Privredni problemi FNRJ [PDF]

Zitiervorschau

BORIS KIDRIC

PRIVREDNI PRORLEMI FNRJ

K UL T U R A

Cije n a 45 dinara

BORIS K I D R I Č

PRIVREDNI PROBLEMI FNRJ

1 9

4 8

KULTURA

588-12-21 588 - 12-2

Privredni problemi FNRJ 40.00 kn

I O KARAKTERU PRIVREDE FNRJ

OBRAZLOŽENJE OSNOVNOG ZAKONA O DRŽAVNIM PRIVREDNIM PREDUZEČIMA

Kada usvajamo Zakon o državnim privrednim preduzećima, moramo se, naravno, zadržati i na opštoj proble­ matici naše privrede. Naši zakoni nisu neka birokratska stvar koja je namenjena samoj sebi; oni izviru iz naše žive problematike i dovode pravne i organizacione forme u saglasnost s našom stvarnošću, u saglasnost s novom sadržinom našeg političkog, društvenog i privrednog života. Problematika naše privrede jedno je od najhitnijih pitanja u našoj državnoj izgradnji. O njoj bi se moglo govoriti satima i danima. Satima i danima bismo mogli govoriti o našim uspesima, a tako isto i o našim greškama i o teškoćama koje imamo. Dozvolite mi da se danas ograničim samo na pitanje koje je, po našem mišljenju, u problematici naše privreda osnovno, naime, na pitanje protivrečnosti između sadržine naše nove društveno-ekonomske strukture i orga­ nizacionih oblika, kao i finansiskih metoda, koje mi još uvek primenjujemo. Neću pri tome da navodim postignute uspehe naše privrede, koji su svakako ogromni i koji se naročito izra­ žavaju u brzom tempu obnove, u besprimemom elanu naših narodnih masa, u stabilnosti naših finansija i mo­ gućnostima da i na privrednom polju zaista pređemo na dela većeg stila.

8

O

KARAKTERU PRIVREDE

FNRJ

I Neće biti suvišno ako za načelnu ocenu osnovnih pita­ nja naše privrede bar unekoliko upotrebimo klasični metod političke ekonomije: analizu cene i njene strukture. Pri specifičnoj društveno-ekonomskoj strukturi naše zemlje, pri postojanju tri sektora — državnog, zadružnog koji je oslonjen na državni i privatnog, uz istovremenu vlast r a d n o g n a r o d a , nas pre svega interesuju: 1) struktura cene na području državnog sektora i 2) struk­ tura cene na onim područjima gde se sva tri sektora dodiruju i više ili manje neposredno utiču jedan na drugi. Ako hoćemo da odredimo i analiziramo u n u t r a ­ š n j u , s a d r ž a j n u stranu u strukturi naše cene, mo­ ramo pre svega konstatovati da je državni sektor, uz isto­ vremenu vlast radnog naroda, po svojoj suštini izrazito d r u š t v e n i sektor. Njegova se izgradnja, zajedno s iz­ gradnjom zadružnog sektora, nužno razvija u pravcu soci­ jalističke izgradnje naše zemlje, a ne — kako mnogi pogrešno misle i još više pogrešno rade — u pravcu izgradnje nekakvog »državnog kapitalizma«. Akumulacija, kao veoma važan faktor u strukturi cene, na području državnog sektora je izrazito d r u š t v e n a akumulacija, nasuprot sadržini i ciljevima kapitalističke akumulacije. Njen osnovni cilj jesu društvenokorisne investicije i podi­ zanje opšteg društvenog standarda radnog naroda. U skladu sa Ustavom FNRJ, koji garantu je privatnu inicija­ tivu i privatnu preduzimljivost, ali koji ujedno traži nad njima kontrolu i ograničenje njihovog eksploatatorskog karaktera i obima, kapitalistička akumulacija se i na pri­ vatnom sektoru kreće u ograničenom okviru. I porez na poslovni promet, i porez na dohodak i druge vrste držav­ nih poreza imaju za posledicu da se dobar deo akumu­ lacije s privatnog sektora sliva u opštedržavnu, a to znači u d r u š t v e n u akumulaciju s društvenokonstruktivnim ciljevima. U d r u š t v e n o-e k o n o m s k o j s t r u k t u r i n a ­ še z e m l j e , d a k l e , opšta društveno-ekonomska zakonitost k a p ita lis tič k og siste­

O ZA K O N U O D R ŽA V N IM P R IV R E D N IM P R E D U ZEĆ IM A

9

m a n i j e v i š e n e o g r a n i č e n i g o s p o d a r . Ona je sačuvala svoju delimično ograničenu važnost na pri­ vatnom sektoru, odakle neprekidno, sa žilavom istrajnošću i dovitljivošću, pokušava da ofanzivno prodire na ostala dva sektora, ali, u isto vreme, na državnom i na njega oslonjenom zadružnom sektoru ponikla je n o v a društveno-ekonomska zakonitost, koja je postala o d l u č u j u ć a za naš privredni razvitak. R a z u m l j i v o j e d a n o v a društveno-ekonomska zakonitost mora u borbi neprekidno utvrđivati i ofanziv­ no r a z v i j a t i s v o j o d l u č u j u ć i z n a č a j . U pogledu strukture naše cene treba, dakle, konstatovati da se izvesni njeni elementi, u većoj ili manjoj meri, pretežno ili manjim delom, pre ili posle, već prema stepenu i metodu naše organizacije i našeg finansiskog siste­ ma, ali svakako s društveno-ekonpmskom z a k o n i t o ­ šću, slivaju u državnu, tj. u društvenu akumulaciju. T a k v a je unutrašnja, s ad rž ajna stra­ na u s t r u k t u r i n a š e c e n e na p o d r u č j u d r ­ žavnog s e k t o r a i na o n i m privrednim p o d r u č j i m a g d e se s v a t r i s e k t o r a d o d i ­ ruju. Pogledajmo sada njenu organizacionu i finansisku stranu. U tom pogledu naša cena sastoji se od sledećih ele­ menata: 1) troškovi proizvodnje; 2) bruto dobit produkcionog preduzeća; 3) porez na poslovni promet; 4) bruto dobit veletrgovinskog preduzeća; 5) bruto dobit'maloprodavca; 6) razne vrste posrednih poreza i trošarina fiskalnog karak­ tera, koji se na ovaj ili onaj način pojavljuju u nizu gorepomenutih elemenata. Pri tome troškovi proizvodnje, kao nočetni elemenat, naročito ukoliko se radi o polufabrikatima, mogu još po­ sebno i sami po sebi sadržavati, izuzev petog, sve ostale gorepomenute elemente obične cene, tako da se u kraj­ njem slučaju ta skala udvostručava. Dodajmo još činjeni­ cu da veletrgovinska preduzeća i maloprodavci bruto do­ bit obično izračunavaju tako da na cenu proizvodnje do^

10

O

KARAKTERU PRIV R E D E FNRJ

daju p o r e z i sve druge promene n e p r o d u k c i o n o g karaktera, pa ćemo imati potpunu sliku. N ije potrebna neka naročita teoretsko-ekonomska obra­ zovanost da bi se moglo uočiti da su organizacione forme ‘naše privrede-i metodi akumulacije danas već u i z r a ­ z i t o j p r o t i v r e č n o s t i sa unutrašnjom razvojnom tendencijom i društvenim karakterom akumulacije koja se ostvaruje na državnom privrednom sektoru i pomoću nje­ ga. Način kako nastaje naša cena, organizaciona i finansiska strana njene strukture, jeste u o š t r o j , š t a v i š e — u a p s u r d n o j p r o t i v r e č n o s t i s njenom društveno-ekonomskom sadržinom. Dok sadržina odgovara društvenom karakteru našeg državnog sektora, dotle orga­ nizacione forme i metodi akumulacije odgovaraju pre sve­ ga k a p i t a l i s t i č k o m k a r a k t e r u p r i v a t n o g s e k t o r a . Neizbežna posledica toga jeste da se u kraj­ njem rezultatu ne jačaiu državni i na njega oslonjeni za­ družni sektor kao društveni sektori, već da se privatni sektor koristi na račun državnog i zadružnog. U daljem izlaganju ograničiću se na pet glavnih kom­ pleksa pitanja: 1 — Dobit naših državnih veletrgovinskih preduzeća. — Dobit državnih veletrgovinskih preduzeća još uvek je glavna finansiska i organizaciona forma koja unosi stare kapitalističke metode u naš državni sektor, a time i u celokupnu našu privredu. Za kapitalistički sistem tipično je da se višak vrednosti deli i na trgovačku dobit. Udeo trgovine u dobiti obično je utoliko veći ukoliko je forma eksploa­ tacije primitivnija, ukoliko je niži organski sastav kapitala, ukoliko je niži stepen industrijalizacije. P ri našoj d ru štven o-ek on om sk o j struk­ turi t r g o v a č k a dob it d r ž a v n i h v e l e t r g o ­ vinskih preduzeća u cilju akumulacije, • u k r a t k o r e č e n o , s u v i š n a je . Mnogi su, doduše, mišljenja da je trgovačka dobit državnih veletrgovinskih preduzeća u j e d n o i forma naše državne, to jest dru­ štvene akumulacije. Ne može se poricati da se naša aku­ mulacija dosad sprovodila, i to često uspešno, i p u t e m

O Z A K O N U O D R ŽA V N IM P R IV R E D N IM PR E D U ZEĆ IM A

11

trgovačke dobiti, ali u isto vreme nije pravilno tvrđenje da se ona još i danas tim putem vrši uspešno i stvarno u smislu prave društvene akumulacije. Naša državna aku­ mulacija traži, pre svega, da se očigledno vidi njen nepo­ sredni izvor, to jest izvor u proizvodnji, jer u celokupnom smislu fiaše društveno-ekonomske i političke strukture le­ ži to da je društvenokoristan rad, tj. rad koji stvara vrednost, izvor društvenokorisne akumulacije i društvenokorisnih investicija koje potiču iz nje. Akumulacija trgo­ vačkim putem, iako se na kraju krajeva nekako sliva u državnu kasu, p r i k r i v a taj neposredni izvor i unosi stari kapitalistički duh u naš akumulacioni sistem. Aku­ mulacija takve vrste sprečava pregled d r u š t v e n e ren­ tabilnosti produkcionog preduzeća i njegovo svestrano uključenje u opštedržavni privredni, pa prema tome i u finansiski plan. Ona unapred isključuje svako sistematsko planiranje eene. S jedne strane, ona ogromno podiže cene artikala široke potrošnje i time usporava podizanje život­ nog standarda narodnih masa, a s druge strane, ona do­ vodi do toga da se dobar deo državne akumulacjie putem maloprodaje odliva u privatne ruke. Akum ulaciju preko d ižavnih veletrgov i n s k i h p r e d u z e ć a treba, dakle, u g l a v ­ nom ukinuti. Mi moramo postići da se naša cena u prodaji na malo sastoji uglavnom od sledećih elemenata: 1) od troškova pro­ izvodnje; 2) od određene i regulisane dobiti produkcionog preduzeća; iz čisto državnih preduzeća veći deo ove dobiti slivaće se u opštu akumulaciju, a drugi će ostati za manje, inicijativi prepuštene unutrašnje investicije i za fond di­ rekcije; iz mešovitih i privatnih preduzeća određeni deo dobiti bdlaziće u obliku poreza na dohodak u opštu aku­ mulaciju; 3) od poreza na promet proizvoda kao osnovnog izvora opšte akumulacije na bazi industriske i zanatske proizvodnje; 4) od određene i kontrolisane dobiti privatnog maloprodavca, dobiti koja će biti tako ograničena da po svom obimu zapravo više i neće spadati u područje zna­ čajnije akumulacije.

12

O

KARAKTERU PRIVREDE

FNRJ

Iz ovoga proizilazi: 1 — Da treba ograničiti broj državnih veletrgovinskih preduzeća na najnužniji minimum, 1 uz to im i u ovom obimu oduzeti svaki monopolistički karakter; 2) tamo gde budu ostala državna veletrgovinska preduzeća, ona će smeti da sastavljaju svoje poslovne planove samo na bazi režiskih troškova: dozvoljena marža nikako ne srne omo­ gućiti akumulaciju i, pored režije, ona može sadržavati samo sredstva koja služe ličnom stimulusu osoblja i podi­ zanju kulturnog i poslovnog nivoa prodavnice; to isto važi i za maloprodavce državnog sektora; 3) da prodaju na veliko moraju u što većoj meri organizovati sama industriska preduzeća i režiske troškove priključiti opštoj masi troškova. J 2 — Pitanje »rentabilnosti po svaku cenu«. — Da bismo sprečili neplansko i neodgovorno rasipanje i među naše rukovodioce državne privrede uneli preko potreban pri­ vredni duh, ukratko, da bismo obezbedili osnovnu akumu­ laciju, bilo je nužno da u prvom periodu obnove što jače naglasimo pitanje rentabilnosti naših preduzeća uopšte. To naglašavanje, međutim, u praksi se izrodilo u svoju krajnost. U nedostatku privrednog plana, u nedostatku pravih merila koja bi proizilazila iz plana ili bar iz orijentadonih cifara dokle treba da ide rentabilnost ovog ili onog preduzeća, odnosno, da li se možda u celokupnom sistemu naše privrede, akumulacije i projektovane kapitalne izgrad­ nje ne bi isplatilo i manje rentabilno ili čak nerentabilno i pasivno preduzeće, odnosno privredna grana, — naša su preduzeća, a tako isto i privredna ministarstva, uletela u »rentabilnost po svaku cenu«, u visoku rentabilnost na i n d i v i d u a l n o j osnovi i bez obzira na p r i v r e d n u c e 1i n u. Razumljivo je da smo baš zbog toga, a s obzirom na celinu, često postizali suprotno od onoga što smo hteli postići »rentabilnošću po svaku cenu«. Individualna »ren­ tabilnost po svaku cenu« unapred je isključila svako siste­ matsko p l a n i r a n j e c e n a . Nema nikakve sumnje da od metoda »rentabilnosti po svaku cenu« moramo odmah preći na orijentacionu ana­ lizu koja će nam dati osnovni pravac za našu politiku

O ZA K O N U O D R 2A V N IM PR IV R E D N IM PR E D U ZEĆ IM A

13

cena. Pri tome možemo već danas naglasiti da će p o l i ­ t i k a c e n a r a z l i k o v a t i t r i k a t e g o r i j e . Prva kategorija će biti k a t e g o r i j a s r e d s t a v a z a p r o ­ izvodnju i proizvoda teške industrije, k a o i r a z n i h s i r o v i n a i p o l u f a b r i k a t a , što sve mora imati nisku cenu i biti eventualno čak i nerenta­ bilno ili deficitno, ako nećemo da se celokupna naša cena kreće anarhično, a da uz to ne postignemo ni neku veću državnu akumulaciju. ^Druga kategorija će biti k a t e ­ g o r i j a o s n ov n ih p r o i z v o d a m asovne po­ t r o š n j e , proizvoda koji će, s jedne strane, omogućavati znatniju akumulaciju, a s druge strane, si obzirom na po­ trebe širokih narodnih masa, iziskivati srazmemo niske cene. U treću kategoriju idu s v i o s t a l i p r o i z v o d i , na koje će se, s obzirom na naše privredno stanje, gledati naročito kao na izvor akumulacije. 3 — Pitanje plana. — Činjenica je da se kod nas o planskoj privredi mnogo govori, ali da naše privredne usta­ nove još uvek nisu počele sistematski p r e l a z i t i na plan. Nedostatak planova, ne samo opšteg i celovitog plana nego i pojedinačnih planova, tj. planova s pojedinih i ograničenih privrednih područja, jedan je od osnovnih uzroka zbog kojih organizacioni oblici naše privrede i me­ todi akumulacije ne odgovaraju našoj društveno-ekonomskoj sadržini. Naše privredne ustanove treba da prestanu s pasivnim čekanjem na opšteprivredni plan. Taj opšteprivredni plan neće jednog lepog dana nastati sam od sebe, nego on može da bude jedino rezultat sistematskog p r e ­ l a z a na plansku privredu, neprekidnog izrastanja iz p o j e d i n a č n i h planova, orijentacionih cif ara i analiza. Ovde se, naravno, ne radi samo o nedostatku iskustva, koji nam, nesumnjivo, isto tako otežava sastavljanje jedin­ stvenog i opšteprivrednog plana, već se radi u prvom redu o činjenici da naša društveno-ekonomska struktura obu­ hvata tri privredna sektora, a ne samo jedan, tj. državni sektor. Naša privreda nalazi s e u p r o c e s u r a z v i t k a , podvrgnuta je dubokim promenama ne samo tehničkog nego i društveno-ekonomskog karaktera. Prema tome i naša društveno-ekonomska struktura sama po sebi izi­

14

O KARAK TERU PRIV RE DE FNRJ

skuje specifično rastenje našeg privrednog plana. Stvara­ nje privrednog plana treba da bude jedinstveni proces stvaranja pojedinih planova i stvaranja opšteg generalnog plana. Za sve one grane, pa i za sve pojedinačne radove gde smo već u stanju da stvorimo plan, a takvih već ima pri­ ličan broj, treba preći na plan o d m a h , iako će ti planovi biti samo p o j e d i n a č n i planovi, iako će imati o g r a ­ n i č e n obim. Pojedinačni planovi pretstavljaju danas preduslov i jedan od metoda o p š t e g p l a n a . Ravno­ težu između pojedinih planova, ocenu prvenstva, treba sprovoditi na osnovu takozvanih o r i j e n t a c i o n i h ci f a r a i a n a l i z a , koje su analitičko sredstvo za ocenjivanje opravdanosti ove ili one kapitalne investicije, za ocenjivanje odnosa i međusobnih uticaja između privred­ nih grana, i kao takve — prelazni stepen pre donošenja opšteg i jedinstvenog privrednog ana. 4 — Naš finansiski sistem. — Stepen razvitka naše pri­ vrede već iziskuje dublje promene u finansiskom sistemu. Protivrečnost o kojoj smo napred govorili i koja pretstav­ lja osnovnu protivrečnost u našoj privredi već iziskuje da naš finansiski sistem do kraja saobrazimo sadržini naše društveno-ekonomske strukture. Naš budući budžet ne može više biti, i ne srne ni da bude, samo budžet državne admi­ nistracije, već treba da pretstavlja f i n a n s i s k i p l a n n a š e p r i v r e d e . Poreski sistem moraće se prilagoditi karakteru i potrebama naše društvene akumulacije. Porez na promet proizvoda moraće da postane zaista osnovno sredstvo za akumulaciju, osnovni regulator u našoj politici cena i osnovni regulator — na temelju odgovarajućeg 'republikanskog i ^okalnog učešća — u sistemu jed:nstva naše privrede i privredne ravnoteže između pojedinih re­ publika. Porez na dohodak moraćemo uglavnom da ograni­ čimo na poljoprivrednu i zanatsku proizvodnju, kao i na privatna i mešovita preduzeća. U čisto državnim industri­ skim preduzećima porez na dohodak danas je već suvišan: ovde porez na dohodak sakriva neposredan oblik cene i izvor akumulacije, pretstavlja uvijeno sredstvo akumu­

O ZA K O N U O D R ŽA V N IM PR IV R E D N IM P R E D U ZE C lM A

15

lacije i bez potrebe unosi profiterski duh u komercijalno voćstvo preduzeća. Kao što je koncentracija osnovnih finansiskih izvora, naročito zbog potrebe velikih investicija opštedržavnog značaja, naš glavni zadatak, tako ćemo, u skladu s federa­ tivnom izgradnjom naše države, morati š t o p r e o j a ­ čati i m a t e r i j a l n u bazu naše fe de rac ije . Republike i narodni odbori dobijaju Zakonom o državnim privrednim preduzećima dobit svojih preduzeća u svoje ruke neposredno, a ne samo putem kreditiranja. Čitav naš finansiski sistem traži takvu izgradnju koja će u najvećoj meri obezbediti finansisko, a time i privredno jedinstvo naše zemlje i opštedržavne kapitalne investicije kao naj­ važniju stvar, a istovremeno u okviru našeg privrednog jedinstva i realnih mogućnosti pružiti što više uslova za stvaralačku privrednu inicijativu naših republika i manjih administrativnih jedinica. 5 — Troškovi proizvodnje. — Prekomema visina i anar­ hična neravnomemost troškova proizvodnje sa svoje stra­ ne vanredno pojačava protivrečnost naše privrede o kojoj je bilo reči na početku. Objektivni uzrok za visoke troškove proizvodnje i za anarhičnu neravnomemost u organskom sastavu kapitala jeste nedovoljna industriska razvijenost naše zemlje. Osnovni objektivni uslov za dalje uspehe u društveno-ekonomskom razvitku koji je kod nas otpočeo jeste, prema tome, i n d u s t r i j a l i z a c i j a n a š e d r ž a v e . Ko ovo ne shvata, neće shvatiti ništa u našem ekonomskom, a ni u našem društvenom zbivanju. U n a j b l i ž o j b u ­ dućnosti , dakle, sva naša p r i v r e d n a p o l i ­ t i k a m o r a ć e se p o s v e t i t i i n d u s t r i j a l i z a ­ c i j i naše z e m l j e . Pred nama su danas sledeći neposredni zadaci: š t o brža r a c i o n a l i z a c i j a postojeće produk­ cije, d o s l e d n o u v o đ e n j e normi, t a k v a o r g a nizacija naših d r ž a v n ih preduzeća koja će i m z a g a r a n t o v a t i n e s m e t a n i u s p e š a n r ad, v e ć e i n v e s t i c i j e u j a v n e r a d o v e i ne odložno i z v o đ e n j e onih ja v n i h radova,

16

O

K ARAKTERU PRIV R E D E FNRJ

naročito drumova, koje smo u stanju o d m a h i z v e s t i . U interesu je radnog naroda i nje­ gove države da i društvene organizacije, a naročito sindi­ kati, posvete tim zadacima sve svoje snage. Najveću pažnju moramo obratiti preduzećima i javnim radovima opštedržavnog značaja, koji pretstavljaju polaznu tečku za našu buduću kapitalnu izgradnju. S tim moraju biti načisto i republikanski faktori. Za izgradnju naše pro­ izvodnje i saobraćaja od opštedržavnog značaja nikakva žrtva ne srne biti velika, jer je to dvoje preduslov za uspešan razvitak vlastite republikanske privrede. Svako drukčije shvatanje odvelo bi nas smešnom privrednom partikularizmu, smešnom i reakcionarnom nerazumevanju osnovnih uslova za naš svestrani napredak. II Predloženi Zakon o državnim privrednim preduzećima, zajedno sa Zakonom o zadrugama, pretstavlja početak onog niza privrednih zakona i uredaba koji treba da nam po­ mognu u uklanjanju gorepomenute osnovne protivrečnosti naše privrede, to jest protivrečnosti između njene sadržine i njenih organizacionih oblika. Zakon, naravno, formalno ničim ne dodiruje probleme o kojima smo maločas govorili. On se ograničava samo na uži pravni i organizacioni sektor naše privrede. A li Zakon bi promašio svoj cilj kad ne bi bio uključen u skladnu celinu naše privredne problemati­ ke i kad ne bi, baš na onom području o kome on govori, stvorio sve uslove za takav dalji razvitak našeg privrednog i finansiskog zakonodavstva kakav iziskuju pomenuti problemi. Hteo bih da se dotaknem nekih najznačajnijih tačaka u Zakonu. U pogledu svojine državna preduzeća, kao što je po­ znato i kao što to formuliše već naš Ustav, spadaju u kate­ goriju opštenarodne imovine. A li Zakon i pored toga, i baš na toj osnovi, daje preduzećima osobinu pravnih lica. N ije teško razumeti da je time zagarantovano j e d i n ­

O Z A K O N U O D R ŽA V N IM P R IV R E D N IM P R E D U ZEC IM A

17

s t v o našeg plana i individualne inicijative onih jedinica koje taj plan sprovode. Baš takvo jedinstvo, jedinstvo dvaju faktora koji se po starim shvatanjima međusobno potpuno isključuju — o s n o v n o j e o b e l e ž j e p l a n ­ s k e p r i v r e d e k o j u mi g r a d i m o . Zakon predviđa da dobitkom preduzeća raspolaže osni­ vač preduzeća, a osnivače deli na tri kategorije: na savezne, republikanske i lokalne. Činjenica da osnivač raspolaže dobitkom preduzeća pretstavlja jak doprinos materijalnoj izgradnji naše federacije i, zajedno s ukazom Prezidijuma Narodne skupštine koji je konkretno odredio koja predu­ zeća imaju opštedržavni značaj, stvara garanciju da će naše republike u idućoj godini raspolagati dovoljnim sred­ stvima za sopstvenu politiku investicija u okviru opšteg investicionog plana, oslonjenu na industrijalizaciju cele države. Jasno je da pomenuta tačka Zakona traži nove zakone i uredbe koje će ujedno reorganizovati i naš dosa­ dašnji finansiski sistem. Zakon pravi razliku između osnivača preduzeća i nje­ govog administrativno-operativnog rukovodstva. Osnivač preduzeća može biti samo savezna ili republikanska vlada, odnosno odgovarajući narodni odbor, a administrativnooperativna rukovodstva su ministarstva i njihovi organi. Sve promene koje znače ukidanje postojećih preduzeća, na primer fuziju više preduzeća, prenos osnovnih sredstava itd., može izvršiti samo osnivač. Za promene koje pret­ stavlja ju čisto organizaciono udruživanje i razdvajanje preduzeća i koje u finansiskom pogledu ne prelaze okvir unutrašnjih investicija, nadležno je, međutim, administrativno-operativno rukovodstvo. Nije teško shvatiti da je time u rukovodstvo naših preduzeća uveden red, a da je ujedno dat i dovoljan okvir za vlastitu inicijativu predu­ zeća i administrativno-operativnih rukovodstava na osnovu opšteg plana, odnosno odgovarajućih privrednih zadataka. Novina, s obzirom na dosadašnju praksu, jeste autoritet koji Zakon garantuje direktoru preduzeća. Da bismo te odredbe Zakona mogli stvarno sprovesti u život, biće potrebno da posvetimo kudikamo više pažnje pitanju našeg direktorskog kadra nego dosad. Zakon je morao dati takav 2

Kidrič: Problemi

18

O

KARAKTERU P RIVREDE

FNRJ

autoritet direktoru. Celishodno i uspešno vođenje predu­ zeća nije mogućno ako se preduzećem diriguje preko više koloseka. Baš kao i vojska, naša privreda, a naročito naša industriska proizvodnja, zahteva samo jedan kolosek komandovanja, tj. dovoljno autoritativno rukovodstvo. Zakon time nikako nije okrnjio inicijativu sindikata niti pak mo­ gućnost opšte kontrole nad direktorom kako od strane rad­ ništva, tako i od strane državne uprave. Baš u tome i jeste odlika Zakona što on autoritet direktora, samo jedan kolo­ sek komandovanja i upravljanja, dovodi u skladan sistem sa svestranom inicijativom sindikata i kontrolom kako od strane trudbenika u proizvodnji, tako i od strane organa državne uprave i stručnih organa — tehničkih saveta. III U smislu federativne izgradnje naše države i uspo­ stavljanja odgovarajuće materijalne baze za takvu izgrad­ nju, Ustav FNRJ propisuje u članu 74 tač. 16 da će Prezidijum Narodne skupštine FNRJ, na predlog Vlade FNRJ, određivati koja preduzeća imaju opštedržavni značaj. Pri tome se radi, naravno, samo o značaju preduzeća, tj. o raspodeli kompetencija između saveznih i republikanskih organa državne uprave, a ne o pitanjima svojine i svojin. skih odnosa preduzeća. U razvitku naše privrede i privred­ nih grana naše državne uprave svakako je nastupilo doba kad ovu odredbu Ustava treba sprovesti u život. Glavna karakteristika dosadašnjeg stanja bila je u tome što su sva preduzeća, bilo s područja državnog ili zadru­ žnog, bilo s područja privatnog sektora, spadala u isto vreme i u saveznu i u republikansku kompetenciju, dok su kompetencije narodnih odbora u praksi bile isključene. Takav način rukovodstva bio je u prvo vreme posle oslobo­ đenja nesumnjivo opravdan. Za potpuni pregled svih pre­ duzeća, kakav iziskuje trezvena ocena da li su ona od opšte­ državnog značaja ili ne, bio je potreban duži period eko­ nomskog proučavanja, kao i praktičnih isikustava državne uprave. Sem toga, bila bi znatno pogođena brzina i inicija-

