Radnički štrajkovi u SFRJ (Jugoslaviji) od 1958. do 1969. [PDF]

Zitiervorschau

Prof. dr NECA JOVANOV

Radnički štrajkovi u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji cd 1958. do 1969. godine

Beograd

1979.

' : B ib lio tek a DUALO C? .

Izdaje: Trajna radna zajednica pisaca ZAPIS — Sekcija udruženja književnika Srbije Beograd, Francuska 7 Urednik: NULOSAV V. R. JOVANOVIC Za izdavača: RASTKO ZAKIĆ Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr TODE ČOLAK Recenzije: ProL dr JOŽE GORICAR Prof- dr TODE ČOLAK

L’autre jour done je repassais dans ma memoire toute ma vie. Un bonheur, qui m’a jamais trahi, c’est ton amitie. (Pre neki dan sam, u mislima, opet prošao sav svoj život. Tvo­ je prijateljstvo je sreća koja me nikada nije izneverila). Ogarjov Hercenu Dr Zorici Jevtić Radovanu Agi Markovu

BELEŠKA AUTORA Štrajkova u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ima od januara 1958. godine pa sve do danas, a ova pojava nije dovoljno proučena ni objašnjena. Fenomen štrajka bi se mogao kompleksnije pro­ učiti da bi se došlo do objašnjenja njegove prave prirode i njegovog istinskog značenja za stvarno i projektovano samoupravljanje. Naučno, pre svega, sociološko proučavanje štrajka je interes a i obaveza same nauke pre svega sociologije. Međutim, za naučno prouča­ vanje štrajka su zainteresovane i vodeće subjektivne snage našeg društva kako bi njihova akcija za uklanjanje pravih uzroka štrajkova bila za­ snovana na rezultatima naučnog istraživanja ove pojave. To su bili raz­ lozi mog opredeljenja da se upustim u proučavanje radničkih štrajkova. Ne krijem ličnu radoznalost za proučavanje štrajkova. Zanimalo me je, pre svega, zašto štrajku ju radnici u društvu u kome je normativno radnička klasa na vlasti i u kome postoji radničko samoupravljanje. Tra­ ženje odgovora na to pitanje bio je hod kroz lavirint različitih moguć­ nosti za proučavanje štrajkova i nastojanje da se prodre u pravu prirodu ove pojave. Zato odabiranje metodoloških postupaka nije zavisilo samo od istraživača već i, pre svega, od „statusa” štrajkova u političkom životu i odnosa institucionalne političke strukture prema ovoj pojavi. Naklonje­ nost Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije istraživanju štrajkova, koja se naročito ispoljila 1969. godine, umnogome je olakšala prikupljanje empirijske građe o ovoj pojavi. Lenjin je svojevremeno govorio o tome da društvo koje nema hrab­ rosti i sposobnosti da sazna pravu istinu o sebi nije zdravo društvo. On je to pokazao i ličnim prdmerom pišući j a v n o o „primeni štrajkačke borbe u državi sa proleterskom državnom vlašću”. Naučno proučavanje štrajkova u Socijalističkoj Federativnoj Repub­ lici Jugoslaviji i javnu raspravu o njima treba shvatiti, pre svega, kao po­ trebu da se ova pojava analizira i objasni kako bi se videlo njeno pravo značenje u specifičnoj dstorijskoj situaciji Jugoslavije. Zato proučavanje štrajkova i javnu raspravu o njima ne možemo smatrati „iznošenjem prlja­ vog veša”, kako se to ponekad kaže. Pomoću relativno malog broja kostiju, može se rekonstruisaiti mamut. Naravno, ja nisam imao ambiciju da ovim tekstom rekomstruišem globalni društveni sistem. Međutim, ne krijem svoje napore da štrajk analiziram kao segment globalnog društvenog sistema d da pokažem koliko je on po­ 5

vezan sa stanjem u globalnom društvenom sistemu i koliko je uslovljen njime. Koliko sam u tome uspeo nije moje da ocenjujem. Radničkim štrajkovima se bavim od 1965. godine. Tada sam napisao i prvi tekst o njima. Tokom istraživanja radničkih štrajkova a naročito tokom pisanja ove studije mnogo mi je pomogao i prof. dr Jože Goričar. On je svojim su­ gestijama i primedbama mnogo doprineo da tekst sadržajno bude ovakav kakvog ga predaje. Ovom prilikom mu zahvaljujem na pomoći koju mi je pružio. Prilikom statističke obrade podataka pomogla mi je kolegdnica Dragoslava Mitrović, na čemu joj zahvaljujem. Studiju je ^kucala drugarica 01 ja Kopri vica, a poslove oko sre­ đivanja i umnožavanja teksta obavila je drugarica Vera Jakšić. Ovom prilikom zahvaljujem i njima. Posebno zahvaljujem drugarici Veriri Curčić, lektoru, na uspešnom i brzom lekitorisanju teksta. Zahvaljujem se Radničkom 'univerzitetu „Velj'ko Vlahović” iz Subotice koji je učešćem u finansiranju štam panja knjige doprineo njenom bržem dzlaženju, a posebno se zahvaljujem drugu Draganu Miljkoviću koji je na sebe preuzeo i veoma savesno obavio ceo posao oko arganizovanja štam panja knjige. Prvom javnom naučnom raspravom n a Radničkom univerzitetu „Veljko Vlahović” u Subotici izvršena je promocija ove knjige. Izražavam svoju posebnu zahvalnost Radničkom univerzitetu „Veljko Vlahović” u Subotici što je organizovanjem prve naučne rasprave izvr­ šio promociju moje studije. Subotica, 1. VI 1979. Prof. dr Neca Jovanov

6

PREDGOVOR Ova knjiga dr Neće Jovanova predstavlja sociološku analizu pojave koja je za jugoslovensko samoupravno socijalističko društvo u mnogo čemu protivrečna, pa i delikatna — naime, analizu radničkih štrajkova u nas u razdoblju od 1958. do 1969. godine. Autor je tu pojavu obuhvatio u celini, umešnošću sociologa-istraživača, a rezultate višegodišnjeg istraživačkog ra­ da predložio je najpre kao disertaciju na Pravnom fakultetu Univerziteta u Ljubljani; na osnovu uspešne odbrane dodeljen mu je doktorat pravno-političkih nauka, a sada te rezultate eto, predlaže široj zainteresovanoj javnosti. Valja napomenuti i da se autor delikatne teme — štrajkova u Jugoslovenskim radnim organizacijama u privredi — latio s poštenjem naučnika odanog našoj, samoupravnoj socijalističkoj, demokratiji. Formalno gledano, moglo bi se prigovoriti da su rezultati autorovog istraživanja već zastareli i neaktuelni, pošto, kako je već rečeno, vremenski period na koji se istraživanja odnose, završen pre deceniju (1969. godine). Međutim, kalco je autor u nekoliko intervjua koje je dao tokom 1977. i 1978. godine uglednim jugoslovenskim časopisima (VUS, 10. 12. 1977, Vjesnik Socijalističkog saveza radnog naroda Hrvatske, 2. 9. 1978, NIN, 20. 8. 1978. Start, 6. 9. 1978) upozorio, ostaju kako neposredni povodi, tako i dublji uzroci štrajkova koji su izbijali i izbijaju u poslednjoj deceni­ ji u suštini još uvek jednaki onima koji su pokrenuli radnika na štrajkove u prethodnoj deceniji. Iz tog razloga knjiga je još uvek aktuelna — kako u terijskom i metodološkom, tako i u društveno-političkom smislu. Autorovo nastojanje da teorijski objasni radničke štrajkove u nas proizlazi kako od sekundarnih, tako i od primarnih izvora koje je skupljao u empirijskim istraživanjima. Kod toga treba imati u vidu naročito dva njegova istraživanja, u SR Srbiji (1. I 1964—1. IX 1965, 1966—1967), kao i istraživanje koje je obavio na teritoriji SFRJ Jugoslavije od januara 1958. do septembra 1968. Metodološki i teorijski ova su istraživanja na visokom naučnom nivou. Razumljivo je da je autor, uporedo sa analizom središnje pojave — štrajkova, morao da dodirnedniz drugih pitanja. Naime, pojava radničkih štrajkova u našem društvu je po svojim uzrocima, povodima, odvijanju a posledicama tako specifična i ukorenjena u najrazli­ čiti jim strukturnim elementima društva, da sve to iziskuje istovremeno proučavanje bar najznačajnijih drugih društvenih pojava i procesa kod nas. Autor je proučavao u prvom redu tri sklopa pitanja: — Kakav je bio karakter štrajkova u Jugoslaviji u razdoblju od 1958—1969. godine, to jest kakva je njihova socijalna suština i kakve su 7

im karakteristike, kao na primer, učestalost pojavljivanja, geografska ras­ pored emost na jugoslovenskom području, broj radnika koji su učestvovali u pojedinim štrajkovima, njihovo radno mesto i si. — U kojim strukturam a i segmentima našeg društva su bili ukorenjeni uzroci štrajkova i kakve su ih okolnosti pokrenule — kao njihovi neposredni povodi. — Kakve su bile posledice štrajkova — kako za štrajkače i preduzeća u kojima su izbili, tako i za širu društvenu zajednicu. Polazne hipoteze autorovih istraživanja bile su sledeće: — Štrajkovi izražavaju klasno slične antagonizme između radničke klase sa jedne strane i birokrati je sa druge. Radnička klasa se, pod uticajem revolucije, a pre svega pod uticajem samupravljanja menja i u mnogočemu je drugačija od „klasične” radničke klase u kapitalizmu. Međutim, ipak su u sve štrajkove bili uključeni prvenstveno proizvodni radnici — koji pripadaju radničkoj klasi bez obzira n a to o kakvoj se varijanti defi­ nicije toga društvenog sloja radi. — Moguće su dve vrste uzroka štrajkova: naisleđeni od starog društ­ va (ostaci buržoazije, politička i kulturna nerazvijenost radničkih masa) i oni koji su specifični za naše socijalističko društvo (birokratija, tehno­ krati] a, koncentracija društvene moći u njenim rukama). Istraživanja koja je autor obavio verifikovala su prvu hipotezu, dok su prvi deo druge hipoteze odbacila, osim tvrdnje o relativnoj političkoj i kulturnoj nerazvijenosti radničkih masa. Nijedan od proučavanih štraj­ kova nije nastao zbog delovanja ostataka klasnog neprijatelja u klasičnom smislu reći, dok su se birokratija i tehnokratija razvile i uspostavile kao onaj „suprotni pol” klasnog antagonizma zbog kojeg su radnici štrajkovali u najvećem broju slučajeva. Prilikom ocenjivanja ovih konstatacija kao i teksta u celini neophod­ no je imati u vidu okolnost da je autor proučavao štrajkove šezdesetih godina. To je bilo razdoblje takozvanog liberalizma — sa svim nepovolj­ nim i štetnim posledicama po dalji razvoj samoupravnog socijalizma, raz­ doblje poznatih akcija SKJ protiv alternativa suprotnih samoupravljanju i interesima radničke klase, razdoblje koje je prethodilo ustavnoj reformi, itd. Posmaitrana iz ovog ugla, knjiga predstavlja naučni dokument o nekim karakteristikam a našeg društva u trećoj deceniji njegovog postojanja. Šta više, neke konstatacije odnose se neposredno na prilike zbog kojih je došlo do „revolucionarnog buđenja” SKJ i drugih političkih činilaca, kod čega mislimo posebno na autorove konstatacije o ulozi centara ekonomske i političke moći koji su bili otuđeni od proizvođača. Za glavni uzrok žtrajkova autor sm atra takvu raspodjelu društvene moću i materijalnih i duhovnih dobara koja ne odgovara dugoročnim, pa ni kratkoročnim, interesima radničke klase. Karakteristika ove raspodele sastojala se u tome što se društvena moć koja normativno pripada rad­ ničkim savetima i upravnim odborima našla, u pretežnoj meri, u rukama rukovodećih radnika d stručnjaka. Zbog toga su nastajale konfliktne situa­ cije između radničkih saveta d radnika. Procese koji su doveli do tog sta­ nja autor osvetljava pomoću podataka o smanjivanju broja radnika u radničkim savetima, upravnim odborima i skupštinama društveno-poliitičkih zajednica, kao i podacima o postupnom smanjivanju broja radmika-predsednika radničkih saveta i upravnih odbora. Pri tom ima u vidu i 8

induStri jsko-sociološka istraživanja koja su izučavala strukturu uticaj a u samoupravnim organima i pokazala da je stvarni uticaj radnika u odluči­ vanju u organima samoupravljanja čak u nesrazmeri sa relativno slabom zastupljenošću radnika u ovim organima. Drugim recima, radnici koji su se nalazili u radničkim savetima i upravnim odborima imali su dosta slab stvarni uticaj, nasuprot takozvanoj vodećoj liniji u preduzećdma. Autor razmatra pitanje o dubljim uzrocima štrajkova na dva nivoa: na nivou pojedinih pređuzeća i nivou društvenog sistema u celina; konstatuje da su dublji uzroci skoro polovine štrajkova ležali van pređuzeća, tojest na takozvanom makro nivou, odnosno u celokupnom društvenom si­ stemu. Sa tim u veza, tvrdi da su štrajkova pre svega posledica realnih eko­ nomskih i političkih snaga u globalnom društvu i ukazuje na načelnu nespojivost države kao „sile iznad društva” i neregulisanog, manje-više liberalnog tržišta — sa jedne strane i samoupravljanja sa druge. Polazeći od konstatacije da su dublji uzroci štrajkova kako na mikro tako i na makro-nivou, aultor se pita o neposrednim povodima za pojedine štrajkove. Istražujući ovo pitanje podvlači, pre svega, jednu od osnovnih karakteristika štrajkova u proučavanom razdoblju. Ni jedan štrajk, naime, nije se proširio izvan granice pojedine radne organizacije, ni u terito­ rijalnom smislu ni s obzirom na pojedine proizvodne grane. Staviše, rela­ tivno znatan broj štrajkova nije obuhvatio ni ćelo preduzeće, već su se štrajkovi često odvijali samo u okviru pojedinih ekonomskih jedinica unu­ tar pređuzeća, dok su radnici drugih jedinica za vreme štrajka dalje radili. U pogledu subjekta štrajkova, to jest protagonista ovog konfliktnog procesa, autor dolazi do zaključka da su to bili proizvodni radnici — sa jedne strane, i inokosni poslovodni organi (direktori i drugi pojedinci na rukovodećim radnim mestima) i kolektivni organi samoupravljanja sa dru­ ge. Među njima su na prvom mestu inokosni organi, to jest takozvana ru­ kovodeća linija; na dioigom mestu nalaze se ovi organi zajedno sa ko­ lektivnim samoupravnim organima, dok su na trećem mestu samo ko­ lektivni organi samoupravljanja. Što se tiče stručne kvalifikacije štrajkača, najviše je bdio kvalifikovanih i polukvaldfikovanih radnika, dok su na poslednjem mestu visokokvalifikovani radnici. Neposredne povode za pojedine štrajkove, to jest one konkretne okol­ nosti zbog kojih su se radnici odlučili za štrajk, autor uočava prven­ stveno u rđavom materijalnom položaju radnika, što je u nekim radnim organizacijama trajalo duže. Na to ukazuju kako podaci istraživanja u SR Srbija, tako i u celoj Jugoslaviji. Relativno nizak materijalni položaj proiz­ vodnih radnika u većem broju privrednih radnih organizacija, kao i u nekim proizvodnim granama u celind, po autorovom mišljenju posledica je pre svega slabe reproduktivne moći privrede kao i slabe ekonomske os­ nove samoupravljanja koju je održavao tadašnji sistem globalne raspodele. Naime, uporedo sa brzim porastom i osamostaljivanjem bančimog kapitala odvijao se proces relativnog osiromašavanja privrede. U okviru ovakve strukture ekonomske moći i svojinskih odnosa, po autorovom mišljenju, rađali su se kako dublji uzroci, tako i neposredni povodi za štrajkove, pri čemu su se dublji uzroci manifestovali u svesti proizvodnih radnika kroz prizmu njihovog lošeg materijalnog položaja. Polazeći od ovih konstatacija, autor ponovo tvrdi da su štrajkova!! ljudi koji objektivno, po svojoj društvenoj suštini i socijalnom položaju pripa9

daju radničkoj klasi, dakle onoj na koju se već godinama poziva zvanična politika i verbalno nastoji ne samo da poboljša n jen socijalni položaj, već i da poveća njen odlučujući ufcicaj u odlučivanju — ne samo o njoj samoj već o celokupnom društvenom zbivanju. Treba, zapravo, odgovoriti na sledeće pitanje: u kakvom su odnosu činjenica da štrajkaju uglavnom samo proizvodni radnici, i verbalno opredeljivanje politike po kojem upravo ti radnici moraju biti nosioci i garanti izgrađivanja samoupravnog socijalističkog društva? Ovo pitanje usmerilo je autora na istraživanje realnog socijalnog i političkog položaja radnika u našem društvu i njihovog stvarnog uticaja na odlučivanje u središtima društvene moči sa tim u vezi, autor ras­ pravlja, sintetizovamo, o rezultatima mnogih empirijskih istraživanja o raspodeli uticaja u privrednim radnim organizacijama. Svi rezultati istraži­ vanja ukazuju na strogo hijerarhijsku strukturu tog uticaja. U izvesnoj vezi sa tom okolnošću su i neopravdane socijalne razlike, za koje autor tvrdi da idu na štetu pre svega onom društvenom sloju koji je, s ob­ zirom na raspodelu društvene moći i m aterijalnih dobara, u najnepovoljnijem položaju — dakle na štetu proizvodnih radnika. Razmatrajući pitanje osposobljenosti radnika za odlučivanje (kod toga se zauzima za to da radnici budu, u procesu odlučivanja o pojedinim pitanjima suočeni sa više varijanti, odnosno alternativa, sa argumentima „za” i „protiv” svake varijante odnosno alternative i naročito sa posledicama svake predložene varijante odnosno alternative), i o odgovornosti radnika za odluke, o uzrocima štrajkova na mdkro nivou — autor daje završni odgovor na pitanje o neposrednim povodima za štrajkove, formulisan n a osnovu analize materijala odgovarajućih empirijskih istraživa­ nja koja je izvršio i koja smo već pomenuli. Mada se neposredni povod za štrajkove, s obzirom na raznovrsnost oblika u kojima se pojavljuju, razlikuju od njihovih dubljih uzroka, autor ipak ustanovljuje izvesnu podudarnost. Pitanje ličnih dohodaka koje je u 419 štrajkova bilo n ji­ hov neposredni povod, u 285 slučajeva pokazalo se i kao njihov dublji uz­ rok. U pogledu uzročne veze između zastupljenosti i uticaja proizvodnih radnika u formalnim strukturam a društvene moći, s jedne strane i njiho­ vog celokupnog socijalnog položaja, s druge, autor pak konstatuje: „štrajkujući zbog niskih ili umanjenih ličnih dohodaka, radnici objektivno ne­ goduju zbog svog neodgovarajućeg položaja u instdituoionalizovanoj struk­ turi društvene moći”. M aterijalni položaj radnika nije, naravno, jedini neposredni povod štrajkova. Među njim a je autor ustanovio d sledeće (navedene po upadlji­ voj učestalosti): zahtevi radnika za bržim ostvarivanjem (i na širem društ­ venom prostoru) samoupravljanja i svojih prava, dakle, zahtevi da se na odgovornost pozovu rukovodeći radnica u preduzeću ili da ih zamene dru­ gi i konačno, zahtevi za poboljšanjem položaja radne organizacije u sis­ temu raspodele i uslovima privređivanja. Međutim, ni u jednom slučaju nije bdio mogućno utvrditi da se bilo kao neposredni povod, bilo kao dublji uzrok štrajka pojavila neprijateljska delatnost. Sto se tiče pitanja koliko su radnici drugim sredstvima pokušali da ostvare svoje zahteve, autor konstatuje da je samo u nešto preko jedne četvrtine štrajk bio stvarno poslednje sredstvo koje je još preostalo rad­ io

nicdma. U svim ostalim slučajevima radnici su iskazali svoje zahteve putem štrajka pre nego što su iskoristili sve druge mogućnosti. U pogledu oprav­ danosti, odnosno neopravdamostd zahteva štrajkača autor, na osnovu svo­ jih istraživanja, dolazi do zaključka da su zahtevi u više od polovine štrajkova bili u celini opravdani, dok su kod jedne četvrtine bili samo delimično opravdani. Ovaj zaključak u skladu je sa sledećim; da su, naime, u više od polovine štrajkova zahtevi štrajkača u celini ostvareni, dok je u jednoj petini štrajkova zahtevima delimično udovoljeno.

Autor ove knjige je svoj životni put počeo kao metalski radnik; po­ tom je „putovao” preko omladinskih komiteta, opštinskog komiteta SKJ, Saveza sindikata Jugoslavije. Štrajkove je izučavao sa pozicije proizvod­ nog radnika, što je i sam bio. Ova njegova „radnička duša” oseća se tako­ reći na svakoj stranica. Govoreći kao naučnik ali upravo sa osećanjem i instinktom radnika, autor je pre nekoliko meseci (septembar 1978. go­ dine) izjavio: „Ako se pod pojmom pluralizma samoupravnih interesa podrazumeva demokracija i stvaranje prostora da se u okviru institucija, za­ jednica i političkih organizacija sistema ispoljavaju i iskazuju različiti in­ teresi — onda to znači i povećanje konfliktne napetosti u društvu. Tu će naš sistem doći na probu. Ne u tome da li će se demokratizirati toliko da omogući iskazivanje različitih interesa, nego će doći na probu i poka­ zati se sposobnim ili ne da te različito iskazane i ponekad suprotstavljene interese demokratskom metodom razrezava d usklađuje u samim organi­ zacijama, zajednicama i institucijama sistema, a ne van njih kao dosad. Do sada smo puštali da se različiti interesi (uključujući i štrajk) iska­ zuju van sistema i institucija, pa su se konfrontirali i sa institucijom i sa sistemom, a onda smo ih, kad su dostizali razmere koje su ugrožavale sis­ tem, rešavali ne baš mnogo demokratskim sredstvima”. (START, broj 251 od 6. do 20. IX 1978. str. 15). Knjiga dr Neće Jovanova nesumnjivo ukazuje bar na neke para­ metre za demokratsko rešavamje konfliktnih situacija u našem društvu. Ljubljana, novembar 1978. Prof. dr Jože Goričar

1

UVODNIDEO

L E N J I N O „PRIMENI Š T R A J K A Š K E BORBE U DRŽAVI S PROLETERSKOM DRŽAVNOM VLASCU...”

Za opšte razmatranje štrajka u državi prelaznog perioda (nastaloj posle obaran ja vlasti buržoazije od strane radničke klase) značajan je Lenjinov članak: „0 ulozi i zadacima sindikata u uslovima nove ekonom­ ske politike”.1 Ovaj Leljinov tekst je istovremeno i „Odluka CK RKP (b) od 12. I 1922”, kojoj je prethodilo razmatranje uloge i zadataka sindikata u uslovima nove ekonomske politike, na plenumu CK RKP (b) (28. de­ cembra 1921). Lemjin je napravio projekt rešenja ovog pitanja, koji sadr­ ži ukupno 12 teza, i izložio ga komisiji CK 4. januara 1922 godine. Nakon toga, „Politbiro CK RKP (b) (12. januara 1922) jednoglasno je prihvatio Lenjinov projekt za osnovu, s tim što su unesene neke izmene, dok je ko­ načnu redakciju Odluke poverio Lenjinu, Zinovjeru, Andrejevu i Buharinu”.2 Četvrta od ovih 12 teza Lenjinovog projekta nosi naziv: „Bitna raz­ lika između klasne borbe proletarijata u državi koja priznaje privatnu svojinu na zemlju, fabrike itd. i u kojoj je politička vlast u rukama kapi­ talističke klase i ekonomske borbe proletarijata u državi koja ne priznaje privatnu svojinu na zemlju i na većinu krupnih preduzeća, u državi u ko­ joj je politička vlast u rukama proletarijata”.3 Ova teza se odnosi na bit­ nu razliku između klasne borbe proletarijata u kapitalizmu i klasne bor­ be radničke klase „u državi u kojoj je politička vlast u rukama proletari­ jata”. Za Lenjdna je, dakle, pitanje štrajkaške borbe, zbog njenog karak­ tera i krajnjeg cilja, bilo, pre svega, pitanje klasne borbe proletarijata. Četvrtu tezu iz navedenog teksta uzeli smo za početak našeg razmat­ ranja štrajka u državi prelaznog perioda, jer je to jedini tekst — koliko je meni poznato — iz klasične marksističke literature u kome se eksplicitno govori o primeni „. . . štrajkaške borbe u državi sa proleterskom držav­ nom vlašću. . . ”. Za opšte razmatranje pojave bila bi, svakako, korisna analitička interpretacija nekih tekstova Marksa i Engelsa. Mi smo se, me­ đutim, opredelili za analitičku interpretaciju pomenutog Lenjinovog teksta, jer se u njemu upravo govori o pitanjima relevantnim za opšte razmatranje pojava štrajka u državi prelaznog perioda. 1 Lenjin: Izabrana dela, „Kultura”, Beograd, 1960, knjiga XIV, str. 439—449 * Isto, str. 705—706 • Isto, str. 441

13

Balo bi korisno analitički interpretirati čitav pomenuti Lenjinov tekst, odnosno Odluku CK RKP (b). No, mi ćemo citirati i interpretirati samo one delove teksta4 koje smatramo posebno značajnim za opšte raz­ m atranje pojave štrajka u državi prelaznog perioda. U tekstu koji ćemo citirati govori se: (1) o različitom karakteru i kraj­ njem cilju štrajkaške borbe u kapitalizmu u odnosu na karakter i krajnji cilj štrajkaške borbe u državi prelaznog perioda; (2) o uzrocima „štraj­ kaške borbe u državi s proleterskom državnom vlašću” ; (3) o zadacima „u oblasti trvenja i konflikata pojedinih grupa radničke klase s pojedinim ustanovama i organima radničke države; zatim, (4) o zadacima sindikata kada već dođe do štrajkova i, najzad, (5) o kriteriju za ocenjivanje vrednosti rada sindikata u vezi sa štrajkovima. Citiramo mesto koje se odnosi na razlike u krajnjim ciljevima štraj­ kaške borbe u kapitalizmu i državi prelaznog perioda: „Očigledno je da je krajnji cilj štrajkaške borbe u kapitalizmu ru­ šenje državnog aparata, svrgnuće postojeće klasne državne vlasti. A u proleterskoj državi prelaznog perioda, kakva je naša, krajnji cilj svake akcije radničke klase može samo da bude učvršćenje proleterske države i proleterske klasne državne vlasti, putem borbe protiv birokratskog iz­ vi toperavanja te države, protiv njenih grešaka i slabosti, protiv klasnih apetita kapitalista koji se otimaju njenoj kontroli itd.” Lanjin ovde ukazuje na to: 1) da je krajnji cilj štrajkaške borbe u kapitalizmu svrgavanje bur­ žoazije kao klase sa vlasti, rušenje kapitalističkog državnog aparata; 2) da u državi prelaznog perioda k r a j n j i c i l j svake akcije rad­ ničke klase može samo da bude u č v r š ć e n j e vlasti proletarijata. (U tome i jeste bitna razlika karaktera i krajnjeg cilja akcija pa i štraj­ kaške borbe radničke klase u kapitalizmu od karaktera i krajnjeg cilja akoije proletarijata u državi prelaznog perioda); 3) da se klasna vlast proletarijata u državi prelaznog perioda može učvršćivati: a) borbom protiv birokratskog izvitoperavanj a vlasti radničke klase, borbom protiv bdrofctratskog izvitoperavanja sopstvene države, njenih gre­ šaka i slabosti i b) borbom protiv klasnih apetita kapitalista, koji se otimaju kon­ troli i vladavini države radničke klase. Lenjin je ovde, dakle, upozoravao na dve opasnosti po vlast rad­ ničke klase posle svrgavanja buržoazije sa vlasti: prvo, na birokratsko izvitoperavanja sopstvene vlasti i drugo, na klasne apetiite kapitalista. Zbog toga se za njega vlast proletarijata mogla učvršćivati samo u borbi (1) protiv birokratskog izvitoperavanja vlasti radničke klase, dakle, sopstve­ ne birokratije i (2) protiv buržoazije svrgnute sa vlasti. O uzrocima štrajka u državi prelaznog perioda Lenjin je pisao: „Zato ni komunistička partija, ni sovjetska vlast, ni sindikati nikako ne smeju da zaboravljaju i ne treba da kriju od radnika i radnih masa to da se primena štrajkaške borbe u državi s proleterskom državnom vla­ šću može objasniti i opravdati isključivo birokratskim izvitoperavanjima 4 Isto, str. 441—442

14

proleterske države i svakojakim ostacima kapitalističke prošlosti u njenim ustanovama, s jedne strane, i političkom nerazvijenošću i kulturnom za­ ostalošću radnih masa, s druge strane.” Na šta ovde Lenjin ukazuje? 1. Pitanjem pravih uzroka štrajka i štrajkaške borbe u državi prelaznog perioda treba i mora da se bave i komunistička partija, i sovjetska vlast, i sindikati. Dakle, to je za Lenjina bila stvar vodećih faktora sov­ jetskog društva. 2. Komunistička partija, sovjetska vlast i sindikati „nikako n e s m e j u da zaboravljaju i ne treba da kriju od radnika i radnih masa” . .. prave uzroke štrajka, zbog čega dolazi do primena štrajkaške borbe u državi s proleterskom državnom vlašću. 3. Primena štrajkaške borbe (pravi uzroci štrajka) u državi s prole­ terskom državnom vlašću može se objasniti i opravdati i s k l j u č i v o : a) birokratskim izvitoperavanjem proleterske države: b) svakojakim ostacsima kapitalističke prošlosti u njenim ustano­ vama, s jedne strane, i c) političkom nerazvijenošću i kulturnom zaostalošću radnih masa, s druge strane. Za Lenjina su, naime, i s k l j u č i v i uzroci štrajka u državi prelaznog perioda mogli biti (1) birokratsko dzvitoperavanje proleterske drža­ ve, (2) jaki relikti buržoazije i (3) politička nerazvijenost i kulturna za­ ostalost radnih masa. Za pojavu koju razmatramo ovo je značajno. Pri objašnjavanju štrajka u državi prelaznog perioda suštinsko je pitanje: ko se nalazi u sukobu i povodom čega i koji su stvarni uzroci štrajka? Iz činjenice da je Lenjin smatrao birokrabsko izvitoperavanje pro­ leterske države i relikte buržoazije u njenim ustanovama kao jednu grupu uzroka štrajka u državi prelaznog perioda, možemo zaključiti da je za rad­ nika koji je politički ugnjetavan i ekonomski eksploaitisan, u krajnjoj liniji, irelevantno da li to ugnjetavanje vrši kapitalist ili sopstveni biro­ krat i da prema tome, akcija radničke klase — pa i putem štrajka — pro­ tiv razvlašćene buržoazije i birokratskog izvitoperavanja proleteske drža­ ve, po svom karakteru i krajnjim ciljevima, može da znači učvršćenje vlasti same radničke klase. Akcije i štrajkovi u državi prelaznog perioda, koji su rezultat po­ litičke nerazvijenosti i kulturne zaostalosti pojedinih grupa radnika, mo­ gu na koncu da znače slabljenje klasne proleterske države, odnosno vlasti same radničke klase kao celine. Bitno je razlikovati stvarno značenje štrajka za vlast radničke klase, s obzirom na uzroke štrajka u državi pre­ laznog perioda. Na stvarnim uzrocima štrajka i njegovim krajnjim cilje­ vima za vlast radničke klase Lenjin je i definisao zadatke sindikata u pi­ tanju štrajkova u državi prelaznog perioda. O zadacima sindikata, kada je reč o konfliktima između pojedinih grupa radničke klase i pojedinih organa radničke države, Lenjin je pisao: „Zato je u oblasti trvenja i konflikata pojedinih grupa radničke kla­ se s pojedinim ustanovama i organima radničke države zadatak sindi­ kata da pomaže najbržem i najbezbednijem likvidiranju konflikata s mak­ simalnim koristima za radničke grupe koje oni predstavljaju, ukoliko te 15

koristi mogu da budu ostvarene ne na uštrb drugih grupa i bez štete za razvitak radničke države i njene privrede kao celine, je r samo taj razvitak može stvoriti bazu za materijalno i duhovno blagostanje radničke klase. Jedino pravilan, zdrav i celishodan metod likvidiranja trvenja i konfli­ kata između pojedinih delova radničke klase i organa radničke države jeste posredničko učešće sindikata koji, u licu svojih odgovarajućih organa, ili stupaju u pregovore sa odgovarajućim zainteresovanim privrednim orga­ nima na bazi tačno formulisanih zahteva i predloga obeju strana ili ape­ lu ju na više državne instance.” Lenjin ovde ukazuje na sledeće: 1. Trvenja i konflikti postoje između pojedinih g r u p a radničke klase, s jedne strane, i p o j e d i n i h ustanova i organa radničke države, s druge strane. Ne radi se, dakle, o sukobu između radničke klase kao celine sa sopstvenom državom kao celinom, već o sukobu p o j e d i n i h grupa sa ustanovama, organima. 2. Zadatak sindikata je da pomažu da se konflikt najbrže i najbez­ bolnije rešava. (Iz toga se može zaključiti da je Lenjin mnogo više zna­ čaja pridavao stvarnim uzrocima konflikata, a mnogo manje njima sa­ mima. Otuda je njegova akcija bila usmerena ka istraživanju i likvidira­ nju uzroka konflikata između pojedinih radničkih grupa i pojedinih or­ gana radničke države). 3. Sam konflikt treba resiti u maksimalnu korist radničkih grupa koje su u sukobu sa pojedinim organima radničke države (naglašavamo m a k s i m a l n u k o r i s t radničkih grupa, odnosno onih delova rad­ ničke klase čiji su se interesi našli u sukobu sa interesima pojedinih or­ gana — ustanova radničke države). 4. Ta maksimalna korist za radničke grupe može biti ostvarena sa­ mo ukoliko njeno ostvarenje a) ne bude na štetu drugih radničkih grupa i b) bude bez štete po razvitak radničke države i njene privrede, je r samo razvitak celokupne privrede može stvoriti bazu za materijalno i duhovno blagostanje radničke klase. Sukobe, znači, treba rešavati uz maksimalnu korist radničkih grupa, ali samo pod uslovam da se ne ošte­ ćuje interes drugih delova radničke klase i privrede kao celine. 5. Posredničko učešće sindikata jedini je pravilan d celishodan me­ tod likvidiranja konflikata između pojedinih delova radničke klase i orga­ na radničke države. 6. Posredničko učešće u resa van ju konflikata sindikat ostvaruje tako što sa tačno formulisanim zahtevima i predlozima obeju strana u sukobu a) stupa u pregovore sa odgovarajućim zainteresovanim privred­ nim organima ili b) apeluje na više državne instance. Lenjin je, dakle, smatrao da sindikat ostvaruje svoju posredničku ulogu u razrešavanju konflikata na bazi tačno formulisanih zahteva i pre­ dloga radničkih grupa i pojedinih organa i ustanova radničke države, u stvari, obeju strana u sukobu. To smatramo bitnim. 16

O zadacima sindikata kada već dođe do štrajkova u državnim pre­ duzećima Lenjin je pisao: ,,U slučaju kad nepravilni postupci privrednih organa, zaostalost izvesnih radničkih grupa, provokatorska delatnost kontrarevolucionarnih elemenata ili, najzad, kratkovidost samih sindikalnih organizacija dovedu do otvorenih konflikata u obliku štrajkova u državnim preduzećima itd., zadatak je sindikata da pomažu najbržu likvidaciju sukoba putem preduzimanja mera koje proističu iz karaktera sindikalnog rada: putem preduzimanja mera za uklanjanje stvarnih nepravilnosti i neispravnosti i za za­ dovoljenje zakonitih i ostvarljivih zahteva masa, da vrše politički uticaj na mase i dr.” Lenjin ovde ponovo ukazuje na to da do štrajkova u državnim preduzećima može doći: 1) usled nepravilnih postupaka privrednih organa; 2) zbog zaostalosti izvesnih radničkih grupa; 3) zbog provokatorske delatnosti kontrarevolucionarnih elemenata i 4) najzad, zbog kratkovidostd samih sindikalnih organizacija. Ovde Lenjin ranije ultvrđenim isključivim uzrocima štrajka u državi prelaznog perioda dodaje i to da do štrajkova može doći i zbog kratkovidosti samih sindikalnih organizacija. Time ukazuje na značaj rada sin­ dikata u eliminisanju uzroka štrajkova u državnim preduzeoima. Ako zbog ranije navedenih uzroka dođe do otvorenih konflikata u obliku štrajkova u državnim preduzećima, Lenjin je isticao: 1) da je zadatak sindikata da pomažu likvidaciju sukoba putem preduzimanja mera koje proističu iz karaktera sindikalnog rada i 2) da karakter sindikalnog rada zahteva: a) takve akcije sindikata koje bi bile usmerene prema uklanjanju stvarnih nepravilnosti i neispravnosti radi zadovoljenja zakonitih i ostvar­ ljivih zahteva masa, b) politički uticaj na mase. Lenjin je, dakle, smatrao da je zadatak sindikata (u vezi sa štrajko­ vima u državnim preduzećima) uklanjanje stvarnih uzroka konflikata koji kulminiraju štrajkovima, preduzimanje koraka za zadovoljenje zakonitih i ostvarljivih zahteva masa, ali i politički uticaj na mese. O kriterijima za ocenjivanje vrednosti rada sindikata u vezi sa štraj­ kovima Lenjin je pisao: „Jedno od najvažnijih i sigurnih merila za pravilnost i uspešnost rada jednog sindikalnog saveza jeste analiza toga u kojoj meri on uspešno predupređuje masovne sukobe u državnim preduzećima putem dalekovide politike usmerene na stvarnu i 'svestranu zaštitu interesa radničke mase i na blagovremeno uklanjanje povoda za konflikte.’' Lenjin ovde ukazuje na to da je među najvažnijim i sigurnim kri­ terijima za ocenjivanje vrednosti rada sindikata sledeće: 1) koliko sindikat onemogućuje masovne sukobe u državnim predu­ zećima putem svoje dalekovide politike; 2) stepen usmerenosti politike sindikata na stvarnu i svestranu za­ štitu interesa radničke mase i 3) akcija za blagovremeno uklanjanje povoda za konflikte. 17

Za Lenjina je, dakle, jedan od najvažnijih kriterija vrednosti rada sindikata bilo uklanjanje uzroka konflikata, definisanje i ostvarivanje takve dalekovide politike koja bi bila usmerena ka stvarnoj i svestranoj zaštiti interesa radničke mase i eliminisanju povoda za knoflikte. Citirani i interpretirani tekst Lenjin je pisao krajem 1921. i počet­ kom 1922. godine. Istovremeno, kao što smo rekli, to je i „Odluka CK RKP (b) od 12. I 1922”. To je vreme u kome je: 1) bila ne samo mogućna nego objektivno prisutna neposredna opa­ snost po sovjetsku vlast od razvlašćene buržoazije, a ustanove sovjetske države bile opterećene „svakojakim ostacima kapitalističke prošlosti” ; 2) objektivno postojala i „politička nerazvijenost i kulturna zaosta­ lost radnih masa” ; 3) birokratsko izvitoperavanje proleterske države bilo ipak i, pre svega, objektivna mogućnost. Za pojavu koju razmatramo značajno je utvrditi i razlikovati ob­ jektivno p o s t o j e ć e uzroke štrajka od onih koji su samo objektivno m o g u ć i . Potrebno je otkriti i razlikovati uzroke štrajka koji kao već p o s t o j e ć i n e s t a j u od onih koji su objektivno mogući, koji kao postojeći embrion n a s t a j u . To smaltram bitnim. Mogućno je da uzroci štraika koii kao postojeći nestaju ne nestanu za duže vreme (relikti bur­ žoazije, politička nerazvijenost i kulturna zaostalost radnih masa), kao što je moguće da oni koji su nastajući (birokratsko izvitoperavanje vlasti rad­ ničke klase) uopšte n e n a s t a n u . To zavisi od odnosa snaga u sukobu. Leniin je o štrajkovima u državi prelaznog perioda pisao neposredno posle oktobarske revolucije. On je govorio o štrajkovima u državnim pri­ vrednim pred uzećima. Mi štrajkova imamo u preduzećima u kolima, nor­ mativno, kasnije ćemo videti u kojoj meri i stvarno, postoji radničko sa­ moupravljanje. U svakom slučaju, naša preduzeća u vreme izbijanja štraj­ kova u njim a nisu državna u onoj meri u kojoj su preduzeća u Sovjet­ skom Savezu bila državna 1922. godine. Prvi štrajk u našoj zemlji izbio je januara 1958. godine, 13 godina posle revolucije i osam godina posle donošenja Zakona o upravljanju državnim privrednim preduzećima od strane radnih kolektiva — ti. za­ konskog uvođenja radničkog samoupravljanja. Prva empirijska istraži­ vanja štraikova u nas sprovedena su tek 1965. godine, dakle, osam godina posle rvrvoff šitraika i 20 godina posle revolucije. Nije suvišno konstatovati i to da su Lenjin i CK RKP (b) imali stav prema štrajkovima u državi prelaznog perioda neposredno posle oktobar­ ske revolucije; da su se oni ovim pitanjem, u izvanredno teškim okolno­ stima za sovjetsku vlast, j a v n o bavili. Pomenuta odluka CK objavlje­ na je u „Pravdi” broi 12. 16. januara 1922. godine. Istraživanje štrajkova u nas počelo je (1965), dosta kasnije nego što su u našoj zemlii počeli štrajkovi (1958). a bilo je prožeto teškoćama koie se. po mom mišljenju, mogu samo objasniti ali ni u kom slučaiu i oprav­ dati. Neopravdano je i ne baš tako shvatljivo to što se relativno dugo štrajk smatrao kao tabu tema za istraživanje i za iavnu raspravu. Prva empirijska istraživanja štraikova i saooštavania rezulta+a tih istraživanja nisu bila bez rizika po istraživače. Javna rasprava o štrajkovima u nas više jp iznuđena i nastala stihijski nego što je bila organizovana i vrvt«na vodećim političkim strukturam a. Relativno dugo odugovlačenje defini18

sanja stava formalne političke strukture prema štrajku rešavano je izbegavamjam ili čak neutralisanjem organizovane javne rasprave o štrajko­ vima. O tome će biti govora kasnije. Savez komunista Jugoslavije je posebno j a v n o raspravljao o štrajkovima u nas tek 1969. godine. Predsedništvo Saveza komunista Ju­ goslavije je na VII sednici, održanoj 15. XII 1969. godine, usvojilo „Za­ ključke o konfliktnim situacijama u radnim organizacijama i zadacima komunista u njihovom samoupravnom razrešavanju”. Ovi zaključci su objavljeni u dnevnoj štampi 16. XII 1969. godine. Od prvog štrajka u nas pa do prvog i javnog definisanja stava Sa­ veza komunista Jugoslavije prema štrajkovima prošlo je 11 godina. Javno i otvoreno govorenje o štrajkovima još uvek nije sasvim otklonilo nelagod­ nosti pa i moguće odgovornosti istraživača štrajkova i aktera javne raspra­ ve o ovoj pojavi, tim pre što na vrlo odgovornim funkcijama ima ljudi koji smatraju da je naše društvo više socijalističko ako se o štrajkovima ne govori javno, a i da su oni sami više odani socijalizmu i veći revolucio­ nari ako žmure nad pojavom štrajka. Javno smo počeli da tražimo objašnjenje pojave štrajka u nas 20 go­ dina posle naše revolucije. Lenjin je pisao o štrajkovima u državi prelaznog perioda krajem 1921. i početkom 1922. godine — dakle neposredno posle oktobarske revolucije. Te činjenice treba imati u vidu jer su u njima implicirani r a z l i č i t i uslovi u Sovjetskom Savezu kada je Lenjin pi­ sao o štrajkovima i državi prelaznog perioda i u našoj zemlji u vreme pojave štrajka. Radi se o različitim istorijskim situacijama Jugoslavije (od 1958. pa dalje) i Sovjetskog Saveza (1921—1922. godine), koje se moraju uzimati u obzir prilikom korišćenja citiranih i analiziranih Lenjinovih Stanovišta o štrajkovima u državi prelaznog perioda za objašnjenje po­ jave štrajka u Jugoslaviji. To nije sporno. Ali radi se, pre svega, o hrabro­ sti i sposobnosti komunističkog pokreta da saznaju pravu istinu o sebi pa i o onim pojavama (u ovom slučaju štrajkovima) koje su za komunistički i radnički pokret politički neprijatne. To je smisao analiziranja Lenjinovog shvatanja „Primene štrajkaške borbe u državi s proleterskom držav­ nom vlašću”. Međutim, ne krijem uverenje da Lenjinova analiza uzroka štrajkova u državi prelaznog perioda, a naročito uloge i zadataka sindikata da rešava konfliktne situacije u „maksimalnu korist za radničke grupe. . . ukoliko te koristi mogu da budu ostvarene ne na uštrb drugih grupa i bez štete za razvitak radničke države i njene privrede kao celine”, može da bude korisna i za analizu uzroka štrajkova u nas i za defimisanje uloge i zadataka sindikata u vezi sa štrajkovima. Međutim, i pored davanja takvog značaja Lenjinovoj analizi štraj­ kova u državi prelaznog perioda, za analizu štrajkova u našoj zemlji sma­ tram značajnim Lenjinov savet upućen ruskim marksistima: „Mi smatramo da je ruskim socijalistima naročito potrebna samo­ stalna razrada Marksove teorije, jer ova teorija daje samo opšte rukovod­ ne postavke koje se pojedinačno primenjuju drukčije u Engleskoj nego u Francuskoj, drukčije u Francuskoj nego u Nemačkoj, drukčije u Nemačkoj nego u Rusiji.”5 5 Lenjin, sveska II, str. 492, Citirano iz knjige „VII kongres SKJ”, str. 145, „Kultura”, Beograd, 1958.

2*

19

Za opdte razmatranje pojave štrajka u našoj zemlji značajno je, prema tome, samnstalnn razraditi više tekstova iz klasične marksističke literature relevantnih za objašnjenje ove pojave i defimsanje stava pre­ ma njoj. Posebno je važno ispitati opšte jugoslovensfce uslove u kojima se štrajk javlja i egzistira kao društvena pojava. Tačnije, neophodno je utvrditi kontekst društvene situacije u kojoj štrajk kao društvena pojava postoji, šta on u tom kontekstu znači i, prema tome, definisati stav prema samoj pojavi Smatramo, i pored toga, da citirani Lenjinov tekst može da bude koristan i za analizu i objašnjenje pojave štrajka u našoj zemlji, tim pre što neki delovi toga teksta mogu imati opšti značaj za razmatranje tšrajka u državi prelaznog perioda i za definisanje stava prema toj pojavi

20

OFICIJELNI STAV INSTITUCIONALNE POLITIČKE I DRŽAVNE STRUKTURE PREMA ŠTRAJKOVIMA

Za utvrđivanje stava oficijelne političke i državne strukture prema štrajkovima potrebno je analizirati: 1) Program Saveza komunista Jugoslavije, usvojen na VII kongresu, 1958. godine; 2) Zaključke o konfliktnim situacijama u radnim organizacijama i zadacima komunista u njihovom samoupravnom resa van ju, usvojene na VII sednici Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije, 15. XII 1969. godine; 3) Zaključke o konfliktnim situacijama u radnim organizacijama i zadacima sindikata u njihovom samoupravnom razrešavanju, usvojene na sednici Predsedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije 26. VI 1970. godine i 4) aktivnost države i njenih organa u vezi sa štrajkovima.

G l a v a prva

STAV PROGRAMA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE RELEVANTAN ZA OPŽTE RAZMATRANJE POJAVE ŠTRAJKA U NAS Pre usvajanja Programa Saveza komunista Jugoslavije izbio je prvi, dosta masovan i oštar štrajk rudara u Trbovlju. Na VII kongresu Saveza komunista Jugoslavije, kada je usvojen Program, bila je jedna diskusija (Ašer Deleon) o pitanju štrajka u socijalizmu uopšte a ne i o konkretnim štrajkovima, koji su se do tada već pojavili u našoj zemlji. U samom Programu SKJ nema nikakvih ekspliciranih stavova o štrajkovima u našoj zemlji, ali ima stavova čija je analiza relevantna za opšte razmatranje pojava štrajka u nas. Oni se, pre svega, nalaze u sledećim delovima Programa Saveza komunista Jugoslavije: (1) „Dve štetne tendencije u izgradnji države”,6 (2) „Unutrašnje protivrečnostd u socijalizmu i njihovo prevazilaženje”,7 (3) „Savez sindikata Jugoslavije sastavni deo sistema socijalističke demokrati je”.8 Stavovi Programa SKJ koje ćemo citirati i analitički interpretirati značajni su (1) za utvrđivanje pretpostavki realnih mogućnosti nastanka 6 Sedmi kongres SKJ, „Kultura”, Beograd, 1958, str. 281—283. 7 Isto, str. 306—308. 8 Isto, str. 381—385.

