Prokopije: Tajna istorija 8673463459, 9788673463452 [PDF]

Zitiervorschau

BiЬlioteka

Prokopije iz Cezareje

Istorijska merenja

Urednik Dragan Mojovic

TAJNA ISTORIJA Prevod ALBIN VILHAR Predgovor i komentar Dr RADIVOJ RADIC

Beograd

DIJidA

Naslov originala:

Historia arcana Cupyriglн ©

('А\·екоо,а)

Vladimir Vilhar i ЈАА iz Beograda

© Ovog izdanja Graficki atelje lJERf:TA (Slobodпa

prava dcla)

PREDGOVOR

Slika па koriC4ma: Miroslav Cvijovic:,,Poktopac tajne skrinje"

Propast zapadnog dela Carstva, koje је 476. podleglo pred nezadrzivom varvarskom najezdom, nikako nije mogla da u isto vreme unisti i svest о jedinstvu Rimske imperije. Naprotiv, ta svest kojoj је pored izvesne hermeticnosti blla svojstvena i svojevrsna konzervativnost nastavila је da zivi i u docnijim stolecima, dozivljavajuci medutim jasan preobrazaj. Shvatanje rimskog univerzalizma postepeno i lagano preinaceno је u teoriju hriscanskog ekumenizma, postajuci vecita ali ipak nedostizna teinja Vizantinaca. Smatralo se, naime, da vizantijski vasilevs, buduci da је Ьiо zakoniti naslednik rimskih careva, polaze neprikosnoveno pravo па potpunu vlast nad citavom vaseljenorn. Posto је istocni deo Carstva, pre svega zahvaljujuci snaznijoj privredi i guscoj naseljenosti, uspeo пе samo da prevlada krizu kojoj Zapad nije odoleo nego i da ојаса, krajem V i pocetkom VI veka stekli su se osnovni preduslovi za pokusaj da se povrate raniji posedi kojima su sada gospodarili varvari. Nosen snagom te ideje koja ga је zaokupljala gotovo do stepena opsednutosti na taj se korak odvazio Justinijan 1 (527-565), najveci vladar vizantijskog ranog srednjovekovlja. Njemu је poslo za rukom da Rimsku imperiju vaspostavi u punom sjaju iz nekadasnjih slavnih vremena, sto је Ьiо poduhvat koji se granicio sa pravim podvigom. Ponovo је Carstvo, rasprostiruci se na tri kontinenta, Evropi,

6

R,1divo;Radii

Aziji i Africi, gurdo i slavodobltno пosilo oreol svetske drzave, i ponovo su velika osvajanja pretvorila Sredozemno more u rimsko jezero. Nikada kasnije, rokoш postojanja koje se produiilo skoro citav jedan milenijL1m, Vizantija пiје uspela da dosegne toliku moc i postigne takav opseg. Slozen sistem drzava koji se t1 meduvremeПL1 razvio па evropskom tlt1 sasvim је iskljпcivao ovakvll mogL1Cnost. Vladavina Justinijana I pripada takozvaпom гa­ novizantijskom periodп, vremenп kada је anricki svet vec naginjao svome zalasku ustпpajuci mesto srednjovekovnom koji se tek radao. Nikakva ostra granica, naravno, пе razdvaja ova dva svcta, poznoanticki i ranovizaп­ tijski. Stoga Ьi Ьilo ne sanю isuvisc pojednostavljcпo ncgo i pogresno izjednacavati poznoanticko sa paganskim i raпovizantijsko sa hriscanskim, buduci da hriscanstvo i paganstvo nisu stajali jedno nasuprot drugom kao dva zatvorena sveta, sasvim odvojena i nedodirljiva. Radikalnu iskljucivost ranog hriscanstva koje је spremno i dosledno odricalo sve na сеmп је Ьiо iig paganstva, postepeno је smenila neka vrsta pomirenja izmedu antickog i hriscanskog pogleda na svet. Dakle, Ьilo је to vreme kada se u sukoЬljavanju i medusobnom prozimanju starog sa novim radala kultura potonjeg srednjovekovnog drustva. 1 sama licnost Justiпijana 1, vladara koji је na osoЬen nacin obeleiio jedno razdoЬlje sverske istorije, ро mnogo сепш је izuzetna ali i satkana od protivrecnosti. Uzdizanje coveka neznatnog porekla, koji је poticao iz udaljenih zablti balkanskih provincija, do 11ajvisegpoloiaja u Vizantijskom carstvu ocigledno је svedocanstvo о izvanrednoj vcrtikalnoj pokretljivosti onovremenog romejskog drustv;1 (iji se sastav odlikovao velikom raznorodnoscu i nest.tl11osct1.Na drugoj strani, izrastanje Justinijana I u najoLmizov.шijeg covcka epohc recito govori kako о ogro-

PREDGOVOR

7

mnoj i Ьlagotvornoj civilizatorskoj moci vizantijske prestonice tako i о cudesnoj prijemcivosti slavoljuЬivog dosljaka na tekovine jedne rafinirane i nadmocne kulture. Svojstveni su ти Ьili zadivljujuca energija i izvanredaп smisao za organizaciju, s jedne, ali i preterana sujeta, prevrtljivost а katkad i pomanjkanje odlucnosti, s druge strane. Uprkos svestranom duhu i пeospornoj veliciпi njegove licnosti, poput svih skorojevica Ьiо је neotporan prema laskanju. Neizmerne zasluge Justinijana I za sjajan uzlet Vizantije u VI stolecu nimalo пе umanjuje ni cinjenica da nije neposredno пcestvovao gotovo ni u jednom od nekolicine krupnih poduhvata koje је pokrenuo, а koji su menjali povest ranog srednjeg veka. Presudni su, medutim, Ьili dalekoseinost i sirina njegovih pogleda kao i duboko poimanje istorijskih kretanja. Okolnost da је па vizantijski presto stupio u zrelom dobu, kada se vec uveliko prihlizavao pedesetoj godini iivota, nije ohladila njegovu resenost da se lati neizvesnih i teskih poduhvata. Mora se, medutim, naglasiti da је za Justinijana I od osoЬitog znaёaja Ьila mogucnost da se okruii ljudima nesvakidasnjeg dara, obrazovanja i sposobnosti. Istorija gotovo da пе poznaje slican primer da se na okupu nade nekolicina toliko nadarenih pojedinaca kadrih da pokrecu svet i menjaju epohu. Dogodilo se tako da su svoje raskosne umne sposobnosti u sluiЬu jedne politike stavili i genijalne vojskovoce Velizar i Narzes, i izvanredni poznavalac prava TriЬoпijan i veliki strucnjak za pitanja finansija i administracije Jovan Kapadokijski. Ipak, potrebno је upozoriti da је presudan Ьiо podsticaj velikog cara koji је natkriljavao sve preduzete poduhvate i ciji је duh lebdeo nad svim velikim idejama VI stoleca. Medutim, pogresno Ьi Ьilo smatrati da је vladavina Justinijana I proticala bez teskoca i ozblljnih potresa. Nekoliko godina posle stupanja na presto оп је morao

8

Radivo; Radii

da se suoci sa najvecom unпtrasnjom krizom Vizantije u VI stolecu, krizom cija је eskalacija trajala svega osam dana, od 11. do 19. januara 532, ali је iz temelja uzdrmala Carstvo. Rec је о poznatoj buni koja је prema poklicu pobunjenika doЬila naziv Nika (grcki = pobeduj!). Тај ustanak је па ncki nacin predstavljao sudar centralistickih stremljenja carske vlasti i gradskih politickih organizacija, olicenih u demama ili takozvanim strankama "plavih" i "zelenil1". Deme su prvobltno Ьile sportska udн1ze­ nja koja su svoja irnena, ,.crveni", ,,zeleni ", ,,plavi" i "beli", dugovala bojama hipodromskih kocijasa. Buduci da se citav javni zivot u Carigradu odvijao па Нipodromu, mestu gde је narod ispoljavao svoja htenja, vi-emenom su te stranke poprimile znatno politicko obelezje. Polarizacija је isla dotle da su se docnije "crveni" spojili sa "zclenima" а "beli" sa "plavima", ра su na taj nacin ostale samo dve stranke. Porast njihove politicke snage Ьiо је toliki da su pocele da igraju znacajnu ulogu u zivott1 Carigrada i ostalih velikih gradova Vizantije, а pocev od sredine V veka odnosi izmedu "plavih" i "zelenih" su umnogome opredeljivali pojedina zЬivanja u politickom zivotu Carstva. Premda su оЬе stranke obuhvatale najsire gradsko stanovnistvo, suprotnosti izmedu nјЉ Ьile su plod razlicitih pogleda vodecih slojeva koji su odredivali osnovni smer delovanja. Tako su "plavi" izrazavali interese stare veleposednicke senatorske aristokrarije naklonjene pravoslavlju, dok su "zeleni" zastupali teznje novog cinovnickog staleza i pogotovo stremljenja sloja bogatih trgovaca sa lstoka sklonih monofizitizmu i drugim tamosnjim sektama. Kada se uzme u obzir da su ove dve stranke predstavljale ostatke starih slobodarskih tradicija antickih gradova, onda namah postaje shvatljivo zasto su morale doci u sukob sa autokratorskom politikom Justinijana I koji је 11astojaoda sputavanjem njiho-

PREDGOVOR

9

vog delovanja ојаса centralnu vlast. Trebalo Ьi upozoriti da su upravo izuzetna centralizovanost driave i postojanost cara, ро cemu је Vizantija znatno isprednjacila u odnosu па novostvorene varvarske drzave Zapada, Ыa­ gotvorno uticale na njenu ekonomiku, politiku i kulturu. Posto је prema strankama vodio prilicno prevrtljivu politiku, podrzavajuci u zavisnosti od trenutnog rasporeda snaga Ыlо "plave" ili "zelene", Justinijan I је morao da па sebe navuce gnev i jednih i drugih. Та dvolicna politicka igra, udruzena sa prekomernim drzavnim izdacima koji su nemilosrdno pritiskivali podanike, ujedinila је dojucerasnje suparnike i ostricu njihovog napada usrnerila prema caru. Nemiri su zahvatili prestonicu koja је, kako su priljezno zapisali pouzdani svedoci, gorela u plarnenu. Cinilo se da је za Justinijana I kucnuo poslednji cas. Razularena svetina је uz odusevljeno klicanje па Hipodromu proglasila novog cara, sto је sasvim onespokojilo starog, vec spremпog da spas potrazi и bekstvu. Brodovi su Ыli u pripravnosti, ali је do izrazaja dosla neverovatna prisebnost carice Teodore koja је u poslednjem trenutku uspela da odgovori obeshrabrenog supruga od neslavnog uzmicanja, ра su citavu stvar ро kratkom postupku razresile vojskovode Justinijana I. Prepredeni Narzes је vesto vodeci pregovore podrio jedinstvo pobunjenika, а odlucni Velizar је sa odredom varvarskih najamnika, koji su tek prispeli sa rarista па Istoku i koji su Ыli potpuno neosetljivi na vizantijske unutrasnje razmirice, upao па Нipodrom i роЬiо nekoliko desetina hiljada ljudi. Ovaj pokolj је spasao vladavinu Justinijana I i u isto vreme predstavljao tezak udarac za senatorsku aristokratiju, s jedne, i staru municipalnu organizaciju, s druge strane. Represalijama koje su usledile car је ucvrstio svoju vlast i prevladao nastalu krizu, ali nije mogao da otkloni njene glavne uzrocnike.

10

Radivoj Radii

Vladavina Justinijana I Ьila је razdoЬlje velikih osvajanja i vreme blistavih uspeha vizantijskog ort1zja па mnogobrojnim bojistima. Na Istoku, protiv persijske drzave koja је pod dinastijom Sasanida dozivljavala snazan uspon, borbe su vodene sa promenljivom rarпom srecom. Vizanrijski car је nastojao, dosledno i uporпo, da makar i ро cenu рlасалја danka na toj strani odrzava "veciti mir". Na taj nacin Ьi doЬio odresene ruke prema Zapadu, cilju prema komc је, podstican velikom idejoп1 о restauraciji nekadasnjeg Rimskog carstva, usredsredio sve raspolozive snage. Posro је Velizar za relativno kratko vreme potpuno unistio Vandalsku kraljevinu, citava severna Afrika dosla је pod skiptar vizantijskog cara. Potom su odredi Justinijana I osvojili пе samo Rim nego i celo Apeninsko poluostrvo. Vizaпtinci su drzali sva osrrva u Sredozemlju, а posedanjem jugoistocnog dela Spanije njihov san је postao java. Velika osvajanja Ьila su pracena i odgova1·ajL1ci111 privrednim poletom drzave Justinijana 1. Ocuvanje k1·upnih gradova i gradske ekonomike, sto је Ьila jedna od sustinskih osobenosti rane Vizantije, doprinelo је da опа пadmasi Zapad kako u zanatstvu tako i u trgovini. Stoga su upravo ti drustveni slojevi podrzavali osvajacku poli• tiku Justinijana I i Ьlagoпaklono gledali па njegovu izrazitu teznju da ојаса cenrralnu vlast. Carigrad је izrastao u najveti trgovacki centar, а vizantijski trgovci ne samo da su u potpunosti gospodarili Sredozemljem nego su stizali i do najudaljenijih kutaka ondasnjeg poznatog sveta. Mora se istaci da је pri tom veci znacaj imala trgovina sa Istokom, prevashodno sa Indijom i Кinom, nego trgovina sa Zapadom koji је jos uvek trpeo posledice velike Seobe naroda. Posebno obelezje privrednom usponu Carstva dala је siroka i nшogostruka graditeljska delat-

PREDGOVOR

11

nost Justinijana I ciji zamah nije mogla da ponovi nijedna docnija epoha u dugoj istoriji Vizantije. Mnogo vremena i energije posvetio је veliki car crkvenim pitanjima, tezeci stvaranju jedinstvene imperije па osnovama hriscanske vere. On је u seЬi pomirio licnost poslednjeg rimskog imperatora па vizantijskom prestolu sa licnoscu vladara koji se iskreno i revnosno zalaze za sirenje hriscanstva i potiskivanje neznabostva. Stoga i zatvaraпje zпamenite Akadernije u Atini, koja је Ыlа jedno od poslednjih uporista paganskog neoplatonizma, treba tumaciti kao osoben dokaz privrzenosti Њistovoj veri. Lako su uocljiva dva stremljenja u crkvenoj politici Justinijana 1. Na jednoj strani је izdasno pokroviteljstvo nad crkvenim ustanovama, ispoljeno u bogatirn darivanjima i licnoj brizi cara, а па drugoj sasvim odredeno isticanje primata sverovne vlasti nad duhovnom koje је pтeraslo u pravi cezaropapizaш. Ostalo је zabelezeno da је s godinama vremesni car sve strasnije ucestvovao u beskonacnim bogoslovskim rasprama, da је pisao teoloske traktate i crkvene himne. U borbama protiv mnogobrojnih jeresi nije Ыrао sredstva jer је to smatrao casnim dugom svoje savesti. Zato su mnoge od tih borbl poprimile oЬlike istinskih gradanskih ratova sa hiljadama mrtvih. Medutim, sustinsko pitanje jedinstva i mira sa zapadnorn crkvom nije uspeo da razresi na nacin koji Ы odgovarao njegovim zeljama. Da Ы ostvario to priЬliza­ vanje morao је da se obracuna sa monofizitizmom koji је Ьiо duboko ukorenjen u pojedinim vizantijskim provincijama, Egiptu i Siriji na primer. Otezavajucu okolnost predstavljala је i cinjenica da su sukoЫ na religijskoj osnovi imali i svoju politicku i socijalnu konotaciju. Monofiziti su za izmirenje kao uslov postavljali raskid sa crkvom na Zapadu. Dakle, mir s jednom stranom istovremeno је nosio neminovan raskid s drugom. Pokusaj da

12

Radivoj Radic

jednim srednjim resenjem zadoblje naklonost i jednih i drugih ргорао је na Petom vaseljenskom saboru u Carigradu 553. godine. Raspre sa monofizitima su nastavljene, а toliko prizeljkivan mir sa Rimom nijc Ьiо postignut. Naprotiv, mimo Justinijanovih zelja dve crkve isrocna i zapadna, krenule su svojim putevima koji nc samo da se nisu podudarali nego su se katkad i sudbonosno razmimoilazili. Najvaznijom tekovinom Jusrinijanove epohe smarra se kodifikacija rimskog prava olicena u monumentalnom spisu Corpus iuris civi/is, delu koje se sa puno razloga ubraja u najvece pisane spomenike svetske civilizacije. Ako se resrauratorskoj politici moze uputiti zamerka da predstavlja vracanje na proslo, а crkvenoj da је opterecena izvesnim konzervatizmom, onda se zakonodavnim Jelatnostima velikog cara mora odari priznanje kao poduhvatu koji ide daleko ispred svog vremena. Prcispitivanjem rri poznate starije zЬirke zakona - Gregorijanovog, Hermogenijaпovog i Teodosijevog kodeksa - komisija pravnika koju је predvodio TriЬonijan, ,,alfa i omega" svih poduhvata u zakonodavstvu ove epohe, napravila је takozvani Justinijanov kodeks, zblrku vazecih c:arskih zakona iz vremena posle Hadrijana (117-138). Jos veci znacaj ima sistematizacija ogromnog nasleda klasicnih rimskih pravnika koje је u VI stolece dospelo u veoma haoticnom stanju, izvrsena u delu Digeste (Pandekte). Objavljivanjem treceg spisa, takozvanih lnstitucija, koji је Ьiо neka vrsta izvoda iz prethodna dva i koriscen је kao prirucnik za studije prava, i puЬlikovanjem drugog izdanja Kodeksa, rad па kodifikaciji prava Ьiо је okoncan. Medutim, to nije znacilo i prestanak zakonoda vnih delatnosti jer је svakodnevni zivot nametao nove zahteve. Tako је nastala zЬirka Justinijanovih Novela, novih zakona koji su izdati izmedu 534-535. i 565. godine.

