deljene u sazvežđa, a preko tih sazvežđa lutali su sunce i planete, potonje u društvu svojih satelita.

SoLARNO TRoJsTvo

Sunce, kao vrhovno među nebeskim telima vidlj ivim antičkim astronomima, bilo je dodeljena naj višem od bogova i postalo je sim­ bol vrhovne vlasti samog Stvoritelja. Iz dubokog filozofskog razma­ tranja moći i principa sunca proizašao je koncept Trojstva, kako se ono shvata u današnj em svetu. N ačelo Trojednog Božanstva n ij e karakteristično samo z a hrišćansku i mojsijevsku teologiju, već čini upadlj iv deo dogme najvećih religija, kako drevnih tako i modernih vremena. Persijanci, H indusi, Vavilonjani i Egipćani imali su svoja Trojstva. U svakom od slučajeva ono predstavlja trostruki oblik Vr­ hovne Inteligencije. U savremenoj masonerij i Božanstvo je sim­ bolizovano j ednakostraničnim trouglom, čije stranice predstavljaju primarne manifestacije Večnoga, koji je Sam predstavljen kao ma­ leni plamen, Jevrij ima poznat kao Jod (�). Jakob Beme 1 , tcvtonski mistik, Trojstvo naziva Tri Svedoka, a Nevidljivi je posredstvom njih postao poznat vidlj ivom, opipljivom univerzumu. Jakob Berne, i l i Remen (Jako h 86hme, i l i Behmen, e. 1 5 75 -1 624) - nema­ čki hrišćanski m istik i teolog: smatra se original nim misl iocem l uteranske tradicije. ( Nap. prev. )

1 82

Sunce, Univerzalno Božanstvo

Poreklo Trojstva očigledno je svakome ko posmatra dnevne ma­ nifestacije sunca. Ta lopta, kao simbol sve Svetlosti, ima tri različite faze: izlazak, podne i zalazak. Filozofi su, stoga, podelili život svih stvari na tri dela: rast, zrelost i raspadanje. Izmedu sumraka zore i su­ mraka večeri je podne blistavog sjaja. Bog Otac, Stvoritelj sveta, sim­ bolizovan je zorom. Njegova boja je plava, jer sunce je ujutru, kada izlazi, prekriveno velom plave sumaglice. Bog Sin, Prosvetljeni, po­ slat da svedoči o Svom Ocu pred svim svetovi ma, nebeski je globus u podne, blistav i veličanstven, grivasti Judin lav, Zlatokosi Spasitelj Sveta. Žuto je Njegova boja, a Njegova moć je beskrajna. Bog Sveti Duh je faza zalaska sunca, kada sfera dana, odevena u plamteće cr­ venilo, odmara za trenutak nad linijom horizonta, a zatim nestaje u tamu noći da luta nižim svetovima i kasnije se ponovo pobedonosno uzdigne iz zagrljaj a mraka. Za Egipćane je sunce bilo simbol besmrtnosti, jer, mada je umi­ ralo svake noći, ono je vaskrsavalo sa svakim nastupanjem zore. Sun­ ce ne samo da obavlja ovu svakodnevnu aktivnost, već ima, takođe, i svoje godišnje hodočašće, tokom kojega sukcesivno prolazi kroz dvanaest nebeskih kuća, ostajući u svakoj po trideset dana. Uz to, ima i treću stazu putovanja, koja se zove precesija ehinocija, u kojoj se oko zodijaka kreće retrogradno, prolazeći kroz dvanaest znakova po stoe i od jednog stepena svakih sedamdeset dve godine. Sto se tiče godišnjeg prolaska sunca kroz dvanaest kuća nebesa, Robert Hjuit Braun, 3 2°, izjavljuje sledeće: "Sunce je, dok je sledilo svoj p ut među tim 'živim stvorenjima' zodijaka, rečeno je alegorijskim j ezikom, i l i preuzimalo prirodu zna­ ka u koj i je ulazi lo. i l i ga pobeđivalo. Sunce je, tako, postalo bik u Taurusu, i kao takvo su ga poštovali Egipćani pod imenom Apis, a Asirc i kao Bela, Baala i l i Bula. U znaku Leo sunce je Lav-ubica, Herkul, a Strelac je u Sagitarij usu. U znaku Pisces, R ibe, ono je ri­ ba - Dagon, i l i Višnu, riba-bog F i l istejaca i H indusa. "

Pažljiva analiza religijskih sistema paganizma otkriva puno doka­ za o tome da su njegovi sveštenici služili solamoj energiji i da je nji­ hovo Vrhovno Božanstvo u svakom slučaju bilo ova personifikovana Božanska Svetlost. Godfri Higins, nakon trideset godina ispitivanja porekla religij skih uverenja, ima sledeće mišljenje: 1 83

TAJ NA UČ:ENJA S V IH EPOHA

,.Svi bogovi antike rastvaraj u sc u solamoj vatri, ponekad samog sebe kao Boga, a ponekad amblem, i l i šekinu2 tog v išeg principa, poznatog po imenu stvaralačko B i će ili Bog."

SUNČEV LAV Iz Maurice, Indian Antiquitics

Sunce koje sc uzdiže iznad le­ đa lava, ili, astrološki, na leđa lava, uvek je smatrano simbo­ lom snage i vladavine. Simbol vrlo sl ičan ovom pojavlj uje se na zastavi Pcrsije, čiji na­ rod je oduvek obožavao sun­ ce. Kraljevi i carevi su često povez i vali svoje zemaljske moći sa nebeskom Moći solar­ ne sfere i prihvatali su sunce, ili jednu od nj egovih simbo­ l ičkih ži votinja ili ptica, kao svoj amblem. O tome svedo­ če lav Ve likog Mogula i or­ lovi Cezara i Napoleona.

Egipatski sveštenici su u mnogim od svojih ceremonija nosili ko­ že lavova, koji su bili simbol solarne sfere, zbog činjenice da je sun­ ce uzvišeno, dostojanstveno i najsrećnije smešteno u sazvcžđu Leo, kojim vlada lav i koj e je u jednom trenutku bilo kamen temeljac ne­ beskog lftka. Opet, Herkul je Solamo Božanstvo, jer kao što taj mo2

1 �4

Prisustvo. 5'hckhinah (heb. :-r:•�w - stan, naseliti) - rcč koja označava me­ sto stanovanja i l i boravka Boga, naročito u H ramu u Jerusalimu. Prisustvo Boga. ( Nap. prcv.)

Sunce, Univerzalno Božanstvo

ćni lovac obavlja svoj ih dvanaest dela, tako i sunce, prolazeći kroz dvanaest kuća zodijačkog obruča, obavlj a tokom svog hodočašća dvanaest esencijalnih i dobronamernih dela za ljudski rod i za priro­ du uopšte. Herkul je. poput egipatskih sveštenika, nosio lavlju kožu kao pojas. Samson, hebrejski heroj , kao što mu ime govori', takođe je solarno božanstvo. Njegova borba s nubijskim lavom, njegove bi­ tke s Filistejcima, koj i predstavlj aju Sile Tame, i njegov nezaboravni podvig odnošenj a gradskih vrata Ciaze, sve sc odnosi na aspekte so­ larne aktivnosti. Mnogi drevni narodi imali su više od jednog solar­ nog božanstva, u stvari, za sve bogove i boginje se pretpostavljalo da sudeluju, barem delom, u sunčevom sjaju. Zlatni ukrasi koje je koristilo svcštenstvo različitih svetskih reli­ gija su još jedno suptilno ukazivanje na solarnu energiju, kao što su to i krune kraljeva. U drevna vremena, krune su imale više šiljaka ko­ ji su se širili prema spolja, poput zrakova sunca, ali savremena kon­ vencionalnost je u mnogim slučajevima ili uklonila šiljke, ili ih savila prema unutra, skupila ih zajedno i postavila kuglu i l i krst na tačku gde sc sastavljaju. Mnogi od drevnih proroka, filozof�l i dostojanstve­ nika nosili su žezlo na čijem je gornjem kraju bio prikaz solarnog globusa okruženog proisteklim zracima. Sva kraljevstva na zemlj i bi­ la su kopije Nebeskog kraljevstva, a kraljevstva Nebesa su najbolje simbolizovana solarnim kraljevstvom, u kojem je sunce bilo vrhovni vladar, planete njegovo lično veće, a cela Priroda podanik njegovog carstva. Mnoga božanstva su bila povezana sa suncem. Grci su verovali da su Apolon, Bah, Dionis, Sabazije, Herkul, J ason, Odisej , Zevs, Uran i Vulkan imali obeležja bilo vidlj ivih bilo nevidljivih atributa sunca. Norvežani su smatrali da je Balder Lepi solarno božanstvo, a Odin se često povezuje s nebeskom sferom, naročito zbog svog jednog oka. Kod Egipćana su Oziris, Ra, Anubis, Hermes, pa čak l ično i tajan­ stveni Amon, imali pojedine sličnosti sa solarnim diskom. )zida je bi­ la majka sunca, pa se čak i za Tifona, Razarača, pretpostavljalo da je oblik solarne energije. Egipatski mit o suncu konačno sc fokusira oko ličnosti misterioznog božanstva zvanog Serapis. Dva centralnoame­ rička božanstava, Tccatlipoka i Kccalkoatl. mada su često povcziva­ ni sa vetrovima, takoder su nesumnj ivo bili solarni bogovi. Samson. ili Š imšon ( heb. ,,w�w) znači ,.od sunca··. ( Nap. prev.)

1 85

TAJ N A U Č E NJA S V I H E POHA

KRI LATI EGIPATSKI GLOBUS Iz Maurice.

Indian Antiquitics

Ovaj simbol, koj i se poj av lj uje iznad stubova i l i vrata mnogih egipatskih pala­ ta i hramova, amblemsko je obeležje tri osobe egipatskog Trojstva. Krila, zmi­ je i solarna sfera su oznake Amona, Ra i Ozirisa.

U masoneriji sunce ima mnogo simbola. Jedan izraz solarne ener­ gije je Solomon, čije ime SOL-OM-ON je naziv za Vrhovnu Svet­ lost u tri različita jezika. H iram A bif, CHiram (Hiram) Haldejaca, ta­ kođe je solarna božanstvo, a solarna tumačenje priče o tome kako su ga napale i ubile siledžije naći će se u poglavlj u Legenda o Hi­ ramu (strana 3 1 1 ). Upadljiv primer važne uloge koju sunce ima u sim­ bolima i ritualima slobodnog zidarstva dao je Džordž Oliver, 0 . 0 .4, u svom Rečniku simboličke masonerije (Dictionary ofSymbolical Masonry):

"Sunce izlazi na istoku, a na istoku je mesto za Poštovanog M aj­ stora. Kao što j e sunce izvor sve svetlosti i top lo te tako bi trebalo da Poštovani Majstor oživi i zagrej e braću za njihov rad. Za drev­ ne Egipćane Sunce j e bilo simbol b ožan skog p rovi đenja . ,

"

H ijerofanti Misterija bili su ukrašeni mnogim amblemskim insi­ gnijama solarne energije. Blještavilo pozlaćenog veza na poleđini odežde katoličkog sveštenstva označava da je sveštenik takođe iza­ slanik i predstavnik Nepobedivog Sunca (Sol Invictus).

4

George Oliver. D. D. ( 1 782- 1 867) - jedan od najuglednij ih i najučenij ih en­ gleskih masona, autor dela kako sa masonskim tako i sa ekleziastičkim temama: smatra se osnivačem pravca koj i sc danas naziva literarna škola slobodnog zidarstva. ( Nap. prev. )

1 86

Sunce, Univerzalno Božanstvo

H RIŠĆANSTvo

1

SuNcE

Hroničari Isusovog života i dela su, iz razloga koje su nesumnj i­ vo smatrali dovoljnim, zaključi l i da je uputno preobraziti ga u sa­ lamo božanstvo. I storijski Isus je zaboravljen; gotovo svi istaknuti događaji u četiri ]evanđelja imaju svoje korelacije u pokretima, fa­ zama ili funkcijama nebeskih tela. Među alegorijama iz paganske antike koje je hrišćanstvo pozaj­ milo je i priča o prekrasnom, plavookom Bogu Sunca, sa zlatnom kosom koj a mu pada na ramena, od glave do pete odevenom u bes­ prekorno belo, sa Jagnjetom Božj i m u naručju, kao simbolom pro­ lećne ravnodnevice. Ovaj zgodan mladić je sastavljen od Apolona, Ozirisa, Orfeja, M itre i Baha, jer ima određene zajedničke karakteri­ stike sa svakim od tih paganskih božanstava. Grčki i egipatski filozofi delili su godišnji - život sunca na četiri de­ la i zato su Solarnog Č oveka simbolizoval i sa četiri različite figure. U vreme Njegovog rođenja, na zimsku kratkodnevicu, Bog Sunca je bio simbolizovan kao zavisno dete koje je na neki misteriozan način uspelo da pobegne od Sila Tame što su ga, dok je j oš bio u ko !evci zime, tražile da ga pogube. Sunce, koje je slabo u to doba godine, nije imalo zlatne zrake (ili pramenove kose), paje opstanak svetlosti u tami zime bio simbolizovan malenom dlakom koja je usamljena krasi la glavu Nebeskog Deteta. (Pošto se rođenje sunca desilo u Ka­ prikornu, često je prikazi vano kako ga doj i koza. ) Na prolećnu ravnođnevicu, sunce je narastalo do prelcpog mladi­ ća. Njegova zlatna kosa padala mu je u uvojcima na ramena, a nje­ govu svetlost, kako j e to rekao Š iler (Schiller), proširila se na sve delove beskonačnosti. Na !etnju dugodnevicu, sunce je postajala jak, bradati čovek u jeku zrelosti, koji simboliše činjenicu da je Priroda u tom periodu godine najjača i najplodonosnija. Na jesenju ravnodne­ vicu, sunce je prikazivano kao starac s pognutim leđima i osedelom kosom, koji vuče noge u zaborav zimske tame. Dakle, dvanaest me­ seci bilo je dodeljena suncu kao dužina njegovog života. Tokom tog perioda ono je u veličanstvenom pobeđničkom maršu pravilo krug kroz dvanaest znakova zodijaka. Kada bi stigla jesen, ono je ulazilo, poput Samsona, u kuću Dali le (Virgo), gde su mu prekidan i zraci i 1 87

TAJ NA liČENJA S V I H E POHA

gubilo je svoju snagu. Okrutne zimske mesece u masoneriji simboli­ zuj u tri ubice koj i su nastojali da unište Boga Svetlosti i Istine. Dolazak sunca pozdrav ljan je s radošću; vreme njegovog odsustva shvatano je kao period odvojen na stranu za tugu i nesreću. Ta slav­ na, blistava sfera dana, istinska svetlost "što osvetUava svakog čo­ veka koji dolazi na svet", vrhovni dobročinitelj koji je podigao sve stvari iz mrtvih, koji je hranio mnoštvo gladnih, koj i je umirivao oluju, koj i je posle smrti ponovo podizao i vraćao u život sva bića - taj Vr­ hovni Duh humanosti i filantropije poznat je hrišćanstvu kao Hrist, Spasitelj svetova, Jedinor()(teni od Oca, OtelovUena Reč i Nada Slave.

RoĐENDAN S u NCA

Pagani su 2 5 . decembar izdvojili kao r()(tendan Solarnog Č oveka. Veselili su se, gosti li, okupljali se u procesijama i prinosi li darove u hramovima. Tama zime je prošla i slavni sin svetlosti se vraćao na severnu hemisferu. Krajnjim naporom stari Bog Sunca je srušio ku­ ću Filistej aca ( Duhova Tame) i raskrčio put za novo sunce, koje je tog dana r()(teno iz dubine zemlje, okruženo simboličnim životinja­ ma donjeg sveta. Š to �e tiče ove slavljeničke sezone, anonimni Majstor umetnosti koledža Baliol ( Master o/A rts olBalliol College) u Oksfordu, u svojoj naučnoj raspravi, (\J vehmstvo. njego vo poreklo i s udbina ( Mankind Their Origin and Dcstinv)', kaže: " R i m lj an i su takodc i m a l i s v oj sol a rn i praz n i k i s voje c ir k u s k e

igre u č a s t rodenja boga d a n a . To sc od rža v a l o o s m o g J a n a p r e j a­

nuars k i h kal cnd i 1' taru n a s t i h 5

720

to jest, 2 5 . d ec e mbra. S c r v ij c , u svom komen­

sedme knj ige

l:'neide,

u k oj e m Vergi l ij e govori o

Od vremena kada je M e n i i Ilo l pisao ovu k nj igu, i de n t i tet pomcnutog au­ tOI·a j e otkri ven. Radi sc o Arturu Dj o tu Tomson u (Arthur Dvo fl Thomson, 1 82 2 - ')). a l i sc o n j egov i m biografs k i m podac i ma ne zna mnogo. Pored navedenog dela, autor i c i broj n i h drugih naslova s religij skom tematikom. ( N ap. p rev. )

6

1 88

N az i v u starom R i m u za prv i dan meseca; smatra sc da je to prvob i tno bio dan m ladog M eseca. ( Nap. prcv . )

Sunce, Univerzalno Božanstvo novom suncu, kaže da je, ispravno govoreći, sunce novo g. januar­ skc kalende - što je 25. decembar. U vreme Lea l ( Leo. Scnn. XX I . D e Nati v. Dom. str. 1 4g ) , neki crkveni oci rekli s u d a j e 'ono što je doneto praznik ( Božića) dostojnih pre povratak i, kako su to na­ zvali, novo rođenje sunca, nego rođenje Isusa l !rista ' . Bilo je to na isti dan kad je u Rimu slavljeno Rm1enje Ncpodcvog Sunca (ll/ata­ lis solis invicti), što sc može v ideti u rimski m kalendari ma objav­ ljenim u vreme v ladavine Konstantina i Julijana ( H imna Suncu, str. 1 5 5). Taj epitet, ' Ncpobedivo', identičan je onom koj i su Pcrsijan­ c i dali tom i stom bogu, koga s u obožavali pod imenom M i tra, a čije rođenje su smcštal i u peć inu (Justi n . Dia!. cum Trips. str 305), baš kao što su hrišćani p redstavlj a l i da je, pod imenom H rist, ro­ đen u staji."

Po pitanju katoličkog obeležavanja Uznesenja Bogorodičinog i njegovih paralela u astronomij i. autor dodaje: "Po isteku osam meseci, kada sunce-bog, pošto je uvećano, pre­ lazi osmi znak, ono apsorbuje nebesku Devicu u svoj vatreni tok i ona nestaje usred svetlosnih zraka i veličanstvenosti svoga sina. Taj fenomen, koj i se odigrava svake god ine oko sredine avgusta, iznc­ drio je praznik koj i još uvek postoj i , a u koj em sc pretpostavlja da se Hristova maj ka, ostavivši svoj zemaljski život, povezala sa sla­ vom svoga sina, tc j e na nebesima postav ljena s nj egove strane. Kolumclin rimski kalendar (Col l . II. kapu. II. str. 429) obclcžava smrt i l i nestanak sazvežda Virgo u ovom periodu. Sunce, kaže on, prelazi u Virgo trinaestog dana pre septembarskih kalendi. To je da­ tum kada katolici obeležavaj u U znesenje Bogorodičino, ili ponovno sj edinjenj e Device sa svoj i m Sinom. Taj praznik je rani j e nazivan prazn ik Dcvičinog prolaska ( Beausobre, tom l, str. 350). a u Bih/i­ oteci Otaca 7 ( B ibi. Part. tom l I . deo l l . str. 2 1 2 ) imamo izveštaj o prolazu B lažene Device. Antički Grci i Rimljani postavili su u taj dan uznesenje Astrajc, koja je takođe ista ta Devica."

Ta Devica majka, koja rađa Boga Sunca kojega je hrišćanstvo tako vemo očuvalo, podsetnikje na natpis, koji se odnosi na njen egipatski Biblioteka Otaca , i l i prav i l n ije, Bib lio teka otaca s vete katolic'ke crkve: pre istoka i :::apada, sastojala sc od oko 50 tomova i predstavljala glav­ ni doprinos istorijskim i teološkim proučavanj ima, a imala je u ti caj i van us­ kih crkven ih krugova. (Nap. prev.)

podele

1 �9

TAJ NA U Č E NJ A S V I H E PO H A

prototip, Iziđu, a pojavio se na hramu u Saisu: Plod koji sam rodila je Sunce. " Mada su Devicu rani pagani povezivali sa mesecom, nema ..

sumnje da su i oni shvatili njenu pozicij u kao sazvežđa na nebu, jer gotovo svi narodi antike smatrali su je majkom sunca i shvatili da me­ sec nije mogao zauzimati to mesto, dok je Virgo to mogla, i zauzima­ la ga je, rađaj ući iz sebe sunce na dan 2 5 . decembra. Albert Veliki (A lbertu.\· Magnus) navodi : "Znamo da sc znak Nebeske Device uzdiže nad horizontom u trenutku u koj i smcštamo rođenje našeg Gospoda, I susa H rista."

Među pojedinim arapskim i persij skim astronomima, tri zvezde koje formiraj u Orionov pojas sa mačem nazivane su Magi, koj i su došli da odaj u počast mladom Bogu Sunca. Autor dela Č'ovečanstvo, njegovo poreklo i sudbina doprinosi sledeće dodatne informacije: "U Kanceru, koji sc uzdigao na meridijan u ponoć, nalazi sc sa­ zvcždc Staj a i M agarac. Stari narodi su ga nazivali Prc:escpe Jovis. N a severu se vide zvezde M edveda, koje su Arablj ani zvali M arta i M arij a, kao i Lazarov kovčeg."

Tako je paganska ezoterija utelovljcna u hrišćanstvo, mada su nje­ ni ključevi izgubljeni. Hrišćanska crkva slepo sledi drevne običaje, a kad joj se postavi pitanje zašto to čini daje površna i nezadovoljava­ j uća objašnjenja, zaboravljajući ili ignoršući neospornu činjenicu da se svaka religija temelji na tajnim doktrinama svojih prethodnika.

TRI SUNCA

Solarnu sferu su drevni mudraci podelili, poput prirode čoveka, na tri odvojena tela. Prema misticima, postoje tri sunca u svakom so­ Jamom sistemu, analogna trima centrima života u svakom pojedina­ čnom sklopu. Nazivaju se tri svetla: duhovno sunce, intelektualno ili du.�evno sunce i materijalno sunce (što je sada u slobodnom zidar­ stvu simbolizovano sa tri sveće). Duhovno sunce izražava moć Bo­ ga Oca, duševno sunce zrači život Boga Sina, a materijalno sunce je 1 90

Sunce, Univerzalno Božanstvo

prenosilac manifestacije Boga Svetog Duha. č:ovekovu prirodu mi­ stici su podelili na tri različita dela: duh, dušu i telo. Njegovo fizičko telo razvilo je i oživelo materijano sunce; njegovu duhovnu priroda obasj alo je duhovno sunce, a njegovu intelektualnu prirodu spasila je istinska svet/ot milosti - duševno sunce. Usklađivanje ta tri glo­ busa na nebesima bilo je jedno od ponuđenih objašnjenja neobične činjenice da su orbite planeta eliptične, a ne kružne. Paganski sveštenici su solarni sistem uvek smatrali za Velikog Co­ veka i povlačili svoj u analogiju o ta tri centra aktivnosti od tri glavna centra života u lj udskom telu: mozga, srca i generativnog sistema. Isusovo Preobraženje opisuje tri tabemaklax, od kojih je najveći u centru (srce), a manj i su sa svake strane po jedan (mozak i genera­ tivni sistem) . Moguće je da se filozofska hipoteza o postojanj u tri Sunca temelji na naročitom prirodnom fenomenu koji se pojavio mno­ go puta u istoriji. Pedeset prve godine nakon Hrista, tri sunca su vi­ đena odjednom na nebu, a takođe i šezdeset šeste godine. Š ezdeset devete godine, dva sunca su viđena za­ jedno. Prema Vilje­ mu Liliju'\ između 1 1 5 6 . i 1 64 8 . go­ dine zabeleženo je dvadeset sličnih po­ pva.

TRI SUNCA Iz Li/l>,; Astrological

l'redictions fhr l 0411. 1 649. and 1 650. x

''

Tabernakl ( lat. tahernacu/um šator) - kod starih Jevrej a šator, pav i ljon. senica sa Zavetnim kovčegom ( videti Izlazak 2 5 -40): danas se ovaj tennin. naročito u katol ičkoj crkvi , koristi za kovčeg u kojem se čuva posuda za mošti sa posvećenom hostijom. Tabernakl se naziva i zaštitni krov za ki­ pove, oltare. grobove i sl. (Nap. prev. ) ·

Vi ljem Lili ( William Lil/v, 1 602- 1 6X l ) - čuveni engleski astrolog. autor vi­ še knj iga iz oblasti astrologije i proricanja sudbine. ( Nap. prev.)

191

'IAI N A U Č' E N.J A SV I H E POHA

Sledeći opis ovog fenomena poj avljuje sc u pismu koj e je napisao Džeremaja Š ekcrli 1 1 1 u Lankaširu, 4 . marta 1 64 8 . godine : "U p onede l j ak, 2S. februara, s a suncem s u s e uzdigla dva parhelija 1 1 , sa obc strane po j edan: bili su udaljeni od njega otpri l i ke oko deset stepen i : na istoj udaljenosti nastavi l i su dalje do zenita, odnosno, visi­ ne iznad horizonta koju je dostiglo Sunce; iz delova nasuprot Suncu, činilo se da izlaze neki svetli zraci , slični onima koje Sunce šalje ka­ da je iza oblaka, ali svet lij i. Delovi tih parhclija okrenuti prema Suncu, bili su obojeni mešavinom boja, a preovladavalc su zelena i crvena. Malo iznad n j i h bi la je tanka duga, j edva primetna, svetlc boje, s ulegnućcm prema Suncu i sa završecima koj i kao da su dodirivali par­ hclije. Iznad nje, u j asnom, pro zračnom A vr [vazduhu j, pojavila sc dru­ ga, upadlj iva duga, lepa u mnoštvu boja. Bila je tol iko blizu da sam je jedva razlikovao od zenita. Radijus joj se činio nešto manj im nego kod one druge, a stajale su leđima uz leda, ali prilično razmaknute. U vreme punog Meseca, ili blizu tog vremena, nestale su, ostavljajući u strahu i čuđenj u one koj i su ih videli." ( Videti Viljema Lilija) 10

ll

Jerem iah Shakcrlev ( 1 626 1 65 5 ) -

engleski astronom i matematičar, jedan od prvih sledbenika Keplera. Pošto je emigrirao u Indiju, bio je jedan od pr­ vih koj i j e upotrebljavao teleskop za praćenje nebeskih tela, nepunih 40 godina nakon Gali leja. ( N ap. prev. ) Parhcl ij ( lat. parhelion, pL parhelia i l i parhellii -- od grč. napa - pogreška, promašaj, zabluda, i � AlOruštvo Vri l ili Luminous Lodge. koj e j e bilo kombinacija političkih ide­ :J!a Reda i luminata, hindu m istike, teozofij e i kabale. To je bila prva nema­ t · k : J nacional istička grupa koj a je koristi la svastiku kao si mbol povezivanja � ., r očnog i zapadnog okultizma. Društvo Vri ! predstavilo je ideju o podze­ I J J Uoj , matrij arhalnoj , socij al ističkoj utopij i , kojom su vladala superiorna h1ća koj a su ovladala taj anstvenom energijom što se naziva sila vrila. Od l W>O . godine aktuelna j e teorija za vere povezana sa delovanjem Društva Vri l. Roman Bulvera L itona, Vri!: Moć· nastupajuc'·e rase, kod nas je obja­ vl ten u prevodu A leksandra Dramićanina ( M etaphysica, edicija Androgin, l kograd, 2006). (Nap. prev. ) ;\ fti(·.

1 95

TAJ N A U Č E NJA SVIH EPOHA

elemente života i kasnije ih raseje kao floru i faunu. Jedan fi lozofski koncept smatra sunce za roditelj a, a planete za embrione još uvek po­ vezane sa solarnim telom preko eterične pupčane vrpce koja služi kao kanal za prenošenje života i hrane planetarna. SURJA, VLADAR SUNCA Iz Moor, Hindu Pantheon M ur 1 ' ovako opisuje figuru na slici: "Od l i vak j e visok de­ vet inči i p redstavlja slavnog boga dana - ko­ j i i ma atribute Višnua, kako s e d i na s e d m o ­ gl avoj z m ij i ; nj egova kola vuče sedmoglavi konj , a nj i ma upravlja beznogi Aruna, perso­ nifi kacija zore, i l i A U ­ RORA." [Videti Murov Hinduski panteon ( Hindu Pantheon)]

Neke tajni redovi su učili da je sunce bilo nastanjeno rasom stvo­ renja s telima načinjenim od blistavog, duhovnog etra, koja su u svojoj konstitucij i bila sl ična stvarnoj užarenoj lopti samog sunca. Sunčeva vrelina nije ih povredi vala, jer su im organizmi bili dovolj­ no pročišćeni i osetlj ivi da se usklade sa sunčevim ogromnim vibra­ cionim tempom. Ova bića liče na minijatuma sunca i prečnika malo većeg od tanj ira, mada se smatra da su neki od snažnijih predstav­ nika vrste znatno veći. Nj ihova boja je zlatno bela svetlost sunca, a iz njih ističu četiri trake Vrila. Ove trake su često veoma dugačke i IS

1 96

Edvard M u r ( Edtvard Moor, 1 7 7 1 - 1 X4X ) - britanski voj n i k i indol og. ( N ap. prev. )

Sunce, Univerzalno Božanstvo

u stalnom p ( l krc l t t . Mora se pomenuti i svojevrsno drhtanje kroz strukturu s k rc , k o1 c se prenosi u obliku talasanja do emaniranih tra­ ka. Najveća naj svetlija od tih sfera je arhanđel Mihajlo, a čitav red solarnog / i \ ota. koji mu nalikuje i obitava na suncu, savremeni hri­ šćani nazivaju .. arhanđeli" ili "duhovi svetlosti'". su

1

S UNCE U ALHEMIJSKOJ SIMBOLOGIJI

Zlato je metal sunca i mnogi su smatrali da je ono kristalizovana sunčeva svetlost. Kada se zlato pominje u alhemijskim traktatima, ono može predstavlj ati ili sam metal ili nebesku sferu koja je njegov izvor, ili duh. Sumpor je, zbog svoje vatrene prirode, takođe povezan sa suncem. Pošto je zlato simbol duha, a neplemeniti metali predstavljaju čo­ vekovu nižu prirodu, neki alhemičari nazivani su "rudari" i bili su prikazivani kako krampovima i lopatama kopaju zemlju u potrazi za plemenitim metalom - onim finijim osobinama karaktera zakopanim u materijalnost i neznanje zemlje. Dijamant skriven u srcu crnog gra­ fita ilustrovao je isti princip. lluminati su koristili biser skriven u Iju­ šturi ostrige na dnu mora da označe duhovne snage. Tako tragalac za istinom postaje lovac na bisere: on se spuštao u more materij alne ilu­ zije u potrazi za razumevanjem, koje su inicijati nazvali "Biser Veli­ ke Vrednosti". Kada su alhemičari izjavljivali da svaka živa i neživa stvar u uni­ verzumu sadrži seme zlata, želeli su da kažu da čak i zrnca peska po­ seduj u duhovnu prirodu, jer zlato je duh svih stvari . Š to se tiče tog semena duhovnog zlata značajan je sledeći rozenkrojcerski aksiom: "Seme je beskorisno i nemoćno ukoliko sc ne stavi u odgovarajuću sredinu." Franc Hartman komentariše ovaj aksiom sledećim prosvet­ ljujućim rečima: "Duša ne može da se razvije i da napreduje bez odgovaraj ućeg tel a, jer fizičko telo je oprema potrebna materijalu da sc razv ije." [Videti Pronau.\' hrama mudrosti (Pronaos o{the Temple o{ Wisdom)l

1 97

TAJ NA UČENJA S V I H E PO H A

Svrha alhemije nije bila da se napravi nešto ni iz čega, nego da sc oplodi i odgaj i seme koje je već prisutno. Njeni procesi nisu zaista stvarali zlato, već su činili da uvek prisutno seme zlata raste i cveta. Sve što postoj i ima duh - seme Božanstvenosti u sebi - i regene­ racija nije proces pokušavanja da se nešto postavi tamo gde ranije nije postojalo. Regeneracija zapravo znači otkrivanje sveprisutne Božanstvenosti u čoveku, tako da ta božanstvenost može da zasija kao sunce i osvetli sve s koj ima dolazi u dodir.

PoNoćNo SuNCE

Opisujući svoj u inicijacij u, Apul ej se rekao (vide ante): "Video sam sunce kako duboko u noći sija u punoj svetlosti."

Ponoćno Sunce takođe je bilo deo misterije alhemije. Simbolizo­ valo je duh u čoveku koji sjaji kroz tamu njegovog ljudskog orga ­ nizama. Ono upućuje i na duhovno sunce u solamom sistemu, koje mistik može videti kako u podne tako i u ponoć, a materijalna zemlja je nemoćna u opstrukcij i zrakova te Božanske sfere. Za tajanstvena svetla koja su tokom noćnih sati osvetljavala hramove egipatskih Mi­ sterija neki s u govorili da su odrazi duhovnog sunca prikupljeni ma­ gijskim moćima sveštenika. Č udna svetlost koju je deset milja ispod površine zemlje video JA-SAM- Č OVEK u izvanrednoj masonskoj alegoriji Etidorhpa [ Afrodita (Aphrodite) napisano unatrag] može lako da se odnosi na tajanstveno ponoćno sunce iz drevnih obreda. 1 6 16

Reč j e o naučnoj alegoriji. ili naučno-fantastičnom romanu Džona Urija Loj­ da (John Uri Lloyd, 1 849- 1 936), američkog farmakloga i farmaceutskog proizvođača iz Sinsinatija, a pun naslov dela je Etidorhpa. ili. na kraju ze­

mlje. e'udna istorija m isterioznog hihi kao i izve.\:taj s izuzetnog puto vanja (Etidorhpa. m; the end ofthe earth: the strange history ofa mysterious being and the account of a remarkable journey) ( UNS ) . U knj izi se tvrdi da ona predstavlja mkopis koji je čoveku po imenu Levi! in Druri (Lfey"�vllyn Drury) diktiralo čudesno biće koje sc zove Ja-Sam-Č' ovek ( l-Am-Man). Omrijeva

avantura dostiže kulminaciju u putovanju do središta zemlje kroz pećinu u Kentakij u. Ideje predstavljene u Etidorhpi uključuju praktičnu alhcmiju,

1 98

Sunce, Univerzalno Božan!>tvo

Primitivne koncepcije o ratu izmedu principa Dobra i Zla često su se temeljile na smeni dana i noći. Tokom srednjeg veka, praksa cr­ ne magije bila je ograničena na noćne sate, a oni koji su služili Du­ hu Zla nazivani su crni magovi, dok su oni koji su služili Duhu Do­ bra, nazivani beli magovi. Crno i belo su bili povezani s noći, odno­ sno, danom, a na beskrajni sukob svetlosti i senke aludirano je mnogo puta u mitologijama različitih naroda. Egipatski demon, Ti fon, simbol izovan j e delom kao krokodil, a delom kao krmak, jer su te životinje grube i zemaljske i u izgledu i u temperamentu. Od kad je svet nastao, živa bića su se plašila mra­ ka; ono nekoliko stvorenja što ga je koristilo kao štit za svoje mane­ vre, obično je povezivana s Duhom Zla. Zbog toga su mačke, slepi miševi, žabe krastače i sove povezane s vračanjem. U nekim delo­ vima Evrope se još uvek veruje da noću crni magovi preuzimaj u tela vukova i tumaraju naokolo uništavajući. Od ove predstave po­ tiču priče o vukodlacima. Zmije su, zbog toga što žive u zemlji, bile povezivane sa Duhom Tame. Pošto se borba izmedu Dobra i Zla vr­ ti oko upotrebe stvaralačkih snaga Prirode, krilate zmije predstav­ ljaju regeneraciju animalne prirode ljudi, ili one Velike kod kojih je ta obnova dovršena. Egipćani su zrake sunca često prikazivali sa za­ vršecima u obliku ljudskih šaka. M asoni će pronaći vezu izmedu tih šaka i dobro poznate Lavlje pandže, koja svoj im zahvatom uzdiže sve stvari u život.