O ZA K O N U O D R ŽA V N IM

PRIV R E D N IM PREDUZEČ1M A

19

tivnost pri uspostavljanju što normalnijih uslova proiz­ vodnje da smo preduzeća opštedržavnog značaja pre vre­ mena izuzeli iz operativnih kompetencija republika. S dru­ ge strane, bilo je ispravno što su savezna privredna mini­ starstva neko vreme imala mogućnosti da u poslovima one privrede koja je očigledno republikanskog značaja intervenišu neposredni je nego što bi to obim i sadržina opšteg savezno-republikanskog rukovodstva sami po sebi iziski­ vali i dozvoljavali. S obzirom na vanredno osetne razlike u ekonomskom potencijalu pojedinih republika, na otsustvo kako opšteg, tako i pojedinačnih privrednih planova i, najzad, s obzirom na ratna razaranja i posleratnu nesta­ šicu sirovina, anarhični, neorganski i pun svih mogućih protivrečnosti karakter stare jugoslovenske privrede samo bi se još opasnije pooštrio da savezna ministarstva nisu imala široke mogućnosti administrativno-operativnog regulisanja. Način rukovođenja koji je u prvo vreme pretstavljao uslove za ubrzano uspostavljanje naše privrede počeo se, međutim, u poslednje vreme pretvarati u sve ozbiljniju kočnicu za dalji razvitak i napredak. Neodređenost i nejasnost u pogledu saveznih i republi­ kanskih kompetencija postale su, naročito u republikama, a i u samom centru, smetnja za stvaranje produkcionih 1 finansiskih planova i za sistematski prelaz na privrediii plan. One su u saveznim ustanovama vrlo često zamaglji­ vale perspektivu našeg tehničkog, industriskog i ekonomsko-društvenog razvitka i prikrivale mnoge, baš po pri­ vredu opštedržavnog značaja osnovne momente. Neodre­ đenost i nejasnost u pogledu saveznih i republikanskih kompetencija ometale su državne organe i ustanove narod­ nih republika u inicijativnoj i samostalnoj privrednoj delatnosti specifično republikanskog značaja. One su u isto vreme počele davati maha kako partikularističkim pri­ vrednim tendencijama u republikama, tako i birokratsko centralističkim težnjama u saveznim privrednim usta­ novama i 'ministarstvima. One, na kraju, pretstavljaju glavni uzrok zbog koga naši narodni odbori, i pored svog učvršćenja i svestranog razvitka, još uvek ne raspolažu 2*

'

: -v ;V :

20

O

KARAKTERU PRIV R E D E FNRJ

u dovoljnoj meri sopstvenom privredom, koja bi po svome obimu i po svojim zadacima odgovarala lokalnim uslovima. Kad sada određujemo koja su preduzeća od opštedržav­ nog značaja, moramo biti načisto s tim da ovaj zadatak ne možemo uspešno resiti jednostavnim merilima. Ko misli da je u prilikama našeg industriskog razvitka i u sadašnjem stepenu razvitka ekonomske strukture naše zemlje moguće mehanički primeniti merila koja važe za visoku industrijalizaciju i do kraja razvijenu plansku pri­ vredu, taj gubi iz vida anarhički, neravnomerni, pun pro­ tivrečnosti razvitak naše predratne privrede, kao i speci­ fične crte naše sadašnje ekonomsko-društvene strukture. jS druge strane, statičko gledanje na naša preduzeća, tj. gledanje koje postojeća preduzeća ne bi ocenjivalo sa sta novišta perspektive naše industrijalizacije, perspektive našeg ekonomskog razvitka, našlo bi kod svih srednjih, a to. zn ači kod većine postojećih preduzeća, isto toliko argu­ menata za opštedržavni koliko i za njihov republikanski značaj. Iz ovoga proizilazi da postojeća preduzeća moramo posmatrati s gledišta perspektive kako naše opštedržavne, tako i naše republikanske industrijalizacije, s gledišta per­ spektive našeg jedinstvenog ekonomskog razvitka. Konkretno, na ovaj način dobij amo dva opšta merila: 1 — Preduzeća koja, bilo u tehničkom bilo u finan•siskom pogledu, pretstavljaju bazu, polaznu tačku naše industrijalizacije i odgovarajuće akumulacije opštedržav­ nog značaja, spadaju u opštedržavnu kompetenciju, pa iako •se među njima nalaze i takva koja su trenutno po obimu manja. 2 — Međutim, ona preduzeća, odnosno one grane koje su od postojeće proizvodnje, odnosno od buduće industrijali­ zacije opštedržavnog značaja zavisne samo u pogledu siro­ vina ili čak i nezavisne od nje, spadaju u republikansku kompetenciju, — naročito ako su ta preduzeća tipična za privrednu delatnost svoje republike i ako omogućavaju formiranje više ili manje zaokružene celine sopstvene re­ publikanske privrede u okviru opštedržavnog privrednog

O ZA K O N U O

D R ŽA V N IM

P R IV R E D N IM PRE D U ZEĆ IM A

21

plana, a u normalnom su odnosu zavisnosti prema temelj­ noj teškoj industriji opstedržavnog značaja. Na osnovu svega izloženog jasno je da se na našu pri­ vredu mora gledati dinamično, u n j e n i m r a z v o j n i m m o g u ć n o s t i m a i t e n d e n c i j a m a . Zato nije po­ trebno naročito naglašavati da utvrđivanje preduzeća od opstedržavnog značaja nije stalno i nepromenljivo. Mnoga preduzeća koja danas imaju opštedržavni značaj postaće u budućnosti, koja neće biti daleka, preduzeća republikan­ skog značaja i prelaziće u kompetenciju republike, odnosno nadležnih državnih organa u republici, kao i obrnuto.

O KARAKTERU NAŠE PRIVREDE

Da bismo utvrdili karakter naše privrede, potrebno je izvršiti analizu osnovnih društveno-političkih i ekonomskodruštvenih promena u novoj Jugoslaviji.

* 1. ODNOS IZM EĐU K AR AK TER A VLASTI I KARAKTERA PRIVREDE

Ne samo za naš politički život i za društveno-političku strukturu nove Jugoslavije nego i za karakter naše pri­ vrede od bitnog je i prvenstvenog značaja k a r a k t e r vlasti u novoj Jugoslaviji. K a ra k te r privrede u procesu njenog r a z v i t k a n e m o g u ć e j e o d v o j i t i od k a r a k ­ tera vlasti. P i t a n j e o karakteru p riv r e d ­ n o g i e k o n o m s k o - d r u št v e n o g s i s t e m a , s v u ­ da, u s v a k o j z e m l j i i u s v a k o d o b a , n a j tešnje je p o v e z a n o s p i t a n j e m o k a r a k ­ t e r u v l a s t i . Za buržoasko-demokratsku revoluciju, izvođenu dok buržoazija još nije bila postala reakcionarna i kontrarevolucionama klasa, bilo je, na primer, karakte­ ristično da je započinjala s dubokim promenama u ekonomsko-društvenom sistemu, a završavala se promenama u karakteru vlasti, tj. preuzimanjem vlasti, pa, u glav­ nome, i njenog aparata. Za Veliku oktobarsku socijali­ stičku revoluciju, naprotiv, karakteristično je da je ona započela s razbijanjem starog državnog aparata, s uspostav-

O KARAKTERU N A S E

PRIVREDE

23

ljanjem države radnika i seljaka, s diktaturom proletari­ jata, iz čega su proizišle promene na ekonomskom podru­ čju. I u jednom i u drugom slučaju karakter vlasti je najtešnje povezan s karakterom privrede. Karakter privrede treba, dakle, u svim velikim i zna­ čajnim društvenim promenama posmatrati u vezi s karak­ terom vlasti Promene u društveno-političkoj strukturi nove Jugo­ slavije nesumnjivo su od dubokog, revolucionarnog zna­ čaja. Društveno-politički one su započele time što se u o t a d ž b i n s k o m ratu za oslobođenje od jarma okupa­ tora i z d a j n i č k a u l o g a b i v š i h v l a d a j u ć i h k r u g o v a kao e k s p o n e n a t a eksploa tators k i h klasa pokazala u svojoj društvenoj uslovljenosti, što je sudbina naših naroda društvenom zakonitošću postala stvar njihovih osnovnih narodnih masa, što je u »oku Narodnooslobodilačke borbe, po logici dosledne borbe protiv izdajnika, sve čvršće rastao lik n o v e , i s t i n s k i n a c i ­ o n a l n e i d u b o k o d e m o k r a t s k e v l a s t i , na­ rodne vlasti. Za karakter ekonomsko-društvenih promena u našoj privredi, prema tome i za karakter čitave naše privrede kao dijalektičkog jedinstva suprotnosti iz kojih je sastav­ ljena (državni i zadružni sektor, s jedne strane, privatni, s druge) — izvanredno je važno pitanje socijalne sadržine naše narodne vlasti. U tom pogledu je — uopšte uzevši — naša narodna vlast nesumnjivo demokratska vlast r a d ­ n o g n a r o d a , koja u specifičnim uslovima našeg raz­ vitka pruža radnim masama dovoljno prava i mogućnosti da sebi obezbeđuju srećnu budućnost, a isto tako da po­ stignu ostvarenje istoriskog zadatka radničke klase: uki­ danje eksploatacije čoveka od strane čoveka. U specifičnim uslovima otadžbinskog rata, koji su za svoje nacionalno oslobođenje, na inicijativu i uz organizatorsku ulogu Komunističke partije, pod voćstvom mar­ šala Tita, povele naše osnovne narodne mase, nova vlast morala je da razbije stari državni aparat. Državni aparat Federativne Narodne Republike Jugoslavije nije preuzet, s t a r i državni aparat, nego je n o v državni aparat.

24

O

KARAKTERU PRIV R E D E FNRJ

Činjenica da je državni aparat Federativne Narodne Repu­ blike Jugoslavije nov, a ne preuzet, stari državni aparat, od prvostepenog je i bitnog značaja za naš privredni raz­ vitak. Da je ma koja partija ili politička grupacija radnih masa ili određene eksploatisane klase, recimo radničke klase, došla »na vlast« i ostala »na vlasti« uz s t a r i dr­ žavni aparat koji odgovara vlasti eksploatatorskih klasa — u karakteru naše privrede se ništa bitno ne bi moglo promeniti. Jasno je, da je s đruštveno-političkim promertama u našoj zemlji nužno morao započeti i p r o c e s m e n j a n j a k a r a k t e r a naše privrede. Bilo bi potpuno nemo­ guće da duže vremena postoji s u p r o t n o s t i z m e đ u k a ra k te ra v la s ti i k a r a k te r a naše p r i v r e ­ de, o d n o s n o d a o p š t i r a z v o j n a š e p r i v r e d e z a o s t a j e z a r a z v o j e m n a r o d n e v l a s t i . U tom slučaju bi se postavila alternativa: i l i b i se m o r a o men j a t i karakte r naše privrede, ili bi , a k o bi se d o p u s t i l o da t a k v a s u p r o t n o s t p ostoji duže vremena, nova vlast propala. I obratno — dalje menjanje karaktera v l a s t i z a v i s i sada od d a l j i h p r o m e n a u privredi. Kada govorimo o promenama u privrednom sektoru, moramo napomenuti da te promene naravno u mnogome imaju specifičan put. Taj specifični put je uslovljen speci­ fičnim postankom Federativne Narodne Republike Jugosla­ vije i specifičnim đruštveno-političkim promenama koje su u vezi s tim postankom.

2. KARAKTER DRŽAVNOG SEKTORA PRTVREDE

Nema i ne može biti nikakve sumnje da se naš državni sektor privrede, uz ovakvu vlast kakva je naša, bitno razli­ kuje od ma kojeg državnog sektora uz vlast eksploatatorskih klasa. Ta bitna, k v a l i t a t i v n a , d r u š t v e n o s a d r ž a j n a r a z l i k a postoji bez obzira na obim, na kvantitet državnog sektora u jednom i u drugom slučaju.

O KARAK TERU N A S E PR IV R E D E

25

Postavlja se pitanje i o putu kojim je, u glavnome, nastao državni privredni sektor nove Jugoslavije, odnosno 0 dubljim društvenim uzrocima njegovog nastanka. S gle­ dišta opšteg prava on je nastao putem konfiskacije imo­ vine narodnih izdajnika. Naša država se svakako do u tan­ čine pridržavala toga prava. (Imamo niz primera gde su procesi bili poništeni, pošto se smatralo da zahtevi naših pozitivnih zakona nisu u potpunosti bili ispunjeni, da ta izdaja nije potpuno dokazana.) A li ovaj opšti okvir našeg pozitivnog prava ipak još ne otkriva društvenu pozadinu nacionalne izdaje. On, naime, ne otkriva društvene, klasne m o t i v e nacionalne izdaje. Iako su konfiskacije zahvatile imovinu narodnih izdajnika bez obzira na njihovu klasnu pripadnost, — ipak se postavlja pitanje: koji su društveni 1 klasni motivi doveli bivše vlasnike na put izdaje naroda? Odgovor na to pitanje je dovoljno jasan. On je potpuno identičan s odgovorom na pitanje zašto su bivši vladajući krugovi uopšte pošli putem izdaje naroda. Oni su pošli putem izdaje naroda iz duboke mržnje prema progresivnim snagama koje su sudbinu naših naroda u njihovim naj­ težim danima uzele u svoje ruke. Oni su se vezali s okupa­ torom ne zbog njegovih lepih očiju, nego zbog podržavanja sistema služenja tuđim imperijalističkim interesima, zbog podržavanja opšteg sistema eksploatacije, zbog svoje pove­ zanosti s fašizmom, jednom rečju — iz sopstvenih klasnih razloga, da bi zadržali vlast. Postanak državnog sektora nove Jugoslavije ima, dakle, uprkos svim nastojanjima nove narodne pravde da se pridržava samo formalnog prava, klasnu pozadinu, koja se izražava u činjenici da su bivši vlasnici izgubili svoju imovinu zato što su postali izdajnici naroda, a postali su izdajnici naroda iz svojih reakcionarnih klasnih razloga. Konfiskacija imovine izdaj­ nika naroda, znači, dakle, jedan specifičan oblik »ekspro­ prijacije eksproprijatora«, eksproprijaciju na najširoj p a ­ t r i o t s k o j osnovi, u otadžbinskom ratu, u kome su bivši eksploatatori iz klasnih razloga učestvovali na strani okupatora, izvršili izdaju otadžbine. Nema sumnje da i ovaj momenat utiče na karakter državnog privrednog sektora nove Jugoslavije.

26

O

KARAKTERU PRIVREDE

FNRJ

Uzimajući u obzir i jedan i drugi momenat, karakter vlasti i klasnu pozadinu nacionalne izdaje posle koje su usledile konfiskacije, možemo i moramo tačno da utvrdimo da državni sektor nove Jugoslavije nema ničega zajed­ ničkog s državnim sektorom stare Jugoslavije. U staroj Jugoslaviji, uz vlast eksploatatorskih klasa, državni sektor je nastupao kao učesnik u opštem kapitalističkom sistemu i kvalitativno se ničim nije razlikovao od ostalih predu­ zeća, naprotiv, neposrednom pomoću državne vlasti mogao je još samo da pojačava eksploataciju. U novoj Jugoslaviji, uz karakter nove vlasti, državni sektor nastupa kao kvalitativno nova pojava u ekonomskodruštvenoj strukturi naše zemlje. On, bez obzira na dovršenost i nedovršenost svojih formi, nužno nastupa kao opštenarodni sektor privrede, kao sektor koji više ne pretstavlja sastavni deo starog privrednog sistema, kao sektor koji, i zbog karaktera vlasti i zbog puta i načina svoga postanka, nužno dolazi u stalan sukob sa starim privred­ nim sistemom, sa starom ekonomsko-društvenom struk­ turom. Činjenica da je državni sektor nove Jugoslavije po svome karakteru opštenarodni sektor naše privrede ne znači i ne može značiti ništa drugo nego da je on po svojoj suštini d r u š t v e n i s e k t o r naše privrede. Činjenica da iz­ među državnog sektora naše privrede i starog privrednog sistema nužno nastaje stalan sukob ne znači i ne može značiti ništa drugo nego da se tu pojavljuje neizbežan sukob između društvenog sektora naše privrede i stare ekonomsko-društvene strukture. Sve nam to postaje još mnogo jasnije kada analiziramo karakter naše državne akumulacije i kada uočimo činje­ nicu da naša nova država ima u svojim rukama sve ko­ mandne pozicije finansiskog sistema.

O

KARAKTERU

N A SE PRIVREDE

27

3. AK UM ULACIJA

Akumulacija je bitno pitanje svake privrede. Razume se ‘da promenjeni karakter vlasti, uz postojanje državnog privrednog sektora, nužno prouzrokuje i promene u karak­ teru akumulacije. Dok je uz vlast eksploatatorskih klasa akumulacija po svojoj suštini kapitalistička akumulacija, bez obzira da li akumulira privatno ili državno preduzeće, dok je njena upotreba slepo podvrgnuta zakonima viška vrednosti i aku­ mulacije, zakonima kojima isto tako slepo podleže država kao i svako privatno preduzeće, dotle akumulacija naše države, po svojoj prirodi, ne može biti ništa drugo nego d ru štven a akumulacija, planski određena i u p o t r e b l j a v a n a u d r u š t v e n o k o r i s n e in­ v e s t i c i j e za d r u š t v e n o k o r i s n u novu iz­ gradnju. Postoji, dakle, bitna razlika između kapitalističke aku­ mulacije i akumulacije državnog sektora nove Jugoslavije. Dok prva akumulacija znači istovremeno osir om asavanje širokih radnih masa, potpuno otsustvo planskog podizanja ekonomske snage zemlje i sve veću svemoć pojedinih stra­ nih i domaćih finansisko-kapitalističkih magnata, dotle akumulacija državnog sektora nove Jugoslavije znači sred­ stvo za privrednu izgradnju zemlje, znači opštenarodno, plansko dobij anje novih investicija za nove kapitalne grad­ nje, koje istovremeno donose poboljšanje životnog stan­ darda širokih masa, znači jačanje bogatstva društva, jača­ nje privrednih snaga čitavog radnog naroda naše zemlje. Činjenica da nova Jugoslavija drži u svojim rukama’ i finansiski sistem — proširuje sa svoje strane državnu aku­ mulaciju d e l i m i č n o i n a p r i v a t n i s e k t o r . Na­ šim Ustavom i ostalim privrednim zakonima dopuštena je privatna privredna inicijativa, ali je ona stavljena pod državnu kontrolu, ograničen je njen eksploatatorski karak­ ter. Dohodarinom na dobit privatnih preduzeća omogu­ ćeno je državi da jedan deo viška vrednosti, koji je u staroj ekonomskoj strukturi bio upotrebljavan na isklju­

28

O

K ARAKTERU PRIVREDE FNRJ

čivo kapitalistički način, oduzme od privatnog sektora za opštedržavnu, tj. društvenu akumulaciju. U društvenoj strukturi naše zemlje delovanje opštih ekonomskih i društvenih zakona kapitalističkog sistema bitno je, dakle, ograničeno. Na temelju državnog sektora ponikla je jedna nova zakonitost, koja postaje odlučujuća za razvitak naše privrede. Zakon vrednosti u našoj pri­ vredi, razume se, postoji, ali on nije više neobuzdani dik­ tator naše privrede, nego ga kanališu državne komandne pozicije u našem ekonomskom životu. 4. NAŠ FINAN SISK I SISTEM

Ako hoćemo da odredimo uticaj našeg finansiskog sistema na opšti karakter naše privrede, potrebno je da izdvojimo pitanje onih finansiskih formi i metoda koji su, u prvom periodu posle oslobođenja, nužno preuzeti iz naše pro­ šlosti i koji su već podvrgnuti, odnosno koji će uskoro biti podvrgnuti, temeljnoj reorganizaciji. Pri ovoj analizi za nas je važno pitanje: kojim ekonomskim pozicijama ovlađujemo s današnjim finansiskim sistemom i kakve su bitne razlike između s a d r ž a j n e strane današnjeg finansiskog sistema i s a d r ž a j n e strane finansiskog sistema stare Jugoslavije. Pre svega, treba konstatovati da danas država drži u svojim rukama ,ceo finansiski sistem — i b a n k a r s k i , i k r e d i t n i , i p o r e s k i s i s t e m , dok je stara Jugosla­ vija imala u svojim rukama jedino poreski sistem. Bankar­ ski* sistem stare Jugoslavije »odlikovao se« time što su osnovne banke bile privatne, što su bile u rukama privat­ nog, većinom stranog, delimično domaćeg, kapitala. U sta­ roj Jugoslaviji kreditni sistem bio je u rukama privatnih kreditnih preduzeća i značio je ekonomsku svemoć privat­ nih banaka, njihov kapitalistički monopolni položaj u našoj privredi. Činjenica da naša država danas drži u svojim rukama celokupni finansiski sistem znači — da je država sposobna da planski diriguje opticajem novca, da je država sposobna

O KARAK TERU N A 5 E PRIV RE DE

29

da planski vrši državnu, tj. opštenarodnu, tj. društvenu akumulaciju, kao osnovnu akumulaciju naše privrede, da su banke zajedno s kreditnim sistemom iz osnova izmenile svoj karakter i postale finansiski instrumenat naše držav­ ne, tj. opštenarodne, tj. d r u š t v e n e privredne politike. Činjenica da naša država drži u svojim rukama celokupni finansiski sistem i da je finansiski sistem u celini uključen u opštenarodni privredni sektor, pretstavlja, bez sumnje., jednu od osnovnih karakteristika naše privrede i jemstvo za odlučujuću poziciju državnog sektora. Promenjeni karakter, promenjena sadržina našeg finansiskog sistema znači, dakle, duboku, odlučujuću promenu u čitavoj našoj privredi. Da bi se pravilno procenile te sadržajne promene, treba se samo setiti da u savremenoj kapitalističkoj privredi baš monopolni položaj banaka pretstavlja osnovicu svemoći finansiskog kapitala. 5. KARAKTER ZADRUŽNOG SEKTORA

Za karakter zadrugarstva od bitnog je značaja, prvo, kakav je karakter vlasti u zemlji i, drugo, kakav je karak­ ter privrede uopšte, odnosno kakav je karakter odluču­ jućih privrednih grana. Prema tome, zadrugarstvo u staroj Jugoslaviji moglo je na kraju krajeva da posluži samo kapitalističkoj aku­ mulaciji i koncentraciji, jačanju pozicija špekulantskih i kapitalističkih elemenata nad radnim seljaštvom i zanatli­ jama, socijalno-političkoj demagogiji. Zamisao idealnih zadrugara da će zadrugarstvo pomoći ukidanju eksploata­ cije čoveka od strane čoveka i anarhije kapitalističkog, načina proizvodnje, — u praksi je potpuno demantovana i ismejana. U novoj Jugoslaviji, uz postojanje državnog sektora, uz njegov karakter, uz opšti karakter naše vlasti, uz ka­ rakter našeg finansiskog sistema kao celine, zadrugarstvo dobija potpuno nov značaj. Z a m i s a o i d e a l n i h z a­ d r u g a r a da z a d r u g a r s t v o p o m a ž e e k o n o m s k o-d r u š t v e n o m r a z v i t k u k o j i ć e u k i n u t i e k s p l o a t a c i j u č o v e k a o d s t r a n e č o v e k a do-

30

O KARAKTERU

PRIVREDE

FNRJ.

b i l a j e r e a l n u b a z u . Uslov za ispunjenje te zamisli jeste činjenica da se naše zadrugarstvo već na samom terenu oslanja na državni sektor, da se ono zaista organizuje u cilju ekonomske pomoći radnim masama na osnovu i^jihove inicijative, da je u opštem okviru uklju­ čeno u opšti plan i da vodi borbu protiv svih eksploatatorskih i špekulantskih elemenata. U Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji ima, dakle, dovoljno uslova da zadrugarstvo, uz pravilan opšti i sopstveni ekonomsko-društveni pravac, učvrsti i dalje razvije svoj društveni karakter, što je bilo nemoguće u staroj ekonomsko-društvenoj strukturi, i da deluje na najšire radne mase — pa i na one koje su neposrednom uticaju državnog sektora teže pristupačne — kao velika, masovna škola socijalizma. 6. DRŽAVNI A P A R A T U ODNOSU PREM A PRIVREDI

Za državni aparat stare Jugoslavije karakteristične su bile dve stvari: p r v o , š t o o n n i j e u p r a v l j a o privredom, n e g o j e, n a p r o t i v , takoreći, privreda upravljala n j i m e , tj . e k s p l o a t a t o r s k e k l a s e su u p r a v l j a l e d r ž a v o m i, drugo, što je d r ž a v n i a p a r a t bi o i z v a n i i z n a d p r o d u k c i o n o g p r o c e s a , š t o on, p r e m a t o me , n i j e s a r a đ i v a o u p r o d u k c i o n o m p r o ­ c e s u , n e g o j e p a r a z i t s k i ž i v e o na r a č u n pro d u k c io n o g procesa. U novoj Jugoslaviji se već bitno izmenio i dalje se menja taj odnos između državnog aparata i privrede, produkcionog procesa. Postojanjem državnog sektora i nje­ govim položajem, uspostavljanjem plana, regulisanjem distribucije itd., n a š d r ž a v n i a p a r a t p o s t a j e učesnik u p r i v r e d i uopšte i u č e s n i k u pro­ d u k c i o n o m p r o c e s u n a p o s e . Prema tome, uko­ liko naš državni aparat, koji se rodio na razvalinama sta­ rog aparata kao sredstva eksploatatorskih klasa, gubi nasleđene tradicije prošlosti, ukoliko se reorganizuje prema

O KARAKTERU

NA SE PRIVREDE

31

đruštveno-političkim i ekonomsko-društvenim osnovama nove Jugoslavije, utoliko gubi i karakter državnog aparata koji stoji izvan i iznad privrede i produkcionog procesa; on, dakle, gubi tradicionalni parazitski karakter. Tako, dakle, u c e l i n i n a s t a j e si tua ci ja da naš d r ž a v n i a p a r a t , k a o o r u đ e š i r o k i h r a d n i h mas a, k a o o r u đ e b i v š i h u g n j e t a v a ­ n i h i e k s p l o a t i s a n i h ma s a , p o s t a j e u i s t o v r e m e sredstvo k ojim radne mase u p r a v ­ ljaju privredom. Nesumnjivo je da i ova činjenica, sa svoje strane, obeležava društveni karakter našeg državnog sektora i odlu­ čujući položaj društvenog sektora u našoj privredi. 7. KARAKTER NAŠEG P L A N A

Zakon o planiranju i počeci stvaranja i sprovođenja plana sami po sebi bili bi nemogući kad ne bi postojao državni i na njega oslonjeni zadružni sektor, sa svojim dru­ štvenim karakterom, i kad država ne bi u čitavoj privredi imala dovoljno jakih komandnih pozicija za kontrolu nad privatnim sektorom. A li time još nisu iscrpeni svi momenti koji u pogledu plana i planskog gospodarenja obeležavaju opšti karakter naše privrede. Pre svega, za naš plan je bitno to što su mu stavljeni zadaci d i r e k t i v n o g dejstvovanja. Ukoliko uopšte može biti govora o planiranju u ma kojoj kapitalističkoj zemlji, ono nema i nikada ne može imati d i r e k t i v n i karakter, nego uvek samo karakter više ili manje tačne, obično netačne, p r o g n o z e . Skokoviti prelaz od karaktera p r o ­ g n o z e na d i r e k t i v n i karakter planiranja bitno je vezan za d r u š t v e n i karakter privrede, odnosno dru­ štveni karakter bar pojedinih njenih odlučujućih sektora. Prelaz na d i r e k t i v n i karakter plana u našoj državi znači, u stvari, isto što i svesna borba za jedno planiranje koje je po svojoj suštini društveno, po svojoj suštini soci­ jalističko. Prelaz na d i r e k t i v n i kamkter plana znači upravo borbu za konačno ukidanje privredne anarhije koja

32

O

K ARAKTERU PR IV R E D E FNRJ

proizilazi iz kapitalističkog načina proizvodnje sa svim nje­ govim zakonitim pojavama, kao što su krize itd. Baš na pitanju planiranja mi ćemo moći najtačnije da utvrdimo dokle dostiže društveni sektor naše privrede, koliko smo uspeli da zadružni sektor uključimo u opštedruštveni sektor, koliko je jak privatni sektor, koliko je on mogao da izmakne opštoj, Ustavom određenoj, državnoj kontroli i državnom dirigovanju, koliko, naime, opšta zakonitost kapitalističke ekonomsko-društvene strukture još deluje u našoj privredi. Danas se već ne može sumnjati u to da će naš plan pokazati da je on potpuno direktivan za državni sektor, da ima sve uslove da svoju direktivnost, uz naše znatne napore, prenese i na zadružni sektor, i da će se borba za njegovu direktivnost na privatnom sektoru ispoljavati kao oštra borba između društvenih pozicija naše privrede i njenih privatnih pozicija. Pri tome ćemo, uz našu pravilnu politiku, uz čvrst savez radnog naroda, uz procvat i dalji razvoj našeg zadrugarstva, na samom privatnom sektoru imati stalnog saveznika, pre svega, u radnom seljaštvu, dok će se borba protiv špekulantskih elemenata privatnog sektora nemi­ novno zaoštravati i na toj osnovi dovoditi do daljih promena u karakteru naše privrede.