23

štrajka, ali i za (2) utvrđivanje konteksta opšte društvene situacije u ko­ joj štrajk može postojati i postoji kao društvena pojava. 1. U deki programa SKJ „Dve štetne tendencije u izgradnji države*’, između ostalog, piše: „ . . . Savez komunista Jugoslavije pri daljoj izgradnji i razbijanju društvenog sistema boriće se iistrajno protiv dveju u današnje vreme pod­ jednako opasnih i štetnih tendencija u društvenom životu Jugoslavije: prvo, protiv tendencije anarhističkog potcenjivanja uloge države . . koja „ . . .vodi ka političkom razoružanju radničke i socijalizma pred neprijateljem socijalizma i zaostalom svešću, koji još predstavljaju oz­ biljnu snagu u našem društvenom životu” i drugo, „protiv tendencije pretvaranja države u sveobuhvatnu društvenu snagu, u snagu iznad dru­ štva . . koja „ . . . vodi biroktratizmu, odvajanju vodećih političkih sna­ ga od radnih masa, deformacijama socijalističkog razvitka, zaoštravanju unutrašnjih suprotnosti.” „Do kraja razvijen birokratizam bi značio specifičan vid restauracije državno-kapitalistićkih odnosa.” „ . . . U tom slučaju. . . došlo bi do neizbežnih socijalnih i političkih poremećaja.”9 Program SKJ ovde najpre ukazuje na realno postojanje dve tenden­ cije „u današnje vreme podjednako opasne i štetne”. Savez komunista Jugoslavije istrajno će se boriti protiv obe tendencije. Prvu tendenciju čine: (1) anarhistžčko potcenjivanje uloge države, (2) napad na njen socijalistički karakter i (3) potkopavanje političke snage države u borbi s buržoaskcm kon­ trarevolucijom i društvenom demoralizacijam. Program dalje ukazuje na to da bi pobeda ove prve tendencije zna­ čila političko razoružanje radničke klase i socijalizma pred neprijateljima socijalizma i zaostalom svešću, jer neprijatelji socijalizma i zaostala svest još predstavljaju ozbiljnu snagu u životu našeg društva. Prema Programu SKJ, pobeda ove tendencije bila bi, u stvari, po­ beda kontrarevuludje. Mislim da nije potrebno dokazivati da kontrare­ volucija, na koju ukazuje Program SKJ, sada nema realne šanse za pobedu. Druga tendencija na koju ukazuje Program SKJ znači: pretvaranje države u snagu iznad društva, dakle, u osamostaljenu silu nad društvom. Pobeda ove druge tendencije („do kraja razvijen birokratizam”), pre­ ma programu SKJ, značila bi specifičan vid restauracije državno-kapitalističkih odnosa. U tom slučaju, nastale bi antagonističke protivrečnosti između radnih ljudi i države, a zatim bi došlo do neizbežnih socijalnih i političkih poremećaja. Razvitak socijalizma u našem društvu nije moguć ako se ne savla­ daju obe ove tendencije. Program SKJ ukazuje na realnu mogućnost nastajanja antagonistič­ kih protivrečnosti između radnih ljudi i države, koje bi neizbežno produkovale socijalne i političke konflikte. Na osnovu ovog stava, može se iz­ vesti zaključak da je Program ukazivao i na realnu mogućnost nastaja­ nja takvih socijalno-ekonomskih i političkih konflikata koji mogu kulmi­ * Isto, str. 281, 282, 283.

24

nirati štrajkom. Mogućnost socijalnih i političkih poremećaja, na koje ukazuje Program SKJ, može da se protumači i kao predviđanje ili ukazi­ vanje Programa na nastajanje takvih konflikata u našem društvu kao što je štrajk. Rekli smo da je štrajk u nas nastao pre usvajanja Programa SKJ. Može se postaviti pitanje: šta on kao društvena pojava znači u odnosu na pomenute dve štetne tendencije u izgradnji društva i u odnosu na borbu za njihovo prevazilaženje? Da li on, u stvari, znači: (1) ostvarivanje jedne (d koje) ili obe štetne tendencije, (2) negaciju jedne (i koje) ili obe tendencije (naime, da li znači njihovo prevazilaženje) ili (3) nešto treće. 2. Iz Programa SKJ, deo „Unutrašnje protivrečnosti u socijalizmu i njihovo prevazilaženje”, citiramo sledeće: ,,Društveno-ekonorrusko uređenje u Jugoslavije ne predstavlja ni harmoničnu .socijalnu simbiozu’ ni idiličan poredak, samozadovoljan svo­ jim .krajnjim savršenstvom’. Radnička klasa, osnovna snaga socijalistič­ kog društva, nosi i garantuje socijalistički razvitak. Ali, u samoj društveno-ekonomskoj strukturi zemlje postoji i niz ekonomskih, klasnih, poli­ tičkih i idejnih protivrečnosti koje, u izvesnim uslovima, mogu dobiti i antagonistički karakter”.10 Ovde Program SKJ, između ostalog, ukazuje na to: (1) da u samoj društveno-ekonomskoj strukturi našeg društva postoji niz protivrečnosti, 2) da se o ekonomskim, klasnim, političkim i idejnim protivrečnostima, koje u izvesnim uslovima mogu dobiti i antagonistički karakter. U ranije pomenutom delu „Dve štetne tendencije u izgradnji države”, Program SKJ je ukazao na realno postojanje dve ‘tendencije podjednako štetne po socijalistički razvitak našeg društva. Istovremeno se podvlači i to da je savlađivanje obe navedene štetne tendencije uslov socijalističkog napretka. U poglavlju „Unutrašnje protivrečnosti u socijalizmu i njihovo prevazilaženje”, Program ukazuje na to da u socijalizmu realno postoje unutrašnje protivrečnosti i da ih treba prevazilaziti. Te protivrečnosti, klasne, ekonomske, političke i ideološke, postoje u samoj društveno-eko­ nomskoj strukturi našeg društva. Za pojavu koju razmatramo značajno je da Program govori i to da te protivrečnosti u izvesnim uslovima realno mogu dobiti i antagonistički karakter. I u jednom i drugom slučaju, dakle, Program SKJ ukazuje na to da u samoj društveno-ekonomskoj strukturi našeg društva realno postoje takve tendencije i protivrečnosti koje, u izvesnim uslovima, mogu dobiti antagonistički karakter i dovesti do ozbiljnih socijalnih i političkih pore­ mećaja. Za opšte razmatranje pojave štrajka u našoj zemlji ovo procenjivanje odnosa snaga u našem društvu smatram veoma značajnim. Da li će i u kom stepemu doći do socijalnih i političkih poremećaja u našem društvu, zavisi od odnosa društvenih snaga u sukobu, od realnih mogućnosti i efikasnosti revolucionarne akcije da savlada te dve štetne tendencije i prevaziđe niz pomenutah protivrečnosti kako one ne bi dobile 10 Isto, str. 306. 25

imtagnmatiffiri karakter i dovde do socijalnih i političkih konflikata u društvu. Sada se, međutim, otvara niz pitanja o odnosu navedenih stavova Programa SKJ i pojave štrajka. Treba najpre odgovoriti na pitanje da li štrajk znači savlađivanje ili (i) ostvarivanje navedenih štetnih tendencija po socijalistički razvitak. Dalje, da li on znači zaoštravanje navedenih protivrečnosti u društveno-ekonomskoj strukturi našeg društva ili nji­ hovo prevazilaženje. Ovo pitanje dobija na svom značaju s obzirom na stav Programa SKJ da „Radnička klasa, osnovna snaga socijalističkog društva, nosi i garantuje socijalistički razvitak”. U svim štrajkovima koje smo analizirali rad su obustavljali proizvodni radnici, koji u svakoj va­ rijanti poimanja (defi nišanja) radničke klase pripadaju njoj i u svakom slučaju čine njen najmasovniji deo. Najzad, postavlja se pitanje: koje su to društvene snage i zbog čega su u sukobu, kakav je karakter konflikta koji razmatramo i kakvo je njegovo realno značenje u odnosu na ostvari­ vanje krajnjih ciljeva i interesa radničke klase? 3. U delu Programa SKJ „Savez sindikata Jugoslavije — sastavni deo sistema socijalističke neposredne demokratije”, između ostalog, piše: „B u d u ći da interesi radničke klase u Jugoslaviji nisu više ugroženi ni od privatnih kapitalističkih v la s nika i vlastodržaca, ni od administra­ tivnih upravljača, radnička klasa nema više potrebe za zaštitnom orga­ nizacijom klasičnog tipa.”11 Tvrdnja Programa (1) da interesi radničke klase u Jugoslaviji nisu više ugroženi a) ni od privatnih kapitalističkih vlasnika i vlastodržaca sasvim je tačna, b) ni od administrativnih upravljača, kako ja vidim, je za di­ skusiju, (2) da radnička klasa Jugoslavije zbog toga nema potrebe za zaštit­ nom organizacijom klasičnog tipa, smatram, može se samo uslovno pri­ hvatiti. Treba odgovoriti na pitanje: da li je ovaj stav Programa SKJ konzistentan sa ranije citiranim stavovima Programa. Ne upuštajući se u detaljniju uporednu analizu navedenih stavova, mislim da se ne radi o tome da interesi radničke klase Jugoslavije nisu više uopšte ugroženi. Interesi radničke klase nisu ugroženi samo utoliko ukoliko je potrebno da elimindšu potrebu radničke klase „za zaštitnom organizacijom klasič­ nog tipa”. Ukoliko je to (stepen neugroženosti interesa radničke klase) i mera savladanosti u današnje vreme dve podjednako opasne i štetne ten­ dencije po socijalistički razvitak našeg društva i prevaziđenosti klasnih, ekonomskih, političkih i ideoloških protivrečnosti koje postoje u društve­ no-ekonomskoj strukturi našeg društva — onda nema oprečnosti između citiranih stavova Programa SKJ. U istom poglavlju Programa SKJ kaže se: „I pored tih promena, sindikati zadržavaju osnovne funkcije: ekonomsku, zaštitnu i vaspitnu.”12 Dakle, Program SKJ stoji na stanovištu da je zaštitna funkcija sin­ dikata jedna od osnovnih funkcija sindikata u našem društvu. Na tom n Isto, str. 384. 12 Isto, str. 383.

26

stavu se, takođe, otvara niz pitanja u vezi sa štrajkovima. Osnovno pitanje je: koga u ovom društvu sindikat treba da štiti, od koga je ta društvena grupa ljtror, kojoj je potrebna zaštita sindikata, ugrožena i kakav je ka­ rakter te ugroženosti? Da li je u pitanju klasna, ekonomska, socijalna, po­ litička, ideološka ili neka druga ugroženost pojedinih društvenih grupa koje sindikat svojom zaštitnom funkcijom treba da štiti i od koga? Najzad, treba određenije reći koje su to društvene grupe ljudi koje ugrožavaju interese onih kojima je potrebna zaštitna funkoija sindikata. Program na ovo pitanje nije dao dovoljno jasan odgovor. Nije suvišno reći da su proizvodni radnici obustavljajući rad protestovali ne samo zbog nezaštićenih ekonomskih i političkih interesa nego, pre svega, i u najvećem broju slučajeva, zbog oštećenih socijalnih i ekonomsko-političkih interesa, Ustavom i zakonima garantovainih prava. Ono što se u Programu Saveza komunista Jugoslavije može dovesti u pitanje je stav o odnosima između države i samoupravljanja. U Progra­ mu se govori o „Dve štetne tendencije u izgradnji države”, (podvukao N. J.) Iz toga se može zaključiti da je Program u stvari na pozicijama dua­ lizma dvaiu sistema: s a m o u p r a v n o g sistema u privredi i manje više klasičnog političkog sitema d r ž a v n e vlasti i komplementarnosti funkcija samoupravljanja i države kao t r a j n o g rešenja društvenog sistema. Ishodište tog dualizma dvaju sistema je poznato — dominacija države i fimansijskog i trgovinskog kapitala nad samoupravljanjem u pro­ izvođačkom delu privrede je činjenica van spora. U tome je i glavno iz­ vorište sukoba, pa i onih koji kulminiraju štrajkovima.

Gl av a dr uga

STAV PREDSEDNIŠTVA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE PREMA ŠTRAJKOVIMA Predsedništvo Saveza komunista Jugoslavije je na svojoj sedmoj sednici 15. XII 1969. godine usvojilo „Zaključke o konfliktnim situacijama u radnim organizacijama d zadacima komunista u njihovom samouprav­ nom razrešavanju.”13 Usvajanju ovih zaključaka prethodilo je razmatranje konfliktnih situacija i obustava rada u radnim organizacijama i načina njihovog razrešavanja: (1) na sednici Izvršnog biroa Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije (jula 1969); (2) na zajedničkoj sednici triiu komi­ sija Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije i jedne komisije Veća Saveza sindikata Jugoslavije (30. IX 1969) i (3) na Šestoj sednici Pred­ sedništva Saveza komunista Jugoslavije.14 M Vidi: Prilog 1. 14 Na ovim sednicama je razmatran sledeći materijal: (1) Konfliktne situacije u radnim organizacijama i način njihovog razrešavania (osnovni materijal); (2) Ne­ ka kvantitativna obeležja obustava rada — Prilog 1; (3) Štampa o obustavama rada u Jugoslaviji — Prilog 2 i (3) Informacija Saveznog sekretarijata za unutrašnje po­ slove o narušavanju javnog reda i mira prilikom obustava rada u nekim radnim organizacijama — Prilog 3. Sav ovaj materijal se nalazi u dokumentaciji Predsed­ ništva Saveza komunista Jugoslavije i u Istorijskom arhivu Veća Saveza sindikata Jugoslavije.

27

Održano je i nekoliko so Početkom 1969. godine formirana je zajednička radna grupa Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije, Veća Saveza sindikata Jugoslavije i Saveznog izvrš­ nog veća (u stvari, Saveznog savela za rad). Radna grupa je na početku svog radr. dobila zadatak da analizira štrajkove samo u tri radne organizacije („Luka” u Ri­ jeci, Železara n Jesenicama i Industrija motora u Rakovici). Analizirajući štrajkove u tri radne organizacije, radna grupa je jula 1969. godine napravila „Informaciju o obustavama rada”. Prilikom razmatranja ove informacije u Izvršnom birou Pred­ sedništva Saveza komunista Jugoslavije i u Predsedništvu Veća Saveza sindikata Jugoslavije zajednički je odlučeno da se obustave rada kompleksno prouče kako bi se ova pojava u celiin'i mogla razmatrati na sednicama Predsedništva Saveza komu­ nista Jugoslavije i Predsedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije i njihovih od­ govarajućih organa. Postojeća radna grupa je proširena i za nekoliko meseci rada napravila je materijal naveden u fusnoti 14 na strani 27.

28

produkoionih odnosa. Budući da u nas postoji velik raskorak između normativnog i stvarnog samoupravljanja, tvrdim da štrajkovi u nas objek­ tivno utiču da se realni društveni odnosi menjaju u pravcu normativne koncepcije samoupravljanja. Tome ide u prilog i zaključak Predsedništva da se štrajkovi „javljaju u poslednjih 10 godina uporedo sa jačom demo­ kratizacijom društvenih odnosa”. Ta vremenska koincidencija postojanja štrajkova i demokratizacije društvenih odnosa, na koju Zaključci Predsed­ ništva ukazuju, pokazuje da se projektovani društveni sistem ostvaruje menjanjem realnih društveno-ekonomskih d političkih odnosa koji još nisu u toj meri samoupravni da bi se sukobi interesa mogli razrešavati bez štrajka. Zato mislim da nije prihvatljiva ocena Predsedništva da „Obusta­ ve rada, pored ekonomske štete po radne ljude u kolektivu, u krajnjoj konsekvenci za čitavu radničku klasu i društvo, imaju i negativne posledice društveno-političke prirode — usporavaju razvoj samoupravnih odnosa”. Dosledno ovakvoj ocem, Predsediništvo zaključuje „da u našem samo­ upravnom sistemu obustave rada ne mogu biti put za rešavanje problema i teškoća”. Štrajk se u Zaključcima Predsedništva uglavnom tretira kao „sila”, „nedemokratski pritisak” itd. „koji eliminiše samoupravno odluči­ vanje i usporava društveno-ekomomski progres”. Zbog toga se Predsedništvo izjasnilo protiv štrajka. U Zaključcima se sa razlogom tvrdi da „razvijanje samoupravljanja, kao revolucionarne tekovine radničke klase, jedino obezbeđuje demokratsko odlučivanje koje se temelji na argu­ mentima”. Problem je, međutim, u tome što se u Zaključcima smatra da „obustave r a da . . . usporavaju razvoj samoupravnih odnosa”. Štrajkovi su, prema Zaključcima Predsedništva, aintisamoupravna pojava iako se tvrdi da „obustave rada po pravilu. . . nisu usmerene na ukidanje samo­ upravnih produkcionih odnosa”, što je, inače, sasvim tačno. Zaključci Predsedništva su u ocenjdvanju realnog značenja štrajka za postojeće društveno-ekonomske i političke odnose i za ostvarivanje normativne koncepcije samoupravljanja u izvesnoj meri protivrečni. 2.

Neposredni povodi i stvarni uzroci štrajkova

U Zaključcima se sa razlogom razlikuju neposredni povodi za štraj­ kove od stvarnih uzroka ove pojave. Neposredni povodi za štrajkove „najčešće su u neadekvatnoj raspodeli dohotka i ličnih dohodaka u kolektivu i u restrikcijama stečenih pra­ va radnika, do kojih dolazi zbog teškoća pojedinih kolektiva u refomiškim uslovima privređivanja, usled birokratskog odlučivanja o životnim pita­ njima radnika i drugih socijalnih ekscesa”. Ovakva ocena neposrednih povoda za štrajkove se može prihvatiti. Ovaj blok neposrednih povoda za sukobe ukazuje na to da radnici reaguju štrajkom na one situacije u kojima su neposredno, ne svojom krivicom, pre svega materijalno (finansijski) oštećeni. To što radnici reaguju štrajkom sasvim je razumljivo jer odluke o ekonomskim pitanjima koja neposredno zadiru u njihov ma­ terijalni položaj ne donose oni sami nego neko drugi u ime njih. Zato se u Zaključcima posebno konstatuje da se restriktivne mere koje nepo­ sredno zadiru u materijalni položaj radnika „često donose bez stvarnog 29

i pravovremenog konsultovanja i izjašnjavanja radnika”. Zbog toga „rad­ nici odbijaju i one mere koje bi u samoupravnom odlučivanju dobile nji­ hovu podršku”. Uzroci štrajkova su „brojni i međusobno povezani. . . njihovo izvo­ rište je u nerazvijenim samoupravnim odnosima i birokratskom uzurpira­ nju samoupravnih prava u radnoj organizaciji ili van nje”. Ovu opštu konstataciju o uzrocima štrajkova Predsedništvo raščlanjuje na pojedi­ načne uzroke. Tako se štrajkovi javljaju: (1) kao rezultat postojanja uslova za „reprodukciju birokratskih i jačanje tehnokratsko menađerskih od­ nosa . . . ”, što je latentno izvorište štrajkova; (2) kao „rezultat zaostalosti socijalističke svesti delova radničke klase”; (3) „u uslovima nedovoljne razvijenosti materijalne osnove samoupravljanja”; (4) zbog „izostajanja adekvatne društvene akcije” samoupravnih, rukovodećih i državnih orga­ na i „nedovoljnog idejno-političkog delovanja” Saveza komunista i sindi­ kata; (5) kao posledica „preuske institucionalne strukture samoupravlja­ nja koja ne omogućuje samoupravljačku akciju većeg broja ljudi zbog čega dolazi do otuđenosti odlučivanja o uslovima i rezultatima rada od radnog čoveka”; (6) otuda što je „prisvajanje dohotka nezavisno od rezul­ tata rada zbog neadekvatnog sistema unutrašnje raspodele”, (7) zbog toga što postoje „neopravdane razlike u uslovima stdcanja dohotka pojedinih oblika udruženog rada” i (8) zbog „teškoća i sporosti u ostvarivanju po­ litike produktivnog zapošljavanja tehnološkog viška radne snage”. Sto se tiče neprijateljskih elemenata i idejno-političkih ostataka kla­ snog neprijatelja, oni „u konfliktnim situacijama koriste probleme i teš­ koće sa kojima su suočeni pojedini radni kolektivi za sejanje neverice u samoupravljanje, u delovanje tržišne privrede, podstiču nasilje, uništa­ vanje društvene imovine i si.”. Zanimljivo je da se u analizi i konstatovanju uzroka štrajkova u Zaključcima uopšte ne govori o nepovoljnom položaju radničke klase u kompletnoi institucionalnoj strukturi društvene moći i o nepovoljnom po­ ložaju proizvodnih radnika u raspodeli materijalnih dobara, što je inače, kako ćemo kasnije videti, glavni uzrok radničkih štrajkova. Drugi deo Zaključaka se odnosi na zadatke u otklanjanju uzroka štrajkova i razrešavanju štrajkova kada do njih dođe. Posebno se govori o odgovornosti u vezi sa štrajkovima. 3.

Zadaci u razrešavanju konfliktnih situacija i štrajkova

Predsedništvo u Zaključcima polazi „od činjenice da socijalističko društvo nije bezkonfliktno”, i da su štrajkovi „ . . . realnost na sadašnjem stepenu razvitka materijalnih i društvenih odnosa”. Polazeći od toga, Predsedništvo smatra „da je za rešavanje konflikata neophodno: a) usa­ vršavati i doslednije primenjivati postojeće samoupravne načine, ka9 što su samoupravni sporazumi i dogovori. . . unutrašnja arbitraža i b) raz­ raditi i konstituisati.. .odgovarajući mehanizam samoupravnog društvenog dogovaranja”. Ovakav mehanizam samoupravnog dogovaranja, kao „put razrešavanja konfliktnih situacija” treba razraditi i pravno normirati opštim aktima radnih organizacija, njihovih asocijacija i odgovarajućih veća društveno-političkih zajednica. Sindikati treba da budu pokretači razreša30

vanja sukoba interesa samoupravnim sporazumevanjem i društvenim do­ govaranjem kako u radnim organizacijama i njihovim asocijacijama, tako i u društveno-političkim zajednicama. U slučajevima kada sukob interesa ne može biti razrešen sporazumevanjem i dogovaranjem, Predsedništvo smatra da „nastali konflikt 'treba razrešavati sporazumno arbitražom, uz puni autoritet njenih odluka”. Međutim, odluke arbitraže mogu obavezati društveno-političku zajednicu i radnu organizaciju „samo u okviru nji­ hovih realnih mogućnosti”. Zanimljivo je da je Predsedništvo u ovim zaključcima posvetilo izu­ zetnu pažnju samoupravnom sporazumevanju i društvenom dogovaranju. Ono je posebnim zaključkom obavezalo „komuniste u skupštinama, od Savezne pa do opštinskdh, da se založe za zakonsko reguliranje institucije dogovaranja kao neophodne potrebe ne samo za razrešavanje konfliktnih situacija nego i kao jednog od samoupravnih oblika i metoda donošenja odluka”. Međutim, i pored svih preduzetih mera i aktivnosti može dolaziti do štrajkova. U tom slučaju, „neophodno je da se konstituiše demokratski način njihovog razrešavanja”. Time se Predsedništvo, iako ne sasvim eksplicitno, opredeldlo za ugrađivanje u političku i samoupravnu strukturu posebnog mehanizma za „demokratski način razrešavanja” štrajkova. Predsedništvo se nije opredelilo za pravno i moralno priznavanje prava na štrajk, ono je protiv toga. Ali, ono priznaje štrajk koji postoji kao su­ kob koji se nije mogao razrešditi redovnim putem i zbog toga smatra da treba posebno normirati njegovo razrešavanje — propisati „pravila pona­ šanja” u štrajku. Taj stav o ugrađivanju u samoupravnu i političku struk­ turu posebnog samoupravnog mehanizma za razrešavanje štrajka kao su­ koba sasvim je eksplicitno formulisan pola godine kasnije u Zaključcima Predsedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije. 4.

Zadaci u otklanjanju uzroka konfliktnih situacija i štrajkova

Akcija za otklanjanje uzroka konfliktnih situacija i štrajkova treba da ide u pravcu: (1) dalieg razvijanja samoupravljanja i ostvarivanja od­ lučujućeg uticaja „udruženih proizvođača na celokupno poslovanje radne organizaciie, na politiku 1 poslovanje banaka, socijalnog osiguranja, ko­ mora, poslovnih udruženja i drugih neproizvodnih institucija i organiza­ cija”: (2) bržeg usavršavanja i društveno-ekonomskih odnosa i društveno1 -političkog sistema; (3) jačanja položaja neposrednih proizvođača u sticaniu i raspodeli dohotka: (4) „dosleđne razrade i primene principa lične i koTektdvne odgovornosti” ; (5) „razvijanja i usavršavanja sistema informisamja”; (6) omogućavanja da stepen odgovornosti organa i pojedinaca bude srazmeran njihovom učešću u pripremanju, donošenju i sprovođenju odluka. Zanimljivo je da promena odnosa snaga u kompletnoj institucional­ noj strukturi društvene i ekonomske moći u korist radničke klase uopšte nije pomenuta kao pravac akcije za otklanjanje uzroka štrajkova. 31

5.

Odgovornost u slučaju štrajka

Predsedništvo sm atra da posle svakog štrajka treba utvrditi njegove prave uzroke i pokrenuti odgovornost inicijatora obustava rada. Dosledno svom apriorističkom opredeljenju protiv svakog štrajka, Predsedništvo smatra da pre svega treba da odgovaraju njegovi inicijatori, bez obzira na stvarne uzroke ove pojave. S obzirom na to da su, po ovim zaključcima, društveno-ekonomske i političke posledice štrajkova apriori negativne po radničku klasu i samo­ upravljanje, Predsedništvo sm atra da „statutim a radnih organizacija tre­ ba precizirati m aterijalnu i društvenu odgovornost radnih ljudi koji su obustavili rad”. U Zaključcima se predviđa i odgovornost organa i rukovodećih lju­ di u radnoj organizaciji i predstavničkih tela. Ako su za štrajk krivi or­ gani upravljanja ili predstavnička tela „onda se može primeniti opoziv organa ili pojedinih članova”. Ako su za nastali štrajk odgovorni ruko­ vodioci ,,u radnoj organizaciji ili široj zajednici, potrebno je primeniti sankcije prema stepenu njihove odgovornosti”.

Uzevši u celini, analizirani Zaključci Predsedništva Saveza komu­ nista Jugoslavije o konfliktnim situacijama u radnim organizacijama i za­ dacima komunista u njihovom samoupravnom razrešavanju odražavaju realne odnose tada suprotstavljenih snaga, pre svega u samom Savezu ko­ munista. U Zaključcima su štrajkovi aprioristički okvalifikovanj kao po­ java negativna po čitavu radničku klasu, samoupravljanje i društvo kao celinu. Međutim, to n ije taono. Klasni pristup štrajkovima je u ovim zaključcima dosta zanemaren, a stvarni klasni interes radničke klase u vezi sa štrajkovima je pogrešno identifikovan. U njima nema ni go­ vora o klasnom karakteru sukoba interesa pa i štrajkova. Zaključci sa idejom o društvenom dogovaranju kao metodu razrešavanja sukoba interesa i štrajkova objektivno su predirali za očuvanje tada postojećih društveno-ekanomskih i političkih odnosa pri kojima rad­ nička klasa nije imala odlučujući uticaj u osnovnim, ne kažem svim, tokovima društvene reprodukcije. U Zaključcima nema ni reći o nepo­ voljnom položaju radnika u raspodeli društvene moči i materijalnih do­ bara, što je, inače, glavni uzrok radničkih štrajkova. Umesto da glavnu pažnju posvete usmeravanju akcije ka pomeranju odnosa suprotstavljenih političkih i ekonomskih snaga u korist radničke klase i samoupravljanja, Zaključci se pretežno bave razradom i konstituisanjem raznih mehanizama za dogovaranje i sporazumevanje. Zbog naše društvene i političke situacije u vreme usvajanja ovih zaključaka, „Pismom predsednika Saveza komunista Jugoslavije i Izvršnog biroa Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije” (29. IX 1972) skoro dramantno upozorava: „Sadašnja etapa revolucije ima odlučujući značaj za pravce raz­ voja i sudbinu socijalizma u Jugoslaviji. Suština pitanja je u tome da li će radnička klasa zagospodariti celinom društvene reprodukcije i osigurati 32

odlučujuću ulogu u političkom i društvenom odlučivanju ili će jačati oni odnosi i snage koji su suprotni interesima radničke klase, socijalizma i samoupravljanja”. U analiziranim zaključcima inema ovog pristupa, usudio bih se da kažem, klasnim sukobima interesa i štrajkovima.

G la va t reća

STAV PREDSEDNIŠTVA VEĆA SAVEZA SINDIKATA JUGOSLAVIJE PREMA ŠTRAJKOVIMA Predsedništvo veća saveza sindikata Jugoslavije je na svojoj sednici 26. VI 1970. godine usvojilo posebne „Zaključke o konfliktnim situacija­ ma uradnim organizacijama i zadacima sindikata u njihovom samouprav­ nom razrešavanju”.17 Usvajajući ove zaključke, Predsedndštvo je utvrdilo svoj stav prema štrajkovima.18 Usvajanju ovih zaključaka10 prethodilo je razmatranje štrajkova pod nazivom „Konfliktne situacije u radnim orga­ nizacijama i način njihovog razrešavanja” na proširenoj sednici Komisi­ je veća Saveza sindikata Jugoslavije za političko-organizacionu izgradnju sindikata održanoj 1. X 1969. i na sednici Predsedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije održanoj 7. X 1969. godine. Na ovim dvema sednicama razmatran je onaj isti materijal koji je bio na dnevnom redu Šeste sednice Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije koja je održana 17. XI 1969. godine. Ranije je već rečeno da je ovaj materijal o štraj­ kovima pravila zajednička radna grupa Predsedništva Saveza komu­ nista Jugoslavije i Predsedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije. S obzirom na to da je Predsedništvo Saveza komunista Jukoslavije na svojoj Sedmoj sednici, 15. XII 1969. godine, već usvojilo „Zaključke o konfliktnim situacijama u radnim organizacijama i zadacima komunista u njihovom samoupravnom razrešavanju”, bilo je potrebno da ih usvoji i Predsedništvo Veća Saveza sindikata Jugoslavije. Predsedništvo Veća SSJ je preko svojih predstavnika bilo neposredno angažovano u izradi radnih materijala o štrajkovima. Zbog toga je Predsedništvo Veća Saveza sindikata Jugoslavije već u prvom delu svojih zaključaka usvojilo Zaključke Predsedništva Saveza ko­ munista Jugoslavije o konfliktnim situacijama u radnim organizacijama i zadacima komunista u njihovom razrešavanju”. Time su Zaključci Pred­ sedništva Saveza komunista Jugoslavije i formalno postali i zaključci Predsedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije. „Usvajanje ovih zaklju­ čaka od strane Predsedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije nije pro­ sto preuzimanje Zaključaka Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije,*19 ” Vidi: Prilog 2. >« Od prvog štrajka u Jugoslaviji do prve javne rasprave u organima Veća Saveza sindikata Jugoslavije o štrajkovima prošlo je više od 10 godina. 19 U Komisiji Predsedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije za izradu po­ sebnih zaključaka Predsedništva o konfliktnim situacijama su bili: Milan Vukasović, Marjan Rožić, Hasan Imamović, Stipe Tonković, Đuro Vekić i Boro Petkovski. Ko­ misija je izabrana 7. X 1969. na sedmici Predsedništva.

33

već i formalno fiinaliziranje zajedničkog rada na analizi i oceni konfliktnih situacija u radnim organizacijama i utvrđivanje zadataka Saveza komu­ nista Jugoslavije i sindikata u samoupravnom razrešavanju ovih konfli­ kata”, rečeno je u obrazloženju posebnih zaključaka Predsedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije. Međutim, istovremeno, u prvom delu svojih zaključaka, „Pred­ sedništvo Veća Saveza sindikata Jugoslavije ukazuje na posebne zadatke sindikalnih organizacija i njihovih rukovodstava u otklanjanju uzroka obustava rada i u izgradnji adekvatnog samoupravnog mehanizma za resa van je konflikmih situacija”. Dakle, Predsedništvo Veća Saveza sin­ dikata Jugoslavije je, usvojivši Zaključke Predsedništva SKJ o konflikt­ nim situacijama, istovremeno utvrdilo posebne zadatke sindikata svih ni­ voa u sprovođenju ovih zaključaka. Ono se takođe jasno opredelilo za po­ seban samoupravni mehanizam za razrešavanje konfliktnih situacija i štrajkova. To su načelna opredeljenja Predsedništva Veća Saveza sin­ dikata Jugoslavije sadržana u prvom delu njegovih zaključaka i u nji­ hovom obrazloženju. U drugom delu svojih zaključaka Predsedništvo Veća Saveza sin­ dikata Jugoslavije utvrđuje posebne zadatke sindikalnih organizacija u radnim organizacijama u ostvarivanju Zaključaka Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije o konfliktnim situacijama. Sindikalne organizacije u radnim organizacijama i njihova ruko­ vodstva treba da, razm atrajući Zaključke Predsedništva SKJ, „utvrde svo­ je posebne zadatke na otklanjanju uzroka konfliktnih situacija i na sprovođenju ovih zaključaka.” Organizacije sindikata treba da, u okviru svoje redovne aktivnosti, povremeno posebno razm atraju ,,ooa pitanja koja predstavljaju potencijalno žarište konflikata i obustava rada”. Pred­ sedništvo dalje zaključuje da je potrebno da se u statutim a radnih organi­ zacija „razradi poseban samoupravni mehanizam za razrešavanje konflikt­ nih situacija”. U vezi s tim, Predsedništvo je takođe zaključilo „da se u statutu i drugim aktim a radne organizacije posebno regulišu mesto i ulo­ ga (prava i dužnosti) sindikata u mehanizmu samoupravnog razrešavanja konfliktnih situacija”. A u normativnim aktima same sindikalne organiza­ cije treba posebno razraditi „učešće i delovanje sindikata u mehanizmu sa­ moupravnog razrešavanja konfliktnih situacija”. U trećem delu svojih zaključaka Predsedništvo Veća Saveza sin­ dikata Jugoslavije utvrđuje svoje posebne zadatke u ostvarivanju Zaklju­ čaka Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije o konfliktnim situacija­ ma. Predsedništvo Veća Saveza sindikata Jugoslavije se obavezalo da zajedno sa odgovarajućim organima federacije ostvaruje onaj deo Zaklju­ čaka Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije koji „obavezuje faktore na nivou federacije da rade na otklanjanju uzroka 'konfliktnih situaana i na njihovom samoupravnom razrešavanju”. U vezi sa tim, Predsedništvo se obavezalo da sa odgovarajućim organima federacije „radi na izgra­ đivanju društveno-poliitičke i zakonske osnove za ugrađivanje posebnog samoupravnog mehanizma za samoupravno razrešavanje konflikata u političku i samoupravnu strukturu radnih organizacija i društveno-političikih zajednica”. Posebno će raditi na daljoj izgradnji samoupravne struk­ tu re radnih organizacija i društveno-politdčkih zajednica „kako bi se kon­ 34

fliktne situacije mogle razrešavafci demokratskim putem u okviru poli­ tičke i samoupravne strukture a ne mimo inje”. Radi ostvarivanja ovih svojih posebnih zadataka, Predsedništvo Veća se obavezalo da će ,,preduzeti odgovarajuću aktivnost u vezi sa kodifikacijom i revizijom celokupnog saveznog zadonodavstva, koje su u toku”. Predsedništvo je ovlastilo i obavezalo dve komisije Veća Saveza sindi­ kata Jugoslavije ,,da posebno razrade i pripreme sugestije za rad sindikal­ nih organizacija u radnim organizacijama u situacijama koje prethode kon­ fliktu i u slučajevima kada do same obustave rada dođe.” Predsedništvo je posebnim zaključkom predložilo „da Savezni savet za rad i Savezni pravni savet posebno razrade samoupravni mehanizam za rešavanje konfliktnih situacija”. To bi bio stav Predsedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije pre­ ma štrajkovima sadržan d njegovim posebnim zaključcima. Posle usvajanja i ovih posebnih zaključaka Predsedništva Veća Sa­ veza sindikata Jugoslavije, bilo je u sampm Veću, Saveznom savetu za rad i u Saveznom pravnom savetu izvesnih inicijativa da se napravi „poseban samoupravni mehanizam za razrešavanje konfliktnih situacija i obustava rada” — da se zakonski normira pravo na štrajk i da se za­ konom normiraju „pravila igre” u konfliktnoj situaciji koja prethodi štraj­ ku i u samom štrajku. Pravljeni su i radni nacrti ovih normi. Međutim, do pravnog oblikovanja ovih normi i do njihovog zvaničnog predlagan ja sa strane Veća Saveza sindikata Jugoslavije ili njegovih organa ni do danas nije došlo. O inicijativama za pravno normiranje prava na štrajk i o „ugra­ đivanju u samoupravnu i političku strukturu posebnog samoupravnog me­ hanizma za razrešavanje konfliktnih situacija i obustava rada” biće još reči u sledećoj glavi. Ovde konstatujemo da Predsedništvo Veća Saveza sindikata Jugoslavije još nije ostvarilo svoj zaključak, iako je radilo na njegovom sprovođenju. Zaključak Predsedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije o prav­ ljenju posebnog teksta koji bi sadržao razrađene „sugestije za rad sindi­ kalnih organizacija u radnim organizacijama u situacijama koje prethode konfliktu i u slučajevima kada do same obustave rada dođe” nije, dakle, do sada sproveden.

Glava četvrta

STAV DRŽAVE I NJENIH ORGANA PREMA ŠTRAJKOVIMA U ranijem i u novom Ustavu SFRJ, ustavima socijalističkih republi­ ka i autonomnih pokrajina, saveznim i republičkim zakonima i drugim pozitivno-pravnim dokumentima nema bilo kakvog eksplicitnog stava pre­ ma štrajkovima u državi prelaznog perioda uopšte, niti o štrajkovima u našoj zemlji posebno. Postoji, istina, naučno tumačenje Ustava da se ljudska prava zasnivaju na načelu: „Nije dozvoljeno samo ono što je izri­ čito Ustavom ili zakonima zabranjeno”.20 Pošto štrajk nije Ustavom i ni­ jednim zakonom izričito zabranjen, prema ovom naučnom tumačenju M Dr Jovan Đorđević, „Gledišta”, broj 11, 1965, str. 19.

35

Ustava štrajk je pravno dozvoljen. Ovaj stav zaslužuje kritičku analizu i 0 njemu će biti reći kasnije, pošto se radi o pravnom aspektu štrajka. U političko-programskim dokumentima takođe nema ekspbcitnog stava o štrajku u državi nastaloj posle svrgavanja vlasti buržoazije sa strane radničke klase. Ovde, pre svega, mi sli m na programsko-politička dokumenta i odluke Savezne skupštine i njenih organa i predstavničkih tela socijalističkih republika i autonomnih pokrajina. Isto tako, nema — koliko je meni poznato — bilo kakvog eksplicitnog oficijelnog stava ovih faktora prema štrajkovima u našoj zemlji. Prilikom zahteva jednog poslanika da se otvori debata u Saveznoj skupštini o štrajkovima i zaključka Odbora za industriju Saveznog veća da se u januaru 1966. godine u Saveznoj skupštini otvori pretres štraj­ kova, zvanični predstavnik Saveznog sekretarijata za rad je, odgovarajući na pitanje poslanika, rekao: „Savezni sekretarijat za rad nije zakonski obavezan da prati obustave rada. To radi sindikat”.21 Zaključak odbora za industriju Saveznog veća Savezne skupštine da se u januaru 1966. godine otvori debata u Saveznoj skupštini o štraj­ kovima nije ni do danas realizovan. Do očekivanog otvaranja pretresa štrajkova u Saveznoj skupštini uopšte nije došlo. Podatak sam po sebi privlači pažnju. Sekretarijat unutrašnjih poslova, kao organ države, je, naročito do IV plenuma CK SKJ, pratio štrajkove, vodio veoma dobru evidenciju štrajkova, u nekoliko slučajeva i neposredno intervenisao, dok skupštine društveno-političkih zajednica i njihovi političko-izvršni organi nikad nisu otvarali posebnu i javnu raspravu štrajkova. Uloga države u vezi sa štrajkovima kao da je bila svedena na „praćenje” (evidentiranje) pojave sa strane Sekretarijata unutrašnjih poslova kao državnih orga­ na, dok su se skupštine dništveno-političkih zajednica kao „najviši or­ gani vlasti i samoupravljanja” ponašale prema štrajkovima kao da to nije pojava kojom treba i one (skupštine) da se bave. U skupštinama društveno-političkih zajednica kao da je dominiralo i najduže se zadržalo shvatanje da je štrajk produkt akcije unutrašnjeg neprijatelja potpomog­ nutog spolja i da je logično da se njim a (štrajkovima) bave sekretarijati unutrašnjih poslova. Iz ovoga stava treba izuzeti one neposredne i vanredne intervencije republičkih izvršnih veća da se posebno obezbeđuju finansijska sredstva za isplate ličnih dohodaka radnicima koji su zbog njih 1 štrajkovali. Ove vanredne intervencije su preduzdmame samo u slučaje­ vima kada je štrajk po broju učesnika bio veoma masovan, oštrina su­ koba izuzetno jaka i kada je moglo da dođe i do lančane reakcije — da i radnici drugih preduzeća u znak solidarnosti stupe u štrajk. Skupštine društveno-političkih zajednica i njihovi političko-izvršni organi nisu, dakle, na svojim sedmicama otvarali i vodili opšfcu javnu de­ batu o štrajkovima kao društvenoj pojavi. Zbog toga država (shvaćena u širem smislu) i nema svoj stav prema štrajkovima kao opštoj društvenoj pojavi u nas. Praktične intervencije poUtičko-izvršnih organa (bolje je, možda, reći njihovih pojedinih funkcionera)22 i skupština društveno-političkdh zajednica bile su preduzimane samo u pojedinim masovnim, po 81 Vidi: „Borba’- broj 352, 24. XII 1966, godine, strana 4. “ Državni funkoioneii su intervendsali u onim slučajevima kada je uklanjanje neposrednog povoda radnicima za štrajk bilo van domašaja i moći radne organizacije i opštine.

36

intenzitetu akcije štrajkača veoma oštrim sukobima i po mogućim posledicama (lančana reakcija) veoma ozbiljnim štrajkovima. Savezni savet za rad je u vezi sa štrajkovima preduzeo dve akcije. Prva je zajedničko obraćanje Saveznog saveta za rad i Veća Saveza sindikata Jugoslavije svim skupštinama opština i svim opštinskim sindi­ kalnim većima u celoj Jugoslaviji da bi se zajednički došlo do podataka o svim štrajkovima od 1958. do septembra 1969. godine. Zajedničko pismo je upućeno jula 1969. godine, a na osnovu dogovora na jednom sastanku u Predsedništvu Saveza komunista Jugoslavije, kome su prisustvovali predstavnici Veća Saveza sindikata Jugoslavije, Saveznog saveta za rad i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ. Tekst pisma je napisao autor ovog teksta a potpisali su ga Dušan Petrović Šane, kao predsednik Veća Saveza sindikata Jugoslavije i Anton Polajner, kao predsednik Saveznog sa­ veta za rad. U pismu je upućen i poseban upitnik (koji je takođe sastavio autor ovog teksta) o štrajkovima. Upitnik su zajednički popunjavale skup­ štine opština i opštinska sindikalna veća. Slanjem ovog zajedničkog pisma, rad Saveznog saveta za rad u vezi sa akcijom prikupljanja i analiziranja štrajkova bio je završen. U radnoj grupi koja je 1969. godine analizirala štrajkove za potrebe Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije i Veća Saveza sindikata Jugoslavije bio je, pored predstavnika Predsedništva SKJ i Veća Saveza sindikata Jugoslavije, i predstavnik Saveznog saveta za rad. Međutim, ova radna grupa nije ništa radila u vezi sa sprovođenjem ankete i obradom podataka dobijenih anketom. Ceo taj posao obavio je autor ovog teksta u Veću Saveza sindikata Jugoslavije. Drugu akciju u vezi sa štrajkovima Savezni savet za rad preduzeo je marta 1970. godine. Kada su na Sedmoj sednioi Predsedništva SKJ, koja je održana 15. XII 1969. godine, usvojeni „Zaključci o konfliktnim situaci­ jama u radnim organizacijama i zadacima komunista u njihovom samo­ upravnom rešavanju”, između ostalog je zaključeno da se napravi „meha­ nizam za rešavanje konfliktnih situacija u radnim organizacijama” na nivou federacije i da taj mehanizam razradi Savezni savet za rad u saradnji sa Većem Saveza sindikata Jugoslavije. Savezni savet za rad je preduzeo izvesne mere za sprovođenje ovog stava sednice Predsedništva SKJ, odnosno dogovora na sastanku koji je održan u Predsedništvu SKJ a kome su prisustvovali, osim predstavnika Izvršnog biroa, i predstavnici Veća Saveza sindikata Jugoslavije i Saveznog saveta za rad. Da bi se potpunije shvatio smisao i tok akcije za izradu posebnog „me­ hanizma za rešavanje konfliktnih situacija u radnim organizacijama”, analiziraću pismo koje je Su vezni savet za rad uputio Veću Saveza sindikata Jugoslavije 13. III 1970. godine.23 Predmet ovog pisma su „kolektivni konflikti u radnim organizacijama”, odnosno stvaranje mehanizma za re­ šavanje kolektivnih sporova, među kojima i obustava rada. U pismu se kaže da se Savezni savet za rad 1969. godine „obratio Saveznom pravnom savetu za mišljenje po nekim pitanjima prilaza stvara­ nju mehanizma za rešavanje kolektivnih sporova, među kojima i obus­ tavu rada”. U tom mehanizmu „bi se utvrdile dužnosti organa upravlja­ nja i postupak pred njima, kao i instituti posredovanja, mirenja i arbitra­ že”. ** Vidi: Prilog 3.

37

Savezni pravni savet je 29. XII 1969. godine posebno razmatrao pi­ tanje stvaranja posebnog samoupravnog mehanizma za razrešavanje štraj­ kova kao kolektivnih sporova. Tom prilikom je preporučeno ,,da se konfliktne situacije svih vrsta zakonski obrade u sistemskim zakonima". Međutim, zakonsko regulisanje udruženog rada, sa posebnim mehaniz­ mom za razrešavanje štrajkova kao kolektivnih sporova, „ne može se uskoro očekivati.” Ukoliko, pak, politički, odnosno zakonodavni organi sm atraju da je regulisanje ovog pitanja hitno, onda su, po mišljenju Sa­ veznog pravnog sa veta, moguća dva rešenja. Prvo „do sistemskog zakonskog uređenja ove m aterije moglo bi Veće Saveza sindikata Jugoslavije izdati uputstvo, ako to sm atra celishodnim, o ponašanju sindikalnih organizacija u konfliktnim situacijama, a posebno u obustavama rada. Takvo uputstvo ne bi zamenilo državno re­ gulisanje, ali bi, s obzirom na ulogu sindikata, moglo da obuhvati osnov­ nu m ateriju svoje aktivnosti”. „Drugo rešenje jeste regulisanje putem posebnog zakona o rešavanju konfliktnih situacija u radnim organizacijama. Ovo drugo rešenje je kranja mogućnost, pa Pravni savet rezerviše svoju podršku takvom spe­ cijalnom zakonu dotle dok ne bude u položaju da raspravi eventualni predlog takvog zakona.” Savezni savet za rad „se slaže sa iznetim mišljenjem Saveznog pravnog saveta o putu i načinu za uspostavljanje pravnog mehanizma za resa van je kolektivnih sporova, uključiv i obustave rada”. Savezni savet za rad obratio se pismom Veću Saveza sindikata Jugo­ slavije sa sledećim pitanjima: — „da li se Veće Saveza sisndikata slaže sa pristupom rešavanju problema kakav predlaže Savezni pravna savet; — da li će Veće i kada pristupiti donošenju odgovarajućeg svog normativnog akta u ulozi i postupanju sindikalnih organizacija u sluča­ jevima kad dođe do kolektivnih konflikata i obustava rada; — da li Veće sm atra da je u veza s tim potrebno u opšta akta rad­ nih organizacija uneti neke odredbe o rešavanju kolektivnih sporova, naročito o postupku o slučaju da preti, predstoji ili je već došlo do obusta­ ve rada; — da li je u ovoj fazi regulisanja pitanja kolektivnih konflikata do­ voljno da se uticajem sindikata i drugih društvenih faktora nastoji da radne organizacije u tom smislu dopune svoja opšta akta ili je za to po­ trebno putem dopuna odgovarajućih zakona propisati obavezu radnih or­ ganizacija.” Saveznom savetu za rad potreban je stav Veća Saveza sindikata Ju ­ goslavije prema ovim pitanjim a kako bi „izašao pred Savezno izvrsno veće sa svojim predloži ma o daljem radu na ovom zadatku” — o pravnom regulisanju kolektivnih sporova, uključiv i obustave rada. Veće Saveza sindikata Jugoslavije nije do danas pismeno saopštilo svoj stav Saveznom savetu za rad — nije uopšte odgovorilo na pismo Sa­ veznog 6aveta. 38

Koliko mi je poznato, Savezni savet za rad nije kasnije ništa preduzimao i time je njegova akcija u „stvaranju mehanizma za resa van je kolektivnih sporova, među kojima i obustava rada”, praktično, prestala. Stav Predsedmdštva Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije prema stvaranju posebnog mehaniz­ ma za rešavanje kolektivnih sporova, među kojima i obustava rada, im­ plicira i pravo institucionaliziran je štrajka i pravno regulisanje „pravila igre” u konfliktnim situacijama uopšte, posebno i u slučaju štrajka. O pi­ tanju pravnog (a i moralnog i političkog) institucionaliziran ja štrajka uop­ šte, a posebno o institucionaliziran ju prava radnika na štrajk nikad nije postignuta saglasnost ljudi od čijeg političkog stava prema štrajku zavisi njegovo pravo institucionaliziran je. Time se dobrim delom može objas­ niti zašto je akcija Saveznog saveta za rad usmerena ka „stvaranju me­ hanizma za rešavanje kolektivnih sporova, među kojima i obustavu rada”, završena analiziranim pismom koje je Savezni savet za rad uputio Veću Saveza sindikata Jugoslavije. Međutim, time nisu prestale inicijative za pravno regulisanje pitanja štrajka. Savezni pravni savet je na svojoj sednici 23. i 24. jula 1973. godine, pretresajući Nacrt ustava SFRJ, posebno razmatrao „odnos Nacrta ustava i međunarodnih paktova koje je ratifikovala SFRJ i, u vezi s tim, to da li postoji potreba da se u Nacrt ustava unese pravo na štrajk”. Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,24 čiji je potpisnik Jugoslavija i koji je ratifikovala Savezna skupština ja­ nuara 1971. godine, u članu 8. (tačka 1 d) normira: „Države članice ovog pakta obavezuju se da obezbede. .. pravo na štrajk, koje se ostaruje prema zakonima svake zemlje”. U članu 27. (tačka 2 piše da „ ... ovaj pakt stupa na snagu tri meseca po deponovanju ratifi'kacionog instrumenta ili instrumenta o pristiipanju od strane države”. Po članu 28., „Odredbe ovog pakta se primenjuju, bez ikakvog ograničenja i izuzetka, na sve ustavne jedinice federalnih drža­ va”. Jugoslavija bi, prema tome kao članica ovog pakta trebalo da zako­ nom ili nekim drugim pravnim aktom obezbedi „pravo na štrajk” i da se to ostvaruje prema našim zakonima. Zbog toga je odnos Ustava SFRJ i ovog međunarodnog pakta bio neposredan povod da se na sednici Saveznog pravnog saveta razmotri eventualno unošenje prava na štrajk u savezni ustav. Povodom toga, Savezrii pravna savet je 16. VII 1973. godine uputio pismo Veću Saveza sindikata Jugoslavije u kome moli da veće pošalje svog predstavnika na sednicu Saveznog pravnog saveta na kojoj će se raz­ matrati pitanje „ ... da li postoji potreba da se u Nacrt ustava unese pravo na štrajk”. Zvamični predstavnik Veća Saveza sindikata Jugoslavije na ovoj sed­ nici Saveznog pravnog saveta (23. i 24. VII 1973. godine) bio je Dragoslav Mišić, sekretar Veća. Mišić se na ovoj sedmici najpre ogradio recima: „Mo­ ram odmah na početku da se ogradim i ovo što ću izmeti nije stav Pred­ sedništva Veća Saveza sindikata Jugoslavije, ali su ovo mišljenja i stavovi jednog užeg kruga drugova u sekretarijatu Veća Saveza sindikata JugoslaJi Vidi: Službeni list SFRJ, br. 7, 1971.