SOLARNE BOJE

Teorija o tri primarne, ili osnovne, i četiri sekundarne boje, koj a s e tako dugo održala, čisto je egzoterijska, jer j e od najranijih razdo­ blja bilo poznato da postoj i sedam primarnih boja, a ne tri, a da je ljudsko oko sposobno da registruje samo tri od njih. Stoga, mada se zelena može dobiti kombinovanjem plave i žute, postoj i i prava, ili primarna zelena, koja nije složena. To se može dokazati razbijanjem tajne masonske redove, teoriju o šupljoj zemlji i koncept transcendiranja fi­ zičke stvarnosti. (Nap. prev. ) 1 99

TAJ NA U Č E NJA S V IH E POHA

spektra pomoću prizme. Helmholc1 7 je utvrdio da se takozvane se­ kundarne boje spektra ne mogu prelomiti na njihove pretpostavljene primarne boje. Tako se narandžasta boj a u spektru, ako prođe kroz drugu prizmu, ne prelama u crvenu i žutu, već ostaje narandžasta. Svest, inteligenciju i snagu na odgovarajući način simbolišu pla­ va, žuta i crvena boja. Terapijski efekti boj a, štaviše, u skladu su sa tim konceptom, jer plavo je fina, umiruj uća, električna boja, žuto je boja oživljavanja i prečišćavanja, a crveno je podsticajna boja koja daje toplotu. Takođe je pokazano da m inerali i bilj ke utiču na ljudsku konstitucij u u skladu sa svoj im boj ama. Tako žuti cvet generalno da­ je lek koji na konstitucij u utiče na sličan način kao žuto svetlo ili muzički ton mi. Narandžasti cvet će uticati na način sličan kao na­ randžasto svetlo, koje, pošto je jedna od takozvanih sekundarnih bo­ ja, odgovara tonu re, ili akordu tonova do i mi. Stari narodi su zamišljali da duh čoveka korespondira s plavom bojom, um sa žutom, a telo sa crvenom. Nebo je, dakle, plavo, ze­ mlja žuta, a pakao - ili donji svet - crven. Vatreno stanje pakla sa­ mo simbolizuje prirodu sfere ili n ivoa sile od koje je sastavljen. U grčkim Misterijama je iracionalna sfera oduvek smatrana kao crve­ na, jer predstavlja stanje u kojem svest postaje rob žudnjama i stra­ stima niže prirode. U Indij i su nek i bogovi - obično atributi Yišnua -· prikazani s plavom kožom, da bi se označilo njihovo božansko i nad­ zemaljsko ustrojstvo. Prema ezoteričnoj fi lozofij i, plavo je istinita i sveta boja sunca. Očigledna narandžasto-žuta nijansa ove sfere je re­ zultat uranjena njenih zrakova u supstance iluzornog sveta. U prvobitnom simbolizmu hrišćanske crkve, boje su bile na pr­ vom mestu po važnosti i njihova upotreba bila je uređena u skladu s pažlj ivo pripremljenim pravilima. Od srednjeg veka, međutim, ne­ mar s kojim se baratalo bojama rezultirao je gubitkom nj ihovog du­ bljeg simboličnog značenj a . U svom p rimarnom aspektu, belo ili srebrno je označavalo život, čistoću, nevinost, radost i svetlost; cr­ veno, patnje i smrt Hrista i Njegovih svetaca, ali i božansku ljubav, krv i ratovanje ili patnju; plavo, nebesku sferu i stanje pobožnosti i kontemplacije; žuto ili zlatno, slavu, plodnost i dobrotu; zeleno, piol7

Herman Helmholc (Hermann Ltul;vig Ferdinand von Helmholtz, l X2 1 - 1 894) - nemački lekar i fizičar koj i je dao veliki doprinos u nekol iko različitih ob­ lasti savremene nauke. ( Nap. prev.)

200

Sunce, Univerzalno Božanstvo

donosnost, mladost i rrosperitet; ljubičasto, poniznost, duboku na­ klonjenost i tugu; crno, smrt, uništenje i poniženje. U ranoj crkvenoj umetnosti, boje odora i ukrasa takođe su pokazale i da li je svetac bio mučen, kao i karakter dela koje je učinio da zasluži kanonizaciju. Pored boja spektra postoji i veliki broj vi braci onih talasa boje, je­ dnih preniskih, a drugih previsokih da bi ih registrovao lj udski opti­ čki aparat. Užasno je posmatrati čovckovo kolosalno neznanje po pitanju tih vidika apstraktnog prostora. Kao što je čovek u prošlosti istraživao nepoznate kontinente, tako će u budućnosti, naoružan ču­ dnim oruđima načinjenim u tu svrhu, istraživati tc malo poznate tvr­ đave svetlosti, boje, zvuka i svesti .

SOLAR'iO LICE l /. Monl/uucon . . l ntiquitil!s

S u n i\�\ :1 k " ro n a je ovde prika­ / : 1 1 1 : 1 u " h l i \.; 1 1 l a \ IJ e grive. To je

na č i n j en icu trenutku !etn j a d i i J ' l lL h iL'VIca dešava u znaku Leo. N , · hcskog Lava . '" l l ' l i i i i i J ' " d s c t n i k

n dodaje: "Ova potonja reč je složena direktno o d prim itivn i h egipatskih korena, zo, život, i on, biće."

< ; re i su, a kasnije i drugi narodi pod uticajem njihove kulture, po­ ; ( )d q : 1C·k i obruč na dvanaest ode ljaka, od koj ih je svaki bio še­ ll lt t '>i l 'J ll'l l l š i ro k i trideset stepeni dugačak. Ti delovi su nazvani l•. 1 1 1 1· /od q a k a . Sunce tokom svog godišnjeg hodočašća prolazi re­ dDI I I k ro ; svaku od njih. U zvezdanim grupama, omeđenim tim pra­ \ o t t)'.aon icima, prepoznata su imaginarna bića, a pošto su većina njih J H l oh l i k u bila životinje - ili delom životinje - kasnije su postala po­ / 1 1 : 1 1 : 1 kao sazvežđa, ili Zodij ački Znaci. ! 'ost o j i popularna teorija o poreklu zodijačkih stvorenja u smislu d.1 · : 1 1 ona bila proizvodi mašte pastira, koji su, čuvajući noću svoja ·. t ; u h, Dk upirali svoje misli praćenjem oblika životinja i ptica na nebu. < > v : 1 i l'o n j a jc neodrživa, osim ako se "pastiri" ne shvate kao pastirski 'klli1 .

.

"'

.

.\'ud!fC 'i 20;

prevod Đuro Daničić. (Nap. prev. )

203

TAJ NA UČENJA SVIH E POHA

sveštenici antike. Malo je verovatno da su zodijački znaci izvedeni iz skupina zvezda koje sada predstavljaju. Mnogo je vcrovatnije da su stvorenja dodeljena svakoj od dvanaest kuća simboli osobina i in­ tenziteta sunčeve energtje dok ono zauzima različite delove zodija­ čkog pojasa. Na ovu temu Ričard Pej n Najt piše: "Simbolično značenje dato nekim životinj ama bilo j e samo gc­ ncrali�:ovano posebno svojstvo. pa bi sc, stoga. ono lako moglo pro­ naći i l i otkriti pri rodnim funkcioni ranjem uma . ali zbirke zvezda nazvanih po odrccknin životinj ama nemaju ni kakve sl ičnosti sa tim ži votinj ama i one su, dak le. samo znakovi usvoj ene konvencije da bi se razl i koval i određeni delovi neba, koj i su verovatno b i l i po­ svećen i onim naročito personifi kovanim atributima koj e one pona­ osob predstavlj a j u . " (Simholic'kije::ik antic'ki' wn!'tnosti i mitologije)

Neki autoriteti su mišljenja da je zodijak prvobitno bio podeljen na deset (umesto dvanaest) kuća, ili "solarnih palata". U rano doba posto­ jala su dva odvojena standarda jedan solam i i dmgi lunami - kori­ šćena za mercnje meseca. godina i godišnjih doba. Solama godina bila je sastav�jena od deset meseci od po trideset šest dana i pet dana po­ svećenih bogovima. Lunarna godina sastojala se od trinaest meseci od po dvadeset osam dana, sa jednim preostalim danom. Solarni zodijak se u to vreme sastojao od deset kuća od po trideset šest stepeni. Prvih šest od dvanaest znakova zodijaka smatrani su blagonaklo­ nim, jer ih sunce okupira dok prelazi preko severne hemisfere. Šest h i ljada godina tokom koj ih je, prema Pcrsijancima, Ah ura-M azda vladao Svojim univerzumom u slozi i mim, bili su simbolizovani sa tih šest znakova. Drugih šest smatrani su zlonamemim, jer dok sunce putuje južnom hcmisferom, kod Grka, Egipćana i Persijanaca je bila zima. Stoga su tih šest meseci simbol izovali 6000 godina nesreće i patnj e koje je izazvao pcrsijski zli gen ij, Ahriman, koji je težio da sruši vlast Abura-M azde. Oni koj i su mišljenja da sc zodijak, pre no što su ga Grci revidi­ rali, sastojao od samo deset znakova navode dokaze da pokažu da je Libra ( Vaga ) bila umetnuta u zodijak dcljenjcm sazvežđa Virgo Skorpio (u to vreme jedan znak ) na dva dela, čime je uspostavljen 2 04

Zodijak i njegovi znaci

"balans" u tački ravnoteže između uzlaznih severnih i silaznih ju­ žnih znakova. [Videti Rozenkrojceri, njihovi ohredi i tajne ( The Ro­ sicrucians. Their Rites and Mysteries), Hargrejva Dženingsa4.) Na tu temu !sak Majer' izjavljuje: .,Smatramo d a je prvo b i l o deset sazvežđa Zodijaka i da s u pred­ stavljala nci;mcrnog androginog čoveka ili božanstvo: zati m je to promcn jcno, što je rezultiralo sazveždem Skorpio i Virgo, te ih j e bilo j edanaest: nakon toga j e iz sazvežđa Skorpio u;cta Li bra, Va­ ga. i nasta lo j e sadašnj i h dvanaest. "

[Ka hala ( The Qahhalah) J

ŠEMA ODNOSA LJUDSKOG TELA l SPOLJAŠNJEG UNIVERZUMA Iz Kirchet�

( Fdipus /Egyptiacus l l k �;Jc.ni pervaz

sadr):i gmpe !i votinja, minerala i h i l 1 ; 1 k a . Nj i h ov odnos pre­ J J J; J ( )dgovaraj ućim delovi­ J i l a l J udskog tela pokazuj u L J ,· k a s t e linije. Reči napisa­ I l l' v c l 1 k i rn slovima na tač­ k ; J , I J I I I linijama ukazuj u sa 1·. ( ) 1 1 1 1 1 Je delom tela, orga1 1 < > 1 1 1 t l i bolešću. trava i l i t h 1 1 �·.a supstanca povezana. l ' o v o l p1c pozicije u odnosu I L l duha godine prikazane . , , , 1 1 1akov ima zodijaka, pri , < ' l J i l i Je kuća svakog znaka J l l ll'IJa

/ lut grave Jcnnings ( l R 1 7 1 890) - britanski mason, rozenkrojccr, autor više

o okul tizmu i ezoterij i i proučavalac uporcdni h religija. ( N ap. prev.) američki advokat, amater istoričar, mistik, ori­ l l'llla list i aktivni mason; pored radova o ustavnoj istorij i S A D i fec!cra­ ll llllU, prevodio je, transkribovao i pisao dela iz oblasti mistike, kabalc, 1 sl o n j c jevreskog misticizma i biblijske istorije. ( Nap. prcv.) ddt

f.,uuc Mver ( 1 83 6-- 1 902 )

205

TAJN A U Č E NJ A S V I H EPOHA podeljena krstićima na nj ena tri dekanta. Taj uticaj je dodatno naglašen nizom planetamih znakova smešteni m sa obe strane l ika.

Sunce svake godine potpuno obiđe oko zodijaka i vraća se u ta­ čku iz koje je krenulo - prolećni ekvinocij - i svake godine mu malo nedostaje da u predviđenom roku napravi kompletan krug na nebu. Kao rezultat toga, ono u zodijačkom znaku prelazi ekvator malo iza mesta na koj em je prošlo prethodne godine. Svaki zodij ački znak sastoj i sc od trideset stepeni i, kako sunce gubi oko jedan stepen na svakih sedamdeset dve godine, ono se vraća kroz celo jedno sazve­ žđe (ili znak) za pribl ižno 2. 1 60 godina, a kroz celi zodijak za oko 25 .920 godina. (Autoriteti se ne slažu u vezi ovih brojki.) To retro­ gradno kretanje nazvano je precesija ekvinocija. To znači da u toku od oko 2 5 .920 godina, što čini jednu Vel iku Solarnu i l i Platonsku Godinu, svako od dvanaest sazvežđa zauzima poziciju na prolećnom ekvinociju gotovo 2. 1 60 godina, a onda mesto prepušta prethodnom znaku. B Q

ZEMLJA

cr .

.

.

.

.

.

· : / 1 1 : 1 1 1' " lohod i iO I I I zidarstvu kao Sedam Zvezda na gornjem

l l ·.: , ; v , · ; d , ,

l · '"'.

L I .IJll

S n· l d 1

l l

d1 n

M n1kv i na.

"""'

l .giptu je u tom periodu - kada je prolećni ekvinocij

" ' " " 1 1 1 : 1 k u L l llrus Bik, Apis, bio posvećen Bogu Sunca, oboža­ ' · ' ' ' " " ' k roz ž i v o t inj s ki ekvivalent nebeskog znaka koj i je, u vreme · ' " 1 '. p 1 L' I a s ka u scvcrnu hemisferu, bio ispunjen njegovim prisu­ . 1 ' ' H i l l 'o j e značenj e drevne izreke da je nebeski Bik "razbio jaje

svo j 1 m rogovima". S : 1 1 1 1son Arnold Meki6, u svom delu Demonstrac(ja mitolo!ike as­

l ' " " ' ' ' ''

(hnnih naroda ( The Mythological Astronomy ofthe Anci­ l, ·I!Jonstrated), beleži dve vrlo zanimlj ive poente u vezi bika u

t ' ' '""""'' '

, 111, l •

l ' l j L I I skom simbolizmu. Gospodin Meki smatra da je kretanje zem­

kao alternaciju polova, rezultiralo velikom pro­ pozicije ekvatora i zodijačkog obruča. On veruje " · ' 1 ' . 1 1vorno obruč zodijaka bio pod pravim uglom sa ekvatorom, .. , 11 1 ako1n Kancer nasuprot sevemom polu, a znakom Kaprikom na­ · " J l ' ' ' 1 1 1/nom polu. M oguće je da orfički simbol zmije uvijene oko 1 · ' 1 ' 1 . 1 p o k u š ava da pokaže kretanje sunca u odnosu na zemlj u pod l i , . k o j L· poznajemo

' ' " ' ' 'o l l l r e l a tivne '

.\""" " " il rnold Mackey

( 1 765 - 1 843 )

·

engleski obućar iz Norviča, koJ i je

·, J ohodno vreme proučavao astronomiju, geologiju i mitologiju i iz tih t >I>L,sl l , o svom trošku, obj av lj ivao knj ige. U svom glavnom delu, Demon­ "

astronomije drevnih naroda ( 1 822), težio je da uni ficira m i tove i legende sa ustanovljenim naučnim isti nama. ( Nap. prev. )

' '' "' lfll lllitolo.�ke

. J , ,· v n c

207

TA.J N A UČEN.J A S V I H E POHA

takvim okolnostima. Kako bi potkrepio svoju teoriju, gospodin Meki ukazuje, između ostalog, na kritski Lavirint, ime Abraksas i magij sku formulu ahrakadahra. O ahrakadahra on kaže : "Ali spori progrcsivni nestanak B i ka naj srcćnije j e obcležen iš­ čezavajući m nizom slova, koj i tako nedvosmisleno izražava velike astronomske činjenice. Za A B RA KAD A B R A je taj Bik, jedini Bik. Drevna rečenica podeljena u svoj e sastavne delove g l asi ovako: A b ' r-achad-ab' ra, tj . Ab'r, B ik, achad, jcdini, itd. - Ahad jc jedno od imena Sunca, koje mu je dato zbog nj egovog U S AM LJ ENOG Si­ janj a kada je vidlj iva, to j e J E D I N A zvezda koj a sc može videti preostalo ab'ra, č i n i celinu koj a postaj e taj B i k , j edini B i k ; mada je ponav ljanje imena uz izostavlj m� c po j ednog slova sve dok se sva ne uklone najjednostavnij i , ipak j e i naj prikladnij i metod koj i bi sc mogao smisliti za očuvanj e sećanja na činjenice, a ime Sorapis, ili Serap i s, dato B iku u gornjoj ceremonij i , to čini nesumnj i v i m . ( . . . ) Ta reč ( Abrakadabra) nestaj e kroz jedanaest opadajućih faza, kao na slici. l što je veoma vredno zapaziti , telo s tri glave j e pre­ savijeno jedanacstostruko sklupčanom Zmijom, a smestio ga je So­ rapis; jedanaest namotaja Zmije oblikuje trougao sličan onome koj i fonnira JEDANA E ST smanjujućih redova reči abrakadabra."

Gotovo sve rel igije sveta pokazuj u tragove astrološkog uticaja. Jevrejski S'tari Zavet, čij i spisi su natkriljeni egipatskom kulturom, mnoštvo je astroloških i astronomskih alegorija. Gotovo čitava mi­ tologija Grčke i Rima može se pronaći u grupacijama zvezda. Neki pisci smatraju d a j e prvobitn ih dvadeset dva slova hebrej ske abe­ cede izvedeno iz grupacija zvezda i da se zvezdani rukopisi na zidu neba odnose na izgovorene reči, s fiksnim zvezdama za suglasnike, a planetarna, ili svetlećim telima, za samoglasnike. Oni, dospevši u najrazličitije kombinacije, ispisuju reči, koje, kada se pravilno čita­ ju, proriču buduće događaje. Kako zodijački obruč označava put sunca kroz sazvežđa, to re­ zultira promenama godišnj i h doba. Drevni sistemi merenja godine bili su zasnovani na ekvinocij ima i solsticijima. Godina je uvek po­ činj ala na prolećni ekvinocij , obeležavanjem 2 1 . marta s vese­ ljem, kako bi bio označen trenutak kada je sunce prešlo ekvator prema severu do zodijačkog ICtka. Lctnj i solsticij proslavljan je ka­ da je sunce dostizalo svoj najsevernij i položaj , a taj dan bio je 2 1 . 20�

Zodijak i njegovi znaci l t i l i N a k o n toga sunce je počinj ala da sc spušta prema ekvatoru i, t d l l < 1 1 1 ; 1 j u g , ponovo ga je prelazila na jesenj i ckvinocij, 2 1 . scptem1 > 1 : 1 S \ o j n a j j u / n i j i p o l o žaj Sunce je dostizalo na zimski solsticij , ' l

d n · L' I l l h r a .

;od i j : l(· k ; l ; m ka bila su t ra j n o posvećena ekvinocijima i sol­ _,,. 1.n a k o v i v i še ne poklapaj u s drevnim sazvežđima l.. t l l l l l l; l s 1 1 h d 1 p n p 1 s a n i i od kojih su dobili svoja imena, savremeni . l " . l l < li iOI I I I su 1 i l p r i h v a t i l i kao osnovu proračuna. Zato se za prolcćni .

< · l' l 1 n

! H 1 1 1 1 1 1: 1 i , 1 1 1 : 1 . ! ; 1

, . � ' 1 1 1 oc ij

kal:c

da

sc događa u sazvežđu Arijes (Ovan). Prikladno je

< H l w i h /: i vo tinj a baš Ovan bude stavljen na čelo nebeskog stada 1.. " 1 ' · l o n n i ra zodijački obruč. Vekovima pre hrišćanske ere, pa gani su

..... E ... 0 :...... � _, ..e l;: · -

' ;j) � ' 2

i=

0 :l VJ

u

..J

-

..:.:

.

· � ,�

e/;

::l o � - � '.) � o � E � : Cll

i= ::::: g o )� _, .:.: ..S: :J � �

-

:i ::::-

,..,.., N N

TAJ NA UČ ENJA SV I H E POHA "Rani svešten ici su verovali da je velika duhovna moć prizivana isprav­ nim i potpunim žrtvcnim ceremonij ama. A ko bi neki detalj nedosta­ j ao, celina je bila upropaštena, kaže Jamblih. Stoga su svim detalj ima pridavati najveću pažnju, jer su smatrali apsolutno esencijalnim da či­ tav lanac logičnih ve;:a bude potpuno usklađen sa ritualom. Dakako, ni zbog čega drugog n isu pripremi l i i propisati za buduću upotrebu pri­ ručnike, kao što su to uč inili za obavlj anje obreda. Nauč i l i su, takođe, šta su p rvi hij cromanti opseđnuti, kakvi su bili, božanskim bcsom osmisl ili kao sistem simbol izma za izlaganje svoj ih Misterija. Smestili su ih na tu (zidinu ploču, pred oči onih koj i su imali pristup do sanctum sanctoruma2 , kako bi naučili o prirodi Bogova i propisane oblike žrtvo­ vanj a. Pošto je svaki od redova bogova i mao svoje osobene simbole, gestove, nošnju i nakit, mislili su da ih je potrebno posmatrati u celini aparata bogosl uženja, kao i da n išta nije delotvornije u prikazivanj u b lagotvorne pažnj e božanstava i genija. ( . . . ) Stoga s u nj ihovi hramovi, udaljeni od uobičajenih svratišta l j udi, sadržavali prikaze skoro sva­ kog obl ika u prirod i. Prvo su, na p ločniku, simbol izovali fizičku eko­ nomiju prirode. koristeći minerale, kamenje i druge stvari pogodne za ukrašavanje, uključujući male potoke vode. Zidovi su prikazal i zvez­ dani svet i neobični svet genija. U sredini je bio oltar, da predstavi ema­ nacije Vrhovnog Uma iz svog centra. Tako je čitava unutrašnjost činila sliku U niverzuma Svetova. Dok su prinosi li žrtvu sveštenici su nosi l i ođorc ukrašene figurama sličnim onima koj e s c pripisuj u Bogovima. Nj ihova tela su b i la del i mično gola, poput tela božanstava, a oni sami b i l i su l išeni svih materijalnih briga i praksi u najstrožoj neporočnosti. ( . . . ) G lave su im bile prekrivene kako bi iskazal i svoje odbijanje ze­ maljskih stvari . N j ihove glave i tela b i l i su obrijani, jer su dlake sma­ trali beskorisnim izrasl inama. N a glavi su nos i l i iste oznake kao što su one koje su pripisivane Bogovima. Tako svečano odenuti, smatrali su da su se trans formisali u onu intel igenciju sa kojom su neprestano želeli da sc poistovete. Na rrimcr, kako bi prizvali svet duše i duha Uni­ verzuma, stajali hi ispred kira pri kazanog u središtu naše ploče, noseći iste simbole kao i taj lik i njegovi služitelj i, i rrinosili bi žrtvu. Veroval i su da ovim postupkom i prateć im pevanjem himni nepogrešivo privlače Božju pozornost na svoju molitvu. Isto su činili i u odnosu na ostale delove Ploče. verujući da će odgovarajući ritual, pravi lno izveden, nu­ žno prizvati željeno božanstvo. Očigledno je da tu leži poreklo proro­ čanske vcštine. Kao što dodimuta stnma stvara harmoniju zvuka, tako i 2

224

Lat. doslovno "Svetinja nad Svetinjama" -- najsvetije mesto unutar svete građevine, kao što je hram. ( Nap. prev.)

Bembinska /zidina Ploča '"sedm· /. 1 c c odgovoraju, mada nisu dotaknutc. Na s l ičan način je i ' "'' l" koJll su, dok su sc klanjali Bogu, izražavali svojim saglasnim dc­ I I I J J;J, dolazila u sklad s osnovnom Idejom i, intelektualnim sj cdinjc­ ' 1 1 ''' ' ' · ' raća la 1 1 1 1 sc ubogopri ličcna, i tako su dobijati Ideju Ideja. Stoga i''· " ' " I d i " ' · 11 n j i hovim dušama nicao dar prorokovanja i proricanja 1 HTov: i l l s11 tid mogu prcdvidcti buduće događaje, preteče zlo, itd. Jer, po\l o JL' 1 1 Vrhovnom Umu sve istovremeno i bez prostora, budućnost Jl'. dak k. prisutna u tom Umu, a oni su za sebe m isl i l i da su, dok je l J l l d s k l 1 1 1 1 1 kontcmplacijom apsorbovan u Vrhovnom, pomoću tog jc­ d l w; t v a sposobni ela spoznaju čitavu budućnost. Gotovo sve što je I H 1 ka z.ano na našoj Ploči sastoj i sc od amuleta koj i, po gore opisanoj ; 1 1 1;J iogij i i pod opisanim uslovima, mogu da ih nadahnjuj u vrl inama Vrhovne Moći i omoguće im da primc dobro i spreče zlo. Takođe su vnova l i da bi na taj magijski način mogli uticati na tok bolesti ; da bi ! ' L' I J i j mogao biti podstaknut da im sc prikaže u snu i da izleći, ili na­ tin n j i h da izlečc bolesnike. S tim uverenjem, ukrašeni oznakama mi­ s t l c"· n l h obreda i pažlj ivo prom išljaj ući Božanske Ideje, konsultovali su l logove o svim vrstama sumnji i poteškoća; i, dok su b i l i tako razdra­ l ' ; tJ t l . verovali su da im sc Bog, budnirna ili u snu, obraćao nekim zna­ konJ, kli manjem ili gestom, ukazujući na istinu ili laž po pitanju onoga . l o 1 h JC interesovalo." ( Videti Edip /E:,;YJ;Iiacus)

l 'rc pljačke Rima 1 527. godine nema istorijskih podataka o Menm

( lzidinoj Ploči). U to vreme Ploča je došla u posed nekog bra­ \ ; l l a i l i kovača, koj i juje po zelenaškoj ceni prodao kardinalu Bembu, . Ll \ n o m antikvaru, istoričaru Republ ike Venecije, a potom je stigla

' ' '"( 1 1

I H hliotekara Nacionalne biblioteke sv. Marka. Posle njegove smrgodine, Izijačku Ploču je preuzela kuća Mantove, u čijem ' ' ' ' ' Z l' J l l je ostala sve do 1 630. godine, kada su snage Ferdinanda II . ,.,, o j i l c grad M antovu. Nekoliko ranih autora koji su pisali o toj te­ prctpostavilo je da su neuki vojnici zbog srebra polomi l i Ploču. l • , d postavka je, međutim, bila pogrešna. Ploča je pala u ruke kardi­ Li !'ave, koj i j u je predstavio savojskom vojvodi, a ovaj ju je, pak, l " ''tL,Iavio kralj u Sardinije. Kada su Francuzi osvojili Italij u, 1 797. l l d l l l c , Ploča je prenesena u Pariz. Godine 1 809. A leksandar Leno­ l ' ' · p i šući o Mensa lsiaca, rekao da je ona izložena u Bihliotheque \ t �twnale. Nakon uspostavljanja mira izmedu dve zemlje, vraćena l ' ' 1 1 l l a lij u. U svom Vodi(u po severndj Italiji ( Gu ide to Northern < il l 11

l 'i4 7 .

nil

lLI

l

'

·

''

225

TAJ N A lJ Č: E NJ A SV I H EPOHA

lta�v), Karl Baedeker' navodi da je Mensa lsiaca bila u središtu Ga­ lerije 2, u Muzeju starina u Torinu. Vernu kopij u originalne Ploče napravio je 1 5 5 9 . godine čuveni Eneja Vi kus (/Eneas Vicus) iz Panne, a kopija gravure data je kance­

laru bavarskog vojvode u Muzej hijeroglifa. Atanasije Kirher Ploču opisuje kao ,.pet dlanova dugu i četiri široku". V. Vin Vestkot4 kaže da su njene mere b i le 50 puta 30 inča. B i la j e izrađena od bronze i ukrašena enkaustikom, ili emaj lom obojenim smaltom i sa srebrnim umecima. Fosbrouk" dodaje: "Likov i s u urezani veoma p l itko, a konture većine nj i h su okm­ žene nitima srebra. Osnova na kojoj su l ikovi sedet i ili se n a nj u na­ slanj ati, koja je na otisc i m a ostavlj a l a prazninu, b i l a je od srebra i odi o m lj ena j e . " [Videti Enciklopediju starina (Encyclopccdia ofA ntiquities)]

Oni koj i su upoznati sa temelj nim principima hennetičke filozo­ fije, u Mensa lsiaca će prepoznati ključ haldejske, egipatske i grčke teologije. U svoj im Starinama (Antiquities), učeni benediktinac, otac Monfokon, priznaje svoj u nesposobnost da se nosi sa zamršenošću njene simbolike. On stoga sumnj a da simboli na Ploči poseduj u bilo kakvo značenje vredno razmatranja i ismeva Kirhera, izjavljujući da je on tamniji i od same Ploče. Laurencije Pinjorijus6 je reprodukovao Ploču na osnovu opisnog eseja iz 1 605 . godine, ali su njegova boja­ žlj ivo napredna objašnjenja pokazala njegovu neukost u stvarnoj in­ terpretacij i likova . .1

Karl Baedeker ( l XO 1 -- 1 X59) - nemački izdavač čija je kompanija "Baedeker"

.f

s

o

226

postavila standard autoritativnih štampanih turističkih vodiča. ( Nap. prev. ) William Wvnn Westcott ( l X4X- 1 92 5 ) - engleski lekar, mrtvozornik, ceremo­ nijal ni mag i mason; bio je Supreme Magus ( poglavar) S . R . I . A (c'-,'ocietas Rosicruciana in A nglia - Rozenkroj cerskog društva Engleske) i jedan od os ivača Hennetičkog reda Zlatne Zore ( The flermetic Order ol the Golden Dmvn ). ( N ap. prev. ) Tomas Dad l i Foshrouk ( Thomas Dudlev Foshroke, 1 770 1 842) ·-- engleski anti kvar, izabrani član Londonskog društva antikvara ( The Society olAn­ tiquaries o/London - S A L ) , p rvog svetskog učenog društva o nasleđu. ( N ap. prev. ) Laurentius Pignorius ( 1 5 7 1 - 1 63 1 ) - italij anski umetnik i humanist iz Pa­ dove. poznat po svojim il ustracij ama egipatskih starina. ( N ap. prev. )

Bembinska /zidina Ploht

U svom delu Edip Egipćanin (CEdipus /Egyptiacus), objavljenom 1 654. godine, Kirher je nasrnuo na problem s karakterističnom la­ komošću. Budući da je bio naročito kvalifikovan za takav zadatak zbog godina provedenih u istraživanju tema koje se odnose na tajna učenja antike, te uz pomoć grupe eminentnih učenjaka, Kirher je po­ stigao mnogo u pravcu otkrivanja tajni Ploče. Najveća tajna, među­ tim, mu je izmakla, kao što je Elifas Levi v ispreno pri meti o u svojoj Istoriji magije. Levi piše: "Učeni j czuit izjavlj ivao j e da poseduj e hijcrogli fski k lj uč za sveti alfabet, iako nije mogao da pruži njegovo objašnjenje. Po­ deljena je na tri jednaka ode ljka; gore je dvanaest kuća neba, a is­ pod su odgovaraj uće podele rada [radni h razdobljal tokom godine, dok j e u sredini dvadeset j edan sveti znak koj i odgovaraj u slovima abecede. U sred svega je scdcća figura pantomorfnog l Y N X , koj i j e simbol uni verzalnog bića i odgovara hebrejskom Yod, i l i onom jedinstvenom slovu od kojeg su fonnirana sva ostala. I Y N X je okm­ žcno ofitskom trijadom, koja odgovara Trima M ajčinskim S lovima egipatskog i hebrej skog pisma. Na desnoj strani su l bimorfna i Se­ rapijanska trijada; na levoj strani su trijade Neftis i Hckate, koje pred­ stavljaju aktivno i pasivno, fiksno i nepostoj ano, plodonosnu vatru i stvaralačku vodu. Svaki par trijada u vezi sa centrom proizvodi septenarij , a sep tc narij sc nalazi u centru. Tri septenarija čine ap­ solutni broj trij u svctiva, kao i kompletan broj primitivnih slova, koj ima je dodat komplementarni znak, kao što je nula dodata gru­ " pi od devet cifara.

Levijev nagoveštaj može se protumačiti u smislu da dvadeset je­ dna figura u centralnom delu P loče predstavlja dvadeset i jedan ve­ liki adut Tarot kartata. Ako je tako, zar nula nije karta, uzrok toliko kontroverzi, bezimena kruna Vrhovnog Uma, koja kao kruna simbo­ l i z uje skrivenu trijadu u gornjem delu prestola u središtu Ploče? Zar m: može prva emanacij a ovog Vrhovnog Uma biti dobro simbolizo­ vana žonglerom ili magom, sa simbolima četiri niža sveta raširenim na stolu pred nj im: štapom, mačem, peharom i dinarom? Tako uzeta obzir, n ulta karta nema svoje mesto nigde među ostalima, već je, ;apravo, četvrta dimenziona tačka iz koje su sve emanirane i time w razbijena na dvadeset jednu kartu (slova), koje, kada se skupe za­ wdno, proizvode nulu. Cifra koja se pojavlj uje na toj karti će potkrepiti 11

227

TAJ N A U Č ENJA SVIH E POHA

ovu interpretaciju, jer nula, i l i krug, je simbol vrhunske sfere iz koje izlaze niži svetovi, moći i slova. o

AHNON

JI

§

o

o

NOHPHrA

o

o -ry

-

/oa\ /�\ }a\ o

o

Sl

o

o

tE fii!.PtE :SE#APfS

n

OIII'EJt r

\tNt>jllf/S

'l'Y\.J

lE rll!ll ' E NECATE

HCIIAAES Alt>

liD

'

h

\)

\ \l

""NDOCNf/S

�

NIDI

l

\ l O

TNOTif

LEVIJEV KLJUČ ZA BEMBINSKU PLOČU Iz Levi.

llistmy o/Magic

"Izijačka P loča jc, piše Levi, ključ za drevnu Totovu knj igu, koj i je do neke mere preži veo protok vekova i pokazuje nam sc u još uvek rela­ tivno drevnom špilu Tarocchi karata. Za njega je Totova knj iga b i l a resume ezoterijskog učenja Egipćana; nakon dekadencije nj ihove civi­ lizacije, ova nauka sc iskristalizovala u hijerogl ifskom obliku kao Tarot. Taj Tarot je delom ili u potpunosti zaboravljen ili pogrešno shvaćen, nje­ govi nasl ikani simboli pali su u ruke l ažnih vidovnj aka i onih koj i su kroz igre kartama priređivati javne zabave. Savremeni Tarot, ili Tarocehi špil karata, sastoj i sc od 78 karata, od koj i h j e 22 formira posebnu grupu aduta ukrašenih sl ikama; preostalih 56 karata sc sastoje sc od če­ tiri dela od po l O brojeva i četiri dvorske karte, Kralja. Kralj ice. Vite­ za i Ž andara i l i Sobara; boje su M ačevi ( Vojn ištvo), Pehari (Svcštcn­ stvo), Trcfovi i l i Š tapovi ( Poljoprivreda) i Š ckcli ili Dinari (Trgovina), i istim redosledom odgovaraju našim bojama Piku, �lercu, Trcfu i Ka­ rou. Nas interesuj u 22 aduta koj i formiraju posebne karakteristike Špila i direktni su potomci H ijerogl i fa Tarota. Ove 22 karte odgovoraju slo­ vima hebrejskog i drugih svetih alfabeta, koj i. naravno. spadaj u u tri ·

228

o

Bemhinska /zidina Ploc�a klase Tria Ma j k i , H cptadu parova i duodckadi jednostavnih slova. One su takode smatraju !rijadom Hcptada, uz. jedn u odvojenu, što j e s i ste m I n i c ij ac ije i N c i n i c ij ac ije . '' [Videti Vcstkotovu lzijac'ku P/o(u ( The lsiac lcih/et)]

Vestkot je pažlj ivo sakupio sve isuviše slabe teorije raznih auto­ riteta i l 8 8 7 . godine objavio j e svoj u sada vrlo retku knj igu, koja sadrži jedini detaljan opis lzij ačke Ploče objavljen na engleskom j e ­ ziku od Hamfrisovog7 prevoda Mon fokonovog bezvrcdnog opisa iz 1 72 1 . godine. Izrazivši svoj u rezerviranost da otkrije ono što je Levi očigledno smatrao da je bolje da bude ostavljeno skriveno, Vcstkot na sledeći način sumira svoje tumačenje Ploče: "Na Lcvijcvom dijagramu, kojim on objašnjava tajnu Ploče, gor­ nj i deo prikazan je podeljen na četiri godišnja doba, svaki sa tri zna­ ka Zodijaka, a on je dodao čctvoroslovno sveto imc, Tctragramaton, dodclj ujući Jod A kvarij usu, koj i je Kanopus, He Ta u ru s u , koj i je Apis, Vau Leu, koj i je Mom fta, i Hc, konačno, Ti fonu. Zapazitc hc­ mvimsku paralelu -- Č:ovek, Bik, Lav i Orao. Č' etvrti obl i k je zasno­ van bilo kao Š korpija, b i lo kao Orao, zav isno od okultne dobre ili zle namere: u dcmotičnom Zodijaku, Zmija zamenj uj e Š korpiju. N iži deo on pripisuj e grup i od dvanaestjednostavnih hebrejskih slova, povezujući ih s četiri četvrtine horizonta. Uporediti Se/er Je­ cira, V poglavl j e, l . pasus. Centralni deo on pripisuje Solarnim si lama i planetarna. U sredi­ ni, gore vidimo Sunce, označeno Ops, a ispod nj ega je Solomonov Pečat iznad krsta: dvostruki trougao Heksaplex, jedan iznad drugog svetli i tamni trougao, čija celina formira svojevrstan složeni sim­ bol Venere. l b i morfu on daje tri tamne pl anete, Veneru, M erkur i Mars, smeštenc oko tamnog uspravnog trougla, koj i označava Vatru.

x

Dcj v id Hamfris (David 1/wnphrevs. 1 689 1 740) magistar tilozotijc i član Trinity College-a u Kcrnbridžu. ( Nap. prcv. ) Heksapla (grč. 'E�mr/ca šcstostmka) termin koji se koristi za izdanje Bi­ blije u šest verzij a : posebno sc primcnjujc za izdanje Starog zavela koje je priredio Origen iz A l e ksandrije, u kojem su jedno uz d rugo stavljeni hebrej ­ ska verzija, transliteracija hebrejskog u grčka slova, verzija Ak i le iz S inopc, verzija Simaha Ebionita, recenzija Septuaginte, sa umecima iz Teodosijc­ vog teksta i Teodosijcva verzija. (N ap . prcv.)