8. M ATER IJALNA B A ZA FED ER ATIVNE IZGRADNJE NA ŠE DRŽAVE I KARAKTER NAŠE PRIVREDE

Za izgradnju naše države od bitnoga je značaja činje­ nica da je naša država i j e d i n s t v e n a i f e d e r a ­ t i v n o i z g r a đ e n a d r ž a v a u isto vreme. Dijalek­ tička jedinstvenost tih dveju suprotnosti, koje se prema starim shvatanjima međusobno isključuju, jedinstvenost koja, s jedne strane, obezbeđuje snagu države, njenu moć, sposobnost njenog o p e r a t i v n o g dejstvovanja, a s druge strane — ravnopravnost naroda, ravnopravnost republika, najširu njihovu inicijativu, sprovedena je u život, sem Sovjetskog Saveza, jedino još u našoj zemlji.

O KARAKTERU N A ŠE

PRIVREDE

33

Nijedna druga država na svetu nije uspela da ostvari takvu jedinstvenost, ma koliko bila federativna i konfederativna. Uzrok tome leži i u k a r a k t e r u p r i v r e d e . Kapi­ talistički karakter privrede u kapitalističkim federacijama nužno prouzrokuje stalan »ekonomski rat«, koji se takođe stalno i neminovno završava pobedom jačega, tj. hegemo­ nijom jačega nad slabijima ili odvajanjem dovoljno jakih. U federacijama s kapitalističkom privrednom bazom isklju­ čena je, dakle, povezanost f e d e r a t i v n e izgradnje sa čvrstim d r ž a v n i m j e d i n s t v o m . Ona je isklju­ čena baš na ekonomskom području. U našoj državi, osim drugih moćnih faktora, kao što su svest o bratstvu i jedinstvu naših naroda, tradicija zajedničke borbe itid., najjača osnovica povezanosti f e d e ­ r a t i v n e izgradnje sa čvrstim državnim j e d i n s t v o m jeste baš d r u š t v e n i karakter državnog sektora u pri­ vredi. U okviru državnog sektora nemamo ni »saveznu« državnu »imovinu«, ni »republikansku« državnu »im o­ vinu« ni »lokalnu« državnu »imovinu«, kao što bi to hteli da prikažu advokati »državnog kapitalizma«, nego imamo o p š t e d r ž a v n u , tj. o p š t e n a r o d n u i m o v i n u , tj. društvenu imovinu i savezno, odnosno republikansko i lokalno u p r a v l j a n j e tom imovinom. D r u š t v e n i karakter imovine državnog sektora u n a . j d o s l e d n i j e m i n a j a p s t r a k t n i j e m smislu reči jeste upravo oslonac e k o n o m s k o g j e d i n s t v a naše države, oslonac na kome može da počiva i j e d i n s t v o plana, finansdskog sistema itd. Podela u p r a v l j a n j a tom imovinom prema njenoj važnosti i prema prirodnim uslovima zavisnosti itd. na s a v e z n e institucije, r e p u ­ b l i k a n s k e institucije, i n a r o d n e o d b o r e jeste u isito vreme materijalni oslonac f e d e r a t i v n e izgradnje naše države. Kao što je poznato, ta osnovna načela obezbeđena su kako našim Ustavom, našim pozitivnim zakonima i ured­ bama, tako i našom praksom. Nema, dakle, nikakve sumnje da je materijalna baza federativne izgradnje naše države po svojoj suštini d r u 3

Kidrič: Problemi

34

O

KARAKTERU PRIVREDE

FNRJ

š t v e n a. Bez takvog njenog karaktera u našoj praksi ne bi nikada mogla postojati puna povezanost federativne izgradnje države sa čvrstim državnim jedinstvom. Ako bismo taj karakter izmenili u ma kom drugom pravcu, ta bi promena neizbežno dovela do razornog delovanja pri­ vrednog partikularizma, s jedne strane, i hegemonističkih tendencija pojedinih državnih sastavnih delova, s druge strane.

9. PRIVATNI SEKTOR

Bilo bi potpuno pogrešno misliti da privatni sektor naše privrede pretstavlja neku homogenu celinu, da se on u celini suprotstavlja našem državnom i zadružnom pri­ vrednom sektoru, da su, dakle, odnosi naše društvene pri­ vrede prema svim delovima privatnog sektora jednaki i da uopšte naš privredni razvitak teži tome da taj sektor »što pre potpuno uništi«. Pre svega, treba biti načisto s tim da je privatni sektor naše privrede dovoljno jak sektor, da on obuhvata ogromnu većinu naše poljoprivrede, ogromnu većinu naše trgovine na malo, ogromnu, većinu našeg zanatstva, da on obuhvata priličan deo našeg građevinarstva itd. Već sama ta činjenica, bez obzira na društveno-ekonomsku razliku između pojedinih delova privatnog sektora, dovoljno jasno dokazuje da bi jedan nepravilan postupak prema privat­ nom sektoru, neko »frontalno gušenje«, u najvećoj meri ugrozilo našu privrednu delatnost, prouzrokovalo zastoj u našoj privredi. Bez delatnosti privatnog sektora u našoj poljoprivredi i dobrih veza između njega i našeg držav­ nog i zadružnog sektora danas ne možemo zamisliti našu ishranu. Činjenica, na primer, što naše zanatstvo, s obzi­ rom na opšte posleratne prilike, još uvek ne raspolaže u dovoljnoj meri sirovinama i materijalom, dosta nepovoljno deluje na naš opšti životni standard. To dokazuje od kolike je važnosti danas zanatski deo privatnog sektora za našu privredu. Bez trgovine na malo, na primer, teško bi bilo

O KARAK TERU

NA SE PRIVREDE

35

i zamisliti, u današnjim uslovima, uspesnu distribuciju, pa prema tome i samo snabdevanje radnog naroda. A li ovde se ne radi samo o pitanju trenutne i prolazne neophodnosti pojedinih delova privatnog sektora. Potrebno je dublje ući u stvar. Uprkos činjenici da — uopšte uzev­ ši — iz privatnog sektora stalno niču kapitalističke tenden­ cije, treba pojedine delove privatnog sektora razlikovati s obzirom na njihovo mesto u sklopu produkcionih odnosa. Radi se, dakle, o pitanju da li o v a j i l i o n a j d e o p r i v a t n o g s e k t o r a ima pre s v e g a špeku­ lantski i e k s p l o a t a t o r s k i ili, n a p r o t i v , radni karakter, odnosno p r e te ž n o radni k a r a k t e r sitn og i s r e d n j e g sopstvenika.* Od e k s p l o a t a t o r s k i h ' i š p e k u l a n t s k i h elemenata s područja privatnog sektora m ožem o i moramo o č e k i v a t i žestoku bor­ bu p r o t i v o p š t e n a r o d n i h p r i v r e d n i h i n t e ­ resa, p r o t i v nastojanja d r ž a v n o g 1 za­ družnog sektora, korisnih n a j š i r i m rad­ n i m m a s a m a . Od r a d n o g d e l a privatnog s e k t o r a m o ž e se i m o r a o č e k i v a t i n a j u ž a saradnja s opštenarodnim delom privred e. Ko to ne shvata, taj ne shvata ništa u našem privred­ nom zbivanju. Taj ne shvata osnovne činjenice našeg privrednog razvitka. Razumljivo je, doduše, da eksploa­ tatorski i špekulantski elementi mogu da utiču u izvesnoj meri i na radni sitni i srednjosopstvenički deo privatnog sektora, ali je faktički ekonomski i socijalni interes tog sitnog i srednjeg sopstvenika danas nerazdvojno vezan za procvat državnog i zadružnog sektora. Prema tome, ovde je m e t o d u b e đ i v a n j a potrebniji nego igde drugde. Čitav pravac razvitka kapitalističke ekonomsko-društvene strukture bio je upravljen ka siromašenju i uni­ štavanju sitnog i srednjeg sopstvenika. Sitnog i srednjeg sopstvemka uništavao je baš veliki eksploatator i eksproprijator. Prema tome, već u staroj ekonomsko-društvenoj strukturi bili su dati uslovi za savezništvo najširih radnih masa, za savez radničke klase, radnog seljaštva, zanatlija 3*

86

O

K ARAKTERU PR IV R E D E FNRJ

itd. u borbi protiv zelenaša, parazitskih banaka, svih veli­ kih eksploatatora i njiihovih protivnarodnih nastojanja. U našoj ekonomsko-društvenoj strukturi takvo se savezništvo samo još više učvršćuje. Jačanje društvenog privrednog sektora pretstavlja u isto vreme zaštitu sitnih i srednjih seljaka i zanatlija od eksploatacije. Ono je upravljeno protiv siromašenja i uništavanja tih narodnih siojeva. Jačanje državnog i zadružnog sektora može i mora značiti samo porast blagostanja čitavog radnog naroda, najširih narodnih masa, u prvom redu baš s e l j a č k i h . Kada je, dakle, reč o privatnom privrednom sektoru, treba oštro razlikovati sopstvenika koji sam radi i koji nije eksploatator od tipično eksploatatorskog i špekulantskog dela privatnog sektora. ZAKLJUČAK

Na osnovu ove analize možemo izvesti zaključak da se karakter naše privrede već bitno izmenio. S jedne strane, imamo državni i oslonjen na državni zadružni sektor, koji su u suštini d r u š t v e n o g karaktera, s druge strane, imamo još dosta jak privatni sektor (poljoprivreda, trgo­ vina na malo itd.), koji se nalazi pod državnom kontrolom i čiji je eksploatatorski karakter ograničen, a čija se kapi­ talistička akumulacija, uz naš finansiski sistem i državnu kontrolu, delimično sliva u državnu, tj. opštenarodnu, tj. društvenu akumulaciju. Nesumnjivo je da opšta ekonom­ ska i ekonomsko-društvena zakonitost svojstvena kapitali­ stičkoj privrednoj strukturi ne dejstvuje više neograni­ čeno u našoj ekonomsko-društvenoj strukturi. N e s u mn j i v o j e da na š a d r ž a v a d r ž i č v r s t o u s v o ­ jim rukama kom andne p o z i c i j e i pravac našeg e k o n o m s k o -d r u š tv e n o g razvitka. Stanje, odnosno proces razvitka naše privrede, pa prema tome i opšti karakter naše privrede, treba shvatiti kao dijalektičko jedinstvo. Dijalektičko jedinstvo suprot­ nosti u našoj privredi odgovara karakteru naše narodne vlasti i sa svoje strane pretstavlja njegovu materijalnu

O KAR AK TER U N A Š E

PRIVREDE

37

osnovicu. U tom jedinstvu vodi se neminovno stalna borba između tendencija državnog i zadružnog sektora i kapita­ lističkih tendencija sa područja privatnog sektora. Dru­ štvena strana naše privrede ima sve uslove da uz pravilnu politiku u toj borbi pobeđuje. Jedinstvo naše privrede i njenog karaktera pretstavlja, dakle, privredu u onom procesu i pravcu razvitka koji će se uz borbu i pravilnu ekonomsko-društvenu politiku završiti likvidacijom eks­ ploatacije čoveka od strane čoveka. Taj proces se kreće u s p e c i f i č n i m uslovima koji su dati s p e c i f i č n i m nastankom nove Jugoslavije, ali on, naravno, istovremeno podleže i o p š t o j društveno-politiekoj i ekonomsko-društvenoj zakonitosti. D a bismo p r a v i l n o r u k o v o d i l i tim procesom, p o t r e b n o j e da na s v a k o m s t u p n j u n j e g o ­ vog r a z v it k a s h v a tim o i n j e g o v e speci­ f i č n e u s l o v e i n j e g o v u opštu zakonitost. Na današnjem stupnju razvitka toga procesa od bitne je važnosti potpuno ukinuti one organizacione forme naših društvenih privrednih sektora koje ne odgovaraju dru­ štvenoj sadržini nego izviru iz kapitalističke prošlosti i koje je naša privredna praksa nasledila kao takve.

O NEKIM PRINCIPIJELNIM PITANJIMA NAŠE PRIVREDE

1. O JEDNOJ POGREŠNOJ T BO R U I

Ako želimo da kritički razmotrimo razna nepravilna shvatanja u našoj privredi, moramo se pre svega osvrnuti na takozvanu teoriju o državnom kapitalizmu. Ima, naime, ljudi koji direktno tvrde da kod nas postoji i da se razvija državni kapitalizam. Međutim, ima još mnogo više pojedi­ načnih nepravilnih shvatanja koja, doduše, ne izlaze svesno iz »teorije« o državnom kapitalizmu, ali koja se, ako bismo ih logički razvili, na kraju krajeva svode na tu »teoriju«. U čemu je suština takozvane teorije o državnom kapi­ talizmu? Suština te »teorije« bez sumnje je u tome što ona tvrdi da je državni sektor naše privrede — kapitalistički, da se, dakle, taj sektor naše privrede razlikuje od privatnog kapitalističkog sektora samo po tome što je državni. Oči­ gledno je, na prvi pogled, da takozvana teorija o državnom kapitalizmu poriče duboke ekonomsko-društvene promene u FNRJ, da poriče društveni, tj. s o c i j a l i s t i č k i ka­ rakter državnog sektora naše privrede, da poriče da su se karakter i mogućnosti razvitka zadružnog sektora u novoj Jugoslaviji potpuno promenili baš zbog postojanja opštenarodnog državnog sektora naše privrede. Očigledno je da takozvana teorija o državnom kapitalizmu poriče takav ekonomsko-društveni razvitak nove Jugoslavije koji će

PRIN CIPIJELNA

P IT AN JA

NA SE

PRIVREDE

39

ukinuti eksploataciju čoveka od strane čoveka, da ona poriče kako izgradnju socijalizma u FNRJ, tako i njene mogućnosti. Potouno je, dakle, razumljivo što takozvana teorija o državnom kapitalizmu, koja izjednačuje državni sektor naše privrede s kapitalističkim delom privatnog privred­ nog sektora, tvrdi i to da za državni sektor naše privrede, pa prema tome i za zadružni sektor, važe iste one zako­ nitosti i u istom obliku koje važe i za kapitalistički način proizvodnje. Potpuno je, najzad, jasno da takozvana teorija o državnom kapitalizmu ide za o d r ž a v a n j e m onih organizacionih formi i metoda u našoji privredi koji su u suštini kapitalistički i koji su došli u neizbežan sukob s novom sadržinom, s novim karakterom naše društvene i ekonomske strukture, a koje mi b a š s a d a svim sna­ gama želimo da ukinemo. Iz svega ovog logično izlazi da takozvana teorija'o dr­ žavnom kapitalizmu nije samo pogrešna teorija nego i oportunistička, krajnje reakcionarna teorija, koja poriče revolucionarne političke, društvene i ekonomske promene u novoj Jugoslaviji, kako bi se što duže održale kapita­ lističke pozicije u našem privrednom razvitku, kako bi ae masama oduzela vera u budućnost, smanjilo njihovo zala­ ganje i njihova požrtvovanost i otežala izgradnja socija­ lizma u FNRJ. Očigledno je da zastupnici takozvane teorije o držav­ nom kapitalizmu zaboravljaju da su ekonomske promene u našoj zemlji došle kao posleđica revolucionarnih poli­ tičkih i društvenih pramena, da je državni sektor naše privrede rezultat činjenice da imamo n a r o d n u v l a s t , a ne v l a s t e k s p l o a t a t o r s k i h klasa. Tako­ zvana teorija o državnom kapitalizmu postavlja stvari kao da se uJcarakteru vlasti u Jugoslaviji nije ništa promenilo, kao da se državni sektor privrede samo ojačao izvesnim konfiskacijama i nacionalizacijom, a da je vlast ostala ista, i da je, prema tome. i državni privredni sektor po svom karakteru ostao isti, tj. kapitalistički. U takozvanoj teoriji o državnom kapitalizmu, s jedne strane, krije se reakcionarni pokušaj da se pred radnim

40

O

KARAKTERU PRIVREDE

FNRJ

masama Jugoslavije i pred inastranstvom okleveta državni sektor naše privrede kao kapitalistički (koji zadržava sve osobine eksploatacije, siromašenja radnih masa itd. itd.). S druge strane, pak, očigledno je da teorija o državnom kapitalizmu daje potstreka svim onim z a i s t a kapita­ lističkim tendencijama fcilo pojedinih činovnika i rukovodi­ laca s područja samog državnog sektora naše privrede bilo privatno-kapitalističkih elemenata kojima se ne sviđa sve očigledniji socijalistički karakter našeg državnog pri­ vrednog sektora i usklađivanje naših praktičkih privred- * nih organizacionih formi i metoda s takvim karakterom. Kolikogod takozvana teorija o državnom kapitalizmu bila krajnje desnooportuniistička, u njoj nalaze utočište i mnoge sektaške tendencije. Često se u našoj privrednoj praksi dešava da pojedini delovi našeg državnog privred­ nog sektora, pojedine ustanove, preduzeća i pojedini ruko­ vodioci postupaju potpuno neispravno prema radnom delu (radni seljak, zanatlija i dr.) privatnog sektora naše pri­ vrede. Takvi nepravilni postupci često imaju korena u pogrešnom shvatanju da kod nas sve treba da bude držav­ no, a po svom objektivnom značaju ti se postupci ne razli­ kuju od postupaka kapitalista prema radnom delu privat­ nog privrednog sektora, od odnosa koji bi prema tom radnom delu državni sektor naše privrede zaista imao da je po svom karakteru kapitalistički, a ne opštenarodni, od odnoisa uništavanja i eksploatacije radnog dela privatnog sektora. Potpuno je jasno da je takozvana teorija o držav­ nom kapitalizmu uperena ne samo protiv pravilnog raz­ vitka državnog i; zadružnog sektora naše privrede nego i protiv saradnje između državnog i radnog dela privat­ nog privrednog sektora, i to naročito protiv saradnje putem naših zadruga novog tipa. »Teorija« o državnom kapitalizmu je zajednička forma ' svih kapitalističkih tendencija koje žele da spreče naš privredni razvitak u pravcu izgradnje socijalizma. U njoj nalaze zaštitu i utočište i sva ona pogrešna shvatanjaT nasledena iz prošlosti, kao što su shvatanja o rentabilnosti po svaku ceinu, o akumulaciji putem trgovine itd. itd. U »teoriji« o državnom kapitalizmu takođe nalaze svoju od-

PR IN CIPIJELNA

P IT A N JA

N A SE PR IV R E D E

41

branu kako sve privredno-partikularističke tendencije koje brane »republikansku imovinu« od domašaja »savezne imovine«, tako i sve birokratsko-centralističke tendencije koje koče privrednu inicijativu nižih privrednih organa. Iz toga izlazi da borba za pravilan razvitak naše pri­ vrede pretpostavlja borbu protiv takozvane teorije o držav­ nom kapitalizmu, kao i protiv svih onih shvatanja koja svesno ili nesvesno imaju svoj arsenal u toj »teoriji«. Na čisto teoretskom području treba pre svega iskoreniti upotrebi javan je zakona vrednosti kao argumenta. Ima ljudi koji tvrde da ni naš državni privredni sektor ni naša ekonomsko-društvena struktura uopšte ne pret­ stavlja ju ništa bitno novo, različito od kapitalizma, jer u njima još uvek deluje zakon vrednosti. Ti ljudi, prvo, zabo­ ravljaju da kod nas još uvek postoji privatni sektor, pa da već zbog toga u našoj ekonomskoj strukturi deluje i mora delovati zakon vrednosti. Drugo, oni zaboravljaju da postojanje i delovanje zakona vrednosti nije karakte­ ristično samo za kapitalistički sistem nego da zakon vred­ nosti mora delovati sve dotle dok proizvodne snage ne budu toliko razvijene da društvena proizvodnja može da da svakome koliko mu je potrebno, a ne samo koliko je svojim radom doprineo, sve dotle, dakle, dok međusobno upoređivanje proizvoda prema uloženom radu ne postane suvišno. Za kapitalistički sistem nije jedino karakteristično delovanje zakona vrednosti, nego je, pre svega, karakte­ ristično to da višak vrednosti ostaje u rukama kapitalista, da je akumulacija kapitalistička, a ne društvena, da služi privatnim ciljevima, a ne društvenim. Za kapitalistički sistem su, dalje, karakteristični produkcioni odnosi u koji­ ma deluje zakon vrednosti, karakteristična je takođe stihiska strana njegovog delovanja itd. itd. Za državni sektor naše privrede nije karakteristično to da li zakon vrednosti prestaje da postoji i deluje. Za državni sektor naše pri­ vrede karakteristično je da je akumulacija društvena, karakteristično je da zakon vrednosti deluje u potpuno novim oblicima, u potpuno novim produkcionim odnosima, karakteristično je, dalje, da on gubi karakter nezavisnosti

42

O

KARAKTERU PRIVREDE

FNRJ

od volje društva, dakle, da gubi stihijnost delovanja. Kod nas zakon vrednosti postaje zakon kojim je naša državna privreda ovladala i kojim upravlja.

2. PRIVREDNI PAR TIK ULARIZAM I BIROKRATSKI CENTRA I JZ AM

Kao što se već više puta isticalo, tendencija privrednog partikularizma kao i tendencija birokratskog centralizma — objektivno znače održavanje kapitalističkih ostataka u našoj privredi, a »argumenti« tih tendencija, ukoliko se odnose na državni sektor naše privrede, spadaju u okvir »teorije« o državnom kapitalizmu. I privredni partikularizam i birokratski centralizam su vrlo opasni ako ih ne zapažamo, ako prestajemo da se borimo protiv njih. Oni se međusobno uslovljavaju. Oni danas koče, pre svega, sprovođen je mera koje treba da dadu pun zamah pravilnom privrednom razvitku naše zemlje. Ako dublje razmotrimo neposredne klasne izvore pri­ vrednog partikularizma, odnosno birokratskog centralizma, videćemo da je, uglavnom, privredni partikularizam po svom objektivnom značaju vezan za p o s t o j e ć u reak­ ciju, dok je birokratski centralizam o s t a t a k starih, još neiživljenih shvatanja. Drugim rečima: privredni parti­ kularizam ima danas živu klasnu bazu koja ga, takoreći, stalno pothranjuje, dok birokratski centralizam danas takve baze uglavnom nema. Za birokratski centralizam ni u kom slučaju ne mo­ žemo tvrditi da izvire iz postojećih velikosrpskih tenden­ cija. Istovremeno je potrebno istaći da se pojava biro­ kratskog centralizma ne javlja samo u saveznim držav­ nim organima nego da se ona. u istoj ili još većoj meri, uz iste ili još štetnije posledice, javlja i u republikanskim organima, u njihovom odnosu prema lokalnim organima vlasti i našoj privredi lokalnog značaja. Birokratski cen­ tralizam se isto tako ispoljava i u odnosima između mini­ starstava i glavnih direkcija, kako saveznih, tako repu­

PR IN CIPIJELNA

PIT A N J A

N A SE

PRIVREDE

4S

blikanskih, sve do preduzeća i državnih privrednih usta­ nova. Birokratski centralizam je uglavnom nasleđe stare b i r o k r a t i j e , starih birokratskih shvatanja, a ne proizilazi neposredno iz ove ili one nacionalne reakcije, ovog ili onog buržoaskog nacionalizma, sa ovakvim ili onakvim nacionalno-hegemonističkim tendencijama, iako, ponekad, može biti povezan s ostacima takvih' tendencija. U privred­ nom pogledu birokratski centralizam je, pre svega, našleđeni mentalitet starog državnog aparata, koji je u odnosu prema privredi imao jedino administrativne, u najboljem slučaju fiskalne funkcije, odnosno funkcije upravljača dr­ žavnih monopola, a koji je u svakom slučaju parazitski živeo na račun privrede, ne utičući neposredno na produkcioni proces, ali verujući u svoju administrativnu svemoć i oslanjajući se na nju. Svaka pojava birokratskog centra­ lizma — bilo da se radi o kočenju inicijative na dole bilo da se radi o birokratskom shvatanju nekog privrednog problema — gotovo je zakonito povezana s izrazito admi­ nistrativnim poslovanjem u privrednom životu, s mišlje­ njem da se privredna pitanja mogu rešavati administra­ tivnim putem, dugačkim i nejasnim aktima, umesto nepo­ srednim organizovanjem, umesto živom operativnošću* razvijanjem inicijative nižih organa i budnom kontrolom. Za sve birokrate-centraliste u našoj privredi, pored osta­ log, karakteristično je i to da se više i radije služe na kilo­ grame teškim aktima nego tablicama pokazatelja i orijentacionih cifara. Drugovi koji podležu birokratskom centralizmu. često grubo koče inicijativu, a time i privredni razvitak. Oni, pre svega, zaboravljaju da društveni karakter državnog sektora naše privrede ne znači neki sivi i birokratski nazovi socijalizam, nego da, naprotiv, znači spajanje u jednu celinu opštenarodnih interesa sa inicijativom i inte­ resima jedinica i pojedinaca. Bez takvog povezivanja nije uopšte moguće zamisliti ljudsku aktivnost, a pogotovo ne ostvarenje naših privrednih planova, koji će, pored osta­ log, tražiti maksimalnu mobilizaciju kako celine, tako i pojedinaca i njihovih interesa, kako čitave naše privrede*

44

O

K ARAKTERU PRIVREDE FNRJ

tako i pojedinih njenih grana, preduzeća, ustanova i na­ pose svakog radnika i stručnjaka, svakog seljaka i zadru­ gara. Birokratski centralizam pruža danas vrlo mnogo otpora baš ovakvom pravcu našeg privrednog razvitka, kao što pruža vrlo mnogo otpora i reorganizaciji državnog aparata koji rukovodi privredom. Već smo istakli da privredni partikularizam po svom objektivnom značaju može biti usko vezan za p o s t o ­ j e ć u reakciju po republikama. Ipak, bilo bi grubo uopštavainje kad bismo izvore privrednog partikularizma isključivo sveli na buržoaski nacionalizam, odnosno separa­ tizam nacionalne reakcije. Privredni partikularizam se ne pojavljuje samo u republikama nego se takođe pojavljuje i u odnosima lokalnih organa prema republikanskim usta­ novama, kao i u odnosima saveznih organa i ustanova prema celini. U tom smislu privredni partikularizam je o p š t i ostatak u suštini kapitalističkog shvatanja: »drži i brani svoje i ne obaziri se na celinu, osim ako možeš od nje nešto izvući«. Privredni partikularizam je utoliko opasniji što je reakcija po republikama neposredno zainteresovana da ga raspiruje i da mu daje buržoaskonacionalistički pravac. U tom smislu privredni partikularizam po republikama može imati i neposredan izvor u nacionalnoj reakciji, u buržoaskom nacionalizmu, u nacionalnim kapitalističkim pozicijama, odnosno njihovim ostacima. Drugovi u repu­ blikama koji nasedaju privrednom partikularizmu često objektivno izražavaju buržoaski nacionalizam i šovinizam, koji iz klasnih razloga i u suštini iz eksploatatorskih inte­ resa potstiče nacionalna reakcija, zainteresovana za razbi­ janje jedinstva radnog naroda nove Jugoslavije, jedinstve­ nosti jugoslovenske privrede, bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda. U teoretskom i ideološkom pogledu, u odnosu prema državnom sektoru naše privrede, privredni *partikularizam republikanskih ustanova obično se svodi na »teoriju« republikanskog državnog kapitalizma. Advokati privrednog partikularizma po republikama ne smatraju da opstenarodna imovina pod republikanskom upravom ima pre svega društveni, tj. socijalistički karakter, nego je

PR IN CIPIJELNA

P IT AN JA

N A SE

PRIVREDE

45

smatraju republikanskom imovinom u više ili manje doslednom kapitalističkom smislu reči. Za privredni partikularizam po republikama značajno je, takođe, to što je u odnosu prema lokalnoj privredi on redovno povezan s birokratskim centralizmom. U skladu s klasnom bazom privrednog partikularizma, u birokrat­ skom centralizmu republikanskih ustanova veoma su jake n e p o s r e d n e , u suštini kapitalističke, tendencije uni­ štavanja »konkurentske«, »nepotrebne« lokalne privrede, tendencije »centralizacije« sredstava za proizvodnju. S tim u vezi je i sektaški odnos koji prema radnom delu privat­ nog privrednog sektora ispoljavaju mnogi rukovodioci, koji su inače pod uticajem privrednog partikularizma. Taj sektaški odnos, naravno, ne odgovara pravcu socijalističke izgradnje naše zemlje, nego, naprotiv, odgovara »državno«kapitalističkim tendencijama uništavanja i eksploatisanja, a ne pomaganja radnog dela privatnog privrednog sektora. Borba protiv privrednog partikularizma i birokratskog centralizma jedan je od najosnovnijih uslova za pravilnu liniju u našoj privredi, za stvarno sprovođen je takve linije, za ispravljanje nasleđenih shvatanja i za pravilan praktični rad.