39

vije”. Sto se tiče «>«nng pitanja unošenja prava na štrajk u Ustav, Mi­ šić je rekao: ___ mktimn da u »až novi ustav ne bi trebalo unositi odredbu o štrajku £ da to bude ustavna kategorija. Obustava rada ne bi mogla biti po naann m išljenju sredstvo za resa van je problema i teškoća u društ­ vu u kojem radnici neposredno odlučuju o svim važnim potanjima, pre sve­ ga u osnovnim organizacijama udruženog rada u kojima je samoupravna struktura razuđena i gde postoje dovoljno široki okviri za demo­ kratsko resa vanje na Halpkn kvalitetniji način nego do sada, a to i novi U stav predviđa. Iz tih razloga m is lim o da jedno ovakvo pravo (na štrajk) ne treba da se podigne na nivo ustavne kategorije i unese u U stav.”35 Savezni pravni savet je. posle kraće polemike na ovoj sednici pri­ hvatio navedeni stav predstavnika Veća Saveza sindikata Jugoslavije i za­ ključio da pravo na štrajk „ne treba da uđe u ustav”. Istovremeno je za­ ključio da treba izraditi poseban elaborat o štrajkovim a -4 dati određena moguća zakonska rešenja”.3* Time je skinuto s dnevnog reda pitanje unošenja prava na štrajk u novi savezni ustav. Istina, u saveznom ustavu (član 47) postoji odredba koja kaže da u organizaciji udruženog rada, ako dođe do takvog spora „. . . koji se nije mogao resiti redovnim putem, radnici imaju pravo i dužnost da svoje zahteve povodom oastalog spora iznesu preko sindikalne organizacije”. Po istom članu Ustava, ,gniBh>lna organizacija ima pravo i dužnost da, na zahtev radnika ili po svojoj inicijativi, pokrene postupak za resavanje nastalog spora i da u tom postupku zajedno sa odgovaraju­ ćim organima upravljanja organizacije udruženog rada, odnosno sa orga­ nima društveno-političke zajednice, utvrdi osnove i mere za resavan je pi­ tanja zbog kojih je spor nastao”. Ove ustavne odredbe se ne odnose ne­ posredno na štrajkove. Međutim, one su dovoljna pravna osnova da se pitanje štrajka posebno reguhše zakonom. Zakonsko priznavanje prava na štrajk i pravno normiranje pravila ponašanja u štrajkovim a razmatrmn su posle usvajanja novog ustava, u užoj radnoj grupi Savezne skupštine koja priprema nacrt saveznog za­ kona o organizacijama udruženog rada. Autor ovog teksta je, kao član te uže radne grupe, napravio teze za zakonsko regulisanje pitanja štraj­ ka. Po ovim tezama, radnici bi im ali zakonsko pravo na štrajk pod sledećim uslovima: (1) ako prethodno iskoriste sve mogućnosti da rese sporno pitanje redovnim putem uključujući tu i angažovanje društveno-političkih organizacija; (2) ako su grubo oštećena njihova samoupravna prava: (3) ako su zahtevi radnika opravdani i (4) ako su ti zahtevi realno ostva­ rivi. Opravdanost ostvarivanja prava radnika na štrajk ocenjivala bi ginHilrfllna organizacija u organizaciji udruženog rada zajedno sa opštmskom organizacijom Saveza sindikata ukoliko statutom sindikata i Saveza sindikata nije drugačije rešeno. Štrajk bi se mogao najaviti najmanje sedam dana ranije. Sindikat pod ovim uslovim a obezbeđuje održavanje reda i dis­ cipline za vrane štrajka. Sindikat je istovrem eno odgovoran da za vrane štrajka ne nastupe znatnije m aterijalne štete, kao što je zastoj u tehnološ­ kom procesu proizvodnje itd. D etaljnija pravila ponašanja pre štrajka, za ** Autorizovani stenogram sednice Saveznog pravnog saveta, održane 23. i 24. jula 1973. godine, str. 3/10 i 3/11. ** Navedeni stenogram, str. 4 '5.

40

vreme njegovog trajanja i neposredno po njegovom prestanku normirale bi organizacije udruženog rada svojim statutom ili nekim drugim normativnim aktom. Radnici u organizacijama udruženog rada koje obavljaju poslove od opšteg društvenog interesa (na primer, železnički, vazdušni, pomorski, drum­ ski i poštansko-telegrafski i telefonski saobraćaj itd.) ne bi imali pravo na štrajk. Ove teze su razmatrane u pomenutoj užoj radnoj grupi. Tom prilikom je zaključeno da je potrebno da se prethodno na političkom nivou ocene celishodnost i sve praktične implikacije zakonskog normiranja prava radnika na štrajk. To znači da će od saveznih političkih foruma zavisiti da li će se uopšte zakonom priznati pravo radnika na štrajk i da li će se, prema tome, ovo pitanje kompleksnije regulisati.

41

UPOREDNA ANALIZA POJEDINAČNIH M IŠLJENJA O ŠTRAJKOVIMA

Da bi se napravila uporedna analiza mišljenja i stanovišta o štraj­ kovima, postoje, uglavnom, dve teškoće. Prva teškoća je u tome što nema ekspliciranih različitih aspekata posmatranja štrajka. Različiti uglovi posmatranja štrajkova postoje, ali oni nisu eksplioitno saopšteni i zbog toga je teško objavljena stanovišta o štrajkovima konfrontirati. Druga teško­ ća je u tome što su gledišta o ovoj pojavi izlagana u različitim vremenskim intervalima, u stvari, to je opšta društvena klima bila bitna determinanta stava. Veoma su, naime, različiti tretman i političko kvalifikovanje ove po­ jave u društveno političkom životu, sredstvima javnih informacija, jav­ nom mnjenju uopšte. U pitanju su, dakle, stanovišta eksplicirana sa razli­ čitih društvenih pozicija, ali i iskazana u različitim Okolnostima, koje su bitno onemogućavale ili omogućavale zauzimanje i razjašnjenje stava. Ove teškoće treba imati u vidu. Najzad, ne možemo ovde navesti sva gledišta koja postoje (ni prostor nam to ne dozvoljava). U odabiranju stanovišta rukovodili smo se potrebom za prikazivanjem različitih gledišta o štrajkovima. Zbog toga su i izostav­ ljeni autori onih stanovišta koja su identična ovim koje u ovom delu teksta navodimo. Mišljenja i stanovišta 'koje ćemo prikazati mogućno je grupisatd pomoću više kriterija, na primer: po kriteriju sličnosti ili oprečnosti gle­ dišta (isti ili različiti aspekti posmatranja ove pojave). Mi smo izvršili klasifikaciju po kriteriju: društvena funkcija ljudi koji su javno rekli svoj stav prema štrajkovima, karakter njihovog razmatranja pojave i praktičan odnos prema štrajku — neposredna ali posredna akcija u vezi sa štraj­ kom. Primenom ovog kriterija, dobili smo sledeće četiri grupe: prvu grupu čine mišljenja autora koji su direktno, ali uglavnom teorijski, raspravljali o štrajkovima; u drugoj grupa su autori koji su eksplicirali svoj stav prema štraj­ kovima u okviru razmatranja nekih drugih, opštijih tema; treću grupu čine stanovišta sindikalnih funkcionera koji su se uglavnom direktnije bavili štrajkovima i četvrtu grupu čine stanovišta ljudi koji su zaposleni u radnim or­ ganizacijama u ikojima je bilo štrajkova i koji su i sami u njima učest­ vovali. Razlike u gledištima postoje ne samo između grupa nego i unutar svake grupe, pogledajmo ih. 45

Glava

prva

MIŠLJENJA POJEDINACA KOJI SU POSEBNO, ALI UGLAVNOM TEORIJSKI, RASPRAVLJALI O ŠTRAJKOVIMA Ovde je reć o stanovištim a ljudi koji se štrajkovima bave uglavnom teorijski i koji nisu neposredno vezani za praktično rešavanje problema u vezi sa ovom pojavom. Gledišta ovih ljudi nisu imali bitnog uticaja ni na kvalifikovanje po­ jedinačnih štrajkova i praktične političke akcije u razrešavanju konflikata koji su prerastali u štrajk. Ona su, svakako, značajna za teorijsku anali­ zu pojave i za utvrđivanje društveno-političkog stanja prema njoj. To su, uglavnom, razlozi što smo ih stavili u jednu grupu. 1. IV A N BOZlČEVIČ: ,,U Jugoslaviji se neprekidno ulažu uspešni napori da se standard radničke klase što brže podigne. Štrajkovima se u tom pogledu ne može ništa postići u našim uslovima. Naime, štrajkovi ne mogu stvoriti nova dobra, oni mogu uticati samo na raspodelu, a tu raspodelu, kao što smo videli, kod nas dobrim delom vrše radnici, onako kako mogu i kako smatraju da je najpravilnije u datim ekonomskim i poli­ tičkim uslovima. U takvim uslovima, prihvatanje štrajkova kao metoda borbe naše radničke klase i naših sindikata faktički bi značilo odricanje radničke klase od vlasti, od upravljanja privredom i zemljom — to bi značilo: neka neko upravlja fabrikom i državom, a mi, radnici i sindikat, borićemo se protiv ,tog nekog* za veće plate, za viši standard. Takav pore­ dak mi smo im ali i bili smo njim e nezadovoljni, protiv njega smo se borili — i štrajkovim a, i drugim borbenim akcijama, i oružanom revolucijom — sve dok ga nismo un ištili.”27 „Logično je onda što se postavlja pitanje: zašto bi sindikat išao u štrajk protiv nekoga koga — kad ima podršku većine — može da smeni sa položaja? Zašto apsolutizirati i veličati slabije pravo u uslovima posto­ janja znatno efikasnijeg prava, koje je sigurno mnogo višeg reda i na lesrtvici istorijskih dostignuća mnogo veće vrednosti.”28 „Prema tom e, unutar preduzeća postoji razvijen mehanizam rad­ ničkog samoupravljanja, koji ne samo što isključuje potrebu za pribegavanje štrajku nego predstavlja kvalitetan skok u pravima radničke klase, daleko više nego što je »pravo na šrajk’. Očigledno je i istoidjski potvrđeno da nikada nisu štrajkovali oni koji odlučuju. Štrajkuje se radi pritiska obespravljenih na one koji odlučuju”.29 „Iz svega ovoga se nikako ne bi smeo izvući zaključak da je jugoslovensko društvo bez konflikata, da u njem u nema protivrečnošti, sporo­ va i sukoba”. „. . . .ne bi smeo izvući ni zaključak da su u Jugoslaviji štraj­ kovi uopšte isključeni. Iz izloženog samo proizlazi da je štrajk nepotreban i nemoguć kao sredstvo borbe i kao metod delatnosti sindikalnih organiza­ cija”. 27 Ivan Bočićević: „Nužnost i izlišnost štrajka kao metoda i sredstva sindi­ kalne aktivnosti u našoj stvarnosti”, „Socijalizam” broj 1, 1959, str. 38—39. 28 Isto, strana 42. 22 Isto. strana 43.

46

„Zbog naše društvene strukture i mehanizma samoupravljanja proizvođača i građana uopšte, problem prava na štrajk u našoj zemlji ne postoji ni teorijski, ni politički”. „U stvari, prava samoupravljanja isključuju potrebu štrajkova, tako da bi istovremeno isticanje oba .prava’ značilo isticanje nečega što ne ide zajedno, što bi bilo inkompatabilno. Cak bi se moglo reći da bi — s pravne tačke gledišta — pravo na štrajk isključivalo, anuliralo pravo radnika na upravljanje”.30 „Zato je u interesu sindikata da jača upravljačku ulogu radničke kla­ se, što samo po sebi isključuje metode borbe iz starog društva. Ko stvarno interese radničke klase zastupa, taj će uvek .pravu na štrajk’ pretpos­ taviti .pravo na neposredno odlučivannje’. To je pravo višeg reda, konstruktivnije, dalekosežnije, ljudskije”. Zaključujući svoje razmatranje o nužnostni i izlišnosti štrajkova u našoj zemlji, Božicević kaže: „Pitanje prava na štrajk je, dakle, u današnjim uslovima naše zemlje čisto akademske prirode. U praksi, štrajk je, kao oblik borbe radničke kla­ se, kod nas već iživljeu, a sam objektivni razvitak ne ide u pravcu ponov­ nog pribegavanja štrajkovima kao metodu i sredstvu delatnosti sindikata, nego u pravcu takvog usavršavanja sistema radničkog i društvenog samo­ upravljanja koje će definitivno učiniti svaku pojavu štrajka sasvim nemo­ gućom, tj. društveno i istorijskd prevaziđenom”.31 Razmatranje Ivana Božičevića teorijski izgleda taono. On uzima za pretpostavku da je u nas vlast u rukama radničke klase, da smo već ostva­ rili takav nivo samoupravljanja koji isključuje potrebu za štrajkom kao metodom borbe radničke klase za ostvarivanje njenih klasnih interesa. Njegov krajnji zaključak se, uglavnom, svodi na to da je štrajk u na­ šim uslovima inkompatibilan sa već ostvarenim samoupravljanjem radnika i da, prema tome, radnici nemaju protiv koga ili, tačnije, ne mogu sami protiv sebe štrajkovati. Zbog toga je za njega pravo na štrajk akademsko pitanje, a ne sredstvo borbe radničke klase za ostvarivanje njenih klas­ nih interesa i njene istorijske uloge. Ovako izvedeni zaključci su, uglavnom, spekulativna konstrukcija, lišeni analize ne samo mogućnosti nego i već postojećih konflikata koji prerastaju u štrajkove i pomoću kojih, u određenim uslovima, izvesne grupe radnika ostvaruju oduzeta im Ustavom i zakonima garantovana prava. Njegova tvrdnja da raspodelu .. kod nas dobrim delom vrše rad­ nici” nije tačna. Ona se više odnosi na željeno stanje nego na stvarnost. Autor je potpuno zanemario mogućnost birokratskog uzurpiranja prava radnika na samoupravljanje i realnu mogućnost, nekada i potrebu rad­ nika da štrajkom ostvaruju svoje klasne i istorijske interese. Tvrdnja da je očigledno i istorijski potvrđeno da nikada nisu štrajkovali oni koji odlučuju i da štrajku je radi pritiska obespravljenih na one koji odlučuju tačna je i značajna. Pri tome se, međutim, gubi iz vida da se to u izvesnoj meri odnosi i na našu stvarnost, jer to što je pravo radnika na samoupravljanje proklamovamo ne znači da je ono već u tom stepenu i ostvareno da isključuje mogućnost štrajka. Ukazujemo na to da je drug Božičević ovu raspravu o štrajku u Socijalizmu pisao godinu dana nakon

30

Isto, strana 48—49. *' Isto, strana 51.

47

prvog štrajka rudara u Trbovlju, koji je, inače, drugu Božičeviću, kao tadašnjem funkcionaru Centralnog veća Saveza sindikata Jukoslavije bio veoma dobro poznat. Utoliko više iznenađuje njegov stav da je pravo na štrajk „čisto akademsko pitanje”. 2. M IT J A ŠV A B : „Već površna ocena pokazuje da su prekidi rada, do kojih je već došlo u pojedinim kolektivim a, posledica određenog i kon­ kretno utvrđenog zaostajanja razvoja proizvodnih odnosa iza postignutog stepena proizvodnih snaga.” „Govorimo, a sada i pišemo o obustavama rada. Za pojavu koju smo uvek nazivah štrajkom upotrebljavamo izraz koji bi mogao da izgleda opreznijim i manje određenim. Smatram da treba utem eljiti i tu različitu term inologiju.” „Dakle, rec je o procesu u kome je štrajk izgubio svoj raniji karak­ ter i bivšu društvenu i političku oštricu — mada je on tu, on je prisutan zbog neostvarenih m o g u ć n o s t i , ali to nije b o r b a za p r i d o b : j a n j e n o v i h m o g u ć n o s t L Obustava rada čak ni po obliku nije sasvim jednaka štrajku, a njena sadržana je sasvim nešto drugo. Svaki slučaj, kada ga posebno analiziramo, potvrđuje ovu tezu. Obustava rada nije bitka za nekakva nova prava koja su čak ustavom u načelu već data radnom čoveku, već za prava koja su negde, na određenom nivou, pre­ kinuta i onemogućena. Već iz ovoga proizlazi da je tennžnolosko razliko­ vanje opravdano, jer se u suštini radi o novoj pojavi u novim dm štveno-ekonomskim uslovima. Ako bismo obustavu rada shvatih kao krajnju izazvan klasnom suprotnošću, pokušaj razrešavanja konflikata, onda ne bismo izbegavali ni izraz ,štrajk \” „Drukčije rečeno: štrajk je takođe borba za nov društveni sistem uopšte, a prekid rada je protest protiv nesprovođenja pojedinih principa već prihvaćenog društvenog sistem a.” „Svakako je moguće napraviti nekoliko zaključaka: ukoliko radnik više postane subjekt a ne objekt odnosa, manje će biti situacija koje bi izazvale takve konflikte.” „Mislim da je obustava rada, kao što «nn već napisao, ipak samo to­ božnji napredak, on je jednostran akt, akt koji ne može postati metod. Ako se grupa zapnslpmh već posluži takvim »grupnim pritiskom’, kada joj ništa drugo nije preostalo, onda je to izraz nepoverenja prema komu­ nistim a, organizatorima rada, a takođe i prema radničkom savetu koji je u prilično čudnom svetlu kao predstavnik onih koji protestu ju.” „Sto više radni čovek bude svestan da ja sam faktor svega, to će manje tražiti rešenja na drugim adresama. Sešenje je, dakle u sub­ jektivno željenom i organizovanom produbijavanju samoupravljanja, u otklanjanju elem enata koji nam na tom putu sm etaju.” „Za zaključak treba konstatovati da su m otivi za obustave rada najčešće lični dohoci”. Međutim, „osim onih koji su uslovljeni odnosima u radnoj organizaciji, ima takođe premda manje, primera da je konflikt nastao ukrštanj em interesa kolektiva i društva. Uzmimo primer obustave rada zbog objektivne nemogućnosti isplaćivanja odgovarajućih hčnih do­ hodaka, uprkos većoj proizvodnji, zbog većih društvenih obaveza. U tak­ vom slučaju uzroci konflikata su druge vrste. To znači da je korisno biti svestan da konflikti mogu biti posledica vrlo različitih subjektivnih i ob­ jektivnih okolnosti kako na nivou same radne organizacije, tako i na ni­ 48

vou odnosa radne organizacije sa komunom ili još širom društvenom za­ jednicom.”32 Citirani članak Milje Švaba je prvi javno objavljen tekst u kome se raspravlja o postojećim štrajkovima u Jugoslaviji. U stvari, iz ovog se teksta čitalac, preko sredstava javnog komuniciranja (časopis „Teorija in praksa”) prvi put mogao obavestilti da u Jugoslaviji orna štrajkova. Od prvog štrajka u Jugoslaviji (januara 1958) do javne informacije da štraj­ kova ima prošlo je punih šest godina. Ovaj podatak sam po sebi dosta govori. Međutim, istine radi, treba reći da u vrerne pisanja ovog teksta javno govorenje da štrajkova ima nije bdio samo hrabrost nego i rezultat poznavanja izvesnih činjenica o jednom broju štrajkova u Sloveniji. Nai­ me, Matija Švab i Bogdan Kavčić su prvi javno prikupljali i sređivali po­ datke o štrajkovima. A treba primetiti da ni u članku Mitje Švaba nema nikakvih podataka o štrajkovima u Sloveniji, iako ih je on u to vreme imao. Ipak, treba reci da je članak, zbog svog sadržaja, s obzirom na vre­ me u kome je pisan, vredan pažnje. 3. ZORAN VIDOJEVIĆ: „ . . . Obustave rada kod nas su spontani protesti jednog dela radnog kolektiva. Oni imaju svoje korene u defor­ macijama samog sistema samoupravljanja; u nerazvijenosti stvarno de­ mokratskih odnosa a raspodele prema radu, tih dveju osnovnih karakte­ ristika samoupravljanja. . . Znači, uzroci obustave rada nalaze se u nerazvijenosti samoupravlja­ nja i u njegovom izrođavanju, a nisu posledica imanentnih slabosti siste­ ma samoupravljanja kao takvog. . . Samoupravljanje ne samo onakvo kako je zamišljeno, tj. kao de­ mokratski model u našim pravnim propisima i političkim dokumentima, nego i onako kakvo se već ostvaruje kao praksa u nizu naših radnih or­ ganizacija — dovoljno je prostoran teren za razvijanje onih aktivnosti koje će otklanjati korene obustave ra d a . . . Tražiti pravo na štrajk u uslovima samoupravljanja, znači težiti laž­ noj solidarnosti u kolektivu i lažnoj demoikratiji. Znači, u stvari, negirati samoupravljanje”.33 Vidojević smatra da je štrajk inkompatdbilan sa samoupravljanjem i kao demokratskim modelom i kao sa već ostvarenim procesom u našoj zemlji. Za njega je pravo na štrajk pri već ostvarenom samoupravljanju lažna solidarnost i lažna demokratija. Tražiti pravo na štrajk „znači, u stvari, negirati samoupravljanje”. Zaključak Vddojevića je pogrešan, jer je zasnovan na nerealnoj proceni ostvarenosti samoupravljanja u radnim organizacijama. 4. VJEKOSLAV MIKECIN: „Protiv koga to radnici treba da pro­ testiraju, da zaprijete i takvom mjerom kao što je štrajk, kad oni sami upravljaju sredstvima za proizvodnju, proizvodnjom i raspodjelom pro­ izvoda. Zar protiv samih sebe? Doista, teorijski gledano, to je pitanje sasvim na mjestu. Međutim, ne treba smetnuti s runa da je radničko sa­ moupravljanje tek u izgradnja, da je izloženo raznim smetnjama i nega-* ** Mitja Svab; Konflikt med možnostjo in uresničitvijo, Dopisek na temo „Prekinitev dela”, „Teorija in praksa”, Ljubljana, 1964, št. 2. str. 257—263. w „Marks i savremenost”, Beograd, 1964, strana 628—629.

49

tivrnini n)mpfliifc»nijjiiinmarrJ da ga »imaj; TrwwittfiMolljww* lM*nngwna j 'raz®yeDa rad­ nička klasa i da zato rfaorije ličnih interesa1- (Marics) i razne samovolje UtlcajlMfai i in!igingn{wpifiifa narafoa i grupa dTi^riLUmrt narušavaju T!ja>— njev te da osobe i gnape moga faktički, ostajući p ri upobrebljenam termi­ nin, SferajkujU protiv r*swrfrmT uamMTMupravljanja ■£ rautmnlka ,jj3 pmilkitiiv. djiti i (Jt vocen naftn, da Tiraj^imumnmn pwmapi»j«ii zabadaju radnike i, UZ pnBMP garauig figJkanrij^naa^ ramrun nhmanama da gUiaju Q3 odgOvorne i stručno litička organj^”?^^gtjpr\_ nivou g1r>ha1r>rwfl~AniShfa pogoduju kanstituisahju parcijalnih i trenutnih interesa pojedinih delova radničke klase 1 strajkovanju radnika radi ostvarivanja tih parcijalnih i trenutnih, pre svega, materijalnih interesa. Takvo ponašanje pojedinih grupa radnika je u suprotnosti sa klasnim interesima ćele radničke klase i njenom istonijskom ulogom. 10.

„Trougao” država — tržište — samoupravljanje

„Nije potrebno naročito naglašavati da u antitezi država-samoupravljanje ovo drugo ima (barem rudimentaran) socijalistički karakter, dok država kao politička država nema takav karakter. Taj odnos opravdano možemo smatrati protivrečnim i zato je om, kao i ma koji drugi protivrečam društveni odnos, uvek potencijalno žarište globalnih konflikata, odnosno, on predstavlja konfliktnu situaciju . . . Država kod nas još uvek ima izrazit karakter političke države, ,sile iznad društva’.80 „Samoupravljanje u privredi je institucija koja u postojećim okol­ nostima ima barem rudimentaran socijalistički karakter, dok novčano-robno tržište nema takav karakter.”81 80 Vidi: Jože Goričar: „Žarišta globalnih konflikata u jugoslovenskom društvu”, Šesto naučno savotovanje, Društveni konflikt i socijalistički razvoj Jugoslavije, Por­ torož, 10—13. II 1972, Referati III deo, str. 137. 81 Isto. strana 138. 92

„Odnos između samoupravljanja i države i tržišta je veoma protivrečan iz više razloga.”82 „17 tom protivrečnom trouglu vidim glavno žarište globalnih konfli­ kata kod nas, odnosno stalno prisutnu konfliktnu situaciju . .. pre svega zato što se u prikazanom ,trouglu’ susreću sledeće političke tendencije i initeresi koji se u principu međusobno isključuju: a) socijalistička samoupravna demokrati ja (samoupravljanje), b) socijalistički ili prosto birokratski etatizam (država) i c) neoliberalistička politika privredne efikasnosti uz eventualno sla­ bo naglašenu regulativnu ulogu države (tržište).83 „ . . . Ocenjujemo kao pozitivne, odnosno kao progresivne pre svega one konfliktne situacije koje: slabe državu kao političku silu iznad društva i u isto vreme čuvaju sve mogućnosti za efikasno ubrzanje i obezbeđenje demokratskog soci­ jalističkog razvitka; slabe tržište kao instituciju koja rađa i održava privatno-svojinske odnose između radnih organizacija, a čuvaju njegov karakter posrednika u razmeni roba i u cirkulaciji novca kroz efikasno društveno planiranje; učvršćuju i razvijaju samoupravljanje u privrednim i drugim orga­ nizacijama ,društvene baze’ i istovremeno otvaraju put za izgradnju samoupravnosti u društvenoj vertikali odozdo naviše, od opštine preko re­ publike do federacije. Praksa nekoliko poslednjih godina pokazuje to da je bilo malo konflikata s takvom tendencijom, ako izuzmemo relativno česte radničke štrajkove koji su bili ograničeni samo na pojedina preduzeća i koii zbog toga nisu mogli snažnije uticati na zbivanja u globalnom društvu.”84 Analizirani „trougao”, u stvari, makro sistem bitno doprinosi pojavi radničkih štrajkova. 11.

Tržište

Teško je procenata nivo oštvarenosti slobodnog delovanja ekonomskih zakona na tržištu i empirijsko značenje „samoupravne tržišno-planske pri­ vrede”, za koju se opredelila formalna politička struktura. O tome postoje veoma različita gledišta i samih ekonomista. Tržišna ekonomija je u odnosu na centralno-planško upravljanje privredom pozitivna pojava. Međutim, tržišna privreda, za koju se opre­ delila formalna politička struktura, istovremeno produkuje i neopravdano velike socijalne razlike, kao negativnu pojavu protiv koje se ta ista struk­ tura bori. Tržište nije jedini "proizvođač” socijalnih razlika. Njih u ve­ likoj meri stvara i raspodela društvene moći. Tržište doprinosi pojavi štrajkovanja radnika u onoj meri u kojoj tržišna privreda produkuje ne­ opravdano velike socijalne razlike na štetu proizvodnih radnika, koji uglavnom zbog toga i štrajkuju. “ Isto, strana 139. 84 Isto, strana 140—141. M Isto, strana 150. 93

12.

N e p rija t^ k a a k th M t

Pojam neprijatelja i njegove aktivnosti je dosta teško defmisati. Neprijatelji radnika nisu samo bivši kapitalisti i strani špijuni. To mogu bti £ vlastiti birokrati, tehnokrati, nacionaliste i separatista, anarhisti, ne­ radnici, unitaristi, povlašćem slojevi koji žive od tuđeg rada itd. Čitav taj splet stvarnih i potencijalnih neprijatelja radnika trebalo bi analizirati sa stanovišta njihovog neposrednog i posrednog uticaja na pojavu štrajka. Ovde ćemo pojam neprijatelja svesti na bivše pripadnike (u fizičkom smislu te reći) buržoazije i sadašnje spoljne, inostrane političke pro­ tivnike. Aktivnost tih neprijatelja kao negativni uslov pojave štrajka dosta je sporna. Dosadašnji rezultati istraživanja uzroka štrajkova pokazuju da je u nekim štrajkovima bilo aktivnosti neprijatelja, ali da ta neprijateljska aktivnost nije stvarni uzrok štrajka. Neprijateljska aktivnost u tom smi­ slu ne postoji kao stvarni negativni uslov štrajka. Međutim, u nekim slu­ čajevima postoji mogućnost neprijateljskog uticaja (i stvarno ga je bilo) na sredinu u kojoj već postoji konflikt koji tendira ka svojoj kulminaciji — štrajku. U tom slučaju, ostaci kapitalističke prošlosti i organizovani uticaj spolja mogu intenzivirati postojeći konflikt, ubrzate njegovu kul­ minaciju — štrajk — i na taj način se ukomponovati u neposredne uzroke samog štrajka i u njegove aktere. U tom smislu je neprijateljska aktivnost jedan od negativnih uslova pojave štrajka. U stvari, ostaci kapitalističke prošlosti i uticaj spoljnjeg neprijatelja nisu stvarni uzroci začetka onog konflikta koji tendira ka štrajku i njime se završava. 13.

Tradicija štrajkovanja

Uticaj tradicije štrajkovanja na pojavu štrajka posle revolucije nije dovoljno proučen. Izvesno je, pak, da stariji radnici osećaju kao najefi­ kasnije sredstvo borbe za ostvarivanje interesa radnika. Sa te tačke gledišta se može govoriti o uticaju tradicije štrajkovanja (pre rata) na pojavu rela­ tivno većeg broja štrajkova u starim industrijskim centrima i u onim gra­ nama privrede u kojima je šrtajkova bilo i pre revolucije. To se pre svega odnosi na metalsku i tekstilnu industriju i na rudarstvo: 14.

Neki opšti uzroci konflikata koji doprinose pojavi štrajka

Za opšte objašnjenje nastanka štrajkova u nas, bitnim smatram naročito tri razloga ove pojave: prvo, neostvarena ranije obećana i za­ mišljena budućnost; drugo, znatno identifiikovanje programskog sa te­ kućim, onoga što je predviđeno kao krajnji cilj socijalističkog društva sa onim što se može ostvarivati u pojedinim njegovim etapama i treće, promene u infrastrukturi. U prvom slučaju se radi o neostvarivanju („privremenom žrtvova­ nju”) nekih temeljnih ideala revolucije. Umesto socijalne pravde d jed­ nakosti kao temeljnog ideala revolucije, dobili smo „neopravdano velike 94

socijalne razlike”, na štetu one socijalne grupe koja je najviše očeikivala socijalnu pravdu i jednakost. Primera radi, navodim da je raspon između najnižeg i najvišeg ličnog dohotka u Sloveniji 1971. godine biio 1 : 22.85 Ako se uzmu u obzir tzv. ostala primanja, odnosno ukupan socijalni polo­ žaj pojedinih socijalnih grupacija, „onda te razlike mogu bita i 1 : 25”.S8 U drugom slučaju konflikti se javljaju i pooštravaju zbog identifikovanja krajnjih ciljeva sa onim što sada stvarno jeste. Stalno upoređivanje realnog stanja sa krajnjim ciljevima neprestano povećava razliku između očekivanog i realnog socijalnog položaja. U trećem slučaju se radi o značajnim promenama strukture proiz­ vodnih snaga društva. Ove promene, po mišljenju nekih ekonomista, na­ staju u toku razvoja društva kada se narodni dohodak penje od 500 do 2.500 SAD dolara po stanovniku. Promene strukture proizvodnih snaga društva u tom razdoblju ekonomskog razvoja nužno produkuju i takve konfliktne situacije koje kulminiraju štrajkovima. Jugoslavija sada ima oko 700 dolara narodnog dohotka po stanovniku d nalazi se u tom prestruktuirajućem vremenu.

Glava druga

ANALIZA PODATAKA DRŽAVNIH ORGANA O ŠTRAJKOVIMA I.

ŠTRAJKOVI U JUGOSLAVIJI OD POČETKA 1959. DO JULA 1963. GODINE

U kabinetu predsednika Odbora Saveznog izvršnog veća za unu­ trašnju politiku napravljena je, oktobra 1963. godine, „Informacija o obustavama rada u nekim radnim organizacijama”. Zbog višestruke vredmosti ove informacije, cdtiraćemo njene naj­ važnije delove. ,,U poslednje tri i po godine (od 1959. do jula 1963. godine), prema nepotpunim podacima, balo je 627 obustava rada, u kojima su učestvo­ vale grupe od 8 do 400 radnika. Obustave rada trajale su po nekoliko šati7'a rede po čitav dan ili najviše dva dana. Radnici su obično brzo na­ stavljali posao kada su im data obećanja o ispravljanju nepravilnosti ili potpunija obrazloženja objektivnih poteškoća radne organizacije. U slučajevima kada nisu nailazila na razumevanje rukovodilaca preduzeća, radnici su se obično obraćali organima vlasti, komitetima SKJ, inspekcijama rada, koji su se skoro redovno odazivali njihovom pozivu, davali potrebna objašnjenja, intervenisali kod preduzeća, posle čega su i radnici nastavljali sa radom . . . Pretežan broj obustava rada najčešće je posledica birokratskog od­ nosa rukovodstava privrednih organizacija prema pojedinim pitanjima neposredno vezanim za život i rad radnika (uslovi rada, nagrađivanje), nedovoljne aktivnosti društveno-političkih organizacija (SKJ, sindikalnih Vidi: „Komunist" od 25. XI 1971, strana 11. „Komunist” broj 760 od 7. X 1971. strana 13. 95

i omladinskih organizacija) i organa upravljanja, i nedovoljnog informisanja radnika o problemiina privredne organizacije, a posebno sporog ot­ klanjanja već uočenih negativnih pojava (loša evidencija o zaradama, nepoštovanje odluka radničkog samoupravljanja od strane direktora, po­ jave samovolje i sL)_ To najčešće dovodi do opravdanog revolta radnika koji se vrlo često manifestuje kroz kraću ili dužu obustavu rada. Među učesnicima, pa i nosiocima obustava rada, bilo je i članova SKJ i članova radničkih saveta. Tako je između 33 radnika pređuzeća „Heroj Srba” iz Smedereva, koji su 10. I 1963. godine obustavili rad, balo 9 članova SKJ; od 15 radnika PDI „Manjača” iz Mrkonjić Grada, koji su obustavili rad zbog povećanja normi i smanjenja zarada, njih četvoro su članovi SKJ, dvoje članovi radničkog saveta itd. . . . Poslednjih godina broj obustava rada je sve veći i, prema nepotpu­ nim podacima, stanje j e sledeće: — —--------1959. godine 1960. godine 1961. godine 1962. jgriine 1963'. godine

150 obustava rada 105 obustava rada _ 106 obustava rada 225 obuatava_zada 4187 obustava rada

Uočljiv je podatak da je u 1962. godini bilo više obustava rada nego ukupno uzeto u 1960. i 1961. godini. Ova pojava delknično oc objašnjava činjenicom da je neposredno paeleT*isma IK CK SKJ i govora druga Tita u Splitu kod jednog broja'radnika u nekim radnim organizacijama preovladala ocena da je stvorena povoljna situacija za rešavanje pro­ blema koji su ih direktsncrtai^irali rn a ovaj način.” U informaciji je dat sledeći pregled obustava rada po socijalističkim republikama u 1962. godini: SR SR SR SR SR SR

S r b ija .............................. 34 obustave Hrvatska ........................ 50 obustava S lo v e n ija ........................ 104 obustave M akedonija.................... 24 obustave B iH .................................. 9 obustava Crna G o r a ...................... 4 obustave

Takođe je dat pregled obustava rada po republikama za 7 mesed 1963. godine (podaci nisu potpuni): SR SR SR SR SR SR

S r b ija ................................ 10 obustava H rvatska.......................... 14 obustava M akedonija...................... 7 obustava B iH .................................... 5 obustava Crna G o r a ........................ 4 obustave S loven ija .......................... 3 obustave

** Nepotpuni podaci za prvih sedam meseci 1963. godine.

96

Prema ovoj informaciji u prvoj polovini 1963. godine, „regis trovan je veći broj pretnji obustavama rada, do kojih nije došlo zbog blagovre­ menog pred uzimanja odgovarajućih mera od strane rukovodstva i organa u opštinama i srezovima”. U informaciji su posebno prikazani uzroci štrajkova. „Uzroci obustava rada su veoma raznovrsni. Tako, na primer, kao uzroci obustava rada pojavljuje se: visina zarada, umanjivanje zarada, nepravilnosti u formiranju ličnih dohodaka, greške službenika pri obraču­ navanju, neredovne isplate, zakidanje na zaradama, nezakonito produže­ nje radnog vremena, nedovoljna obaveštenost radnika o pravom stanju u radnoj organizaciji, birokratski odnos pojedinih rukovodilaca radne or­ ganizacije prema zahtevima radnika itd.” Data je sledeća klasifikacija uzroka štrajkova sa navođenjem mno­ štva pojedinačnih štrajkova kao ilustracije za svaku grupu uzroka. 1. Obustave zbog nezadovoljstva radnika visinom zarada i umanji­ vanja primanja. „Izgleda da su ovo najčešći uzroci obustava.” Ilustracije radi, navedeno je 25 štrajkova. „Do obustave rada je dolazilo i u preduzećima u kojima je naj­ niži lični dohodak iznosio 15.000 dinara. Reagujući na visinu zarada, rad­ nici su ukazivali i na nerealnost normi koje su ponegde povećavane i do 40 odsto . .. Veći broj slučajeva u kojima su radnici reagovali zbog umanjiva­ nja njihovih ranijih primanja povezan je sa stepenom produktivnosti ra­ d a . .. U nekim slučajevima bilo je dovoljno da se pronese vest da će za­ rade biti umanjene pa da dođe do reagovanja i obustave rada. Bilo je i slučajeva da su radnici obustavljali rad zbog toga što im nije ispunjeno obećanje o povećanju ličnih dohodaka ili što novi pravilnik nije pred vi­ deo takvo povećanje . . . Zbog birokratskog i nehumanog odnosa upravni­ ka sa čijim je znanjem jedan radnik ovog pogona kažnjavao .neposlušne’ radnice čišćenjem WC-a posle radnog vremena. Neke od njih su otpušte­ ne i sa posla .. 2. Štrajkovi zbog načina formiranja ličnih dohodaka. „Radnici su reagovali i na visinu novčane vrednosti bodova, na razlike u oceni vrednosbi njihovih bodova i bodova službenika, a s tim u vezi i na način raspodele unutar ekonomskih jedinica i si.” Ilustracije radi, navedeno je 6 štrajkova. 3. Greške u obračunu zarada kao uzrok obustava rada. „Do grešaka u obračunu zarada radnika najčešće dolazi zbog nesređene evidencije, posebno zbog aljkavosti lica koja vrše obračunavanje zarada”. U infor­ maciji je navedeno 15 štrajkova. „Među radnicima koji su odbili da prime zarade bilo je 16 čla­ nova SKJ. Inicijatori ovakvog protesta bili su jedan član sekretarijata OO SKJ i jedan član sekretarijata omladinske organizacije.” Ima i slučajeva da je radnicima zbog neuredne evidencije isplaćeno više nego što su zaradili, pa je, kada se to ustanovilo i počelo sa isplatom koja odgovara zaradi, dolazilo do reagovanja i obustava rada. Tako je, na primer, u Zeliezari Sisak 7. VI 1963. godine 390 privremeno zaposlenih radnika obustavilo rad tražeći da im se za maj mesec izvrši isplaita po ranijem obračunu, za koji je kasnije ustanovljeno da je pogrešan i da je na osnovu njega isplaćeno 3.500.000 dinara više nego što se zaradilo. Za97

htevu radnika nije udovoljeno, a kako je tih dana uprava pogona postavila i nove norme za iskop zemlje, 340 radnika napustilo je pred uzeće. 4. Uzroci štrajkova su i neredovne isplate i zakidanje na zaradama. „U više slučajeva su i neredovne isplate i zakidan je na zaradama nepo­ sredni uzrok obustavama rada.” Navedeno je 9 štrajkova. 5. Nezadovoljstva'radnika u vezi sa podelom viska zarada kao uzrok štrajka. „Jedan broj obustava rada posIecEca je nezadovoljstva radnika u vezi sa podelom viška zarada.” Prikazano je 4 štrajka. 6. Ostali razlozi prekida rada. „Pojedina pređuzeća su produžavala ili nastojala da produže radno vreme na 8 do 9 ili 10 časova ili da uvedu dvokratno radno vreme zbog podbačaja u proizvodnji, radi saniranja finansijskog stanja i si., što je izazvalo negodovanje radnika, pa i obusta­ vu rada. U Fabrici radijatora u Zrenjaninu grupa radnika je 1963. godine obu­ stavi rad zbog neslaganja sa odlukom radničkog saveta da se za novo­ izabranog predsednika radničkog saveta otvori novo radno mesto da bi mu se povećao lični dohodak sa 21.000 na 28.000 dinara, što je predložio direktor pređuzeća koji je na ovaj način nastojao da korumpira pred­ stavnike organa samoupravljanja.” Navedena su još 4 štrajka. U informaciji je kratko opisano 63 štrajka kao ilustracija „razno­ vrsnih” uzroka štrajkova. 7. Neprijateljska aktivnost i obustave rada. „lako nije ustanovljen nijedan slučaj da su neprijateljski elementi direktno organizovali neku obustavu rada, ne isključuje se fiJEhov uticaj na ove pojave^ Neprijateljska propaganda, pored niskog političkog nivoa jednog dela radnika i slabog rada pojedinih društvenih faktora u preduzeaima, uticala je u izvesnoj meri da radnici nisu uvek rešavali nastale probleme preko organa samo­ upravljanja, sindikalne organizacije i drugih institucija, već su se odlu­ čivali na obustave rada kao sredstvo pritiska. Manifestacije neprijateljske aktivnosti sastojale su se najčešće u proturanju parola da radnici jedino putem štrajka mogu uticati na pobolj­ šanje svog materijalnog položaja. U manjem broju slučajeva bilo je i otvorenog podstrekavanja i po­ zivanja radnika na obustavu rada. U nekim slučajevima, kad je došlo do obustave rada, neprijateljski elementi su pokušavali da im daju poli­ tički ton. Organi SUP-a, sa svoje strane, redovno obaveštavaju nadležne držav­ ne i političke organe o svim pojavama ozbiljnijeg nezadovoljstva među radnicima, koje može da se završi obustavom rada, radi blagovremenog preduzimanja odgovarajućih mera. Osim toga, u određenim slučajevima preduzimane su mere upozorenja i kažnjavanja inicijatora i organizatora ovakvih pojava.” Na kraju informacije dati su sledeći zaključci: „1. Obustave rada u radnim organizacijama, s obzirom na njihov broj, uzroke i posledice, predstavljaju, u prvom redu, kompleksan poli­ tički problem. Kao takav, ovaj problem zaslužuje svestranu analizu i pažnju svih društveno-političkih i državnih organn, jer sadrži određene političke, ekonomske, sociološko-psihološke i pravne komponente koje se u ovakvim slučajevima negativno prelamaju i izražavaju. Isterivanje ,svojih’ prava na ovakav način sa strane pojedinaca u okviru radnih orga98

nizacija predstavlja negiranje ili potcenjivanje uloge i značaja samo­ upravljanja u našem društveno-političkom sistemu. Kao metod rešavanja pojedinih pitanja i ostvarivanja prava ne samo da je neprihvatljiv u na­ šem socijalističkom sistemu već je u direktnoj suprotnosti sa suštinom na­ šeg društvenog sistema i intencijama njegovog daljeg usavršavanja i razvijanja. Otuda je ovakav prilaz rešavanju protivurečnosti između po­ jedinačnih i zajedničkih interesa u okviru socijalističkih društvenih od­ nosa u suprotnosti sa osnovnim marksističkim koncepcijama prevazilaženja tih suprotnosti. Prevazilaženje tih suprotnosti ne ostvaruje se obli­ cima ovakve vrste .pritiska’, niti se time mogu postići trajnija i suštinskija rešenja. Kada radni kolektiv zapadne u teškoće u pogledu formiranja mase sredstava iz koje se prema utvrđenim principima raspodele izdvajaju lični dohoci, problem treba rešavati pronalaženjem i korišćenjem unutrašnjih rezervi, povećanjem produktivnosti rada, boljim korišćenjem sredstava za proizvodnju, usavršavanjem tehnoloških procesa, pojeftinjenjem troš­ kova proizvodnje, ekonomičnijim poslovanjem i si. Svakako da je sa stanovišta pojedinaca, koji ceo ovaj problem ne sagledavaju na ovakav način, jednostavnije obustaviti rad nego iznala­ ziti odgovarajuća rešenja većim angažovanjem za savlađivanje trenutnih poteškoća. Otuda se u pokušajima ovakvog rešavanja problema postavlja i pi­ tanje prisustva psihologije najamnog rada, odnosno odsustva odgovara­ juće svesti i spremnosti da se u okviru postojećih uslova nađu najcelishodnija i najprihvatljivija rešenja, i to kako za kolektiv, tako i za svakog po­ jedinca u njemu. U prevazilaženju ovih pojava morali bi više doći do izražaja sub­ jektivni faktori, i to u prvom redu organi samoupravljanja i društveno-političke organizacije. Oni bi morali sa više odgovornosti i sistematičnosti prići problemu razvijanja svesti pojedinaca o njihovom većem angažovanju u pitanjima od opšteg i zajedničkog interesa, a time i u rešavanju pojedinačnih interesa. U onim slučajevima u kojima do obustava dolazi zbog itoga što se jedna grana privrede ili neka radna organizacija našla u položaju koji bitno remeti ili ugrožava dostignuti nivo dohodaka, odnosno onemoguća­ va njihovo povećanje u skladu sa povećanjem troškova života, morali bd se više angažovati i drugi organi, i to u prvom redu organi društveno-političkih zajednica — od komune do federacije. Sve ovo nameće potrebu da se organi društvenog samoupravljanja daleko više angažuju, d to kako na planu sagledavanja uzroka koji uslovljavaju ovakve pojave, tako i u pogledu njihovog blagovremenog otkla­ njanja. Oni moraju biti nosioci inicijative za otklanjanje raznih slabosti i propusta. Takođe, u ovome bi se više morale angažovati, pored ostalih i nadležne institucije za rad i radne odnose, i to kako u smislu uočavanja određenih slabosti, tako i na planu njihovog otklanjanja, odnosno pruža­ nja određene pomoći organima samoupravljanja, radnim kolektivima, društveno-političkim organizacijama, pojedincima i tome si. Njihova uloga ne bi se smela svesti samo na registrovanje ovakvih pojava i preduzimanje mera onda kada je već do njih došlo. 7*

99

2. Kada je reč o uzrocima obustava rada, ne treba gubiti iz vida i niz subjektivih slabosti koje se javljaju u radu i odnosu rukovodstva rad­ nih organizacija prema opravdanim zahtevima radnika, a koje se uzimaju kao neposredan povod za obustavu rada (slaba organizacija rada, nepot­ puna i netačna evidencija, pogrešan obračun zarada, umanjivanje zarada, zakašn javan je sa isplatama, proti vpravno određivanje prekovremenog ra­ da i produženje radnog vremena, nekonsultovanje radnika i kolektiva o pitanjima raspodele, pojave samovolje, nedovoljno informisanje radnika o poteškoćama, problemima i stanju u radnoj organizaciji u kojoj ostva­ ruju svoje interese itd.). Karakteristično je da su se u najvećem broju slučajeva radnici odlučivali na obustavu rada posle iznošenja zahteva da u dogovoru na nadležnim rukovodstvom privredne organizacije rese i ob­ jasne određena pitanja. 3. Pojava obustava rada ukazuje i n a niz slabosti političkog rada u radnim organizacijama, posebno Saveza komunista i sindikalnih organi­ zacija koje nisu u svim slučajevima blagovremeno uočavale određene probleme u radu radne organizacije a i one koji su se javljali usled neinformisanja radnog kolektiva i nepreduzimanja odgovarajućih mera da se pravovremeno otklone pojedine slabosti i nedostaci. Ovu konstataciju potvrđuju i prim eri učešća članova SK, organa radničkog samoupravlja­ nja i rukovodstava sindikalnih organizacija u obustavama rada. 4. Obustave rada su bile kratkotrajne, jer su pojedinci ili grupe radnika posle pravilnih objašnjenja ili zadovoljenja njihovih zahteva na­ stavljali rad. Treba distaći činjenicu da su zahtevi radrđka uz puno takta, tako da nije zabeležen nijedan incident koji bi mogao da dovede do težih posledica. 5. Informacija o obustavama rada svakako nije potpuna, je r pojave o kojima je reč zahteva ju svestramiju analizu sa strane većeg broja nad­ ležnih državno-političkih organa i institucija. No, i pored ovoga, ona može korisno poslužiti za preduziimanje efikasnijih mera na planu otklanjanja najčešćih uzroka obustava rada.” Informacija je datirana oktobra 1963. godine. Ova informacija dosta govori. Ona može biti važan indikator odnosa snaga u to vreme u našem društvu. Pravljena je u 'klasičnom državnom organu — Sekretarijatu za unutrašnje poslove. Po mnogo čemu je, u suš­ tini, politički dokumenat. U njoj se raspravlja o Savezu komunista, sin­ dikatu, društveno-političknm zajednicama, o odnosima snaga- u radnim organizacijama. Ona prevazilazi nivo registrovanja štrajkova. Iako je u osnovi politički dokumenat iz državnog aparata, informacija nije raz­ m atrana ni u jednom političkom forumu (data je veoma malom broju saveznih funkcionera). Analiziranje i javno razm atranje štrajkova u po­ litičkim forumima nije se itada moglo ni zamisliti. Štrajkovi su bili tema rezervisana za „praćenje” i „registrovanje” samo u Sekretarijatu za unu­ trašnje poslove. Metodi tog „praćenja” i „registrovanja” mogu se samo pretpostaviti. U informaciji su sadržana i značajna obeležja štrajkova relevantna za opšte razmatranje ove pojave. Ukazujemo na najvažnije podatke i ocene štrajkova date u informaciji. 1. Za samo četiri godine (1959—1963), u Jugoslaviji je bilo ukupno 586 štrajkova: 1959. godine 150 štrajkova, 1960. godine 105 štrajkova, 100

1961. godine 106 štrajkova i 1962. godine 225 štrajkova. Šteta što nema podataka i o broju štrajkova u 1958. godini. Prvu štrajk se dogodio januara 1958. godine, a već 1959. godine hilo je 150 štrajkova. Samo 1962. godine bilo je više štrajkova nego u toku dve prethodne godine. Ovako nagao porast štrajkova u 1962. godini autori Informacije delimdčno objaš­ njavaju „činjenicom da je neposredno posle Pisma88 Izvršnog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i govora druga Tita u Splitu kod jednog broja radnika u neikdm radnim organizacijama preovladala ocena da je stvorena povoljna situacija za rešavanje problema koja su ih direktno tangirali i na ovaj način”, dakle, štrajkom. U ovoj ocem su sadržana dva bitna uslova za štrajk. Prvo, da radnici imaju raz­ loga da štrajku ju i, drugo, da mogu štraj kovati, da imaju svest o moguć­ nosti štraj kovanja. 2. Sklop okolnosti karakterističnih za viši ili niži nivo ekonomske i kulturne razvijenosti iona bitnog uticaja na broj štrajkova. U 1962. godini najviše štrajkova je hilo u Sloveniji — 104. U Hrvatskoj je bilo 50, u Srbiji 34, u Makedoniji 24, u Bosni i Hercegovini 9 i u Crnoj Gori 4 štrajka. 3. U pojedinačnim štrajkovima je učestvovalo od 8 do 400 radnika. Veliki je broj štrajkova sa relativno malim brojem učesnika, a veoma mali broj štrajkova sa većim brojem učesnika. 4. „Uzroci obustava rada su veoma raznovrsni”, navodi se u Infor­ maciji. Ta „raznovrsnost”, u stvari, ne postoji. Od šest navedenih uzroka štrajkova, pet se odnosi na lične dohotke, istina u različitim oblicima. Za­ nimljivo je da se u Informaciji uopšte ne govori o nepovoljnom socijalnom položaju proizvodnog radništva kao uzroku štrajkova. „Greške u obraču­ nima ličnih dohodaka” i razna „zakidanja” ličnih dohodaka radnicima, što se navodi kao uzrok štrajkova, uglavnom se pripisuju pojedinim ruko­ vodiocima i službenicima u radnim organizacijama. 5. ,,U Fabrici radijatora u Zrenjaninu grupa radnika je 1963. godine obustavila rad zbog neslaganja sa odlukom Radničkog saveta da se za no­ voizabranog predsednika Radničkog saveta otvori novo radno mesto da bi mu se povećao lični dohodak sa 21.000 na 28.000 dinara, što je predlo­ žio direktor preduzeća koji je na ovaj način nastojao da korumpira pred­ stavnike organa samoupravljanja”. Podatak je vredan izuzetne pažnje. 6. Bez izuzetaka, u svim navedenim slučajevima obustava rada štraj kovali su isključivo proizvodni radnici. 7. „Nije ustanovljen nijedan slučaj da su neprijateljski elementi direktno organizovald neku obustavu rada”, rečeno je u Informaciji. Me­ đutim, „ne isključuje se njihov utdcaj na ove pojave. . . U manjem broju slučajeva bdio je i otvorenog podstrekavanja i pozivanja radnika na obus­ tavu rada . . . U određenim slučajevima preduzimane su mere upozorenja i kažnjavanja inicijatora i organizatora” štrajkova sa strane organa sekre­ tarijata unutrašnjih poslova. 88 Radi se o pismu Izvršnog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije iz 195E. godine koje je bilo upućeno svim organizacijama i rukovod­ stvima Saveza komunista Jugoslavije. U pismu je ukazano na slabosti u našoj zemlji i posebno na potrebu za energičnom borbom protiv birokratskih odnosa prema rad­ nicima. 101

8. „Obustave r a d a . . . predstavljaju kompleksan politički problem.” Štrajk je po autorima ove informacije, „kao metod rešavanja pojedinih pitanja i ostvarivanja prava ne samo neprihvatljiv već je i u direktnoj suprotnosti sa suštinom našeg društvenog sistema i intencijama njegovog daljeg usavršavanja i razvijanja”. Štrajkom se „ne mogu postići trajnija i suštinska rešenja.” 9. „Karakteristično je da su se u najvećem broju slučajeva radnici odlučivali na obustavu rad a”, kao na poslednje sredstvo, „posle izno­ šenja zahteva da u dogovoru sa nadležnim rukovodstvom privredne orga­ nizacije reše i objasne određena pitanja.” 10. „Pojava obustava rada ukazuje i na niz slabosti političkog rada u radnim organizacijama, posebno Saveza komunista i sindikalnih organiza­ cija.” 11. Štrajkovi su kratkotrajni, „jer su pojedinci ili grupe radnika posle pravilnih objašnjenja ili zadovoljavanja njihovih zahteva nastavlja­ li rad . . . nije zabeležen nijedan incident koji bi mogao da dovede do težih posledica”. II. ŠTRAJKOVI U SOCIJALISTIČKOJ REPUBLICI SRBIJI OD 1. JANUARA 1974. DO 1. SEPTEMBRA 1965. GODINE Oktobra 1965. godine, služba državne bezbednosti Srbije napravila je informaciju o štrajkovima u Srbiji u toku 1964. i prvih devet meseci 1965. godine. Prikazaću neke podatke iz ove informacije, i to onim redosledom kojim su dati u samoj informaciji. Neke podatke i ocene iz Informacije ću analizirati, jer su relevantni za opšte razm atranje i ocenjivanje štraj­ kova. 1. Opšti podaci o dinamici štrajkova u Srbiji Godina 1961. 1962. 1963. 1964. 1965.