229

TAJ N A U Č E NJA S V IH E POHA

Neftijanskoj trijadi on dodelj uj e tri svetle planete, Saturn, Lunu i Jupiter, smeštene oko svetlog obrnutog trougla, koj i označava Vo­ du. Tu se nalazi neophodna veza između vode, ženske moći, pasiv­ nog principa, B ine i Sefirotske Majke i Neveste. (Videti Matersovu Kabalu. ) Zapazi te da s u drevni znaci planeta svi sastavljeni od Krsta, So­ larnog diska i Pol umeseca: Venera je krst ispod Sunčevog diska, Mer­ kur, disk sa polumesecom iznad i krstom ispod, Saturn j e Krst čija najn iža tačk a dodiruje vrh pol umcseca, J up iter j e pol umesec čij a najniža tačka dodi ruje kraj leve ruke krsta: sve t o s u duboke tajne. Imaj te na umu da j e Levi na svoj oj originalnoj Ploči transponovao Serapisa i H ekatu, ali ne i Apisa noir i Apisa hlanc,9 možda zbog glave Besa koj a je preko nj ega povezana sa He katom. Zapazi te da ako se I 2 j ednostavn ih slova po veže sa nižim delom, 7 dvostruko­ sti mora odgovarati centralnom delu dodelj enom planetama, a onda velika trijada majčinskih slova A . M.S, koja predstavlja Vazduh, Vo­ du i Vatru, ostaj e da bude ucrtana oko slova S centralnog I YN X , ili Joda, o d strane Ofionijanske Trijade, dve Zmije i Lavovske Sfin­ ge. Levijeva reč OPS u središtu je latinska Ops, Terra, genij Zemlje, i grčka Ops, Reja, i l i Kubela ( Kibela), često sli kana kao boginj a koja sedi u koli ma koja v u k u lavovi; o n a j e okrunjena tornj evima i drži K ljuč." ( Videti lzijac'ku Ploc'u)

Esej koj i je na francuskom objavio Aleksandar Lenoar l 809. go­ dine, mada zanimljiv i originalan, sadrži malo stvarnih informacija o Ploči, za koj u autor nastoj i da dokaže da je egipatski kalendar ili astrološki grafikon. Kako su i Monfokon i Lenoar u stvari, svi pi­ sci o ovoj temi od 1 65 1 . godine - svoj rad temelj ili na radu Kirhera, ili su znatno bili pod njegovim uticajem, urađen j e pažlj iv prevod njegovog originalnog rada (osamdeset stranica na latinskom jeziku korišćenom u osamnaestom veku). Prikaz Bembinske Ploče na po­ četku ovog poglavlja10 predstavlja vernu reprodukcij u koj u je napra­ vio Kirher na osnovu gravure iz M uzeja hijeroglifa. Mala slova i brojeve, koji su korišćcni za označavanje figura, on je dodao da po­ jasni svoj komentar, a u istu svrhu će biti korišćcna i u ovom radu. 9

10

230

Franc. noir - crno; h/ane Strana 2 1 7. (Nap. prev. )

belo. (Nap. prev. )

Bembinska /zidina Ploča }'YINTEif'l

A�r.·NDES

/

"' .... :

�

�

� ....

"'

�

"

�

�

"'

p

s

l

!$tS "

l

r,qt -A O

OF HECA TC

L M N

EASr CA TE

l l

NC.'NIS

�_:_

"

1

�

�

:;,

� �.. i

MOMPHTA

S PAIN(;

AMMON

l

, l

'; ot "' l:: "

"

0: '
�NEt"'!S p v E TRtA D

OF

SERA Pl.$

z

t.,

H e

WEST CATE

rHO TH

:P

� �

� � "' '
l l sc

LTnc

. .< l n : 1 I H l l t L · : t v : t . n a p r v o l l l

mestu, o čitavom ustroj stvu trostrukog i razumnom . Vrhovno Božan­ -; 1 \ o I L" p t t k : t / a t H > kako sc kreće od centra do peri ferije univerzuma -; : t s l : t v iJ L" I t o g od opipljivih i neživih stvari, koje sve pokreće i uzhurkava vrlwvna moć k oj u oni nazivaju Otac Um i predstavljaj u trostruk im simbolom. Ovde s u takođe prikazane i tri trijade Vrhov­ nog J ednog, od koj ih svaka i spoljava po j edan atribut prvog Troj ­ stva. Tc trijade se nazivaj u Temelj, i l i osnova svega. Na Ploči je takođe dat aranžman i raspored onih božanskih bića koja pomažu Ocu Umu u kontroli svemira. Tu se [na gorn j oj ploč i ] mogu videti Upravitelj i svetova, svaki sa svoj i m vatrenim, eteričnim i materi­ jalnim obel cžj i ma. Tu [na donjoj ploč i ] su takođe Oc'evi l:!.vora, čija dužnost je da sc brinu o načelima svih stvari i nj ihovom oču­ van j u i da održe nepovredive zakone Pri rode. Tu su bogov i s fera i oni, takođe, k oj i lutaj u od mesta do mesta, teško radeći sa svim supstancama i ob l i c i m a ( Zonia i Azonia) , grupisani zaj edno k ao figure oba pola, s l icima okrenutim ka nj i hovom nadređenom bo­ žanstvu." s\ l " L t

: u l l l" I I J l"k o t n . I l l lelek tualnom

Mensa !siaccl, koj a je vodoravno podeljena na tri komore ili plo­ če, može predstavljati tlocrt odaje u kojoj su održavane Izidine M i­ sterije. Centra lna ploča je podeljena na sedam delova i l i manj ih prostorija, a donja se sastoj i od dve kapije, po jedna na svakom kra­ ju. Cela Ploča sadrži četrdeset pet likova prve važnosti i više manjih simbola. Č etrdeset pet glavnih likova grupi sano je u petnaest trijada, od kojih su četiri na gornjoj ploči, sedam na centralnoj, a četiri na do­ njoj . Prema Kirheru i Levij u, trijade su podeljene na sledeći način: 233

TAJN A U ČENJA S V I H EPOHA

U gornjem delu

l . P, S, V 2 . X, Z, A 3 . B, C, D 4. F, G, H

� Mendezijanska Trijada. � Amon ijanska Trijada. Momftijanska Trijada. Omftij anska Trijada.

�

�

U centralnom delu

l . G, I , K 2. L, M , N 3 . O, Q, R 4. V, S, W

-- I zijačka Trijada. H ekatinska Trijada. Ibimorfna Trijada. Ofionička Trijada. Neftijanska Trijada. 5. X, Y, Z 6. �' TJ , 8 Serapij anska Trijada. 7. y, o (nij e prikazana), E � Ozirijanska Trij ada. �

-�

-

�

U donjem delu l . 'A, M, N 2 . �, 0, I 3 . T, 1 1 1 1 1 1 1 a j u vrednost l 000.


l o

2 85

TAJN A UČENJA S V I H E PO H A

Slova ispod svakog od brojeva imaj u vrednost cifre na vrhu stup­ ca. Tako u reči Man (čovek), M = 4, A l , N = 5 : ukupno l O. Vre­ dnosti brojeva s u praktično iste onima koje s u date u pitagorej skom sistemu. =

UVOD U PITAGOREJSKU TEORIJU BROJEVA [Sledeći pregled pitagorej ske matematike j e parafraza uvodnog poglavlja knj ige Teorijska aritmetika ( Theoretic Arithmetic) Tomasa Tejlora, naj ređe i najvažnije kompi lacije pitagorej skih matematičkih fragmenata koja postoj i . ] P itagorejci su proglasili aritmetiku z a majku matematičkih nau­ ka. To dokazuje činjenica da geometrija, muzika i astronomija zavise od nje, dok ona od nj ih ne zavisi. Dakle, geometrija sc može uklo­ nil i, ali će aritmetika ostati; međutim, ako se odstrani aritmetika, geometrija je eliminisana. Na isti način muzika zavisi od aritmetike, dok se ukidanje muzike na aritmetiku odražava samo kroz ograniča­ vanje jednog od njenih izraza. Pitagorejci su takođe pokazali da ari­ tmetika prethodi astronom ij i , j e r ova zavisi i od geometrij e i od muzike. Veličina, oblik i kretanje nebeskih tela određeni su pomoću geometrij e ; nj ihov sklad i ritam pomoću muzike. Ako se odstrani astronomija, ni geometrija ni muzika neće biti povređeni, ali ako bi se el iminisali geometrija i muzika, astronomija bi bila uništena. Pri­ oritet geometrije i muzike u odnosu na astronomij u je, dakle, usta­ novljen. Aritmetika, međutim, prethodi svima nj ima; ona je primarna 1 osnovna. 286

Pitagoreiska matematika

Pitagora je uputio svoje učenike da j e nauka matematike pode­ lJena na dva glavna dela. Prvi se bavi mno.\:tvom (multitudom ). ili sa­ -,tavnim delovima stvari, a drugi veli6nom (magnitudom ) . odnosno relativnom veličinom ili gustinom stvari . Velic�ina je podeljena na dva dela - na stacionarnu veličinu i ve­ l ičinu u pokretu, pri čemu stacionarn i . i l i nepokretni deo ima pri ­ oritet. Mno§tvo je takođe podeljeno na dva dela, jer sc odnosi kako na samog sebe tako i na druge stvari, pri čemu prvi odnos ima pri­ oritet. Pitagora j e aritmetič k u nauku dodelio mnoštvu koj e se odnosi na samog sebe. a umetnost i muziku mnoštvu koje se odnosi na dru­ ge stvari. Geometrij a je, na sličan nač in, dodeljena stacionarnoj ve­ l ičini, a sferna geometrija (korišćcna delom u smislu astronomije). pokretnoj veličin i . l mnoštvo i veličina su ograničeni opsegom uma. Teorij a atoma je dokazala da je veličina rezultat broja, jer je masa sastavlj ena od sićušnih j edinica, mada je oni koj i nisu obavešteni pogrešno smatraju j edinstvenom, prostom supstancom. Zbog fragmentarnosti postojeće pitagorcj ske arh ivske grade, te­ ško je doći do tačnih definicija pojmova. Međutim. pre no što bi se tema mogla dalje razviti, malo svetla mora se baciti na ;:načenja re­ L' I broj , monada i jedan. Monada označava (a) sveobuhvatno J EDNO. Pi tagorcjci su mo­ nadu nazivali ,.plemeniti broj , Predak Bogova i lj udi". Monada tako­ dc označava i (b) zbir bilo koje kombinacije brojeva koj i sc smatraju celim. Prema tome, svemir je smatran monadom, ali su i pojedini dc­ lovi svemira ( kao što su p l anete i elementi) monade u odnosu na delove od koj i h su sami sačinjeni. iako su, s druge strane, deo veće monade formirane od nj ihovog zbira. Monada mo:l.c takmk biti upo­ redena sa (e) semenom drveta k oj e, kad izraste, ima mnogo grana ( broj eva) . Drugim rečima. broj evi su za mon adu ono što su grane s tabla za seme drveta. Laj bnic je iz proučavanja misteri oznih pita­ gorejskih monada razvio svoj u veličanstvenu teorij u o svetu atoma teorij u koj a je u savršenom skladu sa drevnim učenj i ma Misterija. j er je i sam Lajbnie bio inicijat taj ne škole. Neki pitagorcjci su sma­ trali da je monada takođe i (d) sinonim za jedan. Broj je izraz primcnjcn za sve brojeve i nj ihove kombinacije. ( Po­ jedini pitagorcjci su pri striktnom tumačenju pojma broj isključivali 1 1 2 . ) Pitagora definiše broj kao proširenje i energij u semcnih razloga

TAJ NA U Č' E NJA S V I H !zi risu, čija smrt i vaskrsenje figurativno prikazuj u duhovnu smrt n l veka i njegovo ponovno rođenje kroz inicijacij u u Misterije. Hiram 323

TA.J N A U Č E N.JA SVIH E POHA

se, takođe, identifikujc i sa Hennesom, kroz natpis na Smaragdnoj Plo­ či. Iz ove veze očigledno je da se Hiram smatra za prototip čovečan­ stva; u stvari, on je Platonova Ideja (arhetip) čoveka. Kao što je Adam nakon pada simbolizovao Ideju ljudske iskvarenosti, tako Hiram svo­ jim vaskrsenjem simbolizuje Idej a ljudske regeneracije. Žak de Mole5, poslednji Veliki Maj stor Vitezova Templara, spa­ ljen je 1 9. marta 1 3 1 4. godine na lomači podignutoj na onom mestu na ostrvcu u Seni, u Parizu, gde je kasnije podignut kip kralju Anri­ ju IV. [Videti Indijske religije ( The Indian Religiom·), Hargrejva Dže­ ningsa.] Dženings piše: "U nekim i zvcštaj im a o spalj ivanj u kao predanje se spom i nje d a j e M o le, pre n o što j e izdahnuo, prokleo Klementa, papu k oj i j e doneo b u l u o u k id anj u reda i o s u d i o Vel ikog M aj stora n a l omaču, da se u roku od četrdeset dana pojavi p red Vrhov n i m Več n i m sudi­ jom, i Filip a [ kralj a] na isti užasan sud u roku od godinu dana. Oba predviđanj a su sc ostvari la."

Blizak odnos između masonerije i originalnih vitezova templarayro­ uzrokovao je da priča o H iramu bude povezana sa mučeništvom Zaka de Molea. Prema ovom tumačenju, tri nitkova koji su okrutno ubili svo­ ga Majstora na vratima hrama jer je odbio da im otkrije tajne svog re­ da, predstavljaju Papu, kralja i dželate. De Mole je umro tvrdeći da je nevin i odbijaj ući da otkrije fi lozofsku i magijsku arkanu templara. Oni koj i su nastojali da identifikuju Hirama sa ubijenim kraljem Č arlsom I smatrali su da je legendu o Hiramu za tu namenu smislio Elijas Ešmol\ mistički filozof, koj i je verovatno bio član Rozenkroj5

Jacques de Molay (e. 1 244-51 1 249-50 1 3 1 4 ) - dvadeset treći i službeno

6

Elias Ashmole ( 1 6 1 7 · 1 692) - čuveni engleski antikvar, pol i tičar, oficir, as­ trolog i proučavalac alhemije. Bio je rani mason, ali su podaci o njegovom položaju i ulozi u redu nepoznati. Tokom života bio je strastan kolekcionar retki h i dmgih artefakata, a većinu svoje kolekcije, antikvarnu biblioteku i neprocenjive rukopise doni rao je Oksfordskom univerzitetu gde je osno-

324

poslednj i Veliki maj stor Reda siromašn ih vitezova H rista i Solomonovog hrama (Pauvres Chevalier.\· du Christ et du Temple de Salomon), odnosno Templarskog Reda, naj čuvenij i ternplar, koj i je predvodio red od otpril i ke 1 292. godine do njegovog ukidanj a. Kao datum M o leovog pogub ljenj a savremene enciklopedije navode 1 8. mart 1 3 1 4. godine, dok kod Mcnlij a Hola stoj i 1 9. mart. ( Nap. prev.)

Legenda o Hiramu

cerskog Bratstva. Č arls je svrgnut 1 647. godine i umro je na gubili­ štu 1 649. godine, ostavivši rojalističku stranku bez vocte. Načinjen je pokušaj da se pojam "Udovičin Sin" (naziv često primjenjivan za članove M asonskog reda) poveže sa ovim događajem iz engleske istorije, jer je ubistvom njenog kralja Engleska postala Udovica, a svi Englezi Udovičini Sinovi. Za hrišćanskog masona mistika, Hiram predstavlja Hrista koji je za tri dana (stepena) uzdigao hram Svoga tela iz zemaljskog groba. Njegove tri ubice bili su Cezarov zastupnik (država), Sinedrion (crkva) i nahuškani narod (mija). Tako shvaćen, Hiram postaje viša priroda čoveka, a ubice su neznanje, praznoverje i strah. Ž ivući Hrist može Sebe u ovom svetu izraziti samo kroz ljudske misli, osećanja i delo­ vanja. Ispravno mišlj enje, ispravno osećanje i ispravno delovanje � to su troja vrata kroz koja Hristova moć prelazi u materijalni svet, da tamo radi na podizanj u Hrama Univerzalnog Bratstva. Neznanje, pra­ znoverje i strah su tri hulje posredstvom kojih je ubijen Duh Dobra i koje kontrol išu lažno kraljevstvo pogrešnim mišljenjem, pogrešnim osećanjima i pogrešnim delovanjem, uspostavlj enim u njegovu korist. U materijalnom univerzumu zlo se uvek pojavljuje kao pobednik. Danijel Sikels piše: "U tom smislu, mit o Ti riancu se neprestano ponav lja u lj udskoj istoriji. Orfej je bio ubijen, a njegovo telo bačeno je u Hebar, Sokrat je nateran da popije otrov i, u svim epohama, videli smo Zlo kako privremeno pobeđuje, a vrline i i stine bivale su oklevetane, proga­ nj ane, razapinjane i ubijane. A l i Večna pravda maršira sigurno i brzo kroz svet: Ti fon i, deca m raka, zločinački zavcrcnici, svi bes­ krajno razl ičiti obl i c i zla, pometeni su u zaborav, a I stina i Vrl ina - koj i su privremeno gurnuti na dno izlaze, ogrnuti božanstvenom veličanstvenošću i krunisani vcčnim sj aj em ! " [Videti Opiiti A himan Rezon ( General A himan Rezon) 7 J

7

van Ešmolov muzej (Ashmolean Museum). Godine 1 650. Ešmol je pod ana­ gramskim pseudonimom Džej rns Hešhol (James Hasholle) objavio delo Fasciculus Chemicus, što je bio engleski prevod dva alhemijskih dela na latinskom, od koj ih je jedno bilo delo Artura Dija (Arthur Dec), sina Džo­ na Dija (John Dee). (Nap. prev.) Pun naslov Sikelsovog dela iz l 1\69. godine je Op.�ti Ahiman Rezon i vodic' slo­ hodnih zidara ( The General A himan Rezon and Freemason :� Guide). Za

325

TAJ N A U Č E NJA SV I H EPOHA

Ako je, kao što ima dovoljno razloga za sumnj u, na savremeni Red slobodnih zidara duboko uticalo tajno društvo Frensisa Bekona, ako Red nije i njegov p lod, njegov simbolizam je bez sumnje prožet sa dva Bekonova velika ideala: univerzalnim obrazovanjem i uni­ verzalnom demokratijom. Smrtni neprij atelji univerzalnog obrazova­ nja su neznanje, praznoverje i strah, koj i ljudsku dušu drže u ropstvu do najnižeg dela njenog ustrojstva. Okoreli neprijatelj i univerzalne demokratije su uvek bili kruna, tUara i baklja. Tako Hiram simboli­ zuje ono idealno stanje duhovne, intelektualne i fizičke emancipacije koje je uvek bilo žrtvovano na oltaru ljudske sebičnosti. Hiram je Ulepšivač Večnog Doma. Savremeni utilitarizam, međutim, žrtvuje lepo u korist praktičnog, u istom dahu objavlj uj ući očiglednu laž da su sebičnost, mržnja i nesloga praktični. Dr Orvil Yard Ovenx pronalazi znatan deo prvih trideset dva ste­ pena ritualizma slobodnih zidara skriven u tekstu Šekspirovog Prvog Folija9• Masonski simboli mogu se videti i na naslovnim stranama gotovo svake knj ige koju je Bekon objavio. Ser Frensis Bekon je sebe smatrao živom žrtvom na oltaru ljudske potrebe; očigledno je bio po­ sečen usred svojih napora i nijedan proučavalac njegove Nove Atlan­ tide (New A tlantis) ne može a da ne prepozna masonski simbolizam koj i je u njoj sadržan. Prema opažanj ima Džozefa Forta Njutna111, tennin iz naslova, Ahiman Rezon, često se kaže da ima osnovu u hebrejskom jeziku i dodeljuju mu se razl ičita značenja, naj češće "pomoći bratu", "vo­ lja izabrane braće", "tajne pripremljene braće", " Kraljevski graditelj i" i "Brat sekretar". (Nap. prev.) �

Dr. Orville Ward Owen ( 1 854- 1 924) američki lekar i zagovorni k beka­ novske teorije o Šekspirovom autorstvu. Ovenov "točak šifri" (cipher whcef) bio je uređaj za brzo upoređivanjc ispisanih stranica iz dela Š ekspira, Frcn­ sisa Bckona i drugih autora, kombi nujući odlomke koj i imaj u neke veze sa klj učnim rečima i frazama; Oven je to opisao rcč šifra (word ciphcr). (Nap. pre v. )

9

Prvi Folio (eng. First Folio), ili Veliki Folio (eng. Great Folio) - nazi v je koj i savremeni naučnici (prema jiJ!io formatu štampe) koriste za kolekciju od 36 komada Viljema Šekspira �bjavljenu 1 623. godine pod naslovom Ko­

lo

-

medije. istorije i tragedije gospodina Viljema c�ck.1pira (Mt: William Sha­ ke�pcarcs Comedie.s·, Histories, & Tragedics). (Nap. prev.) Joseph Fort Newton ( J 876 - 1 950) - američki baptistički sveštenik i mason,

326

autor više naslova iz domena slobodnog zidarstva. (Nap. prev.)

Legenda o Hiramu

Salomonov Hram, koji je Bekon opisao u toj utopijskoj romansi, nije uopšte bio kuća, već ime idealne države. N ije li istina da je Hram slobodnog zidarstva takođe simbol stanja društva? Mada, kako je već navedeno, načela legende o Hiramu potiču iz najveće davnine, nije nemoguće da se njegov današnji oblik ne temelj i na događaj ima iz životu Gospodina Bekona, koji je prošao kroz filozofsku smrt i uz­ digao se u Nemačkoj .

SIMBOLI Č NA ŠA KA M ISTERIJA I z Mont/{tucon, Antiquities

Šaka prekrivena brojnim sim­ bolima pružana je neofiti ma kada su ušli u H ram M udro­ � t i . Razumevanje re l j e fa na površini šake donosilo je Bo­ /ansku moć i regeneracij u . l )akl e , pomoću t i h simbol ič­ " i h šaka kandidatu j e rečeno da sc uzdigne iz mrtvih.

U jednom starom rukopisu pojavlj uje se tvrdnj a da su Red slo­ hodnih zidara formirali alhemičari i hermetički filozofi koji su se udružil i kako bi zaštitil i svoje tajne ođ zloglasnog metoda što su ko­ ristile gramzive osobe da im iznude tajnu spravljanja zlata. Č injeni­ ca da legenda o Hiramu sadrži alhemijske formule daje verodostojnost ovoj priči. Tako izgradnja Solomonovog H rama predstavlja dovrše­ nje magnum opusa, koji ne bi mogao da se realizuje bez pomoći H i­ rama, Univerzalnog Izvršioca. Masonske Misterije uče inicijata kako 327

TAJ NA U Č ENJA S V I H E POHA

da unutar v lastite duše pripremi čudesni prah projekcije pomoću kojeg mu postaj e moguće da preobrazi osnovnu grudvu lj udskog neznanja, izopačenosti i nesloge u polugu duhovnog i fil ozofskog zlata. Postoj i dovoljno s ličnosti između masonskog Hirama i Kundalini hinduističkog misticizma da opravda pretpostavku po kojoj se H i­ ram može takođe uzeti i kao simbol Duhovne Vatre što se kreće kroz šest šuplj ina kičmenog stuba. Egzaktna nauka o ljudskoj regeneracij i je Izgubljeni Ključ masonerije, jer kada je Duhovna Vatra podignuta kroz trideset i tri stepena, odnosno kroz segmente k ičmenog stuba, on ulazi u zasvođenu komoru ljudske lobanje i konačno prelazi u telo hipofize ( !zida), gde priziva Ra (pinealnu žlezdu) i zahteva Sve­ to Ime. Delatna masonerij a, u punom smislu tog poj ma, označava proces koj im je otvoreno Horusovo Oko. E. A. Volis Badž je napo­ menuo da u nekim od papirusa koj i i lustruju ulaz duša mrtvi h u Ozirisovu dvoranu suđenja umrle osobe imaju na temenu prikačenu borovu šišarku. Takođe, grčki mistici su nosil i simboličnu palicu či­ ji je gornj i kraj bio u obliku borove šišarke, koja je nazvana Bahov tirs. U ljudskom mozgu nalazi se malena žlezda koja se naziva pi­ nealno (šišarkasto) telo, koje je sveto oko drevnih i odgovara trećem Kiklopovom oku. Malo se zna o funkcij i pinealnog tela, za koje je Dekart pretpostavio (mudrij e nego što je bio svestan) da može biti prebivalište duha čoveka. Kao što njeno ime označava, pinealna žle­ zda je sveta borova šišarka u čoveku -jedno oko, koje ne može biti otvoreno dok H iram ( Duh Vatre) n ije uzdignut kroz svete pečate što se nazivaj u Sedam Crkava u Azij i . Postoj i orijentalna slika koja prikazuje tri probijanja sunčevih zra­ ka. Jedno probijanje sunčevnih zraka pokriva glavu, u čijoj sredini sedi četvoroglavi Brama s telom tajanstvene tamne boje. Drugo pro­ bijanje sunčevih zraka - koje pokriva srce, solarni pleksuz i gornju abdominalnu regiju - pokazuje Višnua kako sedi u cvetu lotosa, na sedištu koje obrazuju namotaji zmije kosmičkog kretanja, čija glava sa sedam ćuba čini nadstrešnicu nad bogom. Treće probijanje sun­ čevih zraka je iznad generativnog sistema u čijoj sredini sedi Šiva, sivkasto-belog tela, sa rekom Gang koj a mu teče iz glave. Ova slika delo je hinduističkog mistika koj i je proveo mnoge godine u suptil­ nom skrivanju velikih fi lozofskih principa unutar ovih figura. Hrišćan­ ske legende mogle bi takođe biti u vezi sa ljudskim telom po istom 328

Legenda o Hiramu

metodu kao i orijentalne, jer su tajanstvena značenja skrivena u uče­ nj ima obe škole identična. Kada se primene na masoneriju, tri probijanja sunčevih zraka pred­ stavlj aju vrata hrama na kojima je udaren Hiram, jer na severu nema nikakvih vrata, pošto sunce nikad ne sija iz severnog ugla nebesa. Sever je simbol telesnog zbog svoje povezanosti sa ledom (kristali­ zovanom vodom) i sa telom ( kristalizovanim duhom). U čoveku svetlost sija prema severu, ali nikad od njega, jer telo ne poseduje sopstvenu svetlost, već sija odbleskom sjaja božanskih životnih če­ stica sakrivenih unutar fizičke supstance. Zbog toga je mesec pri­ hvaćen kao simbol čovekove fizičke prirode. Hiram je tajanstvena vatrena, vazdušna voda koj a se mora uzdići kroz tri velika centra simbolizovana merdevinama sa tri prečage i cvetovima probij anj a sunčevih zraka pomenutim u opisu hinduističke slike. Ona se takođe mora popeti i merdevinama sa sedam prečaga - sedam pleksuza naj­ bližih kičmi. Devet segmenata krsne kosti i trticc probijeni su sa de­ set spojnih puteva, kroz koje prolaze koreni Drveta Ž: ivota. Devet je sveti broj čoveka i u simbolici krsne kosti i trtice skrivena je velika tajna. Taj deo tela, od bubrega prema dole, rani kabalisti su nazvali /-,�!!,ipatska zemlja u koju su deca Izraela odvedena tokom ropstva. Iz l ·: gipta je Mojsije (prosvetljeni um, kao što implicira njegovo ime 1 1 ) poveo izraelska plemena (dvanaest sposobnosti) uzdizanjem bakarne zmije u pustinji na simbol Tau krsta. Ne samo Hiram, već i bogočo­ vek skoro svih paganskih misterij skih rituala, personifikacija su Du­ hovne Vatre u ljudskoj kičmenoj moždini. Ne srne se prevideti astronomski aspekt legende o Hiramu. Hira­ rnova tragedija se odigrava svake godine tokom prolaska sunca kroz znakove zodijaka. Albert Pajk piše: "Od putovanja Sunca kroz dvanaest znakova potiče legenda o dva­ naest 1-lerkulovih dela i inkarnacija Višnua i B ude. Otuda potiče 11

Mojsije (heb. :-rtp�. savremeni izgovor Mii/w'. tiberijski MiF;eh ) ovo imc, koj e je sl ično egipatskoj reči moshah, "izvući", nadenula mu j e faraonova ćerka. Neki srcdnjovckovni j evrejski učenjaci smatrali su da je M ojsijevo stvarno imc b i l o prcvod egi patskog "izvući", koji je učinjen i l i od strane pisaca Bih/ije, i l i je to učinio lično M ojsije, u svojim starijim godinama. . Jz­ vučen" može biti tumačcno i kao uzdignut i l i kao prosvctljcn. ( N ap. prev. )

329

TAJ N A U Č: ENJA SVI H E POHA

l egenda o ubistv u Khuruma, predstavnika Sunca, od strane troj i­ cc Kolcga-zanatlija, s i mbola zimskih znakova, Kaprikorna, Ak­ varijusa i P i sces, koj i su ga napa l i na troj a vrata raja i ub i l i ga na Zimski Solsticij . Otuda potraga za nj im koj u j e preduzclo devet Kolcga-zanatl ij a, osta l i h devet znakova, nj e govo pronalaženj e , sahrana i vaskrscnj e . " ( Videti Moral i Dogma)

Dmgi autori smatraj u da su Libra, Skorpio i Sagitarijus tri ubice sunca, budući da je Ozirisa ubio Tifon, kojem je dodeljena trideset stepeni u sazvežđu Skorpio. U hrišćanskim M isterijama Juda takođe označava Skorpio, a trideset srebrnjaka za koje je izdao svoga Gos­ poda predstavlja broj stepeni toga znaka. Nakon što su ga udari l i Libra (država), Skorpio (crkva) i Sagitarijus (rulj a), Sunce ( Hirama) su Kaprikorn, Akvarij us i Pisces potajno navodili kroz tamu i sa­ hranili na vrhu brda (prolećni ekvinocij ). Kaprikorn kao svoj simbol ima starca sa kosom u mei . To je Otac Vreme - putnik - koji je u ma­ soneriji simbolizovan kako ispravlja uvoj ke kose mlade devojke. Ako se Uplakana Devica shvati kao simbol Virgo, a Otac Vreme sa svo­ jom kosom kao simbo l Kaprikorna, onda će se uvideti da interval od devedeset stepeni između ta dva znaka odgovara onome koji za­ uzimaju tri ubice. Ezoterijski gledano, urna sa H iramovim pepelom predstavlja ljudsko srce. Saturn, starac koj i živi na severnom polu i donosi deci čovekovoj zimzelenu grančica (božićno drvo), poznat je malim ljudima pod imenom Deda Mraz, jer on svake zime donosi dar nove godine. Izmučeno Sunce otkrio je Arijes, Kolega-zanatlija, a na prolećni ekvinocij počinje proces njegovog uzdizanja. To konačno ostvaruje Judin lav, koji je u davna vremena zauzimao položaj kamena temelj­ ea u Kraljevskom Luku Nebesa. Precesija ekvinocija uzrokuje da ra­ zličiti znaci igraj u ulogu ubice sunca tokom različitih epoha sveta, ali princip ostaje nepromenjen. Takva je kosmička priča o Hiramu, Uni­ verzalnom Dobročinitelju, Vatrenom Arhitekti Božanske kuće, koji sa sobom u grob nosi onu Izgublj enu Reč koja, kada se izgovori, uz­ diže svaki život u moć i sjaj. Prema hrišćanskom misticizmu, kada se Izgublj ena Reč pronađe, ona je otkrivena u staj i, okmžena životinja­ ma i obeležena zvezdom. Robert Hjuit Braun piše: 330

Legenda o Hiramu " Nakon što sunce napusti Leo, dani poč inj u nedvosmisleno da sc skraćuju dok sc sunce spušta prema jesenjem ekvinociju, da bi ga ponovo ubi l a tri j esenja meseca, da bi ležalo mrtvo tokom tri zim­ ska meseca, tc da bi ga ponovo uzdigla tri prolcćna meseca. Svake godine se ponavlja velika tragedija i dešava sc slavno vaskrscnjc." (Videti Zvezdana teologija i masonska astronomija)

H iram je nazvan mrtav jer je kod prosečnog pojedinca mani fe­ stacija kosmičkih kreativnih snaga ograničena na čisto telesni - i pre­ ma tome materijalan - izraz. Opsednut svoj im uverenjem o realnosti i traj nosti fizičkog postojanja, čovek ne povezuje materijalni univer­ t.um sa praznim severni m zidom hrama. Kao što sc za solarnu sve­ tlost simbolički kaže da umire kada se približi zimskom solsticij u, tako se i fizički svet može nazvati zimskim solsticijem duha. Kada dosegne zimski solsticij, Sunce prividno miruje tri dana, a zatim, kotrljaj ući kamen zime, počinje svoj trijumfalni severni marš prema letnjem solsticiju. Stanje neznanja može se povezati sa zimskim sol­ sticijem filozofije; duhovno razumevanje sa letnj im solsticijem. Sa ove tačke gledišta, inicijacija u M isterijc postaje prolećni ekvinocij duha, kada Hiram u čoveku prelazi iz područja smrtnosti u područje vcčnog života. Jesenj i ekvinocij je analogan mitološkom čovekovom {l(tdu, kada se ljudski duh, uranjanjem u il uzU u zemaljske egzistenci­ je, spustio u oblast Hada. U Eseju o lepoti, Plotin opisuje pročišćavaj ući učinak koji lepota ima na čovekovu svest. Angažovan da ukrasi Večni Dom, Hiram Abif ic otelovljenje principa ulepšavanja. Lepota je bitna za prirodno raz­ vijanje ljudske duše. Misterije su smatrale da je čovek, barem deli­ mično, produkt svoje okoline. Stoga su kao imperativ smatrale da svaki čovek bude okružen predmetima koji evociraj u najviša i naj­ plemenitija osećanja. Dokazale su da je moguće proizvesti lepotu u /:ivotu ako se život okruži lepotom. Otkrile su da su simetrična tela izgradi le duše koje su neprestano bile u prisustvu simetričnih tela; da su plemenite misli proizveli umovi okruženi primerima mentalne plemenitosti. Nasuprot tome, ako je čovek bio primoran da gleda pro­ stačke i l i asimetrične strukture, to je u njemu pobuđivalo niska ose­ ćanja koja bi ga navodila da čini prostačka dela. Ako bi usred grada bila podignuta nesrazmerna zgrada, u toj bi se zajednici rađala nesra­ ;:rnerna deca, a ako bi muškarci i žene gledal i asimetrične strukture, 331

TAJ NA U Č E NJ A SVI H E PO H A

živeli bi neskladne živote. Misaoni ljudi starine shvatil i su da su nj i­ hovi veliki fi lozofi b i l i pri rodni proizvod estetskih ideala arhitekture, muzike i umetnosti koj i su bili uspostavljeni kao standardi kulturnog sistema toga vremena. Zamena nesklada fantastičnog skladom lepote predstavlj a jednu od velikih tragedija svake civilizacij e . Ne samo da su Spasitelj i-Bo­ govi antičkog sveta bili lepi, već j e svaki od nj ih vršio misij u lepote, želeći da, razvijanjem ljubavi prema !epom u čoveku, utiče na njego­ vo ponovno rođenje. Renesansa basnoslovnog zlatnog doba može se omogućiti samo uzdizanjem lepote do njenog zasluženog dostoj an­ stva kao sveprožimaj ućeg, ideal izuj ućeg kvaliteta u religioznom, eti­ čkom, sociološkom, naučnom i pol itičkom odel j ku života. Dionizijski A rh itekti su b i l i posvećeni uzd izanj u nj ihovog M aj stora Duha ­ Kosmičke Lepote - iz grobnice materij alnog neznanja i sebičnost i , podizanjem zgrada koje s u bile tako savršeni primeri simetrije i ve­ l ičanstvenosti da su zaista bile magična formula kojom je prizivan duh mučenog U lepšivača sahranjenog u materijalnom svetu. U masonskim M isterijama je trojedan duh čoveka (svetlo Delta) simbol izovan sa tri Vel ika M aj stora Jerusa li mske Lože. Kao što je Bog prožimaj ući princip tri sveta i u svakom od nj i h se manifestuj e kao aktivni princip, tako i duh čoveka, koj i učestvuj e u prirodi Bo­ ga, prebiva na tri nivoa postoj anj a : u Vrhovnoj , Višoj i N ižoj sferi pitagorejaca. Na vratima N iže sfere ( podzemlja, odnosno prebivali­ šta smrtnih stvorenj a ) stoj i čuvar H ada, troglavi pas Kerber, koj i je analogan sa troj icom ubica u legendi o H i ramu. Prema ovom sim­ boličkom tumačenj u troj ednog duha, H i ram j e treći , i l i otelovlj en i deo - M ajstor Graditelj koj i kroz sve epohe uzdiže žive hramove od krvi i mesa kao svetilišta Svevišnjega. H iram niče kao cvet, ali biva posečen; on umire na vratima materije, sahranjen j e u elementima stvaranj a, ali - poput Tora ·· zamahuj e svoj i m silnim čekićem kroz polj a prostora, pokreće praiskonske atome i uspostavlja red iz ha­ osa. Kao potencij a lnost kosmičke moći koj a je u svakoj lj udskoj duši, H i ram leži čekajući da čovek razrađen im ritu a l i zmom života preobrazi potencijalnost u božansku potentnost. Kako, međutim, čul­ ne percepcije pojedinaca rastu, čovek stiče sve veću kontrolu nad svo­ j im razni m delovima i unutrašnj i duh života postepeno se oslobađa. Tri ubice predstavlj aju zakone N i žeg sveta -- rodenje, rast i propada­ nje - - sve ono što osujećuje plan G raditelj a . Za prosečnog pojedinca,

332

Legenda o Hiramu

lizičko rođenje zapravo označava H i ramovu smrt, a fizička smrt H i­ ramovo vaskrsenj e . l n i c ij at, međutim, vaskrsenj c duhovne pri rode ostvaruje bez posredstva fizičke smrti .