PREDGOVOR

13

Vazno Ьi Ьilo upozoriti da ova sistematizacija kojom је Ьiо regulisan pravni zivot Carstva ni u kom slucaju nije Ьila svedena na mehanicku kompilaciju starog rimskog prava, nego је morala da bude uskladena sa strogim postulatima koje је propisivao hriscanski moral i da obuhvati vec postojece naslage oblcajnog prava. U Justinijanovom zakonodavstvu svoj vrhunac dosegla је evolucija teorije prava, а takode se iskristalisalo poimanje univerzalnog prava. Upoznavanje Zapada sa rimskim pravom u XII stolecu, kroz kvintesenciju koju mu је ponudio Justinijanov Korpus, presudno је uticalo па razvitak pravnih i politickih shvatanja u citavoj Evropi sve do najnovijЊ vremena. lspostavilo se da velika osvajanja Justinijana 1, pohodi neospornog znacaja i sirine, imaju i tarnnu stranu. Postignuta uz ogromna naprezanja drzave, sto su na sebl najbolje iskusili podanici vizantijskog cara, ona su veoma brzo pokazala i svoje nalicje. Na Istoku, pred snaznom persijskom protivofanzivom, Vizantija је nevoljno prihvatila tegobnu ulogu onoga koji se brani. Jos gore је, medutim, Ьilo na Balkanskom poluostrvu, gde su romejske pozicije opasno ugrozavali cesti upadi Slovena koji su dopirali do obala Egejskog i Jonskog mora. U pocetku su se oni vracali u svoje prekodunavske oЫasti, ali se Ьliiilo vreme kada се se rrajno nastaniti i postati znacajan politicki cinilac na Balkanskom poluostrvu. Buduci da se vizantijska vlast ni u ostalim udaljenim predelima Carstva nije uvek odlikovala osobltom cvrstinom postalo је jasno da ideja о restauraciji Rimske imperije, na kojoj је Justinijan I groznicavo istrajavao, nije imala sutrasnjicu. Veliki car је svojim sledbenicima ostavio u naslede ogromnu, ali i prilicno iscrpenu i umornu drzavu. Zamrseni i tesko predvidivi tokovi istorije ubrzo su pokazali da vreme Ј ustinijana I nije oznacilo pocetak nove

14

Radivu; Radii

epohe u svetskoj istoriji, kako је on iarko ieleo, vcc је predstavljalo zavrsetak jedne velike epohe - Antike. Neposredni svedok ovih burnih vremena, ocevidac mnogih vaznih dogadaja, Ыо је Prokopije, najveci vizantijski istoricar VI stoleca. Nosen snagom radoznalog i pronicljivog duha, proputovao је veliki deo ondasnjeg poznatog sveta, boraveci оа gotovo svim vaznim ratistima gde su romejske trupe pronosile osvajacku slavu Justinijana 1. Za Prokopijeva dela se sa puno razloga smatra da su neuporedivo najbogatije i najpouzdanije svedocanstvo о ovome dobu. Osnovne podatke о njegovom zivotu saznajemo uglavnom iz njegovih knjiga, а delimicno i iz spisa njegovih mladih savremcnika: Evagrija, Agatija Mirinejskog, Jovana Epifanijskog, Menandra Protektora i Teofilakta Simokate. Palestinska Cezareja, poznati lucki grad u istocnom Sredozemlju, sredina u kojoj su se helenski llticaji preplitali sa istocnim, rodno јс mesto Prokopija. Smatra se da је roden krajem V ili na sапюm pocetku VI veka, najverovatnije izmedu 490. i 507. godine, u uglednoj i imucnoj porodici. U mladosri је stekao Ьlistavo obrazovanje, svestrano i produЫjeno, u samoj Cezareji, а i u znamenitoj retorskoj skoli u Gazi. Nije Ыо samo izvanredan poznavalac grckog, nego је ро svemu sudeci ovladao, naravno u razlicitom stepenu, latinskim, sirijskim, persijskim, gotskim, hebrejskim i jermenskim jezikom. Karijeru је zapoceo kao advokat, ali је vec 527. postao Velizarov sekretar, sto је Ьiо dogadaj od presudnog znacaja za njegovu zivornu sudblnu. Као clan staba velikog vojskovode, Ьiо је па skoro svim bojistima, kako na Istoku tako i na Zapadu, imajuci neposredan uvid u najpoverljivija dokumenta i posmatrajuci izbliza mnoge istorijske dogadaje. Tako је od 527. do 531. pratio Velizara u ratovima protiv Persijanaca, а od 533. do 536. boravio је u severnoj Africi, gde su se Vizantinci

PREDGOVOR

15

Ьorili sa Vandalima. Potom se obreo u Italiji gde је njegov pretpostavljeni jos od 535. nastojao da pokori Istocne Gote, sto mu је poslo za rukom 540. godine. Уес 541. sa Velizarom ponovo је na lstoku, а u prolece 542. boraveci u Carigradu preziveo је kugu koja је besnela cetiri meseca. Najmanje poznatim razdoЬljem u Prokopijevom zivotu, ma koliko se to moida cinilo neoblcnim, smatraju se njegove poslednje godine koje је ро svoj prilici proveo u vizanrijskoj prestonici. Kolika је krhkost i oskudnost raspolozivih svedocanstava, recito govori i podarak da је neizvestan datum njegove smrti. Veruje se da је ~о Ьilo negde oko 565. godine. Mogucnost da ima neposredaп uvid u najvainija zЬivanja epohe, uz vanrednu moc zapaianja i golemo licnoiskustvo, s jedne, i sjajno obrazovanje i umece znalackog koriscenja nataloienog iskнstva svojih anrickih prethodnika, s druge straпe, Prokopije је pretocio u ne samo uceno i rrezveno nego i па mnogim mestima nadahnuto 1storijsko delo, koje ро vrednosti nema premca u ranovizantijskoj istoriografiji. lstorija ratova (De bel/is), svakako njegov najznacajniji spis, пе svodi se samo па sнvo­ parno redanje dogadaja, vec је protkana obiljem podataka koji је pretvaraju u enciklopediju najraznovrsnijih cinjenica iz etnografije, demograf1je i kulture rane Vizantije i sveta koji ju је okruzivao. Ovo monumentalno delo ciji је junak zapravo Velizar, predvodnik svih velikih ratova, а ne Justinijan I, podeljeno је u osam knjiga. Medutim, ta је podela vestacka i izvrsena је tek u XII stolecu. Prve dve knjige obraduju ratove protiv Persijanaca (Bellum Persicum), treca i cetvrta ratove protiv Vandala (Bellum Vandalicum), а peta, sesta i sedma protiv Gora (Bellum Gothicum), dok је osma, koju sam autor zove sarena, naknadna dopuna prethodnih. Prvih sedam је redigovano i konacno objavljeno 551. а osma 553. godine. Iako је u

16

Radivo; Radii

delu proslavljao vladavinu .Ј ustinijana I i Teodore, mora se priznati da па pojedinim mestima, u recenicama opreznim i uzdrzanim, zaiskri poneka ostrija primedha na njihov racun. Premda mu је Istorija ratova donela sasvim zasluieno priznanje puЬlike i odobravanje dvora, duboko u njemu ostalo је da tinja nezadovoljstvo koje nije Ltspela da ugusi ni stecena slava. Razdiran nedoumicama zbog prikrivanja prave istine, osmelio se da u potaji napise novo de1o, sasviш drugacije od prethodnog, u kojem Ьi do same srzi razgolitio vladavinu Justinijana I i Teodore, i najtamnijim bojama prikazao nalicje velike epohe. Skinuvsi obrazinu dvorskog istoricara, sto је Prokopije Ьiо samo delimicno, odanog i, zasto ne reci, ponekad i pomalo s-nishodljivog, sa iznenadujucom zestinom se obrusio na licnosti Justinijana I i Velizara, а pogotovo na njihove iene, Teodoru odnosno Antoninu, osobe neznatnog porekla i naglasene amoralnosri, aJi i zadivljujuce preduzetnosti. Tako је nastalo delo koje se ро mnogo cemu opire ustaljenim klasifikacijama i gotovo da nema svog srodnika ni u prethodnim ni u docnijim epohama. Poredenje sa Svetonijevom Povescu dvanaest rimskih careva ipak mora ostati u ravni uslovnog i delimicnog. То nije istorijsko delo u pravom smislu reci, vec svojevrsna hronika skandala, politicki pamfler koji kao da nije pisan mastilom nego zuci. Nastao oko 550, spis је poznat kao Тајпа istorija (Historia arcana), а u originalu se zvao 'Аvе:к:бо'tа buduci da је objavljen tek posle pisceve i Justinijanove smrti. Uz istinoljublvost i mrznja је Ыlа jedan od podsticaja koji su Prokopija naveli da napise ovo delo. Stoga se u njemu osim istine mogu naci i izvesna preterivanja, ра i precutkivanja. Dokle seze autorova netrpeJjivost prema Justinijanu I vidi se jasno iz jedne recenice u Тајпој istoriji, u kojoj Prokopije hiperbolicno istice da је citava vecnost

PREDGOVOR

17

nedovoljna da se ispricaju nedela koja је pocinio veliki car. Ocig1edne razlike izmedu onog sto је pisao u Istoriji ratova i Тајпој istoriji dale su plodno rle za proucavanje slozene i prilicno zagonetne pisceve licnosti. I, najzad, poslednje Prokopijevo delo, koje је pokajnicki ne bez izvesne grize savesti napisao pred kraj vlade Justinijana I је spis О gradevinama (De aedificiis). U njemu neшnereno proslavlja graditeljsku delatnost Justinijana I, u sesr knjiga, udvoricki opisujuci sta је sve izgradeno u periodu od 530. i 552. godine. Za ovo delo se bez preterivanja moze reci da је panegirik napisan u najboljim tradicijama toga zanra. Pojava ovog spisa, naravno, unela је jos veci nesklad u pokusaje da se odredi prava Prokopijeva licnost, dajuci obllje dodatnog marerijala i sirok prostor za proucavanje njegovih osobenosti. Ni о jednom piscu ranovizantijskog perioda nije toliko pisano koliko је to ucinjeno о Prokopiju. Naravno, ocene do kojih su dosli pojedini istrazivaci пе samo da nist1 istovetne nego su i sasvim oprecne. Dok vecina naucnika Prokopiju ne odrice izvanredno obrazovanje aristokrate i nepokoleЬljivu resenost da saopsti istinu ma koliko опа blla ruzna, pojedinci su spremni da u njemu vide i dvolicnog i prevrtljivog Levantinca. Istina је da su licnost velikog istoricara i njegovo monumentalno delo ostavili dubok utisak na sav1·emenikei nesro mlade narastaje. О Prokopiju se veoma pohvalno izrazavaju, па primer, poznati crkveni istoricar Evagrije Sholastik, а i Agatije Mirinejski. S razlogom se smatralo da је od vremena PoliЬija upravo on Ыо najveci istoricar koji је pisao grckim jezikom. Najbolja ilustracija stava koji su prema njemu imali nesto mladi savremenici је lapidarna ali stoga ne manje ubedljiva ocena koju је izrekao Menandar Protektor. Uporedujuci svoje delo sa Prokopijevim, istakao је da је ono poput male sveriljke prerna Ыesta-

18

Rдdiva;

Radii

vom mlazu svetlosti. Uprkos izvesnim razmimoilazenjima u ocenama о njegovoj Jicпosti, uostalom sasvim prirodnim i ocekivaпim, moguce је pouzdano utvrditi pojedine odlike koje su ти blle svojstvene. Nema nikakve sumnje da Prokopije mnogo duguje antickoj literaturi, pre svega Herodotu, Tukididu, Poliblju, ра i Salustiju, ciji је uticaj kod njega ocigledan. Nacelo istine, toliko primerenu vclikim istoricarima Antike, Prokopije uzima kao svoj isrorijski kredo, isticuci da retorici prilici krasnorecivost, poeziji је potrebna fantazija, а istoriji dolikuje istina. Mada se moze reci da nastupa sa pozicija konzervativnih krugova stare senatorske aristokratife, ipak se пе Ьi moglo tvrditi da је eksponent te klase koja је lagano odlazila sa istorijske pozornice, buduci da su njegovi interesi mnogo siri od usko klasnih. Dobroblt Carstva i dugorocni planovi za njegovu buduC:110st,osnovne su Prokopijeve teznje, te је otuda zal za prohujalim vremenima zbog opadanja rimske moci i slave. S tim u vezi је zaziranje od buducnosti, pomesano sa saznanjem о promenljivosti i trosnosti svega sto је zemno, razmisljanje u kome је prepoznatljiv odjek skepticke filozofske skole. Za Prokopija se пе Ьi moglo reci da ima neku izgradenu filozofiju istorije, jer је kod njega aпticko poimanje sudbine spojeno sa verovanjem u Ьozansku promisao. Ро pitanjima vere, sto је s obzirom na epohu u kojoj је ziveo i stvarao osoЫto vazno, njegov se stav moze oznacitj kao indiferentan. Dok se medu kasnoantickim piscima u pagane mogu uvrstiti Amijan Marcelin, Evnapije, Olimpiodor ili Zosim, s jedne, а u bezuslovno privrzene hriscanstvu Teofilakt Simokata, s druge strane, dotle su Prokopije i Agatije Mirinejski uglavnom ravnodusni prema pitanjima vere, а sasvim daleko od nekog religijskog fanatizma, mistike ili podviznistva. Prokopijevi pogledi, to se mora posebno naglasiti, daleko su siri od dogmatskih i kod njega је pri-

PREDGOVOR

19

metno odsustvo Ьilo kakve konfesionalne iskljucivosti, sto se moze objasniti nasledem starog Rimskog carstva. Na drugoj strani, nastupajuci kao aristokrata Ьlagonak­ lon је prema klasi iz koje је poticao, а u isto vreme prezriv prema varvarima i ljudima niskog porekla. Nikakve sumnje nema da је njegovo mesto u samim vrhovima hiljadugodisnje vizantijske istoriografije, kao sto је takode neosporan njegov snazan uticaj па potonja pokolenja romejskih pisaca kojima је Ьiо nekom vrstom uzora. Drevna izreka о tome da sve knjige imaju svoju sudblnu, ispoljena па najraznovrsnije nacine i dokazana bezbroj puta, u slucaju Та;пе istori;e poprimila је nesvakidasnja obelezja istinske uzbudljivosti i iznenadujucih obrta. Objavljena posle smrti Justinijana I i Prokopija, vec od samog pocetka imala је sasvim osoben poloiaj. Smatra se, naime, da је tokom visestolcmog postojanja Vizantijskog carstva Ьila dostupna samo malom broju povlascenih citalaca. Rukopis Тајпе istorije, pohranjen u bogatu riznicu papske ЬiЬlioteke u Rimu, privukao је pozornost Nikole Alemanusa. Ovaj pokatoliceni Grk iz Ankone, koji se od 1614. starao о rukopisima i knjigama Vatikana, i sam је Ыо zatecen neoЬicnoscu spisa koji је dospeo и njegove ruke i koji је Ьасао sasvim drugaciju svetlost na velikog Justinijana 1. Nije potrebno posebno naglasavati da је cuveni vizantijski car iz VI stoleca, pre svega zahvaljujuci kodifikaciji rimskog prava i znamenitim osvajanjima, u Evropi uzivao upravo gigantski autoritet. Stoga је sasvim razumljivo da је puЬlikovanje Тајпе istorije, na koje se Nikola Alemanus ipak odlucio 1623. godine, izazvalo ozlojedenost intelektualnih krugova i pokrenulo pravu lavinu negodovanja i zucnih raspri u istoriografiji. Тај gnev Ьiо је usmeren kako protiv dela i autora - Prokopije је Ьiо dobro poznat evropskoj javnosti а njegova Istorija ratova vrlo populama - tako i protiv samog izda-