\

Broj štrajkova 34 34 36 63 92

|

Procenat 100 100 105,9 185,3 270,6

1

Broj učesnika

1098 2200 3900

!

Proce

100 200 335,2

Broj štrajkova i broj radnika koji su štrajkovali naročito se povećao 1964. i 1965. godine. Podaci koje ćemo dalje prikazati odnose se na 117 štrajkova u Srbiji u vreme od 1. I 1964. do 1. IX 1965. godine. Za preostalih 39 štrajkova, koji su se dogodili od 1. IX 1965 do 31. XII 1965. godine, nema kvantitativnih obeležja. 102

2. Broj radnika u pojedinim štrajkovima Broj radnika koji su štrajkovali

!

Broj štrajkova

Procenat

76 35 6

65,0 29,9 5,1

do 30 radnika od 30 do 100 preko 100

100

117

UKUPNO

Prosečno je u jednom štrajku učestvovalo 40 radnika, dakle, rela­ tivno mali broj učesnika u relativno velikom broju štrajkova. 3. Vreme trajanja štrajkova Vreme trajanja

(

do 2 časa od 2 do 7 sati 8 sati (ceo radni dan) preko 8 sati

Procenat

Broj štrajkova

41,9 23,1 20,5 14,5

49 27 24 17

UKUPNO:

117

100

Od ovih 117 štrajkova, 65 odsto ih je trajalo manje od jednog radnog dana, 20,5 odsto ceo radni dan, a 14,5 odsto više od jednog radnog dana. Dužina trajanja štrajka bitno je zavisila: a) od brzine ispunjenja zahteva radnika koji su štrajkovali i b) od obima i intenziteta akcije društveno-političkih organizacija i drugih faktora za uklanjanje neposrednog povoda za štrajk i samog štrajka. 4. Pregled štrajkova po srezovima Srez Beograd Subotica Zrenjanin Novi Sad Niš Valjevo

!

Broj štrajkova 28 17 14 10 10 9

|

Procenat 23,9 14,5 12,0 8,5 8,5 7,7

103

Srez

Broj štrajkova

Titovo Užice Lcskovac Peć Prizren Đakovica Sremska Mitrovica Zajećar Smederevo Kragujevac Panćevo Uroševac

Procenat

8 6 3 2 2 2 2 1 1 1 1 UKUPNO:

6,8 5,1 2,6 1,7 1,7 1,7 1,7 0,9 0,9 0,9 0,9

117 štrajkova

100

Kao što se vidi, najviše štrajkova bilo je u Beogradu, zatim u Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu i Nišu. 5.

Pregled štrajkova po granama delatnosti

Grana delatnosti 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Broj štrajkova

građevinarstvo i industrija grad. mater. poljoprivreda tekstilna industrija metalska industrija drvna industrija hemijska industrija mašinska industrija elektroindustrija rudarstvo saobraćaj ostale grane UKUPNO:

41 24 11 11 5 4 4 2 2 2 11 117

Procenat 35,0 20,5 9,4 9,4 4,3 3,4 3,4 1,7 1,7 1,7 9,5 100

Najviše je štrajkova bilo u građevinarstvu i industriji građevin­ skog materijala, zatim u poljoprivredi, tekstilnoj i metalnoj industriji. U vezi sa pregledom štrajkova po granama delatnosti, ukazuje se na to da je najviše štrajkova bilo: a) u niskoakumulativnim i nerentabilnim preduzećima; 104

b) u preduzećima u kojima je zaposleno dosta nekvalifikovandh i sezonskih radnika; c) u preduzećima u kojima su veoma niski lični dohoci; d) u preduzećima u kojima je opšta situacija u radnim jedinicama loša. Pojava se ekstenzivno širi, ne ponavlja se u istim preduzećima, izu­ zev u nekim građevinskim. U njima je bilo više od jednog štrajka, ali uvek na drugim radilištima. Velik broj štrajkova dogodilo se u malim preduzećima. Od ukupno 117 štrajkova 69 štrajkova ili 59 odsto bilo je u preduzećima u kojima je zaposleno do 200 radnika, a 48 štrajkova ili 41 odsto u preduzećima u kojima je broj zaposlenih veći od 200. Među radnim organizacijama u kojima je u jednom štrajku učestvo­ valo više od 100 radnika su: „Šonja Marinković” iz Novog Sada (250), „Pobeda” iz Leskovca (160), „Šinvoz” iz Zrenjanina (150), „Timogradnja” iz Zaječara (205), „Železničar” iz Subotice (485).89 6.

Neke napomene o radnicima koji su štrajkovali

O radnicima koji su učestvovali u štrajkovima rečeno je sledeće: a) da većina njih spada u lojalne građane; b) da među učesnicima štrajkova ima i članova Saveza komunista; c) da neprijateljski i nezdravi elementi, zatim neradnici i njima slični n i s u imali bitnog uticaja na pojavu štrajka. Nije zapažen nijedan slučaj da se štrajk dogodio kao rezultat o r g a n i z o v a n o g neprijateljskog delovanja ili podstrekavanja radnika na štrajk. Međutim, neprijateljski elementa su koristili nezadovoljstvo rad­ nika i sam štrajk za svoju aktivnost. Takva aktivnost je bila utvrđena u jedanaest od ukupno 117 štrajkova, koliko ih je bilo u pomenutom vre­ menskom intervalu. Smatram da je ovaj podatak službe državne bezbednosti izuzetno značajan za opšte razmatranje i ocenu štrajka. Naime, on u potpunosti negira mišljenja, koja su u to vrerne, a i kasnije, bila rasprostranjena, da su štrajkovi rezultat neprijateljske delatnosti i da je, prema tome, štrajk pojava kojom treba da se bavi i koju treba da rešava služba državne bezbednosti. Ovaj nalaz službe državne bezbednosti iz 1965. godine potvrdio je rezultate naših ranijih istraživanja po kojima se uzroci štrajkova nalaze u sferi društveno-ekonomskih i političkih od­ nosa i položaja radnika u tim odnosima. 8° Brojke u zagradi znače broj radnika koji su štrajkovali.

105

7.

N e p o sre d n i p ovod i z a št r a jk o v e I

(1) Niski ili umanjeni lični dohoci zbog niske prođnktrvnosti (2) Pogrešni obračuni zarada i drugi oblici zakidanja od zarada radnika; neizvršenje datog obećanja n vezi sa zaradama radnika Neredovna isplata ostvarene zarade (zakašnjenje 2, 3, 4 meseca) (4) Nerealne norme (5) Birokratski odnosi i drugi nepravedni postupci prema radnicima sa strane odgovornih lica radne organizacije (6) Ostali povedi: nejednaka podela viška, teški uslovi rada, itd. UKUPNO:

Broj štrajkova

Procenat

37

31,6

25

21*4

21 17

17,9 14,5

14

12

3

2,6

117

100%

Ostavljajući po strani primenjene kriterije klasifikacije povoda, može se zaključiti da su, skoro bez izuzetka, u pitanju: a) prvo, lični dohoci radnika koji su štrajkovali i b) drugo, sukob između radnika i rukovodilaca u radnoj organi­ zaciji. 8.

Š te te p ro u z ro k o v a n e š t r a jk o m i n je g o v e p o sled ice

(1) Materijalna šteta prouzrokovana štrajkovima nije značajna. Za vreme svih 117 štrajkova izgubljeno je 25.457 radnih časova. Dosta radnog vremena izgubljenog zbog štrajka nadoknađeno je kasnije prekovremenim radom. (2) Političke posledice su, međutim, konstatuje se u materijalu, veo­ ma značajne i one se svode na sledeće: a) sve više se formira mišljenje među radnicima da se štrajkom može doći do većih zarada, boljih uslova rada, bržeg ispravljanja gre­ šaka i slabosti; b) formira se shvatanje da su radnici p r i n u đ e n i na štrajk jer su zarade niske i nedovoljne za njihove elementarne životne potrebe; c) neprijateljski elementi su štrajkove koristili na sledeći način: prvo, komentarisali su ih kao posledicu loše politike i lošeg stanja u pri­ vredi; drugo, govorili su da su za takvo stanje krivi komunisti; treće, go­ vorili su kako je život radnika pre rata bio bolji i četvrto, u neznatnom broju slučajeva su preuveličavali obim i značaj štrajkova, doprinosili dramatizovanju situacije. U materijalu kojim smo se koristili nije ništa rečeno o kriterijima za kvalifikovanje pojave kao štrajka. Na ovo ukazujemo zbog toga što je 106

broj štrajkova prikazan u materijalu državnih organa znatno veći od broja štrajkova koji su evidentirani u Republičkom veću Saveza sindi­ kata Srbije. Nije suvišno reći da su u to vreme organi državne bezbednosti vodili evidenciju o štrajkovima i da su oni mnogo lakše i brže dola­ zili do podataka o štrajkovima nego forum sindikata. Međutim, nije mi poznato da li su organi državne bezbednosti preduzimali bilo kakve akcije u vezi sa štrajkovima. Posebno mi nije poznato da li su oni u to vreme preduzimali neke mere prema radnicima koji su štrajkovali. III.

ŠTRAJKOVI U JUGOSLAVIJI OD 1. JANUARA DO 20. JUNA 1969. GODINE

Početkom 1969. godine počele su u Predsedništvu Saveza komunista Jugoslavije i u Veću Saveza sindikata Jugoslavije pripreme za analizu i razmatranje štrajkova u Jugoslaviji. U okviru tih priprema, tražena je i informacija od Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove o štrajko­ vima u Jugoslaviji. Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove je u drugoj polovini juna 1969. godine dao „Informaciju o narušavanju javnog reda i mira prilikom obustava rada u nekim radnim organizacijama”. U pismu koje je upućeno uz Informaciju rečeno je da „Savezni sekretarijat za unu­ trašnje poslove ne vodi evidenciju o obustavama rada.” Informacija je kasnije data kao „prilog 3” ‘materijalu o štrajkovima, koji je bio osnova za razmatranje ove pojave u Predsedništvu Saveza ko­ munista Jugoslavije i Veću Saveza sindikata Jugoslavije. Prenosim u celini Informaciju Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove o narušavanju javnog reda i mira prilikom obustava rada u ne­ kim radnim organizacijama: „Prema obaveštenjima primljenim od republičkih sekretarijata za unutrašnje poslove, u periodu januar—juni 1969. godine, bilo je ukupno 37 raznih obustava rada (bez podataka sa područja SR Srbije) u kojima je učestvovalo oko 7.400 radnika. Do obustave rada došlo je u 37 radnih organizacija, lociranih u 28 mesta. U većini slučajeva, radilo se o kraćim prekidima rada u trajanju od nekoliko časova. U 9 slučajeva obustava je trajala od 1—3 dana, dok je u 2 slučaja prekid trajao preko tri dana („Luka” — Ploče; pogon preduzeće „Tehnograd” iz Ljubljane u Umagu). Služba javne bezbednosti intervenisala je samo u tri slučaja (Rijeka, Ploče i Jesenice), jer je došlo do narušavanja javnog reda i mira i vršenja krivičnih dela. Dana 2. juna o. g. oko 7 časova, 800 radnika prve i treće smene preduzeća „Luka” u Rijeci obustavilo je rad, a posle toga potpuno je obu­ stavilo rad oko 4.500 radnika u trajanju od dva dana. Oko 150 radnika okupilo se oko upravne zgrade. Prva grupa (oko 20 radnika) fizički je napala generalnog i komercijalnog direktora i nanela in teže telesne po­ vrede, dok je druga grupa isterala iz kancelarije celokupno administrativ­ no osoblje. Prilikom isteravanj a napadnuti su: šef računovodstva, analitičar, šef zajedničkih službi, direktor sektora za ekonomiku i organizaciju i predsednik sindikalne podružnice, kojima su nanete lakše telesne povrede. 107

Radi sprečavanja narušavanja javnog reda i mira i zaštite života ljudi i imovine, kao i zbog izlaska mase na ulice, služba javne bezbednosti je odmah intervenisala. U toku intervencije, izvestan broj radnika je pru­ žio otpor bacanjem raznih predmeta na milicionare, pa je upotrebljena gumena palica nad tridesetak lica koja su pružala otpor. Nije bilo povređenih ni na jednoj strani. Protiv 20 lica podnete su krivične prijave zbog krivičnog dela učestvovanja u skupini koja je izvršila krivično delo (član 302, stav 1 KZ). Istraga je otvorena nad 14 lica, a od ovog broja šestoro je pritvoreno. U Pred uzeću „Luka” — Ploče potpuno je obustavilo rad 120 rad­ nika u trajanju od 4. do 7. juna o. g. Dana 6. juna, oko 40 radnika, pre­ težno članova SKJ, pokušalo je da nastavi rad, ali ih je grupa od 60 rad­ nika sprečila u tome pretnjom da će srušiti trafostanicu. Služba javne bezbednosti intervenisala je radi sprečavanja rušenja trafostanice i me­ đusobnog fizičkog obračunavanja radnika. Trojica organizatora su pri­ vedene u stanicu javne sigurnosti i zadržana od 3 do 6 časova. Protiv 4 lica podnete su krivične prijave zbog pokušaja izvršenja krivičnog dela oštećenja tuđe stvari (član 257, stav 2, u vezi sa čl. 16. KZ), a protiv 7 lica podnete su prekršajne prijave. Kada je 300 radnika u Tvornici „Boris Kidrič” u Šibeniku obusta­ vilo rad (18. i 19. IV o. g.), povećana je za 200°C temperatura na pećima za topljenje legura. Međutim, do posledica nije došlo zahvaljujući pra­ vovremenoj intervenciji poslovođe. Protiv nepoznatog učinioca podnesena je krivična prijava zbog krivičnog dela iz člana 257, stav 2, u vezi sa čL 16 KZ. U vreme od 15. IV do 16. IV o. g. u Željezari Jesenice — pogon Martinovih peći, obustavilo je rad oko 150 radnika. Jedna grupa rad­ nika, naoružana gvozdenim šipkama, pretila je radnicima koji su bih voljni da nastave rad, a one koji su počeli sa radom fizički je sprečila u tome. Služba javne bezbednosti je intervenisala na taj način što je pozvala pomenutu grupu da se raziđe i omogući nastavljanje rada u skla­ du sa Odlukom Centralnog radničkog saveta Željezare. Grupa se razišla napustivši fabričko dvorište. Dvojica glavnih organizatora su zadržana i protiv njih su podnete prekršajne prijave. Služba javne bezbednosti posebno ne prati slučajeve obustave rada, ali o svakom slučaju izveštava društveno-političke faktore. Međutim, kada sazna za obustavu rada koja je takvog obama i karaktera da bi moglo doći do narušavanja javnog reda i mira i vršenja krivičnih dela, pripravna je da pred uzme zakonske mere. Iz primljenih obaveštenja proizlazi da je do obustava rada dolazilo uglavnom zbog neregulisanih pitanja u vezi sa raspodelom ličnih doho­ daka, neinformisanošću kolektiva o obračunavanju normi i si. Ne raspolaže se podacima da su obustave rada organizovane ili nastale kao rezultat delovanja spoljnjeg ili unutrašnjeg neprijatelja.” Informacija je datirana 23. juna 1969. godine. Kao sastavni deo ove Informacije, dat je „Pregled broja obustava rada od početka januara do 20. juna 1969. godine”. Prilažem i ovaj pregled. 108

1> I J5j s I

I

&I P O S Z I

i

i a

i

i

i

i -

i "

I I

I -

I I

I I

109

n a n rirn K llrn n a j I ova informacija dosta govori. Ukazujem važnijih podataka i ocena: 1) Bilo je nekoliko štrajkova sa većim hrojem učesnika, većom ožtrunom konflikta i dužim nrpmpnnm trajanja. 2) Bilo je fizičkog obračunavanja radnika sa rukovodiocima pređuzeća. Fizički je napadnut i predsednik sindikalne podružnice. 3) Služba javne bezbednosti je intervenisala u tri slučaja gumenim paTiirama nad radnicima koji su pružali otpor. Devet radnika je prijavljeno sudiji za prekršaje a protiv 24 radnika je podneta prijava za krivična dela_ 4) Informacija sadrži jednu nelogičnu konstataciju: „Služba javne bezbednosti posebno ne prati slučajeve obustave rada, ali o svakom slu­ čaju izveštava društveno-političke faktore”. Kako može obaveštavati po­ litičke faktore o štrajkovima neko ko ih >Tne prati”? S druge strane, ako ova služba posebno ne prati obustave rada, kako to da je „pripravna. . . da pred uzme zakonske mere”? 5) U ovoj informaciji se tvrdi da se „ne raspolaže podacima da su obustave rada organizovane ili nastale kao rezultat delovanja spoljnjeg ili unutrašnjeg neprijatelja”. Ako Savezni sekretarijat za unutrašnje po­ slove zna „ . . . da je do obustava rada dolazilo uglavnom zbog neregulisanih pitanja u vezi sa raspodelom ličnih dohodaka, neinformisanošću ko­ lektiva o obračunavanju normi i sL”r valjda bi trebalo da zna i to da li su „obustave rada organizovane ili nastale kao rezultat delovanja spolj­ njeg ili unutrašnjeg neprijatelja.” 6) Ispod pregleda broja štrajkova za 6 mesed 1969. godine piše: „Služba javne bezbednosti ne prati obustave rada.” Kako, onda, daje dosta tačne informacije o njima?

Glava treća

REZULTATI ISTRAŽIVANJE ŠTRAJKOVA U SOCIJALISTIČKOJ REPUBLICI SRBIJI OD 1. I 1964. DO 1. IX 1965. GODINE I OD 1. I 1966. 7. I 1967. GODINE — UPOREDNA ANALIZA ŠTRAJKOVA U OVA DVA VREMENSKA INTERVALA*1 Istraživanje je sprovedeno putem dve ankete. Prva anketa je spro­ vedena avgusta 1965, a druga januara 1967. godine. Oba puta su anketi­ rana sva opštinska veća Saveza sindikata u Srbiji. Najpre ću prikazati kumulativne rezultate istraživanja 85 štrajkova koji su se dogodile od 1. I 1964. do 1. I 1967. godine. Od ovih 85 štraj­ kova, njih 47 je bilo od 1. I 1964. do 1. IX 1965. godine. Za štrajkove koji su se dogodili u poslednja četiri meseca 1965. godine nemamo ni•' Istraživanje je vršio autor ovog teksta. On je u oba slučaja izradio upitnike, rukovodio anketiranjem, sredio i obradio podatke, kao i interpretirao rezultate an­ ketiranja. 10

kakvih podataka, a za 38 štrajkova se zna da su se dogodili od 1. I 1966. do 1. I 1967. godine. Za graničnu liniju između ova dva vremenska intervala uzeo sam avgust 1965. godine. To sam učinio zbog privredne reforme i njenog mogućeg uticaja ina štrajkove. Zbog toga ću praviti uporednu ana­ lizu štrajkova koji su se dogodili do kraja avgusta 1965. i onih koji su izbili u 1966. godini, znači, nakon uvođenja reforme. Uporedna analiza štrajkova za navedena dva vremenska intervala treba da nam pokaže di­ namiku kretanja štrajkova, njihove sličnosti i razlike. Upoređivaću samo one štrajkove u ova dva vremenska intervala, čija su obeležja različita, a one koji imaju iste karakteristike prikazaću samo kumulativno za sve tri godine. 1.

Broj radnika koji su štrajkovali, broj štrajkova i broj radnih organizacija u kojima je bilo štrajkova 1964—1965. |

1966.

1

Svega

j 1964— 1966.

1. Broj mesta gde se nalaze radne organizacije u kojima je bilo štrajkova

21

12

33

2. Broj radnih organizacija u kojima je bilo štrajkova

41

34

75

3. Broj štrajkova 4. Broj radnika koji su štrajkovali 5. Broj radnih organizacija u kojima je bilo više od jed­ nog štrajka

47 2776 5

38 2533 (7) 2

85 5309 (7) 7

Napomena: Brojke u zagradi označavaju broj štrajkova za koje nemamo podataka o broju učesnika.

Pojava ima tendenciju teritorijalnog širenja. Tokom 1966. godine povećan je broj mesta u kojima je bilo štrajkova od 21. na 33. Znatno je povećan i broj radnih organizacija u kojima je bilo štrajkova. U toku 1966. godine štrajkovi su izbili u 34 radne organizacije u kojima ih ranije nije bilo. Broj štrajkova, a i broj radnika koji štrajkuju, takođe, ima jaku tendenciju povećanja. Samo u 1966. godini u 31 štrajku (za 7 nemamo podataka) učestvovao je skoro isti broj radnika kao u 47 štrajkova tokom skoro dve godine — od 1963—1965. To znači da se smanjuje broj štraj­ kova sa malim brojem učesnika, ali se povećava broj onih sa relativno većim brojem radnika. Broj radnih organizacija u kojima je bilo više od jednog štrajka ima blagu tendenciju opadanja. Neznatan je broj štraj­ kova u kojima je više puta štrajkovala ista grupa radnika. Radi se samo o slučaju koji ne pokazuje neku jaču tendenciju ni povećanja ni sma­ njivanja. 111

Broj štrajkova po mestima

3

Beograd Novi Sad Subodca Kragujevac Niš 7 ifTljanin Dimitrovgrad Zaječar Leskovac Titovo Užice Svetozarevo Sr. Mitrovica Sombor Ivanjica Požega BaAa Palanka Kisač Bešenovo Kikinda Kula Bački Petrovac Bečej Senta Novo Miloševo Pančevo Vršac Smederevo Kušiljevo Mladencvac Lazarevac M. Zvomik Paraćin Raška

9 5 3 3 1 3 1 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 — —

UKUPNO:

41

9 1 3 2 2 — 1 — — —

— —

— — — — — — — — —

4 ; 18 6 6 5 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 3 2 1 1 2

—

3 2 1 1 2 1 1 1

—

1

—

1 1 1

1 1 1 1 1 1

34

75

— — — —

—

—

-

1964—1966. U s |s a i

5 u 6 3 3 1 3 1 3 2 1 I 2 1 1 2 1 1 1 1 1 1 — — —

;

6 : 7 ; 9 1 3 2 2 — 1 — — — —

— — — — — — — — — —

—

4 2 1 4 2 1 1 1 1 1

—

1

— 47

—

— — — — —

' l i

20 7 6 5 3 3 2 3 2 1 1 2 1 1 2 1 1 1 1 1 1 4 2 1 4 2 1 1

i i

Broj

2 i

Broj budi koji sa štrajkovali

Broj štrajkova

1966.

1966.

1

io son :1

Svega 64—66.

1Broj rad. organizacija. : u kojima je bflo ;

1966.

2.

8

9

10 |

398 456 582 155 10 139 6 125 146 140 25 152 150 120 42 15 6 32 18 47 12 — — —

527CD 30 285 47 225 — 45 —

—

— — —

1

— —

1

1 1 1 1

38

85

— —

—

—

— —

— — — — — — — — — —

92 — 18 — 30 180 12 276 70 32 550 114

cenat 11

9250) 17,4 486 9,2 867 IM 202 3,8 4,4 235 139 2* 51 1f i 2,4 125 146 23 140 %f> 25 0,5 152 2,9 150 2J 120 2,3 42 0,8 15 0,3 6 0,1 32 0,6 18 0,3 47 0,9 12 OJ 92 1,7 — (2) 18 0,3 — (4) 30 0,5 3,4 180 12 0,2 276 5,2 70 1,3 32 0,6 550 10,4 114 2,1

2776 2533 5309

100

NAPOM ENA: Brojke u zagradi označavaju broj štrajkova za koje nemamo podatke o broju učesnika

12

8*

113

Pojava štrajkova se širi na geografskom prostoru. U 1964—1966. go­ dini štrajkova je bilo u 33 mesta, i to, uglavnom, u industrijskim centrima sa stalnom i k v a lifi kovan om radničkom klasom. To je za kvalifikovanje pojave vrlo značajna činjenica U pitanju je, giača, starija radnička klasa, koja im a tradiciju, osećanje solidarnosti, ali i svest o štrajku kao efikas­ nom sredstvu za ostvarivanje svojih interesa Nekoliko štrajkova se dogodilo u manje pomatam mestima u kojima su pretežno locirani pogoni nekih građevinskih preduzeća, poljoprivred­ na imanja ili neke druge radne organizacije. Od ukupno 33 mesta u kojima je bilo štrajkova, samo u 6 mesta štrajkova je bilo u oba vremenska intervala, i u 1964—1965. i u 1966. go­ dini. U 15 mesta štrajkova je bilo samo od 1964. do 1965; u 12 mesta samo u 1966. godini Postoji, dakle, jaka tendencija povećanja broja mesta u kojima se štrajkuje. Najviše se štrajkuje u Beogradu i u nekoliko industrijskih centara Vojvodine. Pojava se stalno uvećava, ali i intenzivira. Od ukupno 33 mesta u kojima je bilo štrajkova, 16 mesta je na teri­ toriji Vojvodine, što čini 48,48 odsto broja mesta SR Srbije u kojima je bilo štrajkova. Od ukupno 75 radnih organizacija u kojima je bdio štraj­ kova, njih 32 ili 42,7 odsto nalazi se u Vojvodini, a 18 Ui 24 odsto u Beo­ gradu. Od ukupnog broja radnika koji su štrajkovali, njih 49 odsto je u Vojvodini. Stvarni procenat je još veći, jer za šest štrajkova u Vojvo­ dini nemamo podatke o broju učesnika. Da ovako velik broj štrajkova bude u Vojvodini i Beogradu bitno je uticalo to što je ovde radnička klasa razvijenija a radi ih zastarelim sredstvima za proizvodnju, pa zbog toga ostvaruje relativno niske lične dohotke, ih u preduzećima koja zbog loših opštih uslova privređivanja (lošeg položaja u privrednom sistemu) nisu mogla da ostvaruju relativno više lične dohotke i ehminišu uzroke nastanka štrajkova. Isti je slučaj i sa nekim preduzećima metalske i tekstilne industrije u užoj Srbiji. U Autonomnoj pokrajini Kosovu, prema izveštajima Pokrajinskog veća Saveza sin d ik a ta, nije bilo štrajkova. Međutim, prema podacima državnih organa Srbije (koje sam ranije prikazao), bilo je 8 štrajkova i u ovoj pokrajini. Treba, svakako, tražiti uzrok širenja i intenziviranja pojave u Beo­ gradu i u Vojvodini u odnosu na AP Kosovo gde u posmatranom periodu štrajkova nije bilo ih je bilo samo nekoliko neznatnih slučajeva. Privredna reforma je već u početku svog delovanja bitno menjala opšte uslove privređivanja. Neke grane privrede su došle u bolje, a neke u lošije uslove privređivanja. To je bitno uticalo na to da se štrajkovi „sele” iz jednih u druge grane privrede. Kao što se iz tabele vidi, pre početka privredne reforme najviše štrajkova je bilo u građevinarstvu (19,6*/#), zatim u tekstilnoj industri­ ji (17,l#/o), metalskoj industriji (17,1 •/•) i poljoprivredi (12,2*/*). Opšti uslovi privređivanja ovih grana privrede bih su u to vreme evidentno loši. Po uvođenju reforme, smanjuje se broj radnih organizacija u kojima se štrajkuje: u poljoprivredi od 12,2 na 2,9 odsto, u građevinarstvu od 19,6 na 11,8 odsto, u tekstilnoj indutriji od 17,1 na svega 2,9 odsto. Me­ đutim, procenat radnih organizacija metalske industrije u kojima se štraj­ kuje povećan je od 17,1 na 35,3 odsto, grafičke industrije 2,4 na 5,9 odsto, 14

115

Napomena: Brojke u zagradi označavaju broj štrajkova za koje nemamo podatke o broju učesnika.

elektroindustrije od nule na 5,9 odsto, industrije nemetala od nule na 5,9 odsto. Ovde je potrebno diferenciranje još po jednom kriterij umu. Reč je o strukturi svih radnika u radnim organizacijama u kojima je hilo štraj­ kova, a posebno o kvalifikacionoj strukturi radnika koji su štrajkovali. Na osnovu ovog kriterijuma, javljaju se dva osnovna obeležja štrajkova. Kvalifikacioina i politička stru k tu ra radnika koji su štrajkovali u gra­ đevinarstvu i industriji građevinskog m aterijala znatno je niža od ove strukture radnika koji su štrajkovali u metalskoj i tekstilnoj industriji. Razlika se javlja još n a jednom veoma bitnom pitanju. Radnici koji su štrajkovali u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala nisu pre štrajka ulagali neke naročite napore da, putem postojećih institucija radničkog samoupravljanja, reše sporno pitanje. Štrajkovi su im m anje-više bili, uglavnom, prvo i posledmje sredstvo za rešavanje spornih pi­ tanja u svoju korist. U radnim organizacijama metalske, tekstilne i hemijske industrije radnici su pre štrajka, i to relativno dugo, nastojali da putem in­ stitucija radničkog samoupravljanja reše sporna pitanja. Za akciju ovih radnika bitno je to da su, uglavnom, štrajkom, kao poslednjim sredstvom, rešavali sporna pitanja, zadovoljavali oštećeni interes, ostvarivali oduzeta im praiva. U radnim organizacijama građevinarstva i industrije građevinskog m aterijala samoupravljanje je vrlo slabo razvijano ili je, u svakom slu­ čaju, manje razvijeno nego u radinim organizacijama metalske, tekstilne i hemijske industrije. Ovde se i rađa dilema: kako to da su u radnim or­ ganizacijama u kojima je radničko samoupravljanje relativno razvijenije pojedine grupe radnika duže vreme bile pritiskivane birokratskim postup­ cima — naročito organa rukovođenja — do te mere da je štrajk, manje ili više (u svesti radnika koji su tome pribegli), ostao kao poslednje sred­ stvo za ostvarivanje njihova prava. Jedan broj štrajkova dogodio se u radnim organizacijama metalske i tekstilne industrije koje su poznate po štrajkovima pre rata i koje imaju vrlo staru i kvalifikovanu radničku klasu. Može se pretpostaviti da su neki radnici koji su štrajkovali imali predstavu o štrajku kao najefikasni­ jem sredstvu za ostvarenje svojih prava. Ova činjenica upućuje na to da stvarne uzroke štrajka treba tražiti u sferi društveno-ekonomskih i poli­ tičkih odnosa uopšte, naročito u položaju porizvodnih radnika u tim od­ nosima. 5. Neposredni povodi za štrajkove Pod neposrednim povodima za štrajkove podrazumevaju se direktni razlozi zbog kojih su radnici štrajkovali. To ne moraju da budu i stvarni uzroci ove pojave. Nismo bili u mogućnosti da istražujemo dublje uzroke svih štrajkova. Iz nekoliko proučenih prim era se vidi da neposredni po­ vod štrajka nije identičan sa stvarnim trajnijim uzrocima ove pojave. U nekoliko slučajeva utvrdili smo da su neposredni povodi za štrajkove identični sa njihovim Tanijim dubljim uzrocima i da ih povodi, u stvari, samo izražavaju. 116

Pomoću kriterija koje smo primenili za klasifikaciju neposrednih povoda za štrajkove, dobili smo sledeće grupe povoda sa brojem štrajko­ va i brojem ljudi koji su u njima učestvovali: Neposredni povodi , Apsolutno nizak ili relativno nizak lični dohodak u odnosu na druge kategorije zaposlenih u istoj radnoj organizaciji Nepriznat ostvareni lični dohodak ili ostvarena vrednost rezultata rada pojedinca ili grupe Uvođenje desetočasovnog radnog vremena (građevinarstvo) kao redovnog radnog vremena Primena ugovora o radu sklopljenog pod jednim uslovima, a primenjivanog pod drugim, nepovoljnim po radnike , Zahtev da radnici rade na Novu godinu , Otkazi posla radnicima , Integracije , Neposredan rukovodilac nije obezbedio posao radnicima i time je uticao da se smanji mogućnost zarade . Samovolja upravnika pogona pri raspoređivanju radnika na posao

i

Broj | štrajkova

Procenat

23

27,1

51

59,9

2

2,4

2 1 2 2

2,4 1,2 2,4 2,3

1

1,1

1 85

1,2 100

S obzirom na neposredne povode za štrajkove, može se govi riti o so­ cijalnom i ekonomsko-političkom karakteru konflikta. U prilog ovakvoj tezi ide podatak da je od 85 analiziranih štrajkova, u 74 slučaja ili 87 odsto primera bio u pitanju lični dohodak radnika koji su štrajkovali. Od 74 slučaja, 23 (27,1 odsto) štrajka su nastala zbog niskog ličnog dohotka rad­ nika koji su stupili u štrajk, a 51 (59,9 odsto) zbog nepriznavanja radnici­ ma već ostvarenog ličnog dohotka. Za analizu društveno-ekonomskih i političkih odnosa u radnoj organizaciji ovi podaci su veoma značajni. Da­ kle, u prvoj grupi neposrednih povoda reč je o konstantno lošem mate­ rijalnom položaju proizvodnih radnika, i to za duži vremenski interval. To je rezultat loših uslova privređivanja njihove radne organizacije, ali i takvih društveno-ekonomskih odnosa u radnoj organizaciji pri kojima izvesne grupe proizvodnih radnika ostvaruju toliko nizak lični dohodak da se graniči sa minimumom za egzistenciju ili prostu reprodukciju rad­ ne snage. U krajnjoj liniji, radi se o socijalno-ekonomskom karakteru povoda za štrajkove. Drugu grupu neposrednih povoda čini konstantno birokratski odnos, naročito organa rukovođenja, prema radnicima, zatim nepriznavanje lič­ nog dohotka koji su radnici, po normativnim aktima radne organizacije, već ostvarili. Nepriznavanje već ostvarene vrednosti ličnog rezultata rada najčešće je izražavano kroz nepriznavanje prebacivanja norme, kvaliteta proizvoda, u formi „pogrešnog obračuna”, „neobaveštenosti” o stvarnom stanju u pred uzeću. Ova druga grupa povoda govori o ekonomsko-politič­ kom karakteru sukoba. Nije suvišno reći da je u svesti radnika koji su obustavili rad prisut­ no ubeđeme da je proizvodni rad materijalno i moralno obezvređen i da je njihov loš materijalni položaj, s jedne strane, rezultat birokratskog odnosa, naročito organa rukovođenja, prema proizvodnim radnicima a, 117

s druge strane, posledica favorizovanja (materijalnog i moralnog) katego­ rija ljudi u radnoj organizaciji koje se, s obzirom na radna mesta, nalaze izvan proizvodnje. 6.

Subjekti konflikta

Štrajk ovde tretiramo kao kulminaciju ranije konfliktne situacije koja ima svoje subjekte. Ti subjekti su radnici koji štrajkuju, s jedne strane, i grupe ljudi ili pojedinci protiv kojih su radnici štrajkom protestovali, s druge strane. Subjekti konflikta su, dakle, dve grupe koje se nalaze u sukobu, od kojih je jedna obustavila rad i na taj način intenzivira kon­ flikt sa drugom grupom ljudi ili pojedincima. Utvrđivanje subjekta kon­ flikta je posao veoma značajan za proučavanje pojave. 1. Ukupno je 5.309 radnika u 79 štrajkova prekinulo rad (za se­ dam slučajeva nemamo podatke o broju učesnika). Utvrdili smo da su svih 5.309 štrajkača proizvodni radnici. Dakle, prvi subjekt su isključivo proizvodni radnici. 2. Kao drugi subjekt konflikta javljaju se pojedinci, organi ruko­ vođenja, institucija radničkog samoupravljanja. U 85 štrajkova u direkt­ nom sukobu sa radnicima koji su obustavili rad bili su: 1 1964— 1965. ! broj i samo organi rukovođenja samo organi samoupravljanja organi rukovođenja i organi samo­ upravljanja zajedno druga grupa proizvodnih radnika bez podataka UKUPNO:

25 — 5 —

17 47

1966. broj j

°o

! Svega: : broj '

%

53,2 —

17 4

44,7 10,5

42 4

49,4 4,7

10,6

8 1 8

21,1 2,6 21,1

13 1 25

15,3 1,2 29,4

38

100

85

100

—

36,2 100

Što se tiče kvalifikacione i političke strukture ovih radnika, ona nije kvantificirana, ali iz materijala koji sam koristio vidi se da dominiraju kvalifikovani radnici, zatim dolaze polukvalifikovani i najzad, visokokvalifikovani radnici. Ni u jednoj radnoj organizaciji koja se bavi privrednom delatnošću rad nisu obustavljali režijski radnici nd službenici. Tako su, na primer, u preduzeću „Zelezničar” u Subotici u štrajku učestvovali svi proizvodni radnici, dok su službenici za to vreme bili na svojim radnim mestima. Za vrednovanje suštine štrajka kao društvene pojave relevantna či­ njenica je to da su subjekti konfliktne situacije, s jedne strane, isklju­ čivo proizvodni radnici a, s druge, najčešće organi rukovođenja — od bri­ gadira preko poslovođe, upravnika pogona do generalnog direktora radne organizacije. Ova činjenica govoru da između hijerarhijske strukture or­ gana rukovođenja i proizvodnih radnika ne vladaju demokratski odnosi, da je u hijerarhijskoj strukturi organa rukovođenja, u rukama rukovodilaca koncentrisana neopravdano velika društvena moć nad proizvodnim rad­ nicima, da su neposredni rukovodioci u proizvodnji objektivno u položaju da oštete proizvodnog radnika u osnovnim egzistencijalnim pitanjima. Uzroci štrajkova i struktura subjekata konflikta ukazuju na to da su 118

organi rukovođenja tu mogućnost iskorišćavali na štetu proizvodnih rad­ nika. Struktura subjekata štrajka takođe govori o tome da u svesti radnika koji štrajkuju (i ne samo njihovoj) kao faktor vlasti u radnoj organizacija egzistira mnogo više hijerarhijska struktura organa rukovođenja u rad­ noj organizaciji, a mnogo manje institucija radničkog samoupravljanja. Bilo bi veoma korisno izučiti međusobne odnose proizvodnih radnika — organa rukovođenja — institucija radničkog samoupravljanja. Struktura subjekata konflikta indicira prisustvo mnogo jačeg uticaja hijerarhijske strukture organa rukovođenja na odlučivanje u institucijama radničkog samoupravljanja i, istovremeno, stagniranje uticaja proizvodnih radnika na donošenje odluka u tim institucijama. Struktura drugog subjekta ovog konflikta je 1966. godine nešto drugačija nego u 1964—1965. Naime, u prvom posmatranom periodu drugi subjekt konflikta su, uglavnom, bili organi rukovođenja u preduzeću. Sada se povećao broj organa radničkog samoupravljanja, a isto tako i broj organa samoupravljanja i rukovođenja kao subjekta konflikta. To ustvari, ukazuje na pomeranje konflikta sa vertikalne na horizontalnu li­ niju. Subjekti konflikta sada nisu samo radnici — rukovodioci. Konflikt sada nastaje u vidu trougla: radnici — rukovodioci — radnici. On, dakle, ima tendenciju intenziviranja sukoba između pojedinih grupa radnika koje u radnoj organizaciji imaju različite uslove za sticanje ličnog dohot­ ka. U tom smislu, konflikt realno postoji ne samo između onih koji od­ lučuju i onih koji su izvan procesa odlučivanja, nego i između pojedinih grupa radnika koji imaju istu funkciju u procesu proizvodnje, ali razli­ čite uslove za sticanje ličnog dohotka. 7.

Broj radnika koji su učestvovali u jednom štrajku

Od ukupno 85 štrajkova, za sedam nema podataka o broju radnika koji su štrajkovali. Podaci u sledećoj tabeli odnose se na 78 štrajkova u kojima je učestvovalo 5.309 radnika — prosečno po 68 u jednom štraj­ ku. Tendencija je, naročito u 1966. godini, uvećanje broja radnika koji učestvuju u jednom štrajku. Može se primeniti više kriterija za određivanje broja radnika koji su učestvovali u pojedinačnim štrajkovima. U ovom slučaju ukupan broj štrajkova, s obzirom na broj radnika koji su učestvovali u jednom štrajku, podeljen je u pet grupa: Broj učesnika prema broju štrajkova

Broj učesnika od 1 do 50 učesnika 51 —100 101—200 201—300 preko 300 bez podataka

1964— 1965. 32 9 4 1 1 — 47

!

Broj štrajkova ....

| 1966.

68,2 19,1 8,5 2,1 2,1 — 100

20 3 5 2 1 7 38

1

01[ 1964— % 1966. l_______ J 52,6 52 61,2 7,9 12 14,1 13,2 9 10,6 3 5,3 3,5 2,6 2 2,4 18,4 7 __ 8,2 100 85 100 119

Prosečno je u jednom štrajku 1964—1965. godine učestvovalo 59 radnika, 1966. godine 82 radnika, a 1964—1966. godine 68 radnika. Prosečan broj učesnika u jednom štrajku može da ukaže samo na relativnu rasprostranjenost štrajkova, ali sa malim brojem učesnika u jednom štrajku. Iz ovoga se moraju izuzeti oni štrajkovi u kojima je učestvovalo dvesta i više radnika. Dinamika pojave u posmatranom vremenskom intervalu pokazuje blagu tendenciju povećanja broja radnika koji učestvuju u jednom štrajku. 8.

Vreme trajanja pojedinačnih štrajkova i broj učesnika u njima

Iako se vremenu trajanja pojedinih štrajkova mogu dati različite vrednosne ocene, smatram da su podaci o tome značajni za prikazivanje, bez obzira na to što se na osnovu ovoga ne bi mogli izvlačiti neki sigurniji zaključci. Vreme trajanja pojedinačnih štrajkova

Vreme trajanja štrajka

do 3 sata 3—7 sati 1 radni dan 2 radna dana 3 radna dana 3 radnih dana 7 radnih dana bez odgovora UKUPNO:

Broj štrajkova 1 1966. | i 1 _!

j 1964— 1965. ! J________ 1 19 8 10 4 1 2 1 2

40,4 17,0 21,3 8,5 2,1 4,3 2,1 4,3

12 6 9 6 2 1 — 2

31,6 15,7 23,7 15,8 5,3 2,6

47

100

38

1964 — 1966.

°

5,3

31 14 19 10 3 3 1 4

36,5 16,5 22,3 11,8 3,5 3,5 1,2 4,7

100

85

100

Vreme trajanja pojedinih štrajkova i učešće radnika n njima ; Broj radnika koji su štrajkovali u pojedinim vremenskim ' intervalima Vreme traianja štrajka ! 1964— | 1965. do 3 sata od 3—7 sati 1 radni dan 2 radna dana 3 radna dana 5 radnih dana 7 radnih dana bez odgovora

%

1.059 529 401 597 70 15 10 95

38,2 19,1 14,4 21,5 2,5 0,5 0,4 3,4

UKUPNO: 2.776

100

|

1966.

%

573(0 269 135 617(0 34 550

22,6 10,6 5,3 24,4 1,3 21,7

355CO

14,1

_

2.533(0

_

100

1 1964— i | 1966: ! 1.632(*> 798 536(s> 1.214(0 104 565 10 450(0 5.309(0

°°

30,7 15,0 10,1 22,9 2,0 10,6 0,2 8,5 100

Napomena: Broj u zagradi označava broj štrajkova za koje nemamo podatke o tome koliko je radnika učestvovalo u štrajku. 120

Kao što se vidi, vreme trajanja štrajkova ima blagu tendenciju po­ rasta u 1966. godini u odnosu na 1964. i 1965. godinu. Od ukupno 85 štrajkova, njih 45 ili 53 odsto je trajalo manje od jednog radnog dana. S obzirom na relativno velik broj štrajkova sa ovako kratkim vremenom trajanja, postavlja se pitanje kvalifikovanja ovakvih štrajkova. Uopšte uzevši, bitno je utvrditi u kom stepenu vreme trajanja štrajka može uticati na utvrđivanje njegovih kvalitativnih obeležja. Za štrajkove koji su trajali manje od jednog radnog dana karakteristično je i to da su nastali u toku rada i da je neposredan povod bio to što su ru­ kovodioci preduzeća odbijali da objasne radnicima ili da brže reše sporno pitanje. Za vreme trajanja ovih štrajkova, u najvećem broju slučajeva su održavani (može se reći: iznuđeni) sastanci sa njihovim učesnicima. Od ukupnog broja štrajkova, njih 36 (42,3 odsto) trajalo je od jedan do sedam radnih dana. Nekoliko štrajkova iz ove grupe ukazuje na rešenost radnika da dužim štrajkom reše spor u svoju korist. Ovde se, svakako, postavlja pitanje i težine problema i intenziteta sukoba između radnika koji su stupili u štrajk i rukovodilaca preduzeća. Brzina pri rešavanju problema zbog kojih su radnica stupili u štrajk bitno je uticala na trajanje štrajka. Iako ovi podaci nisu kvantificirani, utvrdio sam da su kratkom vremenu trajanja štrajka bitno doprineli brzi­ na i efikasnost rešavanja problema koji su bili neposredan povod radni­ cima za štrajk, i to uglavnom u njihovu korist. 9.