Ino što čovek naziva zlo j e , dakle, zaj edno s a materijom, samo naj­ n iži stepen vlastite suprotnosti . Naj niži stepen dobra pretpostavlja, sl ično tome, najniži stepen harmonij e i lepote. Tako j e deformacij a ( zlo) stvarno naj niža harmonij ska kombinacija elemenata koj i su po pri rodi harmonični kao odvoj ene j edinice. Deformacij a j e nepriro­ dna, j er, pošto je zbi r svih stvari Dobro, prirodno je da bi sve stvari Lat. najviše dobro. ( N ap. p rev. )

337

TAJ N A UČENJA SVIH EPOHA

trebalo da imaj u udela u Dohru i da bi trebalo da budu raspoređene u kombinacij e koje su harmon ične. H armonija je manitestujući izraz Volje večnog Dohra.

FILOZOFIJA M UZIKE Vrlo j e verovatno da su grčki inicij ati svoj e znanje o fi lozofskim i terapij skim aspektima muzike stekli od Egipćana, koj i su, zauzvrat, smatrali He1mesa osnivačem umetnosti. Prema jednoj legendi, taj bog konstmisao je prvu liru rastegavši strune preko udubljenja komjačinog ok lopa. I !zida i Oziris b i l i su zašti tn ici muzike i poezij e . P laton je, opisujući drevnost tih umetnosti među Egipćanima, izj avio da su pe­ sme i poezij a postoj a l i u Egiptu najmanj e deset h i lj ada godina i da su b i l i tako uzvišene i nadahnj uj uće prirode da su ih mogli stvoriti j edino b ogovi i l i bogo l iki lj udi. U M isterijama je l ira shvatana kao tajni simbol lj udskog ustroj stva, pri čemu je telo instmmenta pred­ stavljalo fizički oblik, strune nerve, a muzičar duh. Tako, sviranj em po nervima duh stvara h armon ij e normalnog funkcionisanj a, koj e , međutim, postaj e neskladno ako j e čovekova priroda uprlj ana. Mada su rani K inezi, H i ndusi, Persij anci, Egipćani , Izraelci i Gr­ ci koristil i i vokalnu i i nstrumentalnu muziku u svoj im verskim ce­ remonij ama, a takođe i da upotpune svoj u poeziju i dramu, Pitagora je bio taj koj i je uzdigao umetnost do njenog istinskog dostoj anstva, pokazavši njene matematičke temelj e . Iako se kaže da on sam nij e bio muzičar, Pitagori s e danas generalno pripisuj e otkriće dij atonske lestvice. Pošto je prvo naučio božansku teorij u muzike od sveštenika iz raznih M isterij a u koj e j e b io posvećen, Pitagora j e nekoliko go­ dina razmišljao o zakonima koj i upravlj aj u konsonancom i disonan­ com. Kako je zapravo reši o prob lem nij e poznato, a l i došao j e do sledećeg objašnjenja. Jednog dana, dok j e razmišljao o problemu harmonije, Pitagora je slučaj no prošao pored kotlarske radnj e gde su radnici kovali ko­ mad metala na nakovnj u . Primetivši odstupanja u visini tona između zvukova koje su pravili veliki čekići i onih koj i su poticali od manjeg oruđa i pažlj ivo procenivši harmonij e i nesaglasja nastale iz kombi33R

PitaKorejska teorija muzike i hoje

nacije tih zvukova, pronašao je prvi trag muzičkih intervala dij aton­ ske l estvice. U šao je u radnju i, nakon što je pažlj ivo ispitao alatke i napravio mental ne beleške o nj ihovij težin i, vratio se kući i napravio drvenu ruku koj a se pružala iz zida njegove sobe. Duž te ruke je, na pravilnim razmacima, pričvrstio četiri žice istog sastava, veličine i težine. Za prvu od nj ih okačio j e dvanaest funti težine, za drugu dc­ vet funti težine, za treću osam funti težine, a za četvrtu šest funti te­ žine. Te razl ičite težine odgovarale su veličinama kotlarskih čekića. P itagora j e pomoću toga otkrio da su, prva i četvrta žica, kada bi zaj edno proizvodi le zvuk, davale harmonij ski interval od jedne ok­ tave, j er je dupl i ranj e težine imalo isti efekat kao prepolovlj avanje žice. Napetost prve žice bila je duplo veća od napetosti četvrte žice i za njihov odnos se kaže da j e 2 : l , odnosno dvostruk (duple). S l i­ čnim eksperimentima utvrdio j e da prva i treća žica proizvode harmo­ niju dij apente (diapente), odnosno petog intervala. Napetost prve žice bila je tada veća od napetosti treće žice za polovinu njene napetosti, a za nj ihov odnos se kaže da j e 3 : 2 , odnosno seskvialter (sesquialtcr). Isto tako, druga i četvrta žica, koj e su u istom međusobnom odnosu kao prva i treća, proizvodile su dijapentnu harmonij u . Nastavljaj u ć i svoj e i straživanj e , P itagora j e otkrio da prva i druga ž i c a proizvode harmoniju dijatesarona (diatessaron), odnosno trećeg intervala, a na­ petost prve žice bila je tada veća od napetosti treće žice za trećinu nje­ ne napetosti; za njihov odnos se kaže da je 4:3, odnosno seskvitercijan (sesquitercian). Treća i četvrta žica, koj e imaj u isti međusobni od­ nos kao prva i druga, proizvod i le su još j ednu dijatesaronsku harmo­ nij u . Prema Jamblihu, druga i treća žica bile su u odnosu g : 9, odno­ sno epogdoan ( epogdoan). Ključ z a harmonij sk i odnos j e skriven u poznatom pitagorej skom tetraktisu, odnosno p iramidi od ta čaka. Tetra k tis se sastoj i od prva četiri broj a � l , 2, 3 i 4 -- koj i u svoj im odnosima otkrivaj u intervale oktave, dij apente i d ij atesarona. Mada je izloženi zakon o harmonij­ skim interval ima tačan, naknadno je dokazano da čekići koj i uda­ raju metal na opisani način neće proizvoditi različite tonove koj i su im pripisati. Po svoj verovatnoći, dakle, Pitagora je svoj u teoriju har­ monij e zapravo razradio pomoću monokorda � izuma koj i se sastoj i o d j edne žice rastegnute između dva klina i sa dva pokretna praga2. 2

Monokorđ (grč. !loVĆ)Xfjopbov, od �to voa -- jedini i X'lOPb� - žica, struna) - instrument sa jednom žicom koj i je starim Grcima služio za utvrđivanje

339

TA.JN A U Č E N.JA S V I H E POHA

SAZVU ČJA M UN DANOG MONO KORDA Iz Fludd. De Musica Mundana

Dijagram predstavlja naj veće ni voe energije i supstance između elementarne zeml j e i apsolutne bezuslovne moći. Počevši od najviše, petnaest postepenih sfera spušta se sledeći m rcdoslcdom: Neograničeni i Vcčni Ž ivot, više, srednje akustičkih zakona. Č ini ga žica pričvršćena na dva kraj a, koja vrši transver­ zalne oscilacije ako se ma koj i njen deo pomeri iz transverzalnog polo­ žaja. Između upadnog i odbijcnog talasa dolazi do i nterferencije i fonnira se stoj eći talas, a žica stupa u rezonanciju sa zvučnim izvorom. Ovaj ure­ đaj je namenjen, pre svega, za određivanje frekvencije zvučne vi ljuške, ali sc pomoću nj ega može demonstrirati i poj ava rezonancije izmedu zvučne vilj uške i zategnute žice pri čemu je rezonancija poj ačana oscilovanjem vazdušnog stuba. Do rezonancije dolazi pobuđivanjcm zvučne v i ljuške i pomeranjem klizača po žici ( promena njene dužine). (Nap . prev. )

340

Pitagorejska teorija muzike i hoje i niže Nebo, sedam planeta i četiri elementa. Energiju Flad simbolizuje kao pi­ ramidu sa osnovom na konkavnoj površini višeg Neba, a supstancu kao drugu piramidu sa osnovom na konveksnoj površini sfere (ne planete) zemlje. Ove pira­ mide pokazuj u relativne proporcije energije i supstance koje sačinjavaju petna­ est nivoa bića. Potrebno je napomenuti da uzlazna piramida supstance dodiruje petnaestu steru - sferu Neograničenog i Večnog Ž ivota, ali ne prodire kroz nju. Isto tako, spuštaj uća piramida energije dodiruje prvu sferu najprostije stanje supstance, a l i ne prodire kroz nj u. Ravan sunca nazvana je s/era jednakosti. Mundani monokord sc sastoj i od hipotetičke žice razvučene između osnove pi­ ramide energije i osnove p iramide supstance.

Za Pitagoru je m uzika bila j edna od stvari koj e su zavisi le od bo­ žanske nauke matematike, a njene harmonije, smatrao je, bez izuzet­ ka su pod kontrolom matematičkih proporcij a. Pitagorejci su tvrd i l i d a j e matematika pokazala egzaktan metod pomoću kojega je dobro uspostavilo i održavalo svoj univerzum. Broj , dakle, prethodi har­ monij i , jer j e on nepromenj iv i zakon koj i uređuje sve harmonij s ke proporcije. Nakon otkrivanj a tih harmonijskih odnosa, Pitagora je po­ stepena i n ici rao svoje učeni ke u taj najviši arkanum svoj i h M isterija. Podelio j e bezbrojne delove kreacije na veliki broj nivoa ili sfera, od koj ih je svakom dodelio ton, harmonij ski interval, broj , naziv, boj u i oblik. Potom j e tačnost svoj i h dedukeija nastavio da dokazuj e tako što je na nj ima pokazivao različite nivoe inteligencij e i supstance, u rasponu od naj apstraktnije logičke premise do naj konkretnijeg geo­ metrijskog tela. Iz zaj edničke saglasnosti tih raznolikih metoda do­ kazivanj a, ustanovio j e neosporno postojanj e određeni h prirodnih zakona. Pošto j e j ednom ustanovio muziku kao egzaktnu nauku, Pitagora i t.: svoj novopronađe n i zakon harmonij s k i h intervala primenio na sve poj ave u Prirodi, pa j e čak i šao i tako daleko da j e dokazivao međusobn i h armonij s k i odnos p laneta, sazvežđa i elemenata. Zna­ čaj an primer savremene potvrde drevnih filozofskih učenja j e pore­ dak e lemenata u skl adu sa harmonijskim odnosima. Dok je pravio listu redosleda e l emenata na osnovu rasta nj ihovih atomskih teži­ na, Džon A . Nj ulends3 j e kod svakog osmog elementa otkrioj asno Džon Aleksandar Rejna Nj ulends (John Ale:wnder Reina Newland1·, 1 837 1 898) - engleski hcmičar koj i je 1 863. godine postavio Zakon oktava, po kojem

341

TA.! NA UČ EN.! A SV I H EPOHA

ponavljanj e svoj stava. Ovo otkriće je kao zakon oktava.

u

savremenoj hemij i poznato

M LIN DANI MONOKORD l NJEGOVE PROPORCIJE l I NTERVALI I z Fludd, D e Musica Mundana Na ovom grafikonu je utvrđen pregled Fladove teorije univerzalne muzike. In­ terval između elementa zemlje i najvišeg neba shvaćen je kao dupla oktava, či­ me sc pokazuje da su dve krajnosti postojanja u disdijapazonskoj harmonij i . se hemijska svojstva ponavlj aj u kod svakog osmog elementa. Zbog toga što je njegovo korišćenje muzičke analogije u hcmijskoj teorij i zvučalo poput vraćanja pitagorejskom misticizmu, teorija je ismcj ana. Tek kada je Mendeljejev (rus. lbt�mputl 11e�fi(J6U'I Mcur)e. Iem, l �34- 1 907) obj avio svoj u periodičnu tabel u prirodnog sistema elemenata, pokazano j e da je Nj ulendsova teorija u mnogome b i la ispravna. (Nap. prev. )

342

Pitagorejska teorija muzike i hoje !'o znači da najv iše nebo, sunce i zemlja imaju isto vreme, a razli kuju se u vi­ sini. Sunce je n iža oktava najvišeg neba, a zemlja je za oktavu niže od sunca. N iža oktava (! " do G) obuhvata deo svemira u kojem supstanca preovladava nad energijom. Njene su harmonije, stoga, prostije od harmonija više oktave (G do g), u kojoj energija preovladava nad supstancom. Flad piše: ,,Ako se udari u duhovnij i deo, monokord će dati vcčni život; ako sc uda­ ri u materij alnij i deo, daće prelazni život.'' Primećuje sc da određeni elementi, p lanete i nebeske sfere imaj u ham10n ičan međusobn i odnos, a Flad to vidi kao ključ naklonosti i ncnaklonosti koje po­ stoje između razl ičitih delova prirode.

Budući da su smatra l i da harmo n ij a mora b i t i utvrđena ne čuJ­ nom percepcijom nego razumom i matematikom, pitagorejci su sebe nazivali Kanonici, kako bi se razlikovali od muzičara Harmomj"ske .\;kole, koj i su tvrdil i da su ukus i instinkt prava normativna načela harmonij e . Prepoznavši, međutim, duboki uticaj muzike na čula i L:mocij e, Pitagora nije oklevao da deluje na um i telo onim što je na­ zvao "muzička medicina". Pitagora je ispoljavao tako izraženu naklonost prema žičanim in­ strumentima da je čak otišao tol i ko daleko i upozorio svoj e učenike da ne dopuštaj u svoj i m ušima da budu oskrnavlj ena zvucima flaute i l i cimbala. I zj avio j e i da bi svečanim pevanjem pesama uz pratnj u lire duša mogla biti očišćena o d svoj i h iracionalnih uticaja. U svom istraživanj u terapij ske vrednosti harmonij skih tonova Pitagora je ot­ krio da sedam modaliteta -- ili tonaliteta -grčkog muzičkog sistema imaj u moć da podstaknu ili ublaže različite emocije. To je povezano sa time da je on, dok je j edne noći posmatrao zvezde, sreo momka opij eno g j akim pićem i besnog od lj ubomore, koj i je ređao naramke suvog pruća oko ulaznih vrata svoje ljubavnice s namerom da joj spa­ li kuću. M ladićevu pomamu podstrekavao je flautista, koj i je neda­ leko svirao me lodij u u uzbudljivom, fri g ij s kom maniru. Pitagora podstaknu muzičara da promeni svoju melodij u i svira na spori, ri­ tmički spondej ski način, nakon čega se pijani m ladić odmah pribrao i, skupivši svoj u gomilu drveta, mimo pošao svome domu. Postoj i i izveštaj o tome kako j e Empedoklo, Pitagorin učenik, brzim menj ajem modaliteta muzič ke kompozicij e koju je svirao, spasao život svog domaćina, Anhitusa, kada je ovome preti la smrt od mača 343

TAJNA U Č E NJA SVI H EPOHA

čoveka č ijeg j e oca osudio na j avno pogubljenje. Takođe j e poznato i da je Eskulap, grčki lekar, leči o iš ij as i druge bolesti nerava tako što je u prisustvu pacijenta glasno duvao u rog. P itagora j e izlečio mnoge bolesti duha, duše i tela posebno pri­ premlj enom muzičkom kompoz i c ij o m koj u je s v i rao u pri sustvu stradalnika i l i m u l ično recituj uć i kratak izbor i z dela ranih pesnika, kao što su Hesiod i Homer. U njegovom univerzitetu u Krotonu bio j e običaj da pitagorej c i svaki dan započ i nj u i završavaj u uz pesme - uj utro tako proračunate da proči ste um od sna i podstaknu ga na aktivnosti nastupajućeg dana, a uveče umirujuće, opuštaj uće i po­ godne za odmor. Na prolećni ekvinocij , P itagora je nalagao svojim učenicima da se okupe u krug oko j ednog od njih, koj i ih j e vodio u pesmi i pratio i h sviraj ući na l iri. P i tagorinu terapij sku muziku Jamb l i h j e ovako opisao: "I postoje određene melodije osmišljene kao lekovi protiv stra­ sti duše, kao i protiv utučenosti i ožalošćcnosti, koj e je Pitagora izumco kao stvari koj e pružaj u n aj veću pomoć kod takvih obolc­ nja. A opet, koristio j e i druge melodije protiv besa i lj utnje i protiv svakog poremećaj a duše. Tu je, takođe, i druga vrsta modu l ac ij e smišljena kao l e k protiv želja." ( Videti Život Pitagore)

Pitagorejci su verovatno prepoznali vezu između sedam grčkih mo­ daliteta i planeta. N a primer, P l i n ij e izj avlj uj e da se Saturn kreće u dorskom modalitetu, a Jupi ter u frigij skom m odal itetu. Takođe j e očigledno d a su temperamenti usklađeni s a različiti m modal itetima, a isto tako i strasti . Dakle, lj utnj a - koj a j e vatrena strast -- može biti naglašena vatrenim modalitetom, i l i , pak, njena moć može biti neu­ tral izivana vodenim modalitetom. Dalekosežno dej stvo koj e j e m uzika imala na kulturu G rka, Emil N auman4 je sažeo na sledeći način: "Platon j e omalovažavao shvatanj e da j e muzika namenj ena is­ k ljučivo za stvaranje veselih i prij atnih emocija, smatrajući da ona pre treba da ul iva ljubav prema svemu što je p lemenito i mržnj u prema svemu što j e zlo, i d a ni šta drugo n e može snažnije uticati 4

344

Emil Naumann ( 1 827-1 888) - nemački kompozitor i kapelmajstor. (Nap. prcv.)

PitaKorejska teorija muzike i hoje na čovckova najdublja osećanja od melodije i ritma. Č'vrsto uveren u to, on se složio sa Damonom iz A tine, Sokratovim muzičkim uči­ teljem, da bi uvođenje nove i moguće slabije lestvice ugrozi l o bu­ dućnost cele nacije, tc da nije moguće promeniti tonalitct, a da sc ne zadrmaj u sami temelji Države. Platon je potvrdio da j e muzika koj a oplemenjuj e um daleko viša od one koja jedva da sc obraća čul ima i odlučno je insistirao na tome da je naj veća dužnost Zako­ nodavca da uguši svu muziku ženstvenog i pohotlj i vog karaktera i da podstakne samo či stu i dostojanstvenu muziku; da su odvažne i uzbudlj ive melodij e namcnjcnc muškarc i ma, a nežnc i umiruj uće ženama. Iz toga j e vi dlj ivo da j e muzika i grala značaj n u ulogu u obrazovanju grčke omladine. N ajveća pažnja j e, takođe, trebalo da se posvećuje izboru instrumentalne muzike, jer odsustvo reči činil o j e da nj eno značenje bude dvosm i s leno, tc j e bilo teško pred­ v i deti hoće l i na lj ude uti cati na bl agotvoran i l i poguban nači n . N arodnom ukusu, uvek zagolicanom putenošću i varlj ivim efektima, trebalo je pokazivati zasluženi prezir."

l Videti Istoriju muzike ( The History oj" Music)J Č a k i danas sc voj na muzika u vreme rata koristi kao dcj stveno sredstvo, a religij ska muzika, mada njen razvoj nije usklađen sa an­ tičkom teorijom, još uvek duboko utiče na emocije laika.

M uz i KA SFERA Naj uzvišenij a, ali naj manj e poznata od svih pitagorej skih speku­ lacij a b i l a je ona o zvezdanim harmonij ama. Govorilo se da je od svih ljudi samo Pitagora čuo muziku sfera. Očigledno su H aldejci bil i prvi lj udi koj i su poj m i l i nebeska tela udružena u kosmičkom peva­ nj u dok su se svečano kretala preko neba. Jov opisuj e vreme "Kad pevahu zaj edno zvezde jutarnje", a u Mletačkom trgovcu autor šeks­ p ir ijanskih komada p i še : "Nema ni naj m anje kugle koj u si ugledao a da se ne kreće kako anđeo peva." Tako je malo, međutim, ostalo od p itagorej skog sistema nebeske muzike da je njegovu stvarnu teorij u moguće samo pretpostaviti. 345

TAJ N A U Č ENJA SV I H E POHA

Pitagora je svemir zamišljao kao ogroman mono kord s j ednom ži­ com spoj enom na njegovom gornjem kraj u sa apsolutni m duhom, a na donjem kraj u sa apsolutnom m aterij om - drugim rečima, kono­ pac rastegnut između neba i zemlj e . Računaj uć i prema unutra i z op­ sega nebesa, P itagora je, prema nekim autoritetima, pode lio svemir na devet delova, a prema drugima, na dvanaest delova. Dvanaesto­ struki sistem izgledao je ovako : prvi deo zvao se empirejski, i l i sfera fiksn i h zvezda, i to j e prebi valište besmrtni ka. Ostali delovi b i l i su (redom) sfere Saturna, Jupitera, Marsa, Sunca, Venere, M erkura i Me­ seca, vatre, vazduha, vode i zemlje. Ovaj aranžman od sedam planeta ( Sunce i M esec smatrani su planetarna u staroj astronomij i ) identi­ čan je sa simbol ikom svećnjaka kod Jevreja - sunce u sredini, kao glavno stablo, sa po tri planete na obe strane oko sebe.

I NTERVALI l HARMONIJE SFERA Iz Stanlev. The History o/Philosophy

U pitagorejskom konceptu muzike sfera se za i nterval između Zemlje i sfere fiksnih zvezda govori lo da j e dijapazon - naj savršenij i harmonijski interval . Aranžman koji t o omogućava j e najopštije prihvaćen za muzičke intervale pla­ neta između Zemlje i sfere fiksn ih zvezda: od sfere zemlje do sfere meseca jedan ton, od sfere meseca do sfere Merkura - jedan polu-ton, od Merkura do Venere - jedna polovina, od Venere do sunca jedan i po ton, od sunca do Mar­ sa -- jedan ton, od Marsa do Jupitera - pola tona, od Jupitera do Saturna - pola tona, od Saturn do fiksnih zvezda - pola tona. Zbir tih intervala iznosi �est ce­ lih tonova oktave. ·

346

Pitagorejska teoriia muzike i hoje

Imena koja su pitagorejci dali razl ičitim notama dijatonske les­ tvice su, prema Makrobiju, izvedena na osnovu procene brzine i ve­ l ičine p l anetamih tela. Za svaku od tih džinovskih sfera verovalo se da, dok j uri kroz svemir, odaje zvuk odredenog tona koj i je izazvan kontinuiran i m pomeranjem eterske difuzije. Pošto su ti tonovi b i l i manifestacija božanskog reda i kretanj a, nužno j e sledilo da oni uče­ stvuju u harmonij i v l astitog izvora. "Grci su obično tvrdili da p lanete tokom svojih revolucija oko zemlj e proizvode određene zvukove koj i sc razl ikuj u zavisno od nj ihove · veličine, brzine i lokaln e udaljenosti ' . Tako je za Saturn, najudaljeniju planetu, govoreno đa daje najublju notu, dok je Mc­ sccu, koj i je naj bliži, pripisivana najviša nota. 'Ti zvuci sedam planeta i s fera fiksnih zvezda, zajedno sa ovim koj i je nad nama [Antihton], su devet Muza, a nj ihova zajednička simfonija zove se Mncmozina. (Videti Kanon) "'

Ovaj citat nerazgovctno upućuj e na ranije pomenutu devetostruku podel u svemira. Grčki inicijati su takođe raspoznavali i temeljni odnos između po­ j edinačnih nebesa i l i sfera sedam p l aneta i sedam svetih samoglas­ n ika. Prvo nebo davalo je zvuk svetog samoglasni ka A ( A l fa); drugo nebo svetog samoglasnika E ( Epsi lon), treće - H ( Eta), četvrto - I ( .l ota), peto - O (Omikron), šesto - Y ( Ipsilon), a sedmo nebo, sve­ tog samoglasnika Q (Omega). Kada je tih sedam nebesa pevalo za­ t edno, pro izvodili su savršenu harmonij u koj a se kao večna pohvala uzdizala do prestola Stvoritelja. [Videti Irinej , Protivu jeresi (Adversus 1 /aereses).] Mada nij e tako formu l i sano, planetarna nebesa su u pi­ tagorej skom redu verovatno smatrana kao uzlazna, počevši od sfere meseca, koj a bi b i l a prvo nebo. Mnogi rani instrumenti imali su sedam žica i generalno j e prizna­ vano da je Pitagora bio taj koj i je dodao osmu žicu na Terpanderovu l i ru. Sedam ž ica j e uvek povezivana kako sa nj i hovim korespon­ dencij ama u lj udskom telu tako i sa p l anetarna. Smatral o se da su imena Božj a takođe o b l ikovana ođ kombi nacij a sedam p l anetarnih harmonij a. Egipćan i su ogran i č i l i svoj e svete pesme na sedam os­ novnih zvukova, zabranj uj u ć i svim osta l i m da se čuj u u nj i hovim

347

TA.I N A U Č E NJA S V I H E POHA

hramovima. Jedna od nj ihovih h i mn i sadržavala je sledeću invoka­ cij u : "Sedam tonova odzvanj a hvaleći Tebe, Veliki Bože, neprekidno zaposleni Oče čitavog svemira." U drugoj , Božanstvo sebe ovako opisuje: "Ja sam velika neuništiva l ira čitavog sveta, koj a usklađuje pesme nebesa." (Videti Naumanovu Istoriju muzike. ) Pitagorej c i s u verovali d a sve što postoj i p oseduj e glas i da sva stvorenj a večno pevaj u pohvale Stvoritelj u. Covek ne čuje ove bo­ žanske melodij e jer je njegova duša upletena u iluzij u materijalnog postojanja. Kada se oslobodi od robovanja u nižem svetu sa njego­ v i m č u J n i m ogran ičenj i ma, moći će ponovo da čuj e muziku sj"era, kao što je to bilo u Zlatno Doba. Harmonij a prepoznaj e harmonUu. a kada lj udska duša povrati svoj e pravo stanje, ona ne samo da će čuti nebeski hor, već će mu sc i pridružiti u več itoj himni pohvale Več­ nom Dobru koje kontroliše beskonačan broj delova i uslova Bića. Grčke Misterije uklj učivale su u svoje doktrine veličanstveni kon­ cept odnosa izmectu muzike i oblika. Za arhitektonske clemente, na primer, smatralo se da mogu biti uporec1eni sa muzičk i m modal iteti­ ma i notama. odnosno. da imaj u svog muzičkog parnj aka. Zbog toga, kada bi bila podignuta zgrada u kojoj su iskombinovani mnogi od tih elemenata. građevina je poredena sa muzičkim akordom, koj i je har­ moničan samo kada su u potpunosti zadovoljeni matematički zahtev i harn10nij skih intervala. Spoznavanj e te analogija između zvuka i obli­ ka navela je Getea da i?j avi: "Arh itektura je kristalizovana muzika." U izgradnji svoj i h hramova inicijacije, rani sveštenici su često de­ monstrirali svoje nadmoćno znanje o temeljnim načelima pojave po­ znate kao v ibracij a . Znatan deo m i sterij skih rituala sastoj ao se od invokacija i rečitativa i u tu svrhu su gradene naročite zvučne odaje. Rcč prošaputana u jednoj od tih prostorija bila bi tol iko pojačana da bi se od nj enog odjekla zatresla cela zgrada i b i la bi ispunj en a za­ glušuj ućom hukom. Sama drvna građa i kamen, korišćeni u podiza­ nj u tih sakralnih objekata, vremenom su postajali tol i ko temeljno prožeti zvukom vi bracij e verskih obreda da su. kad bi bili udareni, reprodukoval i one iste tonove koj i su, stalnim ponavlj anjem tokom rituala, ostavil i trag u nj i hovoj supstanc i . S v a k i element u prirodi poseduje svoj individualni osnovni ton. Ako se ti elementi iskombinuj u u složenu strukturu, rezultat j e akord koj i će, kada se oglasi, razložiti tu smesu na njene sastavne delove. Isto tako, svaki poj edinac ima osnovni ton koj i će ga, kada se oglasi,

34R

Pitagorejska teorija muzike i blije

u n i štiti. Alegorija o padu zidina Jerihona, kada su se oglasile izracl­ .'> kc trube, bez sumnje j e imala nameru da istakne arkanski značaj po­ J edinačni h osnovnih tonova i l i v ibracija.

TEORIJA M UZIKE ELEMENATA Iz Fludd Dc Musica Mundana

Na ovom dijagramu su opet zastupljene dve uzaj amno prodimće piramide, od koj i h jedna predstavlja vatm, a druga zemlju. LJ skladu sa zakonom elementar­ ne harmonije, pokazano je da vatra ne ulazi u sastav zemlje, kao ni zemlja u sastav vatre. Podaci na grafikonu otkrivaju harmonijski odnos između četiri osnovna elementa, kako prema F ladu tako i prema pitagorejcima. Zemlja sc sastoj i od četiri dela vlastite prirode, voda od tri dela zemlje i jednog dela vatre. S fera izjednačenosti je hipotetička tačka u kojoj su dva dela zemlje i dva dela vatre u ravnoteži . Vazduh se sastoji od tJi dela vatre i jednog dela zemlje, vatra od četiri dela vlastite prirode. Tako su zemlja i voda u međusobnom odnosu 4

349

TAJ NA U Č E N.JA S V I H E POHA

prema 3 , ili dijatesaronskoj harmonij i, a voda i s fera izjednačenosti u razmeri 3 prema 2, odnosno u dijapentnoj hanmmij i . Vatra i vazduh su takode odnosu 4 prema 3 , odnosno u dijatesaronskoj harmonij i , a vazduh i sfera izjednačeno­ sti u odnosu 3 prema 2, odnosno dijapentnoj hannonij i . Pošto je zbir dijatesa­ rona i dijapente jednak dijapazonu, i l i oktavi, očigledno je da su i sfera vatre i sfera zemlje u dijapazonskoj hannonij i sa sferom izjednačenost i, a isto tako i da su vatra i zemlja međusobno u disdijapazonskoj hannonij i .