20

Radivoj Radic

vaca. Koliko su strasti bile uzburkane svedoci i cinjenica da se u optu:Љama islo cak dotle da se smatralo kako је Nikola AJemanus sam napisao delo koje је pripisivao Prokopijt1. Bilo је vatrenih pokusaja da se spisu ospori autenticnost ili razotkriju inrerpolacije Ьi]о da su опе poricale jos iz vizantijskog doba Ьilo da ih је uneo svojom rukom naglo omrazeni Grk iz Ankone. Medu onima koji su stirili autoritet slavnog cara Ьilo је i onih koji su tvrdili da јс karakter Justinijana I izrazen u Тајпој istori;i psiholoski nemoguc. Sa nesmanjenom iestinom raspre su se vodile citava dva i ро veka, produiivsi se duboko u XIX stolece. Prokopijevo autorstvo Тајпе istorije, toliko dugo dovodeno и ozЬiljnu sumnju, danas је nedvojbeno dokazano. То је ucinio nemacki naucnik Feliks Dan 1865. godine, а pogotovo ubedljivo obrazlozio ugledni ruski vizantolog Boris Panceнko srediлom posJednje decenije XIX veka. Od prvog izdanja koje је priredio Nikola Alemanus ра do nasih dana Тајпа istorija је puЬlikovana u vise navrata, а narocito su mnogobrojni njeni prevodi na razne svetske jezike. Uprkos tome, izranjajuci iz neprozirne duЫne proteklih vekova, ovo delo i danas pleni paznju, uvek iznova se postavljajuci kao izazov za nove narastaje istrazivaca. Dr Radivoj Radic

Т AJNAISTORIJA ('Аvекоо1:а

-Arcana historia)

1. Sve sto se dogodilo romejskom narodu u toku njegova ratovanja ра do dana danasnjeg ја sam ispricao tako, koliko је to Ьilo moguce, da sam sva pripovedanja о njegovim delatnostima i radu rasporedio prema tacnom vremenu i mestu zblvanja. А odsada dalje ја se vise necu driati ovakvoga plana pri sastavljanju, jer си ovde izloziti sve sto god se zbllo na Ыlо kom mestu u Romejskom carstvu. Razlog tome је sto nije Ыlо moguce da sve ove stvari iznesem onako kako Ьi trebalo da se iznose dok su tvorci tih dogadaja jos iivi. Jer, s jedne strane, nije Ьilo moguce sakriti se od gomile uhoda kao sto ne bih mogao izbeci ni najsvirepiju smrt da sam Ыо otkriven. S druge strane, nisam se mogao osloniti ni па najЬlize medu svojim rodacima. ~tavise, u mnogim slucajevima opisanim и mojim ranijim delima Ыо sam primoran da prikrijem uzroke koji su do njih doveli. Sve опо sto је dosad ostalo napomenuto, а i sve uzroke onih dogadaja koje sam vec opisao, Ьiсе, dakle, potrebno da otkrijem и ovoj knjizi. Kad sada, dakle, nastojim da pocnem jedan novi posao, veoma opasan i veoma tezak, buduci da se stvarno radi о zivotopisima Justinijana i Teodore, vidim da zamuckujem i da sto vise mogu bezim od toga, procenjujuci da treba da opisujem takve stvari koje ljt:dima ka-

22

Prokopijeiz Cezareje

snijih pokolenja nece izgledati ni moguce ni verovatne; narocito kad snazan tok vremena pricu cini nesto zastarelom, ја se plasim da necu steci glas jednog pripovedaca bajki ра da me пе uvrste medu tragicne pesпike. Ali ја necu pobeci od ovog svog ogromnog zadatka, јег se uzdam и to da moja prica nece Ьiti lisena pomoci svedoka. Jer ljudi, koji zive sada i koji su svedoci s punim poznavanjem dogadaja, Ьiсе dovoljno jemstvo za to da се buducih pokolenjima preneti svoje verovanje u moju dobru nameru prilikom iznosenja cinjenica. Ра ipak је postojalo jos nesto sto me је u trenutku kad sam zeleo da otpocnem s pricanjem dugo vremena u tome sprecavalo. Shvatio sam, naime, da za ljude buducih pokolenja ovako nesto nece blti od koristi, jer се blti najbolje da najgora dela ро mogucstvu ostanu nepoznata za potonja vremena, sto је svakako bolje nego da dodu do usiju vladara i da postanu predmet ugledanja za njih. Jer kod najveceg broja vladara njihovo neiskustvo uvek cini da podrazavanje zlih dela njihovih predaka postane lako, i oni se uvek s velikim zarom i lakocom obracaju greskama koje su nacinili vladari ranijih vremena. Kasnije me је па pisanje istorije ovih dogadaja navela pomisao da се svakako blti jasno onima sto posle toga budu vladali i imali potpunu vlast, da се blti verovatno kaznjeni za grehe i nedela sto su ih ovi ljudi doiiveli. А zatim, da се i njihova dela i karakteri blti zabelezeni za sva buduca vremena, tako da се moida Ыti manje skloni da cine prestupe. Jer ko Ы od potonjih ljudi mogao saznati za raskalasni zivot Semiramide ili za ludilo Sardanapalovo i Neronovo da pisci njihovoga doba nisu ostavili za sobom zabeleske i secanja о svemu tome? А i inace, i kad Ьi neko trpeo nesto slicno od vladara, ovaj spis nece blti bez koristi za njega. Jer svi oni koji su nesto prepatili, naucili su da se tese mislju da nesrece nisu pogodile

TAJNAISTORIJA

23

samo njih. I zbog ovog upravo ја cu poceti da pricam najpre sva zla dela koja је pocinio Velizar, а posle toga iznecu па videlo sve zlocine koje su pocinili Justinijan i Teodora. Velizar је irnao ienu koju sam pomenuo vec u ranijim knjigama. Njen deda i otac blli su vozaci na trkama koji su svoju vestinu prikazivaLi i и Carigradu i u Solunu; njena majka је blla jedna javna zena koja је obavljala svoj zanat u timeli. Ova zena је u ranijim godinama zivela raskalasnim zivotom i postala је razuzdanog karaktera пе samo zato sto se mnogo druiila s carobnjacima u krugu njenih roditelja, nego је stekla i znanje u svemu sto јој је kasnije bllo potrebno. Kasnije se udala za Velizara, posto је pre toga vec postala majka mnogobrojne dece. Od samog pocetka је, dakle, odlucila da postane preljubnica, ali је veoma vesto prikrivala svoj posao, пе zbog юgа sto Ы se stidela svojih postupak~, n.iti sto se uopste plasila ukoliko se to ticalo njenog muza (Jer опа nikad nije osecala ni najmanji stid ni zbog onoga sto је radila, а pomocu magije је stekla potpunu vlast. па~ svojim muiem), nego sto је strahovala od kazne koJa Ь1 је mogla snaci od strane carice. Jer Teodora је Ьila ~klo~ па i da nad njom iskali svoju srdzhu i da роЬеsш. Al1 posto ju је ucinila pitomom i popustljivom jer јој је cini\a usluge u najpotrebnijim stvarima - опа је 1.1prvom redu raspolagala Silverijem na nacin koji сето kasnije opisati, а zatim је dovela do propasti Jovana Kapadokijskog - kao sto sam u svojim ranijim knjigama izneo tako опа naposletku nije oklevala da bez straha i пе krijuci vise sprovodi svakakva nevaljalstva. ., . U Velizarovoj kuci је ziveo nekakav mlad1c 1z Trakije, ро imenu Teodosije, koji је vodio poreklo iz porodice koja је ispovedala veru Evnomijanaca. Kad se Velizar spremao па pohod u Liblju, okupao је ovog mladi-

24

Prokopije iz Cezare;e

са u svetom kupatilu, iz koga ga је svojerucno podigao i па taj nacin ga је ucinio usvojenikom i svojim i svoje i~ne, onako kao sto hriscani usvajaju decu. I iena mu Anto~in~ је posle toga vvol~laTeodosija kao da је njen rо~еш sш, kroz svetu rec, 1 sa velikom ljubavlju cuvala ga Је pored sebe. U toku same plovidbe ona se preko mere zalj~b~a u njega, i posto је Ьila nezasita u svojoj strasti, odbac1la Је od sebe i strah i postovanje svega sto је boianljudsko, Р:1- је s njim vodila telesnu ljubav, najpre u sko i__ pota)1, а posle cak i u prisustvu slugu i sluiavki. Naime posto ju је sad obuzela strast i jer је ocigledno Ьila savla~ dana ljubavlju, опа vise u torn delu nije videla nikakav prestup. 1 jednom prilikom Velizar је u Kartagini uhvati ~а delu, ali је dobrovoljno dozvolio da bttde prevaren od zen~: !er? mada ih је оЬоје zatekao u jednoj podzemnoj 0~~11 1 Ью lu~ od besa, опа је, пе izigravajuci kukavicu nitI pak pokusavajuci da prikrije svoje sramno delo rekla: _,,Sisl~sam ovamo dole da Ьih uz decakovu ро:Пос sakrtla naJdragocenije stvari iz plena, da car о tome ne Ьi saznao." Опа је to kazala, naravno, kao izgovor, ali оп se pravio da ga је zadovoljilo, ра је stvar ostavio па miru,v mada је video da је odvezan kais koji је pridrzavao deca_ko:e pa?talone koje su i prikrivale njegov organ. Jer,_iz l1u?av1 prema toj zeni, оп nije hteo da veruje опо sto Је svoJim sopstvenim ocima video . . _ _ ?va r~zuzdanost је postajala sve gora i gora, dok nче 1zb1~necuveni skandal, i mada је narod, koji је posr_n~traos~a se dogada, uglavnom cutao, ipak је neka rо­ Ьш1а, ро unenu Makedonija, prisla Velizaru u Sirakuzi pos~o Ј.~ Ьiо osvojio SiciЩu, zaklela svoga gospodara naj~ strasn~J'.".1_zak~~tvama~а to nece nikad odati njenoj gospodar1c1 1 1spr1cala mu citavu pricu, а kao svedoke dovela је dvojicu mladica kojima је Ьila poverena duinost oko spavace sobe. 1kad је ovo saznao, Velizar naredi пе-

TAJNAISTORIJA

25

kima od svojim pratilaca da ublju Teodosija. Ali ovaj је to nekako saznao ра је pobegao u Efes. Jer vecina ljudi koji su bili u Velizarevoj sluiЫ, zbog nestalnog karaktera njegova, vise su voleli da se dodvore njegovoj ieni nego da budu njemu naklonjeni. То је Ыо razlog zasto su izneverili naredenje koje im је tada Ьiо dao i koje se odnosilo па Teodosija. А Konstantin је primetio da se Velizar veoma zabrinuo zbog svega sto se dogodilo, i posto је drzao njegovu stranu rekao је: ,,Da sam na tvom mestu, ја Ыh radije unistio tu zenu nego mladica!" 1 kad је Antonina za to cula, pocela је u potaji da se ljuti na njega, vrebajuci zgodnu priliku da iskali svoj gnev. Jer ona је imala narav skorpije, i prikrivala је svoj bes. 1 tako је ubrzo posle toga, sluzeci se ili magijama Ш zavodenjem, uverila svoga muza da је optu:Њa one devojke Ыlа laina. Velizar је Teodosija smesta poz\lao natrag i pristao је da preda Makedoniju i sluge u ruke svoje iene. Prica se da је опа najpre svima odsekla jezike, zatim ih је sekla komad ро komad, bacala komade tela u diakove i posle toga pobacala u more. Za sve to vreme uz nju је stajao jedan sluga, ро imenu Evgenije, олај isti koji је izvrsio опо bezboino delo nad Silverijem. А uskoro posle toga, ро nagovoru svoje iene, Velizar је ublo i Konstantina. Naime u to vreme se desio slucaj sa Presidijem i macevima, kao sto sam izlozio u prethodnoj knjizi. Mada је ovaj covek trebalo da bude osloboden, Antonina nije popustila sve dok ga nije kaznila zbog one priщedbe koju sam malocas pomenuo. Zbog svega toga Velizar је postao veoma omrznut i kod cara i kod svih uglednih Romeja. Tako је, dakle, tekla ta stvar. Ali Teodosije је izjavio da лесе moci da dode u Italiju, gde su u to vreme boravili. Velizar i Antonina, ako Fotije пе bude uklonjen. Fotije је, naime, Ьiо takav da nije podnosio ako neko drugi ima vise uticaja па нekoga nego оп sam. U slucaju

26

Prokopi;eiz Cezareje

Teodosija i njegovih drugova Fotije је slucajno imao razloga da bude ozlojeden, jer о njemu, mada је Ыо njihov sin, uopste nije vodeno nimalo racuna, dok је Teodosije uzivao veliku vlast i sticao neizmerno bogatstvo. Prica se da је u Kartagini i u Raveni opljacako sto centenarija iz dve palate, posto је njima upravljao bez pomocnika i s punomocjem. Kad је, dakle, Antonina cula za Teodosijevu odluku, ona nije prestajala da plete zamke oko mladog Fotija. Gonila ga је i postavljala mu zasede s namerom da ga ubije, sve dok nije postigla da otputuje odande i ~а _krene u Vizant, posto vise nije mogao da se odupire nJeшm_ spletkama. Tako Teodosije dode u Italiju k njoj. Tamo Је u punoj meri uzivala i paznju svoga ljubavnika i glupost svoga supruga, а kasnije se s obojicom vratila u Carigrad. Tako se Teodosije uplasio, jer је Ьiо svestan svoje krivice, i Ьiо је na mukama. Mislio је, naime da Ј niposto nece moci uspeti da ostane neotkriven, jer је video da zena vise ne moze da krije svoju strast nШ pak d~ !е ~spoljava u tajnosti, nego se, naprotiv, uopste nije ш l1ut1la na prebacivanja da је zaista preljubnica i da је ta~~~m naz~v~ju. Zato se jos jednom vratio u Efes i prim1vs1 monask1 postrig, kao sto је Ыо oblcaj u takvim slucajevima, postao је monah, kako se oni vec zovu. ~na је posle toga sasvim poludela: zamenila је haljine, u IStO vreme zamenila је ј nacin zivota u tugovanje, prolazila је odajama neprestano uzdisuci, placuci i kukajuci; cak i kad је njen mui Ьiо negde u Ьlizini, ialila se kako је veliko dobro izgublla u svom zivotu, kako јој је Teodosije Ьiо veran, kako је divan, kako mio i kako energi~an. Najzad је cak i svoga muia uvukla u ovu kuknjavu 1 naterala ga da sedi pored nje. 1 tako је ovaj jadnik plakao i dozivao voljenog Teodosija. А kasnije је zaista posao caru i moleci ga nagovorio i njega i caricu da posalje ро Teodosija, jer је i sada i ubuduce neophodan nje•

""

'

Т AJNAISTORIJA

27

govom dvoru. Ali је Teodosije odblo da ode iz Efesa, ponavaljujuci da је cvrsto resen da se pridrzava monaskog zivota i оЫсаја sto је moguce duie. Medutim, to mu је Ьiо samo izgovor jer mu је namera Ыlа da smesta, cim Velizar otputuje iz Carigrada, krisom dode Antonini. А to se i dogodilo. 11. Velizar је Ьiо iznenada poslat da sa Fotijem krene u rat protiv Hozroja, dok је Antonina ostala u Carigradu, na sto ranije nije bila navikla. Jer ona је uvek udesavala da svuda putuje zajedno s muiem, bojeci se da Ьi оп, ako ostane sam, mogao da se osvesti i da ne vodeci racuna о 11jenim madijama, stekne pravo misljenje о njoj. А da Ьi Teodosije ponovo imao pristupa njoj, postarala se da ukloni Fotija s puta. Опа, dakle, nagovori neke ljude iz Velizareve pratnje da ga stalno muce i napadaju i da ga ni t1 jednoj prilici ne postede od toga. Опа, opet, sa svoje strane, takoreci svakoga dana, pisala је i neprestano ga klevetala i pokretala sve sto је mogla protiv toga mladica. Tako је i mladic Ьiо primoran da se posluzi klevetama protiv majke, i kad је neka osoba dosla iz Carigrada i javila da se Teodosije krisom nalazi kod Antonine, on ovoga odvede pravo pred Velizara i naredi mu da isprica sve sto zna. Kad Velizar cuovu pricu, pobesne, pade Fotiju pred noge i zatraii od njega da osveti svoga оса, koji pati od onih ljudi od kojih Ьi se to najmanje moglo ocekivati. ,,Sine moj najmiliji", govorio је, ,,ti znas ko је Ыо tvoj otac. Jer, dok si ri jos Ыо na majcinim grudima, on је zavrsio svoj zivot i ostavio te, а ti nisi iskoristio nijedan deo njegovog imetka; оп nije Ыо suvise srecan kad је rec о posedu. Ali tebe sam ја odgojio, mada sam ti samo ocuh, i sada si u godinama kad ti је duznost da me branis svim silama kad trpim nepravdu. Ti si postigao cin konzula i stekao si toliko bogatstvo, sine moj, da s punim pravom•mogu Ыti nazvan, а