Mesto na kome su se radnici koji su stupili u štrajk nalazili za vreme trajanja štrajka

Ovi podaci su veoma važan elemenat za vrednovanje štrajka uopšte. posebno za određivanje stava prema ljudima koji su štrajkovali. Reč je, dakle, o tome gde su se radnici koji su stupili u štrajk nalazili za vreme štrajka i kakvo je bilo njihovo ponašanje u to vreme. Pogledajmo najpre podatke. Mesto na kome su se radnici koji su stupili u štrajk nalazili za vreme trajanja štrajka

Broj štrajkova |

Procenat

Bili su: — — — — —

u radnoj organizaciji i na svojim radnim mestima izvan radne organizacije u radnoj organizaciji, ali izvan svojih radnih mesta i u radnoj organizaciji i izvan radne organizacije nema podataka

54 9 3 5 14 87

63,5 10,6 3,5 5,9 16,5 100

Ovi podaci ukazuju, pre svega, na to da je većina štrajkova nastala u radnoj organizaciji. Utvrđeno je da je tokom nastajanja samog čina štrajka bilo elemenata stihije, instinktivne solidarnosti radnika koji su stupili u štrajk, ali je utvrđeno i to da je bilo a značajnih elemenata orga121

nizovanosti radnika, s namerom da štrajkom rese sporno pitanje. U vezi s tim, ističem još dve značajne činjenice: prvo, da su ti elementi organizovanosti radnika nastajali u samoj radnoj organizaciji u kojoj je došlo do štrajka, i to prevashodno u okviru organizacione jedinice (koja je stu­ pila u štrajk) i za vreme rada radnika koji su prestankom rada stupili u štrajk i drugo, da se u većini slučajeva glavni akteri štrajka nalaze izvan odlučujućih faktora u radnoj organizaciji u sferi samoupravljanja i raspodele. Iz ovoga se može zaključiti da ne može biti govora o nekom organizovanom uticaju spoljnjeg neprijatelja ili neprijatelja uopšte na radnike koji su stupili u štrajk. U prilog tome ide i kvalifikaciona i poli­ tička struktura r adnika koji su štrajkovali, a i njihovo ponašanje za vre­ me i posle štrajka. Naime, radnicima koji su stupili u štrajk ne može se ni u kom slučaju pripisati želja za političkom akcijom protiv socija­ lizma kao sistema. Radi se o njihovim naporima da štrajkom ostvare odu­ zeta prava ili u svoju korist rese sporno pitanje. Osnovna odlika ponašanja ovih radnika jeste njihova izvanredno intenzivna aktivnost ne samo u re­ savanju neposrednog uzroka štrajka nego — i to smatram veoma značaj­ nim — i u otklanjanju stvarnih uzroka konflikta u radnoj organizaciji i rešavanju relativno većeg broja problema a ne samo onih koji su ne­ posredno prouzrokovali štrajk. Dakle, ne može se akcija ovih radnika okarakterisati kao prosto postavljanje zahteva i čekanje da se oni za­ dovolje. Ovde je pre svega u pitanju rešenost radnika da štrajkom, i to uglavnom kao poslednjim sredstvom, ostvare opšteproklamovana prava radnika u samoupravljanju i raspodeli. Preciznije, radi se o akciji rad­ nika za smanjivanje neopravdano velikog raspona između opšteusvojenih normi socijalističkog društva, s jedne strane, i onoga što oni doživljavaju u praktičnoj delatnosti vladajućih faktora svoje radne organizacije, s dru­ ge strane. 10.

Organizacione odlike grupa radnika koji su štrajkovali

Kvantifikovanje ovih obeležja za nas je bitno stoga što ona ukazuje na nove elemente karaktera sukoba koji se razvio u štrajk i na nešto slo­ ženiju strukturu subjekata konflikta. Pogledajmo najpre podatke. Broj štrajkova Grupe radnika koji su štrajkovali j 1964— 1965. i čine ćelu ili više celih organizacio­ nih jedinica u radnoj organizaciji ne čine ćelu organizacionu jedinicu već samo njen neformalni deo Rad su obustavili svi proizvodni radnici ćele radne organizacije Bez podataka Ukupno: 122

%

1966. j

o-

Svega |

%

25

53,2

19

50,0

44

51,8

11

23,4

13

34,2

24

28,2

1 10

2,1 21,3

_

_

,

6

15,8

1,2 18,8

47

100

38

100

16 85

lo o

U više od polovine slučajeva u štrajk su stupile grupe radnika koji čine jednu ili više celih organizacionih jedinica. U vezi s tim podatkom, ukazujem na sledeće: 1) Da dođe do takvih konflikata koji se završavaju štrajkom bitno je uticalo stanje društveno-ekonomskih i političkih odnosa u radnoj orga­ nizaciji, i to pre svega u oblasti raspodele između pojedinih organiza­ cionih jedinica i u pogledu ostvarivanja samoupravljanja. 2) Zbog nejednakog položaja organizacionih jedinica u preduzeću, mislim na nejednake mogućnosti za sticanje ličnog dohotka, dolazi do objektivnog sukoba između pojedinih delova radne organizacije, odnosno društvenih grupa ljudi koji, globalno uzevši, imaju isti položaj, bar nor­ mativno, i u društveno-ekomomskim i političkim odnosima. Radi se o ob­ jektivnom sukobu dveju ili više grupa proizvodnih radnika koji pripa­ daju različitim organizacionim jedinicama jednog preduzeća, a koje imaju različite uslove privređivanja. 3) Vladajući faktori na vrhu radne organizacije ne ponašaju se jed­ nako prema svim organizacionim jedinicama. Oni se svojom praksom i odlukama prema pojedinim organizacionim jedinicama i grupama proiz­ vodnih radnika odnose tako da se ovi radnici baš zbog odnosa prema nji­ ma odlučuju na štrajk. 4) Navedeni podaci takođe daju osnova za tvrdnju da se ne može govoriti o štrajku koji bi bio organizovan spolja, od klasnog neprijatelja koji bi želeo da pokrene radnike protiv socijalizma kao sistema. Naime, podaci ukazuju na to da uzroke štrajka treba tražiti (1) na terenu društ­ veno-ekonomskih i političkih odnosa u radnoj organizaciji i (2) u položaju te radne organizacije u privrednom sistemu, odnosno u opštim uslovima njenog privređivanja. 5) Grupe radnika koje su stupile u štrajk, a koje čine kompletnu organizacionu jedinicu, štrajkom su tražile ne samo rešenje trenutnog spornog pitanja već i izjednačavanja sa ostalim organizacionim jedinica­ ma preduzeća u društveno-ekonomskim i političkim odnosima, naročito u oblasti raspodele i samoupravljanja. 6) Skoro u svim organizacionim jedinicama koje su štrajkovale sa­ moupravljani a ili uopšte nema ili je ono samo formalnost, naročito u oblasti raspodele. Pri analizi štrajka nisam naišao na slučaj da su neke grupe radnika izražavale svoju solidarnost tako što bi i same stupale i štrajk. Međutim, bilo je moralno-političke sodilamosti, naročito proizvodnih radnika. Ta moralno-poldtička solidarnost izražavala se na različite načine. Navešću podatke te vrste samo za 38 štrajkova koji su se dogodili u 1966. godini: a) nije bilo solidarnosti ostalih radnika u 20 štrajkova ili 52,6 odsto slučajeva, b) bilo je solidarnosti, ispoljavane na različite načine, u 8 štrajkova ili 21, 1 odsto slučajeva, c) bez podataka za 10 štrajkova ili 26,3 odsto slučajeva. Ukupno

38 štrajkova ili 100 odsto 123

Prema ovim podacima treba imati rezervu i zbog toga što je u znat­ no većem tvoju slučajeva bilo rezervisanosti ostalih radnika, a to se takndp mnžj* protumačiti Iran neki vid solidarnosti sa radnicima koji su štrajkovali. 11.

Broj štrajkova nastalih zbog neobavešteoosti radnika (koji su obustavili rad) o problemima koji su bili neposredan povod štrajka

Veoma je bitno pitanje obaveštenosti radnika o stvarnom stanju u pogledu spornih pitanja, naročito onih koja direktno ili indirektno utiču na produkovanje štrajka. Ovo je posebno značajno kada je reč o pi­ tanjima koja su bila neposredan povod za štrajk. Od 47 štrajkova koji su se dogodili tokom 1964— 1965. godine, utvr­ đeno je da je 6 štrajkova nastalo zbog neobaveštenosti ili pogrešne oba­ veštenosti radnika koji su stupili u štrajk o pravom stanju stvari zbog kojih su obustavili rad. U ovih 6 štrajkova učestvovalo je 182 radnika. Ovaj podatak ukazuje na potrebu za tačnijim i blagovremenim obaveštavanjem radnika o opštem stanju u preduzeću, posebno o pitanjima koja potencijalno mogu biti povod za štrajk. Međutim, postoji tu i druga strana. Naime, između ovih šest štrajkova koji su nastali zbog neobavešte­ nosti ili pogrešne obaveštenosti o stvarnom stanju problema zbog kojeg su radnici stupili u štrajk bio je jedan štrajk u kome je 20 radnika pre­ kinulo rad zbog toga što su dobili ispod 500 (starih) dinara ličnog dohotka. Ovaj primer govori da obaveštenost ili pogrešna obaveštenost radnika o spornom pitanju ne mora da ima suštinskog značaja za nastanak štrajka. Za radnike koji su u izuzetno teškom materijalnom položaju potpuno je bez značaja to da li su o dobijenih 500 dinara tačno ili pogrešno obavešte­ ni. Iznošenjem ovog primera, svakako, ne isključujem potrebu za obaveštavanjem radnika o stvarnom stanju i za traženjem drugih mogućnosti za rešavanje problema u njihovu korist. Koliko su radnici koji su štrajkovali tokom 1966. godine bili obavešteni o stvarnom stanju spornog pitanja, vidi se iz sledećeg prikaza: — Radnici su bih obavešteni pre štrajka o stvarnom stanju spornog pitanja u — Radnici nisu bih obavešteni pre samog štrajka — Postojala je samo delimična obaveštenost — Bez podataka Ukupno

11 štrajkova ih

28,9°/o

18 štrajkova ih

47,4%

4 štrajkova ih 5 štrajkova ih

10,5% 13,2%

38

štrajkova

100 %

Kao što se vidi, pitanje obaveštenosti radnika (koji su štrajkovali) o spornom pitanju prisutno je i u 1966. god. U prvom posmatranom vre124

menskom intervalu obaveštenost radnika o spornom pitanju nije bila prisutna u tolikoj meri kao 1966. godine. Naime, prema materijalu koji sam koristio, u 1966. godini radnici nisu bili obavešteni o spornom pi­ tanju u 18 štrajkova ili u 47,4 odsto slučajeva od ukupnog broja štrajkova. Prikazaću još neke rezultate istraživanja štrajkova za 1964—1965. i za 1966. godinu. Ove podatke nisam mogao kvantifikovati za sve tri go­ dine, pa ih zbog toga prikazujemo odvojeno. 12.

Podaci o štrajkovima koji su se dogodili u delu radne organizacije van sedišta radne organizacije tokom 1964. i 1965. godine

Ovde se radi o štrajkovima u onim radnim organizacijama koje ima­ ju pogone na teritoriji više društveno-političkih zajednica, opština, srezova, pa i republika. Ovaj podatak je važan ne samo zbog toga što se radi o sukobu između dela radne organizacije i njene celine nego i zbog pri­ sutnosti različitog odnosa društveno-političkih zajednica prema onim po­ gonima velikih radnih organizacija koje se nalaze na njihovoj teritoriji. Dakle, mislim da je ovde u pooštrenom konfliktu između pojedinih delova radne organizacije i njene celine, tačnije sedišta uprave preduzeća, objektivno izražen i sukob između nekih društveno-političkih zajednica. Ovi štrajkovi ukazuju na potrebu za brzim oslobađanjem privrednih rad­ nih organizacija od tutorstva društveno-političkih zajednica. Ovakvih štrajkova bilo je osam, a u njima je učestvovalo 411 radnika. 13.

Kvantitativan odnos radnika koji su štrajkovali prema ukupnom broju zaposlenih u radnim organizacijama u kojima je bilo štrajkova 1964. i 1965. godine

Pomenuti odnos smo mogli kvantitikovati samo za 22 radne organi­ zacije u kojima je bilo štrajka u 1964—1965. godini: 1) broj radnih organizacija — 22 2) broj štrajkova u njima — 27 3) ukupan broj zaposlenih u 22 radne organizacije — 17.093 4) broj radnika koji su učestvovali u 27 štrajkova —1.813, ili 10,6 od­ sto od ukupnog broja zaposlenih Prosečan broj radnika koji su štrajkovali u odnosu na ukupan broj zaposlenih relativno je mali. Kakav značaj ima broj radnika koji su stu­ pili u štrajk za kvalitativno vrednovanje štrajka kao društvene pojave jeste pitanje koje zaslužuje dalje razmatranje. 125

| Položaj radne org.

-

I ----- "*• I S i l i

-

I

I I

I --------=

I -

I I

I -

I *

I

-

I

M ^ ;

I I

« I£ |

I - -

I

i

40

j 5:

I I I I I I I I ---------I

i i

?

O ' Os Os ^

Os Os

l |: i f E S?-2 o n°3«

’S

Ž

|l

o-S 126

1 ti

SO

ge ; .2. rj

i 3 ! f i ! =e1 1 1 !! 1 S i S i i l H

H

H

O

D

O

N

M

h b

Napomena* Brojke u zagradi znače broj radnih organizacija bez podataka.

Odnos ličnih dohodaka i fondova u dohotku rudne

I ■2' 5 ' -

I I I I

Ukazujem na neke podatke iz tabele: 1) Od ukupnog broja radnih organizacija u kojima je bilo štrajkova, njih dvanaest ili 35,3 odsto bilo je u metalskoj industriji. Sve su one u 1966. godini i pod uticajem reforme zapale u lošije opšte uslove privređi­ vanja. Prema tome, taj činilac je bitno uticao da u radnim organizacijama dođe do konflikata koji se završavaju štrajkom. 2) Od ukupnog broja organizacija u kojima je bilo štrajkova, njih jedanaest ili 32,4 odsto je privrednom reformom došlo u bolje opšte uslo­ ve privređivanja. Ove radne organizacije pripadaju različitim granama delatnosti. 3) Šesnaest radnih organizacija ili njih 47 odsto je privrednom re­ formom zapalo u lošije opšte uslove privređivanja. Ove radne organizacije su, uglavnom, koncentrisane u metalskoj industriji. 4) Od ukupnog broja radnih organizacija, njih sedam ili 20,6 odsto je u toku reforme ostalo u istim uslovima privređivanja. 15. Dinamika kretanja štrajkova u 1966. godini Po mesecima u januaru u februaru

1 štrajk

u martu

1

u aprilu u junu

1

2,6% 2,6°/o 2,6°/o

„

1 2 štrajka

2,6% 2,6% 5,3%

7 štrajkova

18,4%

9

„

23,7%

8

„

21,1%

u decembru bez podataka

5 2 štrajka

13,2% 5,3%

UKUPNO

38 štrajkova

a

u oktobru u novembru

oo

u avgustu u septembru

ili

1

Kao što se vidi, u drugoj polovini 1966. godine broj štrajkova je imao jaču tendenciju povećanja, izuzev decembra, kada je bio u opadanju. 16. Aktivnost radnika pre nego što su stupili u štrajk Ovde ćemo kvalifikovati podatke pomoću kojih treba tražiti odgovor na pitanje: da li je štrajk i u kom stepenu upotrebljavan kao poslednje sredstvo za rešavanje spornog pitanja? 127

U okviru 38 štrajkova, radnici koji su stupili u štrajk — tražili su da se sporno pitanje resi u

15ili 39,5 odsto slučajeva

— nisu tražili da se sporno pitanje resi u

17ili 44,7 odsto slučajeva

— nepoznat podatak

6ili 15,8 UKUPNO

38

100

odsto slučajeva odsto slučajeva

Dakle, radnici koji su obustavili rad upotrebili su štrajk kao poslednje sredstvo u 15 štrajkova ili 39,5 odsto slučajeva, a kao prvo i poslednje sredstvo za resa van je spornog pitanja u 17 štrajkova ili 44,7 odsto sluča­ jeva. Podaci pokazuju da radnici relativno češće upotrebljavaju štrajk kao sredstvo za resa van je spornog pitanja u svoju korist. Pokazuje se, takođe, da blago raste broj štrajkova koji su upotrebijeni pre nego što su iscrp­ ljena druga sredstva za resa van je problema. 17.

Intenzitet i obim akcija za rešavanje spornih pitanja i samog štrajka

Ovde se radi o akcijama društveno-političkih organizacija, organa samoupravljanja i rukovodećih ljudi u pred uzeću koje im aju karakter in­ tervencije da se što pre prekine štrajk, da radnici koji su štrajkovali što pre počnu da rade. Evo nekih podataka:

I1 Broj štrajkova

Procenat

a) Bilo je intervencije svih faktora u radnoj organizaciji

21

55,3

b) Intervenirali su samo faktori izvan radne organizacije

4

10,5

c) Intervenirali su faktori izvan radne organizacije i faktori u radnoj organizaciji

8

21,0

d) Bez podataka

5 UKUPNO:

38

13,2 100

Iako nema nekih naročitih promena u obimu i intenzitetu akcije, ipak je prisutna tendencija da štrajk rešavaju faktori u samoj radnoj or­ ganizaciji Naime, tokom 1966. godine prisutna je tendencija opadanja ak­ cije faktora izvan radne organizacije u kojima je došlo do štrajka da se sa radom što pre počne.

128

Neke opšte konstatacije o 85 štrajkova u Socijalističkoj Republici Srbiji od 1 .1 1964. do 1 .1 1967. godine 1. Pojava štrajkova se stalno teritorijalno širi. Uvećava se broj mesta i radnih organizacija u kojima nastaju štrajkovi. 2. U okviru geografskog prostora SR Srbije, prisutna je tendencija povećavanja broja štrajkova u Beogradu i Autonomnoj Pokrajini Vojvo­ dini, zatim u razvijenim industrijskim centrima uže Srbije u kojima ra­ nije nije bilo štrajkova. Ima indicija da će do štrajkova doći i na pod­ ručju Autonomne Pokrajine Kosova. 3. Postoji tendencija nastajanja štrajkova u onim granama privrede koje su reformom stavljene u nepovoljnije opšte uslove privređivanja. To se naročito odnosi na metalsku industriju. 4. Struktura povoda za štrajkove se ne menja. Sfera raspodele do­ hotka i samoupravljanje učvršćuju se kao osnovni povodi za štrajkove. U strukturi povoda i dalie dominiraju, istina u različitim oblicima, lični do­ hoci radnika koji štrajkuju. 5. U strukturi povoda za štrajkove i subjekata konflikta jasnije se izražava socijalni i ekonomsko-politički karakter sukoba, 6) Struktura subjekata konflikta ukazuje na pomeranje sukoba sa vertikalne na horizontalnu liniju. Umesto ranijeg čistog sukoba na relaciji radnici — rukovodioci, sada nastaje konflikt i između radnika i njihovih institucija samoupravljanja. Isto tako, ima nagoveštaja konflikata između pojedinih grupa radnika koje vrše istu funkciju u procesu proizvodnje, ali imaju veoma različite uslove za ostvarivanje ličnog dohotka. Može se reći da je prisutna tendencija intenziviranja konflikta u trouglu: radnici koji obustavljaju rad — rukovodioci (koji su najjači faktori odlučivanja) — proizvodni radnici koji imaju povoljnije uslove za sticanje ličnih doho­ daka i jači uticaj na odlučivanje u radnoj organizaciji i njenim organima samoupravljanja. 7) Organizaciona obeležja grupa radnika koji su štrajkovali i nji­ hov položaj u društvenim odnosima u radnoj organizaciji ukazuju, pre svega, na potrebu za utvrđivanjem dohotka radnih jedinica i za neposred­ ni j im odlučivanjem radnika o raspodeli tog dohotka. Isto tako, ukazuju na potrebu za jasnijim i „čistijim” ekonomskim odnosima između delova rad­ ne organizacije, ali i za smanjivanjem razlika u uslovima za ostvarivanje dohotka radnih jedinica i pojedinaca u okviru preduzeća kao celine. 8) Što se tiče vremena trajanja pojedinačnih štrajkova, postoji ten­ dencija povećavanja broja štrajkova sa dužim vremenom 'trajanja. 9) Ima i tendencija intenziviranja sukoba. Štrajkova sa oštrim su­ kobima bilo je 1966. godine više nego ranijih godina. 10) Broj radnika koji učestvuju u jednom štrajku se uvećava. Smar njuje se broj štrajkova u kojima učestvuje mali broj radnika, a povećava se broj štrajkova u kojima učestvuje veći broj radnika i više organizacio­ nih jedinica radne organizacije. 129

G la v a

č e tv r ta

REZULTATI ISTRAŽIVANJA ŠTRAJKOVA U JUGOSLAVIJI OD JANUARA 1958. DO SEPTEMBRA 1969. GODINE92 1.

Prva dva štrajka u Jugoslaviji"

a) Štrajk u Trbovlju i Hrastniku Prvi štrajk se dogodio 13, 14. i 15 januara 1958. godine u Trbovlju i Hrastniku. Strajkovalo je oko 4.000 rudara. Od ukupnog broja zaposlenih u rudniku (4.241), nije strajkovalo samo oko 200 radnika. Nisu štrajkovali radnici zaposleni u delovima pogona za specijalni rudarski rad i njihova gradilišta su bila izvan Trbovlja i Hrastnika. U štrajku su učestvovali rad­ nici i službenici svih kvalifikacija i obrazovnih nivoa. Štrajkovali su i svi članovi Saveza komunista, sindikalnog odbora, kao i svi članovi rad­ ničkog saveta i upravnog odbora. Uzrok štrajka su bili niski lični dohoci, uslovljeni položajem rudnika u sistemu raspodele, relativno visokim cenama potrošnog materijala i relativno niskim cenama uglja. Od 1952. do 1957. godine cena uglja u rudniku Trbovlje snižena je za 5 odsto, a cene potrošnog materijala povećane su za 44 odsto. Proiz­ vodni troškovi su sniženi za 26 odsto, a produktivnost rada po jednom uposlenom radniku povećala se u istom periodu za 15 odsto. Produktivnost rada u rudnicima uglja Jugoslavije, izražena u tona­ ma proizvodnje na izvršenu nadnicu — osam časova, iznosila je 1939. go­ dine 0,622; 1946. godine 0,580; 1953. godine 0,808 i 1955. godine 0,828. Učešće plata i potrošnog m aterijala u strukturi cene koštanja uglja u pojedinim periodima iznosilo je (u procentima): potrošni m aterijal plate

1939. 28,0 55,0

1948—1951. 20,0 52,0

1955. 38,0 24,0

Amortizacija je u strukturi cene uglja 1948— 1951. iznosila 6,55 odsto, a 1955. godine 19 odsto. Položaj rudnika u sistemu raspodele i visinu cene potrošnog materi­ jala i uglja utvrđivali su savezni organi i zbog toga su rudari putem štrajka bili u direktnom sukobu sa njima. K Istraživanja je vršio autor ovog teksta. On je pravio upitnike, organizovao anketiranje i obradio rezultate. M Izvori (1) „Informacija u vezi sa slučajem u Trbovlju i Zagorju i o nekim problemima u rudarstvu" (1956); (2) „Zapisnik sa XXIII sednice Sekretarijata Cen­ tralnog odbora rudarskih i metalurških radnika Jugoslavije, održane u Beogradu, 23. I 1958. godine"; (3) „Sastanak sa centralnim odborima, 3. mart 1958. godine” (Ovi dokumenti se nalaze u Istorijskom arhivu Veća Saveza sindikata Jugoslavije pod brojem 0.6, 044-4 ir 1958/1959); (4) Skupština općine Trbovlje: ..Podatki o prekinitve dela”, broj 14-7/69-3/5 od 27. 8. 1969. godine i (5) Skupština opštine Zagorje ob Savi, broj 023-4/69 od 18. 8 1969. godine: „Dajemo na postavljena vprašanja naslednjc odgovore." 130

Ekonomski problemi rudnika uglja bili su opštepoznati. Međutim, niko van rudnika nije znao da se priprema štrajk. U rešavanju ekonomskih problema rudnika, posebno plate rudara, bili su angažovani svi politički i državni faktori u rudniku, opštini i srezu Trbovlje i u republici Sloveniji. Skoro godinu dana su iz rudnika i opštine Trbovlje odlazile delegacije u savezne državne i političke organe tražeći da se rešavaju ekonomski problemi rudnika. Posebno su bili an­ gažovani savezni sindikati i pojedini politički i državni funkcioneri iz Slovenije koji su se nalazili u političkim i državnim organima federacije. U nemogućnosti da bilo šta dalje preduzme u vezi sa niskim platama ru­ dara, sindikalni odbor rudnika je podneo kolektivnu ostavku. Time je protestovao a i hteo da sa sebe skine odgovornost za nerešavanje eko­ nomskih problema rudnika. Štrajk je upotrebijen kao poslednje sredstvo, jer sve intervencije kod državnih i političkih organa nisu dale očekivane rezultate. Krajem 1957. i početkom 1958. godine u drugim preduzećima i us­ tanovama Trbovlja deljena je po jedna plata na ime viška. Rudnik u Trbovlju nije imao finansijskih sredstava da bi i rudari dobili po ćelu platu na ime viška i to je bio neposredan povod za štrajk. Rudari su postavili zahteve za: (1) povećanjem plata i isplaćivanjem jedne plate izvan tarifnog pravilnika na ime viška, (2) poboljšanjem za­ štite na radu i zaštitnih sredstava i (3) posebnim raspravljanjem o rudar­ stvu kao specifičnoj grani privrede. Zahtevi rudara su bili opravdani. Za vreme štrajka u Trbovlje je došao Miha Marinko, tadašnji ruko­ vodilac Centralnog komiteta Saveza komunista Slovenije. Rudari su izabrali delegaciju od 15 članova za pregovore sa njim. U delegaciji je bio samo jedan član Saveza komunista. Za vreme govora, Miha Marinko je bio prekinut jer je izjavio da će se dati 30 odsto plate. Članovi ove dele­ gacije su već znali da je radnički savet doneo odluku da se isplati 50 odsto jedne plate. Nezadovoljni izjavom Mihe Marinka, rudani su produži­ li da štrajkuju. Za vreme trajanja štrajka radnički savet je, zajedno sa sindikalnom podružnicom i Savezom komunista, orgamizovao konferenciju na kojoj je prihvaćen proglas upućen rudarima. Proglasom su rudari obavešteni kakve su sve odluke doneli organi preduzeća i republički i savezni državni organi. Takođe su pozvani da nastave rad. Štrajk je prekinut 15. januara oko 10 časova. Tokom štrajka i neposredno posle njega rešena su sledeća pitanja: 1) odlukom Saveznog izvršnog veća cene uglja iz rudnika Trbovlje— Hrastnik povećane su za 13 odsto sa važnošću od 1. januara 1958. godine pa na dalje; 2) odlukom Saveznog izvršnog veća vraćena su Opštinskom narod­ nom odboru Trbovlje sredstva koja je opština ranije dala iz svog investi­ cionog fonda Rudniku radi isplate dodatnih plata rudarima (ova sredstva su opštini vraćena iz opštih sredstava federacije); 3) svim zaposlenima u Rudniku je 30. I 1958. godine isplaćeno na ime viška polovina jedne mesečne plate; 4) svim zaposlenima je nadoknađena dvodnevna zarada (izgubljena zbog učešća u štrajku u visini osnovnih tarifnih stavova; 9*

131

5) radnici osnovne i pomoćne delatnosti dobili su obuću i odeću kao zaštitno sredstvo za rad u jami. Štrajk je za ostvarivanje neposrednih zahteva rudara bio efikasniji od svih napora koji su predstavnica rudnika ulagali pre njega. Međutim, dublji uzroci štrajka nisu sasvim otklonjeni. Proizvodni rad rudara još dugo će se nisko vrednovati, a kasnije će to biti uzrok štrajkova i u drugim rudnicima uglja. O delovanju neprijateljskih elemenata postojale su oprečne ocene. N ajpre je rečeno: „iako je došlo do štrajka, nije bilo pojave antisocijalističkih. parola i tendencija”, a zatim: „radnici su se za v ra n e štrajka disciplinovano ponašali”. Nešto kasnije su organi rudnika i opštine „oštro osudili sve negativne ispade i destruktivnu kritiku te neprijateljske parole. Od organa vlasti su zahtevali da se preduzmu odgovarajuće mere protiv pojedinaca koji im aju negativnu i sumnjivu prošlost.” U sredstvim a javnog informisanja nije bilo nikakve vesti ni komen­ tara o štrajku. Međutim, održavani su brojni sastanci na kojima je sme­ lij eno dosta političkih rukovodilaca, pre svega Saveza komunista Rud­ nika, opštine i sreza. Na ovim sastancima je dosta intonirano postojanje neprijateljske delatnosti za v ra n e štrajka i nebudnosti političkih organi­ zacija, posebno njihovih rukovodilaca. b) Štrajk rudara u Zagorju ob Savi U znak solidarnosti sa rudarim a Trbovlja, oko 1.200 rudara Rudnika mrkog uglja Zagorja ob Savi stupilo je 16. januara 1958. godine u jedno­ dnevni štrajk. Rudari Trbovlja su putem telefona i ceduljica pozivali ru ­ dare Zagorja ob Savi na solidarnost u štarajkovanju. U štrajku su učestvovali svi zaposleni u Rudniku — radnici i služ­ benici svih kvalifikacija i obrazovnih nivoa. Štrajkovali su, takođe, i čla­ novi Saveza komunista, sindikalnog odbora i samoupravnih organa. Rudari su tokom štrajka postavili sledeće zahteve: 1) da se ne sprovode nikakve sankcije nad kolektivom i radnicima koji su štrajkovali; 2) da se obezbedi besplatna odeća i obuća svim radnicima svake go­ dine; 3) pošto norme nisu realne, s obzirom n a veći učinak, da se ponovo prouče; 4) da se ugalj deli besplatno u istoj količini kao 1945. godine; 5) da se nedeljni rad ne računa u platu; 6) da se obezbede prazna kolica; 7) ljudim a koji idu na m anje plaćeno radno mesto da se zagarantuje plata prema njihovim kvalifikacijama; 8) da se isplaćuje hranarina za 13 radni dan, a ne kao do sada — za 26; 9) uporedo sa povećanjem cena, da se povećavaju i plate; 10) spoljnim radnicima da se poveća plata za jednu tarifnu stavku; 11) dani izgubljeni zbog štrajka da se radnicima isplate; 132

12) jamskam invalidima koji idu iz jame na manje vrednovana radna mesta da se utvrdi posebna grupa; 13) da budu razrešeni službene dužnosti sledeći drugovi: Franc Poženel — radnik, Pavel Tomažič — upravnik podružnice socijalne zaštite u Zagorju, Štefan Flisek — upravnik stambene zajednice u Zagorju, ing. Stane Zabornik — direktor Rudnika; 14) da se u tarifnom pravilniku zagarantuje 13. plaita i da na nju ima pravo svako ko ima 11 meseci radnog staža u preduzeću; 15) barake u Kisovcu da se poprave ili poruše, da se izgradi novi blok; 16) da se 40 odsto viška isplati 31. januara tekuće godine; 17) ako Izvršno veće da nalog da se do 31. marta zaključi godišnji bilans, na osnovu toga zaključka da se do 1. maja podeli višak; 18) deputat (besplatni ugalj) da se ubuduće knjiži na materijalne troškove. Ovaj predlog treba da uzme u razmatranje Republički odbor Sindikata. Ovi zahtevi su razmatrani na vanrednoj sednici Radničkog sa veta ko­ ja je održana na dan štrajka, 16. januara, a ovi problemi bili su raz­ matrani pre štrajka na sednici Upravnog odbora 8. i 15. januara. Radnici to nisu znali. Zbog toga se smatralo da je štrajk u Zagorju ob Savi samo ubrzao rešavanje ranijih zahteva rudara, a da je to, ipak, bio, pre svega, štrajk solidarnosti sa rudarima Trbovlja, koji su tri dana štrajkovali. Me­ đutim, i u ovom rudniku su preduzimane vanredne političke mere slične onima u Trbovlju. Tako je 21. januara održana sedndca Radničkog saveta. Dajem u celini zaključak redovne sednice Radničkog saveta Rudnika Za­ gorje od 21. januara 1958. god.; „Pored članova radničkog saveta, ovom sastanku su prisustvovali član CK SKS i članovi Izvršnog odbora sindikalne podružnice. Dana 16. januara 1958. god. održana je sednica Radničkog saveta koja je sazvana u vanrednom stanju nastalom u našem rudniku. Na pomenutoj sednici zaključeno je i stavljeno u zadatak da se na današnjoj sed­ nici reše postavljena pitanja. Osim toga, od strane pojedinih članova ko­ lektiva dobijeni su dodatni predloži o kojima radnički savet još nije ras­ pravljao. S obzirom na prihvaćene zaključke vanrednog zasedanja, naknadne predloge i kao rezultat širokog konsultovanja sa organima vlasti i politič­ kim rukovodstvom, Radnički savet konstatuje sledeće: 1. Odlukom SIV od 31. decembra 1957. godine bile su povećane cene mrkog uglja za 5,2 odsto, sa važnošću od 1. januara 1958. godine. Od tog dana takođe i naš rudnik prodaje ugalj po novim cenama. 2. Rudnik Zagorje je svojim poslovanjem i aktivnošću kolektiva po­ stigao u 1957. godini takav uspeh da će moći do 31. januara 1958. godine isplatiti još 50 odsto jednomesečnih plata. Sa ovom isplatom, biće isplaćen ukupan višak u iznosu od 141 odsto jeđnomesečne plate ili jedna i po pla­ ta, iz čega se vidi da će se stvarno isplatiti 13 plata i još 41 odsto viška. 3. Način i vreme isplaćivanja 13. plate i eventualnog viška za 1958. godinu će se regulisati novim tarifnim pravilnikom, a o tome treba da se izjasni čitav radni kolektiv. 133

4. Upravni odbor je; na predlog simlifalnp podružnice, 8. januara 1958. godine, već nafrinn odluku da predloži ftadniAnm savetu da odobri izdavanje po jednog radnog odela i po jedan par obuće svim člano­ vima kolektiva svake godine. Sa današnjom odlukom je taj predlog usvo­ jen. 5. Vagonetž za prevoz jalovme biće ubuduće vraćeni (priznati) po rednim brojevima. 6. Onim kategorijama radnika i službenika koji su po dosadašnjem ta r ifn o m pravilniku primali plaftu manju od 10.000 dinara za 26 radnih dana povećava se tarifna stavka za jednu grupu. 7. Izgubljene nadnice (za vrcane štrajka) biće plaćene svim članovima kolektiva u visini tarifne stavke. To važi za tri smenp na dan 16. i za prvu smenu 17. I 1958. godine. Radnicima koji su taj dan redovno vršili svoju dužnost biče isplaćena puna nadnica. 8. Gradnja novih stanova u Borovniku, i s tim u vezi likvidacija ba­ raka, obezbeđena je za 1958. godinu. 9. Način plaćanja invalidima je već rešen našim tarifnim pravilni­ kom. i to tako da invalidi primaju svoju tarifnu stavku ili tarifnu stavku manje plaćenog radnog mesta i razliku od socijalnog osiguranja. 10. Konsekvence protiv učesnika u događajima od 16. I 1968. go­ dine neće se primenjivatL Energično se odbija neopravdano i neodgovorno mešanje pojedinaca u resavanje tehničkih, personalnih i ostalih upravnih poslova. Takva praksa bi prouzrokovala anarhiju, koja ne bi bila u skladu sa interesima kolektiva. 11. Zahtevi za izmenom raspona u tarifnom pravilniku su takvi da bi raspon bio u odnosu 1 : 3. Ovo neka resi Republički odbor Sindikata ru­ dara i metalurga Slovenije, u skladu sa tarifnim pravilnicima ostalih rud­ nika. 12. Radnički savet zahteva od Opštžaskog narodnog odbora i odbor­ nika — članova našeg kolektiva da preduzmu sve da bi spremit neoprav­ dani porast četna i svaku špekulaciju na račun potrošača. 13. Na predlog vanrednog zasedanja Radničkog saveta koji se odnosi na reviziju normi, na plaćanje nedeljnog i prekovremenog rada i raspodelu deputatnog uglja, Radnički savet odlučio je: a) daje se tehničkom sek­ toru Rudnika nalog da revidira norme za sve radove gde su se izmenili ušlo vi rada; b) plaćanje prekovremenog i nedeljnog rada u smislu predlo­ ženih zahteva moguće je resa vati u skladu sa zakonskim propisima (Upra­ va Rudnika treba da izradi odgovarajući predlog i dostavi merodavnim organima); c) količine i kriterij um za raspodelu deputatnog uglja ostaju isti kao i do sada. Zahteve pojedinih članova kolektiva da se deputatni ugalj deli po kriterijumu iz 1947. godine Radnički savet nije mogao usvo­ jiti. Usvajanjem takvog kriterij uma, pravo na deputatni ugalj ima li bi samo kopači i priučeni kopači, koji su zaposleni najmanje 8 godina u Rudniku. Na ovaj način bi polovina radnika i službenika Rudnika izgubila pravo na deputatni ugalj. Ovako rešenje svakako ne bi odgovaralo i zbog toga je Radnički savet ovaj zahtev odbio. Međutim, Radnički savet je bio mišljenja da to pitanje treba da Teši Republički odbor Sindikata rudara jedinstveno za sve rudnike Slovenije. 134

14. Radnički savet je prihvatio sve zahteve koji su spadali u nje­ govu nadležnost. Neke zahteve — kao, ina piimer: rešavamje personalnih pitanja u drugim preduzećima i ustanovama — nije mogao prihvatiti i predaće ih u nadležnost odnosnim organima. Iz svega napred iznetog vidi se da je Upravni odbor i Radnički savet, u saradnji sa sindikalnom podružnicom i organizacijom SKS, pretresao niz problema koji tište radnike i neka od njih povoljno resio. Upravni od­ bor i Radnički savet odlučni su da u najkraće vreme rese, takođe, i sva os­ tala nerešena pitanja. Žalosni događaji proteklih dana, kao i nenormalni način rešavanja problema u preduzeću, koji je u socijalističkom društvu nemoguć, zaslužu­ ju svaku osudu. U našem demokratskom sistemu radničkog i društvenog samoupravljanja radni ljudi imaju na raspolaganju niz institucija i za­ konskih propisa za ostvarivanje svojih opravdanih zahteva. Pri tome moramo, razume se, imalti u vidu interese i ekonomske mogućnosti našeg pred uzeća i čitave naše zajednice. Energično osuđujemo sve neodgovorne elemente koji su ovih dana pokušavali skrenuti naše rudare i iskoristiti ih za svoje prljave ciljeve. Sve prljave laži i neodgovorne optužbe na račun sindikata, Radničkog saveta, Upravnog odbora i direktora, kao i razne neprijateljske parole širili su i raspirivali ljudi sa sumnjivom prošlošću. Ove ljude moramo žigosati kao neprijateljske elemente naše socijalističke zajednice i interesa radnih ljudi. Zbog toga će ubuduće Radnički savet sve takve neopravdane ispade osuditi i zahtevaće od organa vlasti da protiv takvih postupaju u skladu sa našim zakonskim propisima. Jednoglasno prihvaćeno.” Zaključke su potpisali predsednik Radničkog saveta Drnovšek Franc i, za radno predsedništvo, Krautberger Ivan i Kovačić Albert. Zanimljivo je da se posle štrajka vanredno angažovala i organizacija žena Zagorja. Savez ženskih društava Zagorja doneo je posebnu razoluciju u vezi sa dva pomenuta štrajka. Tekst rezolucije glasi: „Članice Saveza ženskih društava, okupljene na vanrednom sastanku dana 20. januara 1958. godine, su posle svestrane diskusije o poslednjim događajima u Rudniku Trbovlje i Zagorje donele sledeću rezoluciju: 1. Osuđujemo podmuklo delovanje koje je rudare, pod uticajem nekolicine bukača, koji nemaju nikakvih prava zastupati interese radnika, navelo da obustave rad i time nanesu veliku materijalnu i političku šitetu čitavom radnom narodu Jugoslavije. 2. Žalimo što su i neke žene nasele potpirivačima i što su se po­ našale tako kao da rudari štrajikuju u uslovdma kapitalističkog režima. 3. Konstatujemo i podvlačimo da danas radnička klasa ima vlast u svojim rukama, da su radni ljudi izabrali iz svojih redova svoje predstav­ nike u organe vlasti, u organe radničkog samoupravljanja, društvenog upravljanja, da radnici i službenici imaju svoje sindikalne organizacije itd. Preko tih organa mogu radnici uvek iznositi svoje poteškoće i oprav­ dane zahteve. Ko radi drukčije pljuje na tekovine narodnooslobodilačke borbe na tekovine radničke klase i naš socijalistički razvitak. Takav čovek je neprijatelj radnog naroda. 135

4. Takvi ljudi su potpirivanjem i podmuklom propagandom navukli poštene rudare na čin koji nema ničeg zajedničkog sa borbom za pobolj­ šanje životnog Standarda. 5. Zbog toga zahtevamo da se takvi elementi odstrane iz radnog ko­ lektiva je r su pod maskom borbe za poboljšanje standarda samo štetili ko­ lektivu, imajući pri tome u vidu samo svoju ličnu korist, ili, pak, zbog dru­ gih neprijateljskih tendencija. Verujemo da će rudari sami znati očistiti svoje klasne neprijatelje iz svojih redova.” Revolucija je datirana 20. januara 1958. godine. Od svih koji su na bilo koji način ocenjivali štrajkove u Trbovlju i Zagorju ob Savi, organizacija žena je u svom kvalifikovanju ova dva štrajka bila „najrevolucionarnija’’. Ona u svojoj revoluciji o organizato­ rim a štrajka izričito govori kao o klasnim neprijateljima, a o samom štraj­ ku kaže da je nameo „veliku m aterijalnu i političku štetu čitavom radnom narodu Jugoslavije”, da su radnici koji su obustavili rad navučeni i zave­ deni od „nekolicine bukača” itd. U Centralnom veću Saveza sindikata Jugoslavije održan je 3. marta 1958. godine sastanak sa predstavnicima centralnih odbora strukovnih sin­ dikata. Prva tačka dnevnog reda bila je diskusija o pismu CK. Prema za­ pisniku sa ovog sastanka, Ivan Božičević, tadašnji potpredsedmk Central­ nog veća Saveza sindikata Jugoslavije je „otvarajući sastanak u krat­ kim crtama upoznao prisutne sa tim kako je došlo do objavljivanja pisma CK.94 Između ostalog je istakao da štrajk u Trbovlju nije bio osnovni raz­ log već neposredni povod za objavljivanje pisma”. Božičević je „takođe informisao prisutne o uzrocima štrajka u Trbovlju”. O štrajkovima u Tr­ bovlju i Zagorju je na ovoj sednici samo usput govoreno, a u zaključcima se i ne pominju. Štrajkove rudara u Trbovlju i Zagorju razmatrao je Centralni ko­ m itet Saveza komunista Slovenije na vanrednoj sednici 17. januara 1958. godine. Dokumente sa te sednice nemam, a sredstva javnog informisanja o njoj nisu ništa objavila. Sekretarijat Centralnog odbora Sindikata rudarskih i metalurških radnika Jugoslavije održao je 23. januara 1958. godine svoju 23. sednicu, na kojoj je prva tačka dnevnog reda bila „Informacija o slučaju u Trbov­ lju i Zagorju”. Ovom sastanku je prisustvovao i Ivan Božičević, zatim, predstavnik sindikata Slovenije (Bogdan Stegenšek) i predsednak sindikal­ ne podružnice rudnika Zagorje. Na ovom sastanku je izneta hronologija oba štrajka, ali bez ikakvih kvantitativnih podataka. Rečeno je, između ostalog: „Mi treba da sačekamo zaključke CK Slovenije, ali ne bi se smeli u našim objašnjenjima prikazati kolektivi rudnika Trbovlja i Za­ gorja kao neprijateljski” (Anton Sturm). „Po završnoj diskusiji, donet je zaključak da drugovi u Centralnom odboru napisu informaciju o ovim do­ gađajima, kao i to šta je preduzimao Centralni odbor — usmeno ili pis­ meno — i šta je od toga rešeno o problemu cena uglja i drugo”. Ukazujem na činjenicu da su prva dva štrajka bila u najrazvijeni­ jem delu Jugoslavije — Sloveniji, u rudnicima uglja sa dugom tradicijom klasne borbe i starom radničkog klasom. •* Radi se o već navedenom pismu Izvršnog komiteta Centralnog komi­ teta Saveza komunista Jugoslavije od 1958. godine. 136

2. D in a m ik a š tr a jk o v a p o g o d in a m a

Posle Slovenije, štrajkovi su se pojavili u Hrvatskoj i Srbiji, zatim u Bosni i Hercegovini i najzad u Makedoniji i Crnoj Gori. Štrajkovi su se najkasnije (1968) pojavili u najnerazvijenijem delu Jugoslavije — Socijalističkoj Autonomnoj Pokrajini Kosovo. Od prvog štrajka u Sloveni­ ji do pojave prvog štrajka na Kosovu protekla je čitava decenija. Kao što će se kasnije videti, relativno najveći broj štrajkova i učes­ nika u njima bio je u relativno najrazvijenijim republikama i Pokrajini Vojvodini. Znatno manje štrajkova bilo je u najnerazvijenijim republika­ ma i pokrajini Kosovo. Ova činjenica samo pooštrava pitanje opštih uslova za pojavu štrajka. Potpuno tačnih podataka o broju štrajkova po godinama nema. Me­ đutim, i postojeći podaci o broju štrajkova po godinama mogu koristiti jer približno odgovaraju stvarnom stanju stvari. Podaci o broju štrajkova i učesnika u njima po godinama

Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Ukupno:

j

Godina

Broj štrajkova

L ij

1938. 1959. 1960. 1961. 1962. 1963. 1964. 1965. 1966. 1967. 1968. 1969. (8 meseci)

28 150 102 130 225 213 271 231 152 118 148

4,5 7,9 5,4 6,8 11,8 11,2 14,2 12,0 8,0 6,2 7,8

138 1.906

7,2 100

Broj učesnika

i

podatak nepoznat

„ „ „ „ „

11.000 9.000 podatak nepoznat 16.762 (8) 19.206 (20> 21.629 (9) 77.596 (37)

14,2 11,6 21,6 24,8 27,8 100

Napomena: U zagradam a je naveden broj štrajk o v a za koje nem am o podatke o broji* učesnika.

Dakle, 77.596 radnika je u toku četki godine i osam meseci učestvo­ valo u 869 štrajkova. Prosečno je u jednom štrajku učestvovalo oko 90 radnika. Podaci o broju štrajkova u 1958. godini nisu potpuni. Stvaran broj štrajkova bio je veći. Za 1958. godinu nisu potpuni. Stvaran broj štrajkova bio je veći. Za 1958. godinu nedostaju podaci o broju štrajkova u Sloveniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini. Prikazana dinamika štrajkova po godinama, od 1. januara 1959. do 30. avgusta 1969. godine, uglavnom odgovara stvarnom broju štrajkova u tom razdoblju. 137

3.

B tq itn jb v a i i 1964- im 31. d eeem bn 1966. gMfine

%

Broj štrajkova

Republika

Broj učrm ib16

Slovenija Hrvatska Srbija Makedonija RH Crna Gora

188 107 196 57 86 16

26,7 IM 30*3 8,7 IV 24

5.161 4.796 6.120 1.271 2.129 447

26,0 244 30,7 M 10,7 2,2

Ukupno:

654

1(XM>

19.944

1004

Iz tabele se vidi da je najveći broj štrajkova i učesnika u njima bio u razvijenijim republikama. Vidi se, takođe, da je skoro isti broj štraj­ kova bio u Srbiji i u Sloveniji, iako je između ove dve republike velika razlika u veličini teritorije i broju zaposlenih, a i u nivou ekonomske i kulturne razvijenosti. Najmanji broj štrajkova bio je u najnerazvijenijim republikama — Makedoniji i Crnoj Gori. Učešće pojedinih republika u ukupnom broju štrajkova i učesnika u njima biće kasnije korigovano. 4.

B roj štrajk o v a i b ro j učesnika u njim a od jan n ara 1X 7. do X . avgusta 1X 9. godine

Red. | Socijalistička republika !'r. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Srbija (28, Hrvatska (16, BiH (14) Slovenija (8) Makedonija (3. Crna Gora (4j

Ukopno SFRJ (73)

Broj štrajkova

%

'

Broj

%

158 105 55 52 32 2

39,1 264 134 124 74 04

16.679 24.601 7.112 M l7 2.545 243

(19

404

1004

57.597 (37)

(7)

(I) (2) (8) (—)

294 42,7 124 11,1 4,4 04 1004

Napomena: Brojke u zagradi u drugoj koloni, pored naziva republike, označavaju broj opširna u toj republici od kojih nismo dobili nikakav odgovor o to­ me da li je bilo štrajkova na njihovoj teritoriji- Takvih opština je ukupno 73. Brojke u zagradi u četvrtoj koloni označavaju broj štrajkova za koje nemamo podatke o broju učesnika u njima. Ovakvih štrajkova bilo je 37.