3. PITANJE ORGANIZACIONIH FORMI I METODA PRIVREĐIVANJA

U raznim prilikama smo već isticali da su organizaci­ one forme i metodi privređivanja koje smo nasledili iz prošlosti i primenili u praksi našeg državnog privrednog sektora u prvom periodu posle oslobođenja bili, doduše, nužni, ali da su pre ili posle morali doći u neizbežan sukob s novim karakterom naše privrede. Nema nikakve sumnje da se u tom sukobu ogleda u stvari sukob između kapita­ lističkih pozicija u našoj privredi i novog socijalističkog pravca njenog razvitka. Pitanje sukoba starih organiza­ cionih formi i metoda privređivanja s novom sadržinom i novim karakterom naše privrede, dakle, nije samo prak­ tično pitanje primenjivanja ovakvih ili onakvih, trenutno

46

O

KARAKTERU P RIVREDE

FNRJ

vise ili manje podesnih formi, nego je to duboko princi­ pijelno pitanje, bez čijeg pravilnog rešenja ne možemo ni zamisliti pravilnu perspektivu našeg privrednog raz­ vitka. Danas, kada više nemamo potrebe da se služimo starim metodima, svako oklevanje u pristupanju novim formama i metodima iz straha da novi metodi i nove forme ne izazovu krupnije poreniećaje u našoj privredi, značilo bi opasan suvi prakticizam, čije bi posledice za naš pri­ vredni razvitak, pa i za trenutne rezultate našeg privre­ đivanja, mogle biti vrlo teške. Nastupilo je, prema tome, vreme, kada borba protiv suvog prakticizma u državnom i zadružnom sektoru naše privrede i u odnosima prema privatnom privrednom sektoru postaje neophodna za «dalji razvitak, kada, dakle, principijelno postavljanje pitanja i principijelno sprovođenje ispravne linije dobijaju prvo­ stepeni značaj, a kada suvi prakticizam i insistiranje na nasleđenim organizacionim formama i metodima postaju jedna od najopasnijih kočnica daljeg razvitka. Pitanje usklađivanja organizacionih formi i metoda našeg privređivanja s novim karakterom naše privrede postavlja se gotovo na svim privrednim područjima. To pitanje se postavlja, na primer, u organizaciji na­ ših ministarstava koja upravljaju proizvodnjom, i to kako saveznih, tako i republikanski. Tu se ono postavlja kao pitanje ozbiljnog i odlučnog prelaženja s koloseka admi­ nistrativnog upravljanja na kolosek privrednog rukovo­ đenja. Sva tekuća sitna i krupna pitanja organizacije i stila rada naših saveznih i republikanskih ministarstava koja upravljaju proizvodnjom možemo danas svesti na gornje osnovno pitanje. U našim finansijama, na primer, postavilo se, uprkos krupnim uspesima, baš zbog sazrelosti osnovnog sukoba između nasleđenih organizaciorih formi i novog karaktera naše privrede, pitanje novog poreskog, novog budžetskog i novog kreditnog sistema, ukratko, pitanje novog finansiskog sistema. Posledniim zakon ma o budžetu i porezima i uredbama Vlade. FNRJ to p'tanje je principijelno rešeno. Sada valja brzo početi s konkretnim ostvarivanjem.

PRIN CIPIJELNA

P IT A N JA

NA SE

PRIVREDE

47

Na području planiranja pojavljuje se sukob između tehnokratskih tendencija (tj. tendencija koje isključuju političke i socijalne faktore u planiranju), potcenjivanja naših privrednih snaga i takozvanog »zbirnog planiranja«, s jedne strane, i s druge strane — potrebe da naše pla­ niranje, uz jasnu i čvrstu generalnu liniju perspektivnog plana, udovolji mogućnostima koje pružaju duboke po­ litičke, društvene i ekonomske promene u novoj Jugosla­ viji i stvaralački polet naših radnih masa. U našoj državnoj trgovini, na primer, još uvek nije dovoljno likvidiran onaj duh akumuliranja putem trgo­ vine, koji odgovara kapitalističkom sistemu, a ne novom karakteru naše privrede. Pitanje usklađivanja organizacionih formi i metoda s novim karakterom naše privrede moramo do kraja i na svim privrednim područjima resiti s t v a r n o m reorga­ nizacijom našeg praktičnog privređivanja pre početka sprovođenja naših privrednih planova. Bez toga nećemo biti sposobni za maksimalnu mobilizaciju u cilju ostvari­ vanja privrednih planova. Prema tome, usklađivanje orga­ nizacionih formi i metoda s karakterom naše privrede ta­ kođe je sastavni deo priprema za sprovođenje privrednih planova. 4. POTCENJTVANJE NA ŠIH PRIVREDNIH SNAG A I STVARALAČKIH SPOSOBNOSTI NAŠIH R AD NIH M ASA

U našem privrednom i državnom aparatu još uvek nailazimo na potcenjivanje naših privrednih snaga, na potcenjivanje mogućnosti naše brze privredne izgradnje, na potcenjivanje stvaralačke snage naših radnih masa. Je­ dan tipičan, upravo klasičan primer takvog potcenjivanja bila su takozvana stručnjačka mišljenja u pogledu Omla­ dinske pruge. Baš ta konkretna »stručnjačka« mišljenja dosada smo vrlo malo podvrgavali javnoj kritici. Trebalo bi ih kritikovati upravo zbog toga što im je naša omladina sjajnom

48

O KARAKTERU PRIVREDE FNRJ

pobedom svog radnog elana zadala smrtni udarac, što je od njih, posle sjajne pobede naše omladine, ostala samo smešna karikatura nazovi stručnjačkih mišljenja i što su ta nazovi stručnjačka mišljenja u pogledu Omladinske pruge potpuno identična sa sličnim mišljenjima na raznim drugim privrednim oođručjima, mišljenjima na koja, na žalost, još uvek nailazimo u skoro svim našim privrednim ustanovama i ministarstvima. Gde je koren potcenjivanja naših privrednih snaga, potcenjivanja mogućnosti brze privredne izgradnje naše zemlje, potcenjivanja stvaralačke snage naših radnih masa? Prvo, to potcenjivanje ima svoj koren u našoj bivšoj zavisnosti od inostranstv^i, u našem polukolonijalnom od­ nosu prema inostranstvu, u vaspitavanju naših stručnjaka pod uti čajem inostranstva. Inostranstvo je, naime, uvek bilo zainteresovano da kod naših ljudi stvori mišljenje da su polukolonijalni karakter stare Jugoslavije i zaostalost njenog samostalnog privrednog razvitka, koje su prouzrokovali tuđi kapitalisti iz sopstvenih interesa, nešto sasvim normalno, nešto što ima objektivne uzroke u samim jugo­ slavenskim ekonomsko-geografskim i drugim uslovima. Jasno je da danas, posle potpunog oslobođenja naše zemlje, posle oslobođenja ostvarenog ne samo na politič­ kom nego i na ekonomskom području, takvom potcenjivanju više nema mesta. Protiv takvog potcenjivanja mo­ ramo povesti najoštriju borbu kao protiv ostatka žalosne prošlosti koji koristi inostranstvu, a ne našoj otadžbini. Drugo, potcenjivanje privrednih snaga naše zemlje, pot­ cenjivanje mogućnosti brze privredne izgradnje naše zemlje, potcenjivanje stvaralačke snage naših radnih ma­ sa ima svoj koren u kapitalističkom načinu privređivanja stare Jugoslavije. Potpuno je jasno da kapitalistički na­ čin privređivanja u staroj Jugoslaviji, bez obzira na njenu zavisnost od inostranstva, sam po sebi nije mogao da da ono što se u novoj Jugoslaviji može postići saradnjom dr­ žavnog, tj. opštenarodnog sektora privrede sa zadružnim organizacijama i radnim delom privatnog privrednog sek­ tora. U tom smislu potcenjivanje naših privrednih snaga i

PRINCIPIJELNA

PITANJA NASE PRIVREDE

49

stvaralačke snage naših radnih masa ne znači ništa drugo nego prenošenje u novu Jugoslaviju merila i normi koji su važili za stari kapitalistički sistem. Treće, potcenjivanje privrednih snaga naše zemlje i stvaralačke snage naših radnih masa znači, pre svega, ne­ dostatak vere u naše nacionalno i socijalno oslobođene narodne mase, nedostatak vere u njihov radni elan, znači nevero van je da su takve i tako slobodne radne mase kao što su naše zaista sposobne da savlađuju sve prepreke. Kada slušamo nazovi stručnjačke »argumente« onih mudraca koji potcenjuju stvaralačku snagu naših radnih masa, možemo se setiti sličnih »vojnih stručnjaka«, koji su 1941 godine »stručno« dokazivali da se u Jugoslaviji ne može partizanski ratovati i iz partizanstva stvoriti re­ gulama armija. Pod rukovodstvom naše Partije i druga Tita naše su narodne mase vrlo brzo pobile i teoriju i praksu takvih proročanstava. Tako i sada naša omladina i naše radne mase na području naše privrede pobijaju slič­ na nazovi stručnjačka mišljenja, razbijaju ih iz dana u dan, kao što će ih ostvarivanjem naših privrednih planova razbijati još više sutra i u budućnosti. Kada govorimo o potcenjivanju snaga naše privrede, 0 potcenjivanju stvaralačkih snaga naših radnih masa, mi nikako ni u kom slučaju ne propagiramo neka ne­ realna shvatanja, ne pravimo planove bez osnova, ne na­ puštamo teren privrednog realizma. Mi, naprotiv, čvrsto stojimo na bazi privrednog realizma, i borimo se protiv fantastičnih nacrta isto onako kao što se borimo protiv potcenjivanja naših privrednih snaga i stvaralačkih spo­ sobnosti naših radnih masa. Ali, naš savremeni privredni realizam nije istovetan s privrednim realizmoip starog tipa. On je viši tip privrednog realizma, viši upravo zbog toga što u realne elemente naših privrednih mogućnosti ubraja i jedan potpuno nov privredni sistem, koji je otvo­ rio vrata planu i privrednom elanu, kao i zaista oslobo­ đene radne mase, koje danas mogu i hoće da stvaraju ono što u staroj Jugoslaviji nisu ni mogle ni htele stvarati. Kada se borimo protiv nazovi stručnjačkih mišljenja 1 merila nasleđenih iz stare Jugoslavije, mi ni najmanje 4

Kidrič: Problemi

50

O KARAKTERU PRIVREDE FNRJ

ne potcenjujemo stručne argumente i stručno znanje. M l vrlo dobro znamo da upravo naša privredna delatnost traži stručnjake, i to i te kakve stručnjake. A li mi tra­ žimo od naših stručnjaka da se otresu svih ostataka pro­ šlosti i da svom stručnom znanju dadu doista slobodan zamah, onaj stvaralački zamah koji u staroj Jugoslaviji nikada nije bio moguć, a koji u novoj Jugoslaviji pret­ stavlja jedan od životnih opštenarodnih interesa.

GOVOR NA PRVOM ZASEDANJU USTAVOTVORNE SKUPŠTINE NARODNE REPUBLIKE SLOVENIJE

Drugovi i drugarice, kad su jugoslovenski narodi pošli u borbu kojom su i izvojevali svoju nacionalnu slobodu i nezavisnost, a iz koje je nastala i naša Ustavotvorna skupština, oni su bili svesni toga da borba protiv okupa­ tora znači u isto vreme i borbu za potpuno drukčiju bu­ dućnost, drukčiju nego što je bila stvarnost stare Jugo­ slavije. Narodne mase su instinktivno osećale da će istin­ sko oslobođenje i istinska nezavisnost Jugoslavije zna­ čiti duboke političke i društvene promene, promene koie odgovaraju potrebama i interesima radnog naroda. To pravilno naslućivanje našeg naroda, bez koga niko ne bi bio kadar da pokrene tako široke mase na tako junačka dela, potvrdilo se već u toku Narodnooslobodilačke borbe, a u potpunosti je dobilo svoju potvrdu posle oslobođenja. Ono se i danas iz dana u dan potvrđuje, i potvrđivaće se na ćelom putu našega razvitka. U toku Narodnooslobodi­ lačke borbe se svom snagom logike pokazalo da je radni narod osnovni nosilac nezavisnosti naših naroda. U Narođnooslobodilačkoj borbi pokazalo se svom snagom lo­ gike da se politička reakcija, koja je oduvek bila istovetna sa eksploatacijom i socijaln'm ugnjetavanjem najši­ rih slojeva, i u nacionalnom pogledu konačno izrodila i da se uvrstila u red odbačenih i prezrenih narodn:h izdaj­ nika. Kaogod što je sve to bilo logično i kaogod što je sve to bilo društveno zakonito, isto tako je bilo i logično i 4*

52

O KARAKTERU PRIVREDE FNRJ

društveno zakonito što je nova narodna vlast, koja je izrasla iz Narodnooslobodilačke borbe, od samog početka značila uvod u društveni i privredni razvitak, koji je, na kraju krajeva, značio ne samo nacionalnu slobodu već i potpuno socijalno oslobođenje, koji je značio ukidanje eksploatacije čoveka od strane čoveka, koji je, dakle, u našoj zemlji značio ostvarenje upravo onog velikog za­ datka koji je istorija stavila pred radničku klasu i radni narod svih zemalja celoga sveta. Drugovi i drugarice, želeo bih da u toku današnje diskusije govorim o nekim privrednim pitanjima. O njima bih hteo da govorim ne samo u vezi s poslom koji tre­ nutno vršim nego, rekao bih, ti prvom redu u vezi s logi­ kom razvitka naše borbe. Dobro vam je poznato da naša nova država poklanja veliku pažnju privrednim pitanji­ ma. Vama je dobro poznato da tim pitanjima u prvom redu poklanja veliku pažnju tvorac nove Jugoslavije, mar­ šal Tito, koji je i na privrednom sektoru inicijator i orga­ nizator naših pobeda. Iz današnjeg govora druga Kardelja mogli ste zaključiti koliku važnost pridaje naše državno i političko rukovodstvo upravo privrednim zadacima. Otkuda, drugovi i drugarice, tako veliko interesovanje za privredna pitanja u novoj Jugoslaviji? Objašnjavati to interesovanje prosto potrebom za obnovom ili pak starom istinom da bez hleba nema i ne može biti ni filozofije ni poezije, značilo bi davati krajnje površan odgovor. Ma da je sve to istina, radi se ipak o dubljim činjenicama. Da­ našnja i buduća pitanja naše privrede nisu samo pitanja obnove i nasušnog hleba nego su i izrazita pitanja dubo­ kog, revolucionarnog društvenog preobražaja, koji je kod nas otpočeo još onda kada je pukla prva partizanska pu­ ška, koji se s logičkom zakonitošću nastavio u toku Narod-, nooslobođilačke borbe i koji se u našem sadašnjem i bu­ dućem razvitku ne može i neće moći zaustaviti nikakvim reakcionarnim pokušajem. Mislim, drugovi i drugarice, da je upravo u tome osnovni uzrok zašto ne samo naši kadrovi nego i naše naj­ šire narodne mase poklanjaju našim privrednim pitanjima neuporedivo veću pažnju nego što bi je poklanjali kad bi

GOVOR U USTAVOTVORNOJ SKUPŠTINI NR SLOVENIJE

53

se radilo jedino o pitanju nasušnog hleba. Nema ni naj­ manje sumnje da će i ova Skupština morati da rešava pri­ vredna pitanja, da će ih, naime, rešavati upravo sa tog gledišta. Pred ovom se Skupštinom nalazi častan i istoriski značajan zadatak da na slovenačkoj teritoriji završi ono što je otpočelo u jugoslovenskoj Narodnooslobodilačkoj borbi i što je značajno ne samo za Balkan i ne samo za slovenske narode nego — kao što je juče tako jasno i tako lepo istakao naš pesnik Oton Zupančič — i za sve mase i narode sveta koji su se probudili i koji se bude. Neću ponavljati poznate stvari o karakteru naše pri­ vrede i o pojedinim njenim sektorima. Zeleo bih samo da istaknem da se mi danas zaista nalazimo na putu raz­ vitka koji će ukinuti eskploataciju čoveka od strane čo­ veka i potpuno zagarantovati sreću i blagostanje svih na­ ših radnih ljudi. To je velika stvar, drugovi i drugarice, i bilo bi potpuno pogrešno misliti da ćemo je izvesti bez napora i žrtava. Onaj ko zamišlja slobodu radnog naroda i izgradnju njegove srećne budućnosti tako kao da će od­ jednom, već odmah sutradan, otpočeti da teče med i mleko, ne shvata ništa i u Narodnooslobodilačkoj borbi ništa nije naučio.. Takav čovek je, u krajnjoj konsekvenci, hteo on to ili ne, velika štetočina radnog naroda. Nema, doduše, ni najmanje sumnje da naš životni standard raste, da će sve više rasti i da se ne može ni uporediti sa životnim standardom posle Prvog svetskog rata u staroj Jugoslaviji. Nema ni najmanje sumnje da se naše radne maše svako­ dnevno u svojoj životnoj praksi ubeđuju da naša vlast i naš način privrede najviše odgovaraju njihovim istinskim interesima. To je nesumnjivo, ali je isto tako nesumnjivo da mi danas tek udaramo temelje istinskom blagostanju i da takvo udaranje temelja traži od nas mnogo znoja, mno­ go napora, mnogo žrtava i mnogo lišavan ja. Kao što smo u toku Narodnooslobodilačke borbe znali da vaspitamo narodne mase u duhu samopožrtvovanja, tako moramo znati i danas da ih vaspitavamo. Mi nismo demagozi koji narodnim masama danas obećavaju ono što sutra ne mogu ispuniti. Snaga našeg moćnog pokreta, sna­ ga naše države baš se i sastoji u tome što narodnim ma­

£4

O

K ARAKTERU P RIVREDE

FNRJ

sama umemo da pokažemo njihov put, što umemo da im otkrivamo njihove ciljeve, što ih učimo da prave razliku između prijatelja i neprijatelja — i što umemo da ih po­ krenemo na borbu za njihove ciljeve, što umemo u njima da probudimo baš ono što je najčasnije i najplemenitije, naime, nepokolebljivo požrtvovan je u borbi za postiza­ nje ciljeva. Mi danas govorimo o elektrifikaciji i industrijalizaciji naše zemlje. Naši planovi ni po čemu ne liče na razne elektrifikaciske i industrijalizaciske planove koji su bili karakteristični za kapitalistički sistem stare Jugoslavije. Za staru Jugoslaviju bilo je tipično pre svega to što su ti planovi obično ostajali na papiru. Kod nas to neće biti siučaj. A li ćemo ih izvesti sa istom onom doslednošću sa ko­ jom smo izvojevali oslobođenje od okupatorovog jarma. Ukoliko se u staroj Jugoslaviji uopšte gradilo, tog podu­ hvata laćali su se obično razni inostrani finansiski mag­ nati, s namerom da polukolonijalnu državu privredno i politički još više porobe i još više iscrpu. Svaku paru koju su ulagali u ovu državu pretvarali su u desetostruku dobit, koju su odnosili u inostranstvo. Nije bilo nimalo čudno što njihova takozvana izgradnja, što njihovo tako­ zvano ulaganje kapitala nije stvarno ni u kom pogledu razvilo vanredno bogate prirodne snage naše domovine, već je, na kraju krajeva, uticalo upravo u suprotnom smi­ slu, naime, sprečavalo je dalji razvitak proizvodnih snaga. Razni inostrani finansiski magnati i industriski baroni ni­ su želeli da vide razvijenu, već nerazvijenu, zaostalu, od inostranstva u svakom pogledu zavisnu Jugoslaviju, u ko­ joj je bilo moguće na najprimitivnije, pa prema tome i najgrublje načine eksploatisati radnu snagu, i u isto vreme najneodgovornije pljačkati rudna bogatstva i druge sirovine i izvoziti ih uz bagatelno nisku cenu u inostran­ stvo. Na taj način oni su Jugoslaviju stvarno činili sve siromašnijom i siromašnijom. Razume se da su domaći ka­ pitalisti i u tom pogledu išli ruku pod ruku sa inostranim kapitalistima i bili uvek spremni da prihvate podređenu ulogu na štetu vlast'te domovine, samo ako bi time nji­ hova dividenda iole porasla.

GOVOR

U

USTAVOTVORNOJ

SKUPŠTINI

NR

SLO VENIJE

55

Kaogod što je reakcija u toku Narodnooslobodilačkog rata, kako na nacionalnom, tako i na političkom polju, bila potpuni izdajnik, isto tako je ona, udružena sa inostranstvom i podređena tom inostranstvu, kao sluga ino­ stranih interesa, već ranije decenij ama pustošila našu do­ movinu. Nema ni najmanje sumnje, drugovi i drugarice, da će naša industrijalizacija i elektrifikacija ići drugim putem. Savlađujući teškoće, mi smo stvorili potrebne materijalne i novčane rezerve za našu industrijalizaciju i elektrifika­ ciju. Na mnogim mestima moraćemo još prilično štedeti da bismo platili prve mašine, koje moramo nabavljati iz inostranstva. A li ono što ćemo iduće godine početi da gra­ dimo, gradiće naša država u korist naše domovine i našeg radnog naroda. Jedini cilj naših planova je taj da pre­ obraze našu domovinu. Preobraziti je ne samo u tom smi­ slu što će električne centrale i fabrike stajati tamo gde ih danas nema, što će se otvoriti rudnici tamo gde danas le­ že neiskorišćena rudna bogatstva, što će železnička pruga proći tamo gde je danas nema, što će se utrti put moder­ nim tehničkim metodima u poljoprivredi, u kojoj se da­ nas seljak muči radeći samo svojim žuljevitim rukama, nego — i to u prvom redu — u tom smislu što će se pot­ puno izmeniti odnosi među ljudima, što će rad potpuno postati životna radost, što naš čovek neće više biti eksploatisan, već će postati suvereni gospodar prirode. To je naj­ dublji društveni značaj naše buduće industrijalizacije i elektrifikacije, i za njega vredi da naš radni čovek, pored neposrednih koristi koje će osećati još u toku svojih preg­ nuća, prinosi sve nove i nove žrtve sve dok ne pobedimo i na tom području. Reći ću nekoliko reči i o privrednom položaju Narod­ ne Republike Slovenije u novoj Jugoslaviji. U staroj Ju­ goslaviji mi, Slovenci, bili smo ugnjetavani narod, i to se odrazilo i u slovenačkoj privredi, koju nisu pljačkali samo inostrani i domaći kapitalisti nego iz koje je crpla ogromne parazitske dobiti i velikosrpska hegemonistička buržoazi­ ja. Osnovne društveno-političke promene u novoj Jugo­ slaviji, izvojevane pod slavnim Titovim voćstvom, jednom

56

O

KARAKTERU PRIVREDE

FNRJ

su zauvek prekinule s takvim stanjem. Već u toku prve dve godine posle oslobođenja Slovenija je, kao celina, i u materijalnom pogledu ogromno dobila od Jugoslavije, ma da Narodna Republika Slovenija spada u privredno naj­ razvijenije i bogate republike, i ma da je u ratu bila naj­ manje opustošena. Neću da nabrajam pojedinosti, pogle­ dajte samo šta se sve u Sloveniji izgradilo. Nikada se dosad nije u Sloveniji gradilo takvim tempom i u tolikim razmerama. I pri svemu tome ne treba gubiti iz vida činjenicu — koju na ovom mestu treba istaći — da u Sloveniji dosada prikupljeni porezi jedva da pokrivaju rashode njenog dr­ žavnog aparata, a da je ogromna većina svega što je izgra­ đeno — izgrađeno iz kredita koje je Narodnoj Republici Sloveniji dala Savezna vlada od stabilizovane i čvrste ju goslovenske valute. I ne samo to. Analiza jugoslovenske i slovenačke privrede već danas pokazuje da će Slovenija iduće godine biti kadra da iz vla­ stite akumulacije republikanskih razmera investira u no­ ve gradnje oko milijardu dinara. Ova cifra već sama posebi dovoljno svedoči ne samo o privrednoj situaciji u sa­ moj Narodnoj Republici Sloveniji već i o privrednom po­ ložaju Narodne Republike Slovenije u Federativnoj Na-, rpdnoj Republici Jugoslaviji. Ona u prvom redu rečita svedoči o tome da naša federacija nije federacija samo na papiru, već da ima tako snažnu, tako čvrstu, tako solidnu materijalnu bazu kakve nema niti ikad može imati bila koja federacija ma u kojoj kapitalističkoj državi. Razume se da reakciji, da svim onim parazitskim i špe­ kulantskim elementima kojima su svi naši uspesi trn u oku sve to ne prija. Oni bi želili da vide drukčije stanje kako* bi s prezirom mogli reći: vidite, sada nije ništa bolje nego što je bilo a staroj Jugoslaviji, čak je i gore. A li pošto stanje nije takvo kakvo bi oni želeli da vide i pošto su či­ njenice upravo suprotne od onih koje bi oni želeli, oni po­ kušavaju da sebi pomognu na druge načine. Pošto su im trn u oku naši uspesi, pošto im je trn u oku naša sve veća moć na svim područjima, pošto im je naročito trn u oku naša najveća tekovina — bratstvo i jedinstvo naših naro­ da, moć Jugoslavije kao celine, oni pokušavaju da ožive

GOVOR

U USTAVOTVORNOJ

SKUPŠTINI

NR

SLO VENIJE

57

ostatke raznih starih shvatanja i uskog gledanja. Reakcija pokušava — i u budućnosti će u svim republikama, a na­ ročito u privredno jačim republikama, još više pokušavati — da unese privredni partikularizam. Zašto? Zato što da­ nas svi naši uspesi, a naročito privredni, zavise od pri­ vredne moći naše države kao celine 1 što treba podrivati baš tu privrednu moć da bi se pričinila stvarna šteta. Naš oprobani metod u prevaspitanju masa i pojedinaca jeste — da se borimo protiv onog taloga iz prošlosti koji reakcija već iskorišćava ili koji namerava da uspešno isko­ risti. U takav talog, bez sumnje, spada i privredni parti­ kularizam. Privredni partikularizam je živa negacija svakog planiranja i u neposrednoj je protivrečnosti s privrednim planiranjem, koje se danas postavlja kao najpreči zadatak. Već sa te strane jasno je da je parti­ kularizam izraziti ostatak starog kapitalističkog mentali-r teta i da sa mentalitetom i težnjama radnog naroda nema i ne može imati ikakve veze. Na privredni partikularizam oslanjaju se u svojoj mržnji prema našoj planskoj privredi baš oni eksploatatorski ostaci bivših vodećih krugova koji su nekada, u Beogradu, radi malo mrvica, sa stola veliko­ srpske hegemonističke buržoazije, tako rado prodavali slo-** venačke privredne in te r e s t Onda kada je Beograd bio središte ne samo velikosrpske čaršije nego i špekulanata, eksploatatora i svih mogućih parazita iz svih krajeva Ju­ goslavije, reakcija je branila ondašnju hegemoniju. Danas kada je Beograd centar svih naših uspeha i sve moći na­ ših naroda, danas kada je Beograd zaštitnik slobode, rav­ nopravnosti i suverenosti naših narodnih republika, da­ nas kada je on ujedno centar naše privrede, one privrede koja se razvija na korist radnog naroda, na korist kako FNRJ, tako i republika, — danas, razume se, ta ista reak­ cija šapuće po budžacima: čuvajte se Beograda! Naše na­ rodne mase odgovaraju i odgovoriće i na ovaj postupak, kao što su odgovorile i na sve druge manevre protivnarodne reakcije. I ako to bude potrebno, naše će narodne mase ponovo podvrći temeljitoj reviziji i one kadrove koji bi u tom pogledu naseli raznim reakcionarnim partikularističkim tendencijama, umesto da se bore protiv parti­

58

O

KARAKTERU PRIVREDE FNRJ

kularizma za pravi put naše privrede, za put koji odgovara interesima radnog naroda. Na kraju, nekoliko reči o našim privrednim kadro­ vima. Potreba za privrednim kadrovima danas je tako velika, a idućih godina biće to u još većoj meri, da za­ pravo nikada neće biti suvišno da radimo na tome da je u celosti zadovoljimo. Izgradnju naših kadrova ne možemo ni zamisliti bez brzog školovanja i spremanja naših pri­ vrednih kadrova. Spremanje naših kadrova u svim ško­ lama, od industriskih škola pa do tehničkog fakulteta, od večernjih kurseva pa do najraznovrsnijih drugih kurseva — spada u osnovne zadatke naše privrede, a takođe i u osnovne zadatke naše države uopšte. Narodna Repu­ blika Slovenija je u tom pogledu u srećnijem položaju ne­ go druge republike. I zato je, u isto vreme, njena sveta dužnost da i na tom području pokaže jaku opštedržavnu svest na korist svoju i čitave Jugoslavije. Bilo je juče neobično prijatno čuti isklesane i osećajne Zupančičeve reči o opštečovečanskom značaju jugosloven­ ske borbe i jugoslovenskog zbivanja. Shvatimo li naša privredna pitanja u njihovoj osnovi, kao pitanja naše po­ litičke i društvene perspektive, važiće, po mom mišljenju, Župančičeve reči i za naše privredne napore. Toga u pfvom redu moraju biti svesni naši privredni kadrovi, i on­ da, sigurno, neće gubiti perspektivu pred očima niti će padati u suvi prakticizam. Sama njihova delatiiost izgubiće na taj način izgled suve prozaičnosti i grubog materija­ lizma, izgled koji se danas više ne može održati.