28

Prokopije iz Cezareje

~о ~ravu bih i bio, i tvoj otac i majka, i tvoja porodica.Jer, l1u~1s~ ne s~mo _krvlju,nego i delima naucili da utvrduju svo1u l1ubav 1еdш prema drugima. Doslo је, dakle, vreme za tebe da ne stojis uza me i da, uz propast moje kuce pos_marr~s kako sam lisen tako velikog imanja i kak~ tvOJa ma1ka na sеЬе navlaci toliku sramotu u ocima svih ljudi. Nevzaboravi ~а vgresi iena пе padaju sanю na njihove muzeve, nego J0s mnogo vise nanose sramotu deci; uglavnom се njihova sudЬina Ьiti da па sebl nose izvestan glas о tome da Uce na svoje majke ро svom karakter~. ~reba ovako da gledas i razmisljas о svemu, da ја svo1u zenu volim iznad svega, i ako mi pode za rukom da se osvetim onome koji unistava moju kucu ја јој necu n_ista naiao uciniti. АН, dokle god Teodosije iivi, ја ne b1h mogao da јој oprostim optuzЬu protiv nje." ,. ~uvs_i sve ovo, Fotije rece da се mu u svemu ро­ ~ос1,_ al1 pr1meti da se plasi da се zbog toga imati nepril1ka, Jer se niposto nije mogao pouzdati u nestalan sud Ve!~zarov u_vezi s njegovom ienom; mnogo stosta, а naroc1to svudbшa Makedonije, uznemiravalo ga је. Zato su se оЬа coveka zaklela svim mogucim zakletvama koje st1 hriscanima najsverije i koje se tako i zovu da nikad nece jedan drugoga izdati, cak i ako se nad' njima nadvije opasnost koja im preti unistenjem. Zato im zasad nije izgledalo zgodno da nesto preduzmu, vec kad Antonina bude stigla iz Carigrada, i kad Teodosije bude posao u Efes, u tom trenutku Fotije treba da stigne u Efes i da stavi ruku па Teodosija i па njegov imetak. Upravo tada kad su pripremali ratni pohod protiv Persije s celokup~ nom ~oj~kom, sl~cajno је spor oko Jovana Kapadokijskog 1zЬю u Cartgradu, kao sto sam to ranije izneo u svojim pripovedanjima. Ali u onoj drugoj prici ја sam presao preko jedne stvari, iz straha da је Antonina varala i Jovana i njegovu cerku, uveravajuci Љ bezbrojnjm

TAJNA ISTORIJA

29

zakletvama, od kojh kod hriscana nista nije strasnije, da nema nikakvih izdajnickih namera prema njima. Posto је dakle ovo obavila i osetila mnogo vece poverenje u caricino prijateljstvo, ona posla Teodosija u Efes, а sama krenu na istok ne sumnjajuci i пе predvidajuci nikakvu smetnju. I bas kad је Velizar zauzeo tvrdavu Sisavranon, javi mu neko da је Antonina na putu k njemu. Na to on, пе vodeci racuna ni о cemu drugom, povuce vojsku natrag. I tako se dogodilo, kao sto sam vec ranije ispricao, da se u logoru desilo nesto drugo sto ga је nateralo da se vrati. I to ga је zaista jos mnogo brie n_avelo na to ~а dones~ odluku. Ali, kao sto rekoh na pocetku ove kn)lge, mеш је u to vreme izgledalo opasno da iznesem razloga z~ s~e sto se zbilo. Posledica ovog Velizarevog postupka b1la Је da su ga Romeji optuzili da је navaznije driavne interese irtvovao interesima svoje sopstvene porodice. Naime, па pocerku ga је na to primoravalo lose ponasanje njegove zene tako da nije Ьiо nimalo voljan da krene u jednu zemlju tako udaljenu od romejske teritorije? da Ы se m~ gao, cim је saznao da је zena stigla iz Car1grada, vrat1t1 nazad uhvatiti је i smesta kazniti. То је Ьiо razlog sto је naredio Aretu i njegovim ljudima da predu reku Tigar, i oni su krenuli kuci, ne obavivsi nista sto Ьi bilo vredno pomena, dok se on sam postarao za to da ne bude udaljen od romejske granice nijedan dan hoda. Od tvrdave Sisavranona, ako se ide putem prema Nisiblsu, put је zaista duzi od jednog dana za neopterecenog prtljagom, od romejske granice, ali s druge strane rastojanje iznosi samo polovinu toga. Ра ipak, da је Ьiо voljan da prede reku Тigar sa celokupnom svojom vojskom, mislim da ј_е mogao opljackati citavu asirsku zemlju ~ da је m?gao_st1ci do grada Ktesifona, а da pri tom uopste ne na.ide ш na kakav otpor. Time Ьi oslobodio i zaroЬljenike iz Antiohije i sve ostale Romeje koji su slucajno bili tamo, pre

зо

Prokop1jeiz Cezareje

nego sto Ы se vratili u svoje rodno mesto. Osim toga, on

је bio glavni krivac sto se Hozroje vratio iz Kolhide kuci, i to u prilicnoj bezbednosti. Sta se na ovaj nacin dogodilo, ispricacu odmah. Kad је Hozroje, sin Kabadov, upao и zemlju Kolhidu i obavio sve опо sto sam ranije Ьiо izneo, i zauzeo Petru, desilo se da su mnogi ljudi iz armije Medana stradali ili и borbl, ili zbog teskog prirodnog poloiaja zemlje. Јег, kao sto sam vec rekao, Lazika је zemlja s losim putevima, puna provalija i strmina. Pored toga, pojavila se i kuga u vojsci i odnela veci deo vojnika; mnogi vojnici su takode nasli smrt zbog nemastine i oskudice u potre_~nim stvarima. U tom trenutku su neki ljudi iz Persije, ko11 su tuda prolazili, javili da је Velizar pobedio Nabedesa и bici Ыizu grada Nisiblsa i da krece dalje, da је posle opsade zauzeo tvrdavu Sisavranon, uhvatio BJeshama i zaroblo osam stotina persijskih konjanika. Dalje, da је poslao ios jednu romejsku vojsku pod komandom Areta, vode Saracena, i da је ova vojska presla reku Tigar i opustosila citavu tu zemlju, koja pre toga nikada nije Ьila opljackana. Desilo se takode da је Hozroje poslao i jednu vojsku Huna protiv Jermena, koji su bili romejski podanici, kako zbog posla s ovom snagom Romeji пе Ьi primetili sta se desava u Laziki. Drugi vesnici su javili da su se ovi varvari sastali s Valerijanom i Romejima, da su se s njima sukobili, i posto su bili u Ьici pobedeni, najvecim delom su unisteni. Kad su Persijanci to culi, s jedne strane zbog nevolja koje su pretrpeli u Laziki, s druge strane zbog toga sto su se plasili da Ьi mogli Ьiti unisteni ako bi za vreme povlacenja naisli па kakvu neprijateljsku silu u klancima u krajevima obraslim gustim sumama, veoma se uplasise i zabrinuse za sudblnu svojih zen~, dece i rodne zemlje, ра su svi dotad lojalni i verni ljudt u medanskoj armiji poceli da napadaju i grde Hozroja

TAJNA ISTORIJA

31

jer је, toboz, povredio sve zakletve i obaveze kojiЬ se ljudi oblcno verno pridrzavaju; da је za vreme primirja verolomno парао jednu romejsku zemlju na koju nije imao nikakvo pravo i da је vredao driavu, staru i postovanja dostojnu, najpostovaniju od svih drzava, koju svakako пе Ьi mogao savladati u ratu. I umalo da dode do rata. Hozroje је Ьiо potpuno zbunjen zbog ovog stanja stvari, ali је za ovu nesrecu nasao leka. Naime, on pred njima procita јеdпо pismo koje је carica nedavno sluёajпo poslal~ Zabergaпu. Pismo је glasilo ovako: ,,Kako zahvalna sam t1, Zabergane, је1· veшjem da si nam osrao veran, to ti vec znas, jer si nedavno Ьiо kod nas. Ti Ы postupio sasvim u skladu sa visokim misljeпjem koje imam о tеЫ kad Ы nagovorio kralja Hozroja da prihvati miroljublvi stav prema nasoj driavi. U slucaju da ti tako ucinis, ја ti obecavam da ces od strane moga muia steci velike koristi, jer on bez rnoga saveta ne p1·eduzima nikakve mere." I kad је Hozroje procitao ovo pismo persijskim prvacima, on ih је grdio ako misle da drzava zaista postoji gde njome upravlja zena. Na taj naёin је uspeo da proveri hrabrost ovih ljudi. Ali је, i pored svega toga, odavde otisao u velikom strahu, jer је mislio da се im Velizar i njegova vojska prepreciti put. Medutiш, пijedan neprijatelj se nije pojavio na putu, i on se radosno vratio u svojtt zemlju. Ш. Kad је Velizar stigao u romejsku ze111lju,zatekao је zenu koja је doputovala iz Carigrada. Оп ju је drzao u nemilosti i pod straiom, i mada је vise puta donosio odluku kako da је ublje, njegov se bes stisao, jer ga је, kako mi izgleda, svladavala neka vatrena ljubav. Ali prica se takode da је опа svojim magiiskim cinima uspela da ga podredi svojoj volji, te ju је odmah oslobodio. Sad Fotija brzo posalju u Efes, i on povede sa sobom nekog evnuha, ро imenu Kaligona, kao zaroЬljeni-

32

Prokopiieiz Cezareje

ka, koji је Ыо nekakav posredrlik njegove ljubavnice. Ovaj mu, stavljen na muke, otrkije sve tajne te zene. Ali је Teodosije о svemu tome unapred saznao ра је pobegao u crkvu Svetoga Jovana apostola koja је tamo najsvetija i veoma visoko сепјеnа. Andreja, prvosvestenik u Efesu, primio је mito i predao coveka Fotiju. U tome Teodora, zabrinuta za Antoninu, jer је cula sve sto јој se dogodilo, pozove Velizara i nju da dodu u Carigrad. Kad Fotije to cu, posalje Teodosija u Kilikiju, gde su se njegovi kopljanici i cuvari nalazili na zimovanju, а pratiocima naredi da toga u najvecoj tajnosti prebace, а kad stignu u Kilikiju, da nikome ne kazu gde se nalazi. А оп sam, s Kaligonom i Teodosijevim novcem, jednom prilicnom sumom, dode u Carigrad. Carica se pred svim ljudima javno pokazala i izjavila da ona dobro zna kako krvave usluge treba nagraditi jos vecim i jos bezboznijim nagradama. Antonina је, naime, neda.vno isplela zamke oko jednog Teodorinog neprijatelja, Kapadocanina, i izdala ga, dok је Teodora Antonini predala gomilu ljudi i uspela da budu pobljeni bez ikakve optuzЬe. Jer опа је najpre mucila neke Ьliske prijatelje Velizarove i Fotijeve, optuzujuci ih samo zbog toga sto su blli prijatelji ove dvojice, ра је posle toga s njima postupila tako da se ni do dana danasnjeg ne zna kakva је blla njihova sudblna; druge је kaznila izgnanstvom navodeci istu optuiЬu protiv njih. А jednog od onih koji su posli s Fotijem u Efes, ро imenu Teodosije, mada је postigao dostojanstvo senatora, ШШа је imanja i naterala ga da u jednoj podzemnoj prostoriji, potpuno mracnoj, stoji pored jasala, vezavsi ga za njih nekim konopcem koji је Ьiо tako kratak da је neprestano Ьiо zategnut i da se nije mogao olabaviti. 1 tako је ovaj jadnik stajao neprestano uz jasle, tako је јео ј spavao i vrsio sve ostale prirodne potreЬe, i bilo је potrebno jos samo da njace da Ьi potpuno licio na magarca. Najma-

33

TAJNAISТORIJA

nje cetiri meseca proveo је ovako, ра kada se razboleo od potistenosti i poludeo i tek potom su ga oslobodili tamnice. Ubrzo posle toga је umro. Velizara је protiv njegove volje naterala da se pomiri sa svojom zeno?1 Antoninom. Posle toga је Fotija stavila na sve moguce muke kao roba; izmedu ostalog, izlozila ga је udarcima Ъiса ро ledima i rameпima i naredila mu da kaze gde se nalazi Teodosije i onaj posrednik. А ovaj је, mada је Ыо tako mucen odlucio da se cvrsto drzi svoje zakletve. Mada је Ыо bolesljiv i u ranijim godinama raspusten, ipak је redovno negovao svoje telo, jer nije rlikad okusio ni razuzdanost, niti pak neku tesku nesrecu. On, dakle, nije otkrio nijedпu Velizarovu tajnu. Kasnije је, razume se, sve sto је dotle Ыlо skriveno izbllo na videlo. Опа tamo na.de i Kaligona i predade ga Antonini, а Teodosija pozove u Carigrad. 1 cim је tamo stigao, sakrije ga u palati; sutradan pozove Antoninu i rece јој: ,,Draga moja patricijko, juce mi pade u ruke Ыser kakav rlijedan covek jos nije video. А ako zelis, necu ti zavideti da ga vidis, nego cu ti ga pokazati ... Ova nije shvatila nista о cemu se radi ра је usrdno molila da јој pokaze taj Ьiser. I опа izvuce Teodosija iz jedne odaje, odredene za evnuhe, i pokaza јој ga. Antonina је Ьila odmah tako obuzeta radoscu da је ostala bez reci, а zatim је priznala Teodori da јој је ucinila veliku uslugu, nazivajuci је i spasiteljkom i dobrociniteljkom. Carica је Teodosija drzala u palati, smatrala ga dostojnim raskosi i svih ostalih zadovoljstava, ра је cak zapretila da се ga vrlo brzo postaviti za romejskog vojskovodu. Ali ju је preduhitrila sudblna, jer se ovaj covek razbole od dizenterije i ova ga odnese. Teodora је imala prostorije koje su bile skrivene, mracne i potpuno odvojene, gde se nije mc,glo znati ni kad је dan ni kad је пос. Ta·mo је zatvorila Fotija i drzala ga је veoma dugo. Ali Fotije је irnao srecu da odavde ро'

V

Prokopijeiz Cezareje

34

begne, ne jednom nego dvaput, i da se sakrije. Prvi put је pobegao u hram Bogorodicin, koji se u Vizantinaca (zitelja Carigrada) smatra najsvetijirn,kako је stvarno i nazvan, i sedeo је pored svete trpeze kao covek koji trazi utociste. Ona ga је silom naterala da odande izade i ропоvо ga је zatvorila u tamnicu. Drugi put је dospeo do crkve Svete Sofije i odmah seo Ьlizu same krstionice, koju hriscani postuju iznad svega. Ali ieni је poslo za rukom da ga i sa toga mesta odvuce. Jer njoj nijedno nepovredivo mesto nikad nije Ьilo nepristupacno. Ona se nije osvrtala па to i da sveta mesta oskrnavi. Pored naroda, i hriscanski svestenici su zaplaseni stajali ро strani i dozvoljavali јој sve to. I tako mu prodose tri godine u ovom nacinu iivota. Tada mu se u snu pojavi prorok Zaharija i uz zakletvu mu naredi, kaiu, da pobegne, obecavajuci mu da се mu pomoci u poduhvatu. Ovo prividenje ga је uverilo, ра је ustao, pobegao i neotkriven stigao u Jerusalim. 1 mada su ga trazile desetine hiljada ljudi 1, ovoga mladica nije mogao niko videti, ёаk i kad Ы prosao kraj njega. Tu se osisao i obukao monasko odelo kako to kaiu, i tako mu је poslo za rukom da izbegne Teodorinu osvetu. Ali Velizar је pogazio zakletvu i odluёio da nikako пе pomaze tom coveku, mada је podnosio bezbrojne patnje, kao sto је vec ispricaлo. Zato је u svim svojim kasnijim poduhvatima, kao sto i treba, video da mu је sam Bog neprijateljski raspolozen. Jer odmah posle toga, kad su ga poslali u pohod protiv Medana i Hozroja, koji su ро treci put vrsili параd па romejsku zemlju, Ыо је kriv za kukaviёluk. Ра ipak је izgledalo da је uradio nesto vredno pomena u tome sto је otklonio rat odande. Prokopije ovde i na jos nekim mestima u Тај110ј istoтiji koristi termin mirijada (= 10 000), ali tu brojku ne Ьi rrebalo shvatiti bukvalno vec vise metaforicki.