Ako se broj učesnika u štrajkovima za koje imamo podatke (57.597) podeti sa brojem štrajkova (367), onda je u jednom štrajku učestvovalo prosečno 157 radnika. Ako se taj prošek primeni i na broj štrajkova za ko­ je nemamo podataka o broju učesnika (37), onda je u pomemitom vremen­ skom intervalu u 404 štrajka ukupno učestvovalo 63.406 radnika. ** Broj učesnika u štrajkovima dat je samo za 1964. i 1965. godinu. Za 1966. godinu nemamo podataka. 138

U odnosu na prethodni vremenski interval (1. I 1964—31. XII 1966), primećuje se relativan porast štrajkova u Srbiji (od 30,3% na 39,1%) i Hrvatskoj (od 16,4% na 26,0%), relativno opadanje štrajkova u Slove­ niji (od 28,7% na 12,9%), dok je relativno učešće Bosne i Hercegovine i Makedonije u ukupnom broju štrajkova ostalo uglavnom na nivou pret­ hodnog vremenskog intervala. 5. Pregled broja štrajkova i učesnika u njima u okviru SR Srbije Red. br.

Teritorija

1. 2. 3.

Uža Srbija Vojvodina Kosovo

Ukupno

Broj | štrajkova

|

1

°o

j

Broj učesnika

1

°°

100 52 6

63,2 33,0 3,8

11.634 (10) 4.550 (6) 435 (3)

70,0 27,4 2,6

158

100

16.679 (19)

100

Napomenu: E rojke u zagradi označavaju broj štrajkova za koje nem am o podat?ka o broju učesnika.

Nije bez značaja to da je u Vojvodini bilo u posmatranom vremen­ skom intervalu skoro 10 puta više štrajkova nego na Kosovu. 6. Broj štrajkova i broj učesnika u njima od 1. januara 1964. 30. avgusta 1969. Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Broj Socijalistička republika j štrajkova Srbija Hrvatska Slovenija BiH Makedonija Crna Gora

Ukupno SFRJ

|

j

...

|

Broj učesnika

356 212 240 143 89 18

33,7 20,0 22,7 13,5 8,4 1,7

22.799 29.397 11.598 9.241 3.816 690

1.058

100

77.541 07)

09) (7) (2) (1) (8)

j j

?; 29,4 37,9 15,0 11,9 4,9 0,9 100

Napomena: B rojke u zagradi označavaju broj štrajkova za koje nem am o podataka o broju učesnika.

Nema podataka o broju učesnika u štrajkovima za ćelu 1966. go­ dinu i za 37 štrajkova od januara 1967. do kraja avgusta 1969. godine. Prvo empirijsko istraživanja štrajkova sprovedeno je 1965. godine, drugo 1966. a treće 1969. godine. Prva dva istraživanja su sprovedena sa­ mo na teritoriji SR Srbije, dok je treće anketiranje sprovedeno (1969) na području ćele Jugoslavije.96 Na osnovu rezultata prva dva istraživanja, 96 Sva tri istraživanja je vršio au to r ovog teksta.

139

vođena je 21. m arta 1967. godine prva naučna diskusija o štrajkovima.97 Druga diskusija o štrajkovima održana je u Veću Saveza sindikata Jugo­ slavije 24. X 1967. godine i u njoj su učestvovali naučnici i političari iz ćele Jugoslavije.98 M aterijal za obe ove diskusije posao je autor ovog teksta. Izložiću samo važnije rezultate ankete koja je sprovedena 1969. go­ dine. Upitnik je imao 25 pitanja i sva su bila otvorena ali u ovom tekstu nije moguće izložiti sve, inače, kvantificirane odgovore. Upitnik je upućen svim opštinskim sindikalnim većima i skupštinama svih opština u Jugo­ slaviji, a ovi su ga uglavnom zajednički popunjavali. Od 478 opštinskih sindikalnih veća (koliko ih je bilo 1969. godine), odgovore je poslalo 405 veća, dok njih 73 nije ništa odgovorilo. Od ovih 405 opština, 258 je odgovorilo da n a njihovom području nije balo štraj­ kova, dok je 147 opština vratilo upitnike sa podacima o štrajkovima kojih je bdio na njihovoj teritoriji, a prema njihovim odgovorima, bilo ih je ukupno 512. Od 512 navedenih štrajkova, njih 458 je bilo u vreme od 1. januara 1966. do 30. avgusta 1969. godine, što iznosi oko 90 odsto štrajkova. Odukupno 66.845 učesnika u 512 štrajkova, 62.504 radnika je učestvovalo u 458 štrajkova koji su se dogodili od 1. januara 1966. do 30. avgusta 1969. godine, što u odnosu na ukupan broj učesnika iznosi 93,5 odsto. Analiza koja sledi odnosi se na 512 štrajkova u kojima je učestvovalo 66.845 radnika. Za 40 štrajkova nemamo podatke o broju učesnika. Ako se od ukupnok broja učesnika u štrajkovima eliminiše ovaj broj štrajkova (40), onda je prosečno u jednom štrajku učestvovao 141 radnik. 7. Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Teritorijalna raspoređenost zaposlenih, štrajkova i učesnika u njima Socijalistička republika

Srbija (28) Hrvatska (16) Slovenija (8) BiH (14) Makedonija (3) Crna Gora (—)

Ukupno (69)

Procenat zaposlenih

Broj štrajkova

°°

Broj ! učesnika

**

38,6 25,1 14,1 13,5 6,7 2,0

215 119 81 59 38

42,0 23,3 15,7 11,6 7,4

22.066(21) 25.230(8) 8.674(2) 7.671(1) 3.204(8)

33,0 37,7 12,9 11,5 4,9

100

512

100

66.845(40

100

Napomena: Erojke u zagradi u drugoj koloni označavaju broj opština za koje ne­ mamo podatke o štrajkovima na njihovoj teritoriji. Brojke u zagradama u pretposlednjoj koloni označavaju broj štrajkova za koje nemamo podataka o broju učesnika. 97 Stenografske beleške ove diskusije i autorova studija o štrajkovima objav­ ljeni su u knjizi: „Obustave rada”, Centar za političke studije i obrazovanje, Beo­ grad, maj 1967, strana 216. w Stenografske beleške ove diskusije nose naziv: „O obustavi rada i pitanjima koja su u direktnoj vezi sa njom”, Centralno veće Saveza sindikata Jugoslavije, Beograd, januar 1968, strana 230.

140

Ima podataka i o dva štrajka u Crnoj Gori u kojima je učestvovalo 243 radnika. Ali, u odnosu na ukupan broj štrajkova (512), ta dva štrajka ne predstavljaju ni 0,5 odsto, a procenat učesnika u njima iznosi svega 0,4 odsto. Iz daljih analiza izostavio sam ova dva štrajka jer za obradu proble­ ma nisu značajni. 8. Rbrd' j 1. 2. 3.

Teritorijalna rasprostranjenost štrajkova unutar SR Srbije Teritorija

j

Procenat zaposlenih

Uža Srbija Vojvodina Kosovo

Ukupno SR Srbija

i

Broj učesnika

Broj štrajkova

65,6 27,7 6,7

126 83

100

215

6

n 1

; ,0

58,9 38,4 2,7

15.002(12) 6.629(6) 435(3)

67,9 30,1 2,0

100

22.066(21)

100

Napomena’ U zagradama je označen broj štrajkova za koje nemamo podataka o bro­ ju učesnika.

Red. br.

1. 2. 3. 4. 5.

Rasprostranjenost štrajkova po opštinama i radnim organizacijama , Republika

Srbija (28) Hrvatska (16) Slovenija (8) Bosna i Hercegovina (14) Makedonija (3)

Ukupno SFRJ (69)

Broj opština

9.

51 36 22 27 11 147

%

Broj rad. org.

37,4 147 24,5 83 14,9 62 18,4 39 7,5 20 100

351

%

41,9 23,6 17,7 11,1 5,7 100

Broj štrajk. %

215 119 81 59 38 512

Broj učesnika

42,0 22.066 23,3 25.230 15,7 6.674 11,6 7.671 7,4 3.204 100

66.845

%

33,0 37,7 12,9 11,5 4,9 100

Napomena: U zagradama je označen broj opština koje nisu odgovorile na anketu. Navedena teritorijalna rasprostranjenost štrajkova ukazuje na to da sklop protivrečnih okolnosti koje produkuju štrajkove ne može biti jed­ nako teritorijalno raspoređen i da pojedini uslovi pojave štrajka ne deluju u istom obimu i istim intenzitetom u svim krajevima Jugoslavije. Koji od ranije navedenih uslova ima jači ili slabiji uticaj da u pojedinim republikama i pokrajinama dođe do Štrajka većeg ili manjeg obima i intenziteta — stvar je posebne analize.

Ukazaću na neke pokazatelje velikih razlika u ekonomskoj i kul­ turnoj razvijenosti pojedinih teritorija Jugoslavije, iz kojih se može na­ slutiti gde dominiraju uslovi za pojavu štrajka. Kao osnovni indikator nivoa ekonomske razvijenosti uzeo sam nacio­ nalni dohodak po stanovniku republika i pokrajina u odnosu na prosečan nacionalni dohodak po stanovniku Jugoslavije. 141

Relativni odnos nacionalnog dohotka stanovnika po republikama i pokrajinama u odnosu na Jugoslaviju** Po godinama

1947.

1965. 1

Jugoslavija Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Kosovo Vojvodina Razvijena područja Nerazvijena područja

100 82,9 70,7 71,5 62,0 175,2 94,1 52,5 108,8 112,0 72,4

1

1970.

1 100 65,7 68 127,7 68,8 180,8 95,0 36,7 110,5 119,6 62,8

100 61,3 62,5 127,0 65,8 191,6 91,6 31,2 110,3 123,5 57,3

—21,6 — 8,2 + 55,5 +■ 3,8 -r 16,4 — 2,5 —21,3 -r 0,5 + 11,5 —15,1

Kao što se iz prikazane tabele vidi, razlike u nivou ekonomske razvi­ jenosti razvijenih i nerazvijenih područja su se od 1947. do 1970. godine povećavale. Te povećane razlike uslovljavaju različit obim i intenzitet štrajkova. U ukupnom društvenom proizvodu Jugoslavije 1970. godine učestvu­ ju: Bosna i Hercegovina sa 11,7 odsto (18,3%), Crna Gora sa 1,9 odsto (2,6%), Hrvatska sa 26,6 odsto (21,6%), Makedonija na 5,6 odsto (8,0%), Slovenija sa 15,7 odsto (8,4%), ćela Srbija sa 38,5 odsto (41,6%), uže pod­ ručje Srbije sa 25,4 odko (25,6%), Vojvodina sa 11 odsto (9,5%) i Ko­ sovo sa 2,1 odsto (6,0%). Brojke u zagradi označavaju procentualno učešće stanovnika republike u ukupnom stanovništvu Jugoslavije. Slovenija je 1970. godine imala skoro deset puta veću industrijsku proizvodnju od Kosova. Udeo zaposlenosti u društvenom sektoru prema ukupnom sta­ novništvu, u odnosu na jugoslovenski prošek (100%), u Sloveniji je 168 od­ sto, a na Kosovu 43 odsto. Društveni proizvod po stanovniku prema jugoslovenskom prošeku (100%) u Sloveniji je 186 odsto, a na Kosovu 35 odsto. Rashodi za opštu potrošnju po stanovniku su u Sloveniji četiri puta veći nego na Kosovu. Učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu u Ju ­ goslaviji (1971. godine) iznosi 36 odsto, na Kosovu 50 odsto, a U Sloveniji svega 18 odsto. Zaposlenih na hiljadu stanovnika (1970. godine) u Ju ­ goslaviji ima 189, u Sloveniji 318, a na Kosovu svega 82. Na hi­ ljadu zaposlenih traže zaposlenje (1970. godine) u Jugoslaviji 83 lica, u Sloveniji 31, a na Kosovu 310 Lica. Društveni proizvod po aktivnom sta­ novniku je u Sloveniji četiri puta veći nego na Kosovu. Izdržavanih lica po jednom zaposlenom (1971. godine) u Jugoslaviji ima 2,7, u Sloveniji 1,3, a na Kosovu 9. Od ukupnog broja stanovnika, sa osnovnom (osmogodiš­ njom) školom (1971. godine) u Jugoslaviji je njih 14,6 odsto, u Sloveniji 30,8 odsto, a na Kosovu 15,2 odsto. Sa završenom srednjom školam U Jugo­ slaviji je njih 15,3 odsto, u Sloveniji 23,4 odsto, a na Kosovu svega 7,4 odsto. Putničkih automobila (1970. godine) n a hiljadu stanovnika u Slove** „Ekonomska politika”, 30. 8. 1971. godine. 142

niji ima (88) skoro deset puta vaše nego na Kosovu (9). Na jednog lekara (1970. godine) u Jugoslaviji je 1.010 stanovnika, u Sloveniji 819, a na Ko­ sovu tri puta više — 2.580.100 Izložio sam više indikatora različitih nivoa ekonomske i kulturne raz­ vijenosti pojedinih delova Jugoslavije. Postavlja se pitanje: može li se na tako velikim razlikama imati jedan koncept samoupravljanja i možemo li na tako različitim realnim pretpostavkama samoupravljanja kao mo­ dela imati ambicije za jednak nivo njegovog ostvarivanja? S tim u vezi je i pitanje: da li će tendencije analizirane u prvoj glavi trećeg dela ovog teksta još više jačati i time produkovati štrajkova većeg obima i intenziteta i kakav će biti krajnji ishod ovih konflikata ili će se na razli­ čitim nivoima ekonomske i kulturne razvijenosti izgrađivati odgovarajući samoupravni i društveni sistem, koji će biti dovoljno prostran (demokrat­ ski) da se u njegovim okvirima mogu izražavati različiti i suprotstav­ ljeni interesi, ali i dovoljno sposoban da te interese efikasno ali de­ mokratskim metodom usklađuje i razrešava — bez štrajka. Pitanje je realno, jer se obim i intenzitet štrajkova u razvijenijim republikama ne smanjuje u onoj meri u kojoj se povećava na nerazvijenijim teritorijama. 10. Broj štrajkova u jednim te istim radnim organizacijama Ukupan broj štraj- 1 kova u navedenom p broju radnih orga° nizacija !

Broj radnih organizacija u kojima je bilo štrajkova

%

Broj štrajkova u istoj radnoj orga­ nizaciji

265 48 21 10 3 1 1 1 1

75,5 13,6 6,0 2,8 0,9 0,3 0,3 0,3 0,3

1 2 3 4 5 6 8 9 10

265 96 63 40 15 6 8 9 10

-

512

351

100

51,8 18,7 12,3 7,8 2,9 1,2 1,6 1,8 1,9 100

Kao što se vidi, 512 štrajkova je bilo u ukupno 351 radnoj organi­ zaciji. U 265 radnih organizazacija dogodio se po jedan štrajk, dok je u 86 radnih organizacija bilo po dva i više štrajkova. Od ukupnog broja štrajkova, skoro polovina se odnosi na radne organizacije u kojima je bilo više od jednog štrajka. 109 Izvori podataka: „Neki pokazatelji razvoja Jugoslavije, socijalističkih re­ publika i autonomnih pokrajina 1950—1970”, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 1971, str. 13—29. 143

11. Dinamika štrajkova po Mesec

Broj štrajkova

januar februar mart april maj jun jul avgust septembar oktobar novembar decembar Ukupno Bez odgovora UKUPNO

n g o d in i

-

25 48 52 39 43 71 35 28 32 28 34 41

5,3 10,1 10,9 8,2 9,0 14,9 7A 5,9 6,7 5,9 7,1 8,6

476

100,0

,

Broj učesnika 3.787 5.507 5.996 4.007 5.758 10.989 5.993 2.666 5.489 4.363 5.821 4.962

0) (4) (8) (3) (3) (5) (1) CD

(2) (1) (3)

65.338 (32)

36

1.507 (8)

512

66.845 (40)

5,8 8,4 9,2 6,1 8,8 16,8 9,2 4,1 8,4 6,7 8,9 7,6 100,0

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

Najviše štrajkova se dogodilo juna (14,9), zatim matra (10,9), feb­ ruara (10,1) i maja (9). Najmanje štrajkova se dogodilo januara (5,3), zatim avgusta (5,9 i oktobra (5,9). Neke naročite zavisnosti dinamike štrajkova od meseca u godini nema. 12.

Dinamika štrajkova po datumima u mesecu

Datum u mesecu

Broj štrajkova

%

Broj učesnika

%

i

od od od od od

1. do 5. u mesecu 6. do 10. u mesecu 11. do 15. u mesecu 16. do 25. u mesecu 25. do 30. u mesecu

Ukupno Bez odgovora UKUPNO

71 87 93 112 67

16,6 20,2 21,6 26,0 15,6

430

100,0

8.905 11.744 11.319 16.356 10.938

(4) (5) (6) (5) (3)

59.262 (23)

82

7.583 (17)

512

66.845 (40)

15,0 19,8 19,1 27,6 18,5 100,0

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika. 144

Najveći broj štrajikova se događao od 12. do 25. u mesecu, a naj­ manji broj od 25. do 30. i od 1. do 5. u mesecu. Prividno, (nema nakte zakonitosti u „rasporedu” štrajkova u toku meseca. Međutim, vreme po­ javljivanja štrajkova je u neposrednoj vezi sa vremenom obračuna i ispla­ te ličnih dohodaka. Štrajkovi su uglavnom ravnomemo „raspoređeni” tokom celog meseca, jer radne organizacije u kojima je bilo štrajkova vrše obračune i isplate ličnih dohodaka različitih datuma, u toku celog meseca. 13. Vreme trajanja štrajkova !' Broj učesnika |

%

do 3 sata od 3 do 7 sati (nepun radni dan jedan radni dan više od jednog a manje od dva radna dana dva radna dana više od dva radna dana tri radna dana četiri radna dana više od 4 radna dana

171

34,6

18.149 (11)

27,0

100 117

20,2 23,7

14.105 (9) 13.717 (4)

21,2 20,6

22 39 3 19 6 17

4,4 8,0 0,6 3,8 1,2 3,5

2.868 5.812 (3) 530 7.902 (1) 703 2.782

4,3 8,7 0,8 11,9 1,0 4,2

Ukupno

494

100

18

-

277 (12)

512

—

66.845 (40)

Vreme trajanja štrajka !

Bez odgovora UKUPNO

Broj štrajkova

|

V

66.569 (28)

100 —

N apom ena: U zagradi je broj štrajk o v a za koje nem a podataka o broju učesnika.

Relativno je velik broj štrajkova koji su trajali kratko i relativno mali broj onih koji su trajali duže vreme. Od ukupnog broja štrajkova, njih 78,5 odsto je trajalo jedan radni dan i manje od toga. Više od jednog radnog dana trajalo je nešto više od jedne petine (21,5) štrajkova, u kojima je učestvovalo 20.595 radnika ili 29,9 odsto ukupnog broja radnika koji su štrajkovali. U pojedinim štrajkovima koji su trajali tri i više dana učestvovalo je znatno više radnika nego u pojedinim štrajkovima koji su trajali kraće vreme — manje od jednog radnog dana. Štrajkovi koji su trajali duže bili su masovniji, po intenzitetu sukoba znatno oštriji — drastičniji, „angažovali su znatno više političkih, državnih i samouprav­ nih organa (na uklanjanju uzroka štrajka) i bili su znatno efikasniji — nisu samo otklanjani neposredni povodi za štrajk već i njegovi dublji uz­ roci. 145

Štrajk se sm atrao političkom sramotom rukovodstva radne orga­ nizacije i opštine, a obimniji i oštriji štrajkovi smatrani su sramotom i po­ jedinih rukovodstava republike i federacije, sa vrlo verovatnim nepo­ voljnim političkim i drugim negativnim posledicama po njih. Zbog toga su svi privredni, politički, državni i samoupravni organi preduzimali vanredne i veoma efikasne (nekad i drastične) mere da štrajk što pre prestane. Ako je štrajk relativno kratko trajao, to je često značilo da je postojala mogućnost za ostvarivanje zahteva radnika koji su obustavili rad i, prema tome, za uklanjanje neposrednog povoda za štrajk. Pojedine strukture i rukovodioci štrajkove su alarmirali i telegra­ mima. Od mnogobrojnih telegrama u kojima se pojedinci i organi obaveštavaju o nastanku štrajka, navodim telegram koji je „Odbor za obustavu rada” preduzeća „Lifam” iz Stare Pazove uputio lično predsedniku Veća Saveza sindikata Jugoslavije: „Fabrika ,Lifam’ iz Stare Pazove je danas obustavila rad u znak protesta zbog uvoza butan boca. Obustava rada traje do 18. ovog meseca, zatim radnici izlaze na javne demonstracije. Sve in­ formacije možete dobiti od Odbora za obustavu rada. 15. juni, ,Lifam’ Stara Pazova.” Štrajk se dogodilo 1971. godine. 14. Broj učesnika u pojedinačnim štrajkovima Broj učesnika u pojedinačnim štrajkovima

„ . Br0» §tra,kova

% 40,5 26,9 22,9 5,3 3,2 0,4

do 50 učesnika od 51 do 100 učesnika od 101 do 300 učesnika od 301 do 500 učesnika od 501 do 800 učesnika od 801 do 1000 učesnika od 1001 do 1500 učesnika od 1501 do 2000 učesnika preko 2000

191 127 108 25 15 2 — 2 2

Ukupno

472

100

40

-

512

—

Bez odgovora UKUPNO

Broj učesnika 5.228 9.826 20.205 11.161 9.652 1.701

—

0,4 0,4

—

3.772 5.300 66.845 -

!

.. 7,9 14,7 30,2 16,7 14,4 2,5 — 5,6 8,0 100 -

66.845 (40)

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

Razlike u broju učesnika u pojedinim štrajkovima su dosta velike. Velik broj štrajkova je sa malim brojem učesnika i mala broj štrajkova sa velikim brojem učesnika. U 2 štrajka (0,4°/o ukupnog broja) učestvovalo je 5.300 radnika (8#/o). Isto toliko ih je bilo i u 191 štrajku (40,5°/o) ukupnog broja štrajkova. 146

15. V e lič in a ra d n ih o rg a n iza c ija u k o jim a je b ilo š tr a jk o v a

Broj zaposlenih u radnim organizacijama u kojima je Broj štrajkova bilo Štrajkova

%

Broj učesnika

%

2.784 (D 6.686 (8) 6.795 (1)

10,4

do 100 zaposlenih

58

12,6

od 101 do 300 zaposlenih

98

21,2

od 301 do 500 zaposlenih

57

12,3

od 501 do 1000 zaposlenih

74

16,1

o 1001 do 1500 zaposlenih

66

14,3

od 1501 do 2000 zaposlenih

21

4,5

od 2001 do 3000 zaposlenih

44

9,5

preko 3000 zaposlenih Ukupno Bez odgovora UKUPNO

9.890 (3) 8.707 (1) 3.805 (2) 8.886 (1)

4,3 10,5 15,3 13,5 5,9 13,8

44

9,5

16.948 (3)

26,3

462

100,0

64.501 (20)

100,0

50

100,0

2.344 (20)

512

66.845 (40)

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

Relativno je veći broj štrajkova u manjim radnim organizacijama i relativno veći broj učesnika u štrajkovima u većim radnim organiza­ cijama. U radnim organizacijama do 1000 zaposlenih bilo je 287 štrajkova ili 62,2 odsto ukupnog broja. U pomenuta 62,2 odsto štrajka učestvovalo je 26.155 radnika ili svega 40,5 odsto ukupnog broja učesnika u svim štraj­ kovima. Izvesnu graničnu liniju čine štrajkovi u radnim organizacijama u kojima je zaposleno od 1001 do 1500 radnika. U ovim radnim organizaci­ jama bdio je 14,3 odsto ukupnog broja štrajkova u kojima je učestvovalo 8.707 radnika ili 13,5 odsto ukupnog broja učesnika. U radnim organizacijama u kojima je zaposleno više od 1500 rad­ nika bilo je 109 štrajkova ili 23,5 odsto ukupnog broja štrajkova. Među­ tim, u ovih 109 štrajkova učestvovalo je 29.620 radnika ili 46 odsto ukup­ nog broja učesnika u svim štrajkovima. U nekim većim radnim orga­ nizacijama štrajkovale su skupine radnika čiji je broj bio veći od broja svih zaposlenih u manjim radnim organizacijama u kojima je bilo štraj­ kova. 10*

147

2

1 metalska industrija tekstilna industrija drvna industrija industrija građev. materij. elektroindustrija industrija nemetala industrija kože i obuće industrija gume industrija papira i celu­ loze 10. grafička industrija 11. hemijska industrija 12. brodogradnja 13. pomorski i rečni saobra­ ćaj 14. prehrambena industrija poljoprivreda 15. polj jprivredno-industrijski 16. kombinati 17. građevinarstvo 18. rudnici crna metalurgija 19. rudarsko-metalur. kombin. 20. 21. saobraćaj (drumski, vazdušni, PTT) 22. trgovina i ugostiteljstvo 23. stambeno-komunal. privr. 24. zanatstvo 25. prosveta 26. zdravstvene ustanove 27. opštinski sudovi Ukupno 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

3

Broj Štrajkova

Mcsto na rang listi prema lič. doho­ cima 1969.

Delatnost

Postotak od ukup. broja zaposlenih

16. Pregled štrajkova po granama delatnosti

4

%

5

Broj učesnika

%

7

6

7,5 6,0 3,4 1,8 2,4 1,2 1,2 0,5

33 53 52 44 32 46 48 39

123 55 62 124 28 12 8 9

24,2 10,8 12,2 4,7 5,5 2,4 1,6 1,8

0,8 1,3 2,2 0,6

37 16 23 9

8 3 3 —

1,6 0,6 0,6 —

910(1) 247 235(1) —

1,4 0,4 0,3 —

0,3 3,1 6,4

17 43 50

8 10 9

1,6 1,9 1,8

3.993 (4) 1.484 514

6,0 2,2 0,7

_ 47 41 27 —

8 37 28 10 7

1,6 7,3 5,5 1,9 1,4

2.983 2.892 4.255 1.501 1.421

4,5 4,3 6,4 2,2 2,1

16 3 3 20 10 4 1 509

3,1 0,6 0,6 3,9 1,9 0,8 0,1 100

_ 9,2 1,6 1,4 —

—

24 31 38 42 26 28 — —

bez odgovora

—

—

UKUPNO

-

-

3,2 11,5 2,3 5,7 4,9 4,2

3 512

— -

14.623 (16) 13.823 6.871 (7) 1.706(1) 2.099(3) 2.308 679 779

22,0 20,7 10,3 2,6 3,1 3,5 1,0 1,2

2,1 1.415(1) 0,0 17(2) 0,1 80(1) 1,0 688 1,8 1.214 0,1 75(1) 0,0 21 66.833 (38) 100 12(2) 66.845 (40)

— -

Napomena: U zagradama je označen broj štrajkova za koje nemamo podataka o broju učesnika.

1. Prikazani podatak da u brodogradnji nije bilo štrajkova nije tačan. Njih je bilo u ovoj grani privrede, i to dosta. Bili su i brojni i ma­ sovni, a odlikovali su se i oštrinom sukoba. Nisu prikazani zbog toga što dobij eni podaci nisu mogli bita kvantifikovanL 2. Štrajkovi prikazani u koloni „građevinarstvo” dogodili su se is­ ključivo u preduzećima ili pogonima koji izvode građevinske radove. Na njih se odnosi i podatak o mestu (47) na rang listi ličnih dohodaka. 148

3. Štrajkovi prikazani u koloni „saobraćaj” dogodili su se u drum­ skom saobraćaju. Podatak o mestu (24) na rang listi ličnih dohodaka od­ nosi se samo na drumski saobraćaj. 4. Štrajkovi prikazani u koloni „trgovina i ugostiteljstvo” dogo­ dili su se u preduzećdma unutrašnje trgovine, i to u proizvodnim d po­ moćnim (pretovar robe) pogonima trgovinskih preduzeća. Sami prodavci i službenici u trgovini nisu štrajkovali. 5. Štrajkovi prikazani u koloni „prosveta” dogodili su se u osnov­ nim i srednjim školama. Na ove škole se odnosi i podatak o mestu (26) na rang listi ličnih dohodaka. Kao što se iz prikazane tabele vidi, najviše štrajkova je bilo u industriji (71,2%), zatim u građevinarstvu (7,3%) i u rudnicima (5,5%). U ove tri privredne oblasti dogodilo se 84 odsto ukupnog broja štrajkova. Međutim, u odnosu na ukupan broj zaposlenih u društvenom sektoru pri­ vrede Jugoslavije, u ove tri privredne oblasti bilo je 1970. godine zaposleno 47,9 odsto radnika, i to u industriji i rudarstvu 37,8 odsto i u građevi­ narstvu 9,2 odsto. U okviru industrije, relativno najviše štrajkova bilo je u metalskoj (24%), zatim u drvnoj (12,2%) i tekstilnoj (10,8%) industriji. Ove tri gra­ ne industrije imale su relativno najviše učesnika štrajkova (50%). Veoma nisko mesto ovih grana privrede na rang listi visine ličnih dohodaka ima neposredne veze sa uzrocima štrajkova u njima. Kao što će se kasnije videti, nisko vrednovanje (ne samo materijalno nego i mo­ ralno) ljudskog rada u neposrednoj proizvodnji je u najvećem broju slu­ čajeva ne samo neposredan povod za štrajk već i njegov dublji uzrok. Na to ukazuje proces relativnog osiromašenja privrede i jačanja i osamo­ staljivanja finansijskog kapitala i njegove dominacije nad proizvodnim preduzećima. Prikazaću taj proces podacima o promenama u strukturi no­ silaca investicija u osnovne fondove preduzeća za 12 godina. Struktura nosilaca investicija u osnovne fondove privrednih radnih organizacija Godina

1961. 1962. 1963. 1964. 1965. 1966. 1967. 1968. 1969. 1970. 1971. 1972.

Ukupno

100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

1 | ,

Privredne organizacije 29,5 29,7 29,7 25,9 26,9 39,3 32,7 31,2 28,7 27,4 26,7 29,9

Društvenopolitičke zajednice 61,7 59,7 56,4 35,6 26,6 16,3 17,7 15,7 15,8 15,7 15,2 19,3

| !

Banke | 0,9 2,9 9,0 31,4 36,6 38,9 44,9 47,1 49,4 50,6 50,9 42,6

Ostale organizacije 7,9 7,7 8,7 8,2 7,9 5,5 4,7 6,8 6,4 5,3 7,2 8,2

Izvor podataka: „Statistički bilten Službe društvenog knjigovodstva”. Vidi, takođe: „Aktuelna pitanja sprovođenja ustavnih amandmana o minulom radu”, Savezna skupština, Beograd, mart 1973, str. 4. 149

Kao što se vidi, relativno učešće privrednih radnih organizacija u strukturi investicija bilo je najveće 1966. godine — 39,3 odsto. To je prva godina privredne reforme. Godine 1972. ovo učešće opalo je n a 29,9 odsto. Učešće svih društveno-pohtičkih zajednica zajedno u strukturi investicija opalo je sa 61,7 odsto u 1961. godini n a 19,3 odsto u 1972. Učešće banaka je, međutim, poraslo od 0,9 odsto u 1961. n a 42,6 odsto u 1972. godini. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, učešće preduzeća u strukturi nosilaca investicija u osnovne fondove iznosilo je 1955. godine 44 odsto. To znači da su relativni odnosi ekonomskih snaga samoupravljanja i struk­ tu ra van i iznad njega 1972. godine biH po samoupravljanje nepovoljniji nego što su bili 1955. godine. Zarto se po radnike nepovoljno ekonomsko stanje i odnosi u proizvođačkom dehi privrede ne mogu pripisati samo nesposobnosti ljudi koji rukovode proizvodnim preduzećima, nego i sla­ boj neproduktivnoj snazi privrede, slaboj ekonomskoj osnovi samouprav­ ljanja, koju reprodukuje sadašnji sistem raspodele. Banke su, na primer, 1971. godine učestvovale sa 39,2 odsto u struk­ tu ri investicija u osnovne fondove, a ako se tome doda raspolaganje sred­ stvima za stambenu izgradnju, njihovo učešće je iznosilo 50,9 odsto. U vlasti banaka našlo se više od polovine najpokretljivijeg dela društvenih sredstava, pa su one tako postale najmoćniji ekonomski centri. Poput banaka, spoljna trgovina, nad kojom je ranije država imala monopol (koji nije prešao u ruke proizvođačkog dela privrede) postala je m anje više osamostaljena i od proizvođačkog dela privrede otuđena sila. Ilustracije radi, reći ću da je dohodak po jednom zaposlenom u spoljnoj trgovini 1971. godine, prem a 1970. godini rastao dva i po puta brže nego dohodak u industriji, iako bi po svim verbalnim koncepcijama društvenog sistema i raspodele dohotka odnos morao biti obrnut. Struktura bruto-akum ulacije u 1072 godini: a) Društveno-političke zajednice, banke, fondovi itd. 45 odsto b) Radne organizacije

30 odsto

c) Privatni sektor

25 odsto

Ovi podaci su izneti n a jednoj sednici Predsedndštva Saveza komu­ nista Jugoslavije 1973. godine. Oni najbolje pokazuju raspored ekanomglrih snaga i strukturu svojinskih odnosa. Podaci dobrim delom ukazuju na to da se uzroci štrajkova gnalaze u ekonomskoj strukturi društva. Položaj privrede se najbolje vidi iz njenog učešća u ukupnim izvo­ rim a sredstava banaka:101 in Vidi: ..Ostvarivanje ustavnih amandmana u bankama”. Savezna skupština, Beograd, maj 1973. godine, str. 6, 25 i 29. 150

Struktura (u procentima)

Iznos (u mld din.) Ukupni izvori sredstava banaka u 1971. godini Od toga: — iz privrede — iz društveno-politi£kih zajednica — iz sredstava banaka — od stanovništva — inostrana sredstva — iz emisije — ostalo

289,9

100

46,2 83,5 53,1 25,5 12,3 27,5 41,8

16 29 18 9 4 9 15

Raspoloživi podaci pokazuju da privreda 1971. godine učestvuje samo sa oko 16 odsto u izvorima sredstava banaka. Nasuprot tome, društveno-političke zajednice učestvuju sa 29 odsto, same banke sa 18 odsto, sta­ novništvo sa 9 odsto, emisije sa 9 odsto, a svi ostali korisnici sa 15 odsto. Privreda raspolaže svega 1/5 sredstava u bankama. Na svaki dinar koji privreda ima u bankama, dolazi još 3 ili 4 dinara koji nisu njeni. U ukup­ nim izvorima sredstava banaka nalazi se, vezano za odluke vanprivredne sfere, preko 60 odsto bankarskih sredstava.102 Nasuprot tome, u ukupnim kreditima privreda učestvuje sa oko 80 odsto. To znači da se razni učes­ nici u preraspodeli akumulacije privrede pojavljuju kao izvori finansijske moći — oni svoja sredstva plasiraju u banke i putem kreditnog odnosa između banaka d privrede dobij aj u kroz kamate dodatna sredstva. Time se reprodukuju odnosi koji dovode do razvlašćdvanje privrede. Materijalna osnova samoupravljanja u privredi u 1972. godini. (a) Sredstva privrede za reprodukciju 19,7 milijardi din. 23,3 milijardi din.

— izdvajanja u poslovni fond — amortizacija Ukupno

43

milijarde din.

(b) Plaćene obaveze po osnovu kredita — otplate po dugoročnim kreditima — kamate Ukupno (c) Ostatak za samojinansiranje proste i proširene reprodukcije — Ova sredstva treba umanjiti za obavezni zajam za nedovoljno razvijena područja i fond zajedničkih rezervi — ostaje organizacijama udruženog rada

19,1 milijardi din. 10,9 milijardi din. 30

milijardi din.

13

milijardi din.

5,5 milijardi din. 7,5 milijardi din.

»°* Vidi: „Ostvarivanje ustavnih amandmana u bankama”, Savezna skupština, Bgd., maj 1973. str. 6, 25 i 29. 151

Kolika je moć ljudi zaposlenih u bankama govori podatak da je iz­ vršni odbor kan samoupravni organ osnivača, odlučivao o 30 mi­ lijardi dinara, a kreditni odbor, kao stručni organ banke, o sredstvima od 300 m ilijardi dinara, dakle 10 puta većim.1*® Slabljenje finansijske moći države nije išlo u korist jačanja mate­ rijalne bayj» samoupravljanja. Podaci ukazuju na to da odumiranje eko­ nomskih funkcija države samn po sebi ne m ora da znači jačanje samo­ upravljanja, odnosno njegove m aterijalne osnove U posmatranom vremenskom intervalu banke su 9e konsfctuisale kao novi centri finansijske moći, koji akumulišu znatan deo dohotka stvaranog u proizvodnji Ovi centri finansijske moći se najpre osamostaljuju i otuđuju od proizvođača, da bi se kasnije konstituirali kao finansijska moć nad njima. I n e samo to. Oni se osamostaljuju i u odnosu na državnu struk tu ru i postaju „konkurenti” centrim a društvene moć: društveno-poMtičkim zajednicama. Pored toga što je potčinjena bankama, proizvodna privreda još je i zavisna od trgovine, posebno spoljne. Dohodak po jednom zaposlenom u 1971. godini bio je u spoljnoj trgovini pet puta veći od dohotka po za­ poslenome u rudnicima uglja i koksa, tekstilnoj i drvnoj industriji. Sa stanovišta ekonomske (nejmoći pojedinih grana (privrednih i ne­ privrednih) delatnosti i ukupnog socijalnog položaja ljudi zaposlenih u njima, značajno je prim etiti da štrajkova nije bilo u bankama, spoljnotrgovinskim pred uzećima, državnim organima uprave i njim a sličnim institucijama (zavodima za socijalno osiguranje, osiguravajućim zavodima i sL), službama dništveno-političkih organizacija itd. (izuzetak je štrajk Opštinskog suda u Lazarevcu). U ovim institucijama nije bilo štrajkova ne zbog toga što je samoupravljanje u njim a razvijenije nego u proizvod­ nim preduzećima, već zbog toga što je njihov ukupan socijalni položaj znatno iznad položaja njihovih kolega i radnika zaposlenih u proizvodnim preduzećima. Moglo bi se, čak, reći da su zaposleni u bankama, spoljnoj trgovini i državnim organima zadovoljni neznatnim samoupravijanjem uz visok standard, je r bi u slučaju štraj kovanja mogli izgubiti taj standard i doći na nivo onih koji štrajkom nem aju nešto naročito da izgube. Nasuprot ovima, radnici u proizvodnim preduzećima, koji imaju nešto više demokratije i znatno više hrabrosti, mogu i štrajkovatl a da im se zbog toga ne pogorša njihov socijalni i politički položaj — da. u stvari, ništa ne izgube, je r se nalaze u takvom ukupnom socijalnom sta­ nju da skoro i nemaju šta izgubiti. Prim era radi, navodim da je ukupan ostvareni dohodak po jednom zaposlenom u tekstilnoj industriji četiri puta manji nego u spoljnoj trgovini nepoljoprivrednim proizvodima, šest puta m anji nego u hidroelektranam a itd.1** Analizom navedenih podataka se uglavnom može objasniti zašto štrajkova najviše ima u proizvodnim preduzećima a i zbog čega ih uopšte nema u bankama, spoljnoj trgovini i državnim organima i njim a sličnim institucijama. Pojava štrajkova u osnovnom i srednjim školama i u zdravstvenim ustanovama može se objasniti niskom cenom rada, lošim ukupnim sociM „V ečernje novosti” od 12. 3. 1973. godine, str. 2. ,M Vidi: „Socijalne razlike u našem društvu”. Veće Saveza sindikata Jugosla­ vije, Beograd, 1972. godine, strana 14. 152

jalnim položajem prosvetnih radnika i njihovim najamnim položajem prema onima od ikojih su fdnansijski zavisni. Relativno niska cena rada i najamni položaj prosvetnih i zdravstvenih radnika vrlo ozbiljno ugro­ žava veoma značajan profesionalni moral ljudi ovih zanimanja. Uticaj štrajkova prosvetnih d zdravstvenih radnika na profesionalni moral ljudi ovih zanimanja vredelo bi posebno proučiti. 17. Socijalna obeležja učesnika u štrajkovima

1Broj štrajkova j

n;.

svi zaposleni u preduzeću svi zaposleni u delu preduzeća samo proizvodni radnici samo službenici samo stručnjaci samo rukovodioci samo proizvodni radnici i službenici samo proizvodni radnici, stručnjaci i službenici

10 30 367

2,2 6,5 79,6

Ukupno

461

Učesnici u štrajkovima

—

—

1

—

34

7,4

19

Radne organizacije društvenih delatnosti

13

Bez odgovora

38

Ukupno

0)2

—

512

4,1 100 —

Broj učesnika 2.038 3.842 47.925 — 15 — 9.919

(1) (3) (13)

3,1 5,9 74,0 —

(l)

1.088 64.827 (18) 1.305

0,0 — 15,3 1,7 100 —

713 (22) —

66.845 (40)

—

Napomena: U zagradama je označen broj štrajkova za koje nemamo podataka o broju učesnika.

Kao što se iz tabele vidi, u skoro 80 odsto svih štrajkova štrajkovali su samo proizvodni radnici. U preostalim štrajkovima, pored proiz­ vodnih radnika, štrajkovali su službenici i stručnjaci, i to samo onda kada su štrajkovali ili svi zaposleni u radnoj organizaciji ili svi zaposleni u delu preduzeća. Radi se, zapravo, o tome da su stručnjaci i službenici štrajkovali onda kada nije bilo moguće da se drugačije ponašaju: ili nisu mogli raditi zbog toga što su bili onemogućeni štrajkom proizvodnih rad­ nika ili nisu imali drugog izlaza nego da se u štrajku solidarišu sa pro­ izvodnim radnicima. Nije bez značaja primetiti da ni u jednom slučaju nisu štrajkovali samo rukovodioci ili samo službenici. Ponoviću da uglav­ nom štrajkuju ljudi koji objektivno, po svom društvenom biću i socijal­ nom položaju, pripadaju radničkoj klasi, na koju se, .inače, celokupna ofi­ cijelna politička struktura poziva i za koju se verbalno godinama zalaže, ne samo za njen bolji socijalni položaj nego i za njen odlučujući uticaj na donošenje odluka od značaja za njen socijalni položaj, a i za ukupna društvena zbivanja. Treba, zapravo, odgovoriti na pitanje: u kakvom od­ nosu stoji činjenica da štrajkuju uglavnom proizvodni radnici i verbalno 153

opredeljenje formalne političke strukture da upravo oni (proizvodni rad­ nici) treba da budu nosioci i garancija izgradnje samoupravnog socija­ lističkog društva? To nas upućuje na potrebu za istraživanjem reatoog socijalnog i političkog položaja radničke klase u našem društvu i njenog faktičkog uticaja na odlučivanje u centrima društvene moći. U svim važnijim dokumentima Savez komunista Jugoslavije se stal­ no opredeljivao za ostvarivanje odlučujućeg uticaja radničke klase na svim nivoima organizacije društva — u svim centrima odlučivanja. Me­ đutim, stvarni položaj radnika u raspodeli društvene moći i m aterijalnih dobara relativno je pogoršavan. U prilog ovoj oceni, prikazaću rezultate istra­ živanja ranga uticaja u industriji i rudarstvu Slovenije, je r je u ovoj re­ publici radnička klasa najrazvijenija i moglo bi se pretpostaviti da je njen uticaj na zbivanja u preduzeću najjači. Međutim, ispitivanje koje je sproveo C entar Republičkog veća Saveza sindikata Slovenije za istraživanje samoupravljanja dalo je politički neočekivane rezultate. Pogledajmo ih. „Prema rezultatim a istraživanja u toku tri godine, slika je sledeća (odgovori na pitanje: Koliki uticaj im aju -navedene grupe ih lica na ono što se stvarno događa u ovom preduzeću?): rGrupa, odnosno . • .. pojedinac a; (generalni; direktor b} šefovi (direktori) sektora c) radnički savet d; kolektivni izvršni organi e; rukovodioci radnih jedinica i rukovodioci pogona f ) majstori %) Savez komunista h; sindikat radnici

I|

Rang uticaja po godinama 1971. 1970.

1969.

1 2 4 5 3 7 6 8 9

1 2 3 4 5 6 7 8 9

1 2 3 5 4 6 7 8 9

Prikazali smo redosled grupa s obzirom na uticaj u taku tri godine, pri čemu rang 1 predstavlja najveći, a rang 9 najm anji uticaj. Podaci važe za sva preduzeća industrije i rudarstva u Sloveniji. Rezimiraćemo ukratko neke konstatacije iz prikazanih podataka: 1. Distribucija uticaja je uvek hijerarhijska: m anje grupe imaju veći uticaj nego veće grupe. 2. Najveći uticaj im a v rh rukovodeće linije, slede samoupravni or­ gani, srednji i niži deo rukovodeće linije, političke organizacije, a grupa sa naj rušim uticajem su radnici. 3. To znači da su praktično rangirani i odnosi među tim ljudima: najveći uticaj ima rukovodeća linija, a slede samoupravna i politička li­ nija. Jasno je da takav zaključak sadrži određena uprošćavanja, jer se uticaj i grupe međusobno prepliću. 4. Radnici, mada su prema normativnim dokumentima osnovni no­ sioci samoupravnih prava, po stvarnom uticaju su ipak na poslednjem 154

mestu. To je, verovatno, u znatnoj meri posledica njihove neorganizovanosfi. 5. U toku tri godine, dok su vTŠena ispitivanja, nije došlo do većih promena u distribuciji uticaja, ali ima nekih promena koje su iznenađu­ juće. Tako vrh rukovodeće linije (direktor i direktori sektora) postaje uticajniji. Uticaj samoupravnih organa doživljava uspon od 1969. do 1970. godine, a opada od 1970. do 1971. godine. To naročito važi za kolektivne izvršne organe, čiju ulogu su radnici prilikom njihovog nastajanja ocenjivali bolje nego godinu dana kasnije. Usled toga se i relativni položaj (rang) tih organa delimično menja. Sličan zaključak važi i za srednji i niži deo rukovodeće linije. Uticaj Saveza komunista stalno slabi, uticaj sindikata oscilira, a isto tako i uticaj radnika. 6. Navedene konstatacije važe, naravno, samo za prošeke. Pojedine radne organizacije mogu bitno odstupati od tih prošeka kako celokupnom količinom uticaja, tako i u pogledu unutrašnjih odnosa među grupama.”105* Ukazujem na podatak da su u sve tri posmatrane godine radnici na poslednjem mestu po snazi uticaja. O nepovoljnom položaju radnika u strukturi društvene moći govori i podatak o stalnom porastu broja žalbi radnika. Tako se, na primer, sa­ mo u toku 4 godine (1968—1971) samo sindikatima svih nivoa (od osnovne organizacije sindikata do Veća Saveza sindikata Jugoslavije) p i s m e n o žalilo preko 700 hiljada radnika.100 Neopravdane socijalne razlike su, sasvim sigurno, na štetu one so­ cijalne grupe čiji je položaj u raspodeli društvene moći i materijalnih dobara najnepovoljniji — a to su proizvodni radnici. I ovim se može ob­ jasniti zašto štrajkuju uglavnom proizvodni radnici. Proizvodni rad je i materijalno i moralno nisko vrednovan, skoro obezvređen. To pokazuju i želje roditelja u pogledu zanimanja njihove dece, tj. istraživanja koja je sproveo Centar Instituta društvenih nauka u Beogradu za istraživanje javnog mnjenja.107 Pitanje koje su istraživači postavili glasilo je: „Šta biste želeli da postanu vaša deca po zanimanju?” Odgovore na ovo pitanje dala su 1.893 građanina, i to 371 visokokvalifikovani i kvalifikovani radnik, 243 polukvalifikovana i nekvalifikovana radnika i pomoćna službenika, 510 službenika sa visokom, višom i srednjom školskom spremom, 235 poljoprivrednika, 21 privatni zanatlija i ugostitelj, 98 penzionera i invalida, 48 đaka i stu­ denata, 80 domaćica poljoprivrednika i 192 domaćice nepoljoprivrednika. Rezultati odgovora na pitanje „Šta želite da postanu vaša deca po zanimanju” su sledeći: ,#s Vidi: Razvoj i mogućnosti samoupravljanja”, Centar Republičkog veća Saveza sindikata Slovenije za istraživanje samoupravljanja, Ljubljana, oktobar 1972. str. 61—63. »°« Vidi: Milan Vukasović: Izlaganje na Trećoj konferenciji Saveza komu­ nista Jugoslavije. 107 Vidi: „Jugoslovensko javno mnjenje o aktuelnim društvenim i političkim pitanjima”. Institut društvenih nauka, Beograd, 1965. godine. 155

— — — — —

poljoprivrednik radnik ili zanatlija službenik sa srednjom školskom spremom službenik sa visokom i višom školskom spremom ostala zanimanja

13,5% 19,4°/o 56,6% 9,4°/o

Ukupno (1.893)

100%

1, 1%

Kao što se vidi, više od polovine (56,6%) anketiranih građana žele da im deca završe višu ili visoku školu. Relativno je visok procenat anke­ tiranih koji žele da im deca imaju, osim visokog obrazovanja, i određeno zanimanje. Tako, na primer, svaki peti (19,6%) anketirani građanin želi da mu deca budu inženjeri i arhitekte, 13,2 odsto građana žele da im deca budu lekari, njih 6,3 odsto da im deca budu lekari ili inženjeri, njih 4 odsto da njihova deca budu nastavnici ili profesori, a 1,4 odsto da im deca budu naučnici. Na drugoj strani, veoma mali procenat anketiranih želi da im deca budu radnici ili zanatlije (13,5%), poljoprivrednici (1,1%), tehničari sa srednjom školom (4,7%), vojna lica (2%), društveno-politički radnici (0 , 8 % ).