GOVOR U NARODNOJ SKUPŠTINI FNRJ PRILIKOM USVAJANJA ZAKONA O NACIONALIZACIJI PRIVATNIH PRIVREDNIH PREDUZEĆA

Drugovi narodni p o s l a n i c i , današnja sednica Narodne skupštine pretstavlja, bez sumnje, jedan vrlo značajan dan. Mi danas donosimo Zakon na koji odavno čekaju naše narodne mase, na koji odavno čeka svaki pravi ro­ doljub ove zemlje. Danas donosimo Zakon o nacionaliza­ ciji privatnih privrednih preduzeća. Ovim Zakonom naše radne mase postaju još potpunije gospodari svoje sudbine. One to postaju u dva smisla. Po­ staju to u socijalnom smislu, jer naša država, tj. narodna država, postaje vlasnik onih osnovnih sredstava za proiz­ vodnju koja su nekada služila za nečuvenu eksploataciju našeg radnog naroda. One to postaju i u nacionalnom smi­ slu, jer sredstva za proizvodnju prelaze u ruke nacionalne države, zajednice slobodnih i ravnopravnih jugoslovenskih naroda, dok su ona nekada velikim delom bila u rukama stranog kapitala i služila za izvlačenje ogromnih profita iz zaostale stare Jugoslavije, za održavanje polukolonijal­ nog karaktera stare Jugoslavije. Današnji dan, drugovi narodni poslanici, pretstavlja, dakle, kariku u onom razvitku naše zemlje koji je započeo još onda kada je, na Titov poziv, pukla prva partizanska puška, kada su naše narodne mase, pod slavnim Titovim voćstvom, izvojevale nacionalno oslobođenje, a zajedno s nacionalnim oslobođenjem i novu vlast, svoju vlŠst, na­ rodnu vlast, koja im pruža sve uslove i za potpuno oslobo­ đenje od eksploatacije. Današnji dan spada u dane velikih

60

O

KARAKTERU

PRIVREDE

FNRJ

pobeda naših naroda, velikih pobeda naše otadžbine, ve­ likih pobeda našeg radnog naroda, pa prema tome — u velike dane progresivnog čovečanstva uopšte. Današnji dan će još više da priveže radne mase naših naroda uz njihovu državu, još više da pobudi u njima radni elan. Kao i za sve svoje velike i značajne pobede, tako i za da­ našnji dan naši narodi i naše radne mase imaju da izraze svoju zahvalnost pre svega inicijatoru i organizatoru svih naših pobeda, drugu Titu. ( D u g o t r a j a n a p l a u z . Svi narodni poslanici ustaju i aplaudi­ raju. Oduševljenje traje nekoliko mi ­ nut a. ) Drugovi narodni poslanici, rekao sam da predloženi Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća pretstavlja kariku u onom razvitku naše zemlje koji je za­ počeo još onda kada je pukla prva partizanska puška, raz­ vitku čije je tekovine u potpunosti potvrdio naš Ustav, a čiji je dalji pravac morao takođe da predvidi naš Ustav. Ustav FNRJ izričito podvlači načelo pravilnog iskorišćavanja svih postojećih privrednih snaga zemlje, načelo da­ vanja pravca privrednom životu i privrednom razvitku od strane države putem opšteg privrednog plana, načelo* opštenarodne svojine nad sredstvima za proizvodnju kao< glavnog oslonca u razvitku narodnć privrede, načelo od­ brane radnog naroda od eksploatacije. U smislu tih načela Ustav FNRJ predviđa takođe na­ cionalizaciju pojedinih preduzeća i pojedinih grana pri­ vrede. Zašto je baš sada vreme ^a sprovođenje nacionaliza­ cije privatnih privrednih preduzeća? Zašto nismo sproveli nacionalizaciju odmah posle oslobođenja, nego je sa svom. odlučnošću sprovodimo sada? Državni sektor naše privre­ de, dakle, sektor opštenarodne imovine, koji naš Ustav označava kao glavni oslonac u razvitku naše privrede, učvršćuje se od oslobođenja, takoreći svakog dana, sve više i više. On je time dokazao punu životnu snagu, a on je tu snagu i morao da dokaže. Posle oslobođenja u našoj zemlji bilo je skeptika koji su računali da novi način pri­ vređivanja, s državnim privrednim sektorom kao oslon-

O ZAKONU

O N A C IO N A LIZA C IJI

61

cem naše narodne privrede, neće dokazati svoju životnu snagu, nego će se, naprotiv, srušiti. Činjenica je takođe da naše narodne mase odmah posle oslobođenja još nisu ima­ le, naročito u pogledu prema državnoj imovini, nov od­ nos. Bilo je potrebno da u našim najširim radnim masa­ ma, na osnovu njihovog sopstvenog iskustva, sazreva sa­ znanje da je državna imovina, tj. ooštenarodna imovina, upravo njihova imovina u najpotpunijem i najdoslednijem smislu reći. Da smo, dakle, odmah posle oslobođenja sproveli nacionalizaciju, mi bismo, s obzirom na činjenicu da se državni privredni sektor još nije bio dovoljno učvr­ stio «ni na samom delu ni u svesti najširih masa, ugrozili našu uspešnu privrednu delatnost. U specifičnim uslovima našeg razvitka trebalo je pre svega politički učvrstiti novu vlast, koja je, kao takva, već sama po sebi tražila i obezbeđivala i nov društveni i privredni razvitak. U svakom periodu obnove i izgradnje naše zemlje državni privredni sektor je takoreći iz dana u dan jačao. On je svakog dana sve više dokazivao svoju punu životnu snagu. On je sva­ kog dana sve više dokazivao da i u ekonomskom pogledu pretstavlja onaj način privređivanja koji može da postigne i da prevaziđe ono što se starim načinom postizalo, koji silnim poletom može da rešava sve one protivrečnosti i sve one teškoće iz čijih ćorsokaka stari kapitalistički si­ stem nikada nije mogao da izađe. ( A p l a u z . ) Mi danas mirne duše i s ponosom možemo konstatovati — da smo najveće privredne uspehe u našoj državi po­ stigli zahvaljujući baš državnom privrednom sektoru. Inostranstvo se divi brzom tempu naše obnove. Mnogi u inostranstvu postavljaju sebi pitanje: zašto se baš u Jugo­ slaviji prilike tako brzo sređuju, a zašto se u mnogim drugim zemljama, iako su one uložile u obnovu mnogo veća materijalna sredstva, taj proces razvija mnogo spo­ rije? Odgovor na to pitanje je jasan. Kod naš se prilike sređuju tako brzo, prvo, zbog toga što imamo narodnu vlast i, drugo, zbog toga što imamo državni sektor naše privrede, što su uz narodnu vlast i uz državni tj. opštenarodni sektor privrede, naše radne mase zaista spremne da dadu sve od sebe za obnovu naše zemlje. Kod nas nije

62

O

KARAKTERU PRIV RE DE FNRJ

bilo inflacije, — naprotiv, mi imamo solidne finansije i solidnu valutu, koja se sve više učvršćuje. Inostranstvo se tome mnogo puta čudi, a mi opet možemo reći: da ne­ mamo narodnu vlast i da nemamo državni sektor privre­ de, kod nas bi ne samo bila inflacija i strahoviti skok cena nego se naša obnova ne bi odvijala u znaku izgradnje omladinskih pruga i drugih privrednih objekata. Konstataciji da za najkrupnije privredne uspehe naše zemlje moramo zahvaliti upravo državnom sektoru naše privrede, treba dodati još jednu konstataciju. S tim uspesima vezano je i poboljšanje životnog standarda naših ši­ rokih narodnih masa, životnog standarda našeg radnog na­ roda. U svakoj zemlji u kojoj se komandne pozicije pri­ vrede nalaze u rukama privatnih kapitalista svaka obnova ide, i mora da ide, na račun radnih masa; tamo ne samo da radne mase nemaju nikakve koristi ni za vreme obno­ ve, niti će je imati docnije, nego one tamo još više osiromašavaju. Naša obnova, naprotiv, ide u korist najširih masa radnog naroda. To mase osećaju već danas, zbog toga su one spremne na nove napore i nove žrtve, i to će one još više osećati kad svojim radnim elanom, uz nove na­ pore, pa ako treba i žrtve, postave još čvršće temelje svog budućeg blagostanja. Kada, dakle, danas sprovodimo nacionalizaciju privat­ nih privrednih preduzeća, ne postoji nikakva opasnost i sumnia da ćemo poremetiti privredni život. Kada danas ova Skupština bude izglasala Zakon o nacionalizaciji, de­ legati naših privrednih ministarstava će otići u fabrike, i u nacionalizovamm fabrikama će se još više rasplamteti radni elan i učvrstiti svest da su najvažnija sredstva za proizvodnju, koja su nekada služila eksploataciji, prešla u narodne ruke. Naša zemlja stoii pred neposrednim zadacima elektri­ fikacije i industrijalizacije. Potpuno je jasno da je bez od­ lučnog kvalitativnog i kvantitativnog pojačanja opštenarodne imovine gotovo nemoguće zamisliti početak sprovođenja naših planova elektrifikacije i industrijalizacije ni u 1947 godini ni u narednim godinama.

O ZAKONU O NACIONALIZACIJI

6S

Drugovi, s jedne strane, naša- sadašnjica i naša najbliža prošlost dokazuju punu životnu snagu državnog sektora naše privrede kao glavnog oslonca našeg privrednog raz­ vitka, a s druge strane, naši planovi traže da taj sektor sa svom odlućnošću konačno učvrstimo ne samo kvalitativno nego i kvantitativno, kako bismo pod jedinstvenim ruko­ vodstvom mogli mobilisati osnovne grane naše privrede za spro vođenje naših planova. Takvo je, dakle, stanje danas kada se predlaže Zakon 0 nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća. I nove organizacione forme naše privrede i novi me­ todi privređivanja traže nacionalizaciju. Odmah posle oslobođenja morali smo na brzu ruku prihvatiti mnoge stare, nasleđene organizacione forme, mnoge nasleđene metode privređivanja. U toku razvitka i učvršćivanja na­ še države i naše privrede pokazalo se da su te forme u protivrečnosti s opštenarodnim karakterom državnog sek­ tora naše privrede, da one odgovaraju više nekoj vrsti državnog kapitalizma nego društvenom karakteru našeg državnog i zadružnog sektora. Mi smo morali da počnemo dovoditi u saglasnost organizacione forme i metode naše privrede s njenim promenjenim karakterom, s njenim no­ vim, opštenarodnim, socijalističkim karakterom. Danas je taj proces već dotle došao da i nove organizacione forme,, sa svoje strane, traže ne samo kvalitativno nego pre svega 1 kvantitativno pojačanje državnog privrednog sektora. Drugovi, mi danas vodimo privredno gazdinstvo već *na jedan u suštini planski način, iako smo još uvek pri­ nuđeni da prlmenjujemo izvesne primitivnije metode, da često računamo od oka i da vršimo samo orijentacione ana­ lize bez dovoljno razrađenih pokazatelja, iako još nismo sasvim potpuno razradili i zvanično primili jednogodišnje i perspektivne planove. A li naše gazdinstvo je ipak plan­ sko gazd nstvo i ono je već u protivrečnosti s privatnom svojinom sredstava za proizvodnju, za koja ovaj Zakon predlaže nacionalizaciju. Više organizacione forme naših rudarskih i mdustriskih preduzeća — glavne, savezne i zemaljske direkcije, pretstavljaju novi tip privredne or­ ganizacije, tip koji odgovara društvenom karakteru opšte-

*64

O

KARAKTERU PRIVREDE

FNRJ

narodne imovine, a ne kapitalističkom karakteru privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju. Nastupilo je, dakle, vreme kada i organizacione forme naše privrede, koje su dovedene u saglasnost s novim ka­ rakterom naše državne privrede, uslovljenim društvenopolitičkim promenama u zemlji, traže dalje produbljivanje, a i kvantitativno proširenje državnog privrednog sektora. Predložena nacionalizacija je stvarni izraz te činjenice. Drugovi, nekoliko puta je već istaknuto da su naše radne mase, kada su ušle u borbu za nacionalno oslobo­ đenje, pravilno naslućivale da će istinsko nacionalno oslo­ bođenje značiti i uvod u-njihovo oslobođenje od eksploa­ tacije. Kad su u patriotskoj borbi za nacionalnu slobodu pre svega naše radne mase uzele sudbinu naših naroda u svoje ruke, tada se konkretnć pokazalo kako je nacionalno pitanje u našoj zemlji, pitanje njene nezavisnosti, usko povezano sa socijalnim pitanjima. Danas se to pokazuje po drugi put. Današnjim aktom nacionalizacije ne učvr­ šćujemo samo naš državni sektor privrede i njegov dru­ štveni karakter, ne otvaramo samo široke puteve za oslobo­ đenje radnog naroda pd eksploatacije i za poboljšanje nje­ govog životnog standarda, ne polažemo samo temelje za uspešnije sprovođenje naše elektrifikacije i industrijali­ zacije, nego takođe neposredno nastavljamo onaj put koji smo započeli kada smo se latili oružja i pošli u borbu za nezavisnost naše otadžbine. Današnjim aktom nacionali­ zacije, kojom se preduzeća koja su nekada bila u rukama stranog kapitala daju konačno u ruke naše države, učvr­ šćujemo svoju nezavisnost, učvršćujemo i ekonomsku bazu svoga suvereniteta. ( B u r n o o d o b r a v a n j e . ) Nikada više naša zemlja neće biti objekat strane eksploatacije, nikada više naša zemlja neće dopustiti da je strani finan­ siski magnati jevtino iskorišćavaju najprimitivnijim metodima eksploatacije i da u isto vreme koče razvitak njenih po prirodi vanredno bogatih snaga. ( B u r a n a p l a u z . ) Ovim Zakonom, drugovi, predlažemo i naknadu za nacionalizovana preduzeća, a u isto vreme podvlačimo da je bogatstvo ove zemlje, bogatstvo koje je već izvučeno iz njenih nedara, stvorio radni narod te zemlje, koji je pri

O ZAKONU

O NA C IO N A LIZA C IJI

65

svemu tome bio strahovito eksploatisan ne samo od doma­ ćih nego isto tako i mnogo više i od stranih kapitalista.

(Aplauz.) Mogao bih navesti brojke koje jasno dokazuju da su neka strana preduzeća izvlačila za godinu dana četiri puta više profita nego što je iznosio čitav osnovni kapital. Mogao bih navesti konkretne dokaze kako se, iz monopolističkih razloga nekih stranih finansiskih magnata, namerno kočio razvitak proizvodnih snaga naše zemlje. Mogao bih navesti primere kako Su se plaćale ogromne sume da bi se dokazalo da u Jugoslaviji, na primer, nema nafte, iako je Jugoslavija naftom vrlo bogata. ( A p l a u z . ) « Drugovi narodni poslanici, nacionalizacija privatnih privrednih preduzeća koju predlaže ovaj Zakon otvoriće novi put u razvitku naše privrede. Naše radne mase će novim, još sjajnijim radnim elanom dokazati svoju svest, svoju punu i visoku svest da u našoj zemlji zaista kuju svoju sadašnjost i svoju budućnost, da se kod nas radi o razvitku koji oslobađa čoveka od eksploatacije i da su takav razvitak i takva zemlja zaista vredni najvećih na­ pora, pa i žrtava. Molim vas, drugovi narodni poslanici, da primite pred­ loženi Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih predu­ zeća u ime naših radnih masa kao njihovi pretstavnici i za njihovu srećnu budućnost.

S

Kidrič: Problemi

GOVOR U NARODNOJ SKUPŠTINI FNRJ POVODOM DOPUNE ZAKONA O NACIONALIZACIJI

Drugovi narodni poslanici, predloženi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalizaciji pretstavlja kariku u daljem proširenju i učvršćenju socijalističkog sektora naše privrede. Na osnovu toga Zakona biće nacionalizovano oko 10 rudnika, oko 65 električnih centrala, oko 220 ciglana, oko 100 pilana, oko 250 raznih drugih industriskih preduzeća, oko 200 štamparija i litografija, oko 880 magacina, oko 180 podruma, oko 30 sanatorijuma i bolnica, oko 550 hotela, oko 40 kupatila, oko 15 letovališta, oko 530 mlinova, oko 100 bioskopa i neznatan broj osiguravajućih i sličnih kreditnih preduzeća koja su još ostala u privatnim rukama. Uzevši sve skupa biće nacionalizovano oko 3.100 preduzeća. Predložene izmene i dopune Zakona o nacionalizaciji praktično znače da otsada u Jugoslaviji više neće biti industriskih preduzeća koja ne bi spadala u državni sektor naše privrede. ( B u r a n a p l a u z . ) Ukoliko ukazi prezidijuma narodnih skupština narodnih republika, koji će doći posle primanja ovog Zakona, ne bi obuhvatili još neka sitnija industriska preduzeća koja su ipak kapita­ lističkog karaktera, ta će se preduzeća moći docnije obu­ hvatiti drugim sredstvima. Time, dakle, završavamo nacionalizaciju naše indu­ strije. Istovremeno, u ime Savezne vlade mogu izjaviti da potpuna likvidacija kapitalističkih ostataka u oblasti indu­ striske proizvodnje za zanatlije ne pretstavlja nikakvu opasnost od »nacionalizacije«, kao što bi to želeli da pri-

POVODOM DOPUNE ZAKONA O

NACIONALIZACIJI

67

kažu razni narodni neprijatelji. Naprotiv, baš u ovoj, dru­ goj planskoj godini, koja znači nove korake i nove uspehe u izgradnji socijalizma u našoj zemlji, mi u isto vreme sa zadovoljstvom konstatujemo porast zanatliske delat­ nosti, koji je nastao kao posledica povećanja proizvodnje sirovina i drugog materijala. Mišljenja smo da sada postoji još više uslova da se zanatstvo uključi u našu plansku privredu, da se radni zanatlija diferencira od kapitalistič­ kih ostataka, kao i da se raznim uredbama i zakonima stvarno reguliše položaj zanatstva. Takođe smo mišljenja da su sazreli uslovi da se zanatstvo sve više uključuje u razvitak našeg socijalističkog zadrugarstva. N ije potrebno naročito objašnjavati zašto nacionali* zujemo magacine s kapacitetom od 10 i više od 10 vagona, mlinove s kapacitetom od pola i više od pola vagona i podrume s kapacitetom od tri i više od tri vagona. Svima je poznato da su baš ta sredstva omogućavala njihovim vlasnicima protivnarodni špekulantski posao. I ne samo to. Ta su sredstva sve više pretstavljala centre za oku­ pljanje kapitalističkih ostataka. Ukoliko kapitalistički ele­ menti više gube tie i pozicije u produkcionom procesu, utoliko se oni više prihvataju kriminalne aktivnosti, pod­ zemne špekulacije i crne berze. Isto tako sasvim je razumljivo zašto nacionalizujemo bioskope, sanatorijume, hotele, lečilišta i letovališta. Mi smo već toliko učvrstili naš privredni sistem i državni apa­ rat, da tim preduzećima faktički možemo, u korist radnog naroda, njegovog zdravlja, odmora i kulture, da rukovo­ dimo neposredno i bez opasnosti od većih zastoja u javnom životu. Predložene izmene i dopune rezultat su duže pripreme i dužeg proučavanja te naše lokalne privrede, koja ima republikanski, pa prema tome i opštedržavni značaj. One,, prvo, znače da se socijalistički sektor naše privrede već toliko učvrstio i da je socijalistička izgradnja naše zemlje, s čvrstim, za to potrebnim aparatom, već toliko napredo­ vala, da bez opasnosti od ma kakvog zastoja možemo pod neposrednu državnu upravu i rukovođenje uzeti i sitnija, preduzeća. 5*

68

O

KARAKTERU PRIVREDE FNRJ

Predložene izmene i dopune znače, dalje, da je u borbi s kapitalističkim elementima i ostacima, u borbi za izgrad­ nju socijalizma, naš tempo pravilan i da naše političko* i državno rukovodstvo blagovremeno preduzima mere koje odgovaraju datom periodu razvitka. Predložene izmene i dopune znače, najzad, da kapita­ listički elementi u Federativnoj Narodnoj Republici Jugo­ slaviji već gube svoje poslednje pozicije i da u borbi s njima, koja, naravno, ne popušta i u kojoj će oni sve ogorčenije upotrebljavati očajnička i vulgamo-kriminalna sredstva, izgradnja socijalizma pobedonosno napreduje. Drugovi narodni poslanici, proširenje obima nacionali­ zacije izvršiće se, čim vi budete primili predloženi Zakon, isto onako brzo, uspešno i bez nekog većeg zastoja u našem privrednom životu kao što je brzo i uspešno izvršen prošlo­ godišnji Zakon o nacionalizaciji. ( B u r a n a p l a u z . ) To upravo i jeste dokaz da naši zakoni nisu manifestacione deklaracije o budućnosti, nego da su, u stvari, pravi odraz gotovih, odnosno sazrelih i dobro pripremljenih činjenica. U tom smislu bilo bi potpuno pogrešno misliti da je kod nas izgradnja socijalizma započela tek s prošlogodi­ šnjim Zakonom o nacionalizaciji. Socijalistički sektor naše privrede niče još iz konfiskacije imovine narodnih neprija­ telja i ratnih dobitnika. Ta konfiskacija nije bila nešto slu­ čajno, nešto što ne bi imalo klasne pozadine i revolu­ cionarnog značaja. Ona nije bila slučajna isto onako kao što nije bilo slučajno ni nacionalno izdajstvo eksploatatorskih Idasa. Poznata je činjenica da je nacionalno izdajstvo bivših vladajućih klasa posledica njihove klasne, reak­ cionarne, fašističke i profašističke mržnje prema sopstvenom narodu, da je ono odraz činjenice da su bivše vladajuće klase zauvek prestale biti sposobne da zastupaju naše nacionalne interese, da su se iz klasnih razloga srozale u blato potpune nacionalne izdaje i borbe protiv sopstvene nacije, a da je sudbinu naših naroda uzeo u svoje ruke naš radni narod, okupljen u Narodnooslobodilačkom frontu, pod voćstvom Komunističke partije Jugoslavije i druga Tita. ( B u r a n a p l a u z . )

POVODOM

D O PU N E

ZAKONA

O

N A C IO N A LIZA C IJI

69

Konfiskacija imovine narodnih neprijatelja pretstavlja prvu pojavu socijalističkog sektora naše privrede upravo zato što su se kod nas u toku Narodnooslobodilačke’ borbe izvršile duboke revolucionarne društvene promene, što je u specifičnim uslovima otadžbinskog rata vlast eksploata­ tora bila revolucionarno likvidirana i što naša narodna demokratija, kao rezultat tih revolucionarnih promena u specifičnim uslovima otadžbinskog rata i posleratnog raz­ vitka, nije »etapa« kojoj bi tek imala da sledi izgradnja socijalizma, nego vlast pod kojom se već izgrađuje socija­ lizam. Ta vlast, kojoj je prethodilo revolucionarno rušenje starog državnog aparata, ne znači da je jedna eksploatatorska klasa zamenila drugu, nego znači likvidaciju vlasti eksploatatora u našoj zemlji. Naša nova Armija, kao i naš državni aparat, jesu oružje naše narodne demo­ krati je. Oni su, dakle, oružje vlasti koja je likvidirala vlast eksploatatora i koja, prema tome, niti može niti srne da čini drugo nego da u borbi sa ostacima bivših vladajućih klasa izgrađuje socijalizam. Bilo je kod nas »teorija« koje su pokušavale da poriču socijalistički karakter državnog sektora naše privrede. Te su se »teorije« udružile s »teorijama« o nedovoljnim pri­ vrednim snagama naše zemlje za izgradnju socijalizma. Te »teorije« pokušavale su da se prikriju iza levog frazerstva tvrđenjem da je naša narodna demokrati ja tek etapa, »teorijom« da naše političko rukovodstvo još nije uspelo da odredi karakter naše revolucije i privrede. A li u tome što su te »teorije« u isto vreme tvrdile da državni sektor naše privrede ne može biti drukčiji nego državno-kapitalistički, da mi nemamo dovoljno sopstvenih privrednih snaga, u tome što su one pružale aktivan otpor svim onim reorganizacionim merama u našoj privredi koje su išle za tim da se naš novi državni sektor očisti od starih kapitalističkih formi i ostataka — u svemu tome razot­ krilo se da su »teorije« o »etapi« i o državnom kapitalizmu u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji u stvari sredstvo za borbu protiv izgradnje socijalizma u našoj zemlji.

70

O

KARAKTERU P RIVREDE

FNRJ

Drugovi narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o nacionalizaciji potvrđuju sve ono što se iznelo u diskusiji prilikom primanja ovogodišnjeg budžeta. One su potpuno u skladu s linijom razvitka naše zemlje, onako kao što to hoće naš radni narod i kao što naša zemlja ostvaruje pod mudrim voćstvom druga Tita. Stoga vas molim da predloženi Zakon primite. ( B u r a n i d u g o t r a j a n apl auz.)

II O ZADRUGARSTVU

POZDRAVNA REČ N A PRVOM KONGRESU GLAVNOG ZADRUŽNOG SAVEZA JUGOSLAVIJE

Drugovi, dozvolite mi da u ime maršala Tita i Savezne vlade pozdravim vaš kongres i da mu poželim pun uspeh. Ovaj kongres ne pretstavlja uspeh samo vas delegata, on ne pretstavlja uspeh i veliku pobedu samo zadružnih organizacija koje su vas poslale i čiji je rad i procvat omogućio ovaj kongres. On isto tako znači i veliki uspeh, veliku pobedu čitave naše privrede, pa prema tome i čitave naše države. U staroj Jugoslaviji ovakvi kongresi obično su sazi­ vani bez jake, masovne osnove, bez onog prethodnog svakodnevnog rada na samom terenu koji jednom velikom kongresu jedino i daje solidnu podlogu. Nije to nikakvo čudo. U staroj Jugoslaviji ovakvi kongresi nisu imali za cilj da krunišu rad u masama, rad u korist masa, nego su imali upravo suprotan cilj — da tome radu dadu drugi pravac, da na njega utiču demagoški, da pomognu tome da se narodnim masama oduzmu one tekovine koje su one postigle svojim radom i svojom borbom. V i ovaj kongres niste sazvali pre nego što ste učvrstili zadružne organizacije na samom terenu niti ste ga sazvali zato da biste nekim opštim deklaracijama zatvorili masama oči ili prikrili, recimo, neko nezdravo stanje. Ovaj kongres je sazvan posle skoro dvogodišnjeg upor­ nog rada na stvaranju i konsolidaciji naših zadružnih orga­ nizacija na terenu, posle velikih uspeha u tome radu, sa zadatkom da doprinese novim uspesima i novim pobe-

74

O ZAD R U G A R STVU

dama. Ta činjenica, drugovi, još više povećava njegov značaj. Imam u vidu još jednu činjenicu. Naš državni pri­ vredni sektor sve više se konsoliduje u korist naših naj­ širih narodnih masa i priprema se za plansko izvršivanje velikih privrednih dela na koja nam je ukazao veliki vođa naših naroda, drug Tito. Ja se nadam, drugovi, da ću u toku vašeg kongresa imati prilike da kažem nešto o odnosima između državnog i zadružnog sektora. Sada, u ovoj pozdravnoj reći, zadržaću se samo na konstataciji da naš državni sektor ne bi posti­ gao ovakve uspehe niti bi bio u stanju da se punom sna­ gom priprema za nova velika dela u privredi da se nije još od samog početka svog razvitka oslanjao na pomoć koju mu je ukazivao zadružni sektor. S druge strane, naš zadružni privredni sektor ni u kom slučaju ne bi postigao uspehe, konsolidaciju, uslove za svoj dalji razvitak, — nego bi, kao u staroj Jugoslaviji, već sada postao plen raznih špekulanata i eksploatatora, — da se nije još od samog početka svoga razvitka oslanjao na državni sektor, koji u našoj novoj, narodnoj državi, s narodnom vlašću, kao opštedržavni privredni sektor, pretstavlja osnovnu garanciju za srećnu budućnost našeg radnog naroda. Naše pripremanje za nova privredna dela koja će oja­ čati našu državu, učvrstiti nezavisnost našeg naroda i položiti temelje za solidno uzdizanje životnog standarda najširih narodnih masa, traži, svakako, još i veće aktiviziranje svih radnih ljudi, svih konstruktivnih snaga u našoj privredi, u prvom redu — naših zadružnih organi­ zacija. Mj smo ubeđeni da će ovaj naš zadružni kongres i u tom p ogin u biti od velikog značaja.