Т AJNAISТORIJA

35

Ali kad је Hozroje presao reku Tigar, zauzeo bogato naseljeni grad Kalinik, koji niko nije branio, i kad је zaroЬio mnoge mirijade Romeja, а Velizar nije smatrao da neprijatelja treba goniti, stekao је glas da је па tom mestu ostao iz dva razloga: ili zato sto је namerno lose postupio, ili zato sto је Ьiо kukavica. IV. U to vreme otprilike dogodi mu se i ovo. Na2 ime, kao sto sam vecu ranijim pripovedanjima izneo, u Carigradu је medu stanovnicima besnela kuga. 1 desilo se da se i car Ј ustinijan vrlo tesko razboleo, tako da је Ьilo javljeno cak i da је umro. О tome se prepricavalo svuda, ра је glas о tome stigao i do romejske vojske. Tamo su neki od komandanta poceli da govore kako nikako nece dozvoliti da Romeji postave nekog drugog cara u Carigradu. Ali nesto kasnije dogodi se da se car oporavi, te komandanti romejske vojske pocese jedni druge da kle~ vetaju. GeneraH Petar i Jovan, koga nazivaju i Prozdrljivcem, izjavise da su Velizar i Vuzes govorili опо sto sam upravo spomenuo. Carica Teodora tad izjavi da su ljudi ovo govorili protiv nje, i iestoko se naljuti. Pozvala је, dakle, smesta sve u Carigradu i naredila istragu. Vuzesa neocekivano pozva u zensku odaju kao da ima nesto veoma vazno da mu saopsti. U palati su postojale neke podzemne odaje, sigurne, pravi lavirint, tako da su licile na Tartar, i tamo је oblcno drzala zatvorene one ljude koji su је uvredili. I tako Vuzesa bacise u ovu provaliju, i tamo је taj covek, rodom iz porodice konzula, ostao, i vise se za njega nista nije znalo. Jer, sedeci tamo u mraku, on nije mogao da razlikuje da Н је dал ili пос, -i nije ni s kim mogao da se sastane. Covek koji mu је svakoga dana ubacivao hranu, vidao ga је kao sto se sastaje zver sa

1

z lstortja ratova, 1122, 23.

36

Prokopijeiz Cezareje

drugom ~v~r_i,ne?'1ejedna kao i druga. I svi su ljudi smesta pom1slil1da Је umro, ali se niko nije usudivao ni da ga _pomen~. Dve godine i cetiri meseca kasnije carica se ~m1lovala 1 oslobodila ga. А оп је svima izgledao kao da Је ponovo ~ziveo._~~iје taj covek od toga vremena patio od slabog v1da, а 1 c1tavo njegovo telo bilo је bolesno. Et~, to se dogodil? Vuzesu. А Velizara је car, mada _mu ПЈЈе dokazano nista od optuiЬe, па navaljivanje caric_eoslo?odio _duinosti vrhovnog zapovednika koju је za~1m_ao, 1 па_ ПЈе~оvо m~sto za kornandanta Istoka postavю Је Martшa I naredю mu da kopljanike i strazare Velizarove i sve njegove sluge koji su Ьili ugledni ljudi u ratu, _rasp~redi u izvesne zapovednike i evnuhe u carskoj palat1. Ov1 su, dakle, bacili kocku za njih i podelili ih medu sobo~, i oruije i sve onako kako је to kome pripa!~: :Мnog1ma od onih koji su ranije Ьili njegovi prija~el11U1su na neki nacin ranije kod njega sluiili zabranio Је da ~elizara_,pose~uju. А оп, Velizar privatni gradanin u Carigradu, seta~ Је okolo - jedan neverovatan prizor got?vo potp~o sam, uvek zamisljen i tmuran, plaseci se nas,lne smrt1. А kad је carica saznala da on ima mnogo novca na Istoku, poslala је jednog od dvorskih evnuha i do?ila sve natrag. Antonina, s druge strane, kao sto sain vec _re~ao,_s~a-~ala se. sa svojim muiem, ali је Ыlа najdraza I na1m1l11acaricina prijateljica, jer је videla da је naposlet~u ude~lil~ da propadne Jovan iz Kapadokije. т_~kо сап~, u zel!1 da Antonini -izrazi svoju naklonost, n11epropustala nista da pokaze i1.

pedaпtno.

TAJNA ISTORIJA

109

ро imenu Junila, 94 coveka koji za zakone nije Ыо ni сио, posto nije Ыо cak ni reror; on је, doduse, z~ao lati_ns½~• a~i, sto se tice grckog jezika, nije nikad posec1vao ru uc1te~1~ gramatike niti је pak mogao da raj jezik izgovara па grck1 nacin (zaista, kad Ы u mnogim prilikama pokusavao da izgovori neku grcku rec, pocinjao Ьi smeh kod njegovih pratilaca); on је neverovatno voleo bestidno bogacenj_e, sto potvrduje cinjenica da uopste nije osetio nikakav st1d ni sram, kad је izneo па javnu prodaju isprave koji su pripadali caru. А za cenu jednog zlamog statera оп se nikad nije dvoumio da pruzi ruku ljudima na koje Ы naisao. I za manje od sedam godina driava је na ovaj nacin Ыlа jedno ruglo. А kad је i Junil Ьiо pri kraju zivota, on је na ovo mesto postavio Konstantina, coveka koji је poznavao zakone i Ыо vrlo mlad, ali dotad nije imao iskustva u parnickim proЬlemima; osim toga, Ьiо је najveci kradljivac i najveci hvalisavac medu svim ljudima. Тај је ёovek postao veoma Ыizak Justinijanu i jedan od njegovih najdrazih prijatelja, te se ovaj car nikad ruje dvoumio da se njime posluzi kao svojim posrednikom и kradama i donosenju sudskih odJuka. Stoga је Konstantin za kratko vreme prikupio velike sume novca. Sluiio se nekom preteranom uzvisenoscu, hodao је "ро oЬlacima" i sve ljude posmatrao s prezirom; i kad Ьi neki Ыli spremni da mu predaju velike kolicine novca, oni Ьi to stavili u ruke 94 Ovaj nam је ёovek poznat samo ро ovom jetkom opisu Prokopijevom. Оп, kako kaze Prokopije, nije Ыо "retor", to jest, ёlan legalne, zakonske, profesije koja se bavi prouёavanjem i primenjivanjem zakona. Ali, valja ovde spomenuri i to da је Justinijanov prethodnik na carskom prestolu, Justin, bio nepismeп kao sro Prokopije prica о njegovom nacinu potpisivnja ukaza i uredЬi. А sam Justinijan је takode 11 ovom pogledu prikaza~ k~o sшesan~- glava XIV. Junil је morao postali kvestor godine 543, 1er Је Prokop11e ovu Тајпи istorijunapisao 550. godine, ili mozda neiiro ranije.

110

Prakapijeiz Cezare;e

nekih njegovih najodanijih ljudi i tako uspevali da postignu опо sto su hteli. Ali bilo је potpuno nemoguce' sresti se s tim covekom Ш razgovarati s njim, i to uopste nikome, narocito kad Ы jurio caru, ili odlazio od njega, пе korakom, nego s velikom zurbom i brzinom samo zato da Ы sprecio da mu ljudi koje Ьi sreo nametnu neki posao koji пе donosi nikakve koristi. XXI. Takve su, dakle, Ьi!е prilike s ovim carem. А pretorijski prefekt za godinu dana prikupio је vise od trideset centenarija javnih nameta. То је on prozvao ,,vazdusnim porezom", objavljujuci time, kako ја mislim, da to nije nikakav redovan i1i uoЬicajen porez, nego da ga је uvek doЬijao srecom, kao da sam od sebe dolazi iz vazduha, mada se ovakva stvar morala zvati pravilno podlastvom s njegove strane. А ovim imenom su se sluiШ svi koji su Ьili kasnije predstojnici toga ureda i sa sve manje straha pljackali su svoje podanike. I premda su ovi tvrdili da novac predaju caru, ipak im nimalo nije bllo tesko da prisvoje carsko Ыаgо. А sam Justinijan је smatrao da пе treba па to uopste da se obazire, jer је cekao zgodnu priliku da, cim oni budu prisvojili neku veliku sumu, podnese protiv njih neku optuzЬu gde nece Ьiti mesta za pravdanje, te се tako moci odjednom da oduzme njihovo imanje. А to је i uradio s Jovanom iz Kapadokije. Svi oni koji su tom ustanovom upravljali u to vreme, postali su odjednom prekomerno bogati, samo sa dva izuzetka. То је Ьiо Foka - njega sam pomenuo u jednoj ranijoj knjizi'н - covek koji је u najvecoj meri postovao pravdщ taj је covek ostao bez ikakve doblti uopste dok је Ьiо па vlasti. Drugi је Ьiо Vasos, koji је duznost primio kasnije. АН nijedan od оуе dvojice nije mogao 9 -'

Istorija ratova, I, 24, 18,

ТAJNA ISTORlJA

111

zadriati mesto godinu dana, zbog toga sto su blli sasvim nekorisni i potpuno strani duhu vremena, ра su bili oslobodeni njihove duinosti u roku od nekoliko meseci. Ali, da moja prica ne Ьi isla u beskonacnost time sto pripovedam svaku stvar za sebe, hocu da kaiem da se to dogadalo u svim ostalim sluzhama u Carigradu. Svuda u Romejskom carstvu Justinijan је postupao ovako: Odabrao Ьi najgore ljude i prodavao im za skupe pare javne sluzЬe da Ы ih ovi upropastili. Jer, nijedan pametan covek, i1icovek sa imalo razuma, ne Ьi пi pomislio da placa svojim sopstvenim novcem zato da Ьi kupio za sebe pravo da pljacka ljude koji nista nisu skrivili. Zatim Ьi pokupio novac od onih ljudi s kojima se Ьiо pogodio i prepustio im vlast da sa svojim potcinjenima rade kako im se svidi. 1 kao posledica svega toga, oni su Ьili odredeni da od toga vremena sami postanu veoma bogati, posto Ьi zajedno sa stanovnistvom upropastiJi i sve oЫasti koje su im Ьile poverene. А ovi ljudi Ьi od banke uz dobre kamate pozajmili sume koje su Ьili platili za gradove, i odmah, cim Ьi stigli u svoje gradove, svojim sugradanima nametnuli svakojake nevolje пе obazirujuci se ni па sta, izuzev kako da ispune obaveze koje su imali prema svojim poveriocima, ра da i sami budu ubrajani odsad medu najimucnije ljude. Videli su da takav posao пе predstavlja nikakvu opasnost za njih, nego im cak donosi izvesnu slavu, u odnosu prema broju onih ljudi koji su im pali saka i koje su mogli bez ikakvog pravdanja da ubljaju i da ih pljackaju. Jer nazivi "ublca" i "razbojnik" blli su od njih cenjeni i odgovarali su nazivu "energican". Justinijan је osetio da svi ti pritezavaoci vlasti oblluju bogatstvom, ра ih је па osnovu izmisljenih optuzbl pohvatao i smesta im oduzeo sve sto su imali. Kasnije је doneo zakon da svi koji traie sluz.Ьu treba da se zakunu da се Ьiti cisti od svake krade, da ne-

Prokopijeiz Cezareje

112 се

ni primati, niti davati nista radi sJu:Њe. Na njih је bacio sve kletve kakve su pominjali ljudi od najstarijih vremena, ako se ucini nesto mimo ugovorenog i napisanog. Ali ovaj zakon nije Ьiо na snazi ni punu godinu, а оп је, zanemarivsi sve pisane uslove i kletve i sramotu zbog svega toga, jos drskije nego ranije росео pregovarati о cenama sluzbl, i to ne potajno, javno, na samom trgu. I oni koji Ьi kupili sluzЬu, mada pod zakletvom, pljackali su redorn jos vise nego ranije. Zatim је izmislio nesto sto prevazilazi sve sto se moie cuti. Naime, odlucio је da vise nece prodavati, kao ranije, te sluiЬe :z,akoje је smatrao da najvise vrede kako u Carigradu tako i u ostalim gradovima, nego је potrazio najmljene ljude i uveo ih u sluihu i naredio im da za nekakvu platu donose sve sto Ьi uterali. Ovi Ы uzeli svoje plate te poceli da prikupljaju i odnose sve iz citave zemlje, bez ikakvog straha, i tako је jedna najmljena vlast obilazila zemlju i u ime vlasti p]jackala podanike. Tako је car tacno ispitivao i stalno postavljao na vlast upravo опе ljude koji su zaista Ьili najveci nevaljalci па svetu. Zaista, kad је postavio prvu grupu zlocinaca na vlast i kad је sloboda vlasti izne]a па svetlo njihovo nevaljalstvo, m.i smo se cudili da ljudska priroda moze kriti u seЬi toliko nevaljalstva. А kad su oni drugi koji su ih kasnije nasledili na toj duinosti mogli da ih jos i prevazidu и velikoj meri, ljudi su se medu sobom cudili kako је ro moguce da ljudi, koji su ranije izgledali najpokvareniji, mogu da budu sad i prevazideni u toj meri da sad izgleda da su oni ljudi blli veoma karaktemi u svom postupanju; treca grupa је, razume se, nadmasila drugu u svim oЬlici­ ma nevaljalstva, а posle njih jos drugi su svojim novim postupcima u zlocinima postigli da njihovi prethodnici budu nazvani casnim imenom! А posto se zlo nastavljalo, mogli su svi }Judi nauciti iz cinjenice sto nevaljalstvo

vec

ТAJNAISTORIJA

113

kod ljudi raste do bezgranicnosti, ako је podsticano znanjem stecenim od prethodnika i mogucnoscu slobodnog rada, dovedeno dotle da se njome mogu okaljati svi koji se pojave, - onda izgleda da nevaljalstvo postize takve razmere, da cak ni masta njihovih irvata ne moze da ih izmeri. Т akvo је, dakle, kod Romeja Ьilo stanje u vezi s njihovim sluzЬenicima. Kad su neprijateljske vojske Huna poroЬljavale i pljackale Romejsko carstvo, generali u Trakiji i Iliriku su cesto donosili odluke da napadnu neprijatelja koji se povlacio, ali Ьi od toga odustali posto Ьi procitali uputstvo cara Justinijana koji im је zabranio da napadaju varvare, jer su oni porebni Romejima kao saveznici protiv Gota ili nekih drugih neprijatelja. I posledica toga је Ьila da su ti varvari pljackali i zaroЬljavali ove Romeje kao neprijatelji, а zatim su se s plenom i zaroЬljenicima vracali svojim kucama kao prijatelji i saveznici Romeja. Cesto Ы se i neki od ramosnjih seljaka, pogodeni gubltkom svoje dece i zena koje su blle odvedene u ropstvo, okupljali i napadali neprijatelja па povlacenju i uspevali da poblju mnoge i da njihove konje zajedno s celokupnim plenom otmu, ali su se posle toga nasli u velikoj neprilici. Naime, neki lj1.1diposlati iz Carigrada bez oklevanja su zlostavljali i sakatili njihova rela i nametali im gloЬe, sve dok ne Ьi vratili sve sto su bili oteli od varvara. XXII. Posto su car i Teodora smenili Jovana iz Kapadokije, ieleli su da na njegovo mesto postave nekoga i trudili su se zajedno kako Ы nasli nckog jos goreg coveka; na sve strane su trazili orude za tiraniju, ispitivali su misljenja svih koji su dolazili u obzir za to mesto kako Ы mogli jos brie da upropaste svoje podanike. Tako umesto njega postavise smesta Teodota, koji, mada loseg karaktera, nije Ьiо potpuno pogodan da im u svemu ugada. Posle toga su ispitivali drugu mogucnost. 1 neocekivano nadose nekog menjaca novca, ро imenu Petra,