FtLOZOHIA BO.JE Edvin D . Bab i t piše: "Svetlost otkriva slavu spoljašnjeg sveta, a i pak je naj sjajnij a od svih nj i h . Ona daj e lepotu, otkriva lepotu, a sama je naj l epša. Ona je raščlanj ivač, istinozborac i obclodanj ivač varki, jer pokazuj e stvari onakve kakve jesu. Njeni beskonačni tokovi premeravaj u svemir i doplovlj avaj u u naše teleskope od zvezda koj e su kvintilionima mi­ lj a daleko. S druge strane, ona se spušta n a predmete nezam islivo male i pod mikroskopom otkriva obj ekte pedeset m i l iona puta ma­ nje od onoga što sc može v ideti goli m okom. Kao i kod svi h dru­ gih tananih sila, nj eno kretanj e je čudesno meko, a ipak prodomo i moćno. Bez nj enog životvomog uticaja, život bilja, životinj a i lju­ di odmah bi nestao s l ica zemlj e i došlo bi do opšte propast i . Do­ bro bi b i lo, stoga, da razmotrim o taj potencijal i prckrasan princip svetlosti i njene komponente boj e, jer što dublj e prodremo u nj ene unutrašnj e zakone, to će sc ona v i še predstaviti kao čudesno skla­ di šte moći oži vlj avanj a , izlečcn j a, poboljšanja i ush ićen j a čove­ čanstva:' ( Videti ?rincipi svetlosti i hoje)

Budući da j e svetl ost osnovna fizička man i festac ij a života koj a čitavu kreacij u umiva svoj i m sjaj em, vrlo je važno shvati ti, makar i delim ično, supti lnu prirodu te božanske supstance. To što se naz i v a svetlost zapravo je stopa v ibracije koj a izaziva određene reakcij e na očnom nervu . Malo nj i h je shvat i lo da su ih ograničenj a čulne per­ cepcije okruži la zidovima. N e samo da ima mnogo v i še toga da se

350

Pitagorejska teorija muzike i hoje

osveti i nego što je bilo ko ikada video, već postoje i nepoznati oblici svetlosti koj u nijedna optička oprema nikada neće registrovati. Po­ stoj e nebrojene boje koje ne mogu da se vide, kao i zvukovi koj i ne mogu da se čuj u , mirisi koj e se ne mogu pomirisati , ukusi koje sc ne mogu okusiti i supstance koje se ne mogu osetiti . Č\wek je , da­ kle, okružen natčulnim univerzumom o kojem ništa ne zna, jer nje­ govi centri čulne percepcij e nisu dovoljno razvijeni da reaguj u na suptilnije stope v ibracije od koj i h j e taj univerzum sastavljen. Kako kod civil izovanih tako i kod divlj ih naroda boja je prihva­ tana kao prirodni j ezik koj i m su formul isane nj ihove religiozne i fi­ lozofske doktrine. Drevni grad Ekbatana5, kako ga je opisao Herodot, imao je sedam zidova u boj ama sedam planeta i otkrivao je znanj a koja su o toj temi posedovali persij ski M agi. Poznati zigurat i l i as­ tronomski toranj boga Neboa u Borsipi6, uzdizao se u sedam velikih stepen i ka ili n ivoa, od koji h je svaki stepeni k bio obojen osnovnom hoj om jednog od planetarni h tela. [Videti Lenormanovu 7 1/aldejsku magiju ( Chaldean Magic).] Očigl edno j e da su Vav il onjani bili upo­ /.nati sa konceptom spektra i njegovog odnosa sa sedam Stvaralačkih Bogova ili S i la. U Indij i j e jedan od mogulskih careva naložio da sc napravi fontana sa sedam nivoa; voda j e curi la niz strane kroz po­ sebno uređene kanale i menj ala boju dok se spuštala, redom prolaze­ ći kroz sve nij anse spektra. Na Tibetu lokalni umetnici boju koriste da izraze različita raspoloženja. L. Ostin Vadelx, pišući o severnoj bu­ d i stičkoj umetnosti, primećuje da u tibetanskoj mitologij i : Ekbatana ( staropers.

Litomantija (grč. A.tSoc; - kamen, J.lUVTEta - proricanje) - proricanje (ili ga­ tanje) po kamenju, ili položaju kamenja. (Nap. prev.)

429

TAJ N A U Č E NJA S V I H EPOHA

imena sirijsko-feničanskog boga sunca. Taj kamen bio je posvećen suncu i proglašeno je da poseduj e izvrsna i raznolika svojstva. Crni kamen u Kabi u Meki se još uvek duboko poštuje u čitavom musli­ manskom svetu . Rečeno je da je prvobitno bio beo i tako sjajan da se mogao videti na mnogo dana hoda od Meke, ali, kako su prolazili vekovi , pocrneo je od suza hodočasnika i grehova sveta.

MAGIJA M ETALA l DRAGULJA

Prema učenj ima M isterija, zraci nebeskih tela, sudarajući se sa kristalizujućim uticajima nižeg sveta, postaju različiti elementi. Uče­ stvuj ući u astralnim vrlinama svog izvora, ti elementi neutralizuju određene neuravnotežene oblike nebeskih aktivnosti i, kada sc pra­ vilno iskombinuju, mnogo doprinose dobrobiti čoveka. Danas se ma­ lo zna o tim magičnim svojstvima, ali će savremeni svet još možda uvideti da je isplativo razmotriti nalaze ranih filozofa koji su opse­ žnim eksperimentisanjem odredili te odnose. Iz tih istraživanj a na­ stala je praksa poistovećivanja metala sa kostima raznih božanstava. Na primer, Egipćani su, prema M anetonu, smatrali da je gvožđe kost Marsa, a magnet kost Horusa. Po analogiji, olovo bi bilo fizički ske­ let Saturna, bakar Venere, živa Merkura, zlato sunca, srebro meseca, a antimon zemlje. Moguće je da će se pokazati kako je uran metal Urana, a radij um metal Neptuna. Č etiri Daha grčkih mistika - Zlatno Doba, Srebrno Doba, Bron­ zano Doba i Gvozdeno Doba - metaforički su izrazi koj i se odnose na četiri glavna perioda u životu svih stvari. U podeli dfma oni ozna­ čavaju zoru, podne, zalazak sunca i ponoć; u trajanju bogova, ljudi i svemira, oni označavaju periode rođenja, rasta, zrelosti i propadanj a. Takođe, svako od četiri grčka Doba blisko odgovara po jednoj od če­ tiri hinduske Juge: Krita-Jugi, Treta- Jugi, Dvapara- Jugi i Kali- .Jugi. Način njihovog izračunavanja Ulamudejan ( U!lamudeian) opisuje na sledeći način: "U svakom od 1 2 znakova ima l �OO minuta: pomnožite taj broj sa 1 2 i imate 2 1 .600, tj. l XOO x 1 2 = 2 1 .600. Pomnohte tih 2 1 .600 sa 80

430

Kamenje, metali i dragulji i to će dati 1 . 728 .000, što je trajanje prvog doba, pod nazivom Kri­ la-Juga. A ko se i sti broj pomnoži sa 60, to će dati 1 .2 96.000 godina drugog doba, Treta-Juge. I s t i broj pomnožcn sa 40 daje 864. 000, dužinu trećeg doba, Dvapara-Juge, a pomnožcn sa 20, daje 432.000, četvrto doba, Kali-Jugu." (Kao što sc vidi, ovi množitelj i sc smanjuju i obrnuto su proporcionalni pitagorejskom tctraktisu: l , 2, 3, i 4.)

H. P. Blavacka izj avljuje da je Orfej podučavao svoje sledbenike kako da na celokupnu publiku utiču pomoću magneta, a da je Pitagora posebnu pažnju posvećivao boji i prirodi dragog kamenja. Ona dodaje: "Budisti tvrde da safir daje duševni mir i staložcnost, tc da, us­ postavljanjem zdrave cirkul acij e u čoveku, rasteruje sve zle misli. To čini i električna baterija svoj i m dobro usmercnim fluidom, ka­ žu naši električari . ' Safir će ' , govore bud isti, 'otvoriti zabranjena vrata i boravišta (za duh čoveka); on stvara želj u za mol itvom i do­ nosi v i še m i ra nego bilo koj i drugi dragulj , ali onaj ko žel i da ga nosi mora da vodi čist i svet život. ' " ( Videti Razotkrivenu !zidu)

Mitologij a obiluje izveštajima o čarobnom prstenju i talismanskim dragulj ima. U drugoj knj izi svoje Države, Platon opisuje prsten koji f l\ kad bi bio okrenut ka unutra, činio onoga koj i ga nosi nevidlji­ vim. Pomoću njega je Gig, pastir, sebi osigurao presto Lidije. Josif l· lavije takođe opisuje čarobne prstenove koje su načinili Mojsije i kralj Solomon, a Aristotel spominje prsten koji onome ko ga posedu­ J l' donosi ljubav i čast. U svom poglavlju o ovoj temi, Hajnrih Kome­ l i Je Agripa20 ne samo da pominje isto prstenje, već izj avljuje, prema ;1utoritetu Filostrata Jarhusa21, da je Apolonije iz Tijane produžio svoj •o

1-lajnrih Kornel ije Agripa fon Neteshajrn (Heinrich Cornelius Agrippa von Nettesheim, 1 486 1 53 5 ) - nemački lekar, fi lozof, diplomata. teolog, kaba­ l ista, okultista, astrolog i alhemičar. Poglavlje koje pominje Meni i Hol je poglavlje broj XLV I I , O magic'nom prstenju i njihovom sastavu (Of Magical Rings and Their Compositions), izdanja Agripinih tekstova iz 1 9 1 3 . godi­ ne, naslovlj enog Filozofija prirodne magije ( The Philosophy of Natural Magic) (Nap. prev.)

'l

Fi lostrat (grč. tA.ocnpawc;, e. 1 70-247). nazivan i F i lostrat Atinjanin i l i Lucije Flavije Filostrat ( l at. Lucius Flavius Philostratus) - sofist, autor /ivota sofista i Života Apolonija iz Tijane. (Nap. prev. )

43 1

TAJN A U Č E NJA S V I H EPOHA

život za više od 20 godina pomoću sedam čarobnih prstenova koje mu je poklonio istočnoindijski princ. U svaki od tih sedam prstenova bio je umetnut dragulj koj i odgovara prirodi jedne od sedam vlada­ jućih planeta tokom nedelje, a Apolonije je, svakodnevno menjajući prstenje, intervencijom planetarnih uticaja sebe zaštitio od bolesti i smrti. Filozofjc takođe poučio svoje učenike o vrlinama tih talisman­ skih dragulja, smatrajući da su jednom tcurgisti ti podaci neophodni. Agripa na sledeći način opisuje pripremu čarobnog prstena: "Kada sc bilo koja Zvezda [planeta] srećno uzdiže, sa srećnim aspektom i l i konjukcijom Meseca, moramo uzeti kamen i bilj ku , koj i s u pod tom Zvezdom, i napraviti prsten o d metala koj i je po­ godan za tu Zvezdu, i u njega umetnuti kamen, stavivši pod nj ega b i ljku ili koren, ne izostavljaj ući upisane li kove, imena i s lova, kao i odgovaraj uća kađenja." [Videti Tri knjige o okultnoifilozofiji (De occulta philosophia lihri tres)]

PITAGOREJSKI PEČ ATN I PRSTEN Iz Cartari, /magin i degli Dei degli Antichi

Broj pet su pitagorejci naročito povezi­ val i sa umećem iscelivanja, a pentagram, i l i petokraka zvezda, bio je za nj i h sim­ bol zdravlja. Na slici je magijski prsten sa tal ismanskim draguljem sa pentalfom, ili zvezdom koju formira pet različitih po­ zicija grčkog Alja. Mek i o tome piše: "Pitagorini učenici, koj i su zapravo bili njegovi pravi izumitelj i , smestili su unutar svakog od nj eg ovih unu­ trašnj i h uglova po jedno od slova b,'T­ čke reči YrEIA, a u spolja�nje uglove slova latinske reči SAL US obe ove reč i znače zdravlje - i tako je napravljen talisman zdravlja. Stavljali su ga na početku svojih poslanica kao pozdrav svojim korespondentima, koj im žele da im osiguraj u zdravlje. No, njegova upotreba nije ograničena samo na Pitagorine učenike. Kao talisman, korišćen je širom I stoka u obl iku bajalice protiv zlih duhova."

432

Kamenje, metali i dragu/ii

Prsten je dugo smatran simbolom dostignuća, savršenstva i besmrt­ IHJsti - ovo poslednje zbog toga što prsten od plemenitog metala l lt:ma ni početak ni kraj . U M isterijama su inicijati nosili prstenje oblikovano tako da nalikuje zmij i koja drži svoj rep u ustima, što je predstavljalo materijalni dokaz o položaju koj i su dostigli u redu. Pe­ t'atno prstenje, s ugraviranim određenim tajnim amblemima, nosili sn hijerofanti, a nije bilo neuobičajeno da glasnik, kao dokaz da je slu­ ;.beni predstavnik kneza ili nekog drugog velikodostojnika, donese sa sobom poruku ili otisak prstena svoga gospodara, ili sam pečatnjak. Vcnčani prsten je izvorno bio namenj en da ukaže kako je u prirodi onoga koji ga nosi postignuto stanje ravnoteže i dovršenja. Ovaj obi­ t·an kolut od zlata stoga svedoči o sjedinjenju Višeg Sopstva (Boga) sa nižim sopstvom (Prirodom), a ceremonij a koja ostvaruje to neras­ ktdivo stapanje Božanstvenosti i ljudskosti u jednoj prirodi inicira­ nog mistika konstituisala je hermetička venčanje Misterija. U opisu magovih regalij a, Elifas Levi izj avljuje da bi on nede­ liom (dan sunca) trebalo da nosi u svojoj desnoj ruci zlatni štap, s 1 1 1 1 1ctnutim rubinom ili hrizolitom (olivinom); ponedeljkom (dan me­ ·;cca) bi trebalo da nosi trostruku ogrlicu od bisera, kristala i seleni­ Lt; utorkom (dan Marsa) bi trebalo da nosi štap od namagnetisanog n·lika i prsten od istog metala sa umetnutim ametistom; sredom ( dan Merkura) bi trebalo da nosi ogrlicu od bisera ili staklenih perli �ole sadrže živu i prsten sa umetnutim ahatom; četvrtkom (dan Ju­ pt iLTa) bi trebalo da nosi štap od stakla i l i smole i prsten sa umetnu­ l n i l smaragdom ili safirom; petkom (dan Venere) bi trebalo da nosi ·,L t p od poliranog bakra, prsten sa umetnutim tirkizom i krunu ili di­ l;ulcmu ukrašenu lapis lazulijem i berilom, a subotom (dan Saturna) ht lrcbalo da nosi štap ukrašen oniksom, prsten sa umetnutim onik­ ·.Ptll i olovni lančić oko vrata. (Videti The Magical Ritual olfhe Sanc­ f i lii/

Regnum . )

Paracelzus, Agripa, Kirher, Lili i brojni drugi magovi i astrolozi na­ tn di su tabele dragulja i kamenj a koj e odgovara raznim planetarna 1 1. o dijačkim znacima. Sledeća lista sastavljena je iz njihovih spisa . .'.; ttncu su dodeljeni tamnocrveni granat, rubin, granat - posebno pi­ t u p i ostalo vatreno kamenje, ponekad dij amant; mesecu, biser, se11·1 1 1 1 i drugi oblici kristala; Saturnu - oniks, jaspis, topaz i ponekad l.tpts laZLili; Jupiteru - safir, smaragd i mermer; Marsu - ametist, hi­ l · ' � 11 ( žuti cirkon), magnetit, ponekad dijamant; Veneri - tirkiz, beri!,

l

433

TAJ N A U Č E N J A S V I H EPOHA

smaragd i ponekad biser, alabaster, koral i karneol; Merkuru � hri­ zolit, ahat i šareni mermer. Isti autoriteti Zodijaku dodeljuju sledeće dragulje i kamenje: Ari­ jesu � sardoniks, krvavik (heliotrop), ametist i dij amant; Taurusu ­ karneol, tirkiz, hij acit, safir, moka kamen (mahovinasti ahat) i sma­ ragd; Geminiju topaz, ahat, hrizopras, kristal i akvamarin ; Kanceru � topaz, kalcedon, crni oniks, mesečev kamen (hekatolit), biser, hri­ zoberil (mačje oko), kristal i ponekad smaragd; Leu � j aspis, sardo­ niks, beri!, rubin, hrizolit, j antar, turmalin, ponekad dij amant; znaku Virgo � smaragd, kamelij an, žad, hrizolit i ponekad ružičasti j aspis i hijacit; Libri � beri!, sard, koral, lapis lazuli, opal i ponekad dija­ mant; znaku Skorpio ametist, beri!, sardoniks, akvamarin, tamno­ crveni granat, magnetit, topaz i malahit; Sagitarijusu - hijacit, topaz, hrizolit, smaragd, tamnocrveni granat i tirkiz; Kaprikornu hrizo­ pras, rubin, malahit, crni oniks, beli oniks, gagat i mesečev kamen; Akvarijusu � kristal, safir, granat, cirkon i opal; znaku Pisces safir, j aspis, hrizol it, mesečev kamen i ametist. l magično ogledalo i kristalna kugla su slabo shvaćeni simboli. Teško onom neprosvećenom smrtniku koj i priče što o njima kruže prihvata doslovno! On će otkriti � često na štetu zdravog razuma i zdravlj a � da čarobnjaštvo i fi lozofija, mada se često brkaju, nemaju ničega zajedničkog. Persijski Magi nosili su ogledala kao simbol ma­ terij alne sfere koja odražava Božanstvenost u svakom njenom delu. Kristalna kugla, dugo zloupotreblj avana kao medij za razvoj psihi­ čkih moći, trostruki je simbol: ( l ) ona označava kristalno Univer­ zalno Jaje u čij i m transparentni m dubinama je stvaranje; (2) ona je pravi lik Božanstva koji prethod i Njegovom uranjanj u u materiju; (3) ona označava eteričku sferu sveta u čij im prozirnim esencijama je utisnuta i sačuvana savršena slika svih zemaljskih aktivnosti. Meteori, ili nebesko kamenje, smatrani su znacima božanske mi­ losti i čuvani kao dokaz pakta između bogova i zajednice u koju su pali. Povremeno se pronalazi čudno označeno ili usitnjeno prirodno kamenje. U Kini postoj i ploča od mermera čij a šara savršeno liči na kineskog zmaja. Kamen iz Oberamergaua, koj i je Priroda izlomila tako da veoma podseća na popularni koncept H ristovog lica, tako je izvanredan da su čak i krunisane glave Evrope tražile privilegij u da ga vide. Takvom kamenju su primitivni narodi ukazivali najviše po­ štovanje, a ono čak i danas ima veliki uticaj na religiozne ljude. �

�

�

�

434

CEREMONIJALNA MAGIJA I ČAROBNJAŠTVO

Egipatska crna magija 41! Doktor Johanes Faustus 41! Meji­ stoje! iz Grimoara $ Prizivanje duhova 41! Paktovi sa demo­ nima $ Simbolika pentagrama

Ceremonij alna magija je drevno umeće prizivanja i kontrolisanja d t l lwva pomoću naučne primene određenih formula. Mag, obučen u posvećenu odoru i sa štapom na kojem su upisane h ij eroglifske fi­ l '. ll r C , mogao j e, posredstvom moći sadržane u poj edinim rečima i ·. t t u holima, da kontrol iše nevidlj ive stanovnike elemenata i astralnog ·. v�:�a. Mada razvij ena ceremonij alna magija antike nij e bila nužno 1 la, iz njenog izopačenja razvilo se nekoliko lažnih škola čarobnj a­ ·� ! va, ili crna magija. l ·: gipat, vel iki centar učenja i mesto nastanka mnogih umeća i na­ lika, predstavljao j e idealno okruženje za transcendentalno eksperi­ I I IL' I l l i sanje. Tu su crni magovi Atlantide nastavili da vežbaj u svoje n ; t d lj u dske moći sve dok nisu potpuno potkopati i iskvarit i moral pri­ t n l l i vnih Misterija. Uspostavljanjem sakerdotalne kaste, uzurpirali su po1.icij u koj u su ranije zauzima l i i n i c ij ati i ugrabil i uzde duhovne \ la s i i. Tako je crna magija diktirala državnu religij u i, zahtevaj ući pol p u n i nedvoj beni pristanak na dogmu koj u j e formulisala sve­ ·.IL'nslvo, paralizovala intelektualne i duhovne aktivnosti poj edinaca. b raon je postao marioneta u rukama S kerletnog Veća - odbora ar­ l n tuagova koje j e sveštenstvo uzdiglo na vlast. li čarobnj aci su zatim počeli sistematsko uništavanj e svih klju­ • eva d revnih mudrosti, tako da niko ne bi mogao imati pristup zna­ n pt ucohodnom za dostizanj e zvanj a adepta, a da p rethodno ne

435

TA.J NA U ČE N.JA SVIH EPOHA

postane pripadnik njihovog reda. Osakatil i su rituale M isterija, ma­ da su izj avlj ivali da ih čuvaju, tako da neofit, čak i kada bi prošao kroz predviđene stupnjeve inicij acije, n ij e mogao osigurati znanje na koje je imao pravo. Podsticanjem obožavanj a slika, koje su u po­ četku mudri podigli isključivo kao simbole za proučavanje i medi­ taciju, uvedeno je idolopoklonstvo. Amblemima i figurama Misterija data su lažna tumačenja, a razrađene teologije su stvorene kako bi zbunile umove privrženika. M ase, lišene svog rođenjem dobijenog prava na razumevanje, puzale su u neznanju i konačno postale bedni robovi duhovnih samozvanaca. Prevladao je opšte praznoverje, a crni magovi su potpuno dominirali u nacionalnim pitanj ima; rezultat to­ ga je da čovečanstvo još uvek pati zbog krivotvorina sveštenstava Atlantide i Egipta. Potpuno uvereni da je njihovi Spisi odobravaju, brojni srednjove­ kovni kabalisti posvetili su svoje živote praktikovanj u ceremonijalne magije. Transcendentalizam kabalista zasnovan je na drevnoj magi­ čnoj formuli kralja Solomona, koga su Jevrej i dugo smatral i prin­ cem ceremonijalnih magova. Među srednjovekovnim kaba! istima bio j e veli ki broj crnih ma­ gova koj i su zastranili iz plemenitog koncepta Sefer Jecire i upleli se u demonizam i veštičarstvo. Težili su da magičnim ogledalima, po­ svećenim bodežim i krugovim raširenim oko eksera sanduka zame­ ne življenje onog čestitog života koj i , bez pomoći komplikovanih rituala ili podzemnih kreatura, uspešno dovodi čoveka u stanje istin­ skog individualnog dovršenja. Oni koj i su nastojali da kontrolišu elementarne duhove ceremo­ nij alnom magijom činili su to u velikoj meri s nadom da će iz ne­ vidlj ivih svetova osigurati ili retka znanj a ili natprirodne moći. M ali crveni demon Napoleona Bonaparte i sramotne proročanske glave Medičij a su primeri katastrofalnih rezultata nastalih od dozvoljava­ oja elementarnim bićima da diktiraju tok ljudskih postupaka. M ada se čini da je Sokratov učeni i božanski demon bio izuzetak, zapravo je dokazano da intelektualn i i moralni status maga veoma utiče na vrstu elementala kojeg je sposoban da prizove. Ali, čak i Sokratov demon napustio je filozofa kada je donesena smrtna kazna. Transcendentalizam i svi oblici fenomenalističke magije samo su slepe ulice - izdanci atlantiđanskog čarobnj aštva, a oni koji napu­ štaj u pravu stazu filozofije kako bi njima lutali gotovo uvek bivaju 436

Ceremonijalna magija i čarobn;a.{tvo

/:rtve svoje nepromišljenosti. Č ovek, nesposoban da kontroliše sop­ stvene apetite, nije dorastao zadatku upravlj anj a vatrenim i olujnim l:lementami m duhovima. M nogi magovi su izgubili živote zbog otvaranj a puta koj im su submundana bića mogla postati aktivni učesnici u nj ihovim poslo­ vima. Š ta je Elifas Levi očekivao da će ostvariti kada je prizvao duh Apolonij a iz Tijane? Da li je zadovoljenje znatiželje dovoljan motiv da opravda posvećivanj e čitavog života opasnoj i nepro­ fitabilnoj poteri? Ako je živi Apolonije odbio da otkrije svoje tajne profanima, postoj i li ikakva verovatnoća da bi ih on nakon smrti otkrio nekom znatiželj niku? Sam Levi nije se usudio da tvrdi kako je sablast koja mu se prikazala u i stinu bila vel iki fi lozof, jer je l ,cvi isuviše dobro poznavao sklonost elementala da glume premi­ nule. Većina savremenih medij umskih prikaza samo su elementar­ na stvorenja zamaskirana u tel ima sastavljenim od misaone sup­ stance, koj u im je dobavila upravo osoba željna da vidi priviđenja hestelesnih bića.

TEORIJA I PRAKSA CRNE MAGIJE

Nešto uvida u zapetljanu teorij u i praksu ceremonij alne magije može se izvesti iz kratkog razmatranja njenih temelj nih premisa. Prvo Vidljivi univerzum ima nevidlj ivog dvoj nika, više nivoe koj i su naseljeni dobrim i lepim duhovima; niži nivoi, tamni i zlo­ slutni, prebivališta su zlih duhova i demona koje predvodi Pali An­ deo i njegovih deset Knezova. Drugo - Tajnim procesima ceremonijalne magije moguće je kon­ taktirati ta nevidlj iva stvorenj a i dobiti njihovu pomoć u nekim ljud­ "kim poduhvatima. Dobri duhovi rado pomažu vredne poduhvate, dok zli duhovi služe samo one koj i žive da bi izopačili i uništili. Treće - Moguće je načiniti ugovore s duhovima, čime mag na određeno vreme postaje gospodar elementarnog bića. Četvrto Istinska crna magij a se izvodi uz pomoć demonskog duha, koji služi čarobnjaka tokom njegovog zemaljskog života, s tim da će mag nakon smrti postati sluga svog demona. Zbog tog će crni -

-

437

TAJ N A U Č E NJA SVI H E PO H A

čarobnj ak ići u nezamislive krajnosti samo da produži svoj fizički život jer za njega iza groba nema ničega. Najopasnij i oblik crne magije je naučno izvitoperivanje okultnih moći radi zadovolj enja l ičnih želja. Njegov manje složen i univer­ zalnij i oblik je �udska sebičnost, jer je sebičnost temelj ni uzrok sveg svetskog zla. Covek će zameniti svoj u večnu dušu za privremene moći, a kroz vekove se razvio misteriozni proces koji mu zaista omo­ gućava da obavi tu razmenu. Crno umeće u svojim raznim ogranci­ ma obuhvata gotovo sve oblike ceremonijalne magije, nekromantiju, čaranje, čarobnj aštvo i vampirizam. Pod istim opštim nazivom ta­ kođe su obuhvaćeni i mesmerizam i hipnotizam, osim kada se koriste isključivo u medicinske svrhe, pa čak i tada postoj i element rizika za sve koji su uključeni.

BAFOM ET, JARAC IZ MENDESA Iz Levi. Transcendental Magic

Praksa magije � hele i l i erne � zavisi od sposobnosti adepta da kontroliše univerzalnu životnu si­ lu ··· onu koj u E l i fas Levi naziva vel iki magijski agens i l i astralna svetlost. Manipulisanjem tom flu­ idnom esencijom proizvode se fenomeni transcendentalizma. Po­ znati hermafrodi tski M endcsov jarac bio je složeno stvorenje tor­ mulisano da simbolizuje tu astral­ nu svetlost. Identičan je Bafometu, mističnom panteosu onih učenika ceremonijalne magije, Templara, koj i su ga verovatno dob i l i od A rabljana.

Iako se čini da je srednjovekovni demonizam nestao, postoj i mno­ štvo dokaza da je u mnogim obl i cima savremene misli - naročito 438

Ceremonijalna magija i čarobnjaštvo

takozvane psihologije "prosperiteta", metafizike "građenja snage vo­ lje" i sistema veštine trgovanja "pod visokim pritiskom" - crna ma­ gija samo prošla kroz metamorfozu i, mada joj je ime pramenjeno, priroda joj je ostala ista. Poznati srednjovekovni mag bio je dr Johan es Faustus 1, obično poznat kao dr Faust. Proučavanje magijskih spisa omogućilo mu je da veže u svoju službu elementala koji ga je služio mnogo godina u različitim svojstvima. Postoje neobične legende o magičnim moćima koje je posedovao dr Faust. Jednom prilikom filozof je, očigledno raspoložen za igru, prebacio plašt preko gomile j aja u karpi pij ačar­ ke i naveo ih da se odmah izlegu. Drugom prilikom, pošto je pao sa palube malog broda, podignut je i vraćen u lađu, a odeća mu je i da­ lje bila suva. Ali, poput gotovo svih drugih magova, dr Faust je na kraju stigao do propasti; pronađen je jednog jutra s nožem u leđima, a ustaljeno je uverenje da ga je ubio njegov duh familijar. I ako se Ge­ lcov dr Faust obično smatra samo izmišljenim l ikom, taj stari mag zaista je živeo u šesnaestom veku. Dr Faust je napisao knjigu sa opi­ sima svoj ih iskustava s duhovima, a njen deo je dat u nastavku. (Dr Faust ne srne se brkati sa Johanom Fustom2, štamparom.) Dr Johan Georg Faust (nem. Johann Georg Faust, lat. Johannes Faustus, 1 480 � e. 1 540) nemački renesansni putuj ući alhemičar, astrolog i mag. I storijski Faust je obavijen velom tajne. Mali broj podataka koj i su nepo­ uzdani i protivrečni otežavaj u rekonstrukciju njegove biografije. Rođen je verovatno u Knitl ingenu, proveo je nemiran i skitnički život, a pred­ stavljao se kao lekar, astronom, nckromant, čarobnjak vičan čitanju sud­ bine iz d lana, vazduha i vatre. Tvrdio je da zna napamet dela Platona i Aristotela. Umro je, verovatno nasilnom smrću, oko 1 540. godine u bli­ zini Fraj burga. U godinama posle Faustove smrti u priče o njemu unet je motiv saveza sa đavolom i dve decenije kasnije su o nj emu i tom savezu narodom već kružile legende. Priča o njegovom životu posebno je kul­ minirala u delu engleskog lirskog i dramskog pesnika Kristofera Marloa ( Christopher Marlowe, 1 564� 1 59 3 ), Tragična istorija doktora Faustu­ sa ( The Tragical History o/Doctor Faustus) ( 1 604), i Geteovom Faustu ( 1 808). (Nap. prev.) 2

Johann Fust (e . 1 400� 1 466) � rani nemački štampar iz Majnca. Pošto je dr Faust veoma rano postao mitski lik i l iterarni junak, već u XVII veku se po­ javila sumnja da je ikada postojao istorijski Faust, a legendarni lik je često poistovećivan sa štamparem Fustom. (Nap. prev.)

439

TAJ N A UČENJA SV I H EPOHA IZVOD IZ KNJ IGE O DR FAU STU, VITEN BERG, 1 524

( Skraćeni prevod iz originalne nemačke knjige koja je po naređenj u uništena.) "Od svoje mladosti sam sledio umetnost i nauku i bio neumoran u čitanj u knjiga. M eđu onima koj e su stigle u ruke bila je i knjiga koja je sadržavala sve vrste prizivanja i magijskih formula. U toj knj izi otkrio sam podatke o tome da duh, bez obzira na to da li je vatren, voden, zemljan ili vazdušan, može biti primoran da dela po volji maga sposobnog da ga kontroliše. Takođe sam otkrio da je sva­ k i duh, u skladu sa tim da jedan ima više snage od drugog, prila­ gođen različitim operacijama i svaki je sposoban da proizvede od­ redene natprirodne rezultate. Nakon čitanja ove predivne knj ige, napravio sam nekoliko eks­ perimenata, želeći da provcrim tačnost tvrdnji u njoj iznctih. Ispr­ va sam imao malo vere da će se ono što j e obećano ostvariti. Ali, već pri prvoj invokaciji koju sam pokušao, manifestovao sc moćni duh i želeo da zna zašto sam ga prizvao. Njegov dolazak me je to­ l iko zaprepatio da sam jedva znao što da kažem, ali sam ga na kra­ ju upitao da li žel i da mi služi u mojim magijskim istraživanjima. On je odgovorio da hoće, ukoliko budu dogovoreni odredeni uslo­ vi. Ti uslovi bili su da s njim napravim pakt. To nisam želeo da uči­ nim, ali, pošto se u svom neznanju nisam zaštitio krugom i zapravo sam bio na milost i nemilost duhu, nisam se usudio da odbijem nje­ gov zahtev i predao sam se neizbežnom, smatrajući da je najmud­ rije da svoj plašt okrenem prema vetru. Onda mu rekoh da ću, ako je spreman da mi služi određeno vre­ me u skladu sa moj im željama i potrebama, sklopiti savez sa nj im. Nakon što je pakt dogovoren, taj moćni duh, koji sc zvao Asterut, upoznao me s drugim duhom, po imenu Marbue/, koj i je postavljen da mi bude sluga. Ispitao sam Marbuela da vidim odgovara li mo­ jim potrebama. Pitao sam ga koliko je brz, a on odgovori : ' Brz kao vetar. ' To me nij e zadovolj io, pa mu odvratih: ' N e možeš postati moj sluga. Vrati se odakle si došao.' Uskoro se pojavio još j edan duh, čije ime beše Aniguel. Kad sam mu postavio isto pitanje on je odgovorio da j e brz kao ptica u vazduhu. Ja rekoh: 'Ti si još uvek prespor za mene. Vrati se odakle si došao . ' I stoga trena pojavi se drugi duh, po imenu A kije/. Po treći put postavih svoje pitanje, a on odgovori: ' Brz sam poput ljudske misli.' 'Ti ćeš mi služiti', odvratih.

440

Ceremonijalna magija i čarobnjaštvo Taj duh mi beše veran za dugo vreme, ali da vam kažem kako mi je služio nije moguće u dokumentu ove dužine, pa ću ovde samo naznačiti kako se duhovi prizivaju i kako moraju biti pripremljeni krugovi za zaštitu. Postoj i mnogo vrsta duhova koji će dozvoliti da ih čovek prizove i da mu postanu sluge. Navešću nekoliko takvih: Akijel: najmoćniji medu onima koji služe ljudima. M anifestuje se u prijatnom ljudskom obl i ku, visok oko tri stope. Mora se pri­ zvati tri puta pre no što će ući u krug za njega pripremljen. On će obezbediti bogatstvo i momentalno doneti stvari iz velike udalje­ nosti, u skladu sa voljom maga. Brz je poput ljudske misli. A niguel: uslužan i veoma koristan, a dolazi u obliku dečaka sta­ rog deset godina. Mora se prizvati tri puta. Njegova posebna moć je da otkriva blaga i minerale skrivene u zemlj u, koj e stavlja ma­ gu na raspolaganje. Marbuel: pravi gospodar p lanina i brz kao na krilima ptice. On je buntovan i uznemirujući duh, težak za kontrolu. Mora se prizva­ ti četiri puta. Pojavljuje se u obliku Marsa [ratnika u teškom oklo­ pu] . Magu će staviti na raspolaganje one stvari koje rastu iznad i ispod zemlje. Naročito je gospodar prolećnog korena. [Proleć·ni ko­ ren je tajanstvena biljka, verovatno crvenkaste boje, za koju su sre­ dnjovekovni magovi tvrdil i da ima svojstvo izvlačenja ili otvaranja svega što dotakne. Ako se postavi na zaključana vrata, otvoriće ih. Hermetisti su verovali da je crvenoćubi detlić posebno obdaren spo­ sobnošću otkrivanja prolećnog korena, pa su sledi li ovu pticu do njenog gnezda i zapušavali rupu u drvetu, gde su bili njeni mladi. Crvenoćubi detlić bi odmah pošao u potragu za prolećnim korenom i, pronašavši ga, doneo bi ga do stabla. Ovaj bi odmah izvukao čep iz ulaza u gnezdo. Mag bi potom uzeo koren od ptice. Takođe sc tvr­ dilo da su odredeni elementarni duhovi, koj i se manifestuju kroz sklonost za izvlačenje ili otvaranje stvari, kao svoje sredstvo izra­ žavanja koristil i , zbog njegove strukture, eterično telo proleć·nog korena.] Akiebel: moćni vladar mora koj i kontroliše stvari kako na vodi tako i pod vodom. On na raspolaganj e stavlja stvari izgubljene ili potop ljene u rekama, jezerima i okeani ma, poput potonulih brodo­ va i blaga. Što se oštrije prozove, brže obavlja svoje zadatke. Mahijel: dolazi u obliku lepe devojke i uz njenu pomoć mag za­ dobija čast i dostojanstvo. One kojima služi ona čini vrednim i plemenitim, milosrdim i blagim, i pomaže u svim pitanj ima ve­ zanim za parni ce i pravosuđe. Neće doći ukol iko se ne prozove dva puta.

44 1

TAJNA UČENJA S V I H E POHA

MAGIJSKI MAČ Iz Levi. The Magical Ritual

Elifas Lev i pripremu ma&ij skog mača opisuje, u načelu, na sledeći način: Celična oštrica bi treba­ lo da je iskovana u satu Marsa, novim a latima. Oglavlje bi trebalo da je od šupljeg srebra, ispu­ njeno živom, a na njemu bi trebalo da su ugravi­ rani simboli Merkura i meseca i potpisi Gabrij ela i Samaela. Balčak bi trebalo da je obložen kalajem, sa ugraviranim simbolom Jupitera i potpisom M i­ haela. Bakarni trouglovi, ne mnogo dugački, tre­ balo bi da se protežu od balčaka duž oštrice, sa svake strane, a na nj ima bi trebalo da budu sim­ boli Merkura i Venere. Pet Sefirot bi trebalo da su urezane u dršku, kao što je prikazano. Samo sečivo trebalo bi da ima reč Ma/kut, sa jedne stra­ ne, a reči Quis ut Deus \ sa druge. Mač bi trebalo posvetiti u nedelju.