GOVOR NA PRVOM KONGRESU GLAVNOG ZADRUŽNOG SAVEZA JUGOSLAVIJE

Pre nego što bih počeo da govorim o odnosu između državnog privrednog sektora i zadružnog privrednog sek­ tora, smatram da je potrebno da kažem nekoliko reči o samom državnom privrednom sektoru. Još uvek ima drugova, među njima i državnih funkcionera, koji se nekako stide da širokim narodnim masama govore o državnom sektoru naše privrede i o njegovoj delatnosti. Izgleda da ti drugovi precenjuju ostatke starih shvatanja u svesti naših masa, a potcenjuju one duboke promene koje su se izvršile ne samo u našem društvenopolitičkom i ekonomsko-društvenom životu nego isto tako i u svesti, u psihologiji naših radnih masa. Drugovi koji se, kao što rekoh, nekako stide da širo­ kim narodnim masama govore o državnom privrednom sektoru mora da se sećaju onoga stanja u kome su državni aparat i državna privreda, ukoliko je ova uopšte i posto­ jala, pretstavljali nešto tuđe, i ne samo tuđe nego isto tako i nešto potpuno neprijateljsko radnim masama. Tako je bilo u staroj Jugoslaviji. U staroj Jugoslaviji država je bila oruđe eksploatatorskih klasa, sredstvo protivnarodne reakcije. Državna privreda, ukoliko je uopšte postojala, nije se ničim razlikovala od ostale privatne kapitalističke privrede. Ona je isto onako kao i privatna kapitalistička privreda značila eksploataciju radnog naroda. Prema tome, bilo je sasvim prirodno što su se široke narodne mase odnosile prema državnom aparatu, prema državnoj pri­ vredi, prema državnoj imovini isto onako kao što su se prema narodnim masama odnosili državni aparat, državna

76

O ZA D R U G A R S T V U

imovina, državna privreda. U novoj Jugoslaviji to se iz osnova promenilo. Naša je država — narodna država. Naš državni aparat postao je oruđe osnovnih narodnih masa, on će se i dalje razvijati i usavršavati baš u tom dosledno demokratskom pravcu. Zajedno s karakterom vlasti, zajedno s karakterom države promenila je svoj karakter i državna privreda, koja se u isrto vreme i po svom obimu bitno povećala. Danas državni privredni sektor pretstavlja sektor opštenarodne imovine, tj. društveni sektor naše privrede, tj. onaj sektor naše privrede koji stvarno odgo­ vara ne samo političkim nego i socijalnim i ekonomskim interesima našeg radnog naroda. Uz pomoć zadružnog sektora on pretstavlja osnovno jemstvo da se naš ekonomsko-društveni razvitak kreće i da će se, uz dalje učvršći­ vanje i produbljivanje narodne vlasti, neizbežno kretati u onom pravcu u kome će se ukinuti eksploatacija čoveka od strane čoveka. Ja mislim, drugovi, da široke mase našeg radnog naroda već vrlo dobro shvata ju kakav je karakter državnog pri­ vrednog sektora. Neću se ovde upuštati u analizu zamrše­ nih ekonomskih i društveno-ekonomskih pitanja. Hoću samo da navedem primer kako rezonuju naši radni seljaci. Naši radni seljaci vide da se kod nas, uprkos činjenici da se nalazimo tek u drugoj godini posle konačnog oslobođenja, već grade železnice, drumovi, da se grade ili da se vrše pripreme za građenje novih fabrika, da se osnivaju mašinsko-traktorske stanice, da se ozbiljno misli na meliora­ ciju zemljišta u velikom razmeru, ukratko — da se ispoljava i razvija radni elan gotovo na svim poljima. Naši radni seljaci takođe osećaju i znaju da sve to, na kraju krajeva, proizilazi baš iz postojanja državnog sektora naše privrede. Često naši radni seljaci ovako rezonuju: »Nekada su, u staroj Jugoslaviji, porezi bili mnogo veći nego što su danas, a ipak se nije gradilo, država gotovo ništa nije gradila. Prošlo je dvadeset godina, a izgradilo se vrlo malo, za opštu korist nije učinjeno gotovo ništa, voj­ ska, za koju se govorilo da guta mnogo novaca, propala je pred prvom najezdom neprijatelja. Kuda su onda išli porezi koje smo plaćali? Nekada su kandidati na svim

G O V O R N A P R V O M KO NG R ESU GZSJ

77

izborima obećavali nove železnice, nove drumove, obeća­ vali elektrifikaciju, obećavali zlatna brda. Prolazili su izbori, a od njihovih obećanja nije ostajalo ništa. Danas naši kandidati skoro ništa ne obećavaju. Oni samo kažu da je narod uzeo vlast u svoje ruke, da ona treba da se učvršćuje i da je narod sam, sa svojim radnim elanom, sa svojom svešću, sposoban da pod našim političkim i dr­ žavnim rukovodstvom, pod voćstvom maršala Tita, i u privredi postigne nove i nove pobede, da je, dakle, ta njegova svest garancija za nove uspehe, za njegovu srećnu budućnost. Kandidati se, dakle, ne služe izbornom dema­ gogijom, nego čak ukazuju na to da će budući planovi tra­ žiti nove napore i žrtve. A li u novoj Jugoslaviji se ne samo obnavlja i podiže porušeno nego se, za razliku od stare Jugoslavije, gotovo svakog dana podižu potpuno novi objekti, sve u korist radnih masa, sve za lepšu i srećniju budućnost našu i našeg potomstva.« Tako, drugovi, rezonuju naši radni seljaci i tako oni shvataju državni sektor naše privrede. Mi smatramo da je to i takvo njihovo rezonovanje i duboko i potpuno pra­ vilno. Danas naš državni privredni sektor nije i ne može biti ništa drugo nego onaj sektor privrede koji istinski odgovara opštenarodnim interesima. Delatnost državnog privrednog sektora nije samo delatnost koja vodi računa samo o današnjici, — ona ima pred očima dalji razvitak i napredak naših naroda, njihovih radnih masa. Delatnost državnog privrednog sektora vodi brigu kako o privrednoj snazi naše države, o njenoj ne samo političkoj već i eko­ nomskoj nezavisnosti, tako i o neposrednom uzdizanju sadašnjeg životnog standarda naših radnih masa, naših građana. Ona sva ta pojedinačna nastojanja i opšte inte­ rese dovodi u puni sklad. Ona je za to sposobna, jer naša državna privreda nije više u rukama narodnih neprija­ telja, u rukama protivnarodnih eksploatatora i kapitali­ stičkih magnata, nego je, uz našu narodnu vlast, stvarno u rukama naroda. Eto u tome je, drugovi, suština našeg državnog privred­ nog sektora, — otuda njegovi uspesi u korist najširih

78

O ZA D R U G A R ST VU

narodnih masa, otuda njegova sposobnost da u korist našeg radnog naroda za kratko vreme izvrši ono što stara Jugo­ slavija nije mogla izvršiti za punih dvadeset godina. A li iz toga, drugovi i drugarice, proizilazi još nešto. Iz toga sa svom jasnoćom proizilazi to da je interes našeg državnog privrednog sektora u isto vreme i najviši pri­ vredni interes svakog radnog člana naše zajednice. Iz toga proizilazi to da je u privrednom pogledu najviše merilo za patriotsku, za državnu svest naših ljudi njihov odnos prema državnoj imovini, prema opštenarodnoj imovini,, koja je zaista u najpunijem smislu te reči njihova sopstvena imovina. Svakako da je svest o tome već duboko prodrla u naše narodne mase, svakako da ne valja potcenjivati tu svest, svest o opštenarodnom karakteru našeg državnog sektora, svakako da ne valja misliti da naše narodne mase gledaju na našu državnu privredu onako kao što su s pravom nekada gledale. Svakako da treba verovati u snagu spo­ znaje naših narodnih masa i da tu njihovu snagu treba razvijati. Valja im jasno i glasno govoriti o državnom sektoru naše privrede, o njegovoj opštenarodnoj koristi, valja ih pozvati da što više doprinose procvatu toga sek­ tora, valja im jasno ukazati da je baš u tom sektoru, uz saradnju zadružnog sektora, jemstvo ne samo" za učvršće­ nje i produbljenje njihove političke vlasti nego isto tako i za njihovo puno socijalno i ekonomsko oslobođenje od eksploatacije. Dozvolite mi, drugovi, da kažem još nekoliko reči o odhosu između privatnog i državnog sektora. Neprijatelji naše države kleveta ju nas da mi gledamo na sve delove privatnog sektora podjednako, da mi nismo protivnici samo protivnarodnih parazita, špekulanata, eks­ ploatatora radnih masa, nego da smo protivnici čak i rad­ nog seljaka, da smo protivnici zanatlija. Ukratko, da želimo da u što kraćem vremenu uništimo čitav privatni sektor, da želimo da uništimo sve njegove slojeve bez obzira da li su oni radni slojevi naših naroda ili eksploatatorski, špekulantski. Takvo klevetanja od strane naših neprijatelja i takozvanih seljačkih filozofa, od strane protiv-

G O V O R NA P R V O M K O NGRESU GZSJ

79

narodne reakcije, koju do dna duše boli što je izgubila vlast, što se narod iz dana u dan sve čvršće zbija uz svoju, narodnu vlast, dokazuje samo to da protivnarodna reak­ cija pokušava da nas kleveta za ono što je ona sama nekada u stvari činila. Protivnarodna reakcija, bivše vladajuće eksploatatorske klase sistematski su uništavale radne slojeve s područja današnjeg privatnog sektora. One su iz svojih profiterskih apetita uništavale sitnog i sred­ njeg seljaka, one su uništavale zanatlije, zato da bi svemoć zelenaša, monopolističkih banaka, finansisko-kapitalističkih magnata bila što jača. Mi se, naravno, prema rad­ nom delu privatnog sektora tako ne odnosimo. Naprotiv, naša narodna država, izrasla iz Narodnooslobodilačke borbe, koju su, pod voćstvom maršala Tita, a na inicijativu i uz organizatorsku ulogu Komunističke partije, povele baš osnovne narodne mase, — ta naša narodna država otvara put ka blagostanju svih radnih ljudi naših naroda. Ona otvara put ka blagostanju radničke klase, ona otvara put ka blagostanju našeg radnog seljaka, koji je, prvi put u istoriji, stekao sve uslove za to da, u zajednici s rad­ ničkom klasom i čitavim radnim narodom, onemogućava da njegova nastojanja postanu plen eksploatatora i poli­ tičkih demagoga. Naša narodna država otvara put stvaralačkom radu naše radne inteligencije, koja, prvi put u istoriji naših naroda, ima mogućnosti da zaista stvara u opšhi korist. Zajedno s čitavim radnim narodom, naša narodna država otvara put ka blagostanju svih radnih slojeva s područja privatnog sektora. Mi oštro razlikujemo radni deo privatnog sektora od eksploatatorskog dela privatnog sektora, mi vrlo dobro znamo da eksploatatorskim, špekulantskim elementima privatnog sektora nisu nimalo draga nastojanja naše dr­ žavne, tj. opštenarodne, tj. društvene privrede. Ta nasto­ janja odgovaraju, naime, interesima radnih ljudi i, prema tome, ona su u suprotnosti s egoističkim interesima tih eksploatatora. M r vrlo dobro znamo da će se eksploatatorski, špekulantski elementi s područja privatnog sektora, isto onako kao što su nekad, u staroj Jugoslaviji, eksploa-

80

O

ZA D R U G A R ST VU

tisali i upropašćivali ne samo radničku klasu i radnu inte­ ligenciju nego i sitnog i srednjeg radnog sopstvenika, stal­ no boriti protiv nastojanja državne privrede. A li mi isto tako vrlo dobro znamo da se interes baš toga sitnog i srednjeg radnog sopstvenika ne poklapa s interesom špekulanata i eksploatatora, da mu je on direktno suprotan i da je povezan s interesima radnog naroda uopšte. Prema tome, demagoška je laž i kleveta kada proti vnarodna reakcija govori da je interes radnih ljudi s podru­ čja privatnog sektora suprotan interesima državnog sek­ tora. U toj laži, u toj kleveti krije se samo jedno — želja špekulanata i eksploatatora, koji su izgubili vlast, da pro­ šire svoju masovnu osnovicu, da čitav privatni sektor pri­ dobiju za sebe, da njegov radni deo suprotstave državnom, tj. opštenarodnom, tj. društvenom sektoru naše privrede. Odnos državnog sektora prema radnom delu privatnog sektora više je nego prijateljski odnos. To je odnos uza­ jamnog pomaganja, odnos koji obezbeđuje da radni čovek privatnog sektora ne radi za parazite, nego za sebe i za opštu korist; taj odnos obezbeđuje da radni slojevi pri­ vatnog sektora ne propadnu, da ne osiromaše, da ih ne mogu uništiti eksploatatori, nego da im se zajedno s rad­ ničkom klasom, zajedno s čitavim radnim narodom otvori put u srećniju budućnost ekonomskog, socijalnog i kultur­ nog blagostanja. Eto, drugovi, pre svega u vezi s tim rekao bih da treba govoriti o ulozi našeg zadružnog sektora i o odnosu između državnog i zadružnog sektora naše privrede. Pri određivanju karaktera našeg državnog i zadružnog sektora, s obzirom na naše produkcione i društvene odnose, treba praviti razliku između državnog, zadružnog i privat­ nog sektora. Nepravilno je, međutim, kada mehanički, bez obzira na društvenu pozadinu, bez obzira na tendencije društveno-političkog i ekonomsko-društvenog razvitka, odvajamo jedan od drugog državni, zadružni i radni deo privatnog sektora. Već sam istakao da u pogledu privatnog sektora treba razlikovati njegov radni deo od njegovih eksploatatorskih elemenata. Isto tako sam istakao da između državnog pri-

G O V O R N A P R V O M K O NG R ESU GZSJ

81

vrednog sektora i radnog dela privatnog sektora postoji prirodno savezništvo, prirodna saradnja, postoje najtešnje veze. Ako se tako gleda na te međusobne odnose, zadružni sektor pretstavlja nesumnjivo jaku sponu između držav­ nog privrednog sektora i radnog dela privatnog sektora. Ukoliko ta spona preko zadružnih organizacija različitih oblika više povezuje radni deo privatnog sektora s držav­ nim privrednim sektorom, ukoliko više oslobađa radnog sitnog i srednjeg sopstvenika od eksploatacije i od svako­ jakih uticaja eksploatatora, utoliko se jače ispoljava dru­ štveni karakter samog zadružnog sektora. Karakter zadružnih organizacija, drugovi, zavisi u pot­ punosti od karaktera vlasti u zemlji i od karaktera odlu­ čujućih grana privrede. Ako je vlast po svojoj suštini vlast eksploatatorskih klasa i ako je karakter odlučujućih grana privrede kapitalistički, onda nije nikakvo čudo što zadružne organizacije postaju plen eksploatatorskih nastojanja," što one, na kraju krajeva, pretstavljaju demagoško sredstvo vladajućih krugova i prefinjeni metod za eksploataciju radnih masa. Tako se u staroj Jugoslaviji — uprkos činje­ nici što se posle Prvog svetskog rata, s obzirom na nasto­ janje radnih masa da se brane od eksploatacije, zadružni pokret zatalasao — put razvitka tadašnjih zadružnih orga­ nizacija završio vrlo žalosno. Uprkos dobrim namerama organizatora na terenu, zadruge su u nekim pokrajinama Jugoslavije već posle prve godine počele propadati isto onako brzo kao što su i nastale, a s druge strane, one su sve više postajale sredstvo baš one kapitalističke akumu­ lacije i koncentracije na račun radnih masa koju su radne mase pomoću zadruga htele da izbegnu. Zamisao idealnih zadrugara da će razvitak zadružnih organizacija doprineti ukidanju eksploatacije čoveka od^ strane čoveka dobila je realnu osnovu tek u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji uz narodnu vlast i uz opštenarodni, tj. društveni karakter našeg državnog pri­ vrednog sektora. 6

Kidrič: Problemi

82

O ZA D R U G A R ST VU

Uslovi za to da naše zadružne organizacije u FNRJ zaista ispune sadašnje i buduće zadatke koje pred njih. postavljaju radne mase jesu sledeći: 1 — Naše zadruge već na samom terenu treba da se oslanjaju na državni privredni sektor, treba da u njemu vide svog prirodnog saveznika, a ne da nasedaju špeku­ lantima, koji pokušavaju da u zadružnim organizacijama održe stara shvatanja i da se u samim zadrugama bore za iste one prljave protivnarodne ciljeve koje su u staroj državi, uz staru vlast, postizali na štetu radnih masa. Bilo bi potpuno pogrešno ako ne bismo shvatili da će protivnarodni špekulantski i eksploatatorski elementi, isto onako kao što su to činili i u staroj Jugoslaviji, a možda i više, pokušavati danas da učvrste svoje pozicije u zadru­ žnim organizacijama. Oni će to pokušavati i da bi održali neposrednu eksploataciju i da bi zadružne organizacije #načelno suprotstavili državnom privrednom sektoru i nje­ govim nastojanjima. Nema sumnje da su zadružne organizacije u novoj Jugoslaviji postigle velike, odlučujuće uspehe. Bilo bi> međutim, pogrešno ne videti da protivnarodni špekulant­ ski elementi ponegde još uvek koče njihov pravilan razvi­ tak i da im ponekad uspeva da zagospodare pojedinim našim zadružnim organizacijama. Jedno od njihovih osnov­ nih sredstava jeste održavanje starih, nazovi zadružnih shvatanja, koja odgovaraju baš onim svojstvima zadrugarstva u staroj Jugoslaviji koja su zadrugarstvo napra­ vila plenom protivnarodnih eksploatatora. Održavanje sta­ rih shvatanja vrši se na razne načine, od unošenja ili odr­ žavanja, reciijio, profiterskog duha u pojedinim nabavljačko-prodajnim i potrošačkim zadrugama, od tendencije da se stvore veliki poslovni savezi tamo gde oni nisu potrebni itd., pa sve do zastupanja tih starih shvatanja u obliku neke posebne nazovi zadružne ideologije, protivne i neprij ateljske kako našoj društveno-ekonomskoj struk­ turi, tako i našem zadrugarstvu. Borbu za to da zadružne organizacije postanu zaista organizacije radnih masa, borbu za onemogućavanje uticaja špekulantskih elemenata, borbu protiv nazovi zadru­

G O V O R N A P R V O M K O NG R ESU GZSJ

83

žnih shvatanja, koja ne odgovaraju ciljevima narodnog zadrugarstva i našoj ekonomsko-društvenoj strukturi — treba, svakako, povezati u jednu jedinstvenu borbu. 2 — Osloniti se na samom terenu na državni sektor naše privrede znači pomoći državni privredni plan i nje­ govo izvršenje. Državni privredni plan nije nešto što je tuđe našim radnim masama. On treba da pretstavlja, i pretstavljaće, korist baš za naš radni narod, usklađujući današnje potrebe radnog naroda s perspektivama daljeg razvitka. Pomoći sprovođenje privrednog plana znači pomoći da se potpuno onemogući špekulacija, koja ide protiv plana, koja ide na štetu radnog naroda, pomoći da se* uklone šve one anarhične privredne tendencije koje bi išle za tim da radni elan naših stvaralačkih masa ne postigne puni uspeh. Zadružne organizacije su pozvane da u prvom redu pomognu sprovođenje plana baš na onim područjima na kojima se državni privredni sektor i radni deo privatnog sektora najtešnje povezuje. Uzmimo, recimo, pitanje distri­ bucije. Naša država se stara, a i ubuduće će se još više starati, da čitavom radnom narodu, a u prvom redu rad­ nom seljaštvu, planski obezbedi što više industriskih pro­ izvoda. Briga za to da industriski proizvodi budu pravilno distribuirani, da oni bez parazitskih zarada protivnarodnih špekulanata dođu u ruke radnih ljudi, jeste jedna od osnovnih briga naših zadružnih organizacija. 3 — Da bi jedna modema poljoprivreda napredovala, potrebno je da ona bude što racionalnija, da od rada ulo­ ženog u poljoprivredu postignemo što veći privredni efekat, da ne samo naše fabrike nego i naša poljoprivreda, prema svojim specifičnim uslovima, iskorišćava sve prednosti mašinske modernizacije, pa i raznih oblika zajedničkog rada. I u tom se pogledu pred naše zadruge postavljaju veliki zadaci u korist naših seljaka i čitave naše privrede. Mi smo jasno postavili i danas jasno postavljamo načelo da su naše zadružne organizacije dobrovoljne organizacije koje podižu ekonomsku inicijativu naših radnih masa kako u borbi protiv špekulanata i eksploatatora, tako i u ekonomsko-organizacionom vaspitanju. Dobrovoljni i inicija6*

84

O ZA D R U G A R S T V U

tivni karakter naših zadruga mi danas, s obzirom na kleve­ tanje protivnarodne reakcije, koja bi želela da zadružne organizacije prikaže kao neke etatističke organizacije, još više podvlačimo. U isto vreme uz dobrovoljni karakter naših zadružnih organizacija mi podvlačimo i njihovu svest, odnosno potrebu svesti da se oslanjaju na državni privredni sektor i da se stalno bore protiv onih starih tendencija i starih shvatanja koja još uvek žele da zadrugarstvo postane plen onih istih krugova koji su ga u staroj Jugoslaviji bili uzeli pod svoj eksploatatorski zakup. Dobrovoljni karakter naših zadružnih organizacija, njihova široka inicijativa i samoinicijativa, s jedne strane, i pra­ vilno shvatanje našeg privrednog razvitka, njegovih ten­ dencija, karaktera naše države i državnog privrednog sek­ tora, s druge strane, ne isključuju se međusobno, nego se, naprotiv, međusobno uslovljavaju. Neću da govorim o organizacionim shemama naših zadružnih organizacija. Mislim da u današnjem periodu našeg razvitka načelno još zadovoljava ono što je u orga­ nizacionom pogledu postavio već Osnovni zakon o zadru­ žnim organizacijama u FNRJ, koji predviđa nabavljačkoprodajne, potrošačke i radne seljačke zadruge. Davati sada nešto više od uzornih zadružnih pravila, od osnova knjigovodstva i od stalne praktične pomoći značilo bi kočiti inicijativu i iskorišćavanje sopstvenog iskustva. Nisu, prema tome, organizacione sheme i njihovo bukval­ no ispunjavanje osnovno merilo za pravilan razvitak naših zadružnih organizacija i pravilno rukovođenje tim razvit­ kom, nego pitanje da li zadružne organizacije zaista rade u korist radnog naroda ili one još uvek nasedaju špeku­ lantskim i eksploatatorskim tendencijama, da li zadružne organizacije zaista vide u državnom privrednom sektoru svog najprirodnijeg saveznika i osnovno jemstvo za svoj sopstveni procvat ili nasedaju u teoriji i praksi onim ten­ dencijama koje žele da na štetu radnog naroda odvoje zadružni sektor od državnog privrednog sektora, da li zadružne organizacije pomažu proširivanje opštih plan­ skih nastojanja naše privrede i na radni deo privatnog sektora ili pomažu špekulantski deo privatnog sektora da

G O V O R N A P R V O M KO NG R ESU GZSJ

85

se iz egoističkih interesa bori protiv planske privrede. Praktična pomoć, praktična uputstva, koja treba, čuva­ jući inicijativu i specifične uslove, stalno i više nego do­ sada davati kako na samom terenu, tako i putem agitacije i propagande, treba da izviru baš iz takvih osnovnih merila. Naše zadružne organizacije su u toku ove dve godine postigle vrlo značajne uspehe, uspehe koje nikako nije moguće upoređivati s kratkotrajnim talasom širenja zadrugarstva posle Prvog svetskog rata. Ti uspesi su rezultat promena u karakteru naše vlasti, rezultat društveno-političkih i ekonomsko-društvenih promena u našoj> novoj dr­ žavi, ti uspesi su vezani za uspehe i pobede naših osnovnih narodnih masa, našeg radnog naroda. Nesumnjivo je da pored ogromnih uspeha u našim zadružnim organizacijama postoji i niz nedostataka, ali je isto tako nesumnjivo da su naše osnovne narodne mase politički i organizaciono spo­ sobne da te nedostatke uklone. Kakvi će biti naši uspesi na zadružnom polju zavisi od toga da li će naše zadružne organizacije dosledno ići putem 'na koji ukazuje interes radnog čoveka, da li će umeti da se bore protiv shvatanja iz prošlosti, — protiv svih špekulantskih i eksploatatorskih nastojanja u sada­ šnjosti i u budućnosti.

ODGOVOR DR. DRAGOLJUBU JOVANOVIĆU U DISKUSIJI O OSNOVNOM ZAKONU O ZADRUGAMA

Drugovi narodni poslanici, naše političko i državno rukovodstvo je već u toku Narodnooslobodilačkog rata, a naročito posle oslobođenja, jasno istaklo da zadrugarstvo u novoj narodnoj državi, tj. u državi radnog naroda, treba da dobije nov, zbilja narodni karakter, koji će u istoriji naše zemlje prvi put biti u saglasnosti s idealnim, ali ponekad i iluzionističkim i utopističkim, težnjama naših požrtvovanih zadrugarskih pionira. U staroj Jugoslaviji zadruge su, s političkog gledišta, bile sredstvo demagogije narodnih neprijatelja, a s ekonomskog gledišta — sredstvo bogaćenja eksploatatora. U novim uslovima zadruge treba da budu: prvo, faktor koji pomaže oslobođenje radnog naroda sela i gradtf'od svake eksploatacije, faktor za podi­ zanje blagostanja radnog naroda; drugo, faktor za podi­ zanje organizacionog smisla i kulturnog nivoa radnog naroda; treće, faktor koji naš državni sektor pomaže i koji s državnim sektorom sarađuje; četvrto, faktor koji samo­ stalno, podižući najširu inicijativu radnih masa uopšte, a radnog seljaštva napose, pomaže sprovođenje naše opšte privredne linije. U praksi, sve te karakteristike našeg zadrugarstva još nisu mogle doći do svog punog izražaja. Za to su krivi ostaci stare prakse i starih odnosa, koji su u potpunoj protivrečnosti s našom novom, današnjom praksom. Narodna skupština ima danas častan zadatak da naše zakonodavstvo u zadrugarstvu dovedenu sklad s ciljevima radnog naroda uopšte, a našeg sitnog i srednjeg seljaka napose.