114

Prokopijeiz Cezareje

rodom iz Sirije, ciji је nadimak Ыо Barsim. 96 On је ranije sedeo za stolom gde se menja novac od bronze i iz toga posla izvlacio najodvrarniji dobltak vrlo spretno vrseci kradu obola i uvek zaslepljujuci korisnike brzinom svojim prstiju. Bio је, naime, spreraп, da slobodno krade svojinu onih Jjudi s kojima Ы dosao u dodir, а kad Ьi Ыо uhvacen, da se kune i da zla dela svojih ruku prikriva svojim drskim jezikom. Odabran da bude clan pretorijanske straie, on је posrao toliko drzak da se neverovat. no dopao Teodori, kojoj је vrlo spremno ukazivao pomoc u neshvatljivim pojedinostima njenih nepostenih postupaka. Zato car i carica smesra otpustise Teodota sa mesta na koje su ga bili postavili posle Kapadocanina i namestise Petra, koji је sve poslove obavljao na njihovo puno zadovoljstvo. Jer, mada је vojnicima u sluibl otimao njihovu ce]okupnu platu, on nikad nije pokazivao ni ?а se stidi niti da se plasi, nego је, naprotiv, nudio sluzbe na prodaju jos vise nego sto је to ranije radeno; i posto ih је nacinio manje postovanim, оп ih је prodavao ljudima koji nisu prezali od toga da obavljaju ovaj bezocni posao koji dajuci, sasvim jasno svim onima sto su kupili sluiЬe, dozvolu da ро svom nahodenju postupaju sa iivotima i imanjima svih koji su pod njihovom vlascu. Jer, izmedu njega i onih sto su isplatili novac za sluibu zakljucio је sporazum koji је ovima davao punu vlast da pljackaju i otimaju. Tako se od glave97 driave razvila trgovina Jjudskim zivotirna; sprovoden је takode sporazum о unistavanju gradova, dok se pred najvisim sudovima i javno na samom trgu setao ozvaniceni razbojnik koji је Тј. Simonov sin. G rc.k.1 ЕК , tou KE(J)O:ЛO:tOt) tijc; 1tолиеiас; sto neki prevode ј ,,prestonica", centar drzave. Medutim, mislim da se ro odnosi na glavu, poglavara driave, Justinijana. 96

TAJNAISTORIJA

115

svoj posao oznacavao kao prikupljanje novca koji је bio izdao kao cenu za kupovinu svoje sluzhe, а nikakva nada nije postojala da се se ikad naci kazna za zlocine. ~edu svim onim ljudima koji su sl1.1iilipod njegovom vlascu, а mnogi medu ovima su blli odlicni ljudi, prikuplj~o je__ uve~ najgore. А u rome nije gresio samo on, nego SVI ko)l st1 1 pre njega i posle njega stekli poloiaj. Ista zloupotreba је vrsena i u sluzbl takozvanog magistra, i medu sluzЬenicima па dvoru koji oblcno im_aju posla oko Ьlagajne i takozvaпih privatnih fondova 1 s upravljanjem patrimonija, "к i, jednom recju, 1.1 _svimsl~zbama koje postoje ne samo t1 Carigradt1 nego 1 u drugнn gradovima. Jer otkako је ovaj tiranin primio upravll poslova na sebe, u svakoj sluzbl prihode, koje su pripadali nizim sluz.Ьenicirna, trazio је za sebe bez ikakvog opravdanog razloga - ponekad Justinijan sam, ponekad covek cija је to sluzba Ьi\а; ljudi kojj su sluzili pod njim, dovedeni u krajnju bedu, Ыli su primorani da za sve ovo vreme rade pod najropskijim uslovima. . Tako је u Carigrad dopremljena veoma vel1ka kolicina zita; veci deo toga је vec istruleo, ali ga је on ll srazmernim kolicinama odredio svakom gradu na Istoku, mada vise nije valjalo za ljudsku ishranu; on је to zito dodelio, пе ро ceni ро kojoj se oblcno prodaje пајЬоlј~ zito, nego ро mnogo visoj ceni, i kupci su Ыli primoraш da utrose veoma velike sume novca zbog preterane cene, ра da zatim iito Ьасе u more ili u kanal. А posto је velika kolicina zdravog i neistrulelog zita jos uvek Ьi\а na srovaristu, on odluci da i to proda velikom broju gradova kojima је iito Ьilo potrebno. I on је па ovaj nacin postigao dvostruku sumu novca od опе koji је Ьlagajna

97

Ovim fondovima је upravljao car licno, jer ih је, kao ,.patrimonium", nasledio do svoga prethodnika па prestolu. 98

116

Prvkopi;eiz Cezare;e

ranije platila za isto zito onim zemljama koje su imale da placaju danak. А sledece godine, kad prinos zita nije Ьiо tako obllan, bi-odovlje sa zitom је prispelo н Carigradu sa manje zita nego sto је Ьilo potrebno. Petar је Ыо н gubitku zbog ovoga sto se dogadalo, ра је odlucio da sa zemljista u Bitiniji, Frigiji i Trakiji nabavi veliku kolicinu zita. Stanovnici ovih oЫasti blli su primorani da sa velikim naporom doteraju tovare zita na morsku obalu i da ih otpreme u Carigrad, izlazuёi se velikom riziku, а da od njega prime neznatne sume koje su vaiile kao сепа za :lito; guЫtak је za njih Ьiо toliki da su Ьili zadovoljni da im se dozvoli da zito poklone vladinim stovaristima i da za tu privilegiju plate jos neku izvesnu sttmu. То је onaj (rekvizicija) ..,., Ali kad teret koji su oni nazivali o"uvrov11 ni .?va kolicina iita u Carigradu nije Ыlа dovoljna da pokr11e_potrebe, mnogi se caru pozalise na sranje u gradu. А u tsto vreme gotovo svi ljudi u vojnoj sluibl, uvidevsi da nisu doblli svoju oЬicnu platu, pridruiise se pobuna?1a i velikim nemirima u gradu. Tako је пaposletku ovaj covek caru dosadio i on је resio da ga skine s polozaja i zbog svega ovoga sto sam ispricao, а i zbog toga sto је Ыо cuo da је sklonio neverovatno veliku sumu novca koju је Ьiо opljackao od vlade. Tako је i bllo. Ali Teodora лiје dozvolila svome muzu da ista preduzme, jer је Barsima neoblcno volela zbog njegove pokvarenosti, kako mi izgleda, i zato sto је Ьiо neverovatno spretan i upropascivanju podanika. Jer i ona sama је blla veoma svirepa i puna necovecnosti i nemilosrdnosti, ра је trazila od svojih miljenika da јој sto је moguce vise odgovaraju ро karakteru. Pricaju takode da је Ьila opcinjena i omadijana Pet99

cruvrov1'J,latinski "coemptio" znaci kupovinu od straпe vlade ро ceni koja prakticno znaci rekviziciju, konfiskaciju. То sпю, uostalom, dobro osctili za vreme ovih svetskih ratova.

TAJNA ISTORIJA

117

rom i da је prema njemu ispoljavala naklonost i preko svoje volje. Jer taj Barsim је pokazivao narocito interesovanje za carobnjake i zle duhove i veoma је cenio manihejce, kako su se vec zvali, i nikad nije odbljao da javno stane na njihovu stranu. Ра cak, posto је carica saznala za ovo, опа nije menjala svoje raspolozenje prema tom coveku, nego је resila da ga zbog toga jos vise stiti i voli. Naime, i ona se od svoga detinjstva druiila s madionicarima i carobnjacima, i kao da ju је njen nacin iivota tome vodio, i tokom citavog svog zivota опа је neprestano verovala u takve stvari i uvek imala puno poverenja u njih. Prica se takode da Justinijana nije pridoЫla samo ulagujuci mu se, koliko primenjujuci na njega snagu zlih demona. Jer, ovaj covek nije Ьiо Ьlagonaklon ili pravicanda Ы uvek Ьiо stalan u vrlini, da Ьi mogao savladati sve takve napade na njega, nego је, naprotiv, Ьiо slaЫji prema ublstvima i novcu, а onima koji su ga varali i laskali mu lako је popustao. Ali i u stvarima za koje se narocito zanimao on Ьi menjao svoj stav bez ikakvog opravdanog razloga i postao је zaista kao оЫаk prasine u nestalno100 Zbog toga nijedan od njegovih rodaka i uopste nisti. ko od njegovih poznanika nije se nikad mogao pouzdati u njega; on је neprestano menjao svoje misljenje о tome sta treba raditi; na taj nacin је, kao sto smo vec rekli, Ьiо uvek pristupacan carobnjacima, i bez ро muke је Teodori postao potcinjen i upravo zbog toga carica је narocito volela Petra, jer је on Ьiо veoma vest u tim stvarima. Tako ga је car s teskom mukom skinuo s polozaja koji је ranije zauzimao, ali, na navaljivanje Teodorino, оп ga је ubrzo posle toga postavio za upravnika drzavne Ыagaj­ ne, oslobadajuci Jovana toga posla, koji је ttt duznost 100

istori;a,ХШ.

Ova izreka је kao ncka poslovica. Uporcdi: Tajlla

118

Prokopije iz Cezareje

preuzeo nekoliko meseci ranije. Тај је covek poreklom Ьiо Palestinac, veoma pitom i dobar covek, koji nije bio vest u sticanju novca па neposten nacin, niti је ikad ranije lose postupao sa bilo kojim covekom uopste. Zaista ga је citav narod neoЫcno voleo. 1 zbog toga оп nikako nije zadovoljavao Justinijana i njegovu zenu, jer cim Ьi oni medu svojim podanicima neocekivano pronasli nekog valjanog i postenog coveka, izgublli Ы g]ave i bili veoma nesrecni, ра su nastojali da takvoga па sve moguce nacine sto је moguce pre izbace. Tako је, dakle, i ovog Jovana nasledio Petar i primio upravu nad carskom riznicom, i jos jednom postao najveci krivac za sve sto se dogodilo. Оп је ukinuo najveci deo novca koji је odavno Ьiо odreden da se predaje caru u vidu "utehe", а licno se па neposten nacin obogatio javnim novcem, od cega је jedan deo davao caru. А Jjudi kojima је novac Ьiо oduzet Ьili su u velikoj ialosti, jer se оп postarao za to da stavi u opticaj zlatan novac, iui ali пе ро oblcnoj vrednosti, nego smanjujuci mu stvarnu vrednost, sto ranije nikad nije Ыlо uradeno. Ovakvi su otprilike ~ili odnosi cara prema onima koji su Ыli u upravi. А sad cu ispricati kako је upropastio опе ljude koji su posedovali zemljiste. Bilo nam је dovoljno da malopre spomenemo sluiЬenike koji su Ыli razaslati u sve gradove i da iznesemo i о patnjama i srradanjima tih

101

Рro kор11с .. standardщ· z1atni novac naziva "statcrom" - to је

Ьiо "solidus" i prica (gl. XXV 12) da је Ьiо smeпjen sa 210 "obola"

na 180, dakle, kako kaie, za nekih 14 odsto. Medutim 1 vrednost jednog solida se nije smanjila, i taj vizantijski zlarnik је stotinama godina sluiio kao novac sa staпdardnom vrednoscu u trgovini izmedu Vizantije, Istoka i Zapada. Uostalom, tesko је odrediti vrednost novca onoga doba uporedivanjem sa danasnjom vrednosti. Znamo ю da јс vrednost novca stalno opadala.

Т AJNAISTORIJA

119

ljudi. Jer, najpre su ovi sluiЬenici nasHno opljackali sopstvenike imanja. Ali, i onako cu sve ostalo ovde ispricati. XXIII. Prvo, mada је bllo od davnina uoblcajeno da svaki vladar Romejskog carstva ne samo jednom vec vise puta svojim podanicima orpise ostatak njihovog dugovanja driavnoj Ьlagajni, da Ы se sprecilo da ljudi u nevoljama i oni koji nisu imali sredstava da ispJate sva zaostala dugovanja ne budu suvise pritisnuti, i da Ьi, s druge strane skupljace poreza snabdeli izgovorima u slucaju kad ы' pokusali da prijave оле koji, mada duini da placaju porez, nisu nista dugovali u zaostatku - ovaj covek nije za trideset dve godine щ nista slicno uradio sa svojim podanicima. 1 zbog toga ovi su siromasi morali da pobegnu i da se nikad vise ne vrate. А potkazivaci su mucili uglednije posednike preteci im optuiЬom, kao da su dugo placali manji porez nego sto је Ыо razrezan za njihovo zemljiste. Ovi jadnici imali su sad da se plase пе samo da се porez ponovo platiti, nego i mogucnosti da Ьi mogli blti unisteni pod teiinom poreza za toliki broj godina za koje ga nisu placali. Mnogi ljudi su stvarno predavali svoja imanja ovim potkazivacima ili driavnoj Ьlagajni, i odlazili svojim putem. Dalje, mada su Medani i Saraceni opljackali veci deo Azije, а Huni, Sloveni i Anticitavu Evropu, а neki od gradova bili sravnjeni sa zemljom, drugima oteto njihovo bogatstvo nametnutim dankom, i mada su poroblli celokupno stanovnistvo zajedno sa svim sto su imali cineci tako da svaka oЫast, njihovirn svakodnevnim upadima, ne ostane bez stanovnistva - on nije ipak nikome oprastao porez, s jednim jedinim izuzetkom, sto su osvojeni gradovi Ьili oslobodeni za godinu dana. Sada је odlucio kao sto је to uradio car Anastasije, da је svim 1

102 Тј. od stupanja па presto Justina (518. godne), jer је Justinijan vec tada Ьitno uticao па politiku Carstva.

Prokopiieiz Cezare;e

120

osvojenim gradovima oprostio poreze za sedam godina, mislim da i na taj nacin ne Ьi uradio sve sto је trebalo da uradi. Kabad је, naime, otisao ne nanevsi nikakvu stetu zgradama, а Hozroje пе samo sto је spalio sve i sravnio s~. zemlj.om,. n~go је svojim zrtvama naneo jos vise patnJ1.1 ov1m lJud1ma kojima је oprostio jedan smesno mali deo poreza, i svim osralima koji su ёesto podnosili пара• de medanske vojske, mada su Huni i Saraceni neprekidno pustosili istocne zemlje, i mada nista manje nisu varvari u Evropi svakog dana i neprestano vrsili ovakva razaranja, ovirn ljudirna, velim, car se pokazao tezi, nepodnosljiviji, ne.go svi ovi varvari zajedno. Jer svojirn ,,synonama" 103 i takozvanim "epiЬolijama" 104 i "dijagrafama" 105 sopstvenici zemljista Ьili su upropasteni odrnah posle povlacenja neprijatelja. А sta ovi nazivi znace i sta su oni objasnicu. Sopstvenici imanja bili su primorani da romejsku v?js~u snabde~aju srazmerno porezu koji svaki sopstveшk 1ma da placa, а predaja ima da se izvrsi, ле tamo gde to dozvoljava godisnje doba u koje prisilno oduzimanje treba ~а. se izvrsi, nego tamo gde vlasti nalaze da је to moguce 1gde su to odlucile. Prilikom ovih uzimanja ле vrsi ~е n~kakvo ispitivanje da Ьi se utvrdilo mogu li seljaci 1mat1па svom zemljistu namirпice koje se traze. 1 tako se desava da ovi nesrecnici moraju da nabavljaju namirnice za vojnike i konje, kupujuci ih ро mnogo visoj ceni nego sto се za njih doblti i to jos па trgu koji moze Ьiti veoma udaljen od njihovih imanja, da onda te namirnice vuku na ono mesto gde se vojska slucajno nalazi. Morali su da 10.i Т

Ј.

kupovaщe .

ро cenama koje vise odgovaraju rekviziciji, konfis ~;ciji. Vidi о tome vec ranije glava, ХХП 19 s napomenom. 1 Davanja, porezi, nameti. 10.f PI , . na osnovu koga se dohijala priznanica. acanJe

TAJNA ISTORIJA

]21

namirпice izmere oficirima te vojske, ne опаkо kako је to zakon kod svih ljt1di, nego kako to ti oficiri iele. 1 to је опо sto se zove "synone", а zbog toga se 0desilo da su svima sopstvenicima imanja preseceni nervi. ' " Ovim postupkoni oni su prinюrani da svoj godisnji porez placaju пе manje nego desetostruko. Videli su kako im ёesto pada u deo пе samo da namirnicama пeposrcdno snabdevaju vojsku, kao sto smo rekli, пеgо da posle svega toga imaj11 da prevoze zito u Carigrad. Naime nije se samo taj covek, ро imen11Barsim, us11dioda cini toliku nepravdu, nego је to radio i Jovan Kapadokijski pre njega, а kasnije i oni sto su dosli posle Barsima i primili dostojanstvo ove slu:Љe. Tako su stvari stajale oko "synone". А izraz "epibole" upotreЬljava se oЬicno za opisivanje nepredvidenog upropascavanja koje odjednom pada па sopsrvenike zemljista i potpuno i u samom korenu uпistava njihovн nadu 11iivot. Jer to znaёi porez па zemljiste koje је napusteno ili је postalo neplodno, ciji su sopstvenici ili ratari vec imali tu nesrecu da potpuno propadnu ili da, napustivsi svoja pradedovska imanja, sada zive u bedi zbog nevolja nanetih im ovim epiЬolijama. Ра ipak, vlast se nije ustezala da te poreze namece svakome ko jos nije Ьiо sasvim upropascen. То је, dakle, znacenje ove reci "ерiЬо\е" koja је, kao sto se moglo oёekivati uzela u najvecoj meri maha. А sto se tice "dijagrafa", da sa najmanje reci kazem пe­ sto о tome, stvar izgleda ovako. U svim epohama, а narocito u ovoj, Ыlо је neizbezno da gradovi budu izlozeni mnogim kaznama i nametima; motive i naёine njihovih primenjivanja necu iznositi, da moja prica пе Ьi Ьila beskrajna. Те namete su placali sopstvenici zemljista,

106

То znaci da su iskrvavili, blli unisteni materijalno.