Baruel: gospodar svih umeća. Manifestuj e se kao maj stor rad­ nik i nosi kecelju. On u trenutku može naučiti maga više no što svi majstori radnici na svetu zajedno mogu postići tokom dvadeset go­ dina. M ora se prozvati tri puta. To su duhovi naj korisniji za čoveka, ali postoje i brojni drugi ko­ je, zbog nedostatka prostora, nisam u mogućnosti da opišem. Sada, ako žel i te pomoć duha da b i ste dobil i ovo i l i ono, onda prvo mo­ rate nacrtati znak duha kojega žel i te da prizovete. Crtež mora biti napravljen upravo ispred kruga, načinjenog pre izlaska sunca, u ko­ jem ćete stajati vi i vaši pomoćnici . Ukoliko želite finansijsku po­ moć, onda morate prizvati duh Akijela. Nacrtajte njegov znak ispred kruga. Ako su vam potrebne druge stvari , onda nacrtaj te znak du­ ha koj i vam i h može staviti na raspolaganje. Na mestu gde name­ ravate da napravite krug, prvo velikim mačem, koj i ma dotad niko nije bio ozleđen, morate nacrtati veliki krst. Zatim morate napraviti 3

442

Latinska rečenica Quis ut Deus ? znači "Ko je poput Boga?" i doslovan je prevod imena "Mihael" (heb. ;�?"� Micha 'el ili Mikhii 'ef). (Nap. prev. ) -

Ceremonijalna magija i čarobnjaštvo tri koncentrična kruga. U nutrašnj i krug se sastoj i od duge uske trake čistog pergamenta i mora biti okačen na dvanaest krstova od bodljikavog drveta. Na pergamentu morate ispisati imena i sim­ bole prema slici koja sledi . Oko tog prvog kruga načinite drugi na sledeći način: Prvo obezbedile nit crvene svile koja je upredena ili uvijena ule­ vo, umesto udesno. Zatim smestite u zemlju dvanaest krstova na­ činjenih od lovorovog lišća, pa pripremite dugu traku novog belog papira. Napišite nekorišćenom olovkom znakove i simbole kao što se vidi na drugom krugu. Omotajte ovu drugu traku papira crvenim svilenim koncem i nabodite ih na dvanaest krstova od lovorovog lišća. Izvan ovog drugog kruga načinite treći, koj i je takođe od či­ stog pergamenta, i zabotlite u njega dvanaest krstova od posvećene palme. Kada ste napravili ta tri kruga, uvucite se u njih sve dok na kraj u ne budete stajali u centru, na pentagramu nacrtanom usred velikog krsta koji je prvi nacrtan. Sada, da bi osigurali uspeh, uči­ nite sve kao što j e opisano i, kad pročitate svetu invokaciju, izgo­ vorite ime duha koji želite da se pojavi. Bitno je da se ime izgovori veoma jasno. M orate takođe i mati na umu dan i sat, jer se svaki duh može prizivati samo u određeno vreme."

M ada je crni mag u trenutku potpisivanj a pakta s elementarnim demonom možda potpuno uveren kako je dovolj no snažan da na ne­ određeno vreme kontroliše moći koj e su mu stavljene na raspolaga­ nje, ubrzo uviđa svoju zabludu. Pre no što protekne mnogo godina on mora da uposli svu svoju energiju u rešavanje problema samoodrža­ nja. Svet užasa s koj i m se povezao usled svoje lakomosti svakodnev­ no se sve više nazire, đok je on na rubu kipućeg vrtloga, očekujući da će trenutno biti usisan dole, u njegove mutne dubine. U strahu od smrti - jer će postati sluga svoga demona - mag čini zločin za zločinom ne bi l i produžio svoje bedno zemaljsko postoj anje. Shvativši da se ži­ vot održava uz pomoć misteriozne univerzalne životne sile, koj a je zaj ednička imovina svih stvorenj a, crni mag često postaj e okultni vampir, koj i krade energiju od drugih. Prema srednjovekovnom pra­ znoverju, crni magovi su se pretvarali u vukodlake i tumarali noću zemljom, napadajući nezaštićene žrtve zbog životne sile sadržane u njihovoj krvi.

443

TAJ N A U Č E NJ A S V I H EPOHA

MODUS 0PERANDI 4 I NVOKACIJE DUHOVA

Sledeći sažeti odlomak iz drevnog rukopisa reprodukovan je ovde kao primer ritual izma ceremonij alne magije. Odlomak je iz Potpune knjige magijske nauke ( The Complete Book of Magic Science) , neob­ javljenog rukopisa [original je u Britanskom muzeju (British Museum)], s obojenim pentaklima, koje Frensis Baret spominje u svom Magu.

MAGIJSKI KRUG Iz The Complete Book olMagic

Science (ncobjavlj ivano)

Ova slika je potpun i v eran pri­ kaz magijskog kruga kako su ga crtali srednjovekovni magovi za invokacij u duhova. Mag, u pra­ tnj i svog pomoćn ika, zauzima mesto na tački koju formira pre­ sek središnje linije označene sa MA GISTER. Reči oko kruga su imena nevidljivih inteligencija, a mali krstovi označavaju tačke u koj ima su recitovane određe­ ne molitve i i nvokacij e . Mali krug, izvan, spreman je za duha koji će biti prizvan, a, dok se upo­ trebljava, potpis željene inteli­ gencije je unutar trougla.

,}Yoc'etna molitva

Svemogući , večni B ože, koj i si uredio čitavo stvaranje na tvoj u hvalu i slavu i z a spasenje čoveka, žarko te mol i m da pošalješ je­ dnog od tvojih duhova iz reda Jupitera, jednog od glasnika Zadkie!a, 4

444

Latinska fraza � način/metod postupanj a, delovanja. (Nap. prev. )

Ceremonijalna mag�ia i čarobnja,5tvo kojeg si postavio za upravitelja svoga nebeskog svoda u sadašnjem trenutku, da mi najodanije, dragovoljno i odmah opdgovori na ono što ću ga pitati, uradi ono što ću mu narediti i l i od njega zahtevati i da zaista ispuni moj e želje. Ipak, O, Presveti Bože, neka tvoja vo­ lja, a ne moja, bude učinjena kroz I H , tvog jcdinorođcnog S ina, Go­ spoda našeg. Amin. lnvokw:ija

[Mag, pošto je pravilno posvetio svoju odoru i posuđe i pošto je pra­ v i l no zaštićen u svom krugu, priziva duhove da sc pojave i pris­ tanu na njegove zahteve.] Duhovi, vi čija pomoć m i j e potrebna, evo znaka i veoma Osve­ ćen ih Imena B oga, pun i h snage. Povinuj tc se moć i ovog našeg pcntakla, izađite iz svoj i h skriveni h pećina i sa tamni h mesta, prc­ kinitc svoja štetna dela prema onim nesrcćnim smrtnicima koje nepre­ stano muč ite, dođite na ovo mesto na kojem nas je Božj a dobrota okupila, budite prcdusrctlj ivi na naše naloge i prihvatite naše zah­ teve; ne veruj te da će nas vaš otpor naterati da odustanemo od našeg poduhvata. N išta vas ne može osloboditi od toga da nam se po­ korite. Naređujemo vam Tajnim Imenima E!ohe Agfa Elohim Adonay Gihort. Amin. Pozivam tc, Zadkiele, u ime Oca i Sina i Duha Svetoga, b lago­ slovcnog Troj stva, neizrecivog Jedinstva. Zazi vam tc i prek l i nj cm, Zadkiele, da u ovaj čas pri sustvuj eš rečima i usrdnim mol itvama koje ću danas upotreb iti kroz Sveta Imena Boga Elohe El E/oh im E/ion Zehaoth Escerehie fah Adonay Tetragrammaton. Zaklinjem tc, i sterujem tc, tebe Duše Zadkiele, tim Svetim I me­ nima Hagios O Theos lscvros A thanatos Paracletus Agfa on Alpha et Omega loth Aglanhroth A hiel A nathiel Tetragrammaton: i svim ostalim velikim i slavnim, svetim i neizrecivim, tajanstvenim, mo­ ćnim, snažnim, neshvatlj ivim imenima Boga, da budeš tu za reči iz moj i h usta i pošalješ mi Pahiela, i li nekog drugog od tvoj i h pot­ činjenih, Duhova s l uži telja, koj i mi može pokazati ono što ću od njega zahtevati u ime Oca i Sina i Duha Svetoga. Amin. Preklinj cm te, Pabiele, čitavim Duhom N eba, Serafima, Hero­ v ima, Prestola, G ospodstava, S vedoka, S i la, N ačela, Arhanđela i Andela, svetim, velikim i veličanstvenim anđelima Orphaniel Tetra­ -Dagie/ Salam/a Acimoy pastor poti, da istupiš, da sc odmah pri­ kažeš da tc možemo v i deti i razgovetno čuti, da nam govoriš i

445

TAJNA UČENJA SV IH EPOHA i spuniš naše želje, i tvojom zvezdom, koja je Jupiter, i svim sazve­ žđima Nebesa, i svim onim čemu se povinuješ, i tvoj im znakom koji s i dao, predložio i potvrdio, da m i pri stup i š u sklađu sa mol i tvom i zahtevom koje sam uputio Svemogućem Bogu, i da mi odmah pošalješ nekog od tvoj i h s lužitelj a Duhova, koj i može dragovoljno, uistinu i verno da i spuni sve moje želje, i da mu narediš da m i se prikaže u obliku prekrasnog anđela, da u komunikaciju sa mnom ude b lago, ljubazno, učtivo i ponizno i da ne dozvoli pristup b i lo kom zlom Duhu, da mi ne nanese bilo kakav bol, da me ne užasne i ne zastraši na b i lo koj i način, niti da me na bilo koj i način obma­ ne. Kroz vrlinu našeg G ospoda IH, u čij e ime istupam, očekujem tvoj u pojavu. Fiat, Fiat, Fiat. Amin, Amin! Amin.

Ispitivanje [Pošto j e pred sebe prizvao duha, mag će ga isp i tati na s l edeći način:] ' Dolaziš l i u miru, u ime Oca i S ina i Duha Svetoga?' [A duh će odgovoriti :] ' Da. ' ' Dobrodošao si, plemeniti D uše. Kako ti je ime?' [A duh će od­ govori ti : ] 'Pabiel. ' ' Pozvao sam te u Ime Isusa i z N azareta, u čije Ime se svako ko­ leno k lanja na nebu, zemlji i u paklu, i svaki će jezik priznati da ne­ ma imena poput I mena Isusovog, koj i ljudima dade snagu da vezuj u i odrešuju s v e stvari u nj egovo Presveta I m e , zaista, ravnomerno onima koj i veruj u u njegovo spasenje. Jesi li t i Zadkielov glasnik?' [A duh će odgovoriti:] ' Da. ' ' Hoćeš l i mi se potčiniti u ovom trenutku i odmah mi otkriti sve stvari koje poželim da znam, te me poučiti kako mogu povećati svo­ ju mudrost i znanj e i pokazati mi sve taj ne M agijskog Umeća i svih slobodoumnih nauka, da na taj nač i n mogu objaviti slavu svemo­ gućeg Boga?' [A duh će odgovoriti:] ' Da. ' 'Onda te molim da mi daš i poveriš svoj znak pomoću koj eg te mogu pozvati u svako doba, i položi mi ovu zakletvu, a ja ću po­ božno č uvati svoj zavet i savez sa Svemogući m Bogom i lj ubazno ću te primiti u svakom trenutku gde god da mi se pri kažeš. ' Dozvola za odlazak ' Pošto s i došao u miru i tišini i odgovorio na moje zahteve, po­ nizno i od srca zahvalj ujem se Svemogućem Bogu u čije Imc sam te prizvao i ti došao, a sada možeš otići u m iru u svoje redove, a vratićeš se meni ponovo, u ma koje vreme da tc pozovem tvojom

446

Ceremonijalna magija i čarohrija.�tvo zakletvom, i l i tvoj i m imenom, i l i tvoj i m redom, i l i tvoj i m položa­ jem koj i ti je odred io Stvoritelj , i neka moć Božja bude sa mnom i sa t ob om i na svem potomstvu Božjem, Amin. Slava Ocu i Sinu i Duhu Svetom. '

jform o f �onb o f &pirits �iben in 1 5 73 .

J, lbbltl, mlnl�rdn; 6plrlt anb mrJSsmgrr of tbr prr•ibing 4nb mlln!l &pirit ot :Jl'npllrr. appo!nteb lbennnlll bp tbc C:rtalllr ot all tbln!l• lll•lblc 4nb lnbhdblc, � �S�veu, promlre, 4nb pllgbl mp f411b 4nb ltolb unlo Illee ln tbr Pfrftncr anb before tbr ;real n1n• anb tbr lllbolc I:Oitlpllnp llnb but o[ Jl1eaben, 4nb bp all tbc Jnlp �mr• of eob bo II!Dtllt llnb blnb m!"'df unlo lbcc bp all tbr conlrnlll of fkb'• e."crcb 15!rlt, bp tbc Jnurnallon, J) ntb. anb lblflon, bp lbt 1\trunrttlon anb glorlcu• �·­ ecnJion ot :ll'lt. bp all tbc bolp &.utammlll, bp tbc JJI mp ot E)oll. bp tbc 6torp ot :Jop• ot }l,uabrn, bp Ille f4eglbrnc.. oi •in anb bopc of rrrrnal lllll1141ion, bp !(Jr Qnar jBap of il9oom, bpatl9ngcl•.9rcbangrll. &rra­ pbim, C:btrublm, iĐomlnatlon•. lt!Jronr•. ,tlrfndp��lfllr•. 'llolllrrl, 4nb VIrtue., anb 4ll lbc o!f)rr blti'Jtb anb glotlou• romp��np of Jl;eabcn, bp all !f)r ton•trllatlonuf Jl;rabm, anb bp all !f)c •rbnal ,tloiDrr• anliVIrlur•. abobc rrbcaurb, anb bp lllbat��ocbcr cin l• llolp or blnbln;, lio J near. promfllr, al!b bolD mrto If)re !!lat J mill appnr,ccmr,anll bute unro lb rc an"b 41 all lime� anb placu al!b fn 411 !Jcutt�, bllpl,l anb minule•. from !fil• time forlDatb unlo !f)p life'• rnb lll�rrrsocbct lllou 111alt uU mr bp mp namr or

bp mp oll!cr,anb J 111111 come unto Iber ln taba! form tbou $ball buČrc, dtbrr bl•tblp or lnb!Jllblp, Mb 111111 �rnllll cr all IIJp bt��frc• anb gibe trsllmon.!' tbmol anll let all lb e polllrr• ot Jlrallm lllltncu lt.

J babe bcrrunlo IUbscrlbrb mp !J.,nb anb fOR!I"rm mp •ul anb cbar4rlrr unlo !(Jer. �mrn.

OBL I K PAKTA SA DUHOM .JUPITERA Iz The Comp lete Book of" Magic Science

< iore priloženi Ugovor duhova, zajedno sa pečatom i znakom planetamog an­ dela, mora biti napisan na čistom pergamentu i dat Duhu [na potpis] kad se po­ Javi; za to vreme prizivač ne srne izgubiti poverenje, već mora biti strplj iv, čvrst, samopouzdan i istrajan, i mora paziti da Duha pita i od nj ega zahteva samo ono što je u skl adu sa slavom Božjom i dobrobiti srodnih stvorenja. Nakon što mu je Duh ispunio želje, prizivač mu može dati dozvolu da ode.

447

TAJN A U Č E NJ A SVI H E POHA

[Napomcna.l Bilo bi preporučljivo za prizivača da ostane u kru­ gu nekoliko m inuta nakon rccitovanj a dozvole, a ako je mesto rad­ nje na otvorenom, neka uništi sve tragove kruga, i tako dalje, i mimo se vrati svojoj kući. A l i , ako sc radnja izvodi u mirnom delu kuće, i tako dalje, krug može ostati, jer može poslužiti u b udućem sli­ č nom poduhvatu, ali soba ili zgrada moraj u biti zak l j učani , kako bi sc izbeglo upadanje nepoznatih."

Napred navedeni ugovor je čista ceremonijalna magija. U slučaju crne magije, mag je taj koj i mora potpisati pakt, a ne demon. Kada cmi mag veže e lernentala u svoju službu, sledi borba straha, u kojoj na kraju pobeđuje demon. Mag svojom krvlju potpisuje pakt između sebe i demona, jer je u arkan umu magije rečeno da "onaj ko kontro­ liše krv drugoga, kontroliše i njegovu dušu." Sve dok mag ne načini grešku, elementa! će ispunj avati slovo svoje obaveze na osnovu pa­ kta, ali će demon na svaki mogući način pokušati da spreči maga da iskoristi svoj deo ugovora. Kada čarobnjak, zaštićen unutar svog kru­ ga, prizove duha kojeg želi da kontroliše i obznani mu svoju name­ ru, duh odgovara, otprilike, na sledeći način: "Ne mogu pristati na tvoj zahtev niti ga ispuniti, osim ako se za pedeset godina ti ne predaš me­ ni, telom i dušom, da činim s tobom kako mi je volj a." Ako mag odbije, raspravljaće se o drugim uslovima. Duh može re­ ći: "Ostaću u tvojoj službi sve dok svakog petka ujutro budeš izlazio na ulicu i javno davao mi lostinju u Luciferova ime. Prvi put kada u tome ne uspeš, pripašćeš meni." Ako mag i dalje odbija, shvativši da će demon za njega učiniti ne­ mogućim da ispuni svoj ugovor, raspravlj aće se o drugim uslovima, sve dok na kraju pakt ne bude dogovoren. On može glasiti : "Ovime obećavam Velikom Duhu Lucifugeu, Knezu Demona, da ću mu sva­ ke godine dovoditi lj udsku dušu da čini s njom kako mu je volja, a zauzvrat Lucifuge obećava da će mi dodeliti b laga zemlje i ispuniti svaku moju želj u sve dok bude trajao moj prirodni život. Ako ne us­ pem da mu svake godine donesem gore navedenu ponudu, onda će mu pripasti pravo na moju dušu. Potpis " [Prizivač pakt potpisuj e vlastitom krvlju.] -----�-

Ceremonijalna magija i čarobnjaštvo

PENTAGRAM U simbolizmu obrnuti lik uvek označava izopačenu moć. Prose­ čna osoba ni ne naslućuje okultna svoj stva amblemskih pentakla. O tome je veliki Paracelzus napisao: "Nema sumnje da će se mnogi rugati pečatima, nj ihovim zna­ kovima i nj ihovoj upotrebi, koj i su opisani u tim knjigama, jer im se čini nevero vatno da bi meta l i i znakovi, koj i su mrtvi, mogl i imati m a kakvu snagu i izazvati ikakve efekte. I pak, n i ko n ikada nije dokazao da su metali, kao i znakovi kakve poznajemo, mrtvi , jer soli, sumpor i kvintcsencije metala su n aj vi ša sredstva zaštite lj udskog života i daleko su superiornij i od svih osta l i h lckovitih sredstava." ( Prevedeno sa originalnog nemačkog)

Crni mag ne može da koristi simbole bele magije, a da na sebe ne navuče sile bele magije, što je pogubno za njegove planove. On sto­ ga mora narušiti hijerograme5 tako da one označe okultnu činjenicu da je on sam iskrivio načela iza kojih simboli stoje. Crna magija ni­ je temelj no umeće; ona je zloupotreba umeća. Zbog toga ona nema sopstvene simbole, već samo uzima amblemske figure bele magije i, njihovim izvrtanjem i obrtanjem, označava da je levoruka. PENTAGRAM Iz Levi. Transcendentaf Ma}!;iC

P ENTAGRAM. Pentagram je slika mikroko­ smosa - magijska formula čoveka. To je jedno koje se uzdiže iz četiri - ljudska duša koja se uzdiže iz ropstva animalnoj prirodi. To je is­ " I mska svetlost - ''J utamja zvezda . On ozna­ l·· ava mesto pet misterioznih centara sile, čije budenje je vrhovna tajna bele magije. H ijerograma (grč. tEpocr - svet; ypU!J.iJ.U - slovo, pismo) - taj no sveštcničko pismo. (Nap. prev. )

449

TAJN A UČENJA S V I H E PO H A

PENTAKLI SEĐAM PLANETA l PEČATI ZNAKOVI PLANETARNIH ANĐELA

l

Iz srednjovekovne Knjige duhova (Book of' Spirits) (neobjav lj ivano)

Sedam vel ikih krugova predstavljaju planete, dok dva mala kruga ispod sva­ ke od nj ih sadrže pečat i znak inteligencije koja tu planetu kontroliše.

450

Ceremonijalna magija i čarohnjaštvo

Dobar primer crnomagijske prakse izvrtanja simbola bele magije predstavlja pentagram ili petokraka zvezda, načinjena od pet pove­ zanih linija. Ova slika je odavno poštovani simbol magijskih umeća, a označava pet svoj stava Velikog Magijskog Agensa, pet čovekovih čula, pet elemenata prirode, pet ekstremiteta ljudskog tela. Pomoću pentagrama u sopstvenoj duši, čovek ne samo da može gospodariti i upravljati svim stvorenj ima inferiornim u odnosu na sebe, već može zahtevati poštovanje i onih superiornijih od sebe. Pentagram se u velikoj meri koristi u crnoj magiji, ali kada se ta­ ko upotrebljava njegov oblik se uvek razlikuje na jedan od tri načina: zvezda može biti slomljena u jednoj tački, čime je konvergentnim linijama onemogućeno da se dodirnu, ona može biti preokrenuta, ta­ ko što joj je jedan krak usmeren na dole, a dva na gore, ili može biti izobličena tako da ima krake različite dužine. Kada se koristi u cr­ noj magiji, pentagram se naziva "znak rascepljenog kopita" , ili Đa­ volov otisak stipala. Zvezda sa dva kraka prema gore se takođe naziva i "Jarac iz Mendesa", jer preokrenuta zvezda ima isti oblik kao kozja glava. Kada se uspravna zvezda preokrene i njen gornj i krak padne na dno, to označava pad Jutarnje Zvezde.

45 1

E L E M E NTI

l

NJIHOVI STANOVNICI

Paracelzusova teorija o submundanimal $ Redovi elemen­ tarnih bića $ Gnomovi, undine, salamanderi i si/fi $ Demo­ nologija $ Inkub i sukuba $ Vampirizam

Najiscrpnijim i najlucidnij im izlaganjem o okultnoj pneumatolo­ gij i (grani filozofije koja se bavi duhovnim supstancama), koje je još uvek sačuvano, čovečanstvo je zadužio Filip Aureolus Paracelzus (Teo­ frast Bombastus fon Hoenaj m) [Philippus A ureolus Paracelsus (Theo­ phrastus Bombastus von Hohenheim)], princ alhemičara i hermetičkih filozofa i istinski posednik Kraljevske Tajne ( Kamena mudraca i Elik­ sira života). Paracelsus je verovao da se svaki od četiri glavna ele­ menta za koje su drevni znali (zemlja, vatra, vazduh i voda) sastoji od suptilnog, gasovitog principa i zgusnute telesne supstance. Vazduh je, dakle, po prirodi dvojak - opiplj iva atmosfera i neopi­ plj ivi, isparlj ivi supstrat koji se može nazvati duhovni vazduh. Vatra je vidljiva i nevidljiva, primetna i neprimetna - duhovna, eterična va­ tra manifestuje se kroz materij alni, supstancijalni plamen. Nastavlja­ jući dalje analogiju, voda se sastoj i od guste tekućine i potencij alne esencije fluidne prirode. Zemlj a isto tako ima dva osnovna dela donj i, koji je stalan, zemljan, nepokretan; viši, razređen, pokretan i virtualan. Opšti pojam elementi pri menjen je na niže, ili fizičke faze ova četiri osnovna načela, a naziv elementarne esenczje na njihova od­ govarajuća nevidlj iva, duhovna ustrojstva. Minerali, bilj ke, životinje Paracelzusov termin - Paracelzus bića koj a nastanjuju e lemente naziva submundani, ili elementali. odnosno elementari. Sama reč submundano zna­ či podzemno, od lat. suh - ispod, n iže, i mundus - zemlja, svet, svemir, nebo, odnosno, mundiinus - zemaljski, svetovni . (Nap. prev.)

452

Elementi i njihovi stanovnici i ljudi žive u svetu sastavljenom od zgusnute strane ova četiri ele­ menta i od njihovih raznih kombinacij a stvaraju svoje žive organizme. Henri Dramond2, u svom delu Prirodni zakon u duhovnom svetu (Natural Law in the Spiritual World), opisuje ovaj proces na slede­ ći način:

"Ako analiziramo onu m aterij alnu tačku u kojoj poči nj e sav ži­ vot, naći ćemo da se ona sastoji od jasne supstance bez strukture, nali k na žele, koja podseća na albumcn, odnosno bc lance. Sačinje­ na je od uglj enika, vodo n i ka, kiseonika i azota. Njeno imc je pro­ toplazma. l to nij e samo strukturna jedinica u kojoj sva živa tela počinj u život, već i ona u koj oj sc kasnije nadograđuj u . ' P rotopla­ zma', rekao je H aks l i , ' prosta i l i s j ezgrom, formalni je temelj sveg života. To je Grnčarcva gl ina. "'

Element voda drevnih fi lozofa metamorfoziran je u vodonik sa­ vremene nauke, vazduh je postao kiseonik, vatra - azot, zemlja - ug­ ljenik Upravo kao što je vidljiva Priroda naseljena beskonačnim brojem živih bića, tako je, prema P aracelzusu, i nevidlj ivi, duhovni dvojnik vidljive Prirode (sastavljen od razređenih načela vidlj ivih elemenata) nastanjen mnoštvom naročitih bića, kojima je on dao ime elementa/i, a koji su kasnije nazvani duhovi Prirode. Paracelsus je podelio te na­ rode elemenata u četiri različite grupe koje je nazvao gnomi, undine, silfi i salamanderi. Onje učio da su oni zaista živi entiteti, oblikom veoma slični ljudima, i da nastanjuju svoj e svetovc, nepoznate čo­ veku, jer njegova nerazvijena čula nisu sposobna da funkcionišu van granica zgusnutih elemenata. Civilizacije Grčke, Rima, Egipta, Kine i Indije verovale su u sati­ re, duhove i gobline kao u nešto što sc podrazumeva. Naselili su more sirenama, reke i izvore nimfama, vazduh vilama, vatru larima i pena­ tima, a zemlju faunima, drijadama i hamadrijadama. Tim duhovima Prirode ukazivano je najviše poštovanje i prinošene su im prigodne žrtve. Povremeno, kao posledica atmosferskih uslova ili naročite oset­ lj ivosti posvećenika, postajali su vidlj ivi. Mnogi autori su o njima pisali Henry Drummond ( 1 85 1 - 1 897) - škotski evangclist, teološki pisac, preda­ vač, istraživač i geolog. Delo Natural Law in the Spiritual World ( 1 8 83) je rasprava u kojoj je naučn i princip kontinuiteta proširen iz fizičkog i na duhovni svet. (Nap. prev.)

453

TAJN A U Č E NJA S V I H E POHA

na način koj i ukazuje da su zaista videli te stanovnike fin ij ih sfera Prirode. Više autoriteta je mišljenja da su mnogi od bogova koje su poštovali pagani bili elementali, jer se za neke od tih nevidljivih ve­ rovalo da su po stasu iznad svih i da se izvanredno ponašaju. Grci su nekim od tih elementala dali ime dcemon, posebno onima iz viših redova, i klanjali im se. Verovatno najpoznatij i od tih demona je taj anstveni duh koj i je upućivao Sokrata, o kojem je veliki fi lozof govorio uzvišenim rečima. Oni koj i su puno proučavali nevidlj ivo ustrojstvo čoveka shvatili su da, zapravo, Sokratov dcemon i anđeo Jakoba Bemea sasvim verovatno nisu bili elementali, već natkrilju­ jućc božanske prirode samih tih filozofa. U svoj im beleškama za Apu­ lej o Sokratovom hogu3, Tomas Teji or kaže: "Pošto j e Sokratov demon, dakle, bez sumnje pripadao naj višem redu, što se može zaklj učiti na osnovu i ntelektualne superiornosti Sokrata u odnosu na većinu drugih ljudi, Apulej j e u pravu kada tog demona naziva Bog. A da je Sokratov demon zaista b i o božanski, vidi se iz iskaza samog Sokrata u Prvom A lkibijadu, jer tokom tog dijaloga on jasno kaže: ' D ugo sam smatrao da me Bog nije kao sa­ da uputio da se upuštam u razgovor sa vama. ' A u Odbrani on naj ­ nedvosmislenij e pokazuje d a je t o m demonu dodeljena božanska transcendentnost, shvaćena kao rang u redu demona."

Idej a nekada aktuelna, da su nevidlj ivi elementi, koj i okružuju i prožimaju zemlju, nastanjeni živim, inteligentnim bićima, može se činiti smešnom prozaičnom umu današnjice. Tu doktrinu, medutim, prihvatali su neki od najvećih intelekta sveta. Silfi Faci usa Kardina4, milanskog filozofa, salamander kojeg j e video B en ven uto Č elini, Apuleius o n the God ojS'ocrates je naslov pod kojim je izašao ( 1 822) kla­ sičan prevod Tomasa Tej lora Apulejevog dela O Sokratovom boJ-,711 (De Deo Socratis). (Nap. prev. ) 4

Facius Cardin je H olova transkripcija imena Facija Kardana (Fazio Carda­ no, 1 444- 1 524 ), ital ijanskog pravni ka i matematičara, oca Đirolama Karda­ na (Giro/amo Cardano, 1 50 1 - 1 5 76), italijanskog renesansnog matematičara, fizičara, astrologa i kockara. Facije Kardano bio je temelj it proučavalac per­ spektive, prijatelj Leonarda da Yinčija i profesor na Univerzitetu u Paviji, posvećen hermetičkoj nauci i svetu okultnog. Za Kardana se govorilo da je uvek bio u društvu duha familijara sa koj im je razgovarao. (Nap. prev. )

454

Elementi i njihovi stanovnici

pan sv. Antuna i le petit homme rouge (mali crveni čovečuljak, ili gnom) Napoleona Bonaparte, našli su svoje mesto na stranicama istorije. U književnosti je takođe ovekovečen koncept duhova Prirode. Ne­ stašni Puk iz Š ekspirovog Sna letnje noći, elementali iz rozenkroj­ cerske pesme Silovanje uvojka ( The Rape of the Lock), Aleksandra Poupa, tajanstvena stvorenja iz Zanonija (Zanoni), lorda Litona, be­ smrtna Zvončica Džej msa Barija5 i čuveni duhovi koje je Rip Van Vinkl6 susreo u Ketskil Planinama, l ikovi su poznati studentima knji­ ževnosti. Folklor i mitologija svih naroda obiluju l egendama o tim misterioznim malim likovima koji opsedaju stare dvorce, čuvaju bla­ go u dubinama zemlje i grade svoj e domove pod okriljem otrovni h pečurki . Vile su radost detinj stva i većina dece ih s e nerado odriče. Ne tako davno, naj veći umova sveta verovali su da vile postoje, a još uvek je otvoreno pitanje đa li su Platon, Sokrat i Jamb lih bili u pravu kada su javno priznali njihovu realnost. Kada opisuje supstance koje čine tela elementala, Paracelzus ma­ teriju tela deli u dve vrste, pri čemu je prva ono telo koje smo svi na­ sJedil i kroz Adama. To je vidlj ivo, opipljivo telo. Druga vrsta je telo koje ne vodi poreklo od Adama i, pošto je razredenije, n ije podložno ograni čenj i ma prvog. Tela elementala su sastavljena od te nadsup­ stancij alne telesne materije. Paracelzus je izjavio da između tela lju­ di i tela duhova Prirode postoji toliko mnogo razlika kao što postoj i između materij e i duha. O n dodaje: "Ipak, elementa l i nisu duhovi, jer o n i imaju meso, k r v i kosti , oni žive i šire potomstvo, oni jedu i razgovaraj u, dejstvuju i spavaju, itđ, te i h stoga nije ispravno nazivati 'duhovi ' . Oni su bića koja za­ uzimaju mesto između ljudi i duhova, slična i ljudima i duhovima, po svoj oj organizacij i i obl i k u nalik muškarcima i ženama, a po brzi­ ni svog kretanja nal i k duhovima."

(Philosophia Occulta, prevod Franca H artmana)

(,

Džejms Metju Bari (James Matthew Barrie, 1 860- 1 937) - škotski romano­ pisac i dramatičar; Zvončica - ( Tinker Bell) - je lik iz njegovog najpo­ znatijeg dela, Petar Pan. (Nap. prev. ) Rip Van Winkle je glavni j unak istoimene kratke priče američkog pisca, eseji­ ste, biografa i istoričara, Vošingtona Irvinga ( Washington Irving, 1 783- 1 859). (Nap. prev.)