Želje roditelja u pogledu zanimanja njihove dece očigledno gravitiraju profesijama koje im aju relativno najveći društveni ugled, sigur­ nost zaposlenja i mogućnosti za relativno većom zaradom, a to nije pro­ izvodni rad. Time se može objasniti činjenica što je znatno veći broj ro­ ditelja koji želi da im deca budu inženjeri i arhitekte nego onih koji žele da im deca budu radnici ili zanatlije. Hi, sudeći po željama anketiranih, trebalo bi da imamo lekara koliko i radnika i zanatlija ili dva puta (2%) više umetnika nego poljoprivrednika (1,1%). Želje roditelja u pogledu zanimanja njihove dece očigledno nisu u skladu sa realnim mogućnostima s obzirom na promene u socijalno-ekonomskoj strukturi stanovništva, niti su adekvatne modelu socijalno-ekonomske strukture stanovništva pri re­ lativno visoko razvijenim proizvodnim snagama. Značajne su razlike u odgovorima anketiranih na pomenuto pitanje u vezi sa njihovim socijalnim i profesionalnim obeležjem. Od 510 anketi­ ranih građana sa višom i visokom školskom spremom, njih 353 ili 69,2 odsto želi da im deca steknu njihov ili viši nivo obrazovanja. Iz ove grupe anketiranih, njih 47,7 odsto žele da im deca budu lekari, arhitekti i inže­ njeri, dok svega njih 6,1 odsto želi da im deca budu radnici ili zanatlije. Zanimljivo je da od 371 anketiranog visokokvalifikovanog i kvalifikovanog radnika, svega njih 52 ili 14,4 odsto želi da im deca steknu zanimanje koje i sami imaju, odnosno da budu radnici ili zanatlije, dok njih 40,7 odsto želi da im deca budu inženjeri, arhitekti ili lekari. Ovu želju ima i 25 odsto poljoprivrednika i 28,8 odsto domaćica poljoprivrednika. Od 105 poljoprivrednika, svega njih 16 ili 6,8 odsto želi da im deca budu poljoprivrednici. Želje za vertikalnim pomeranjem socijalnoj i profesionalnoj struktu­ ri su očigledne. Mali je broj radnika i poljoprivrednika koji žele da im deca im aju zanimanje kao i roditelji, odnosno velik je broj onih koji žele da im deca steknu srednje, više i visoko obrazovanje. 156

Anketirani sa srednjom, višom i visokom školskom spremom u ve­ likoj većini žele da im deca steknu nivo obrazovanja koji i sami imaju ili, pak, viši, odnosno veoma je mali broj (6,1%) onih koji žele da im deca budu radnici ili zanatlije. 18. Organizaciono-proizvodna obeležja učesnika štrajkova Broj Organizaciono-proizvodna obeležja učesnika štrajkova štrajkova 1. 2.

Štrajkuje čitava radna organizacija 10 Učesnici štrajka čine jednu ili više organizaciono-proizvodnih celina radne organizacije 441 3. Učesnici štrajka su neformalan deo radne orga­ nizacije i ne čine organizaciono-proizvodnu celinu 13 Ukupno 464

Broj 1%1! učesnika 2,1

2.038 (1)

3,2

95,1

60.049 (24)

94,2

2,8 100,0

1.635 63.722 (25)

Bez odgovora

35

Radne organizacije društvenih delatnosti

13

1.305 (2)

512

66.845 (40)

UKUPNO

2,6 100,0

1.818 (13)

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

Mali je broj štrajkova u kojima su učestvovali svi zaposleni u rad­ noj organizaciji a najveći je broj štrajkova u kojima su učestvovali rad­ nici koji čine jednu ili više organizaciono-proizvodnih ceHna radne orga­ nizacije. Ovde se radi o pojedinim pogonima ili, pak, fabrikama koje su samo delovi radne organizacije — najčešće su to jedna ili više radnih jedinica se malo ili nimalo stvarnih samoupravnih prava. Njihova samoup­ ravna prava su najčešće samo normativno utvrđena, a faktički odlučuju organi radne organizacije kao celine. Navodim primer gde je došlo do kon­ flikta između dela radne organizacije i radničkog sa veta, s jedne strane, i rukovodećih organa radne organizacije kao celine, s druge strane. Radi se o rudarsko-topioničarskom basenu „Zajača”, čije je sedište u Loznici. Ovaj basen ima 8 radnih jedinica, koje se nalaze na područjima 5 opština. Rud­ nik antimona „Stolice” je jedna radna jedinica Basena u kojoj ima 317 za­ poslenih.108 Rudnik „Stolice” ostvaruje plan proizvodnje sa 140 odsto, a ostale radne jedinice Basena sa svega 105 odsto. Međutim, radnici Rudnika „Sto­ lice” dobijaju lične dohotke u visini 160 odsto startne osnove, a ostale radne jedinice 150 odsto. Razlika u produktivnosti i rentabilnosti je mno­ go veća nego što je razlika u ličnim dohocima. To je potvrdio i gene­ ralni direktor RTB „Zajača” svojom izjavom: „To je naš najakumulativniji pogon („Stolice”). Sredstva koja se formiraju na nivou ekonomskih jedinica moraju biti centralizovana da bi svi mogli da ra d e . . . da bi se 108 Vidi: „Borba” od 3. marta 1966. i list „Napred” od 26. februara 1965. godine. 157

obezbedilo jedinstvo pređuzeća.” Sredstva se, u stvari, samo formalno form iraju u ekonomskoj jedinici a o njim a se faktički odlučuje na nivou radne organizacije. To je bio osnovni uzrok konflikta. Radnički savet Rudnika „Stolice” je u vezi sa tim, između ostalog (12. 12. 1964), odlučio: „Ako se ima u vidu da saveti radnih jedinica ne­ maju nikakvih prava da odlučuju, već samo da disku tu ju o primeni i ostvarenju već usvojenih planova, Savet radne jedinice .Stolice’ sm atra da je suvišan i predlaže Savetu Radne organizacije da raspusti savete radnih jedinica. Ukoliko Savet Radne organizacije ne uzme u obzir pređiog Saveta radne jedinice .Stolice’ i ne donese svoju odluku, Savet radne je­ dinice .Stolice’ će podneti kolektivnu ostavku.” Ovu odluku Saveta rad­ ne jedinice podržali su svi radnici Rudnika „Stolice”. Politički i pri­ vredni rukovodioci i stručnjaci Rudnika „Stolice” su takođe podržali odluku Saveta radne jedinice i prokomentaiisali je: „Ne tražimo cepanje pređuzeća. . . Mi tražimo da se obračun svede na ekonomske jedinice”. Na taj način, oni bi mogli videti produktivnost i rentabilnost svake radne jedinice i, na toj osnovi, konstituisati ekonomske odnose u celoj orga­ nizaciji. Međutim, uzroci štrajkova objetkivno nisu samo u lošim ekonom­ skim odnosima između pojedinih delova radne organizacije i radne orga­ nizacije kao celine i u nepostojanju „čistih” ekonomskih odnosa između delova (radnih jedinica, pogona itd.) radne organizacije, već i pre svega u slaboj materijalnoj bazi samoupravljanja i u slaboj reproduktivnoj sposob­ nosti privrede uopšte, proizvodne posebno. Ali, o tome ćemo kasnije, kada bude reč o uzrocima štrajkova. 19. Učešće članova organa radničkog samoupravljanja u štrajkovima Samoupravne funkcije učesnika štrajka

Broj štrajkova

Učestvovali su članovi organa samoupravljanja Nisu učestvovali članovi organa samoupravljanja

351 62

Ukupno

413

Bez odgovora Radne organizacije društvenih delatnosti Ukupno

86 13 512

!! 0[1 o-

Broj učesnika

85,0 15,0

54.095 (13) 4.132

100 — -

58.227 (13)

i% 92,9 7,1 100

7.313 (14) 1.305 — 66.845 (40) —

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

Značajno je prim etiti da su u 85 odsto štrajkova sa 92,9 odsto ukup­ nog broja učesnika u svim štrajkovima učestvovali i članovi radničkih saveta, upravnih odbora i drugih organa radničkog samoupravljanja. Ova činjenica je u neposrednoj vezi sa opadanjem uticaja radnika na odlučiva­ nje u organima radničkog samoupravljanja, a i sa opadanjem relativne zastupljenosti proizvodnih radnika u radničkim sa vetima i upravnim od­ borima. U nemogućnosti da se u formalnim samoupravnim centrima od­ lučivanja izbore za rešenja u svoju korist, radnici članovi radničkih sa158

veta i upravnih odbora štrajkuju isto tako kao i oni proizvodni radnici koji formalno ne pripadaju organima radničkog samoupravljanja. Uzroci učešća članova organa samoupravljanja u štrajkovima se na­ laze u realnim odnosima snaga u procesu odlučivanja i u nezadovoljava­ jućem uticaju radnika članova radničkih sa veta na odlučivanje u organi­ ma samoupravljanja. Da bi se došlo do potpunije analize stvarnog uticaja radnika na od­ lučivanje u organima samoupravljanja, potrebno je posebno analizirati odnose snaga u procesu odlučivanja u organima samoupravljanja radne organizacije. Moramo videti ukupnu količinu društvene moći radničkih saveta radne organizacije, njenu raspodelu i njeno ostvarivanje u procesu odlučivanja u organima samoupravljanja. Radnički saveti odlučuju o 62109 različita tematska područja. Broj pitanja o kojima radnički saveti odlučuju je znatno veći. Radnički saveti tokom jedne godine drže u prošeku 14 sednica, a na jednoj sednici je 13 tačaka dnevnog reda ne računajući tačku razno, koja, na žalost, često traje duže nego sve ostale. Jedna sednica u prošeku traje oko 4 i po sata. Tome treba dodati da se materijal o kome radnici odlučuju pravi kao da će služiti onim stručnjacima koji su ga radili. Stoga moramo ući u ana­ lizu odnosa snaga u procesu odlučivanja o ova 62 različita polja. S jedne Strane, na vrhu pred uzeća imamo rukovodioce i stručnjake. Oni se ovim problemima bave profesionalno, to je njihovo zanimanje, njihov radni zadatak za koji primaju lični dohodak. Radnici članovi rad­ ničkog saveta mogu o ova 62 područja razmišljati tek posle osmočasovnog radnog vremena, jer nije njihovo zanimanje. Oni moraju da rade na rad­ nom mestu 8 sati za lični dohodak, a o ovim pitanjima mogu razmišljati posle zarađenog ličnog dohotka. To je prvo što ove dve grupe ljudi u procesu odlučivanja razlikuje. Drugo, na vrhu preduzeća su i stručnjaci specijalisti, koji se ne bave svim ovim pitanjima nego samo pojedinim problemima. Znači, s jedne strane su stručnjaci kao što su tehnolozi, mašinski inženjeri, ekonomisti, pravnici — stručnjaci za radne odnose, nor­ mativna akta itd., a s druge strane su radnici članovi radničkog saveta koji su neka vrsta „univerzalnih neznalica”, jer radnik član radničkog saveta treba da misli o svakome od ova 62 područja ne bi li na sednici radničkog saveta prilikom glasanja umirio svoju savest. Ako se realno gleda, radnik nijedno od ova 62 područja ne može toliko savladati da bi u procesu odlučivanja bio ravnopravan partner onome stručnjaku koji je elaborat pripremio. I radnik je, u stvari, u procesu odlučivanja ili, 'tačnije, u odnosima snaga u radnoj organizaciji izgubio bitku kada je nastala takva podela uloga u pripremanju i donošenju odluka. Dodajmo tome da su informacije i inicijative za donošenje odluka u rukama rukovodi­ laca i stručnjaka, da su radnici mnogo manje informisani, zapravo, da poseduju znatno manje informacija relevantnih za odlučivćinje, kao što je i njihova mogućnost da svoju inicijativu pretvore u predlog za donošenje odluka znatno manja nego što je to slučaj sa rukovodiocima i stručnjaci­ ma. Nadmoć hijerarhijske strukture rukovođenja nad radnicima u pro­ cesu odlučivanja je van spora. Hijerarhijska struktura rukovođenja se u početku postavljala prema samoupravnoj organizaciji radne organi1M Vidi: Mitja Švab: „Obustave rada i pitanja koja su u direktnoj vezi sa njom”, Centralno veće Saveza sindikata Jugoslavije, Eeograd, januar 1968, str. 128—131. 159

zacije kao spoljna gila da bi se kasnije ugradila u samu samoupravnu strukturu i objektivno ostvarivala odlučujući uticaj u njoj, a time, uglav­ nom, i vlast nad radnicima. Objektivni položaj direktora u odnosima sna­ ga i u raspodeli društvene moći u radnoj organizaciji omogućavao je nje­ gov odlučujući uticaj na odluke u radničkom savetu i upravnom odboru. Time se dobrim delom može objasniti zašto se u praksi nije ostvarila ideja o direktoru kao inokosnom izvršnom organu radničkog saveta. Ukazaću samo na dva već nesporna pitanja. Prvo je donošenje za­ vršnog raču n a Završni račun, koji radnički savet mora da usvoji, ljudi rade mesecima, i to u radno vreme, i onda se radniku članu radničkog saveta da debela knjiga pet dana pre sednice i od njega se traži da o za­ vršnom računu glasa. Čak kad bi i hteo, radnik faktički nije u mogućnosti da ceo završni račun za pet dana pročita i savlada. Drugi primer je do­ nošenje investicionih odluka. Radnicima se opet daje čitav stručni ela­ borat. Stručnjaci na tome rade mesecima, pa i godinama, a onda se to da članovima radničkog saveta nekoliko Hana pre sednice radničkog sa­ veta da bi o tome na sednici odlučivah. Ovakav odnos snaga u procesu odlučivanja nepovoljan je po proizvodne radnike članove radničkog sa­ veta tim više što rukovodioci i stručnjaci za pitanja o kojima se odlučuje na radničkom savetu dobrim delom imaju monopol na informacije i zna­ nje. Proizvodni radnici imaju znatno manje mogućnosti da dođu do infor­ macija koje su relevantne za odlučivanje. Odgovornost, takođe, nije rešena. Kada se donese pogrešna investiciona odluka i kad se traži odgovor­ nost članova radničkog saveta, oni kažu: to jeste naša odluka, ah mi smo glasah na poverenje ljudima koji su taj elaborat pripremili. Kad se traži odgovornost od stručnjaka i rukovodilaca koji su taj elaborat pripremili, oni, opet, kažu: mi ne možemo odgovarati iz dva razloga — prvo, to nije naša odluka nego odluka radničkog saveta i, drugo, radnički savet nije bio obavezan da naš predlog usvoji, iako je svima jasno da radnički savet faktički nije imao druge alternative nego da predloženu odluku prihvati. Tako se odgovornost prebacuje sa jednih na druge, a to poguduje upravo onima koji imaju odlučujući uticaj na odlučivanje u radnoj organizaciji, pa i van nje. Slobodni su da se neodgovorno ponašaju. Iz ovoga što sam rekao ne treba ni u kom slučaju izvući zaključak da su radnici nesposobni da odlučuju i da treba da napustimo ideju o od­ lučujućem uticaju proizvodnih radnika na odlučivanje u radnoj organi­ zaciji i van nje. Izlaz moramo tražiti u tome da se radnicima o svakom pitanju o kome oni treba da odlučuju daju alternative, da se za svaku alternativu daju razlozi i protivraziozi i, što je najvažnije, da se radnici­ ma predoče posledice svake varijante. Na taj način radnik neće odlučivati o stručnom elaboratu, nego o predloženim varijantama sa stanovišta nji­ hovih posledica. Stručnjaci koji su pripremili usvojenu varijantu moraju biti odgovorni za njeno sprovođenje, a radnici koji su tu odluku docieli moraju biti odgovorni za posledice koje usvojena varijanta produkuje. Dakle, ako bi radnik bio u položaju da odlučuje sa stanovišta posle­ dica predloženih varijanti, onda bi njegova sposobnost za odlučivanje do­ šla do punog izražaja, onda bismo, zapravo, resili pitanje odgovornosti. Ona bi tada bila u rukama i onih koji donose odluke i onih koji imaju pravo da kontrolišu. O formalizmu u procesu odlučivanja i o stvarnim uzrocima učešća radnika članova radničkog saveta u štrajkovima dosta ubedljivo govori 160

i izjava kvalifikovamog radnika Miro-ljuba Nikolića: „Najveća nevolja na­ šeg samoupravljanja je, izgleda mi, to što se ono svodi -na formalizam. Evo kako to kod nas biva. Stručne službe pripremaju predloge i nacrte raznih akata o kojima se ljudi izjašnjavaju po radnim jedinicama. Ali, kad stvari dođu u tu fazu, onda je ipak teško nešto izmeniti, pogotovo ako službe ucenjuju i .vezuju’, u-slovljavaju usvajanje jedne mere drugom. Zar ne bi bilo normalnije i bolje da se mišljenja radnika čuju pre izrade ma kakvog nacrta i da oni, taiko, utiču na sam n acrt. . . Kad se zbraja ko­ liko je radnih jedinica glasalo za koji predlog, odnosno nacrt, ne uzima se u obzir koliko je ljudi u tim jedinicama. Tako ispadnu ravnopravne, recimo, radna jedinica opšte službe sa dvadesetak ljudi i neka proizvodna jedinica u kojoj ih ima nekoliko puta toliko.”110 20. Stvarni uzroci štrajka van radne organizacije Pitanje'je'glasilo: „Koji su bili stvarni, dublji uzroci obustave rada van radne organizacije?” Analizom sadržaja dobijenih odgovora, došli smo do sledećih rezultata: Uzroci štrajka van radne organizacije 1) loši uslovi privređivanja i nepovoljan položaj preduze 'a na tržištu 2) negativan položaj preduzeća u sistemu raspodele 3) nemogućnost preduzeća da zadovolji zahteve rad­ nika za većim ličnim dohocima, objektima društve­ nog standarda i dr. 4) prevelike i neopravdane socijalne razlike između zaposlenih u privredi i zaposlenih u društvenim delamosdma, trgovini i si. 5) birokratski odnos faktora van preduzeća prema preduzeću

| Broj : 1štrajkova 202 4

„

:

Broj učesnika

1 %

87,2 9,2

90,6 32.120 (22' 1,8 3.884

7

3,1

487

1,3 0,4

4

1,8

132 (1;

6

2,7

708 (1)

100

36.901 (24)

1,9

Ukupno

223

100

Bez odgovora

289

100

29.944 (16) -

Ukupno

512

—

66.845 (40) -

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

Od 512 popunjenih upitnika, u 223 ili 45,5 odsto slučajeva je nave­ deno da su uzroci štrajka i van radne organizacije a ne samoj u njoj. Uzro­ ci skoro polovine štrajkova su ne samo u odnosima snaga na mikro ni­ vou već istovremeno i u makro ekonomskim odnosima i u makro sistemu. Od 223 štrajka, u 90,6 odsto slučajeva su loši uslovi povređivanja i nepo­ voljan položaj preduzeća na tržištu — istina, u različitim oblicima — bili „spoljni” uzroci obustava rada. To nas upućuje na potrebu za anali­ zom makro ekonomskog i političkog sistema i položaja samoupravljanja 1,0 Vidi: „K om unist” od 2. 12. 1971. godine, str. 5. 161

(koje postoji g«nn na makro nivou) u njemu. Pokušaj takve »nalin* uči­ nio sam u prvoj glavi trećeg dela teksta. Sada mft7Pmn zaključiti: makm grfpfn| ndnnmo tlOUgao koji Čine država, robno-novčano tržište i samoupravljanje, bitno doprinosi pojavi radničkih štrajkova u radnim organizacijama. Radnički štrajkovi postoje na mikro nivou i zbog toga nemaju u istoj meri uticaja na smer razrešavanja konfliktnih situacija na nivou globalnog društva. Njihov uticaj se u najvećem broju slučajeva zadržao na pomeranju odnosa -^aga na mikro nivou (u okviru radne organizacije) u korist radnika i njihovih interesa. U stvari, država i tržište, kao suprotnosti samoupravljanju, organizovani su na nivou globalnog društva i jači su politički i ekonomski od isparcelisanog samoupravljanja i radničke klase. Radnička klasa nije kao H a « socijalno integrisana i politički organizovana na nivou globalnog društva. Time se može objasniti njeno štrajkovanje samo na mikro nivou i relativno «lah uticaj štrajkova na odnose u globalnom društvu. Država i tržište imaju jak uticaj da dođe do radničkih štrajkova u radnim orga­ nizacijama, ali štrajkovi nemaju isti povratni uticaj na državu i tržište. U tome je, ianeđu ostalog, i protivrečnost tržišta i štrajkova. Očigledno je da pojavi radničkih štrajkova mnogo doprinosi makro sistem — ekonomski i politički. Tako se uglavnom ispoljavao na mikro nivou, štrajk, dakle, objektivno nije samo rezultat realnih odnosa snaga u radnoj organizaciji, nego i, pre svega, realnih odnosa ekonomskih i po­ litičkih snaga u globalnom društvu. 21. Neposredni povodi za štrajkove PiMnj» n upitnika jc glasilo: »Štt je bio neposredan porod za obustavu reda?” Analizom * a A m ] a dobijenih odgovore, došli smo do slrderih rezultata: 1

Neposredni povod za štrajk 1) 2;

3) 4) 5) 6) 7) 8; 9T 10) 11) 12)

niski lični dohoci minimalni lični dohoci obračun i isplata ličnih dohodaka zakašnjenje u isplati ličnih dohodaka smanjenje startne osnove ličnih dohodaka povećanje norme birokratski odnos rukovodilaca prema radnicima odhika organa samoupravljanja neobaveštenost ili pogrešna obaveštenost radnika otpuštanje sa posla ili premeštaj na lošije radno mesto neprijateljska aktivnost neizvršena obaveza ili neispunjeno obećanje či­ nilaca van radne organizacije

Ukupno bez odgovora Ukupno

| Broj I 1 !, štrajkova ’

%

' \

26,6 19.049 (17) 23 1.245 26,4 16.228 (3) 14,9 8.223 (4) 7,8 6.571 (3) 4,8 1.975 (1) 7*4 6.831 (5) M 1.466 4,8 3.661 ( 1)

134 14 133 75 39 24 37 7 24 13 —

2,6

0,5

3 503

Broj ' nfacnih

100

28,6 13 24,3 123 93 33 103 23 53

1.303

23

107 66.659 (34)

03 100

9

-

186 (6)

512

-

66.845 (40) -

—

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika. 162

22. S tv a r n i u z r o c i š tr a jk o v a u rad n oj o rg a n iza c iji

Pitanje u upitniku je glasilo: „Koji su bili stvarni, dublji uzroci obustave rada . . . u samoj radnoj organizaciji ?” Analizom sadržaja dobijenih odgovora, došli smo do sledećih rezultata:*i Uzroci štrajkova u radnoj organizaciji

Broj 1 Broj štrajkova i1 % učesnika

] *

1) nerazvijeno samoupravljanje, slab uticaj radnika na odlučivanje u radnoj organizaciji

67

14,9

10.423 (8)

17,0

2) sistem raspodele ličnih dohodaka, neostvarivanje raspodele prema rezultatima rada i neprimenjivanje tog kriterija na sve zaposlene, preveliki i neoprav­ dani rasponi u visini ličnih dohodaka

164

36,4

20.472 (10)

33,2

3) apsolutno niski i minimalni lični dohoci, visoka norma, nizak startni osnov i slično

121

26,8

15.657 (5)

25,4

4) trajniji sukob između dela radne organizacije i rad­ ne organizacije kao celine na štetu dela radne orga­ nizacije, koncentracija odlučivanja na nivou radne organizacije i nerazvijeno samoupravljanje u nje­ nim delovima

37

8,2

7.045 (3)

11,4

1.285

S) konstantan birokratski odnos prema radnicima, neuvažavanje i neostvarivanje njihovih opravdanih zahteva

15

3,3

6) konstantna neprijateljska aktivnost

-

-

7) neobaveštenost ili pogrešna obaveštenost o spornom pitanju Ukupno bez odgovora UKUPNO

47 451

10,4 100

2,1

-

-

6.694 (6) 61.576 (32)

61

-

5.269 (8)

512

_

66.845 (40)

10,9 100 -

N apom ena: U zagradi je broj štrajk o v a za koje nem a podataka o broju učesnika.

Neposredni povodi za štrajk razlikuju se od stvarnih uzroka štraj­ kova u radnim organizacijama. Neposredni povod za štrajk ne mora biti i njegov stvarni uzrok. Međutim, postoji izvesna podudarnost neposrednih povoda za štrajkove i stvarnih uzroka štrajkova. O tome sam i ranije go­ vorio. U 419 štrajkova, ili u 83,3 odsto okupnog broja štrajkova, neposred­ ni povodi su bili lični dohoci, istina u različitim varijantama. U ovih 419 štrajkova učestvovalo je 53.291 radnik ili 79,9 odsto ukupnog broja uče­ snika u svim štrajkovima. Lični dohoci, takođe u različitim varijantama, bili su stvarni uzrok u 285 štrajkova ili 63,2 odsto ukupnog broja štraj­ kova. U ovih 285 štrajkova učestvovalo je 36.129 radnika ili 58,6 odsto ukupnog broja učesnika u svim štrajkovima. Dakle, u .tri četvrtine slu163

čajeva, i neposredan povod i stvarni uzrok štrajkova bili su lični dohoci. To govori o socijalno-ekonomskom karakteru povoda i stvarnog uzroka štrajka, a i samog konflikta. Međutim, nisko materijalno, a moralno vrednovanje proizvodnog rada (niski ili umanjeni lični dohoci itd.) je posledica neadekvatne zastup­ ljenosti i uticaja proizvodnih radnika u radničkim sa vetima i upravnim odborima i u drugim institucionalnom centrima odlučivanja, i to kako u radnim organizacijama tako i van njih. Zbog toga je sumnjiv podatak da su nerazvijeno samoupravljanje i slab uticaj radnika na odlučivanje u radnoj organizaciji bili stvarni uzroci štrajka samo u 67 slučajeva ili u 14,9 odsto ukupnog broja obustava. U ovih 67 štrajkova učestvovalo je 10.423 radnika ili 17 odsto ukupnok broja učesnika u svim obustavama rada. Postoji kauzalna veza između zastupljenosti i uticaja proizvodnih radnika u formalnoj strukturi društvene moči i njihovog ukupnog so­ cijalnog položaja. Štrajkujući zbog niskih ili umanjenih ličnih dohodaka, radnici objektivno negoduju zbog svog neadekvatnog položaja u institu­ cionalnoj strukturi društvene moći. Mislim da oni koji su odgovarali na pitanje: „Šta su stvarni uzroci štrajkova?” nisu imali u potrebnoj meri u vidu upravo tu uzročno-posledičnu vezu. Time se može objasniti podatak 0 broju štrajkova (14,9 odsto) kojima je stvarni uzrok bilo nerazvijeno samoupravljanje i slab uticaj radnika na odlučivanje u radnoj organizaciji. Neinformisanost ili pogrešna obaveštenost radnika bila je neposredni povod za 24 štrajka ili 4,8 odsto ukupnog broja štrajkova. U ova 24 štrajka učestvovao je 3.661 radnik ili 5,5 odsto ukupnog broja učesnika u svim štrajkovima. Zanimljivo je da je neobaveštenost ili pogrešno informisanje bilo stvarni uzrok štrajkova u duplo većem broju slučajeva nego što je bilo neposredni povod za štrajk. Neinformisanost je bila stvarni uzrok 47 štrajkova ili 10,4 odsto ukupnog broja štrajkova. U ovih 47 štrajkova učestvovalo je 6.694 radnika ili 10,9 odsto ukupnog broja učesnika u svim štrajkovima. Smatram izuzetno značajnim podatak da neprijateljska aktivnost nije ni u jednom slučaju bila ni neposredan povod za štrajk niti njegov stvarni uzrok. Ukazujem još i na to da je stvarni uzrok 37 štrajkova (8,2 odsto) koncentracija odlučivanja na nivou radne organizacije na štetu samo­ upravljanja u pojedinim njenim delovima. Ta koncentracija je prodliko­ vala trajniji sukob između dela radne organizacije i njene celine na štetu dela preduzeća. U ovih 37 štrajkova učestvovalo je 7.045 radnika ili 11,4 odsto ukupnog broja učesnika u svim štrajkovima. Sklop protivrečnih okolnosti bitno utiče da dođe do radničkih štraj­ kova. Struktura povoda i stvarnih uzroka štrajkova ima neposredno veze 1 sa niskim vrednovanjem proizvodnog rada kao rezultatom postojanja od radnika otuđenih i osamostaljenih centara odlučivanja koji teže 'konstrtuisanju društvene moći nad radnicima. 164

23. Z a h te v i ra d n ik a k o ji s u š tr a jk o v a li

Zahtevi koje su postavili učesnici štrajkova 1) izmena sistema raspodele ličnih dohodaka u korist radnika 2) isplata ličnih dohodaka 3) pramena norme i startnih osnova ličnih dohoda­ ka 4) ostvarivanje samoupravnih prava 5) pozivanje na odgovornost i smenjivanje rukovo­ dilaca 6) poboljšanje položaja radne organizacije u sistemu raspodele i uslovima privređivanja 7) smanjivanje socijalnih razlika u radnoj organizaci i i društvu uopšte Ukupno bez odgovora UKUPNO

Broj štrajkova

Broj učesnika

R

j

%

139 131

29,0 15.578 (13) 29,4 14.968 (8)

23,7 22,7

70 68

14,6 10.710 14,2 12.281 (1)

16,3 18,6

34

7,1

4.383

6,7

21

4,4

2.895 (1)

4,3

6 479

1,3 100

5.054 65.869 (23)

33

976 (17)

512

66.845 (40)

7,7 100,0

N apom ena: U zagradi je broj štrajk o v a za koje nem a podataka o broju učesnika.

Struktura zahteva koje su postavili učesnici štrajkova u neposrednoj je vezi sa strukturom neposrednih povoda za štrajkove i njihovih stvar­ nih uzroka. Najviše zahteva se odnosi na lični dohodak, istina u razli­ čitim oblicima. Od ukupnog broja štrajkova, u 350 slučajeva (73%) za­ htevi radnika su se odnosili na lične dohotke. U ovih 350 štrajkova uče­ stvovalo je 41.256 radnika ili 62,7 odsto ukupnog broja učesnika u svim štrajkovima. Od ukupnog broja štrajkova, lični dohoci su bili neposredan povod u 83,3 odsto, a stvarni uzrok u 63,2 odsto obustava rada. Zahtevi radnika za ostvarivanjem samoupravljanja i samoupravnih prava bili su postavljeni u 68 štrajkova ili 14,2 odsto ukupnog broja obu­ stava. Za isto toliko (67) štrajkova je navedeno da je stvarni uzrok obu­ stava bilo nerazvijeno samoupravljanje i slab uticaj radnika na odluči­ vanje. U 34 štrajka ili 7,1 odsto ukupnog njihovog broja radnici su postavili zahtev za pozivanje na odgovornost i smenjivanje rukovodilaca. Poboljšanje položaja radne organizacije u sistemu raspodele i u uslovima privređivanja, radinici su postavili kao zahtev u 21 štrajku ili u 4,4 odsto ukupnog broja štrajkova. Ovaj podatak nije u skladu sa ranije na­ vedenim podatkom da je uzrok oko 90 odsto štrajkova bio van radne organizacije — u njenom položaj u na tržištu i u ustavima privređivanja. Radnici koji štrajkuju mnogo manje znaju o tome kakav je položaj nji­ hove radne organizacije u makro sistemu i na tržištu nego ljudi koji su odgovarali na pitanja postavljena u upitniku. Zbog toga su radnici koji 165

štrajkuju uglavnom postavljali zahteve za većim ličnim dohocima i me­ cijanj em ekonomskih i drugih odnosa pretežno u radnoj organizaciji, a u mnogo manjoj meri su tražili ekonomske i druge pramene u globalnom društvu. 24.

Faktori u radnoj organizaciji i van nje sa kojima sa radnici bili u sukoba tokom štrajka

Pitanje je glasilo: „Protiv koga sa radnici koji su obustavili rad izražavali nezadovoljstvo, sa kim sa bili u sukoba?” Analizom dobijenih odgovora, došli smo do ovih rezultata: Protiv koga su radnici štrajkovali 1)

Broj štrajkova

1

°o

Broj učesnika

%

samo protiv faktora van radne organizacije

44

10,2

9.194 (2)

14,5

2) samo protiv faktora unutar radne organizacije

369

85,4

48.911 (7;

17,3

19

4,4

432

100,0

3) protiv faktora van radne organizacije i unutar nje Ukupno Bez odgovora UKUPNO

80 512

5.166 63.271 (9)

8,2 100,0

3.574 (31) 66.845 (40)

Napom ena: U zagradi je broj štrajkova za k oje nem a podataka o broju učesnika.

Sruktura faktora u radnoj organizaciji i van nje sa kojima su rad­ nici bili u sukobu tokom štrajka pokazuje da je štrajk u svesti radnika koji su učestvovali u više od četiri petine štrajkova (85,4*/*) bio konflikt lokalnog karaktera, na mikro nivou — u radnoj organizaciji. U svakom desetom štrajku (10,2°/*), radnici su tokom štrajka bili u sukobu samo sa faktorima van radne organizacije, a u 19 štrajkova su bili istovremeno u sukobu sa faktorima van radne organizacije i sa faktorima unutar nje. Ovakva struktura subjekata koji se nalaze u sukobu ša radnicima tokom štrajka nije sasvim u skladu sa strukturom stvarnih uzroka štraj­ kovima. Moglo bi se očekivati da radnici koji štrajkuju tokom štrajka budu u sukobu sa nosiocima stvarnih uzroka štrajkovima, a ne samo sa nosiocima neposrednih povoda za štrajk. Međutim, radnicima je znatno teže da identifikuju one nosioce uzroka štrajkova koji se nalaze van radne organizacije i koji su u odnosu na njih neka otuđena, osamostaljena, uda­ ljena sila, i to in apstrakto. Radnici, na primer, teško mogu da identifi­ kuju tvorce takvog tržišta i takvih uslova privređivanja koji njihovu radnu organizaciju objektivno dovode u takav ekonomski položaj da njima, radnicima, ne može da obezbeđi odgovarajući socijalni položaj, zbog čega oni, u stvari, i štrajkuju. Zato se oni najčešće sukobljavaju sa onim cen­ 166

trima društvene moći koji su od njih otuđeni i osamostaljeni ali su im blizu, na dohvat ruke i lako se kao moćnici u njihovoj svesti identifikuju. Time se može objasniti zašto su u relativno malom broju štrajkova (44) radnici bili u sukobu samo sa strukturama van radne organizacije i zašto su u veoma malom postotku štrajkova (4,4%) istovremeno bili u sukobu sa faktorima radne organizacije i sa centrima odlučivanja van nje. 25.

Faktori u radnoj organizaciji sa kojima su radnici bili u sukobu tokom štrajka

Na pitanje: „Sa kim su radnici štrajkom bili u sukobu u radnoj organizaciji?” dobili smo sledeće odgovore: Protiv koga su radnici štrajkovali?

Broj ! štrajkova

°°

Broj učesnika

%

176

70,1

24.160 (1)

68,4

2) samo protiv organa samoupravljanja

43

17,1

4.548 (1)

12,9

3) protiv organa rukovođenja i samoupravljanja

27

10,8

5.741

16,3

5

2,0

871

Ukupno

251

100,0

35.320 (2)

Bez odgovora

261

31.525 (38)

UKUPNO

512

66.845 (40)

1) samo protiv organa rukovođenja

4) protiv drugog dela iste radne organizacije

2,4 100,0

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

Od 512 popunjenih upitnika, samo je u 251 upitniku bio identifikovan subjekt u radnoj organizaciji sa kojim su radnici tokom štrajka bili u sukobu. Kvantifikovani odgovori su u skladu sa ranijom analizom ranga ulticaja na odlučivanje u radnim organizacijama i sa zastupljenošću rad­ nika u radničkim sa vetima i upravnim odborima i njihovim uticajem na odlučivanje u ovim organima samoupravljanja. Hijerarhijski struktuirana linija rukovođenja ima najveću društvenu moć i, kao takva, od radnika je najotuđenija i najosamostaljenija. Zbog toga se radnici u više od dve trećine štrajkova nalaze u direktnom sukobu sa njima. Radnici su bili u sukobu samo sa organima samoupravljanja u sva­ kom šestom štrajku, a u svakom desetom štrajku sa organima rukovo­ đenja i organima samoupravljanja zajedno. U peft štrajkova (2%) radnici su bili u sukobu sa drugim delom iste radne organizacije. 167

. . _

dm

o : ,-D atiS U iafcicik au H

rrie problem bez otatne

ađm V

Da ki su ljudi boji su scrajkovah pve štrajka ocrpefi sve redovne mogućnosti da rese sponu pcobten bez štošta

1

) Rachnfi m pve štrajka bnratfH mton e m o p u n t i i ito jk pe korisćesi kao postrdnjc s a te n ) 2) Pre strada nisu korištene redovne mogućnosti i štrajk je apottebfjcn kao jedno od prvih sredstava

1

Bkof štapova i 130

27T7

20l992 I

J3y4

313

723

41.909 '3,

66,6

_____________________________ 4331(KM)62.901 Bez odgovora ~ ___________________________ 79____________3344 (36; UKUPNO 512 66345 (4C

4 IO

Napomena- U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broja učesnika.

Više nego svaki četvrti štrajk je upotrebljen kao posleđnje sredstvo. Svi napori radnika da ostvare svoje interese nisu dali očekivane rezultate, i oni su stupili u štrajk da njime ostvare ono na šta, po njihovom uverenju, imaju pravo. U preostala 72,3 odsto štrajkova radnici su pokušavali da svoja prava ostvare nekim redovnim putem, ali su stupili u štrajk pre nego što su iskoristili s v e redovne mogućnosti. Prvi podatak govori o nemogućnosti radnika da u samoupravnim, državnim i političkim institucijama ostvaruju svoje interese redovnim putem. Drugi podatak ukazuje na to da radnici ne veru ju u te institucije, ne veruju da bi one bez štrajka udovoljile njihovim zahtevima. Zbog toga se radnici najčešće relativno brzo opredele za štrajk. U njihovoj svesti štrajk je najefikasnije, iako „neredovno" sredstvo za ostvarivanje radnič­ kih interesa. 27. Na pitanje: „Da li je bilo formalnog rukovodstva obustave rada (Štrajkački odbor itd.)?” radnici su odgovorili: Da li je bilo formalnog rukovodstva štrajka 1) 2)

jote ak

Ukupno Bez odgovora UKUPNO

Broj štrajkova 21

434 455 57 512

1 % ' „ J S . 4j6 95A

l«M>

4.460 58.965 (17) 63.425 (17) 3.420 (23) 66.845 (40)

■ \ 7,1 923 100,0

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika. Podatak da je sam o 4,6 odsto štrajkova im alo štrajkaiki od­ bor ili neko drugo form alno rukovodstvo nije tačan. Lično *nam štrajkove koji su im ali rukovodstvo, a to u upitniku n ije navedeno, dtrajkački odbori su u slučajevim a skoro ilegalne delovali. I rad­ nici su k rili svoje rukovodstvo u štrajku bojeći se da će prema njego­ vim članovim a državni, sam oupravni i politički organi preduzim ati sank­ cije.

m

28.

Pitanje u upitniku je glasilo: „Gde su se nalazili radnici koji su obustavili rad za vreme obustave (da li su bili na svojini radnim mestima, u dvorištu radne organizacije, kod svojih kuća itd.)?”

Analizom odgovora, dobili smo ove rezultate: Gde su se nalazili učesnici štrajka za vreme obustave rada? 1) na radnim mestima, ali nisu radili 2) u krugu radne organizacije tražeći i čekajući da im se ispune zahtevi 3) na ulicama — demonstrirali su 4) napustili su krug radne organizacije i za vreme štrajka bili kod svojih kuća čekajući da im se zah­ tevi ispune 5) bili su ili su slali svoje delegacije kod faktora van radne organizacije 6) bili su ili su slali svoje delegacije kod faktora u rad­ noj organizaciji Ukupno Bez odgovora UKUPNO

Broj štrajkova i

Broj učesnika

j n>

135

28,4 14.338 (10)

21,9

260 5

54,6 39.738 (5) M 3.648

60,7 5,6

24

5,0

2.475

3,8

20

4,2

2.353 (1)

3,6

32

6,7

2.891 (3)

476 36 512

100,0 65.443 (19) 1.402 (21) 66.845 (40)

3,3 100,0

Napomena: L zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

U 89,7 cdsto ukupnog broja štrajkova radnici su se za vreme štrajka nalazili u svojoj radnoj organizaciji. U ovim štrajkovima je učestvovalo 56.967 radnika ili 87 odsto ukupnog broja učesnika u svim štrajkovima. U 20 štrajkova radnici su sami išli ili su slali svoje delegacije u državne i političke organe van radne organizacije. U 24 slučaja obustave rada radnici su za vreme štrajka bili u svojim kućama čekajući da im se ispune postavljeni zahtevi. U 5 štrajkova u kojima je učestvovalo 3.648 radnika radnici su za vreme štrajka demonstrirali ulicama. 29.

Pitanje u upitniku je glasilo: „Kako su se ponašali ljudi koji su učestvovali u obustavi rada za vreme trajanja obustave?*’

Analizom odgovora, dobili smo ove rezultate: Kako su se ponašali radnici koji su učestvovali u štrajku Broj za vreme štrajka | štrajkova | 1) Postavili su zahteve i mirno čekali njihovo rešenje u krugu radne organizacije ili kod kuće 2) Bili su bučni i energično su protestvovali u krugu radne organizacije 3) fizički su se obračunavali ili su hteli da fizički na­ padnu one koji su, po njihovom mišljenju, krivci za njihov loš položaj i neostvarivanje njihovih prava i interesa

0 °

Broj I učesnika123

327

68,3

33.337 (8)

47,6

117

24,4

17.392 (9)

26,3

16

3,3_

8.012 (2)____12^1

(Nastavak tabele na sledećoj strani) 169

Broi^

K ako« se ponašati radnici kop snoćearm ati uinafrn , Broj za rreme štrajka j inajLora 4; Lopati su mašine 5 , Demonstrirali sa na uhrama ili sn se pripremati a 6. P naljanfi sn dinge da inaiknju

_

10 9 479 33 512

—

_

__

12,7 2,1 6_554 {1 953 (1 1,9 13 100,0 66l248 (21. 100/) 597 (19; 66.845 (40?

Ukopno Bez odgovora UKUPNO Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika. U 9 2,7 o d sto š tra jk o v a u k o jim a je u če stv o v a lo 50.739 ra d n ik a il i 73,9 o d sto u k u p n o g b ro ja u č e sn ik a u sv im š tra jk o v im a ra d n ic i su za v re m e š t r a jk a m im o i l i e n e rg ičn o p ro te sto v a li tra ž e ć i d a im se isp u n e p o­ s t a v lje n i z a h te v i. U 16 štra jk o v a u k o jim a je u če stv o v a lo re la tiv n o v iš e ra d n ik a — 12,1 o d sto u k u p n o g b ro ja — ra d n ic i su p o k u ša v a li d a n a p a d n u i l i su v e ć f i­ z ič k i n a p a d a li o n e ru k o v o d io ce k o ji s u p o n jih o v o m m iš lje n ju k r iv i za p ro b le m e zbog k o jih r a d n ic i, u s t v a r i, i š t r a jk u ju . U 2,1 od sto štra jk o v a u k o jim a je u če stv o v a lo re la tiv n o n a jv iš e ra d ­ n ik a — 12,7 o d sto u k u p n o g b ro ja u č e sn ik a u sv im štra jk o v im a — ra d ­ n ic i su se p rip re m a li z a d e m o n stra cije , p a su u tom e i l i o n em o g u ćen i i l i u sp e li t j. d e m o n strira li su u lica m a P rilik o m d e m o n stra cija , ra d n ic i su u n a jv e će m b ro ju slu č a je v a n o s ili p isa n e p a ro le . N a vo d im n e k o lik o tih p a­ ro la : „H o ćem o sa m o u p ra v n a p ra v a ” , „H o ćem o k r a j d i^ r im in a c iji p rem a lič n im d o ho cim a ra d n ik a ” , „H o ćem o d a ra d im o ” , „H o ćem o ta k a v ra d d a n e b i p ro iz v o d ili sam o g u b itk e ” , itcL U 9 š tra jk o v a s u ra d n ic i k o ji š t r a jk u ju v r š ili p ritis a k n a d ru g e ra d ­ n ik e d a i o n i u č e stv u ju u š t r a jk u . N i u je d n o m s lu č a ju ra d n ic i n isu z a v re m e š tr a jk a lu p a li m a šin e n it i o šte ć iv a li p ro izv o d n a p o stro je n ja . K ro z sle d e će č e t ir i ta b e le p rik a z a ć u re z u lta te a n a liz ira n ja o p ra v ­ d a n o sti za h te v a k o je su ra d n ic i p o s ta v lja li tokom štra jk o v a i e fik a sn o st š tra jk o v a sa sta n o v išta o tk la n ja n ja n e p o sre d n ih po vo d a i s tv a rn ih u zro k a o v e p o ja v e . 3 0. O p ra v d a n o st i l i tokom š tr a jk a

neopravdanost

Da li su zahtevi učesnika štrajka biti opravdani?

z a h te v a k o je s a ra d n ic i p o sta v ili

: Broj , štrajkova ! %

1

Broj učesnika

j

1) Zahtevi su biti potpuno opravdani 2) Zahtevi su biti (letimično opravdani 3) Zahtevi nisu biti opravdani

152 71 72

51,5 24,1 24,4

19.807 (1) 9.697 (11) 12.332 (1)

47,3 233 29,5

Ukupno Btz odgovora UKUPNO

295 217 512

100,0

41.836 (13) 25.009 (27) 66.845 (40)

100,0

Napom ena: U zagradi je broj štrajkova za k oje nem a podataka o broju učesnika.

170

31. P ita n je u u p itn ik u je g la silo : „D a li su zad o vo ljen i neposred ni za h te v i ra d n ik a k o ji su o b u stav ili ra d ”?

Analizom odgovora, dobili smo ove rezultate: Broj 1 Da li su zadovoljeni zahtevi radnika koji su štrajkovali? štrajkova | %

Broj učesnika

1) Zahtevi radnika su u potpunosti zadovoljeni 2) Zahtevi radnika su delimično zadovoljeni 3) Zahtevi radnika nisu zadovoljeni

256 78 102

58,7 17,9 23,4

34.763 (3) 17.969 (4) 10.338 (1)

Ukupno Bez odgovora UKUPNO

436 76 512

100,0

| j °o 55,1 28,5 16,4

63.070 (8) 100,0 3.775 (32) 66.845 (40)

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika. 32. P ita n je je g la silo : „D a li su o tk lo n je n i neposred ni povodi za š tra jk ? ”

Analizom odgovora, dobili smo ove rezultate: j' Broj 1 | Broj štrajkova J % i učesnika

Da li su otklonjeni neposredni povodi za štrajk

U

1) U celini su otklonjeni neposredni povodi za štrajk 2) Samo delimično su otklonjeni neposredni povodi za štrajk 3) Nisu uopšte otklonjeni neposredni povodi za štrajk

242.

55,5

32.013 (2)

51,1

96 98

22,0 22,5

19.801 (3) 10.804 (1)

31,6 17,3

Ukupno Bez odgovora UKUPNO

436 76 512

62.618 (6) 4.227 (34) 66.845 (40)

100,0

100

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika. 33. P ita n je je g la silo : „D a li su o tk lo n je n i stv a rn i u zro ci obustave ra d a i da li su u tom p ra vcu p red uzim an e m ere? O vim p ita n jem sm o h te li sa zn a ti k a k v a je b ila efik a sn o st štra jk o v a .

Analizom odgovora, dobili smo ove rezultate: Broj Efikasnost štrajkova sa stanovišta otklanjanja njegovih štrajkova stvarnih uzroka 1) Sa stanovišta otklanjanja dubljih uzroka, štrajk je 194 bio u potpunosti efikasan 2) Štrajk je bio samo delimično i kratkotrajno efikasan 125 103 3) Štrajk uopšte nije bio efikasan 422 Ukupno 90 Bez odgovora 512 UKUPNO

o-

i

/0 i

46,0 29,6 24,4 100,0

Broj učesnika 22.445 (1) 23.799 (3) 15.006 (1)

36,6 38,9 24,5

61.250 (5) 100,0 5.595 (35) 66.845 (40)

-Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

171

V e lik a je p o d u d a rn o st o p ra v d a n o sti z a h te v a ra d n ik a k o ji su š t r a jk o v a li i e fik a sn o sti š tra jk o v a . Od

51,1

o d sto u ku p n o g

b ro ja

š tra jk o v a

z a h te v i ra d n ik a

su

b ili

p o tp u n o o p ra v d a n i, u 58,7 o d sto s lu č a je v a , z a h te v i ra d n ik a su u pot­ p u n o sti z a d o v o lje n i, u 5 5,5 o d sto š tra jk o v a neposredni p o vo d i z a š t r a jk u c e lim

s u o tk lo n je n i, a u 46 o d sto slu č a je v a š tra jk o v i su b ili u pot­

p u n o sti r f ib a n i u o tk la n ja n ju stv a rn ih u z ro k a o b u stav e ra d a . H

24,1 o d sto štra jk o v a z a h te v i ra d n ik a su b ili d e lim ičn o o p ra v ­

d a n i, u 17,9 o d sto štra jk o v a z a h te v i ra d n ik a su d e lim :čn o o stv a re n i, u 22 o d sto štra jk o v a n e p o sre d n i p o vo d i z a š t r a jk su d e lim ič n o o tk lo n je n i, a u

29,6 o d sto s lu č a je v a š tr a jk o v i su sa sta n o v išta o tk la n ja n ja stv a r­

n ih n rm lra h ili d e lim ičn o i sam n k ra tk o tra jn o e fik a sn i. U 24,4 o d sto š tra jk o v a z a h te v i ra d n ik a n isu b ili o p ra v d a n i, u 23,4 od sto štra jk o v a z a h te v i ra d n ik a n isu z a d o v o lje n i, u 22,5 o d sto štra jk o v a n e p o sre d n i p o vo d i za š t r a jk n isu u o p šte o tk lo n je n i, a u 24,4 od sto slu č a je v a š t r a jk u o p šte n ije b io e fik a sa n u o tk la n ja n ju stv a rn ih u zro k a . Z a h te v i ra d n ik a su o s tv a riv a n i z a v isn o od n jih o v e o p ra v d a n o sti. U o n o j m e ri u k o jo j su z a h te v i z a d o v o lja v a n i, o tk la n ja n i su i n e p o sred n i p o vo d i za š t r a jk i u zn a tn n m a n jo j m e ri i (n jeg o vi s tv a rn i u z ro c i. Š t r a j­ k o v i su e fik a s n iji u o stv a riv a n ju o p ra v d a n ih z a h te v a i u o tk la n ja n ju ne­ p o sre d n ih po vo d a z a o b u sta v u neg o u o tk la n ja n ju stv a rn ih u z ro k a ove p o ja v e . T im e se , izm e đ u o sta lo g , o tv a ra i p ita n je o p ra v d a n o sti ra d n ič ­ k ih š tra jk o v a i sa sta n o v išta (n jih o v e e fik a sn o sti. O tom e ću k a s n ije .