Prokopije iz Cezareje

122

placajuci time namet odreden u srazmeri s porezom koji se redovno od njega prikupljao. Ali nevolja za njih nije ostala tu. Naprotiv, kad је naisla kuga koja је zahvatila citav civilizovani svet, а narocito Romejsko carstvo 10 7, i pokosila vecinu seljaka, i kad su zbog toga, kao sto se i moglo ocekivati, imanja ostala napustena, car prema sopstvenicima ove zemlje nije pokazao nimalo milosti. U stvari, оп nikad nije popustio u ublranju godisnjeg poreza, ne samo sto ga је odredio za svako Нее od vojeno, nego је zahtevao i onaj deo koji је pripadao vec pokojnim susedima. Pored toga, oni su morali da podnesu sve namete koje sam malocas pomeпuo, а koji su uvek padali na пe­ srecne ljude koji su posedovali imanje, а, pored roga, morali su da daju konaciste vojnicima u пajboljim i najskupocenijim svojim odajama, i da ih dvore, dok sц oni sami za to vreme ziveliu svojim najgorim i najzanemarenijimkucicama. Sva ta zla su neprestano pogadala ljude za vreme Justinijanove i Teodorine vladavine, jer se desilo da za ro vreme nisu jenjavali ni rar niti druge velike nesrece. А posto smo pomenuli konake, пе smemo preci preko cinjenice da su sopsrvenici kuca u Carigradu, koji su morali svoje stanove ustupiti kao preblvalisra varvarima, а bllo ih је vise od sedamdeset hiljada, to ni oni nisu mogli imati nikakvu korist od svojih poseda, nego su takode bili pogodeni ovim i drugim nevoljama. XXIV. Ne smemo cutke da predemo ni preko njegovih postupaka prerna vojnicima, kojima је па celo postavio najgore ljude, naredivsi im da i odatle prikupe sto vise novca, а oficiri su vrlo dobro znali da се im od svega sto па taj nacin ostvare pripasti јеdпа dvanaestina.

Tim ljudima је dao ime "logoteti" ". А ovi s~ ~~ svaku godinu naurnili sledece: naime zakon da se vo1шcka plata ne deli svima podjednako, godinu za godinom, nego, dok su ljudi jos mladi i tek sto su stupili u vojsku, imaju manju platu, а plara postaje veca za one vojnike koji su vec bili u vojnoj sluzЬi i koji se sad nalaze nekako па sredini vojnog roka. А kad ostare i kad dode vreme da budu otpusteni iz vojske, plata је znatno ve~a, ne sa~_o d~ Ы kad budu ziveli ubuduce kao privarш gradaш 1mal1 d~voljno sredstava za izdriavanje, nego da Ьi m~~li i nesto od novca da ostave clanovima svojih domacшstava, posto im sudblna dodeli da do kraja proiive _d~gvek._~а taj nacin vreme, stalnim unapredivanjem vo1шka ko11se nalaze па nizern mestu u cin onih koji su blli umrli ili su blli otpusteni iz vojske, odreduje na osnovu staresi~sko? poloiaja plata svakom pojedincu, kolik_utreba da Је, pr1mi od drzavne Ыagajne. Ali ovi logoteti, kako se vec zovu nisu dozvoljavali da se imena urnrlih brisu sa spiskova' vojnika, cak i kad Ьi veci broj njih ~mr? iz ~:u?!h r~sto Је naicesce Ь10 zloga > а narocito za vreme ratova, kao • 10\1 • slucaj. Oni nisu ni popunjavali sp1skove ~eg~ura, 1 to za duie vreme. Posledica toga је za sve b1la 1zvor nevolja, najpre za drzavu u rome sto је uvek ~edostajal? vojnika u aktvinoj sluzЫ, zatim za zlve vojшke, zato sto su oni blli izgurani od onih koji su urnrli mnogo r~nij~, ~а su tako ЬШ osravljeni u gorern polozaju, nego sto 1m Је pipadao, i sto su primali manju platu n~go da s~ zauzimali polozaj na koji su imali pravo. Na1zad, to _Је po?~dalo sarne logotete, koji su za sve vreme rnoral1 Just1ш­ janu odvajati jedan deo od vojnickih plata. 10

Videli smo vec (gl. XVIII) da su logotcti bili sluЊenici driavne Ьlagajne za ublranje poreza. 1Н9 Тј. prikupljanjem i upisivanjem novih regruta. 10 ~

107

lstorija ratova,II, 22, 23.

123

ТAJNA ISTORIJA

124

Prokopije iz Cezareje

Dalje, oni su ugnjetavali vojnike primenjujuci i razne vrste kazni, kao da Љ time nagraduju za opasnosti podnete u ratovima, optuzujuci neke da su Grci" kao da је uopste nemoguce da neko iz Grcke bud; poste~ cok 110 d ve , а r~ge da_se nalaze u vojsci bez carevog ukaza, mada su on1 mogl1 pokazati u vezi s tim carsku odluku koju su logoteti bez ikakvog stida odmah osporavali~ ~r_uge su, opet, optuzivali sto su slucajno nekoliko dana b1l1ods~tni. :Кasnije su poslati ро citavom Romejskom carstvu 1 nek1 od dvorske straze, i oni su stvarno traiili m~du voj_skama опе koji su bili sasvim nesposobni za VOJnusluzbu; usudivali su se i da skidaju ljudima pojaseve, kao da. su nesposobni ili suvise stari. I ovi su posle toga moral1 da prose hleb od poboinih ljudi па javnom tr~u, ta~~ d.a_su ~Ш ~eprestano povod za suze i plac svih onih ko11 Ь1 1h v1del1.Od ostalih su traiili velike sume novca, da пе Ы i oni doiiveJi istu sudblnu tako da su vo~nici~ova~~ i~m~ceni i oslaЬ!jeni па razne' nacine, postali_na1bedn1J_1 l1ud1, tako da nisu imali nimalo volje za dalJ_~_ rat~;an1.e. Zato se i dogodilo Romejima da budu u l~al111uшsteш. 1, stvarno, kad је Aleksandar Iogotet III Ью poslat tamo, оп se nije niёeg lЉio da vojnicima ovo prebaci po~usav,:1j~ci da iznudi novac od Irala. Izgovarao se. da ih kaznJava zbog njihovog drianja za vreme vla~avшe !eoderih~ i Go~a. Ali nisu samo vojnici Ьili ugnJetavaш bedom 1 nemastinom od strane logoteta neg_osu i svi potcinjeni koji su sluiili pod svim zapov;dnic1ma, pre toga mnogobrojni i veoma ugledni vojnici, ра-

TAJNA ISTORIJA

tili od gladi i teske nemastine, jer nisu imali sredsrava da nabave ono sro im је najpotrebnije za iivot. Jos jednu stvar cu dodati ovom sto sam sad ispricao, posto me samo pitanje vojnika na to navodi. Romejski vladari su u ranija vremcna na svim mestima u granicama Carstva postavljali mnosrvo vojnika radi cuvanja granica romejske drzave narocito na istocnom delu, zaustavljajuci rako napade Persijanaca i Saracana, i te trupe su nazivali "limitanei". 112 S ovima је car Justinijan najpre postupao tako nemarno i tako lose, da su njihovi Ьlagajnici Ьili ро cetiri ili pet godina и zaostatku s platama, i gde god је doslo do zakljuceпja mira izmedu Persijanaca i Romeja, ovi nesrecnici su bili primorani da pod pretpostavkom da се uzivati u nekoj Ьlagodeti od mira, i sami morali naёiniti Ыagajni poklon: platu koju im је driavna Ьlagajna dugovala. А kasnije је оп, bez ikakvoga opravdanog razloga, ovima oduzeo i naziv regularne vojske. Posle toga su granice Romejskog carstva ostale bez cuvara, i vojnici su ubrzo morali poceti da gledaju u ruke onih koji su naucili da obavljaju dela milostinje. Drugi vojnici, пе manje od tri hiljade i pet stotina па broju, blli su t1 pocetku postavljeni kao straiari u palati (dvoru), i njih zovu "sholarii". 113 Driavna Ьlagajna је oblcno tim ljudima od starine placala uvek vece plate nego ostalima. Те vojnike su raniji carevi blrali ро njihovim odlikama i dodeljivali im tu pocast Ьirajuci ih medu Jerrnenima. Ali otkako је na presto dosao Zenon, pur је 112

. .

110

G k"

.'.' r е

.

.

.

u peJorat1vnom sm1slu Prokopije vise puta ро-

~•ПЈе, ~s~or17a:ato~a, IV, 27, .38. То је, uosralom, i kod Rimljaлa cesr sluca1: zval1 su 1h, malo podrugl1'ivo Graeculi"' 111 '" • Uporedi: lstori;a ratova, VII, 1, 28.

125

Limitanei, nazvani tako ро reci "limes" (i:1ranica). То Ы dakle bili dakle, granicari. 11 1 · Scholarii, nazvani tako ро Scholae: to su Ьile cete kadeta odredenih za sluzЬu u palati. Tu carsku strazu је, шesro raпijih prctorijanskih kohorta, osnovao car Konstantin I. Uporcdi: Istorija ratoua, VШ, 27, 2.

126

Prokopijeiz Cezareie

Ьiо

otvoren svima, i kukavicama i neratobornim ljudima, ?а postignu taj naziv. А kako је vreme prolazilo, mogl1 su i robovi, placajuci mito, da kupe stupanje u vojsku. Kad је, dakle, Justin preuzeo carstvo, ovaj Justinijan је postavio mnoge ljude па ovo pocasno mesto i na taj nacin sebl osigurao velik priliv novca. А kad је najzad uvideo da medu ovim vojnicima nema vise nijednog praznog mesta, оп је tom broju dodao jos dve hiljade novajlija, i ove su nazivali "prekobrojnima". Ali, kad је sam preuzeo Carstvo, оп је sto је moguce brze odbacio te prekobrojne i, razume se, nije im dao uopste nikakvu otpremninu. А za one koji su se nalazili u samom sastavu sholarija uradio је ovo: naime, kad је trebalo ocekivati da се jedna vojska blti poslata u Liblju, ili Italiju, Ш Persiju, on Ьi im izdao naredenje da se pripreme kao da се ucestvovati u vojnom pohodu, mada је dobro zпао da uopste nisu spremni za aktivnu sluiЬu. I oni Ьi u strahu vratili svoju platu za izvesno vreme, da se to ne Ы dogodilo. 1 desilo se da је to Ьiо vise puta slucaj sa sholarijima. Petar ih је takode za sve vreme dok је Ьiо magistar, kako se vec zvao, uznemiravao svakog dana s necuvenim kradama. Jer, dok је оп u stvari Ьiо Ыаg covek i nenaviknut na bilo kakve smicalice, postao је najveci lopov od svih ljudi i pun sram.1e lakomosti. Ovoga Petra sam vec pomenuo u ranijim knjigama 114 оп је izveo ublstvo Amalasunte, cerke Teoderihove. Postoje i drugi ljudi u palati, mnogo postovaniji, jer drzavna Ьlagajna im oblcno daje vecu platu zbog roga sto su i oni, sa svoje strane, platili vece sume za ru titulu da pripadaju vojsci: to su takozvani "domesticiц i

TAJNA ISTORIJA

,,protiktori ", 115 i oni od davnina nisu imali posla s~ _ra~ tovanjem. Naime, oni su se oblcno samo zbog11 polozaJa 1 licnog ugleda upisivali u spiskove Palatinaca. " Neki о~ njih su od davnina imali svoje sediste u _Carigrad~,-~ru~1 u Galatiji, а neki, opet, na drugim mesttma. Justmчan Је i ove, па nacin kako sam opisao, zastrasivao i primoravao da ostavljaju svoje plate njemu. 1 о rome cu ispricati nesto u glavnim potezima. Postojao је zakon da car svake cetvrte godine treba da svakom od svojih vojnika pokloni izvesnu kolicinu zlata. 1 tako Ы svake cetvrte godine slali izaslanike u sve delove Romejskog carstva i svakom vojniku Ы poklanjali pet zlatnih statera. Nije Ьilo moguce da se to ne izvrsi Ыlо na koji nacin. Ali, otkako је ovaj covek primio upravu nad drzavom, vise nije ni_kad uradio tako nesto, niti је nameravao da to urad1, mada је proslo vec vreme od trideset dve godine, tako da su ljudi vec nekako zaboravili tai оЫсај. Sada cu preci na pricanje о jos jednom nacinu kako је car pljackao svoje podanike. Naime, oni lju~i k~j~ obavljaju straiu Ш поsе raspise za сага i ostale sluzbe, 1!1 obavljaju neki drugi posao, postavljeni su u spiskovima na poslednje mesto, а kako vreme prolazi, oni stalno napreduju i zauziroaju mesta umrlih ili onih koji su se povukli iz sluzЬe. I svaki napreduje od cina koji је imao do onog vremena kad zauzme najvise mesto i postigne najvisi polozaj u svojoj sluibl. Za опе koji su dostigli taj stepen plata је Ьila odavna odredena, tako da oni svake godine dobljaju vise od stotinu centenarija u zlatu; tako su i oni sami bili zbrinuti za stare godine. А i mnogi drugi ucestvuju u tome ра su vecim delom od toga imali

115 114

Vidi: Jstorijaratova, V, 4, 17 i Та;па istoriia, XVI.

127

116

Grёki бoµEcrtiicol i 1tpoti.ictwpщ;. Svakako protektori. Grcki пaлattvot, dakle, palatinska garda.

128

Prokopijeiz Cezare;e

mnogi korisit, а stanje u driavi је tada Ьilo u veorna velikom procvatu. Ali ovaj car, lisavajuci ih prakticno gorovo svakog prihoda, doneo im је jad i cemer i zajedno s njima i ostalim ljudirna. Jer, najpre ih је zahvatilo siromastvo, koje је posle preslo i па ostale koji su ranije imali nekog udela u koristi. 1 kad Ы neko izracunao gubltak koji su pretrpeli ti ljudi od takvog postupka u toku od trideset i dve godine, pronasao Ьi sumu za koju su sti- · cajem prilika Ьili opljackani. XXV. Ovako је tiranin zlostavljao ljude koji su sluiili vojsku. А sada cu ispricati kako је postupao s trgovcima, i mornarima, i zanatlijama, i piljarima i preko njih sa svim ostalima. Postoje dva tesnaca dve strane Carigrada, jedan kod Helesponta izmedu gradova Sesta i Ablda, а drugi па ulazu и more zvano Pontus Euxinus (Cmo more) gde se nalazi mesto zvano Herija 117 • Na Helespontskom tesnacu nije uopste postojala javna carinarnica, nego neka vlast postavljena od cara Ьila је smestena u Abldu; опа је nadzirala more da li mozda dolazi neka lada s oruijem u Carigrad bez careve dozvole, i takode da li neko krece iz Carigrada bez dozvole i pecata od strane ljudi kojima је taj posao poveren. А bllo је, naime, nezakonito otputovati iz Carigrada bez dozvole ljudi koji sluze u toj ustanovi koja se zove "Magister". Magister је skupljao od kapetana broda carinu koja nije Ьila velika, ali koja је predstavljala neku vrstu plate, па koju је polagao pravo covek koji је driao tu sluzЬu, kao nagradu za svoj rad. Medutim, covek koji је Ьiо postavljen па drugorn tesnacu primao је uvek platu od cara, i оп је vrlo pazljivo nadgledao опо sto sam pomenuo, а

Тај grad је Prokopije vec spomenuo, glava XV. Modema karantinska stanica za brodove koji dolaze iz Crnog mora nalazi se Ьlizu ovoga mesta. 117