455

TAJN A U Č ENJA S V I H EPOHA

Autor kasnije ta stvorenja naziva kompozit?, pošto izgleda da je supstanca od koje su načinjeni sastavljena od duha i materije. On ko­ risti boju kako bi objasnio tu ideju. Dakle, mešavina plave i crvene daje ljubičastu, novu boju, koja ne nalikuj e nijednoj od prve dve, a ipak je sastavljena od obe. Takav je slučaj i sa duhovima Prirode; oni ne nalikuju ni duhovnim ni materijalnim bićima, već su sastavljeni od supstance koj a se može nazvati duhovna materija, ili eter. Paracelzus dalje dodaje da, dok je čovek sastavljen od nekoliko priroda (duha, duše, uma i tela) iskombinovanih u jednoj jedinki, ele­ mental ima samo jedan princip, eter od kojeg je sastavljen i u kojem živi. Č italac se mora setiti da se pod eterom podrazumeva duhovna esencija jednog od četiri elementa. Postoj i toliko etera koliko i ele­ menata i toliko različitih porodica duhova Prirode koliko ima etera. Ove porodice su potpuno izolovane u sopstvenim eterima i nemaju dodira sa stanovnicima drugih etera; međutim, pošto čovek u svojoj prirodi ima centre svesti osetlj ive na impulse sva četiri etera, svako od kraljevstava elementala sa nj im može da komunicira pod odgo­ varajućim uslovima. Duhove Prirode ne mogu da unište zgusnutij i elementi, kao što su materijalna vatra, zemlja, vazduh, ili voda, jer oni funkcionišu u višem vibracionom opsegu nego zemaljske supstance. Pošto su sa­ stavljeni od samo jednog elementa ili principa (etera u kojem de­ luj u), oni nemaj u besmrtan duh, pa se nakon smrti samo razgrađuju nazad u element iz kojeg su prvobitno individualizovani. Posle smrti ne ostaje sačuvana bilo kakva individualna svest, jer ne postoj i viši prenosnik koj i bi je sadržavao. B udući da su napravljeni od samo jedne supstance, nema trenja među prenosiocima: stoga njihove te­ lesne funkcije ne uzrokuju mnogo trošenj a ili habanja, pa su veoma dugovečni . Oni koji sc sastoje od etera zemlje žive najkraće, oni sa­ stavljeni od etera vazduha, najduže. Prosečan životni vek im je izme­ đu tri stotine i hiljadu godina. Paracelzus je tvrdio da žive u uslovima sličnim našem zemaljskom okruženju i da su pomalo podložni bole­ stima. Za ta stvorenja se mislilo da su nesposobna za duhovni raz­ voj ' ,jt_."L '-c' J:!i J:!i, Abu A_yyiib Suleiman ibn Yahya ibn Jabin/l; poznat i po latiniziranom imenu Avi­ cebron ( lat. Avicebron), oko l 02 1 - oko l 05R] - špansko-jevrejski srednjo­ vekovni filozof. neoplatonist. Najvažnije delo mu je Izvor života ( Yanhfi!JJ al-Hayah), koje je napisano na arapskom jeziku, ali je poznato samo u la­ tinskom prevodu ( lat. Fons Vitae) ; u njemu pokušava da princip božj eg stvaranja sveta n i iz čega spoj i sa idejom emanacije; univerzalna materija definisana je kao telesna i duhovna, a od materije je slobodan samo Bog, koj i se nalazi "s one strane materije i oblika"; na naj višem stepenu hijerar­ hijske lestvice je univerzalni oblik, koji sadrži sve oblike, a na najnižem su čul­ ne stvari; volja je osnovni stvaralački uzrok sveta - "izvor života". (Nap. prev.) 533

TAJNA UČENJA SVI H E POHA

sever, istok, jug, zapad, gore i dole, ali i prvih šest dana stvara­ nja. U svom popisu delova Mikroprozopusa, Mekgregor Maters uključuje Binu kao prvi i vrhunski deo Malog Adama, čineći na taj način njegovo ustrojstvo sedmostrukim. Ako se M ikroprozo­ pus shvati kao šestodelan, onda su njegovi globusi (Sefirot) ana­ logni sa šest dana stvaranja, a deseti globus, Malkut, sa Sabatom za odmor. ( 5 ) Nevesta Mikroprozopusa je M alku t - epitoma4 Sefirot, čije se če­ tverostruko ustrojstvo sastoj i od mešavine četiri elementa. To je božanska Eva, koj a je izvađena iz boka Mikroprozopusa i kom­ binuje potencije čitavog kabalističkog drveta u jednoj sferi, koja se može nazvati čovek. Prema Sefirotskim misterij ama, poredak Stvaranja, ili Božanskog B ljeska Munje, koji ide u cik-cak kroz četiri sveta, u skladu sa poret­ kom božanskih emanacija, opisan je na sledeći način: Od AIN SOFA, Ničega i Svega, Večne i Neuslovljene Potencije, ističe Makroprozo­ pus, Dugo L ice, za koje je zapisano: "U Njegovoj lobanji svakoga dana postoj i trinaest hiljada miri­ jada5 svetova, koj i svoje postojanje izvlače iz njega, a On im daje podršku." (Videti Veći Sveti Skup6)

Makroprozopus, usmerena volja AIN SOFA, koja odgovara Ke­ teru, Kruni Sefirot, rađa iz Sebe devet manjih sfera čiji je On zbir i uzrok njihovog izleganja. Dvadeset dva slova hebrej skog aletbeta, putem raznih kombinacija koje ustanovljavaju zakone univerzuma, čine skiptar Makroprozopusa kojim On vlada sa Svog plamenog pre­ stola u Acilutskom Svetu. 4 s

6

Ep i toma (grč. !I:m TO fl� ) - kratak izvod iz nekog većeg dela, pregled sadrži­ ne (Nap. prev.) Mirijada (grč. f.!Upta Pro­ h/em simbolizma Tarala ll> Karta hez broja ll> Simbolizam dvadesetjednog velikog aduta ll> Znaci karata

Mišljenja autoriteta razlikuju se po pitanju porckla karata za ig­ svrhe za koju su namenjene i vremena njihovog uvođenja u Ev­ ropi. U svojim Istraživanjima istorije karata za igru (Researches into the History of P!aying Cards), Semjuel Veler Singd podržava mi­ šljenje da su karte stigle u j užnu Evropu iz I ndije, preko Arabije. Tarot karte su verovatno bile deo magijske i filozofske nauke koju su Vitezovi Templari preneli od Saracena, ili neke od mističnih sekti koje su u to vreme cvetale u Siriji. Po povratku u Evropu, Templari su, da bi izbegli progon, skrili arkansko značenje simbola prikazavši svoje magij ske knj ige tobože kao sredstvo za zabavu i kockanje. U prilog ovoj tvrdnj i, gospođa Džona Kinga Van Renselera2 kaže: ru,

2

Samuel Weller Singer ( 1 783-- 1 85 S ) - engleski knjižar, prevodi lac i autor. izdavač većeg broj a zapaženih izdanja dela autora XVI i XVII veka. Parne­ nuto delo je njegova naj interesantnija originalna kompilacija nastala 1 8 1 6. godine, a obi luje izvanrednim gravurama koje delo čine posebno i ntere­ santnim i vredn im. (Nap. prev.) Mrs. John King Van Rensselaer ( 1 84S-- 1 925), američka autorka kojoj je ime zapravo M ej ( May) Van Renseler, ali je, po anglosaksonskom običaju, pred­ stavlj ana kao gospođa Džona Kinga Van Renselcra, američkog političira i guvernera Njuj orka, pa se pod tim imenom pojavljuje i kao autor na svo­ jim izdanj i ma, među koj ima je i delo iz 1 890. godine, iz koj eg je ovde dat citat, a čiji pun naslov je Đavolja slikovnica: istorija karata za igru ( The devil :� picture-hooks. A historv ofplaying card1·). (Nap. prev.)

560

Analiza Tarot karata "Č ini se da j e dobro potkovana činj enica to da su karte, vrativši se kući, sa sobom doneli ratnici, koj i su uvezli mnoge novostečene običaj e i navike Orijenta u svoj e vlastite zemlje, a to nije u suprot­ nosti sa izj avama nekih p isaca koj i su obj avili da su Cigani -- koj i s u u to vreme počel i da lutaju po Evropi - donel i s a sobom i uveli karte, koj e su koristili, kao što to čine i danas, za proricanje bu­ dućnosti." (Videti Đavo/ju slikovnicu)

Preko Cigana je Tarot karte moguće pratiti unazad do religijskog simbolizma drevnih Egipćana. U svom izvanrednom delu, Cigani ( The Gypsies), Semjuel Roberts3 predstavlja dovoljno dokaza o njihovom egipatskom poreklu. Na jednom mestu on piše: "Kad su Cigani prvobitno stigli, u Engleskoj je b i l o vrlo nesi­ gurno. U našim zakonima se prvi put pominj u u nekol iko odredbi proti v njih u vreme vladavine Henrija V I I I , u koj ima su opisani kao 'prekomorski ljudi, koj i sebe n azivaj u Egipćanima -- a ne bave se b i l o kakvim zanatom i l i trgovinom, već i du n aokolo u veli kom broj u ( . . . ) . "'

Interesantna legenda pripoveda da se, nakon uništenja Serapeuma Aleksandriji, veliki broj tamošnjih sveštenika povezao kako bi sa­ l-uvali tajne obreda posvećenih Serapisu. Nj ihovi potomci (Cigani) su, noseći sa sobom najdragocenije od knjiga spašenih iz plamteće biblioteke - Knj igu Enoha, ili Tota (Tarot) - postali lutalice po licu /.c rnije, ostavši narod odvojen od drevnog jezika i prvorodnog prava magiju i tajnu. Kur de Žebelen4 je verovao da je sama reč Tarot nastala od dve egipatske reči, Tar, što znači "put", i Ro, što znači "kraljevski". Tako u

na

·l

Samuel Roherts ( 1 763- 1 848) - engleski autor i pisac pamfleta, poznat kao Prosjački advokat (Pauper :� Advocate); napisao je veliki broj knj iga i pam­ fleta pol iti čkog i socij alnog sadržaja. Pun naziv pomenutog dela je Cigani: njigova porekta, trajanje i odredište ( The Gypsies: Their Origin, Continu­ ance, and Destination). (Nap. prev.) Antoan Kur (Antoine Court), koj i je sebe prozvao Antoan Kur de Ž ebelen (Antoine Court de Gebe/in, e. 1 7 1 9- 1 784) -- sin francuskog protestantskog pastora, rođen u Nimu (Nimes), inicirani mason; bio je osnivač i predsednik Apolonijevskog društva (Societe Apollonienne), kasnije nazvanog Pariski

56 1

TAJ NA UČEN.JA SVIH E POHA

Tarot predstavlja kraljevski put do mudrosti [videti Primitivni svet (Le Monde Primiti/)]. U svojoj Istoriji magije (History of Magic), P.

Kristijan", portparol jednog francuskog tajnog dmštva, daje fantasti­ čan izveštaj o navodnoj inicijaciji u Egipatske Misterije, gde 22 glav­ ne Tarot karte popri maj u razmere prezentacionih tab l i neizmerne veličine i predstavljaju veliku galeriju. Zaustavljajući se, redom, pred svakom od karata, inicijator je kandidatu opisivao njen simbol izam. Eduard Š ire, kojem je izvor informacija bio sličan kao i Kristijanu, poziva se na istu svečanost u poglavlj u o inicijaciji u Hermetičke Mi­ sterije ( videti Velikiposvećenici) . Mada j e moguće da su Egipćani upotrebljavali Tarot karte u svoj im ritualima, pomenuti francuski mi­ stici, osim tvrdnj i da podržavaju tu teoriju, o tome ne pmžaj u nika­ kve dokaze. Ni valjanost takozvanog Egipatskog Tarota, koji je danas u opticaju, takođe nikada nije uspostavljena na zadovoljavaj ući na­ čin. Crteži ne samo da su prilično savremeni, već je i sama simbo­ lika više pod francuskim nego pod egipatskim uticajem. Tarot je nesumnj ivo vitalni element rozenkrojcerskog simboliz­ ma, moguće i sama knjiga univerzalnog znanja koj u članovi reda tvrde da poseduju. Rota Mundi je pojam koji se često poj avljuje u ranim manifestima Bratstva Ružinog Krsta. Reč Rota, kada se pre­ slože njena slova, postaje Taro, antički naziv tih taj anstvenih karata. V. F. C. Vigston ( William Francis C. Wigston) je otkrio dokaze da je ser Frensis Bekon upotrebljavao simbolizam Tarota u svojoj šifri.

5

562

muzej (Musee de Paris), društva posvećenog umetnosti i nauci; b i o je i je­ dan od prvih članova F ilaleta (Philalethes), ezoterijskog bratstva poveza­ nog sa slobodnim zidarima, kao i mističke sekte Izabrani Koeni ( E/us Coen.�). Pun naziv referentnog devetotomnog dela, koje je sukcesivno objavlj ivano od 1 773. do 1 782. godine, je Primiti1ni svet: analiza i porec1enje sa savre­ menim svetom (Le Monde primitij. analvsć et comparć avec le monde mo­ derne), a u eseju o Tarotu, koj i je Zebe! en u njega uključio (vol. V I I I , 1 78 1 ), autor je tumačenje Tarota predstavio kao arkansko spremište bezvremene ezoterijske mudrosti. (Nap. prev.) Pol Kristijan (Paul Christian) bio je pseudonim pod kojim je francuski no­ vinar žari Baptista Pitoa (Jean Baptiste Pitois, 1 8 1 1 - 1 877), poznat i kao Ž an Baptista, pisao svoje novinarske i publie ističke radove; radio je i kao bibl iotekar pri ministarstvu javnog obrazovanj a. Pun naslov pomenutog dela iz 1 870. godine je Istorija magije, natprirodni svet i sudbina kroz vre­ me i narode (Historic de la Magie. du monde Surnaturel et de la fata/itć a travers les Temps et les Peuplc1·). (Nap. prev. )

Analiza Tarot karata

Broj evi 2 1 , 56, i 7R, koj i su svi direktno povezani s odeljcima Tarot špi la, često su uključeni u Bekonove kriptograme. U vel ikom j(J/io izdanj u Š ekspirovih dela iz 1 62 3 . godine, hrišćanska ime lorda Be­ kona pojavljuje se 2 1 put na strani 56 I storij ata. [Videti Kolumho

literature ( The Columhus o/Literature).] RANE PORTUGALSKE KARTE Iz

Chatto, Origin and f!istorv ofPlaving Cardv

Pišu ć i o špi l u iz kojeg su ovde reprodukovanja četiri kavalj era ( žandara), Viljem E ndrj u Č ato6 primećuje: "Neki primerci portugalskih karata dati u 'Jeux de Cartes, Tarots et de Cartes Numć­ ra/es '7 imaju u svom izgledu jako puno od onoga što je pr­ vobitno sugerisao orijentalni tip, ako nisu iz njega i kopi­ rane; pogotovo u odelima Da­ narija i Bastanija - D i nara i Štapova. Na tim kartama kru­ žna figura, opšte shvaćena da predstavlja Danari, ili Di nar, svakako mnogo više l i č i na Č akru, i l i vl·chnou-ov [ Viš­ nuovl disk, koj i se v i d i na �>

William A ndrew Chatto ( 1 799- 1 864) - britanski autor koj i je pisao i pod pseudonimima Džozef Fjum (Joseph Fume) i S ti ven Oliver M lacti (Stephen Oliver the Younger). Pun naslov c i tiranog iz 1 848. godine je Č'injenice i spekulacije o poreklu i istoriji karata za igru (Facts and Speculations on the Origin and Historv ofP!aying Card1·). (Nap. prev. ) Fr. Karte za igru, Tarot i hrojevi na kartama - delo Ž ana Dišena Starijeg (Jean Duchesne A ine, 1 779- 1 855) - konzervatora u Sektoru štampe Carske biblioteke (Bibliotheque !mpćriale). N aj poznatij i je kao autor prve monogra­ fije o nijeliranj u, urezivanju ukrasa na bakarnim, zlatnim i srebrnim plo­ čama i njihovom ispunjavanj u crni m emaj lom - nij clom. ( Nap. prev.)

561

TAJ NA UČENJA SVIH E POHA hindustanskim crtežima, nego na kovanicu, a na vrhu štapa je dijamant, što je još jedan od atributa istog božanstva." Dostojni pomena su takođe i rozenkrojcerski i masonski amblemi koj i se po­ javlj uju na raznim srednjovckovnim špilovima. Pošto su tajne tih organizacija često skrivane u krištičnim gravurama, vrlo je verovatno da su zagonetni di­ jagrami na raznim špilovima karata korišćeni kako za sakrivanje tako i za pro­ dužavanje političkih i filozofskih arkana tih društava. Naslovna strana knj ige gospodina Čatoa prikazuje žandara herc koj i nosi štit ukrašen krunisanom ro­ zenkrojcerskom ružom.

Mnogi simboli koji se pojavljuju na Tarot kartama definitivno imaju masonski značaj . Pitagorejski numerolog će takođe pronaći postoja­ nje važnog odnosa izmedu brojeva na kartama i slika koje prate te brojeve. Kabalist će se momentalno oduševiti značajnim redosledom karata, a alhemičar će otkriti da su određeni simboli besmisleni za sve osim za one koj i su upućeni u božansku herniju transmutacije i rege­ neracije. Kao što su Grci postavili slova svog alfabeta - s nj ihovim odgovaraj ućim brojevima - na razne delove tela svog Logosa pred­ stavljenog u ljudskom obličju, tako i Tarot karte imaju analogiju ne samo u delovima i članovima svemira, već i u podeli ljudskog tela. One su, zapravo, ključ za magijsko ustroj stvo čoveka. Tarot karte moraju se uzeti u obzir ( l ) kao zasebni i potpuni hije­ roglifi, od koj ih svaki predstavlja različito načelo, zakon, moć ili ele­ ment u Prirodi, (2) u međusobnom odnosu kao rezultatu delovanja jednog činioca na drugi i ( 3) kao samoglasnici i suglasnici filozofske azbuke. Zakoni koji regulišu sve poj ave predstavljeni su simbolima na Tarot kartama, čije numeričke vrednosti su jednake numeričkim ekvivalentima pojava. Kao što se svaka struktura sastoj i od određe­ nih elementarnih delova, tako i Tarot karte predstavlj aju komponente strukture filozofije. Bez obzira na nauku ili filozofiju kojom se prou­ čavalac bavi, Tarot karte mogu se identifikovati sa esencijalnim sa­ stavnim delovima njegovog predmeta izučavanja, pri čemu se svaka karta odnosi prema određenom delu u skladu sa matematičkim i fi­ lozofskim zakonima. Elifas Levi piše: "Zatvorena osoba, bez drugih knj iga osim Tarota, ako bi znala kako da je koristi, mogla bi za nekoliko godina steći univerzalno 564

A naliza Tarot karata

znanje i postati sposobna da govori o svim temama sa učenošću koja nema premca i neiscrpnom rečitošću." ( Videti Transcendentalnu magiju)

Različita mišljenja eminentnih autoriteta po pitanj u simbolizma Tarota su prilično nepomirljiva. Zaključci učenog Kur de Žebelena i bizarnog Velikog Eteje (Grand Etteila) x - prvih autoriteta po ovom pitanju - ne samo da se radikalno razlikuju, već ih, kako jednog ta­ ko i drugog, Levi jednako diskredituje; njegov raspored Tarot aduta su, zauzvrat, kao pokušaj da se zavedu proučavaoci, odbacili Artur Edvard Vejt i Pol Kejs�. Levijeve sledbenike -- posebno Papusa11', Kri ­ stijana, Vestkota i Širea - "reformisani Tarotisti" smatraju za poštene, ali zaostale pojedince koj i lutaju u mraku jer nemaju novi špil Tarot karata Pamele Ko lm en Smit1 1 , sa revizijama gospodina Vcjta. 8

9

lO

ll

Etteilla je pseudonim Žan-Baptiste A lijeta (Jean-Baptiste A lliette, 1 738 - 1 79 1 ) - francuskog oklutistc koj i j e prvi ( 1 785) popularisao proricanje Tarot kar­ tama pred širokim auditorij umom, pa je stoga prvi profesionalni Tarot okuJ­ tista u istoriji koji je zarađivao za život proricanjem iz karata. E teja je objavio svoje ideje o korespondencijama između Tarota, astrologijc i četiri klasi­ čna elementa, kao i četiri duševna stanja, i bio prvi koj i je izdao revidiran Tarot špil, dizajniran naročito za oku l tn u namenu ( 1 79 1 ). (Nap. prev. ) Pol Foster Kejs (Paul Foster Case, 1 884-1 954) - američki oklutist i autor brojnih knj iga o Tarotu i kabal i ; nj egov najveći doprinos okultizmu su ve­ rovatno lekcije koje je napisao za članove društva Graditelji Adi tona (Buil­ ders of the Adytum). (Nap. prev. ) Ezoterijski pseudonim Žcrara Ankosa (Gerard Encuusse, l 1\65- 1 9 1 6), fran­ cuskog lekara, hipnotizera i propagatora okultizma (rodom Španca), osni­ vača savremenog Martinističkog reda - oblika mističnog i ezoterijskog hrišćanstva koje se bavi padom prvog čoveka iz njegovog božanskog iz­ vora u materij alnost i procesom njegovog povratka, nazvanog "reintegra­ cija" i l i prosvetljenje (iluminacija). (Nap. prev.) Pamela Colman Smith ( l XIX- 1 9 5 1 ) - slikarka, il ustratorka i spisatelj ica, najpoznatija po dizajniranj u špila Tarot karata za Artura Edvarda Vejta, a taj špi l je, poznat kao Raj der-Vej tov ( Rider- Wuite) Tarot (Raj der je prezime izdavača), do danas ostao jedan od najcenjenijih i najčešće korišćen ih. Vej­ tova knj iga Slikovni klju( zu Turot ( The Pictorial Key to the Tarot), u pre­ vodu Dušice M i loj ković, objavlj ena je i kod nas, a dobija se u kompletu sa Rajder-Vejtovim špi lom Tarot karata ( izdanje M etaphysica, Beograd, 2006). ( Nap. p rev.)

565

TAJNA UČENJA SVIH E POHA

Većina pisaca o Tarotu (g. Vejt je upadljiv izuzetak) zasnivala je svoj rad na hipotezi da 2 2 velika aduta predstavljaj u slova hebrej­ skog aletbeta. Ova pretpostavka se ne temelj i n i na čemu hitnijem od slučajnosti da se oboje sastoje od 22 dela. To što su Postel 1 2, sv. Martin i Levi pisali knj ige podeljene u sekcije koje odgovaraju gla­ vnim Tarot kartama je zanimlj ivo sporedno svetlo bačeno na ovu temu. Glavne adutske karte prikazuju događaje iz Knjige Otkrivenja, a Apokalipsa sv. Jovana je takođe podeljena u 22 poglavlja. Pretpo­ stavlj ajuči da kabala ima rešenje za zagonetku Tarota, tragaoci su če­ sto zanemarivali druge moguće linije istraživanja. Međutim, zadatak otkrivanja pravilnog odnosa izmedu Tarot aduta, slova hebrejskog aletbeta i Staza M udrosti do sada nije rezultirao nekim većim uspe­ hom. Glavni aduti Tarota i 22 slova hebrejskog aletbeta se ne mogu uskladiti, a da se prvo ne odredi ispravno mesto karte bez broja, ili nulte karte - Le Mat, Lude. Levi postavlja ovu kartu između 20. i 2 1 . karte Tarota, dodelj ujući joj hebrejsko slovo Š in (tv). Isti redosled slede Papus, Kristijan i Vejt, ali on, medutim, izjavljuje da ovaj aran­ žman nije ispravan. Vestkot nultu kartu postavlj a kao 22. od glavnih Tarot aduta. S druge strane, i Kur de Žebelen i Pol Kejs kartu bez broja postavljaj u ispred prvog numerisanog glavnog aduta, jer ako se poštuje prirodni red brojeva ( kako prema pitagorejcima tako i prema kabalističkom sistemu), nulta karta, prirodno, mora prethoditi broju jedan. To, međutim, ne rešava problem, jer napori da se po jedno he­ brejsko slovo redom dodeli svakom Tarot adutu daju rezultat koji je daleko od ubedlj ivosti. Gospodin Vejt, koj i je priredio novo izdanje Tarota, ovako izražava svoje stanovište: "M ene ne treba uvrštavati među one koje zadovoljava činjenica da postoj i valjana korespodencija između hebrej skih slova i sim­ bola aduta Tarota." (Videti uvod za Knjigu formacije Knuta Stenringa) 12

566

Gijom Poste l ( Guillaume Poste/, 1 5 1 0- 1 58 1 ) � francuski lingvist, astronom, kabalist, diplomata, profesor i religijski univerzal ist. Poznavao je arapski, hebrejski, sirijski i druge semitske jezike, kao i klasične jezike � antički gr­ čki i latinski. (Nap. prev.)

Analiza Tarot karata

Pravo objašnjenje može biti da raspored glavnih Tarot karata više nij e isti kao kada su nastali listovi Hermesove svete knj ige, jer su Egip­ ćani � ili čak njihovi arapski naslednici možda namerno izmešali karte kako bi njihove tajne mogle biti bolje sačuvane. Gospodin Kejs je razvio sistem koji, mada nadmoćan u odnosu na većinu, uveliko zavisi od dva sporna momenta, naime, od tačnosti revidiranog Tarota g. Vejta i opravdanosti dodele prvog slova hebrejskog aletbeta karti bez broja, ili nultoj karti. Pošto A lef(prvo hebrejsko slovo) ima numeri­ čku vrednost l , njegovo pripisivanje nultoj karti jednako je izjavi da je nula ekvivalentna slovou A lef i, stoga, sinonim za broj jedan. Kur de Žebelen s retkom proniclj ivošću nultu kartu dodeljuje AIN SOFU, Nespoznatlj ivom Prvom Uzroku. Kao što centralni pano Bembinske ploče predstavlja Tvoračku Moć okruženu sa sedam tri­ jada manifestovanih božanstava, tako nulta karta može da predstavlja tu Večnu Moć koju ograničeno izražava 2 1 okolni, ili manifestovani aspekt. Ako se smatra da 2 1 glavni adut predstavljaju ograničene ob­ like koji postoje u apstraktnoj materij i nulte karte, onda ona postaje njihov zajednički imenilac. Koje je slovo hebrejskog alefbeta tada iz­ vor svih ostalih slova? Odgovor je očigledan: Jod. Pored toliko mno­ go spekulacija, još jedna ne može škoditi. Nulta karta � Le Mat, Luda poređena je sa materijalnim univerzumom, jer je smrtna sfera svet nestvarnosti. Niži univerzum, kao i smrtno telo čoveka, samo je odo­ ra, šareni kostim, dobro upoređen s kapom sa praporcima. Ispod lu­ dine odore, medutim, nalazi se božanska supstanca, čija je lakrdijaš samo senka; ovaj svet je M ardi Gra 1 3 � veličanstvenost božanskih iskri maskiranih odorama ludaka. Nije li ta nulta karta ( Luda) sme­ štena u Tarot špil kako bi zavela sve one koj i nisu mogli da probiju veo iluzije? Tarot karte su prosvetljeni hijerofanti M isterija koristili za vođe­ nje glupih i neukih, te su tako postale stvari za igru � u mnogim slu­ čaj evima čak i instrumenti poroka. Č ovekove zle navike su, dakle, zapravo postale nesvesni izvršitelj i njegovih filozofskih pravila. Pa­ pus piše: �

�

13

Mardi Gra (fr. Mardi Gras -- doslovno: mrsni utorak) - pokladna sezona; odnosi se na karnevalske svečanosti koje počinju posle Bogojavljenja, a za­ vršavaju se dan pre Pepeljave srede. (Nap. prev.)

567

TAJNA UČENJA SVI H EPOHA " Moramo se diviti mudrosti I n ic ij ata, koj i su upotrebili porok i uči n i l i da on proizvede više korisnih rezultata nego vrlina."

Ne nudi li ovaj čin drevnih sveštenika dokaz da je cela tajna Ta­ rota obavijena simbolizmom njegove nulte karte? Ako je znanje na taj način povereno ludama, zar ga ne bi trebao tražiti u toj karti? Ako se Le Mat postavi ispred prve karte Tarot špila, a ostale kar­ te slože u horizontalnoj linij i sleva na desno, videće se da Luda hoda prema drugim adutima, kao da će proći kroz razne adute. Poput du­ hovno zaslepljenog i ograničenog neofita, Le Mat namerava da uđe u vrhovnu avanturu da prode kroz dveri Božanske Mudrosti. Ako se shvata da je nulta karta strana glavnim adutima, to uništava nu­ meričku analogiju između tih karata i hebrejskih slova, jer ostavlja jedno slovo bez korespondenta u Tarotu. U tom slučaju će biti po­ trebno dodeliti nedostajuće slovo h ipotetičkoj Tarot karti, koja sc naziva elementi, za koju se pretpostavlja da je razbijena u obliku 5() karata malih aduta. Moguće je da se svaki od glavnih aduta može pod­ vrgnuti sličnoj podeli. Prvi numerisani veliki adut naziva sc Le Bateleur, Žongler, i, prema Kuru de Žebelenu, prikazuje da je čitava tkanina stvaranja samo san, postojanje žongliranja božanskih elemenata, a život večna hazardna i_gra. Prividna čuda prirode su samo podvizi kosmičkog opsenarstva Covek je poput male loptice u rukama žonglera, koj i zamahuje svo­ j im štapom i - presto!14 - loptica nestaje. Svet koj i to posmatra ne shvata da je nestali rekvizit još uvek na dlanu žonglerove ruke, gde ga je on mudro skrio. To je takođe i Adept kojega Omar Hajam na ziva "majstor predstave". Njegova poruka je da pojave Prirode treba mudro usmeravati i nikada dopustiti da nas one prevare. Mag stoj i iza stola na kojem j e raspoređeno više predmeta, mc đu kojima se ističu pehar � Sveti Gral i pehar koj i je Josif stavio u Venijam inovu vreću, kovanica - novac od poreza i plata M ajstora Graditelja, i mač, onaj Golij atov, a takođe i mistična oštrica fi l o zofa, koj i deli lažno od istinitog. M agov šešir je u obliku kosmičkc �

15

14 15

568

It. presta - veoma brzo, u trenu. (Nap. prev.)

Omar Khayyam (pers. �'� ..;.= , l 048 - 1 1 3 1 ) - persijski polimat, mate ma tičar, filozof, astronom, fizičar i naj veći lirski pesnik. Pisao je i rasprave , ' mehanici, geografij i i muzici. (Nap. prev. )

A naliza Tarot karata

lemniskate16, koj a označava prvi pokret stvaranja. Njegova desna ruka pokazuj e prema zemlj i , a u levoj drži uzdignutu Jakovljevu palicu, a takođe i palicu koja je propupala - ljudsku kičmu kruni sa­ nu globusom kreativne inteligencije. U pseudo-egipatskom Tarotu mag nosi urceus, ili zlatnu traku oko čela, sto pred nji m je u obli­ ku savršene kocke, a njegov pojas je zmija večnosti koja proždire SVOJ rep. Drugi numerisani veliki adut naziva se La Papesse, Ženski Papa, i bio je povezan sa čudnom legendom o jedinoj ženi koja je ikada se­ dela u papskoj stolici. Pretpostavlja se da je papa Jovana17 to postala tako što se preruši la u muško ruho, a kada je njena prevara otkri­ vena, kamenovana je do smrti . Ova karta prikazuje ženu koja sedi krunisana tijarom koju natkriljuje lunarni polumesec. U krilu joj je Tora, i li knjiga Zakona (obično delom zatvorena), a u levoj ruci su joj ključevi tajne doktrine, jedan zlatan, a drugi srebrn. Iza nje se uz­ dižu dva stuba (Jahin i Voas), sa šarenim velom razapetim između njih. Njen presto stoj i na podu koji je poput šahovske table. Lik po imenu Junona ponekad zamenjuje La Papesse. Poput hijerofantkinje u Ki­ hclinim Misterijama, ova simbolička figura personifikuje Šekinu, ili Hožansku Mudrost. U pseudo-egipatskom Tarotu, sveštenica je pre­ krivena velom, kao podsetnik da se puno lice istine ne otkriva neini­ ciranom čoveku. Veo takođe prekriva i jedna polovinu njene knjige, t ako da objavljujući da samo jedna polovina tajne postojanja može hiti shvaćena. 1 1>

Lemniskata (grč. AT] lJ VtaKOidrima i američkim zastavama, a na dvorskim kartama su bili čuve­ I t l generali. Savremene karte za igru predstavljaju male adute Tarota, pri če­ I l J U je iz svake boje izbačen paž, ili sluga, pa je ostalo po 1 3 karata. < 'ak i u svojoj skraćenoj formi, međutim, savremeni špilovi imaj u duboko simboličko značenje, jer je nj ihovo uređenje očigledno u ·, k ladu sa podelom godine. Crvena i crna boja na kartama predsta­ vljaju đva velika dela godine - deo tokom kojeg je sunce severno od ekvatora i onaj tokom kojeg je južno od ekvatora. Č etiri boje prnlstavljaj u godišnja doba, epohe starih Grka i hinduske Juge. Dva­ naest dvorskih karata su znaci zodijaka raspoređeni u trijade, koje ( 1 1 1c Otac, Snaga i Um, prema gornjem delu Bembinskc ploče. De­ ·;ct karata sa brojem u svakoj boj i predstavlja Sefirotsko drvo, koje po->toj i u svakom od četiri sveta (boj i). Trinaest karata u svakoj bo­ l l predstavlj a 1 3 lunarnih meseci svake godine, a 52 karte u špilu su ·, ) nedelje u godini. Sabiraj ući brojeve numirisanih karata i raču­ l l:qući žandare, kraljice i kraljeve kao l l , 1 2 i 1 3 , zbir 52 karte iz­ no-;r trista šezdeset četiri. Ako se smatra da Džokeri vrede jedan bod, 1

58 1

TAJNA UČENJA SVIH EPOHA

rezultat je 365, ili broj dana u godini. Milton Potenger22 je verovao da su Sjedinjene Američke Države obl ikovane u skladu sa konven­ cionalnim špilom karata za igru i da će se pod jednom vladom, kona­ čno, naći 52 države koj ima će upravljati pedeset treći, neimenovani deo, Kolumbijski distrikt. Dvorske karte sadrže brojne važne masonske simbole. Devet od ovih karata " prikazuju celo lice, a tri profile. Tu je razlomljen "Točak Zakona , koji označava devet meseci prenatalne epohe i tri st�ena duhovnog razvoja neophodne za izradu savršenog čoveka. Cetiri naoružana kralj a su egipatski amonijanski Arhitekti koji su dletima isklesah univerzum. Oni su takođe i kardinalni znakovi zodij aka. Četiri kraljice, koje kao simbol Hrista nose cvetove sa osam latica, predstavljaj u fiksne znakove zodijaka. Četiri žandara, od koj ih dva nose bagremove grančice - žandar herc u ruci, a žandar tref u svom šeširu - predstavljaj u četiri obična zodijačka znaka. Potrebno je ta­ kođe napomenuti i da dvorske karte u piku ne gledaj u prema oznaci u uglu karte, već su im l ica od nje okrenuta, kao da se plaše tog am­ blema smrti. Veliki Majstor Reda Karata je kralj tref, koj i nosi ku­ glu kao amblem svog dostoj anstva. U svojoj simbolici šah je najznačajnija od svih igara. Nazvan je " "kraljevska igra - razonoda kraljeva. Poput Tarot karata, šahovske figure predstavljaj u elemente života i filozofije. Igra je igrana u In­ dij i i Kini davno pre no što je uvedena u Evropi. Istočno-indijski prinčevi običavali su da sede na balkonima svoj ih palata i igraju šah s živim ljudima koj i su stajali na pločniku u obliku šahovske table, načinjenom od crnog i belog mramora u dvorištu. Rašireno je vero­ vanje da su egipatski faraoni igrali šah, ali ispitivanje skulptura i iluminacija dovelo je do zaklj učka da je egipatska igra bila oblik ig­ re dama. U Kini su šahovske figure često bile izrezbarene tako da predstavljaju zaraćene dinastije, kao Manču i Ming. Šahovska tabla sastoji se od 64 kvadrata, naizmenično crna i bela, i simbolizuje pod Kuće Misterija. Po tom polju postojanja ili misli pomera se više ču22

582

M ilton Alberto Potenger (Mi/ton A lberto Pottenger) - američki autor, mason; poznat j e p o svom delu i z 1 905. godine, Simbolizam, rasprava o du§i stvari (Symbolism, A Treatise on the Soul ofThings; How the Natural World is but a Symbol of the Real World; the Modern Church, with its Spire and Cross. and the Bible Account ofNoah :S A rk Symbols of the Phallic Religi­ on). (Nap. prev.)

Analiza Tarot karata

dno izrezbarenih figura, svaka prema određenom pravilu. Beli kralj je Ormuzd, crni kralj, Ahriman, a po nivoma univerzuma se kroz sve epohe vodi veliki rat između svetlosti i tame. U filozofskom ustroj­ stvu čoveka, kraljevi predstavljaju duh, kraljice um, lovci emocije, konji vitalnost, kule, ili topovi, fizičko telo. Figure sa kraljeve stra­ ne su pozitivne, a one sa kraljičene strane su negativne. Pioni su čulni impulsi i perceptivne sposobnosti - osam delova duše. Beli kralj i njegova svita simbolizuju Sopstvo i njegove prenosnike; crni kralj i 1�egova svita, ne-sopstvo - lažni ego i njegove legije. Igra šah na taj način prikazuje večnu borbu svakog dela čovekove složene prirode protiv njegove senke. Priroda svake šahovske figure otkriva se kroz način na koj i se ona kreće; geometrija je ključ za njihovo tumačenje. Na primer: top (telo) pomera se kvadratno; lovac (emocije) kreće se ukoso; kralj, koj i je duh, ne može se uhvatiti, ali gubi bitku kada je tako okružen da ne može pobeći.