ODGOVOR DRAGOLJUBU JOVANOVICU

87

Ja mislim, drugovi narodni poslanici, da projekat Osnovnog zakona o zadrugama u celini tome i odgovara. Taj nacrt Zakona o zadrugama postavlja naše zadruge na onu organizacionu i pravnu bazu koja omogućuje da zadruge budu sredstvo radnog naroda, da zadruge budu u najtješnjim vezama s državnim sektorom, da se s njim međusobno pomažu; bazu koja omogućuje da naše zadrugarstvo odgovara našim opštim ekonomskim naporima i privrednim ciljevima i koja onemogućuje da zadruge po­ stanu sredstvo narodnih neprijatelja. Protivnici radnog naroda, protivnici srednjeg i sitnog seljaštva neće biti saglasni s ovim Zakonom o zadrugama. Protivnici jedin­ stva radničke klase i radnog seljaštva naći će desetine argumenata protiv pojedinih odluka i namera ovog Zakona, ali naš radni narod, i napose naše radno seljaštvo, naći će u njemu nova sredstva za podizanje svog blagostanja i učvršćenje svog jedinstva.

v Drugovi narodni poslanici, ja ne bih uzimao odmah reč i time kršio dobre običaje ove Skupštine, da g. Jova­ nović nije ovde klevetao naše narodne vlasti, da nije kle­ vetao naš demokratski pokret radnog naroda, da nije kle­ vetao naše namere prema zadrugama. Neću odgovoriti na sve takozvane argumente koje je g. Jovanović ovde izneo. Neću odgovoriti zato što sam uveren da će se i sami poslanici-seljaci, koji sede u ovoj Skupštini, dići i odgovo­ riti mu jasno i određeno. Ograničiću se samo na neke na­ ročito interesantne tačke u izlaganju g. Jovanovića. G. Jovanović je odmah u početku rekao kako su se svi bivši režimi uplitali u zadruge. Time je hteo optužiti narodnu vlast FNRJ da se i ona »upliće u zadruge«. Za njega nije važno to kakvog su karaktera bili bivši režimi i kakvog je karaktera naša narodna vlast. Za njega nije važno kakva je bila politika protivnarodnih režima i kakva je politika države radnog naroda. Nije, dakle, g. Jovanoviću stalo do interesa radnog naroda, nego izgleda da on kuka nad sa­ dašnjom politikom zato što žali za onom starom, protiv-

88

O ZA D R U G A R ST VU

narodnom politikom koja se nekada unosila u zadruge. A li mi smo se borili i borićemo se da se u zadruge unosi poli­ tika radnog naroda. Naše vlasti, ako su zbilja narodne vlasti, a one to jesu, ne samo što imaju pravo da se brinu o zadrugama, nego su i dužne da se o njima brinu. A iza ovoga straha krije se nešto drugo. Iza njega se krije strah protivnarodnih elemenata da naše vlasti ne zaštite zadruge od eksploatartora i pljačkaša, da one stvarno ne pomognu siromašnom i srednjem seljaštvu da ono zaista postane samostalno u svojim zadrugama. Pitanje odnosa između zadružnog i državnog sektora. Ja mislim da je o tom pitanju već toliko puta govoreno i da je ono toliko raščišćeno, da o njemu nije potrebno trošiti mnogo reci. Zadružni sektor se ne može zaštititi od eksploatatorskih težnji ako se ne oslanja na državni sektor, na sektor koji je pod rukovodstvom države radnog naroda. Državni sektor je najviša forma naše društvene svo­ jine, a zadruga koja se ne bi oslanjala na državni sektor ne bi mogla ostati u rukama radnog naroda, nego bi pre ili kasnije dospela u ruke pljačkaša, u ruke onih koji eksploatišu radni narod. Stoga se u strahu da se zadruga ne osloni na državni sektor krije strah onih ljudi koji ne­ će da zadruge budu sredstvo radnog naroda, nego žele da zadruge postanu, odnosno ostanu, sredstvo za pljačkanje radnog naroda od strane neprijatelja i eksploatatora. Na kraju, drugovi, pitanje upoređivanja zadruga i rad­ ničkih sindikata. Ja mislim da je to upoređivanje iz osnova pogrešno zato što se kod radničkih sindikata radi o dru­ štvenim organizacijama, a kod zadruga o privrednim orga­ nizacijama. A iza tog upoređivanja krije se u stvari želja za razbijanjem jedinstva između radničke klase i sitnog i srednjeg seljaštva. G. Jovanović je rekao da zadruge neće biti reakcio­ narne. To je jedino što mu mogu potvrditi. Ja verujem da zadruge neće više nikada biti reakcionarne zato što radni narod ima danas i uslova i volje da ih odbrani od reak­ cionara i kapitalista. A li reakcionarni su »argumenti« koje

ODGOVOR

D R A G O LJU B U J O V A N O V IČ U

89

je izneo g. Jovanović. Ti argumenti nisu na liniji interesa našeg radnog naroda, ti argumenti, napose, nisu na liniji interesa našeg srednjeg i siromašnog seljaka. Oni su na liniji interesa onih koji bi, između ostalog, hteli zadružne poslovne saveze starog tipa, u kojima bi se od rada za­ drugara. koristile eksploatatorske klike. Predlažem ponovo da Skupština manifestativno — po­ što se radi o principu koji je bio reakcionarno napadnut — prihvati ovaj Zakon u celini.

O VEZANIM CENAMA

Uredbe i naredbe Savezne vlade o vezanim cenama i obezbeđenom snabdevanju donose sledeće promene u ži­ votnom standardu našeg radnog naroda: 1 — Prošek kalorične vrednosti* osnovnih sledovanja ishrane povećava se za 4°/o; prošek kalorične vrednosti dopunskih sledovanja ishrane povećava se za 8%; 2 — Prema novčanom efektu obezbeđeno sledovanje ishrane povećava se za 17%, odnosno za 18% ako ne uzmemo u obzir kategoriju G-2; 3 — Prošek obezbeđenog sledovanja industriskim ar­ tiklima povećava se, po količini, u pamučnim tkaninama za 40,42%,, u vunenim tkaninama za 62,50%, u tkaninama od veštačke svile za 29,73%, u koncu za 63,72%, u čara­ pama za 44,16%, u trikotaži za 93,33%, u kožnoj obući za 34,37%, u gumenoj obući za 300%, po celokupnoj vrednosti industriskih artikala za 46,03%; 4 — Ako indeksom 100 obeležimo kako cene poljo­ privrednih proizvoda koje je seljak prodavao pre rata, ta­ ko i cene industriskih proizvoda koje je seljak kupovao pre rata — onda za sistem vezanih cena važi prosečni in­ deks 282 za poljoprivredne proizvode koje seljak prodaje po vezanim cenama i prosečni indeks 242 za industriske proizvode koje seljak kupuje po vezanim cenama; prema tome, makaze između cena poljoprivrednih i industriskih proizvoda, u poređenju s predratnim stanjem, zatvaraju se za preko 12% u korist seljaka.

O VEZANIM CENAMA

91

Valja razmotriti ekonomske i društvene momente koji su Saveznoj vladi omogućili da već u drugoj planskoj go­ dini pristupi značajnim merama za poboljšanje životnog standarda našeg radnog naroda.

I PORAST INDUSTRISKE PROIZVODNJE

Proizvodnja u FNRJ je u poređenju s predratnom proizvodnjom stare Jugoslavije ogromno porasla. U godini 1947 proizveli smo za 67% više industriskih artikala nego što je proizvodila predratna Jugoslavija. Otkuda taj veliki porast industriske proizvodnje? .M i još nismo tako mnogo podigli nov kapacitet da bismo na prvom mestu njime objašnjavali porast naše in­ dustriske proizvodnje. Veliki novi kapaciteti naše Petoletke, koji su tek u izgradnji, još ne utiču neposredno na obim proizvodnje. Prema tome, mi, uglavnom, možemo tvrditi da smo taj ogromni porast proizvodnje, nečuveni za kapitalističke zemlje, postigli sa starim kapacitetom, koji je u ratu porušen za 36,5% i koji je obnovljen u toku prve dve godine posle rata. K oji su, onda, uzroci porasta naše industriske proiz­ vodnje? Jedan od osnovnih uzroka jeste radni elan naše rad­ ničke klase i naših radnih masa.uopšte. U staroj Jugosla­ viji, pod uslovima eksploatacije, taj elan nije bio moguć. On je moguć u FNRJ, gde je radni narod slobodan, gde on radi za sebe, za svoju otadžbinu. Drugi uzrok tolikog porasta proizvodnje je u tome što nova Jugoslavija pretstavlja jednu zaista suverenu ze­ mlju, ne samo u političkom nego u isto vreme i u eko­ nomskom pogledu. U poređenju s tom novom Jugoslavi­ jom stara Jugoslavija bila je polukolonijalna zemlja, koju su eksploatisali svi mogući, ne samo domaći nego, pre svega, strani kapitalisti i finansiski magnati.

92

O ZA D R U G A R ST VU

Strani kapitalisti i finansiski magnati eksploatisali su Jugoslaviju na dva načina. P rvi način bio je — izvoz sirovina, pre svega izvoz obojenih metala, za račun stranih kapitalista i finansiskih magnata i s njihovom visokom profitnom stopom, prerada tih sirovina u inostranstvu, a u isto vreme neobično skupa prodaja gotovih metalnih proizvoda, uvezenih iz inostranstva, u zemlji. Inostrani vlasnici naših rudnika olova i bakra ofici­ jelno su, na primer, prijavljivali stopu profita od oko 30%. Međutim, današnji indeks troškova proizvodnje u tim rudnicima iznosi, uprkos ratnim oštećenjima i posledicama predratne i okupaciske neracionalne eksploatacije rudnika, oko 260 u poređenju s indeksom 100 iz godine 1939, što je nešto više od prosečnog indeksa troškova pro­ izvodnje, a što istovremeno, uglavnom, odgovara valorizaciskom faktoru. Indeks prodajne cene proizvođača, uprkos tome, iznosi danas kod bakra jedva 169, a kod olova 197. Ukupna naša akumulacija — dobit, porez na promet itd. — iznosi 16% u odnosu prema troškovima proizvodnje. Iz tih brojki jasno sledi da zarada stranih kapitalista nije iznosila samo oficijelnih 30% — što bi samo po sebi bilo vrlo mnogo i skoro dva puta više nego što iznosi današnja naša akumulacija — nego da je iznosila najmanje 70— 90%! Sve je to odlazilo u inostranstvo i sve je to značilo, prvo, jevtinu eksploataciju naše domaće radne snage, koju su domaći žanđarmi terali da stvara što više viška vrednosti za strane magnate i, drugo, eksploataciju našeg pri­ rodnog bogatstva, naše zemlje kao celine, iz koje su za tuđe džepove izvlačeni ogromni ekstraprofiti. Kako su nam prilikom prodaje finalnih metalnih proizvoda strani eksploatatori »vraćali« ekstraprofite koje su izvukli iz naše zemlje, vidi se iz sledećeg primera: olovne cevi kupovali smo u inostranstvu po 13,5 dinara, dok je kilogram siro­ vog olova izvezenog iz Jugoslavije stajao 6,5 dinara, što znači da je novčani iznos koji je prevazilazio 100% od cene naše metalne sirovine ostajao u inostranstvu. Mi da­ nas izrađujemo olovne cevi kod kuće. Prodajna cena pro­ izvođača iznosi 19 dinara po kilogramu, dok kilogram si-

O V E Z A N IM

CENAM A

93

rovog olova staje 12,9 dinara, što znači da svi troškovi izrade olovne cevi zajedno s akumulacijom iznose jedva 30% od cene sirovog olova. Strani kapitalisti nisu eksploatisali staru Jugoslaviju' samo tako što su sirovine s jevtinim troškovima izvlačili u mostranstvo, a po visokim cenama prodavali Jugosla­ viji finalne proizvode od tih istih sirovina, nego su zara­ đivali i na taj način što su u onim granama lake industrije u kojima se kapital naročito brzo obrće postavljali u Ju­ goslaviji gotova postrojenja, a da u isto vreme nisu obezbeđivali sirovinsku bazu. Tako se, na primer, dešavalo da postavljaju gotova postrojenja u tekstilnoj industriji, ali su ta gotova postrojenja bila pre svega tkačnice. Tkačnice koje su strani kapitalisti postavljali u staroj Jugoslaviji bile su u velikoj većini stare, već istrošene upotrebom u nekoj drugoj zemlji; predionice, međutim, uopšte nisu postavljali, tako da je debalans između tkačnica i predionica iznosio pre rata oko 50%, od čega patimo još i da­ nas. Zašto su strani kapitalisti postavljali tkačnice, a ne predionice? Zato što tkačnice, po samoj prirodi tehničkog procesa, imaju relativno vrlo nizak organski sastav kapi­ tala, tj. daju velike mogućnosti za eksploataciju jevtine radne snage, dok predionice, naprotiv, — opet po prirodi tehničkog procesa, — imaju relativno visok organski sa­ stav kapitala, i prema tome traže velike investicije. Domaći kapitalisti stare Jugoslavije »štitili« su eko­ nomske interese zemlje sasvim pa svoj način, u skladu sa svojim interesima. Posredstvom vlade oni su na tka­ nine udarili visoke zaštitne carine, koje su pre rata izno­ sile oko 1.800 dinara na 100 kgr, tkanine, dok su tekstilne sirovine, a pre svega predivo, puštali da se slobodno uvo­ zi, bez zaštitnih carina. Time su strane kapitaliste još više privlačili da stare tkačnice premeštaju iz inostranstva u Jugoslaviju, a da istovremeno ne obezbeđuju sirovinsku bazu i predionice, nego da predivo s velikim za­ radama uvoze u Jugoslaviju. Prvim načinom — jevtinim izvlačenjem rude iz Jugo­ slavije i prodajom Jugoslaviji finalnih metalnih proizvo­ da po visokoj ceni — služili su se pre svega veliki mono-

94

O ZA D R U G A R S T V U

polistički magnati iz inostranstva, drugim načinom — premeštanjem dotrajalih postrojenja iz inostranstva u one grane jugoslovenske lake industrije u kojima se kapital naročito brzo obrtao, bez istovremenog obezbeđenja sirovinske baze — služili su se pre svega »siromašniji«, manji i srednji, kapitalisti čitave Evrope. Potpuno je jasno da je i prvi i drugi način dozvolja­ vao iskorišćavanje postojećih kapaciteta u staroj Jugosla­ viji samo utoliko ukoliko je to odgovaralo profiterskim apetitima stranih eksploatatora, — i ni za dlaku više. Iz svega toga je nužno sledilo da strani vlasnici ne samo što nisu u dovoljnoj meri razvijali nove proizvodne moguć­ nosti'nego su mnogo puta — čim je na to ukazivao njihov profit — kočili i postojeće. Prema tome, nesumnjivo je da je sadašnji stvarni su­ verenitet nove Jugoslavije, pored radnog elana naših rad­ nih masa, takođe jedan od osnovnih uzroka što se proizvodnia, čak i sa starim i katkada dotrajalim kapacite­ tom, tako visoko podigla. Treći uzrok — to je naša planska privreda, koja, kao sistem, uprkos svim još postojećim našim nedostacima i »dečjim« bolestima, pretstavlja besprimeran nadmoćni faktor nad starom kapitalističkom anarhijom i stihijom, koja postojeće produkcione mogućnosti nikada nije mogla u punoj meri iskoristiti, nego ih je u stvari iznad izvesne granice uvek kočila. Zahvaljujući porastu naše industriske proizvodnje, mi smo u mogućnosti: 1 — da već u ovoj godini zadovoljimo sadašnje osnov­ ne potrebe seljaka u industriskim proizvodima i da time istovremeno pojevtinimo poljoprivredne proizvode koji su potrebni za ishranu gradskog industriskog stanovništva; 2 — da niz industriskih proizvoda puštamo u potpuno slobodnu prodaju po nižim jedinstvenim cenama, bez dvoj­ nih, tj. viših cena; 3 — da od sistema starog racioniranja pređemo na sistem obezbeđenog snabdevanja po niskim jedinstvenim cenama u proširenom obimu i s manje administrativnog birokratizma;

O VEZANIM CENAMA

4 — da viškove svih artikala puštamo u slobodnu pro­ daju po višim jedinstvenim cenama. Nema sumnje da sve te činjenice pretstavljaju jedan, veliki korak unapred na našem putu ka takvom sistemu raspodele u kome će sasvim nestati i karata i dvojnih, tj. viših cena, a za koji će biti značajna isključivo socijali­ stička slobodna prodaja po nižim jedinstvenim cenama. Svako dalje proširenje obima naše proizvodnje znači doprinos na tom putu, na putu naše borbe za životni stan­ dard radnog naroda. Uspesi koje smo u proizvodnji već postigli sa starim kapacitetom očigledno ukazuju na mo­ gućnosti koje će nam pružati izgradnja novih kapaciteta. Titove Petoletke.

II PORAST NARO D NIH POTREBA

Ne postoji kod nas samo porast industriske proizvod­ nje, već postoji i jedna druga pojava. Ta druga pojava je ogroman porast stvarnih narodnih potreba. K oji su uzroci te druge pojave? Prvi uzrok te pojave dolazi otuda što ni prema starim kapitalističkim normama, koje su kupovnu snagu radnog naroda sistematski držale nisko, a cene, u poređenju s ku­ povnom snagpm, visoko, — što ni prema tim normama naš radni narod za čitav niz godina, to jest tokom čitavog rata, a takođe i u prvom posleratnom vremenu, nije mogao da dobije sve ono što je dobijao pre rata. Prema tome, njegove poslednje rezerve su se iscrple, tako da se ispoljila velika nestašica robe. Ta pojava je posledica rata, i ona se proširila svuda gde je harao rat. Naročito se ona morala odraziti u ratom tako opustošenoj zemlji kao što je Jugoslavija. Ne treba zaboravljati da je tokom rata u Jugo­ slaviji uništeno i oštećeno 20,7% kuća, uništeno 24,2% predratnog broja voćaka, 3,8% vinograda, da je broj konja pao za 60,1%, broj ovaca za 63,3%, goveda za 55,6%, svi­

96

O ZA D R U G A R ST VU

nja za 58,7%, da je poljoprivredni inventar uništen za 56%, da je opljačkano 1,900.000 vagona žitarica i ostalih poljoprivrednih proizvoda, da je uništeno 36,5% industrije, razoreno 52% pruga normalnog koloseka, da je na jugoslovenskoj teritoriji ostalo svega 23,4% predratnog broja lokomotiva i 16,1% vagona itd. itd.! Drugi uzrok brzog porasta potreba radnih masa jeste — oslobođenje naših radnih masa. U staroj Jugoslaviji naše radne mase su ekonomskom prinudom, administrativnim merama i svim mogućim manevrima kapitalista držane na vrlo niskom nivou životnog standarda, s vrlo slabom kupovnom snagom, uz cene koje su bile vrlo visoke prema kupovnoj snazi masa — danas su sve te radne mase oslo­ bođene, i one su svesne svojih potreba. Ne radi se tu o nekoj neskromnosti; sama činjenica što su radne mase slobodne odražava veću potrebu nego što su je odražavali uslovi eksploatacije, porobljavanja. Kako zbog opšte posleratne nestašice robe, tako i zbog ove druge, društvene činjenice, koja proizilazi iz društve­ nih odnosa, iz socijalnog oslobođenja radnog naroda, mi imamo vrlo brz porast stvarnih narodnih potreba. Uopšte uzevši, možemo konstatovati da je tempo porasta stvarnih potreba još uvek.jači od tempa porasta proizvodnje, ma da se proizvodnja u poređenju s predratnom povisila za 67%. U zemljama koje su, kao što je to Jugoslavija, doduše bogate po svojim prirodnim bogatstvima, ali koje su za­ ostale po svojoj tehničkoj razvijenosti za tehnički razvije­ nijim kapitalističkim zemljama, a koje su počele s dubokim revolucionarnim preobražajima, — u tim zemljama je tako­ reći apsolutni zakon da je tempo porasta stvarnih narodnih potreba u prvo vreme brži nego što je tempo porasta pro­ izvodnje, ma da tempo porasta proizvodnje stalno raste. Iz te privremene protivrečnosti izmeđii porasta stvarnih potreba, kako u svrhu dalje izgradnje tako i u svrhu poboljšanja životnog standarda, i tempa podizanja proiz­ vodnje proizilazi izvesna relativna nestašica. Ta relativna nestašica, naravno, nema ničeg zajedničkog s nestašicom koja nastaje u kapitalizmu uz pune magacine i uz istovre-

O V E Z A N IM

CENAM A

97

meno sniženje životnog standarda itd. i koja je znak poro­ bljavanja i još veće eksploatacije radnog naroda. Naša relativna nestašica će sasvim nestati kad budemo ispunili osnovne i odlučujuće zadatke naših petoletki. III POSLERATNI RAZVITAK NAŠEG FROSBĆNOG ŽIVOTNOG STANDARDA

Ako pod prosečnim životnim standardom podrazumevamo opštu količinu robe koja cirkuliše za široku potro­ šnju i ako tako definisani prosečni životni standard u godini 1939 obeležimo indeksom 100, onda za posleratni razvitak prosečnog životnog stand *da u Jugoslaviji dobijamo sledeće indekse: U 1945 godini 54,88; dakl:*, skoro za polovinu manje nego što je bio indeks pre rata, i to i pored Unrine robe; u 1946 godini — 79,72; u 1947 godini — 86,87; po planu za 1948 godinu — 107,01. U gore definisani prosečni životni standard uračunate su dve kategorije: kategorija robnih vrednosti i kategorija nerobnih vrednosti (usluge itd.). Indeksi robnih vrednosti razvijaju se na sledeći način: 1939 godine — 100 1945 godine — 50,50 1946 godine — 77,38 1947 godine — 83,69 1948 godine po planu 105,83 Indeksi nerobnih vrednosti su sledeći: 1939 godine — 100 1945 godine — 73,05 1946 godine — 89,4 1947 godine — 100 1948 godine po planu 111,89 7 Kidrič: Problemi

98

IO

ZA DR U CAR & TVU

Kod toga indeksi ishrane gradskog i industiiskog sta­ novništva iznose: 1939 godine — 100 1945 godine — 00,92 1946 godine — 77,42 1947 godine — 82,14 1948 godine po planu 102,28 U ishrani gradskog i industriskog stanovništva pretežna poljoprivredni proizvodi imaju sledeće indekse: 1939 godine — 100 1945 godine — 60,31 1946 godine — 71,06 1947 godine — 70,51 1948 godine po planu 91,66, a indeksi poljoprivredno-industriskih proizvoda iznose: 1939 godine — 100 v 1945 godine — 63,61 1946 godine — 105,46 1947 godine — 133,36 1948 godine po planu 138,48 Indeksi odeće razvijaju se ovako: 1939 godine — 100 1945 godine — 20,45 1946 godine — 66,60 1947 godine — 78,92 1948 godine po planu 102,19 Indeksi obuće: 1939 godine — 100 1945 godine — 23,38 1946 godine — 60,99 1947 godine — 58,08 1948 godine po planu 97,03 Indeksi osvetljenja: 1939 godine — 100 1945 godine — 8,79 1946 godine — 153,18 1947 godine — 166,62 1948 godine po planu 300,71

O VEZANIM CENAMA

99

Indeksi odmora i lečenja: 1939 godine — 100 1945 godine — 22,51 1946 godine — 59,67 1947 godine — 96,59 1948 godine po planu 132,07 Iz nabrojanih indeksa očigledno je kako je okupacija strašno pogodila Jugoslaviju i životni standard stanov­ ništva. Opšti indeks 1945 godine za polovinu je manji od predratnog. Opšti indeks odeće i obuće iznosi 1945 godine jedva nešto iznad 20%. Dalje se iz nabrojanih indeksa vidi kako je, uprkos svim teškoćama, nova Jugoslavija uspevala da prosečni životni standard iz godine u godinu podiže bar po nekoliko procenata. Konačno se iz nabrojanih in­ deksa vidi da ćemo u ovoj godini prosečni životni standard iz 1939 godine ne samo postići nego i prevazići. Poslednje uredbe Savezne vlade znače uvod u takvo postignuće i prevazilaženje. Gore nabrojani indeksi, naravno, ne daju svestranu sliku, ma da su dovoljno rečiti. Iz njih se pre svega ne vidi kako je u pojedinim godinama prosečni životni stan­ dard bio raspoređen na pojedine društvene slojeve i klase. Iz analiza koje se sada rade i koje će se uskoro objaviti moći će se videti' da je nova Jugoslavija, uprkos ratnom pusto­ šenju i posleratnoj nestašici, već u prvim godinama raspo­ rielj ivala životni standard besprimerno pravednije u korist radnog naroda nego što je to radila stara, kapitalistička i eksploatatorska, Jugoslavija. Ovde se treba osvrnuti na jednu prividnu protivrečnost. Malopre smo izneli da je proizvodnja u 1947 godini porasla za 67% prema 1939 godini, a sada iznosimo da je pro­ sečni životni standard 1947 godine bio 85,69% prema 1939 godini. Nisu li ove dve činjenice u međusobnom neskladu? Nisu, jer stara Jugoslavija nije uvozila mašine, kao što to radi nova Jugoslavija, nego je uvozila robu za široku po­ trošnju. Roba za široku potrošnju sačinjavala je 33% uvoza stare Jugoslavije. Ogroman uspeh nove Jugoslavije sastoji se baš u tome što ćemo mi do kraja 1948 godine prosečni

100

O ZADRUGARSTVU

životni standard podići za 7°/o u poređenju s predratnim, a istovremeno platiti milijarde dinara za našu kapitalnu izgradnju, za one naše'mašine koje će nam tek omogućiti da u narednim godinama u skokovima podižemo životni standard našeg radnog naroda.