TAJNA ISTORlJA

129

pored toga је proveravao i to da li se sto salje varvarima, naseljenim па obalama Crnoga mora, nesto sto nije dozvoljeno da se sa romejske teritorije izvozi neprijateljima. Tome coveku nije bllo dozvoljeno da primi bllo sta od ljudi koji su plovili tim putem. Ali otkako је car Justinijan preuzeo Carstvo, on је na svakom moreuzu podigao carinarnicu, redovno slao tamo dva placena sluiЬe­ nika, i mada је predvideo platu s kojom su se sloziLi, оп im је naredio da svim sredstvima nastoje da mu od toga prihoda salju sto је najvise moguce novca. А ovi nisu imali па umu nista drugo do da mu pokazu svoju odanost, ра su od prevoznika otimali celokupnu vrednost brodskog tereta i odlazili svaki na svoju stranu. Ovako је postupao па оЬа moreuza. А u Carigradu је uradio ovo: postavio је tu jednog od svojih odanih ljudi, nekog Sirijca, ро irnenu Adej, i naredio mu da za njega obezbedi neku korist od brodova koji ulaze u to pristaniste. 1 od tog vremena on nijednom brodu koji Ы uplovio u Carigrad ne Ы dozvolio da mirno isplovi, nego је ili gloЫo kapetane brodova za vrednost njihovih brodova, ili Ы ih naterao da se vrate u Liblju i ltaliju. Neki od njih nisu hteli da prime teret па povratku ра da i dalje nastave poslovanje па moru, nego su Ьili zadovoljni sto su svoje brodove spalili i otisli. А svi oni, koji su morali da iive upravo od toga posla, najpre Ьi pokupili trosrruke namete od trgovaca нvoznika i posle toga tovarili tice, izlaz iz te nevolje Ьiо im је robu; а stose trgovaf..'11 da svoj gubltak nadoknade na raёun onih koji su robu kupovali. 1 tako se dogadalo da su Romeji umirali od gladi zbog ovakvih zloupotreba. Tako su tekle stvari u vezi s drzavnom upravom. Ali mislim da ne smem propustiti da pomenem i to sto se carevima dogadalo u vezi sa sitnim novcem. Naime, dok su menjaci novca ranije imali оЫсај da onima sto su se s

130

Prokopijeiz Cezareje

njima cenkali daju za jedan zlatan stater dvesta deset obola, koje zovu "foUeis" щ, oni su odredili da se za stater da samo sto osamdeset obola. Na taj nacin oni su smanjili vrednost svog zlatnog novca za jednu sedminu. Ali posto su ovi vladari vecinu robe stavili pod kontrolu takozvanih monopola, i svakoga dana ugnjetavali опе koji su hteli nesto da kupe, а samo radnje gde su se prodavale tkanine ostale su nedirnute od njih, oni izmislise smicalice i za taj posao. Svilene haljine su se od davnine proizvodile u gradovima Bejrutu i Tiru u Fenikiji. Tamo su zivele i zanatlije i umernici te robe i od davnina odande_ su tu robu raznosШ ро citavom svetu. А kad su za vreme Justinijanove vlade ljudi koji su se bavili ovim zanatom u Carigradu i u ostalim gradovima ovu r~bu yrodavali ро preterano visokoj ceni, pravdajuci se tune sto su u to vreme placali Persijancima vise cene nego ranije, i da sada postoji vise carinarnica па romejskoj teritoriji, car svima pruzi prilike da vide kako је time nezadovoljan, te zakonom odredi da jedna funta te robe ne sme da kosta vise od osam zlatnika. А kazna za prekrsioce zakona Ыlа је da se oduzme sav novac koji imaju. !о је ljudima izgledalo sasvim nemoguce i nedopustivtJ, !er ~voznici~a koji su ovaj tovar kupili ро visoj ceni, niJe b1l0 moguce da ga prodaju ro nizoj ceni. Stoga su odlucili da vise пе uvoze tu robu, i postepeno su se osloba~-alipreostalog tereta gotovo na lopovski nacin, prodajuc1 ga nekim uglednim ljudima koji su bacali novac па to da Ы se mogli sto lepse doterati, ili su па neki drugi nacin Ьili primorani da tako rade. А kad је carica saznala od dousnika za ovakvo poslovanje mada nije ispirivala da li su istinite price koje su se sirile medu ljudima, od-

Фол.л.н; bakami vizantijski novac koji uveo car Anastasije 1. 118

је krajem У veka

TAJNA ISTORIJA

131

mah oduze sve tovare ljudima i uz to im narnetnu globu od jednog centenarija zlata. 119 Ovim poslom upravlja, bar kod Romeja predstojnik gradske riznice. Posto su, dakle, па upravu doveli Petra, s nadimkom Barsim, uskoro posle toga, dozvoljavali su mu da vrsi necuvene i bezocne stvari. Dok је od ostalih ljudi trazio da se strogo pridriavaju zakona, od zanatlija ovoga posla zahrevao је da rade samo za njega, i оп Ы prodavao Ьој~ ali ne vise krisom, nego javno па pijaci, ро ceni koja nije Ыlа manja od sest zlatnika ро jednoj unci za oblcnu vrstu, а vise od dvadeset i cetiri zlatnika za carsku boju koju nazivaju "holoverum" . 120 Odande је i caru donosio mnogo novca, а sam је jos vise zaradivao, i to neprimeceno od \judi, i ovo pos\ovanje koje је s njim zapocelo, ostalo је stalno. Jer on је jedini sve do danasnjeg dana postavljen potpuno javno i kao uvoznik i kao trgovac ove robe. Trgovci, dakle, koji su ranije obavljali tu trgovinu i u Carigradu i u ostalim gradovima, na suvu i па moru, sada su, kao sto se moglo i ocekivati, podnosili nevolje zbog takvog poslovanja. U gradu је gotovo sav narod odjednom Ыо doveden па prosjacki stap, jer zanatlije i rukotvorci su blli, kao sto је Ьilo prirodno, primorani da se bore sa gladu i mnogi su zato promenili drzavljanstvo i kao izbeglice otisli medu Persijance. Samo је upravnik riznice ostao kao jedini rukovodilac osvih poslova, i kad је pristao da caru posalje jedan deo doЫti, kao sto smo rekli, on sam је grablo jos veci deo za sebe i bogatio se na narodnoj bedi i nevolji. То se, dakle, tako dogadalo. XXVI. Sad cu da ispricam па koji nacin је uspeo da unisti lepotu gradova i sve ukrase kako u Carigradu tako

119 120

Upur. glavu I, i komentar na 158 str. Grcki ол.6РтtРОV.

132

Prokopiieiz Cezareje

i u svakom drugom gradu. Prvo је resio da ukine dosto121 Оп је, nairne, odmah sve retore lisio janstvo retora. takmicarskih nagrada, kojima su se ranije razmetali i ponosili obavljajuci svoju funkciju kao advokati, i naredio onima koji su medusobno bili u sukobu da se svadaju pod zakletvom, ра posto su zbog toga blli prezreni, pali s~ u veli_~oocajanje. А posto је senatorima i ostalim ljud1~a ~~11su s~atrani imucnim i u Carigradu i па citavoj ter1tor111Rome1skog carstva, kao sto је receno, oduzeo sva njihova imanja, retori su ostali gotovo besposleni jer gradani nisu imali uopste vise nista sto Ьi vredelo po~ena, zbog cega Ьi se medusobno sporili. Odmah је, dakle, od velikog broja ostalo malo пjih: od ljudi koji su Ьili veoma cenjeni postali su ljudi bez postovaп1· а pritisnuti у kао sto se moglo ocekivati, velikim siromastvom i, najzad, od svoga rada primali su samo jos uvrede. Ali i lekare i ucitelje slobodno rodene dece doveo је do toga da nisu imali опо sto је neophodno za zivot. Jer snabdevanje hranom iz opstih zaliha, sto su ranije vladari_odr_edilida se daje ovim pozivima, car је u potpunost1 ukinuo. 1 sve опе doprinose koje su stanovnici svih gradova za svoje gradanske potrebe ili za javne predstave spremili, оп је preneo i usudio se da ih pomesa s narodnim porezima. Posle toga niko od lekara ni od ucitelja nije Ыо nimalo postovan, niti је iko mogao da se stara о javnim zgradama, niti su se na javnim mestima palile svetiljke; nije uopsre postojala neka uteha za njihove sranovnike. Pozorista i hipodromi i cirkusi Ьili su vecim delom svi zatvoreni, mesta gde se njegova (Justinijanova) zena rodila i Ьila odgojena i vaspitana. Kasnije је nare'

. . ш Retor nije vise Ьiо ucitelj govornistva, reёitosti, uёen ёo­ vek I l1terarno obrazovan, nego је obavljao posao advokata ili javnog zastupnika.

'

TAJNA ISTORIJA

1.В

dio da sve ove predstave u Carigradu budu ukinute, tako da riznica пе Ы morala da daje uoblcajene sume mnogobrojnim, gotovo bezbrojnim, ljudima ·koji su od toga ziveli. I na zasebnim i javnim mestima је vladala tuga i ocajanje, kao da је ljude pogodila neka nova nesreca s neba, i zivot ovih ljudi је tekao dalje bez smeha. I u razgovorima medu ljudima пjsta se nije drugo pricalo, i kod kuce i na javnim mestima, ili u crkvama osim о nesrecama i patnjama i neizmernom broju nesreca nove vrste. Takvo је Ьilo stanje u gradovima. Jos nesto је ostalo sto zasluzuje da ispricam. Naime, svake godine su blrana dva rornejska konzula, jedan u Rimu, а drugi u Carigradu. I svako ko је Ьiо pozvan na to pocasno mesto, znao је sigurno da се se od njega zatraziti da za drzavu potrosi vise od dvadeset centenarija zlata; od te sume је manji deo Ыо njegov novac, а ostalo је dobljao od сага. Ovaj је novac podeljen onima koje sam pomenuo i onima koji su uvek blli bez sredstava za zivot, а пarocito glumcima na pozornici, i tako је to Ыlа stalna pomoc za takve poslove и gradu. Ali otkako је Justinijan preuzeo upravu carstva, ovo se vise nije vrsilo u prigodnim vremenima; i mada је konzul najpre za Romeje Ьiо postavljen posle dugog vremena, ipak narod ovog dostojanstvenika nije video cak ni u snu •и. Prema tome narod је Ыо veoma mucen nekom vrstom siromastva, posto car vise nije snabdevao svoje podanike onim sto su oni blli naucili da primaju, nego је nastojao da ih lisi na svaki nacin i svega onoga sto su jos imali. Mislim da sam dovoljno opisao nacin kako је ovaj pljackas progutao sve javne fondove i kako је clanovima senata ocerupao njihovu celokupnu imovinu, i privatno •и Konzulat је Ьiо ukinut 541. g.

134

Prokopife iz

Cezareie

i javno; i kako је ostale ljude, za koje se smatralo da su imucni, prevario raznim nacinima ucenjivanja i kako је uspeo da im otme novac, mislim da sam sasvim dovoljno ispricao; zatim vojnike, i опе koji sluze svim vlastima, i опе stu sluze па dvoru kao strazari, i seljake, i sopstvenike, i gospodare imanja, i опе cija је profesija oratorstvo, jos vise, uvoznike i kapetane brodova i mornare, mehanicare i zantalije, i nadnicare, i trgovce, i piljare, i ljude koji zive od rada na pozornici, i sve ostale, koji su pretrpeli stetu koju im је nanosio ovaj covek. Sad cemo odmah ispricati i о tome kako је postupao sa prosjacima i oblcnim svetom, i siromasima i ljudima unakazenim svim mogucim nedostacima. U narednoj knjizi opisacu kako је postupao sa svestenicima. ш Posto је preuzeo nadzor, kao sro smo rekli nad svim trgovima i posto је uveo takozvane monopole па sve neophodne stvari, оп је na celokupno stanovnistvo udario vise nego trostruke uoЫcajene namete. О ostalim stvarima, koje mi izgledaju bezbrojne, ја пе blh mogao, sto se mene tice, da ih nabrojim cak ni beskrajnim pricanjem. Od prodavaca hleba оп је najbezdusnije krao uvek i bez prekida, а ljudi nadnicari, i prosjaci i oni koji su pogodeni svim te1esnim nevoljama nisu mogli da ne kupuju hleb. Jer, da Ы od ovoga posla mogao ostvariti tri centenarija svake godine, оп је trazio da hlebovi budu i skuplji i puni pepela; nije se liblo da pristupi jednom takvom cinu bezboznog sticanja bogatstva. А ljudi kojima је ovaj posao Ьiо poveren sluiili su se ovim izgovorom da Ьi stekli sto vise doblti za sebe; zaista su vrlo lako mogli .steci izvesno bogatstvo. А oni su time, sto је protiv svake zdrave pameti, siromasnog coveka bacali u glad u vreme izobllja. 123

Та;па istorifa, 1.

Т AJNA ISTORIJA

135

Bilo је, naime, uopste zabranjeno da se ma sa koje straпe uvozi iito, vec su svi morali da kupuju i jedu ovakav hleb. Dalje, mada se znalo da је gradski vodovod pokvaren i da dovodi samo nesto malo vode u grad, oni о юmе nisu vodili racuna i nisu pristajali da na njcgovu opravku uopste potrose neki novac, uprkos tome sto se velika gomila ljudi punih nezadovoljstva skupljala na cesmama, i sto su sva kupatila Ьila zatvorena. Ра ipak, оп је bez ikakvog opravdanog razloga Ьасао ogromne sume 124 i ostale besmislene novca za gradevine pored mora gradevine, podizuci nove u svim delovima predgrada, kao da sve palate, u kojim su ranije carevi ziveli, do kraja zivota nisu mogle Ьiti za njih dovoljne. Dakle, nije se radilo iz zelje za stednjom, vec da Ьi se upropastila sva ziva Ьi­ са, sto su resili da zanemare izgradnju jednog vodovoda, jer niko, otkako ima sveta i veka, nije Ьiо spremniji od ovog Justinijana i da na sraman nacin stice novac i da ga zatim odmah potrosi na jos ludi nacin. Ostala su jos dva izvora, hrana i pice, za ljude koji su iiveli i u krajnjoj bedi. Ali ovo је car upotreЬljavao na njihovu stetu, kao sto sam ispricao, posto је jedan od njih, vodu ucinio nedostupnom, а drugi, hleb, mnogo skupljim. Ali ovako nije postupao samo sa prosjacima u Carigradu nego i s ljudima koji su ziveli na drugim mestima, kao sto cu sad ispricati. Naime, posto је Teoderih osvojio ltaliju, ostavio је tamo ljude koji su sluzili kao vojnici u palati u Rimu, da Ьi se sacuvao bar jedan trag Politije {drzave),~:и ostavljajuci svakom coveku jednu malu dnevnicu. Broj ovih vojnika је Ьiо vrlo velik. Jer "si~ н Prokopije se ёesto obara па Justinijana zbog takvog ро· dizanja zgrada. Vidi: Tafna istorifa, VIII. 125 Тј. rrag da је nekad tu blo centar sveta, da se tu vodila politika za сео sver.

Prokopijeiz Cezareje

136

lentiarii" ~њ i "domestici" 127 i "sholarii" ,8 2 м kako su se vec zvali, nalazili su se medu njima, mada im је ostalo samo ime vojske, i ova plata, koja је jedva mogla da stize za zivot. Teoderih је naredio da se to prenese i na njihovu decu i potomke. Prosjacima pored crkve Apostola Petra 12 " naredio је da Ьlagajna svake godine daje tri hiljade mera zita, i to su oni uvek primali sve dok nije u Iraliju dosao Aleksandar zvani Psalidije 130 • Ovaj covek је odmah, bez odlaganja naredio da se to ukine. 1 kad је ovo сио, Justinijan, vladar Romeja, odobrio је ovaj postнpak i Aleksandra је imao jos и vecoj milosti nego dotad. Na ovom pohodu Aleksandar је Grcima i ovo priredio: Naime, utvrdenje kod Termopila bilo је od davnine povereno brizi seljaka koji su tamo obradivali zemljн, i oni su redom cuvali zidine, kad god se ocekivalo da се varvaril ili neki drugi neprijatelj upasti na Peloponez. Ali kad је Aleksandar Ьiо tamo, pretvarajuci se da radi u interesu Peloponezana, odblo је da prepusti seljacirna t1tvrdenje koje se tamo nalazilo, vec је tamo smestio dve hilj ade vojnika i odredio da irn se plata пе izdaje iz drzavne Ьlagajne. Sve javne fondove i sve pozorisne fondove svih gradova u Grckoj preneo је u javnu Ьlagajnu, pod izgovorom da ovi vojnici moraju blti snabdevani odanО ПЈ. su se stara 1· · u ра 1at1. · Upore d i: lstorija I о re du I' m1ru ratova, II, 21, 2. 127 Uporedi: Istorija ratova, III, 4, 7. IZH Upore d'1: 'Т' • • .. XXV . 1 а1па ,storцa, ш, Smatra se da је to Ьila crkva koju је Konstantin Veliki podigao па mestu gde se daпas пalazi bazilika svetog Petra. IIO , Као logoret, Aleksandar 1е svirepo postupao prema vojnicima. Nadimak Psalidios је doblo ро reci 1ј1