5 83

TABERNAКL U DIVLЛNI

Mojsije, egipatski in ic ijat • Izgradnja Tabernak/a • Opre­ manje Tabernakla • Zave tni Kovceg • Odeida casti i dike • Urim i Tumim

Nеша sumnje da је veliki deo materijala zabelezenog u prvih pet knjiga Starog zaveta izveden iz inicijacijskih rituala Egipatskih Mi­ sterija. Svestenici Izide Ьili su duboko upuceni u okultno znanje, а Izraeliti su tokom zaroЬijenistva u Egiptu od njih naue!ili mnogo о znacenju boZэ.nstvenosti i nacinu na koji se ona oboZзva. Autorstvo prvih pet knjiga Starog zaveta generalno se pripisuje Mojsiju, ali da li on jeste ili nije istinski njihov pisac stvar је kontroverze. Postoje znatni dokazi koji Ьi potkrepili hipotezu da je Pentateuh (Petoknjiije) sastavljen mnogo kasnije, iz usmenog predanja. Ро pitanju autorstva tih knjiga, Tomas Inman daje prilicno zapanjujucu izjavu: "Istina je da imamo knjige za koje se podrazumeva da su Moj­ sijeve knjige; tako postoje, ili su postojale, knjige za koje se pod­ razumeva da su ih napisali Homer, Orfej, Enoh, Morrnon i Junije; ipak, postojanje spisa i verovanje da su ih napisali oni cije ime no­ se, nisu pravi dokazi autorstva coveka ili izvomosti dela koje se naziva ро njegovom imenu. Istina је, takode, i da је Mojsije po­ vremeno spominjan u vreme ranih kraljeva Jerusalima, ali jasno је da su ti odlomci napisani kasnijom rukom i da su uvedeni na me­ sta na kojima su pronadeni s definitivnom namerom da se ostavi utisak kako је zakonodavac bio poznat Davidu i Solomonu." (Videti Drevne vere otelov/jene

и

drevnim imenima)

Mada je navedeni ucenjak nesurnnjivo imao mnogo dokaza da pot­ krepi svoje uverenje, cini se da je ova izjava ipak previse iskljuciva.

584

Tabernakl и divljini Ona se ocigledno temelji na cinjenici da je Tomas Inman sиmnjao и istorUsko postojanje Mojsija. Та sиmnja Ьila је zasnovana na etimo­ loskoj slicnosti reci Mojsije sa drevnim nazivom za sиnce. Као re­ zultat tih dedukcija, Inman је nastojao da dokaze kako је Izraelski Zakonodavac Ьiо samo drugi oЬlik sveprisutnog solamog mita. Iako је Inman pokazao da, preme�tanjem dva od drevnih slova, 1·ес Moj­ sije (:"!W�) postaje Semah (:-r�w), naziv za nebeski globus, on је iz­ gleda prevideo cinjenic u da su u drevnim Misterijama inicijati cesto dobljali imena koja sи Ьila sinonimi za sunce, kako bi se simbolizo­ vala cinjenica da sи iskиpljenje i regeneracija solan1e energije ostva­ reni unиtar njihove vlastite prirode. Mnogo је verovatnije da је covek kojega znamo kao Mojsije Ьiо ovlasceni predstavnik tajnih skola, koji se trиdio - kao sto sи se trudili i mnogi drugi emisari- da pri­ mitivne rase poduci о tajnama njihove Ьesmrtne dиse. Pravo ime Vel ikog Starca lzraela, koji је poznat u istoriji kao Mojsije, verovatno nikada nece Ьiti utvrdeno. Rec MojsUe, kada se shvati u njenom ezoterijskom egipatskom smislu, znaci онај koji је primljen u Misterijsku Skolи Mиdrosti i otisao је da uci neuke о volji bogova i tajnama Zivota, kao sto su te tajne objasnjavane u hra­ movima Izide Ozirisa i Serapisa. Postoji mnogo kontroverzi u vezi Mojsijeve nacionalnosti. Neki tvrde da je Ьiо Jevrejin usvojen i ob­ razovan od strane egipatske vladajuce kuce, а drugi su misljen ja da је Ьiо cistokrvan Egipcanin. Nekolicina cak veruje da su on i bes­ mrtni Hermes jedno isto, jer su оЬа ova slavna osnivaca religijskih sistema dobili s neba ploce navodno ispisane Bozjim prstom. Price о Mojsiju, о tome kako ga је faraonova cerka pronasla u kovcezicu od site, о njegovom usvajanjи od strane egipatske kraljevske poro­ dice i о njegovoj kasnijoj pobuni protiv egipatske autokratije tacno se podudaraju sa odredenim ceremonijama kroz koje su kandidati u Egipatskim Misterijama prol azili u svom ritualnihom lutanju и po­ trazi za istinom i razumevanjem. Analogija se takoder moze videti i u kretanjima nebeskih tela. Nije cudno �to је erudita Mojsije, iniciran и Egiptu, trebalo da na­ uci Jevreje filozofiji koja sadrzi vaznija nacela egipatske ezoterije. Egipatske religije u vreme izraelistskog zaroЬljeniStva Ьile su dale­ ko starije nego sto su i sami Egipeani Ьili svesni. Istorijati su u to vre­ me tei!ko prikupljani, а Egipcanima је Ьilo dovoljno da prate trag svoje rase unazad do mitolo�kog razdoЬlja kada su sami bogovi hodali ,

,

585

TAJN A UČ E NJA SVIH E POHA

zemljom i svojim ličnim moćima uspostavi li Dvostruko Carstvo Ni­ la. Egipćani nisu ni sanjali da su ti božanski rodonačelnici bili At­ lantidani, koj i su se, prisiljeni da napuste svojih sedam ostrva zbog vulkanske kataklizme, naselili u Egiptu - u to vreme atlantidanskoj kolonij i - gde su uspostavili veliko filozofsko i književno središte civilizacije koja će kasnije duboko uticati na religije i nauku nebro­ jenih rasa i naroda. Danas je Egipat zaboravljen, ali egipatske stvari će uvek biti zapamćene i poštovan e. Egipat je mrtav - ali besmrtno živi u svojoj knj iževnosti, filozofiji i arhitekturi. Kao što je Odin osnovao svoje Misterije u Skandinaviji, a Kecal­ koatl u Meksiku, tako je i Mojsije, radeći s tada nomadskim narodom izraelskih dvanaest plemena, osnovao među njima svoju tajnu i sim­ boličku školu, koja je postala poznata kao Misterije Tabernakla. Je­ vrejski Tabernakl bio je samo hram načinjen po uzoru na egipatske hramove, a mogao je da se prenosi kako bi bile zadovoljene potrebe naklonosti ka lutanju po kojoj su Izraeliti bili poznati. Svaki deo Ta­ bernakla i ograde koja ga je okruživala bio je simbol neke od velikih prirodnih ili filozofskih istina. Za neuke, predstavljao je samo mesto na koje se donose ponude i na kojem se prinose žrtve, a za mudre je to bio hram učenja, posvećen U niverzalnom D uhu Mudrosti. Mada su najveći umovi jevrejskog i hrišćanskog sveta shvatili da je Biblija knjiga alegorija, samo se nekolicina izgleda potrudila da istraži njene simbole i parabole. Kad je Mojsije ustanovio svoje Mi­ sterije, kaže se da je odabranoj nekolicini inicijata dao određena us­ mena učenj a koja nisu smela nikada da budu zapisana, već je trebalo da budu sačuvana prenošenjem od usta do usta, sa generacije na ge­ neraciju. Ta uputstva bila su u obliku filozofskoh ključeva, pomoću kojih se postizala da alegorije otkriju svoja skrivena značenja. Jevreji su te mistične ključeve za svoje svete spise nazvali Kabala ( Cabala, Qabbalah, Kahallah).

Savremeni svet je izgleda zaboravio na postojanje onih nepisanih učenja koja na zadovoljavajući način objašnjavaju pri vidne protivre­ čnosti pisanih Spisa, niti se seća da su pagani imenovali svoga Janusa sa dva lica za čuvara ključa Hrama Mudrosti. Janus je metamorfozi­ ran u sv. Petra, tako često simbolizovanog kako drži u ruci ključ ne­ beskih dveri. Zlatni i srebrni klj uč "Božjeg namesnika na Zemlj i", Pape, simbolizuju tu "tajnu doktrinu" koja, kada se ispravno shvati, otključava riznicu hrišćanske i jevrejske kabale. 586

Tabernakl u divljini

Hramovi egipatskog misticizma (čij i je Tabernakl bio kopij a) bili su prema tvrdnjama njihovih sveštenika - minijaturni prikazi univer­ ;:uma. Solarni sistem je uvek bio smatran velikim hramom inicijacije, koji kandidati ulaze kroz kapiju rođenja; nakon lutanja krivudavim prolazima zemaljske egzistencije, oni napokon pristupaju velu Veli­ ke Misterije - Smrti - kroz čiju kapiju nestaju nazad u nevidlj ivi svet. Sokrat je svoje učenike suptilno podsetio da je Smrt, zapravo, velika inicij acij a, j er poslj ednj e reči su mu bile: "Kritone, Asklepij u dugu­ jem petla; hoćeš li se setiti da podmiriš dug?" ( Kako je petao bio po­ svećen bogovima, a žrtva te ptice pratila je kandidatov o uvođenje u Misterije, Sokratove reči podrazumevale su da je pred nj im veli ka inicij acija.) Život je velika misterija i samo oni koji uspešno produ kroz nje­ gove ispite i sudenj a, pravilno ih protumače i iz njih izvuku suštinu iskustva, postići će istinsko razumevanje. Stoga, hramovi su građeni u obliku sveta, a njihovi rituali temelj ili su se na životu i njegovoj mnogostrukoj problematici. Ne samo da je Tabernakl oblikovan po uzoru na egipatski misticizam, već je i njegov pribor takode bio drev­ nog i prihvaćenog oblika. Sam Zavetni Kovčeg (Arka) bio j e adap­ tacija egipatske Arke, uključuj ući čak i klečeće figure na njegovom poklopcu. Bas-reljefi na hramu u Fili prikazuju egipatske sveštenike kako nose svoj u Arku - koj a veoma nalikuj e jevrej skoj Arki - na ramenima pomoću poluga poput onih opisanih u Izlasku. Sledeći opis Tabernakla i njegovih sveštenika zasnovan je na iz­ veštaju o njegovoj konstrukcij i i obredima koje je zabeležio Josif1 u trećoj knjizi svoj ih Jevrejskih starina. Biblijske reference su iz Biblije "kratkih pantalona " ( "Breeches " Bible) (poznate po prevodu sedmog stiha trećeg poglavUa Poslanja), štampane u Londonu 1 599. godine, a citati su reprodukovani u originalnom pravopisu i sa originalnom interpunkcijom. 2 u

2

Josif Flavij e ( Nap. prev.) U ovom delu prevoda Holove k nj ige biblijske reference su iz prevoda Đu­ re Daničića i dr Luja Bakotića, a tamo gde je bilo neophodno da se zadrži duh izdanja Bih/ije iz kojega Hol citira, reči ili fraze Daničićevog, odnosno. Bakotićevog prevoda, zamenjene su odgovarajućim terminima stavljeni m u uglaste zagrade. (Nap. prev.)

587

TAJNA UČENJA SVI H EPOHA

KOVČEG I NJEGOVI H ERUVIM! )

)

Iz Calmet 3 ,

Dictionwy oj' the 1/o/y Bih/e

Josif kaže da su njegovi Heruvi­ mi b i l i l eteća stvorenja, ali ra­ zličita po izgledu od bilo čega što može da se vidi n a zemlj i , pa i h je stoga nemogu­ će opisati . Pret­ postavlja se da je Mojsije, kad je podignut i odnesen pred Jahvea, video ta bića kako kleče u Božjem podnožju. Verovatno su nalikovali, barem po opštem izgledu, čuvenom Jezekilj evom Heruvimu.

IzGRADNJA TAB ERNAKLA

Govoreći u ime Jahvea, Boga Izraela, Mojsije je imenovao dvo­ jicu arhitekata da nadziru izgradnju Tabernakla. Bili su to Veseleilo, sin Urije, od plemena Judina, i Elij av, sin Ahisamahov, od plemena Danova. Njihova popularnost bila je tako velika da su bili i jedno3

Antoan Avgustin Kalmet (Antoine A ugustin Calmet, 1 672- 1 757) -- francu­ ski biblijski učenj ak, benediktinski opat; sturirao je fi lozofiju i teologiju u opatij i Mojen-Motije (Moyen-Moutier), a tokom prvih godina svoje kari­ jere radio je na ogromnom, dvadesettrotomnom komentaru Biblije, koj i se pojavio između 1 707. i 1 7 1 6. godine. Pun naslov ovde pomenutog dela, koje je u dva toma i zašlo 1 797, odnosno, I SO l . godine, je Istorijski, kritički, hronološki, geograf.�ki i literarni rečnik Biblije (Dictionnaire historique, critique, chronologique. geographique et littera! de la Bible). (Nap. prev.)

588

Tabernakl u divljini

glasan izbor naroda. Kad je Jakov na samrtnoj postelj i blagosilj ao svoje sinove (videti Poslanje 49), svakom je dodelio po simboL Sim­ bol Jude bio je lav, Danov � zmija ili ptica (možda orao). Lav i orao su dve od četiri životinje koje čine heruvima (fiksni znaci zodijaka), a rozenkrojcerski alhemičari su tvrdili da je misteriozni Kamen Mu­ draca (Duša) sastavljen pomoću Krvi Crvenog Lava i Glutena4 Belog Orla. Č ini se verovatni m da postoj i skriveni mistični odnos između vatre (Crvenog Lava), vode (Belog Orla), kako su korišćeni u okult­ noj hemiji, i predstavnika ta dva plemena, čij i su simboli bili identi­ čni s tim alhemijskim elementima. Kao što je Tabernakl bio Božje prebivalište među ljudima, tako je i telo duše u čoveku prebivalište njegove božanske prirode, oko ko­ j e se okuplj a dvanaestostruko materij alno ustrojstvo, na isti način kao što su se plemena Izraelova ulogoravala oko ograđenog prostora posvećenog Jahveu. Ideju da je Tabernakl zapravo bio simbol nevid­ ljive duhovne istine izvan poimanja lzraelićana potkreplj uje izjava u osmom poglavlju Poslanice Jevrejima: "[. . . ] koj i služe slici i seni nebeskih stvarnosti, kao što beše rc­ " čeno Mojsiju kada je trebalo da načini [Tabemakl]. 5

Ovde pronalazimo materijalno fizičko mesto obožavanja, koje se naziva "sena", a koje je simbol duhovne institucije, nevidlj ive, ali svemoguće. Specifikacije Tabernakla su opisane u knj izi Izlaska, u dvadeset­ petom poglavlju: "1 Gospod reče M ojsiju govoreći : ' Reci sinovima Izrailj evim da mi skupe prilog: od svakog koj i drage volje da, uzmite pril og mc­ ni. A ovo je prilog što ćete uzimati od nj ih, zlato i srebro i bronzu, i porfiru i skerlet i crvac i tanko p latno i kostret, i kože ovnuj ske crvene obojene, i kože j azavičije, i drvo sitim, ulje za videlo, miri­ se za ulje pomazanja i za m i risavi kad, kamenje oniksova i kamenj e za ukivanje n a oplećak i naprsnik. I neka mi načine svetinju, d a među ·l

Gluten ( lat. gluten) - leplj iva tečnost u životinjskim tcl ima. (Nap. prev.) Poslanica Jevrejima 8 :5, prevod Đura Daničić. Reč "Tabernakl" stavljena je ovde u zagradu zbog toga što je u Daničićevom prevodu tu upotrebljena reč "skinija". Kod dr Luja Bakotića stoj i "šator". (Nap. prev.)

589

TAJNA UČENJA SVIH E POHA

njima nastavam; kao što ću ti pokazati sliku od [Tabernakla] i sli­ ku od svih stvari njegovih, tako da načinite. "'6

Trem Tabernakla bio je ograđeni prostor, pedeset lakata širok i stu lakata dugačak, okružen zidom od platnenih zavesa, koje su visik sa bronzanih stubova razmaknutih pet lakata. (Lakat je drevna mer�1 za dužinu jednaka udaljenosti između lakta i vrha kažiprsta oko osamnaest inči.) Bilo je po dvadeset takvih stubova na svakoj od du ­ žih strana i po deset na kraći m stranama trema. Svaki stub je imao osnovu od tuča i srebrni kapitel. Tabernakl j e uvek bio izložen tako da su mu duže strane bile okrenute prema severu i j ugu, a kraće pre­ ma istoku i zapadu, s ulazom na istoku, što ukazuje na uticaj primi­ tivnog obožavanj a sunca. Glavna svrha spoljašnjeg trema bila je da na pravi način izoluje šator Tabernakla, koji je stajao u sredini ograđenog prostora. Na ula­ zu u dvorište, koje je bilo na istočnoj strani pravougaonika, staj ao je Oltar za Žrtve Palj enice, načinjen od drveta obloženog tučanim plo čicama i ukrašen rogovima bikova i ovnova. Dalje unutra, ali u lin i j i sa ovim oltarom, stajala je Umivaonica Pročišćavanja, velika posuda s vodom za oblucij u sveštenika. Konstrukcij a Umivaonice bila je dvostruka: gornji deo činio je veliki bokal, verovatno pokriven, koj i je služio kao rezervoar za donj u posudu u kojoj su se sveštenici pra­ li pre no što bi uzeli učešće u raznim obredima. Pretpostavlja se da je ova Umivaonica b i la optočen metalnim ogledalima žena iz dva­ naest plemena Izraelovih. Dimenzije Tabernakla bile su sledeće: �

"Njegova dužina, kada je bio postavljen, bila je trideset lakata, a širina deset lakata. Jedan od njegovih zidova bio je na j ugu, dru­ gi je bio okrenut prema severu, a na stražnjem delu bio je zapad_ Njegova visina trebalo je da bude j ednaka njegovoj širini (deset lakata)_" (Josif Flavije)

Bibliolozi obično unutrašnj ost Tabernakla dele na dve prostorije: jednu sobu deset lakata široku, deset lakata visoku i dvadeset lakata �

6

Izlazak 25: l -9, prevod Đura Daničić. "Tabernakl" je opet u zagradi, jer kod Daničića, u ovom slučaju, kao i kod dr Bakotića, stoji "šator"_ (Nap. prev_)

590

Tabernakl u divljini

dugu - nazvanu Svetinja, u kojoj su se nalazila tri posebna komada nameštaja, naime, Sedmokraki Svećnjak, Sto za Hleb za predstavlja­ nje7 i Oltar Kadioni, i drugu sobu - deset lakata široku, deset lakata visoku i deset lakata dugu - nazvanu Svetinja nad Svetinjama, u kojoj se nalazio samo jedan komad nameštaja - Zavetni Kovčeg. Dve sobe su međusobno bile odvojene omamentisanom zavesom, na kojoj su bile izvežene mnoge vrste cveća, ali ne i životinjski ili ljudski likovi. Josif nagoveštava da je postojao i treći ode ljak, koj i je formiran potpodelom Svetinje, barem hipotetički, na dve odaje. Jevrej ski istoričar nije izrazito eksplicitan u svom opisu te treće sobe, a čini se da je većina pisaca potpuno previdela i zanemari la taj momenat, iako Josif naglašava da je lično Mojsije podelio unutrašnj i šator na tri odelj ka. Zavesa koj a je razd vaj ala Svetinju od Svetinje nad Svetinj ama bila je obe šena preko četiri stuba, koj i verovatno, na suptilan način, označavaju četiri elementa, a na ulazu u šator Je­ vrej i su postavili sedam stubova, što se odnosi na sedam čula i se­ dam samoglasnika Svetog I mena. To što se kasnij e pominje samo pet stubova može se objasniti činjenicom da u današnje vreme čo­ vek ima samo pet čula i pet aktivnih samoglasnika. Rani jevrejski pisac Baraitex raspravlja o zavesama na sledeći način: "Bilo je obezbeđeno deset plav i h lju bičastih i skarletn i h zavesa od finog, prepredenog lana. Kao što je rečeno: '[Tabernakl] ćeš na,

7

s

Ovde je korišćen termin iz prevoda dr Luja Bakotića (!::.lazak, 25:30, 35: 1 3, 39:36), koj i se čini prikladnij i od Daničićevog prevoda: "hleb za postav­ ljanje". (Nap . prev. ) Baraita, Beraita [aram. N11".,:l - eksterni, spoljašnj i ; pl. Baraitot (zapravo, Barajata)] - tradicija u jevrejskom usmenom zakonu koj a nije uključena u Mi.�nu. ., Baraita " se tako odnosi na nauku "izvan" šest redova Mi.�ne. Izvor­ no ., Baraita " se verovatno odnosila na učenja škola izvan glavnih akade­ mija mišnaističke ere - mada su u kasnij im zbirkama pojedinačne Baraitot često delo mudraca Mi.�ne (Tanaima). Prema Ramhamu (uvodu u Mi.�na Ibm), Baraitot su kompilovali rabin H ošaja i bar Kapara. Pošto Mi/ina obuhvata celokupni Usmeni Zakon u svrhovito kompaktnom obl iku (napravljenom kako da olakša tako i da učini neophodnim usmeno predanje), mnoge va­ rijante, dodatna pojašnjenja, objašnjenja i rešenja nisu bili uključeni u Mi!inu. Sve to je kasnije kompilovano u radovima pod nazivom Baraitot " ·· če­ sto u obl iku popisa učenja koj i j e načinio j edan mudrac. " Baraita " tako može predstavljati zbirke takvih tradicija. ( Nap. prev.) .

,,

59 1

TAJNA UČENJA SVIH E POHA činiti od deset [zavesa] od finoga l ana uzvedenoga, i od tkani n a p lavih, crvenih i grimizn ih '9 ( . . . ) B i lo je obezbcdeno jedanaest za­ vesa od kostrcti , a dužina svake od nj ih bila je trideset lakata ( . . . ) . Rabin Juda j e rekao : ' Postojala su d v a pokrivača - donj i od o vnuj­ skih koža oboj enih u crveno i gornj i od j azavičj ih koža. "'

Kalmet smatra da hebrejska reč prevedena sa "jazavac" u stvari znači "tamno ljubičasto" i stoga se ne odnosi ni na jednu određenu životinju, već verovatno na teško tkanu vodootpomu tkaninu tamne i nenametljive boje. Pretpostavlja se da se u vreme izraelićanskog lu­ tanja kroz pustinju nad Tabernaklom noću nadnosio vatreni stub, dok je stub dima s njim putovao tokom dana. Taj oblak su Jevreji nazi­ vali Šekina i bio je simbol prisutnosti Gospoda. U jednoj od ranih je­ vrejskih knjiga, odbačenih u vreme sastavljanja Talmuda, poj avljuje se sledeći opis Šekine: "Onda oblak prekri šator od sastanka, i slava Gospodnja ispuni Tabernakl. A bio j e to jedan od oblaka slave, koj i j e služio Izrael i­ ćanima u pustinj i četrdeset godina. Jedan sa desne strane, j edan sa leve, jedan ispred njih, a jedan iza nj ih. I j edan iznad nj ih, a ob lak borav iše u sredini među njima (a oblak, Sekina koj a j e bila u šato­ ru), i stub od oblaka koj i sc kretao ispred nj ih, spuštaj ući pred nj i­ ma visoka mesta i uzdižući pred nj ima niska mesta, te ubijajući zmije i škorpije i paleći trnje i šipražje, i vodeći ih pravi m putem." ( Iz Baruite, Knjige o Tabernaklu)

NAMEŠTAJ TABERNAKLA

Nema sumnje da su Tabernakl, nj egov nameštaj i ceremonije, kad se posmatraj u ezoterij ski, analogni strukturi, organima i funk­ cijama ljudskog tela. Na ulazu u trem Tabernakla staj ao je Oltar za 9

Izlazak, 26: 1 , prevod dr Luja Bakotića. Umesto "Tabernakl'' kod njega stoj i "šator", a umesto " zavese" - "ći l imi". Daničićev pre vod je: "A šator ćeš napraviti od deset zavesa od tankoga platna uzvedenoga i od porfire i od skerleta i od crvca . . . " ( Nap. prev.)

592

Tabernakl u divljini

Žrtve Paljenice, pet lakata dug i pet lakata širok, ali samo tri lakta visok. Njegova gornj a površina bila je bronzana rešetka na koj u je postavlj ana žrtva, a ispod se nalazio prostor za vatru. Taj oltar je označavao da kandidat, pri ulasku na teren utočišta, na bronza­ nom oltaru ne mora ponuditi jadnog, bezazlenog bika ili ovna, već ono što u njemu samom korespondira prirodi te žrtvene životinje. Bik, kao simbol zemalj skosti, predstavlj ao j e njegovo sopstveno prosto ustroj stvo koje mora biti spaljeno vatrom B ožanstvenosti. (Žrtvovanja životinj a i, u nekim slučajevima, ljudskih bića, na ol­ tarima pagana bila su rezultat nj ihovog neznanja o temeljnim na­ čelima na koj ima se žrtva zasniva. Oni nisu shvatali da nj ihove ponude, kako bi bile prihvatljive, moraj u biti iz nji hove sopstve­ ne prirode. ) Dalje prema zapadu, u liniji s a Bronzanim Oltarom, nalazila se već opisana Umivaonica Proćišćavanja. Ona je svešteniku označavala da on ne samo da treba da očisti svoje telo već i svoju dušu od svih mr­ lja nečistoće, jer niko ko nije čist i u telu i u umu ne može ući u pri­ sutnost Božanstva i ostati živ. Iza Umivaonice Pročišćavanja bio je ulaz u Tabernakl, okrenut prema istoku, tako da prvi zraci izlazećeg sunca mogu ući i osvetliti odaju. Između optočenih stubova mogla se videti Svetinj a, taj anstvena odaja sa zidovima od okačenih pre­ krasnih zavesa sa izveženim licima H eruvima. Uz zid na j užnoj strani Svetinje stajao je veliki Svećnjak, ili sta­ lak za lampe, od livanog zlata, za koji se veruj e da je težio oko l OO funti10• Iz njegovog središnjeg stuba izlazilo je šest grana što su se za­ vršavale čašicama u koj ima su staj ale uljanice. Tu se nalazilo sedam svetiljki, po tri na granama sa svake strane i jedna na središnjem stubu. Svećnjakje bio ukrašen sa sedamdesetdva badema, izbočine1 1 i cveta. Josif Flavije kaže sedamdeset, ali kada god Hebrej i koriste taj okrugli broj, on zapravo označava sedamdesetdva. Naspram Sveć­ njaka, uz severni zid, bio je sto na kojem je bilo dvanaest vekni hle­ bova za predstavljanje, u dve gomile od po šest vekni. (Kalmet smatra da hlebovi nisu bili naslagani j edan na drugi, već rašireni na stolu u dva reda od po šest vekni.) Na tom stolu također su stajale i dve upa­ ljene kadionice, koje su bile postavljene na vrhu svake od gomila 10

11

45,359237 kilograma ( Nap. prev. ) Daničić i dr Bakotić ovo prevode kao ,jabuke" (fzlazak 25 :33-36). (Nap. prev.)

593

TAJNA UČENJA SVI H E POHA

hlebova za predstavljanje, tako da je dim tamjana mogao biti prihvatljiv miris Gospodu, noseći pri svom uspinjanju sa sobom i dušu hlebova za predstavlj anje . U sredini sobe, gotovo uz pregradu koj a je vodila u Svetinju nad Svetinjama, staj ao je O ltar Kadioni, izrađen od drveta obloženog zlatnim pločama. Njegova širina i dužina b i l i su po lakat, a visina dva lakta. Taj oltar bio je simbol ljudskog grkljana, od kojeg se čo­ vekove reči iz usta penj u kao prihvatljiv prinos Gospodu, jer grk­ ljan u ustroj stvu čoveka zauzima mesto između Svetinje, koja je truplo njegovog tela, i Svetinje nad Svetinjama, koja je glava i ono što je u njoj sadržano. U Svetinju nad Svetinj ama nije mogao proći niko osim Vel i kog Sveštenika, a i on samo u odredeno, propisano vreme. Prostorija ni­ je sadržavala bilo kakav nameštaj osim Zavetnog Kovčega, koj i je stajao uz zapadni zid, naspram ulaza. Prema dimenzij ama navede­ n i m u Izlasku Kovčeg je bio dva i po l akta dug, l akat i po širok i l akat i po v isok. B i o j e izrađen od drveta sitima, z l atom obložen iznutra i izvana, a u njemu su se nalazile svete ploče Zakona koje je Moj sije primio na Sinaju. Poklopac Kovčega bio je u obliku zla­ tne ploče na kojoj su klečala dva tajanstvena bića nazvana Heruvimi, okrenuti jedan prema drugome, s kri l ima u obl i ku l uka nadvijenim iznad glava. Na to sedište milosti1 2 izmedu krila nebesnika spuštao se Gospod Izraela kada je želeo da komunicira sa Svoj i m Velikim Sveštenikom. Nameštaj Tabernakla načinjen je tako da bude prikladno prena­ siv. Svaki oltar i pribor bilo koje veličine bio je opremljen polugama koje su mogle da mu se stave kroz alke; tako su četiri ili više nosača mogli da ga podignu i nose. Poluge nisu nikada uklonjene iz Zavet­ nog Kovčega, sve dok konačno n ije smešten u Svetinju nad Sveti­ njama u Večnoj Kući, Hramu kralja Solomona. Nema sumnje da su Jevrej i u rano doba shvatili, barem del imično, je da njihov Tabernakl simbolično zdanje. Josif Flavije je to uvideo i, mada je oštro kritikovan zbog toga što je simbolizam Tabernakla interpretirao na osnovu egipatskog i grčkog poganizma, njegov opis taj nih značenja zavesa i nameštaja Tabernakla vredan je razmatranja. On kaže: 12

594

Videti napomenu 8 na strani 254. (Nap. prcv. )

Tabernakl u divljini

"Kad je M oj sije podelio tabernakl na tri dela i dopustio da dva od nji h budu za sveštenike pristupačna i zajednička mesta, time je označio kopno i more kao opšte dostupna svima, ali je odvojio treći odeljak za Boga, jer nebo je nedostupno za lj ude. A kad je naredio da se dvanaest hlebova postave na sto, on je označio godinu, pode­ ljenu na tol iko meseci. Grananj em svećnj aka na sedamdeset delova, on je potajno nagovestio Dekane, i l i sedamdeset podela planeta, a što se tiče sedam svetiljki na svećnjaku, one se odnose na kurs pla­ neta, kojih je sedam. Takođe i zavesc, koje su bile sastavljene od četiri stvari, proglašene su za četiri elementa, j er fini lan je odgova­ rajući simbol zemlje, pošto lan raste iz zemlje, grimiz označava mo­ re, j er je ta boj a obojena krvlju morskih školj ki, plavo je prikladno da označi vazduh, a crveno je, naravno, oznaka vatre. S ledeće, p l ašt vel ikog sveštenika, izrađen od lana, označavao je zemlju, plava boj a označavala j e nebo, svoj i m narovima nalikovao je munjama, a buka zvona sličila je gromu. A što se oplećka tiče, on je pokazi vao da je Bog načinio svemir od četiri (elemen ta), a p leteno zlato ( . . . ) odnosi se na sjaj koj i m su sve stvari prosvetljene. On je takođe dodel i o da naprsnik bude postavljen u sredini ople­ ć ka, da nalikuj e na zemlj u , jer j e ona postavljena u samo sredi šte sveta. A poj as obmotan oko v e l i kog svešten i ka označava okean, koj i ide naokolo i obuhvata svemir. Dva sardoniksa 1 3 predstavljaju sunce i mesec, ona dva, mislim, koj i su b i l i poput dugmadi na po­ ramenicama velikog sveštenika. A dvanaest kamenova, b i l o da ih shvatimo k ao mesece, b i l o da ih razumemo kao broj znakova u krugu koj i G rc i nazivaj u Zodijak, nećemo pogrešiti po p itanju nji ­ hovog značenja. A što se tiče mitre 1 4 , koja j e b i l a plave boje, č i n i mi se da označava nebo, jer kako bi inače na nj oj moglo biti upisano ime B ožje? To što je takođe bila ukrašena krunom, kao i zlatom, je zbog sjaja koj i je ugodan Bogu."

Takođe je simbolički značajno da je Tabernakl sagrađen za sedam meseci, a posvećen Bogu u vreme mladog meseca. Svi metali koj i su korišćeni u izgradnj i Tabernakla imaju simbo­ lička značenja. Zlato predstavlja duhovnost, a zlatne ploče položene preko drveta sitima su obeležja duhovne prirode koja slavi ljudsku 1 1

1 1

Kod Daničića i dr Bakotića (Izlazak 28:9) stoj i "oniks", što zapravo i nije velika razl ika, pošto je sardoniks vrsta oniksa. (Nap. prev.) Kod Daničića i dr Bakotića (Izlazak 28:37) stoj i "kapa". (Nap. prev.) 595

TAJ NA UČ ENJA SVI H EPOHA

prirodu simbolizovanu drvetom. Mistici su učili da je čovekovo fi­ zičko telo okruženo nizom nevidlj ivih tela različitih boja i velikog sjaja. Kod većine ljudi duhovna priroda je skrivena i zatvorena unu­ tar materijalne prirode, ali je kod nekolicine to unutrašnje ustrojstvo postvareno i duhovna priroda im je spolj a, tako da ona okružuje čo­ vekovu ličnost velikim sjajem. Srebro, upotrebljeno za kapitele stubova, odnosi se na mesec, ko­ ji je bio podjednako svet i Jevrej ima i Egipćanima. Sveštenici su odr­ žavali tajne ritualne obrede u vreme mladog i punog meseca, što su razdoblja posvećena Jahveu. Srebro je, kako su učili drevni, bilo zlato sa svojim sunčanim zrakom okrenutim prema unutra, umesto prema spolja. Dok je zlato simbolizovalo duhovnu dušu, srebro je predstav­ ljalo pročišćenu i obnovljenu ljudsku prirodu čoveka. Bronza upotrebljena u spoljašnjem oltaru bila je složena supstan­ ca sastavljena od legura plemenitih i baznih metala. Dakle, ona pred­ stavlja ustroj stvo prosečnog poj edinca, koj i je kombinacija viših i nižih elemenata. Tri odeljka Tabernakla bi trebao da su ođ posebnog interesa za slo­ bodne zidare, jer predstavljaju tri stepena Plave Lože, dok su tri reda sveštenika koj i su služil i u Tabemaklu sačuvani u savremenoj maso­ neriji kao Š egrt početnik, Kolega-zanatlija i M ajstor-zidar. Havajsk i ostrvljani sagrail i su Tabernakl sličan jevrej skom, osim što su nje­ gove odaje bile jedna iznad druge, a ne jedna iza druge, kao što je slučaju kod Tabrenakla Izraelićana. Tri sobe su takođe i tri važne oda­ je u Velikoj piramidi u G izi.

ODEŽDA ČASTI l DIKE 1 5

Kao što je objašnjeno u citatu uzetom od Josifa Flav ij a, odežde i ukrasi jevrej skih sveštenika imali su taj no značenje, pa čak i danas postoji religij ski šifrovani jezik skriven u bojama, oblicima i upotre­ b i svetih odora, ne samo među hrišćanskim i jevrej skim svešteni­ cima, već i u paganskim religij ama. Odore svešteni ka u Tabernaklu 15

Daničićev prevod (Izlazak 2 8 :2 i 2 8 :40). Kod dr Bakotića j e to "odežda dostojanstva za svečanu službu". (Nap. prev.)

596

Tabernakl u divljini

nazivane su Cahancece; odore Velikog Sveštenika nazivane su Cahancece Rahhce. Preko Machanese, donjeg rublja nalik na kratke pantalone, nosili su Chethone, fino tkanu lanenu odeždu, koja je dosezala do ze­

mlje i imala duge rukave pri vezane uz ruke onoga ko je nosi. Svetlo izveženi pojas, upleten nekoliko puta oko struka (malo uzdignutiji nego što je uobičajeno), s jednim krajem koj i visi napred, i tesno pri­ janjajuća lanena kapa, označena kao Masnaemphthes, dovršavaju ko­ stim običnog sveštenika. Odeća Vel ikog Sveštenika bila je ista kao i odeća nižerangiranih sveštenika, osim što su dodati neki delovi odore i ukrasi. Preko na­ ročito tkane bele lanene košulje Visoki Sveštenik je nosio nebesko plavi plašt bez šavova i rukava, koj i je dosezao skoro do njegovih stopala. Nazivan je Meeir i rubom je bio ukrašen zlatnim resama naizmenično u obliku zvona i narova. U Ekfezijastu16 (jednoj od knji­ ga koje je savremena Biblija odbacila), ta zvona i nj ihova svrha opi­ sani su sledećim rečima: "1 on ga obrubi narovima, i sa više zlatnih zvona naokolo, kako bi se, kad hoda, u hramu mogao čuti zvuk i buka, kao spomen de­ ci njegovog naroda." 16

Eklezijast, (grč. [KKAY]' l �r)J�il{tt bil� S!rbrt 1 uut> �tw*t ric !ll bfm J!tt.>m. Pnn.!\'.v. J