34. M a te rija ln a šte ta n a sta la tokom š tr a jk a

Materijalna šteta od štrajka 1)

*amo izgubljeno vrane radnika za vreme štrajka

2) bilo je i druge materijalne štete — umanjenje

poslovnog uspeha kod poslovnih partnera i sL Ukupno Bez odgovora UKUPNO

i

Broj

Broj štrajkova

%

447

98,5 57.158 ri6

7

1,5

6.544

454

100,0 63.702 (17;

58

3.143 (23)

512

66.845 (40)

% 89,7 10,3 100,0

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju štrajkova. U škodo devet desetina štrajkova materijalna šteta je bila samo izgu­ bljeno radno vreme radnika dok su štrajkovali. Samo u 7 štrajkova je bilo i druge materijalne štete, koja je, inače, neznatna. 172

35. N a d o k n a đ iv a n je m a te r ija ln e š te te n a s ta le zb o g š tr a jk a

Da li je pričinjena materijalna šteta za vreme štrajka nadoknađena

j Broj 1 j štrajkova j

j ° |

Broj učesnik

D.

1) Radnici koji su učestvovali u štrajku nadoknadili su izgubljeno radno vreme 2) Šteta od izgubljenog radnog vremena nije nado­ knađena

330

80,1 46.631 (16)

78,5

182

19,9 12.748 (1)

21,5

Ukupno

412

100,0 59.379 (17)

100,0

Bez odgovora

100

7.466 (23)^

UKUPNO

512

66.845 (40)

Napomena. U zagradi ie broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika. U četiri petine štrajkova radnici koji su štrajkovali nadoknadili su prekovremenim radom radno vreme izgubljeno zbog učešća u štrajku. U 182 štrajka šteta zbog izgubljenog radnog vremena nije nadoknađena. I ovom prilikom može se konstatovati da je stvarna materijalna šteta nastala zbog štrajka mala. Podsećam da su rudari Trbovlja, Hrastnika i Zagorja ob Savi neposredno posle štrajka prebacivali plan proizvodnje uglja više nego pre štrajka i više nego što su to, inače, činili. Lično znam dosta primera da su radnici energično odbijali prigovor da su neradnici i da su štrajkom pričinjenu materijalnu štetu nadoknađivali na taj način što su posle štrajka postizali znatno veći radni učinak. 36.

P o zitiv n e d ru štven e p o sled ice štra jk a

Pozitivne društvene posledice štrajka 1) intenzivnije uspostavljanje narušenih samouprav­ nih odnosa 2) doslednije ostvarivanje raspodele prema radu i re­ zultatima rada 3) uklanjanje ili slabljenje negativnih uticaja spoljnih faktora na poslovanje i rad radne organizacije 4) usvajanje dugoročnog programa rada i razvoja radne organizacije i njenih samoupravnih organa i društveno-političkih organizacija 5) saznanje o potrebi za daljim informisanjem 6) saznanje da se problemi mogu rešavati redovnim putem a ne štrajkom 7) porast uticaja autoriteta organa samoupravljanja 8) porast autoriteta Saveza komunista i sindikata

Broj štrajkova

%

Broj učesnika

%

91

36,9 12.403

33,3

42

17,0

5.164

13,9

29

11,7

6.948

18,6

10 45

4,0 18,3

3.300 5.230

8,8 14,0

28 1

11,3 0,4 0,4

4.021 85 140

10,8 0,2 0,4

100,0 37.291

100,0

1

Ukupno

247

Bez odgovora

265

29.554 (40)

UKUPNO

512

66.845 (40)

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika. 173

napom ena: IP zagradf je broj štrajkova za koje neona podataka o broja o resnika.

Tafcft je m a te rija ln a šte ta « a o t» la zb o g š tra jk o v a n e zn a tn a , o sta le n e ­ g a tiv n e a i p o z itiv n e p o sle d ice š t r a jk a s u zn a tn e i veo m a b ro jn e , ra z n o ­ v rsn e i m eđ uso b no p ro tiv re č n e . V e ć sa m a č in je n ic a d a p ro d u k u je i n e g a tiv n e i p o z itiv n e p o sle d ice , k o je su m eđ uso b no p ro tiv re č n e , u k a z u ju n a to d a je š t r a jk p ro tiv re ć n a d ru štv e n a p o ja v a . U p ita n ju su d ru štv e n e a n e m a te rija ln e p o sle d ice . M ed u z n a č a jn im p o z itiv n im p o sle d ica m a š t r a jk a s u : in te n z iv n iji ra d n a u sp o sta v lja n ju n a ru še n ih sa m o u p ra v n ih odnosa (36,9*/o), d o sle d m je o stv a riv a n je ra sp o d e le p re m a ra d u i re z u lta tim a ra d a (17*/o), sa z n a n je o p o tre b i z a b o ljim in fo rm isa n je m (18,3*/#), s a a ia n je d a se p ro b le m i m ogu re s a v a ti u sam o u p ra vn im d rž a v n im i p o litič k im o rg a n im a re d o v n im p u ­ tem a n e štra jk o m . Z a 4 1,6 od sto štra jk o v a re če n o je d a n is u im a li n ik a k v ih n e g a tiv n ih p o sle d ica . O d n e g a tiv n ih p o sle d ica , n a jv iš e se is t ič u : p o g o rša n je odnosa m eđ u lju d im a (17,6*/#), za tim s tic a n je u v e re n ja d a se p ro b le m i m ogu e fi­ k a sn o re ša v a ti u k o ris t ra d n ik a p u tem š tr a jk a (15,1*/*), s la b lje n je p o slo v­ n ih v e za i sa ra d n je sa d o m aćim i in o stra n im p o slo vn im p a rtn e rim a (6,3*/*), o p a d a n je u tic a ja i a u to rite ta o rg a n a sa m o u p ra v lja n ja (6,0*/a), s la b lje n je a u to rite ta sin d ik a ta i S a v e z a k o m u n ista (2,5*/t). S le d e će t r i ta b e le p re d s ta v lja ju a n a liz u od nosa sre d sta v a ja v n o g in fo rm isa n ja p rem a š tra jk o v im a , o d je k štra jk o v a u š ir o j ja v n o sti i odno6 ra d n ik a je d n e te is te ra d n e o rg a n iz a c ije k o ji n isu š tr a jk o v a li p re m a ra d ­ n ic im a k o ji s u š tr a jk o v a li.

174

38. O d n os sr e d s ta v a ja v n o g in fo r m is a n ja p rem a š tr a jk o v i m a

1 Broj [ Broj j | štrajkova % učesnika 1 1) Sredstva javnog informisanja nisu ništa objavila o štrajku 197 59,7 19.234 (9) 38,4 2) Sredstva javnog informisanja su objektivno prikazala štrajk 102 30,9 23.751 (2) 47,4 3) Sredstva javnog informisanja su subjektivno prikazala štrajk 25 7,6 5.508 (1) 11,0 4) Sredstva javnog informisanja su različito prikazala štrajk 6 3,2 1,8 1.604 Ukupno 330 100,0 50.097 (12) 100,0 Bez odgovora 182 16.748 (28)

!

Tretiranje štrajka u sredstvima javnog informisanja

UKUPNO

512

66.845 (40)

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika. 39. O d jek š tra jk a u ja v n o sti (van rad ne o rg a n iza cije)

Odjek štrajka u javnosti (van radne organizacije)

Broj štrajkova

%

Broj učesnika

j % |

1) 2) 3) 4)

70 25 156 23

25,5 17.883 (1) 9,1 2.525 (1) 57,0 14.847 (9) 8,4 5.501

43,9 6,2 36,4 13,5 100,0

štrajk je osuđen, nije mu data moralna podrška štrajk je podržan, smatrao se moralno opravdanim Nije bilo nikakvog odjeka Različito je tumačen — i podržan je i nije podržan

Ukupno

274

100,0 40.756 (11)

Bez odgovora

238

26.089 (29)

UKUPNO

512

66.845 (40)

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika. 40. O d je k š tra jk a u ra d n o j o rg a n iza ciji m eđu ra d n icim a k o jii n isu štra jk o v a li

Odjek štrajka medu ljudima koji nisu učestvovali u štrajku

Broj štrajkova

%

Broj učesnika

0/

1) Štrajk je osuđen, nije dobio podršku ostalih rad­ nika 2) Štrajk su podržali i ostali radnici 3) Ostali radnici su bili pasivni 4) štrajk je različito prihvaćen

166 91 70 38

45,5 28.575 (9) 24,9 12.233 (1) 19,2 6.803 (1) 10,4 5.007

54,3 23,2 13,0 9,5

Ukupno

365

100,0 52.608 (11)

100,0

Bez odgovora

147

14.237 (29)

UKUPNO

512

66.845 (40)

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

175

Sredstva javnog informisanja su pisala o 40.3 odsto štrajkova. Ovaj procenat se mnžp smatrati relativno velikim s obzirom na to da je štrajk za sredstva javnog informisanja dugo bio tabu tema. Iz podataka se vidi, a i ina«* se da su sredstva javnog informisanja pisala relativno više o onim štrajkovima koji su po tvoju učesnika bili masovniji i po intenzitetu sukoba oštriji. Štrajk je u sredstvima javnog informisanja veoma različito tretiran, zavisno od opšte društvene klime u pojedinim vremenskim intervalima. O šest desetina štrajkova sredstva javnog informisanja nisu ništa objavila. Skoro isto toliko (57*/*) štrajkova nije imalo nikakvog odjeka u javnosti van radne organizacije. Od ovoga treba izuzeti ne baš beznačajno infonmsanje ddova javnosti o štrajkovima putem sastanka đrustveno-pnlitinkifi organizacija i samoupravnih i državnih organa, kao i mformisanje neformalnim kanalima Time se, između ostalog, može objasniti zašto o odjeku štrajka van radne organizacije nije bilo ništa napisano u skoro polovini popunjenih upitnika. Svaki četvrti štrajk nije dobio podršku javnosti, a tek svaki deseti štrajk je u široj javnosti podržan i smatrao se opravdanim U pogledu 8,4 odsto štrajkova šira javnost je bila podeljena — neki su ih podržali a neki osuđivali Javna podrška štrajkova bitno je zavisila od toga kako su sredstva javnog in fo r m isa n ja o njima pisala, a ova su u tome bila krajnje kolebljiva i bez jasnog, trajnijeg stava. Na odnos šire javnosti prema štrajkovima bitno su uticali i oficijelna stanovišta društveno-politickih organizacija, tačnije, njihovih foruma i državnih i samoupravnih organa. Ove organizacije i organi su u najvećem broju slučajeva smatrale da su radnici u svojim zahtevima u pravu, ali da se štrajk ne može prihvatiti kao metod rešavanja sukoba i ostvarivanja prava i interesa radnika. Unutar radne organizacije, štrajk je imao veoma različitog odjeka medu ostalim radnicima. Skoro polovina (45,5*/*) štrajkova nije imala podršku ostalih radnika iste radne organizacije. Prema 19,2 odsto štraj­ kova ostali radnici iste radne organizacije bili su pasivni Na ovakvo ponašanje prem a štrajku ostalih radnika radne organizacije bitno je uti­ cala „preventivna’* i druga aktivnost društveno-politickih organizacija i samoupravnih i državnih organa u delovima radne organizacije u kojima radnici nisu stupili u štrajk. Da tog „preventivnog” delovanja nije bilo, sigurno bi se radnici koji nisu štrajkovali u znatno većem broju štraj­ kova snliHarisali sa radnicima koji štrajkuju, dali bi im moralno-politicku podršku, a u ne malom broju slučajeva bi i sami, iz solidarnosti, stupili u štrajk. Radnici koji nisu štrajkovali, podržali su štrajk svojih kolega u radnoj organizaciji u 24,9 odsto ukupnog broja štrajkova. Sledeće tri tabele analiziraju aktivnost sindikata pre, za vreme & posle štrajka u vezi sa njima i njegovim povodima, uzrocuna i posledicam a

176

4L Aktivnost sindikata pre štrajka u vezi sa štrajkom Rad sindikata pre štrajka

Broj štrajkova

.%

Broj učesnika

%

1) Radio je na otklanjanju uzroka i povoda za. štrajk 2) Ubeđivao je radnike da ne štrajkuju 3) Nije ništa radio

169 5 158

50,9 28.336 (4) 910 1,5 47,6 18.719

59,1 1,9 39,0-

100,0 47.965 (4)

100,0

Ukupno

332

Bez odgovora

180

18.880 (36)

UKUPNO

512

66.845 (40)

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

42. Aktivnost sindikata za vreme štrajka Rad sindikata za vreme štrajka 1) Bavio se otklanjanjem povoda i uzroka štrajkova i zadovoljavanjem zahteva radnika 2) Ubeđivao je radnike da se vrate na posao i da prestanu štrajkovati 3) Nije ništa preduzimao

Broj štrajkova

%

Broj učesnika

%

207

59,8

33.003 (5)

67,2

31 108

9,0 31,2

3.818 12.308 (1)

7,7 25,1

100,0

49.129 (6)

100,0

Ukupno

346

Bez odgovora

166

17.716 (34)

UKUPNO

512

66.845 (40)

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

43. Aktivnost sindikata posle štrajka Rad sindikata posle štrajka 1) Preduzimao je mere da se otklone dublji uzroci štrajka 2) Nije ništa preduzimao za rešavanje problema u vezi sa štrajkom Ukupno

Broj štrajkova

%

Broj učesnik?

%

265

79,6

39.744 (5)

87,6

68

20,4

5.642 (1)

333

100,0

12,4 45.386 (6) 100,0

Bez odgovora

179

21.459 (34) 100,0

UKUPNO

512

66.845 (40)

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika. 177

U nešto više od polovine (50,9*/») slučajeva sindikat se pre štrajka bavio otklanjanjem povoda i uzroka štrajka. U šest desetina (59,8*/*) štrajkova sin d ik a t je za vreme štrajka preduzimao mere za otklanjanje povoda i uzroka štrajka i za zadovoljavanje zahteva radnika koji štraj­ kuju. U četiri petine (79,6*/*) slučajeva sindikat je posle štrajka preduzi­ mao mere da se otklone dublji uzroci ove pojave. Dakle, sa intenzivi­ ranjem konflikta rasla je i aktivnost sindikata na otklanjanju neposred­ nih povoda i stvarnih uzroka štrajkova, a može se reći i njegova aktiv­ nost uopšte. U skoro polovini slučajeva (47,6*/o) sindikat neposredno pre štrajka nije ništa preduzimao u vezi sa njim, a za vreme štrajka bio je pasivan u jednoj trećini (31,2*/*) slučajeva. Poisle štrajka sindikat nije ništa radio u jednoj petini (20,4#/#) slučajeva. Dakle, sindikat je bio najpasivniji neposredno pre štrajka, manje pasivan za vreme štrajka, a najmanje pa­ sivan je bio posle štrajka. S in d ik at je u veoma malom broju slučajeva (1,5%) pre početka štrajka ubeđivao radnike da ne obustavljaju rad, dok je u skoro svakom desetom štrajku (9%) za vreme obustave ubeđivao radnike da prestanu štrajkovati. i da se vrate na posao. Na osnovu veze između aktivnosti sindikata i štrajka takođe se mo­ že govoriti o protivrečnosti štrajka kao društvene pojave, jer je aktivnost sindikata u vezi sa njima bila protivrečna — bio je aktivniji ukoliko se konflikt intenzivirao, ali je u dosta slučajeva (neopravdano, ali objaš­ njivo) bio potpuno pasivan. Sledeće tri tabele predstavljaju analizu aktivnosti organa samoup­ ravljanja pre, za vreme i posle štrajka. 44. Aktivnost organa samoupravljanja pre štrajka Aktivnost organa samoupravljanja pre štrajka 1) Nisu bili obavešteni o postojanju problema koji je prouzrokovao Štrajk

Broj štrajkova

%

Broj učesnika

%

8.939 (3)

20,3

49

17,1

2) Nisu ništa preduzimali

100

35,0

10.906

24,7

3) Preduzimali su mere, ali nisu uspeli, nisu bili efikasni

103

36,0

20.948 (2)

47,5

34

11,9

3.296 (2)

7,5

286

100,0

44.089 (7)

100,0

4) Uvedena je prinudna uprava Ukupno Bez odgovora

226

22.756 (33)

UKUPNO

512

66.845 (40)

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nem a podataka o broju učesnika.

178

4 5. A k tiv n o s t o rg a n a s a m o u p r a v lja n ja za v r e m e štr a jk a

Aktivnost organa samoupravljanja za vreme štrajka 1) Preduzimali su mere da se otklone povodi i stvarni uzroci štrajka i da se zadovolje zahtevi radnika 2) Ubeđivali su radnike da njihovi zahtevi nisu op­ ravdani i da se vrate na posao 3) Nisu nišu preduzimali 4) Uvedena je prinudna uprava

Broj štrajkova

%

Broj učesnika

171

55,3

27.423 (5)

60,6

16 88 34

5,2 28,5 11,0

3,3 28,8 7,3

100,0

1.504 13.049 (1) 3.296 (2) 45.272 (8)

Ukupno

309

Bez odgovora

203

21.573 (32)

UKUPNO

512

66.845 (40)

100,0

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

46. Aktivnost organa samoupravljanja posle štrajka Aktivnost organa samoupravljanja posle štrajka 1) Preduzimali su mere da se otklone neposredni po­ vodi i stvarni uzroci štrajka 2) Nisu ništa učinili da se reše problemi u vezi sa štrajkom 3) Uvedena je prinudna uprava Ukupno

M

Broj učesnika

284

77,2

43.545 (5)

50 34

13,6 9,2

4.154 (1) 3.296 (2)

8,1 6,5

368

100,0

50.995 (8)

100,0

1 Broj | štrajkova

Bez odgovora

144

15.850 (32)

UKUPNO

512

66.845 (40)

85,4

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

Aktivnost organa samoupravljanja, pre, za vreme i posle štrajka — poput aktivnosti sindikata — je u osnovi protivrečna. Organi samoupravljanja nisu u veza sa štrajkom ništa radili pre štrajka u 35 odsto, za vreme štrajka u 28,5 odsto i posle štrajka u 13>6 odsto slučajeva. Dakle, organi samoupravljanja najpasivniji su bili pre štrajka, manje pasivni za vreme štrajka i najmanje pasivni posle štrajka. Sa intenzitetom konflikta opada pasivnost organa samoupravljanja. Sa intenziviranjem konflikta raste aktivnost organa samoupravlja­ nja u vezi sa štrajkom. Pre štrajka organi samoupravljanja su preduzeli mere da do štraj­ ka ne dođe, ali te mere nisu bile efikasne u nešto više od jedne trećine (36%) štrajkova. Za vreme štrajka organi samoupravljanja su u 55,3 odsto slučajeva nastojali da se otklone neposredni povodi i stvarni uz­ roci štrajka i da se udovolji zahtevima radnika. Međutim, aktivnost or­ gana samoupravljanja da se otklone neposredni povodi i stalni uzroci štrajka bila je najveća posle štrajka, u 77,2 odsto slučajeva. 12*

179

Štrajk je , dakle, u visokom postotku aktivirao organe samouprav­ ljanja, naročito za vrane i posle obustave, kada su oni i nadležni da stvarno ili samo formalno donesu odgovarajuće odluke (radi otklanjanja neposrednih povoda a i stvarnih uzroka štrajka). To, međutim, ne umanjuje vrednost podataka o pasivnosti izvesnog broja organa samoupravljanja pre štrajka (35*/«), za vrane štrajkova (28,5*/*) i posle štrajka (13,6*/a). Zanimljivo je da organi samoupravljanja u 17,1 odsto slučajeva nisu pre štrajka bili obavešteni o postojanju problema zbog kojeg su radnici stu­ pili u štrajk. U 34 radne organizacije u kojima je došlo do štrajka uvedena je prinudna uprava još pre štrajka. Prema tome, organi samoupravljanja u ovim radnim nrganiTarijama Tiiai ništa preduzimali jer su ndlulrnm dr­ žavnih organa o uvođenju prinudne uprave faktički raspušteni. Sledeće dve tabele predstavljaju analizu stvarnog odnosa sindikata i organa samoupravljanja prema konkretnom štrajku. 47.

Stvarni odnos sindikata prema konkretnom štrajka

Stvarni odnos sindikata prema štrajka 1) Podržao je zahteve radnika i štrajk kao sredstvo za njihovo ostvarivanje 2) Podržao je zahteve radnika, ali je osudio štrajk kao metod 3) Nije podržao zahteve radnika, a ni štrajk kao me­ tod 4) Nije imao stav Ukopno Bez odgovora UKUPNO Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje

48.

Broj štrajkova 32 126

% !

1U

Broj

! °° 3.013

44,5 22.996 (1)

21,6 61 64 22,6 100,0 283 229 512 nema podataka

l

7,7 59f i

7.589 19,5 5.392 (10) 13,8 38.990 (11) 100/1 27.855 (29) 66.845 (40) o broju učesnika.

Stvarni odnos organa samoupravljanja prema konkretnom štrajka

Broj Stvarni odnos organa samoupravljanja prema štrajka | štrajkova

%

Broj učesnika

1) Podržali su zahteve radnika, a i štrajk kao sredstvo za njihovo ostvarivanje 2) Podržali su zahteve radnika, ali sa osudili štrajk kao metod za ostvarivanje ovih zahteva 3) Nisu podržali zahteve radnika, pa ni štrajk kao metod 4) Nisu imali stav

11,4

3.078

121

45,8 21.552 (2)

57,8

7.619 4.999 (3)

20,5 13,4

Ukopno Bez odgovora UKUPNO Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje

100,0 264 228 512 nema podataka

37.248 (5) 29.597 (35) 66.845 (40)

100,0

180

30

59 54

22,3 20,5

°'o

8,3

o broju učesnika.

Odnos sindikata i odnos organa samoupravljanja prema štrajku koji se već dogodio skoro se u potpunosti poklapaju. U stvari, jednako su ko­ lebljivi. ■1 Sindikat je podržao zahteve radnika a i štrajk kao sredstvo za njiho­ vo ostvarivanje u 11,3 odsto slučajeva, a organi samoupravljanja u 11,4 odsto obustava. U 44,5 odsto slučajeva sindikat je podržao zahteve radnika, ali je osudio štrajk kao metod za njihovo ostvarivanje, a organi samoupravlja­ nja su to učinili u 45,8 odsto štrajkova. Ovakvom ponašanju sindikata i organa samoupravljanja prema štrajkovima umnogome je doprineo u to vreme lansiran stav da su „radnici u pravu sa svojim zahtevima, ali da se ne može prihvatiti niti odobriti štrajk kao metod”. Sindikat nije podržao zahteve radnika a ni štrajk kao metod u 21,6 odsto, a organi samoupravljanja u 22,3 odsto štrajkova. Nikakav stav sindikata nije imao u 22,6 odsto, a organi samouprav­ ljanja u 20,5 odsto slučajeva. Jednako protivrečan odnos sindikata i organa samoupravljanja prema štrajkovima koji su se dogodili može se objasniti, pre svega, protivrečnim karakterom samog štrajka, a i protivrečnim stavom formalne političke i državne strukture prema štrajku. 49.

Stav sindikata prema budućim štrajkovima

Pitanje je glasilo: „Kakav bi, po vašem mišljenju, sindikat trebalo da ima stav i ulogu u obustavi rađa i u vezi sa njom?” Odgovori

Broj 1 o.' I Broj /0 učesnika štrajkova

1) da deluje preventivno — da uklanja uzroke mo­ gućeg štrajka

255

2) da podrži svaki štrajk 3) da bude protiv svakog štrajka

63,1 32.948 (3)

56,9

2

0,5

1.150

2,0

40

9,9

6.511

11,2

4) da podrži opravdane štrajkove — kada ih radnici upotrebe kao poslednje sredstvo

98

24,3 16.152 (9)

27,9

3) da bude neutralan 6) da poziva na odgovornost nosioce uzroka štrajka Ukupno

9 404

2,2

1.151

2,0

100,0 57.912 (12) 100,0

Bez odgovora

108

8.933 (28)

UKUPNO

512

66.845 (40)

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o broju učesnika.

181

50.

Stav organa samoupravljanja prem a budućim štrajkovima

Pitanje je glasilo: „Kakav star i uloga, po rajem mišljenju, treba da imaju organi samoupra u slučaja obustave rada i u rezi sa njom?” Odgovori

Broj štrajkova

1) da dehiju preventivno — da uklanjaju povode i uzroke mogućeg štrajka

320

2) da podrže svaki štrajk

—

Broj

1 83,5 44.444 (3) —

%

823 —

—

3) da bodu protiv svakog štrajka

14

3,7

1.404

2JS

4) da podrže opravdane štrajkove — kada ih radnici upotrebe kao poslednje sredstvo

14

3,7

2.316

43

5) da pozivaju na odgovornost nosioce uzroka štrajka

33

8,6

5.147

93

2

0,5

701

6) da budu neutralni Ukupno

383

100,0 54.012 (3)

Bez odgivora

129

12.833 (37)

UKUPNO

512

66.845 (40)

13 1003

Napomena: U zagradi je broj štrajkova za koje nema podataka o očesnicLma. Sindikat treba da deluje preventivno, da na vrane uklanja uzroke mogućeg štrajka, misli 63,1 odsto anketiranih. Da to isto treba da rade organi samoupravljanja, misli 83,5 odsto anketiranih. Primećuje se zna­ čajna razlika u mišljenjima anketiranih o stavu sindikata i organa samo­ upravljanja prema budućim štrajkovima. Sindikat treba da podrži one opravdane štrajkove koje radnici upotrebe kao poslednje sredstvo, misli 24,3 odsto anketiranih. Međutim, da bi to isto trebalo da učine organi samoupravljanja, misli samo 3,7 odsto anketiranih. Sindikati treba da podrže svaki štrajk, m isli samrt 0,5 odsto anketiranih. Niko od anketiranih ne m isli da bi organi samoupravljanja trebalo da podrže svaki štrajk. Da sindikat treba da bude protiv svakog štrajka, misli 9,9 odsto anketira­ nih. Međutim, od ukupnog broja anketiranih, svega njih 3,7 odsto misli da bi organi samoupravljanja trebalo da budu protiv svakog štrajka. Da sindikat treba da poziva rre prprrra radm frim a

Organizacije SK obavezne su da na osnovu analize uzroka konflikata i obustave rada i učešća u njoj, utvrde konkretnu društvenu odgovornost svojih članova i pređuzmu odgovarajuće mere; đ) razvijanja i usavršavanja sistem a inform isanja. radi pravovreme­ nog i objektivnog upoznavanja proizvođača sa stanjem u proizvodnji, realizaciji i raspodeE, perspektivom kolektiva, sa kretanjima i problemima u drugim srodnim kolektivim a i široj društvenoj zajednici. Tlačna i jed­ nostavna inform acija, podsticaće interesovanje r a d n i k a za samoupravno odlučivanje o problemima života i rada kolektiva i biće jedno od značaj­ nih sredstava u borbi protiv birokratskog uzurpiranja njihovih prava i sirenih pojava koje dovode do konfliktnih situacija. Tako će se, istovre­ meno, onemogućavati i širenje proizvoljnih inform acija i dezinformacija koje su često povod konflikata £ obustava rada. Potrebno je da se usta­ novi i praksa đa radnički savet, prilikom donošenja važnijih odluka, pri­ bavlja potrebne inform acije, m išljenja i analize od odgovarajućih struč­ nih institucija i organa i pojedinaca izvan pređuzeća; e) izgrađujući i zauzim ajući principijelne stavove po najvažnijim pitanjim a kolektiva i angažujući se za njihovu doslednu realizaciju, ko­ m unisti će jačati svoju poziciju organizovane vodeće idejno-pohtičke sna­ ge u kolektivu. Time će se uspešno suzbijati tendencije i pojave da se kom unisti i organizacije Saveza kom unista u preduzeću pretvaraju u p n vesak pojedinih uticajnih grupa, u instrum ent uprave pređuzeća ili uskih parcijalnih interesa. Jasni stavovi organizacija Saveza komunista o ključnim pitanjim a razvoja đruštveno-ekonom skih odnosa najefikasnije su sredstvo u ru­ kama kom unista za njihovu uspešnu aktivnost u samoupravnim organima i idejno-politicko delovanje među proizvođačima, Oni obavezuju komuni­ ste na akciju i odgovornost pred organizacijom za ponašanje u samouprav­ noj praksi. Odlučni stavovi, m obilnost i borbeniji odnos organizacija Saveza kom unista i komunista na rešavanju otvorenih pitanja i problema jačaće poverenje radnika u Savez komunista i doprinositi njegovoj daljoj afir­ m aciji kao avangarde radničke klase. Pri to n e, organizacije Saveza komu­ nista i kom unisti moraju se boriti za stvarne i dugoročne interese ko­ lektiva, protiv dem agogije, primam ljivih zahteva i prividnih interesa i onda kada njihovi principijelni stavovi trenutno nemaju podrške većine radnika. 198

9. Predsedništvo SKJ obavezuje komuniste, u skupštinama od Sa­ vezne do opštinskih da se založe za zakonsko regulisanje institucije dogo­ varanja, kao neophodne potrebe, ne samo za razrešavanje konfliktnih si­ tuacija nego kao jednog od samoupravnih oblika i metoda donošenja odluka. Komunisti i članovi radničkih saveta treba da se angažuju da se u statutima radnih organizacija ugrade samoupravni dogovori kao put razrešavanja problema koji dovode do konfliktnih situacija.^ Zadatak je ko­ munista u sindikatima da budu pokretači akcija za jačanje uloge sin­ dikata kao nosioca mehanizma samoupravnog i društvenog dogovaranja.

199

M ae -

ZAKLJUČCI O KONFLIKTNIM SITUACIJAMA U RADNIM ORGANIZACIJAMA I ZADACIMA SINDIKATA U NJIHOVOM SAMOUPRAVNOM RAZREŠAVANJU Predsedništi o Veća Saveza sindikata Jugoslavije, na svojoj sednici od 26. VI 1970. godine, usvojilo je Zaključke o konfliktnim situacijam a u radnim organizacijama i radarima kom unista u njihovom samouprav­ nom razzešavanju. Ovi Zaključci su zajednički prip rp tn lj^ u radnim telim a Veća Saveza sindikata Jugoslavije i Predsedništva Saveza komu­ nista Jugoslavije. Zaključci su usvojeni na sednici Predsedništva Saveza kom unista Jugoslavije 15. XII 1969. godine. I Usvajajući Zaključke o konfliktnim situacijam a u radnim organi­ zacijama i radarima komunista u njihovom samoupravnom razrešavanju, Predsedništvo Veća Saveza sindikata Jugoslavije ukazuje na posebne r a d a tk r sin d ik a ln ih organizacija i njihovih rukovodstava u otklanjanju uzroka obustavama rada i u izgradnji adekvatnog smoupravnog meha­ nizma za razrešavanje konfliktnih situacija. n

Predsedništvo Veća Saveza sin d ik a ta Jugoslavije ukazuje na posebne zadatke sin d ik a ln ih organizacija u radnim organizacijama vc ostvarivanju Zaključaka o k o n flik tn im situacijam a. 1. Pri razmatranju Zaključaka, sindikalne organizacije i njihova ru­ kovodstva treba da, u okviru svoje celokupne društveno-pohtičke aktiv­ nosti, utvrde svoje posebne zadatke na otklanjanju uzroka konfliktnih si­ tuacija i na sprovođenju ovih Zaključaka. U okviru svoje redovne aktiv­ nosti, s in d ik a ln o organizacije će u određenim vremenskim intervalim a posebno razm atrati ona pitanja koja predstavljaju potencijalno žarište konflikata i obustava rada. 2. S in d ik a ln o organizacije će nastojali da se u statute i druga norma­ tivna akta radne organizacije unesu potrebne odredbe kojim a bi se reguhsao n a č in i postupak za rešavanje k o n flik tn ih situacija. Obzirom da je 200

sada u toku rad na izmeni i dopuni statuta radnih organizacija, potrebno je da se u statutima razradi poseban samoupravni mehanizam za razrešavanje konfliktnih situacija. 3. Sindikalne organizacije će preduzeti odgovarajuću aktivnost: da se i u statutu i drugim aktima radne organizacije (pravilniku o radnim odnosima, arbitrarnoj komisiji, poslovniku o radu organa samoupravlja­ nja itd.) posebno regulišu mesto i uloga (prava i dužnosti) sindikata u mehanizmu samoupravnog razrešavamja konfliktnih situacija. 4. Učešće i delovanje sindikata u mehanizmu samoupravnog razrešavanje konfliktnih situacija treba posebno razraditi u normativnim ak­ tima same sindikalne organizacije (statutu, pravilima itd.). III Usvajajući Zaključke o konfliktnim situacijama, Predsedništvo Veća SSJ utvrđuje svoje posebne zadatke na njihovoj realizaciji. 1) Predsedništvo Veća se obavezuje da sa drugim organima na ni­ vou federacije preduzima odgovarajuću aktivnost radi ostvarivanja onog dela Zaključaka koja obavezuju faktore na nivou federacije da rade na otklanjanju uzroka konfliktnih situacija i na njihovom samoupravnom razrešavanju. a) Predsedništvo Veća SSJ se obavezuje da sa odgovarajućim fak­ torima federacije (pre svega, sa Saveznom skupštinom i Saveznim izvrš­ nim većem i njihovim organima) radi na izgrađivanju društveno-političke i zakonske osnove za ugrađivanje posebnog samoupravnog mehaniz­ ma za samoupravno razrešavanje konflikata u političku i samoupravnu strukturu radnih organizacija i društveno-političkih zajednica. Zbog toga je potrebno da se radi na daljoj izgradnji samoupravne strukture radnih organizacija i društveno-političkih zajednica, kako bi se konfliktne situa­ cije mogle razrešavati demokratskim putem u okviru političke i samo­ upravne strukture, a ne mimo nje. Radi ostvarivanja ovih svojih zada­ taka, Predsedništvo Veća će preduzeti odgovarajuću aktivnost u pogledu kodifikacije i revizije celokupnog saveznog zakonodavstva, koje su u toku. 2. Predsedništvo Veća SSJ ovlašćuje i obavezuje komisije Veća za društveno-ekonomske odnose i za političko-organizacionu izgradnju sin­ dikata da posebno razrade i pripreme sugestije za rad sindikalnih orga­ nizacija u radnim organizacijama, u situacijama koje prethode konfliktu i u slučajevima kada do same obustave rada dođe. 3. Predsedništvo Veća predlaže da Savezni savet za rad i Savezni pravni savet posebno razrade samoupravni mehanizam za razrešavanje konfliktnih situacija. OBRAZLOŽENJE 1. Materijal koji sadrži analizu pojave konfliktnih situacija (obu­ stava rada) radila je zajednička radina grupa Veća SSJ i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ. Još na počeltku pripremanja ovog materijala, dogo­ voreno je da se na osnovu zajedničke analize, pojave obustave rada raz­ 201

m otre i u Predsedništvu SKJ i u Predsedništvu Veća SSJ i da se donesu odgovarajući zaključci koji b i s a d r ž a li a n a li a i i ocenu ove pojave i z a d a tk e SKJ i sindikata u samoupravnom razrješavanju ovih konfliktnih situacija. 2. Zajednički m aterijal koji sadrži analizu k o n flik tn ih situacija (obu­ stava rada) bio je razmatran na zajedničkoj sed n ici Komisije Veća SSJ za đruštveno-ekonomske odnose i odgovarajućih kom isija Predsedništva SKJ. 3. M aterijal je razmatran i na proširenoj sednici Komisije Veća SSJ za politićko-organizacionu izgradnju sindikata. 4. Najzad, ovaj zajednički m aterijal je razmatran i na sednici Pred­ sedništva Veća SSJ. 5. Zaključci O k o n flik tn im situacijam a U r a d n im org a n iz a c ij am a i z a d a c im a komunista u njihovom samoupravnom razrešavanju su rezultat zajedničkog rada organa Predsedništva SKJ i Veća SSJ na analizi i oceni obustava rada. Zaključci zbog toga sadrže kako zadatke komunista tako i zadatke sindikata u samoupravnom razrešavanju konfliktnih situacija u ra d n im o r g a n iz a c ija m a .

6. U svajanje ovih zaključaka od strane Predsedništva Veća SSJ nije, prosto preuzimanje zaključaka SKJ, već i formalno Analiziranje za­ jedničkog rada na a n a liz i i oceni konfliktnih situacija u radnim organiza­ cijama i utvrđivanje zadataka SKJ i sindikata u samoupravnom razre­ šavanju ovih konflikata. 7. S obzirom da je z a k lju č k e o k o n flik tn im situacijam a u radnim organizacijama već usvojilo Predsedništvo SKJ, bilo je potrebno da ih usvoji i Predsedništvo Veća SSJ.

202

SAVEZNI SAVET ZA RAD 3. Broj: 645/1 Beograd, 13. III 1970.

Prilog 3.

PREDMET: KOLEKTIVNI KONFLIKTI U RADNIM ORGANIZACIJAMA Ovaj Savet se u prošloj godini obratio Saveznom pravnom savetu za mišljenje po nekim pitanjima prilaza u stvaranju mehanizma za rešavanje kolektivnih sporova, među kojima i obustavu rada. Taj mehanizam bi obuhvatio kako sporove kod kojih je uzrok u radnoj organizaciji, tako i one kod kojih je uzrok izvan radne organizacije pri čemu bi se utvrdile dužnosti organa upravljanja i postupak pred njima, kao i instituti po­ sredovanja, mirenja i arbitraže. Savezni pravni savet je na svojoj sednici, od 29. XII 1969. godine, razmatrao ovu problematiku, pa je dao i svoje mišljenje, koje se, pored ostalog, sastoji u sledećem: Pravni savet preporučuje da se konfliktne situacije svih vrsta za­ konski obrade u sistemskim zakonima, kao što je zakonik o udruženom radu u kome bi se ove situacije zakonski normirale u okviru organizacije upravljanja u radnim organizacijama s jedne, i društvenog nadzora nad radom radnih organizacija, s druge strane. Time bi se u sklopu rešavanja svih pitanja upravljanja i društvenog nadzora normirala i ova pitanja i to u meri koja je neophodna za rešavanje, kako je rečeno svih konflikata koji su sagledivi. Obradu ovih pitanja trebalo bi vezati sa samoupravnim sporazumima. Zakonsko regulisanje udruženog rada ne može se uskoro očekivati. Ako politički, odnosno zakonodavni organi smatraju da je regulisanje ovog pitanja hitno, onda su moguća dva rešenja. Do sistemskog zakonskog uređenja ove materije moglo bi Veće Sa­ veza sindikata Jugoslavije izdati uputstvo, ako to smatra celishodnim, o ponašanju sindikalnih organizacija u konfliktnim situacijama, a posebno o obustavama rada. Takvo uputstvo ne da bi zamenilo državno regulisanje, ali bi, s obzirom na ulogu sindikata, moglo da obuhvati osnovnu mate­ riju svoje aktivnosti. Drugo rešenje jeste regulisanje putem posebnog zakona o rešavanju konfliktnih situacija u radnim organizacijama. Ovo drugo rešenje je krajnja mogućnost, da Pravni savet rezerviše svoju podršku takvom spe203

djalnom nfen™« do taHa kada bude u položaju da raspravi eventualni predlog takvog nknna U prilog prve mogućnosti govori i to da se na tim osnovama mogu steći prva iskustva. Rešavanje konfliktnih situacija treba da se zasniva da dvema prav­ nim n sn n ra m a . Prva je ^ « n 94. Ustava. Druga je Ustavni amandman XV. Baš ovo poelednje upućuje na to da u radnim organizacijama, odnosno org a n i za c i ja m a udruženog rada u njihovom ‘sastavu, treba statutim a i opštim aktima, k a p i u g o v o r im a na osnovu statuta predvideti rešavanje k o n f lik t n ih situacija uz učešće sindikalnih organizacija koje je od iz­ vanrednog značaja. Ovo upozorenje je tim potrebnije što se u radnim organizacijama upravo sada izrađuju statuti (itd.), pa i društvena inter­ vencija da se obuhvate i ova pitanja bila neophodna. Važeći propisi koji bi se m ogli prim enjivati u cvim slučajevim a se ne koriste ili bar ne u potrebnoj merL Obrazovanje unutrašnje arbitraže (čL 85. itd. Osnovnog »knna o preduzećima) i posebno mešovrte arbitraže čl. 87. itd. istog zakona) daje široke mogućnosti rešavanje kolektivnih sporova, a »»mim tim i konfliktnih situacija. Nedovoljno su razrađene ove 7atmnnkp norme, u osnovi dispozitivnog karaktera. Do eventualnog bližeg regulisanja ove m aterije u svoj svojoj složenosti trebalo bi koristiti ove zakonske norme. Ove norme bi trebalo shvatiti u široj interpretaciji. Izo­ stala je, inače, mnogo više aktivnost odgovornih organa i tela nego za­ konsko nonniranje; Polazeći od značaja uloge sindikata, koju su jasnije odredili .Za­ ključci o konfliktnim situacijam a i zadacima komunista u njihovom samo­ upravnom razrešavanju’, usvojeni na VII sed n ić Predsedništva SKJ, Savet se slaže s iznetim m išljenjem Saveznog pravnog saveta o putu i načinu za uspostavljanje pravnog mehanizma za rešavanje kolektivnih sporova, uključiv i obustave rada. Pre nego što bi izašao pred Savezno izvršno veće sa svojim predlozima o daljem radu na ovom zadatku. Savetu je ne­ ophodno da zna: — da li se Veće Saveza sindikata slažp s ovakvim pristupom u rešavanju problema kakav predlaže Savezni pravni savet; — da li će Veće i kada pristupiti donošenju odgovarajućeg svog normativnog akta o ulozi i postupanju sin d ik a ln ih organizacija u sluča­ jevim a kad dođe do kolektivnih konflikata i obustava rada; — da li Veće smatra da je u vezi s tim potrebno u opšta akta radnih organizacija uneti neke odredbe o rešavanju kolektivnih sporova, naročito o postupku u slučaju da preti, predstoji ili je već došlo do obustave rada; — da li je u ovoj fazi regulisanja pitanja kolektivnih konflikata dovoljno da se uticajem sindikata i drugih društvenih faktora nastoji da radne organizacije u tom sm islu dopune svoja opšta akta ali je za to po­ trebno putem dopuna odgovarajućih zakona propisati obavezu radnih organizacija. M olite se da, po mogućnosti, što skorije dostavite Savetu stav Veća o ovim problemima s obzirom na osetljivost pitanja i potrebu njegovog što bržeg regulisanja. PREDSEDNIK Anton Polajner. s. 204

Prilog 4.

DELAVKE IN DELAVCI „JUTRANJKE”! Predsedstvo repuhliškega sveta Zveze sindikatov je na svoji seji 29. decembra 1971 razpravljalo o obeh variantah predloga PRAVILNIKA O MINULEM DELV. ki ga je sestavil direktor vašega podjetja. Predsedstvo je obe varianti predloga odronilo,, ker sta za vas škodljivi in ker tuđi ništa skladni s težnjami ustavnih dopolnil. O svojih stališćih je predsedstvo obvestilo delavski svet vašega podjetja, kateremu je hkrati predlagalo, naj z njimi seznani celotni kolektiv „Jutranjke”, torej tuđi vas! Ali vas je delavski svet seznanil s temi stališći predsedstva Republiškega sveta Zveze sindikatov Slovenije? Ali veste, da je „Jutranjka” izrazit primer podjetja, ki je hahko poslovalo renta­ bilno le zato, ker ste imeli izredno nizke osebne dohodke? Ali veste, da bi naj bil po samoupravnem sporazumu o merilih za delitev dohodka in osebnih dohotkov za konfekcijska tekstilna podjetja poprečni kalkulativni osebni dobodek v vašem podjetju 140 tisoč starih dinarjev? Ali veste, da so bili poprečni osebni dohodki v vašem podjetju od januarja do konca septembra 1971 le 105.000 starih dinarjev, kar pomeni za četrtino manj od tistih oseb­ nih dohodkov, ki so predviđeni po sporazumu? Ali veste, da bo morala pri takib vaših osebnih dohodkih zaradi določil družbenega dogovora o usraerjanju delitve dohodka in osebnih dohodkov o vašem podjetju razpravljati občinska skupščina?

Ali veste, da so bili vaši osebni dohodki v letu 1970 med najnižjimi v konfekcijski industriji in industriji Slovenije nasploh? Kaj je torej sedaj problem „Jutranjke", vašega podjetja? Ali je problem delitev ,,minulega dela" ali uresničitev samoupravnega sporazuma o delitvi dohotka in osebnih dohotkov? Pri vas nemreč še zdaleć nimate osebnih dohodkov po sporazumu, po katerem mora biti najniži izplačani osebni dohodek za normalni delovni čas in za normalno doseganje norm 90.000 starih dinarjev! Ce pa „Jutranjka" želi odpraviti osebne dohodke pod 90.000 starim! dinarji, mora biti poprečni mesečni osebni doliodek na zaposlenega uajmanj 140.000 starih dinarjev! 20 5

DELAVKE, DELAVCI! Povedati Tim marame se te, da predsedstv* repnbtiškeea srela Zt o c smdikztov Slovenije ni odklonito direktorjevega p r t d k p PRAVILNIKA O MINULEM DELU m r da zaradi ncfcahšnih ^ n trig" , marveć preprosto zato. ker je zasnovan na slabih n nesprejemljivib izhodišah!

# ni skladen s težnjami ustavnih dopolnih, ki zahtevaje. da je jevan skladne s svojim sedanjhn minolim ddom. Po prvi predloga pa je ta pravica v desetletju 1971—1981 emejena na šteje vas kolektiv vee kot 9M zaposlenih; po drogi varianti kar k vedno ni eeloten kolektiv;

vsak delavec nagravarianti omenjenega 152 delaveev, ćeprav pa na 684 delaveev.

•

predvideva za lete 1972 ndd ed w na minnlezn deln na podlagi že doseženih reraltatov poslovanja podjetja, za naprej pa samo na podlagi napevedi razvoja „Ju tranjke”, ki nišo z ničemer utemeljene, mimo tega pa se še med seboj razliknjejo. No vsak naćin pa sindikati ne morejo sprejeti zamisli, da bi prvi udeleženci delitve dobodka na podlagi minulega dela (po prvi varianti štirje, po drugi pa 23) delili že ustvarjene rezultate dela, vsi ostali elani vaše delovne skupnosti pa bi pravico do minulega dela imeli samo na podlagi napovedi M i rezultatov, bres razvojnoga programa podjetja in brez ekonomskih u temeljitev;

0

po prvi varianti predvideva, da štirje udeleženci te delitve dobijo iz sklada osebnih dohodkov 18 milijonov starih dinarjev, razdeljenih na štiti letne obroke, mimo tega pa se okrog 3 milijone starih dinarjev obresti — pri čemer pa ne bi dobil vsak enake vsote denarja ( i5 milijona starih dinarjev in ustrezen del ome* njenih obresti), temveč bi bila a vsota različna in od vis na od visine osebnega dohotka vsakoga izmed njih. To pa bi po mnenju predsedstva republiškega sveta Zveze sindikatov Slovenije v veliki meri prispevalo k neutemeljenemu socialnemu razlikovati ju, s cimer se predsedstvo nikakor ne more strinjati! Po drugi varianti predloga se skupna vsota sredstev za delitev na podlagi minulega dela po­ veća, na posameznika pa se zaradi večjega š te vila udeležencev rmanjsa. Seveda to na stvari prav nić ne spremeni, saj bi šla tuđi ta sredstva iz sklada osebnih dohodkov!

KAJ TOREJ STORITI? Predsedstvo republiškega sveta zveze sindikatov Slovenije predlaga, naj vaš delavski svet imenuje odbor, ki si bo prizadeval uresničiti vsebino vseh ustavnih dopolniL Ne zadovoljite se le z odborom, ki bo skrbel samo za izdelavo predloga pravil­ nika o min alem delu! Problem „Jutranjkc” in s tem vaš problem je torej uresničitev vašega samoupravnega sporazuma o delitvi dohodka in osebnih dohodkov, zato naj bo težisče vašega dela na uresnićevanju tega sporazuma, ki doslej na škodo vaših osebnih dohodkov ni bil spošto van! 206

Zahtevajte, uaj se sestane sindikalna organizacija vašega podjetja in sprejme pro­ gram dola, z uresničitvijo katerega boste odpravili vaše najbolj pereče probleme! V Ljubljani, 4. januarja 1972

Informatika služba republiškega sveta Zveze sindikatov Slovenije

207

VI

14

BIBLIOGRAFIJA

I

TEKSTOVI POJEDINACA ]. B o ž ič c v ić Iv a n : Nužnost i izlišnost štrajka kao metoda i sredstva sindikalne aktivnosti u našoj stvarnosti, .Socijalizam” br. 1, Beograd, 1959. 2. Č re p in šc k M ila n : Akcije objektivnih snaga na protestne obustave rada, diplom­ ski rad, VSPN, Beograd, 1967. 3. Đ o r đ e v ić J o v a n : Protivrečnosti društvene svojine u socijalizmu, „Gledišta” broj 11, Beograd, 1965. 4. Đ o r đ e v ić Jot>an: Samoupravljanje u političkom sistemu socijalističke Jugoslavije, Savez udruženja pravnika Jugoslavije. Beograd, 1970. 5. G o rič a r J o že : Teze o birokratiji, „Sociološki pregled”, br. 1, Beograd, 1965. 6. G o riča r J o že: Žarišta globalnih konflikata u jugoslovenskom društvu, VI naučno savetovanje na temu Društveni konflikti i socijalistički razvoj Jugoslavije, Portorož. 10—13. febmara 1972. 7. G o rič a r J o že : Prilog pitanju definicije radničke klase, „Marksističke sveske” broj 4, Sarajevo, 1972. 8. Ib ra h im a g ić O m e r: Sindikati i konflikti u radnoj organizaciji u brošuri „Sin­ dikat u savremenom jugoslovenskom društvu”, Sarajevo, 1970. 9. Ilić V la d im ir L e n jin : Izabrana dela knjiga XIV, „Kultura”, Beograd, 1960. 10. Ilić V la d in .ir L e n jin : Velika inicijativa, „Kultura”, Beograd, 1946. 11. J e r o v š e k Jar