Rama u Bosni [PDF]

Zitiervorschau

< }l'Гljt

•

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА

-

SERBIAN

·

11(1 ·

АСАОЕМУ

Р tом Подго рј у, У то старије вр еме, дакле, . Ра ма је била у теw1ъо ј ;з ај едш-!ЦИ са » РМ

кустоса Д. Сергејевског) . Сем у Варвари, ри:11ских остатака {цигал а) н::шашено .ie у Лугу ниже Про;зора . 9 Вероватно да се ради о остацњ,tа

љ ама на исто.ку о,щ ље, што се може обi аснит11~ ј едино юtо rrосщщ11ti 11

и;а римс1\ОГ до б~ и у селу Слатини, где нису врш ена стручна 11с:nопа­

ста ње

вања, али се на месту Равницама на.'lа;зи тесано камеље, креч, ци г;~а;

се ј аче истицати ве;за Раме са крајевш11а на ;запа ду, на l\OlY счщ11 у

11 1шча се да .ie ту била "цр:nва" .

Раму одвај када yпvr1 yfe њ ен nриnрсдио-саобраh а iни пол ож ај . И v Срсдњ е;\1 в ек у I

е о;.;уnације Босне (1878- 1918) ирrраt)ен ј о ()110 J\PVM

тих места на~1 ени су трагови стар ог рударства , ал н

ноји

се

није могло

је

спајао

дол ину В рбаса са дошmо1\t Нер етве а 11 ро ;1 ;1 :що

утврдип1 да ли су и;з римс1улт св. Варв аре : она се одавна

Рам у у np.:i~цy С

~ матра

ЊО)I Бо сном п Херцеговином тим ;ааобила;зним nyтc~r. 11л11 1·у

;з аштитн~1ц ом

рудара.

-

Прпе вести о Ра11111

СРЕДЊИ ВЕК 11

појам "Pallfa" у Средњеи веку

Нонстантин П о рфирогенит у сво~~ делу "De admi11istrando imperio" { ср едина 10 в ека) писао ј е и о границама Б осне у њег ово време. Он нс помиње Pa!\ly пепоср сднn. Алн, говор ећи о Бо сни, 1а, владавина у Рами виiе трајала дуго,

најдаље до 14:82, ~>ада. ie па ла i'i Херцего:rшиа . Вероватно је да су ТурЈ!Н Ра~1у и Про;аор ;зау;з сли већ раниiе. Сам В ладнедав предао је св оје поседе у Босни нраљv 1\'1атиiи и Щ)еша о у Славониiу на посед који ј е добио од r;раљ а ; нс ;3IШ се тачно :кад ic пресе;шо, алп ес јавља у Славонији већ 1470. Године

1480

повео

.ie

1\раљ Матија вој ну против. Турю0 Чести у 11ри:110рс1ш·м 1tpajeвиl\11t .

Сматр з да у ту груП)' сван ако спада име В арвара у Рами. 18 • Јир еЧСЈ< није тада нл могао ;зватИ" да је у Варвари по стојала хриm}\анска ба;зи· ли.ка, чије накнадно отRриt1е њеrову претпостаю;у чини iom в ер о·

ватниј ом. Али, на;зи:в Варвара није ј едини на;зив те врсте. Једна :њиnа у

данас ч1щто Ј:11усли.манскоl\I CCJI Y :Клеку ;зове· се Сутиватт. То и111е

јо

веома поу;:щан остата1-< и;з доба р ан11јог, и: то роЈ11анс1:щ 11>:.!:1) Z(l I ~юn . :~ Fx· n B1·anko Kr il Н:: Bozicni nn1·octnl oЫtlnJI. 1'' 1Ђ11J ~v11Nc l vl

1• 11111< 11)1\0 80- 90.

•• s.

F 111Ј)оv1 с: Planlnn Vl n~ic 1 1t1lj~IП\l': ,tvo ЩI ltj ()j , CHш1 11\lt MI

11li.t111' 1Vll p0ljop1·\vt•NIC 1 VO(ll\

v ('ACO/( l'llCI

1IJZ7), ll V. 1о, :;t1'. :.!О

20, 1\:1

,.,

Миленко Ф~~липовиh

16

Рама у· Бос.Ни

гом Пољу, на шнiниви, ;3ове се Барјања. Не Ј\~оже yuiiштe бити сумље да је оно у ве;зи с ' арбанашким придево"1 Ьa1·dh (бело, среhно)

с именицом baтdlщija

( беЛина" cpet1a). У Варварсr>ој

или

Планини

[(рујини Доци. То име много потсеhа на арбанашку реч

су

н;звор.

krue,

:Код Арбанаса су веома честа имена родова и места с наставком -ај.

Имена Ј\Н~ста са та~>в им нас·гав1{ОМ има и. по српс1ш111 И по. хрв.атским ;земљама (напр. ltopa.i, Hexa.i , Б.iелаi итд. ), а;ж су прилично рет1\а.

Међу :не1шх 5700 имена насеља у Босни и Хеи.~егощши њих само 12 имају такав настаnак (четири · Блага ја, Бi ел ај, Драгора.i, !\орај , ·Ко­ смај, Маглај, Непривај, Обља.1 и Подра.i) , ве у;зимајуhи 'Ј об;шр имена ((ао Га:( и Крај и она са настаВI{ОМ -

чај (седам; l\Ipaчaja, Го­

стичај, С1ючај, Небочај). У Рами су Вуча}, њива у Дољанима , и Му­ рај, вода, њиве и липаде међу Риnцима, Копчи~~има,,

Јэ.к)1иlшма

Румбоцима, а та имена имају и;~глед арбанашки: мур у

и

арбанаш1

су још· око

950

били паrани, а Неретљ~хш нису бищr даЛОЩ) 01, 11 н мљ

,џ1

xcyu•ty

;здани трагови старе словенске религије могу се у;зе·1·н н о:tт 1111 ~щ1щ,

IУ като лиы,.има.

да

;юпrх Словена, 27 ја сам поменуо и тај Перун у Рамн, а1НЈ dщ1

;I у

f11тщ11

щнrю\е где је . .Како сам ·пока;з ао у по11-1енутом раду, neмn сум1 • •1i щ1 1111 1сод топонима Перун ради о некадаmљиr.r местнма Порунощ1 11у#11•11 . iC1111 да има трагова и од .iедног друrог божанства у l>ами. Нщ1мн, lсщ1111 щ> оло у селу Доброши ;зове се Сваровиуе, а једно мес·rо у 'Уле неверницима, xpиmr1aниl\ra. У самој

Рами ређе се моше чути да се говори о Ј{аурниа и да се љима припи­ сују те старине, :\-1 то обично у том смислу да су Каури живели после

Гр1tа и да су од њих Босну преу;зели Турци. То се можf~ чути код му­

11;111

1111

ј нм другим.

Поједини стеhци уживају код 1>ато1ш,що1· с1·11щ11111111 11 •11 1111 1111111'111 1111њс 1що култнп објекти, алu се не ради о 1суЈ1ту 1Н\ С)1()1) шн1111 1щ

1•111

р1111с : 11ој едив:ци ограде и:з ;;~авета понеки cтcli ai>, nn н осЈщ •1•у 11 ю 1 у 111

слимана. УД. Вастп има неколико старих некропола: дvк се ;за оста­

\щ1nl'! c ради завета 11 по:ноlнr. Иначе, стеh!!И се п е по щ·rују 11 м11с11 1 11 с 11 у 1шштавају: мало их ј е 1ви~1 nнс:11

1mм: вестиi\Iа п;з првих деценија турс1се владавипе у Рами. Чart Jlll 1111

гледе на свет и друкчи.iи пачин живота" па су и непосредно и посред­

џа~~ијама, ;:Ја које се у народу верује да су и;э тога доба, нема ш11щ1с•

но утицали на и;змену етничких односа у Ра"ш и на и;змену начина

внх натписа. А већ прве писане вести и~

живота домаhсг хришl1апсrюг становништва.

о тешким стр адањима ра~1сю,1х I\атолиt\а и њихових манастира. '1'11 11

:Као што је nомеr1уто, вема никаквих писаних података о ~юјој

је

цркви

Припадало стю!'овнишrво

TO!\'IC

стр адаља~ ј'е било кро;з читав

16

и

17

16

века о Рами говоре HHl\f

~с1\, па l1e их бити и дo111mi11.

Раме у Средњем веку;

ни

Ништа нису помагала ра;зна r~исмеиа одобреља и наредбе виших

11шо1·оброј1rа гр обља са сте~ЦЈ,и111а не пружају шпш1