IV SISTEM V EZAN IH CENA

Iz svega što smo dosada rekli izlazi da mi već imamo mnogo više robe nego što je potrebno za strogo racionirano snabdevanje, ali da ipak još nemamo dovoljno robe da bismo po niskim jedinstvenim cenama mogli zavesti potpuno slobodnu prodaju. Prema tome, mi se nalazimo u prelaznoj situaciji, u kojoj smo mogli, s jedne strane, povećati obim obezbeđenog smabdevanja po nižim jedin­ stvenim cenama i, s druge strane, pustiti deo robe u slo­ bodnu prodaju po nižim jedinstvenim cenama, a svu ostalu robu u slobodnu prodaju po višim jedinstvenim cenama. Otuda sistem dvojrnh cena. Međutim, time nije do kraja okarakterisana sadašnja situacija. Mi tu situaciju možemo okarakterisati do kraja tek onda kad razmotrimo odnose razmene robe između sela i grada. Ako razmotrimo te odnose, moraćemo konstatovati da je seljak u godini 1947 prodao državi i gradskom stanovništvu mnogo više svojih proizvoda nego što ih je prodao 1946 godine. Računato po cenama iz 1939 godine, samo ishrana gradskog i industriskog stanovništva u godini 1947 iznosi 18.274.000.000 u poređenju sa 17.224.000.000 iz 1946 godine. Ako uzmemo pribhžno kao valorizaciski faktor 33°/o, onda samo to znači 3 milijarde više. Međutim, time ni izdaleka nije obuhvaćena sva roba koju je seljak prodao državi i gradskom stanov­ ništvu. Godine 1947 seljak još mje mogao dobiti odgovara­ juće protivvrednosti u industriskoj robi. Kao primer navo­ dimo indeks nekih za seljake najinteresantnirh grupa arti­ kala. O tekstilu i obući već smo govorili. Eksera je 1945 godine u širokoj potrošnji, u poređenju sa 1939 godinom

O V E Z A N IM

CENAM A

101

= 100, bilo — 14,29%; 1947 godine 65,54%, i tek 1948 go­ dine biće ih 134%. Pribora za kola bilo je u trgovinskoj cirkulaciji za široku potrošnju 1945 godine, u poređenju sa 1939 godinom = 100, — 4,86%, 1946 godine 16,66%, 1947 godine 17,49%, a 1948 godine biće ih po planu 108,92%. Lanaca je 1945 godine bilo 35,35%, 1946 godine 77,41%, 1947 godine 78,97%, a 1948 godine biće ih 113,94%. Ruč­ nog alata za domaćinstvo bilo je 1945 godine 8,40%, 1946 godine 22,12%, 1947 godine 58,42%, a po planu za 1948 godinu biće 172,69%. Cešagija i potkovica za stoku bilo je 1945 godine 37,70%, 1947 godine 91,93%, a po planu za 1948 godinu biće ih 153,06%. Štednjaka je 1945 godine bilo 14,42%, 1946 godine 41,05%, 1947 godine 75%, a po planu za 1948 godinu biće ih 125,34%. Jedino u plugovima imali smo već u 1947 godini indeks 166,26% (u 1948 imaćemo 329,14) i u ručnom poljoprivrednom alatu i priboru imali smo već u 1947 godini indeks 131,05 (u 1948 godini ima­ ćemo 282,52). I iz ovih indeksa jasno se vidi, prvo, kakve su bile poslediće okupatorskog pustošenja i, drugo, kako su se naš radnisnarod i njegovi organi vlasti, uprkos svim teškoća­ ma, ipak uspešno trudili da iz godine u godinu bar za po nekoliko procenata pojačaju obim industriske robe potreb­ ne seljaku. Međutim, odlučujući prelom moći ćemo da postignemo tek u ovoj godini, u kojoj planom predviđeni indeksi baš u industriskoj robi potrebnoj za selo prilično prevazilaze predratne indekse. Osnovni uzrok raznih neprijatnih pojava na pijaci proizilazio je, prema tome, u prošloj. godini iz činjenice što zbog objektivnih teškoća još nismo uspeli da seljaku damo dovoljno industriske robe, — a to su, naravno, iskoristili razni špekulanti kako u gradu, tako i na selu. Baza za pravednu razmenu robe između sela i grada, u skladu s privrednom snagom naše zemlje, jeste, dakle, zadovoljenje osnovnih seljačkih potreba u industriskim proizvodima. Pojačanom proizvodnjom u našim fabrikama mi smo sada takve uslove stvorili. To će nam istovremeno olakšati da nemilosrdno udarimo po svim špekulantima

102

O ZA D R U G A R S T V U

koji žele da eksploatišu kako radnog seljaka, tako i po­ trošača u gradovima i industriskim centrima. Iz okolnosti što u drugi kvartal 1948 godine ulazimo sa znatno pojačanim obimom industriske robe za selo, proizilazi mogućnost vezanih cena. Šta znače vezane cene? Vezane cene znače da će radni seljak, koji po praved­ nim cenama prodaje svoje tržne viškove za ishranu grad­ skog i industriskog stanovništva i za druge potrebe države, moći takođe da po pravednim cenama kupuje industrisku robu potrebnu za selo. Sta podrazumevamo pod pravednim cenama i praved­ nim odnosima između cena poljoprivrednih i industriskih proizvoda? Oni su pravedni tada kad, s jedne strane, odgovaraju realnim mogućnostima naše privrede i, s druge strane, kad odražavaju svestranu brigu naše države kako o koristi radnog naroda sela, tako i o koristi radnog naroda grada, u smislu najčvršćeg jedinstva radnih masa grada i sela. Podvukli smo da ti pravedni odnosi treba da odgova­ raju realnom stanju naših privrednih mogućnosti. Ako oni ne bi odgovarali realnom stanju naših privrednih moguć­ nosti, ako bismo mi, recimo, iz demagoških razloga davali seljaku industriske proizvode jevtinije nego što to dozvoljavaju realne mogućnosti naše privrede, mi bismo na kraju štetili i radnom narodu grada i radnom narodu sela. Radni narod grada ne bi bio u mogućnosti da kupi odgovarajuće protivvrednosti u poljoprivrednim proizvo­ dima, što bi se odrazilo na njegovoj ishrani, a na selu bi se zalihe industriskih proizvoda vrlo brzo iscrple, i na kraju bi seljak za prodaju poljoprivrednih proizvoda dobio samo novac, s kojim u stvari ne bi mogao da kupi indu­ striske proizvode, pošto ih prosto ne bi bilo. Prema tome, naša država je dužna da, s jedne strane, obezbedi toliko veliki obim industriske proizvodnje namenjene selu koliko je to u datim okolnostima i uz postojeće pianske zadatke najviše moguće, a s druge strane, da da seljaku te proizvode po tako niskim cenama u poređenju s vezanim cenama koje ona određuje za poljoprivredne

O VEZANIM CENAMA

103

proizvode, da ne dođe do disharmonije između kupovne snage grada i sela, kojom se samo špekulant može koristiti. Vezane cene koje je sada odredila Savezna vlada, kako za poljoprivredne tako i za industriske proizvode pretstavljaju izraz borbe naše narodne vlasti za pravedne odnose u raspodeli robe, borbe za jedinstvo radnog naroda .grada i sela na temelju trenutnih realnih privrednih mo­ gućnosti naše zemlje. Pogledajmp kakvi su ti odnosi u poređenju s predratnim. Već smo podvukli da indeks cena poljoprivrednih pro­ izvoda, u poređenju s predratnim, iznosi prosečno 282, a da indeks industriskih proizvoda namenjenih selu, u pore­ đenju s predratnim, iznosi prosečno 242. Makaze između cena poljoprivrednih i industriskih proizvoda zatvorile su se, prema tome, za više nego 12% u korist seljaka. Ovo pretstavlja značajan rezultat linije druga Tita u borbi za životni standard našeg radnog naroda na selu. Navodim nekoliko brojki koje ukazuju šta je seljak mogao da kupi za svoje proizvode pre rata, a šta će moći da kupi sada, po vezanim cenama. Za 100 kgr. pšenice seljak je pre rata mogao da kupi 10,13 gr. šećera, a sada može da kupi 12,49 kgr. šećera. Petroleja je mogao pre rata da kupi 21,7 litara za 100 kilograma pšenice, dok će sada moći da kupi 74,9; cementa 0,22 tone, sada 0,28 tone; motika 10,086 kilo­ grama, sada 11,6 kilograma itd. Svakako, među industriskim artiklima ima pojedinačnih indeksa koji skaču visoko iznad prosečnog. Međutim, ovde se uvek radi o povećanju proizvodnih troškova, koje je usledilo iz jednog od ova dva razloga: ili je poskupila siro­ vina koju seljak po vezanim cenama prodaje državi, pa je, prema tome, visoki indeks finalnog proizvoda u skladu s visokim indeksom sirovine koju prodaje seljak — ili se pak radi o visokim cenama sirovina kupljenih u inostranstvu. U celini uzeto, oni indeksi koji skaču iznad prosečnog bitno ne menjaju opštu sliku koja obeležava odnos 282

1 04

O ZA D R U G A R ST VU

prema 242 u korist seljaka. Prema syemu što smo izložili, nesumnjivo postoji interes radnog seljaka da kupuje industrisku robu po vezanim cenama i da svoju robu prodaje po cenama koje je odredila država.

V POTREBA PODIZANJA POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE

Dok smo inđustrisku proizvodnju podigli za 67% iznad predratne, u poljoprivredi ne možemo konstatovati isti uspeh. Naša poljoprivredna proizvodnja u godini 1947 ostala je još uvek — uzevši u celini — za 2 do 3°/o ispod predratne. K oji su uzroci tome? Osnovni je uzrok, nesumnjivo, ratno pustošenje, koje je naročito pogodilo stočarstvo, a i ratarstvo, naročito s obzi­ rom na nedostatak đubriva i neracionalno iscrpljivanje ze­ mlje. Dalji uzrok leži ii tome što se u poljoprivredi s obzi­ rom na njenu rascepkanost, pozitivne strane našeg novog državnog i društvenog uređenja nisu mogle tako brzo odraziti kao što su se odrazile u industriji, s obzirom na njenu koncentrisanost. Međutim, brzo podizanje poljoprivredne proizvodnje pretstavlja jedan od osnovnih zadataka naše Petoletke. U tom pogledu ima kod nas i pogrešnih shvatanja. Postoje mišljenja da su industrijalizacija i elektrifikacija sve, a da se poljoprivreda može zanemariti. Ponegde se u republi­ kanca ide čak tako daleko da se investicije iz poljoprivrede žrtvuju radi nekih sitnih fabrika, koje u stvari za indu­ strijalizaciju ne znače ništa, nego samo neracionalno pove­ ćavaju disproporciju između sirovinskih baza i finalnih proizvoda. • Ne srne se zaboraviti da nam je prema planu već u ovoj godini potrebno najmanje 200.000 novih industriskih, gra­ đevinskih i šumskih radnika. Taj broj će se narednih go-

O

V E Z A N IM

CENAM A

105

dina još mnogo povećati. Prema tome, pitanje ishrane ne bi se olakšalo, nego bi se čak sve više zaoštravalo ako ne bismo istovremeno s borbom za industrijalizaciju naše zemlje podizali i poljoprivrednu proizvodnju i produktiv­ nost rada u poljoprivredi. Šta je potrebno u tu svrhu? 1 — Pokrenuti svakog radnog seljaka i radnu seljanku u borbu za što veće prinose i za što više tržnih viškova. Udarnici ne postoje samo u industriji, udarnike treba uzdi­ zati i u poljoprivredi. Treba sprovesti. čitav sistem lične stimulacije naprednih i valjanih poljoprivrednika. 2 — Naša industrija mora davati seljacima sve više i više poljoprivrednog alata, koji će omogućiti sve bržu, sve racionalniju i sve intenzivniju obradu zemlje. Pogrešno je mišljenje da se to može postići samo traktorima. Jeste, traktori su za nas vanredno važna i presudna stvar, ali treba i sa sitnim alatom, koji može da nabavi svaki seljak, omogućiti i najsitnijem seljaku da što bolje obradi svako parče svoje zemlje. 3 — Naša industrija treba forsirano da pruža veštačko đubrivo i sva ostala sredstva koja omogućuju intenzivnu ’ obradu zemlje. 4 — Treba uložiti potrebne investicije za nabavku i odgoj priplodne stoke. 5 — Treba obezbediti kvantitativno i kvalitativno bolju semensku službu. 6 — U našoj kapitalnoj izgradnji moramo pripremiti sve što je potrebno za prelaz na takve investicije koje melioracijom, odvodnjavanjem, navodnjavanjem itd. bitno poboljšavaju prinose, odnosno sprečavaju posledice sušnih godina, poplava itd. 7 — Treba svim snagama pomoći zadrugarstvo, razviti do punog razmaha ovogodišnju akciju podizanja zadru­ žnih domova. 8 — Treba bezuslovno sprovesti ovogodišnji plan kapi­ talne izgradnje i poljoprivredne proizvodnje na saveznim, republikanskim i lokalnim državnim dobrima.

1 06

O ZA D R U C A R S T V U

VI BORBA Z A NO V I SISTEM OBEZBEĐENOG SNABD EVANJA I V EZANIH CENA

Mišljenje da će novi sistem uspeti bez borbe za svako­ dnevno ispunjavanje postavljenih planskih zadataka, da smemo, dakle, skrstiti ruke, pošto smo izračunali brojke i postavili plan, bilo bi potpuno pogrešno. Plan novog sistema potpuno je realan. Svi uslovi za njegovo ispunjavanje postoje — pod pretpostavkom da vodimo takvu i još jaču svakodnevnu borbu kakvu mo­ ramo voditi za ispunjavanje svakog plana. N ije dovoljno da ta borba obuhvati samo naše ustanove, državne i za­ družne trgovačke organizacije, državni aparat. U tu borbu treba pokrenuti čitavu masu našeg radnog naroda. U tome leži jemstvo ža njen uspeh. Čitavu masu našeg radnog na­ roda treba pokrenuti u borbu protiv birokratizma, zaosta­ taka robe i drugih slabosti, koje je u pogledu snabdevanja i naše trgovine kritikovao u novogodišnjem govoru drug Tito. Čitavu radnu masu treba pokrenuti u kontrolu da li se pripreme za novi sistem vrše uspešno, da li roba bla­ govremeno stiže u stovarišta i zadruge, čitavu radnu masu treba pokrenuti u svestranu pomoć za uklanjanje posto­ jećih birokratskih i drugih nedostataka. Istovremeno s pozitivnim radom na sprovođenju novog sistema za poboljšanje naše trgovine i njene organizacije, na podizanju naših zadruga, koje postaju osnovni i odlu­ čujući faktor u sistemu vezanih cena, treba povećati ma­ sovnu budnost i pojačati borbu protiv špekulanata u onom smislu kako to predviđaju uredbe i naredbe naše Savezne vlade.

III ORGANIZACIONE FORME I METODI PRIVREĐIVANJA

OBRAZLOŽENJE OSNOVNOG ZAKONA O BUDŽETU

Drugovi narodni poslanici, već nekoliko puta smo pod­ vukli da u našoj privredi još postoje protivrečnosti između nasleđenih, kapitalističkih organizacionih formi i metoda privređivanja, s jedne, i socijalističkog karaktera našeg državnog i zadružnog sektora, s druge strane. To pitanje postavljalo sa u čitavoj našoj privredi, pa prema tome i u našem finansiskom sistemu, bez obzira na uspehe koje smo postigli u oblasti finansija. I pored toga što naša privredna delatnost ima u našim finansijama sigurno zaleđe, ona isto­ vremeno traži jedan mnogo elastičniji finansiski sistem, koji bi dao mnogo širi i jači zamah inicijativi rukovodilaca naših privrednih ustanova i preduzeća i koji bi u punoj meri odgovarao sadržini naše privrede u procesu izgrad­ nje socijalizma u našoj zemlji. Ako razmotrimo, na pri­ mer, odnose naših narodnih republika prema našim sa­ veznim finansijama, videćemo da, s jedne strane, republi­ ke imaju često isuviše veliku veru u svemoć saveznih fi­ nansija, a s druge strane, da se kod republika i narodnih odbora pojavljuje opravdana težnja za većim sopstvenim sredstvima, za većim mogućnostima inicijativnog finansiskog manevrisanja i ispunjavanja sopstvenih zamisli. Vlada se bavi tim pitanjem već duže vremena. Pred­ loženi projekat Osnovnog zakona o državnom budžetu i projekat Zakona o porezima pretstavljaju dobro prostudirani sistem, koji odgovara stvarnom karakteru i*aše pri­ vrede i koji u sadašnjem periodu našeg društvenog i eko­ nomskog razvitka pruža sve uslove za dalji napredak.

110

ORGANIZACIONE FORME I METODI PRIVREĐIVANJA

U vezi s konstatacijom da se kod ovih zakona radi o usklađivanju organizacione i metodske strane našeg finansiskog sistema s karakterom, sa sadrži nom, sa suštinom naše privrede, hteo bih da istaknem pred Narodnom skup­ štinom tri osnovne karakteristike predloženog Zakona o budžetu. Svima vama je vrlo dobro poznato da su budžeti u sta­ roj Jugoslaviji bili jednaki budžetima u svim kapitali­ stičkim zemljama, naime da su bili pre svega budžeti dr­ žavne administracije i vojske. Oni, dakle, nisu imali ničeg zajedničkog s finansiskim planiranjem jugoslovenske pri­ vrede, koga u staroj Jugoslaviji nije ni moglo biti. Skoro isključivo administrativni karakter budžeta stare Jugo­ slavije bio je u punoj saglasnosti s karakterom starog državnog aparata. Stari državni aparat imao je, u odnosu prema privredi, svakako parazitski karakter. Stari državni aparat nije ništa doprinosio privredi, on nije upravljao privredom, čije su komandne pozicije bile potpuno u ru­ kama privatnih vlasnika .i kapitalista, nego je, naprotiv, privreda upravljala njime, tj. on je bio isključivo admini­ strativno i policisko oruđe ekonomski i politički vladajuće klase. Ova je nužno podržavala njegov parazitski karakter na račun privrede, tačnije, na račun onih širokih radnih masa koje su stvarale materijalna dobra. Predloženi Za­ kon o budžetu daje našem budžetu potpuno nov značaj. Umesto starog, administrativnog budžeta sada imamo budžet koji pretstavlja plan stvaranja jedinstvenog fonda državnih novčanih sredstava i plan upotrebe tih sredstava u saglasnosti s opštedržavnim privrednim planom za pri­ vrednu izgradnju, za materijalno i kulturno uzdizanje i socijalno obezbeđenje narodnih masa, za jačanje državne nezavisnosti i odbranbene moči zemlje i za izdržavanje državnog aparata. Kao što se vidi iz-definicije opštedržav­ nog budžeta, u članu 2 predloženog Osnovnog zakona o budžetu, ona osobina koja je bila karakteristična za stari budžet, naime, izdržavanje državnog aparata, dolazi u no­ vom budžetu na poslednje mesto, a na prvo mesto dolaze privredna pitanja, pitanja privredne izgradnje, pitanja materijalnog i kulturnog uzdizanja i socijalnog obezbeđe-

OBRAZLOŽENJE OSNOVNOG ZAKONA O BUDŽETU

111

nja radnih masa, pitanja ‘ državne nezavisnosti i odbranbene moći. U m e s t o s t a r o g , a d m i n i s t r a t i v n o g b u d ž e t a i m a m o sada, p o p r e d l o ž e n o m Z a ­ k o n u , b u d ž e t k o j i j e, o p š t e u z e v š i , z a i s t a f i n a n s i s k i pl an č i t a v e naše p r i v r e d e , nov­ čani i zr az č i t a v e naše p r i v r e d n e i d r ž a v ­ ne d e l a t n o s t i . Clan 2 predloženog Zakona neposredno podvlači da je opštedržavni budžet plan stvaranja jedinstvenog fonda dr­ žavnih novčanih sredstava i plan upotrebe tih sredstava. Opštedržavnom budžetu dato je, dakle, u našoj privrednoj, opštedržavnoj i javnoj delatnosti ono mesto koje s finansiske.strane odgovara važnosti opstedržavnog plana. Predloženi Zakon stvara takav budžetski sistem koji odgovara opštenarodnom, tj. društvenom karakteru naše državne privrede i povezanosti našeg zadružnog i radnog dela privatnog sektora s državnim privrednim sektorom. On će sa svoje strane doprineti razvitku onog puta koji u našoj Zemlji ide u pravcu izgradnje socijalizma. Predloženi budžetski sistem, naravno, ne otvara vrata nekom novom, birokratskom nazovi socijalizmu, koji bi kočio micijativu pojedinih bilo administrativno-teritorijaln:h bilo privrednih jedinica, već, naprotiv, uz čvrsto ču­ vanje i planiranje jedinstvenosti fondova državnih novča­ nih sredstava, on posvećuje vanređno veliku pažnju baš inicijativi naših narodnih republika, administrativno-teri­ torijalnih i privrednih jedinica. Predloženi budžetski si­ stem je, dakle, u skladu s principom koji ističe da dru­ štveni karakter odlučujućih grana naše privrede po svojoj suštini pretstavlja skladno i plansko povezivanje opštedruštvenih interesa s individualnom inicijativom i s inte­ resima pojedinih privrednih jedinica. U vezi s tim ka­ rakterističan je drugi stav člana 2 koji određuje da sopstvena novčana sredstva državnih privrednih preduzeća, kojima ona samostalno raspolažu, ne ulaze u opštedržavni budžet. Na prvi pogled je jasno da je taj stav u punoj saglasnosti s poslednjim uredbama Vlade FNRJ o utvrđiva- * nju i raspodeli dobiti naših državnih preduzeća i da te

112

O R G A N IZ A C IO N E

FO R M E

I M ETO DI

PRIVREĐIVANJA

uredbe, zajedno s predloženim Zakonom o budžetu, pretstavljaju jedan celoviti sistem. Činjenica da sopstvena sredstva državnih privrednih preduzeća, u cilju potsticanja inicijative, po pravilu ostaju preduzećima i ne ulaze u budžet, ipak ne znači da je budžet otrgnut iz fondova koji se stvaraju iz sopstvenih sredstava državnih privrednih preduzeća. Naprotiv, pred­ loženi Osnovni zakon o budžetu namerno govori o finansiskim planovima državnih privrednih preduzeća i o zbir­ nim planovima pojedinih grana privrede. On izričito po­ stavlja da ukoliko sopstvena sredstva državnih privrednih preduzeća, odnosno pojedinih privrednih grana, nisu do­ voljna za kapitalnu izgradnju, racionalizaciju, rekonstruk­ ciju itd., onda se te potrebe podmiruju iz budžeta. Istovre­ meno predloženi Zakon o budžetu određuje da sopstvena sredstva državnih privrednih preduzeća ulaze u' budžet ukoliko ih njihov nosilac nije utrošio za ispunjenje svog plana. Iz toga proizilazi da finansiski planovi koji baziraju na sopstvenim sredstvima državnih privrednih preduzeća i pojedinih grana naše državne privrede, zajedno s budže­ tom i s privrednim planom, pretstavljaju jednu celinu u kojoj svaki elemenat zavisi od svih ostalih elemenata.* U tome se opet ogleda karakteristični momenat da baš naš budžet treba da povezuje jedinstvenost planiranja, jedin­ stvenost naše privrede uopšte i naših finansija napose s inicijativom privrednih jedinica i mogućnostima za njen razvitak. Drugi karakterističan momenat za predloženi Zakon o budžetu jeste taj da predloženi budžetski sistem u celini odgovara materijalnim i finansiskim zahtevima federativne izgradnje naše države. Član 3 određuje da opštedržavni budžet sadrži savezni budžet, i ukupni iznos budžeta na­ rodnih republika. Iz toga jasno proizilazi da u okviru opštedržavnog budžeta i opštedržavnog privrednog plana narodne republike donose svoje budžete potpuno suvereno # i da su pri tome ograničene samo ukupnim iznosom u opštedržavnom budžetu. U vezi s tim treba takođe istak­ nuti odredbe o sastavljanju budžeta. U cilju sastavljanja

OBRAZLOŽENJE OSNOVNOG ZAKONA O BUDŽETU

113

opštedržavnog budžeta narodne republike dostavljaju Vla­ di FNRJ jedino nacrt svoga budžeta. Istinska demokratičnost pri donošenju budžeta poka­ zuje se takođe i u budžetskim pravima narodnih odbora. U okviru državnog budžeta narodne republike, odnosno u okviru budžeta autonomne pokrajine, odnosno autonomne oblasti, koji samo u sumarnom pogledu sadrže budžete okružnih, odnosno sreskih i gradskh narodnih odbora, na­ rodni odbori donose svoje budžete samostalno. Naravno da se budžetska prava narodnih odbora utoliko razlikuju od budžetskih prava narodnih republika ukoliko se uopšte prava narodnih odbora razlikuju od suverenih prava na­ rodnih republika. Za razliku od svih mnogonacionalnih država koje nisu bile sposobne da rese nacionalno pitanje u okviru svojih granica i za razliku od svih federacija koje nisu bile spo­ sobne da izgrade materijalnu bazu za svoju federativnu strukturu, predložen:m Zakonom o budžetu obezbeđuje se puno i nedeljivo jedinstvo naših finansija u vidu opšte­ državnog budžeta, a s druge strane — samostalna budžet­ ska prava naših republika i narodnih Odbora u vidu nji­ hovih sopstvenih budžeta, koji su kod narodnih republika ograničeni jedino ukupnim iznosima u opštedržavnom budžetu, a kod narodnih odbora sumarnim pregledom u republikanskim budžetima, odnosno budžetima autonomne pokrajine ili oblasti. Povezanost državnog i privrednog jedinstva s federativnom izgradnjom države, karakteristič­ na za FNRJ, ogleda se, dakle, i u našem novom budžet­ skom sistemu. Prelazimo na treću karakteristiku predloženog Zakona o budžetu, koju sam već dodirnuo, tj. na njegovu s t i m ul a t i v n o s t . Stimulativnost predloženog Zakona o budže­ tu proizilazi već iz činjenice što on odgovara federativnoj izgradnji naše države, što čvrsto povezuje jedinstvo plana, jednstvo naše privrede i naš:h fnansija s našom federa­ tivnom izgradnjom. Ta stimulativnost pojačana je još više izvesnim naročitim članovima u predloženom Zakonu o budžetu. Ovde ću se ograničiti na dva primera takvih na­ ročitih odredaba. S

K i d r ič : Pr o b le m i

114

ORGANIZACIONE FORME I METODI PRIVREĐIVANJA

Prvi primer je član 22, koji određuje da vlade narod­ nih republika, kao i glavni izvršni odbori oblasti i izvršni odbori narodnih odbora, raspolažu polovinom viškova pri­ hoda koji se ostvare iznad predviđenih prihoda u odgova­ rajućem budžetu. Za narodnu republiku potrebna je je ­ dino saglasnost' Savezne planske komisije, i to ne saglasnost za to kako treba raspolagati s polovinom viškova pri­ hoda, nego saglasnost u pogledu materijalnog bilansa. Za narodne odbore potrebna je saglasnost viših izvršnih od­ bora, odnosno vlade narodne republike. Navodim i* član 30, koji u stimulativne svrhe određuje da se privredne ustanove finansiraju na osnovu sopstvenih predračuna koji ulaze u budžet odgovarajućeg organa u bruto iznosima prihoda i rashoda. Te ustanove raspola­ žu svojim prihodima samostalno u granicama propisa o izvršenju budžeta. Polovinom viškova prihoda koji su ostvareni iznad predviđenih one raspolažu na osnovu dbpunskog predračuna koji im odobrava državni organ pod čijim se rukovodstvom nalaze ove ustanove. Da na kraju uzgred dodirnem interesantnu razliku u pogledu naše budžetske i ekonomske terminologije, — koju predloženi Zakon o budžetu pravi između budžeta, predračuna i finansiskog plana. Po toj terminologiji budžet može da ostvaruje jedino organ državne vlasti. Državna privredna preduzeća sastavljaju finansiske planove, a dr­ žavna nadleštva, privredne ustanove koje nisu privredna preduzeća sastavljaju predračune. Očigledno je da takva terminologija, odnosno takva distinkcija u našoj admini­ strativnoj i privrednoj terminologiji, odgovara našoj dr­ žavnoj i privrednoj strukturi. Ako obuhvatimo sva tri navedena karakteristična mo­ menta predloženog Zakona o budžetu u jednu celinu, videćemo da predloženi Zakon ne samo usklađuje naše fi­ nansiske organizacione forme i metode, naš budžetski si­ stem, s karakterom naše privrede i društveno-politićkom strukturom naše zemlje, nego da predloženi Zakon omo­ gućuje takođe" i solidnu budžetsku bazu za ispunjenje na­ ših privrednih planova u idućoj, 1947 godini i u narednim godinama. Baš ta činjenica što predloženi budžetski sistem

OBRAZLOŽENJE OSNOVNOG ZAKONA O BUDŽETU

1 15

zahteva plansko jedinstvo fondova svih finanslskih sred­ stava i plan jedinstvene upotrebe tih sredstava, činjenica, dakle, što predloženi budžetski sistem garantuje jedinstve­ no stvaranje naših finansija i jedinstveno rukovođenje njima, i što, s druge strane, u celini odgovara federativnoj izgradnji naše države, što narodnim republikama i narod­ nim odborima daje punu mogućnost da razvijaju što veću inicijativu, što tu mogućnost, u smislu maksimalne stimu­ lacije, .daje također i svim našim privrednim jedinicama, državnim privrednim preduzećima i državnim privrednim ustanovama, baš ta činjenica dokazuje da predloženi Za­ kon o budžetu u finansiskom pogledu pretstavlja jednu od osnova ne samo za utvrđivanje nego i za ispunjenje našeg privrednog plana.

OBRAZLOŽENJE ZAKONA O POREZIMA

Drugovi narodni poslanici, osnovna karakteristika predloženog Zakona o porezima jednaka je osnovnoj ka­ rakteristici Zakona o budžetu, o kome smo govorili juče. Predloženi Zakon o porezima dovodi u sklad naš poreski sistem s promenama u našoj privredi i s novim odnosom državnog aparata prema privredi. Ako hoćemo da obrazložimo predloženi poreski sistem, treba pre svega da ukažemo na ono što se promenilo u strukturi naših državnih prihoda s obzirom na naše društveno-političke i privredne promene. Za strukturu državnih prihoda u staroj Jugoslaviji bili su, svakako, karakteristični fiskus i monopol. To je odgo­ varalo karakteru stare Jugoslavije, karakteru vlasti u sta­ roj Jugoslaviji i njenoj privrednoj strukturi. Sta je karakteristično za strukturu naših sadašnjih dr­ žavnih prihoda? Ministarstvo finansija će pri predlaganju budžeta za godinu 1947 moći da da detaljnu analizu struk­ ture naših državn:h prihoda. Ja ću se danas ograničiti samo na izvesne procentualne relacije, utvrđene na osnovu dosadašnjeg firransiskog i privrednog iskustva i na osnovu perspektiva za iduću godinu. Orijentacione analize izve­ dene na osnovu ove dve postavke pokazuju nam da će iduće godine 80°/o sv;h državnih prihoda dolaz;ti od nepo­ srednog državnog privređivanja, da će 5— 10% dolaziti od jednog dela privatne akumulacije koja je obuhvaćena državnom kasom, a da će jedva 10— 15% otpasti na opšte doprinose građana za izdržavanje državnog aparata. Šta pokazuiu te relarije? Te relarije nesumnjivo pokazuju da onih 80% državnih prihoda koji dolaze od neposrednog

OBRAZLOŽENJE ZAKONA O

POREZIMA

117

državnog privređivanja i koje država troši u opštenarodne svrhe jesu nešto potpuno novo, nešto što je usiovljeno baš društvenom i privrednom strukturom Federativne Narod­ ne Republike Jugoslavije. Stara Jugoslavija nikada nije bila u stanju da te prihode dobije u svoje ruke, već su ti prihodi u staroj Jugoslaviji odlazili u privatne ruke kapi­ talista. Stara Jugoslavija je državne prihode morala uglav­ nom da ostvari mimo zarade privatnih kapitalista, na ra­ čun širokih potrošača, porezima na prihode radnih masa. Dakle, struktura državnih prihoda u novoj Jugoslaviji bitno se promenila. Dok je u staroj Jugoslaviji preovlađivao fiskalni karakter poreskog sistema, danas, međutim, u našim državnim prihodima preovlađuje državna akumu­ lacija, akumulacija od privređivanja, a fiskalni prihodi su ograničeni otprilike na 20%, pa šta više ni tih 20% ne­ maju isti fiskalni karakter kao što je to bilo u staroj Ju­ goslaviji. Oni pretstavljaju normalni doprinos građana za podmirivanje takozvanih neproduktivnih izdataka držav­ nog aparata, koji, uostalom, u odnosu prema privredi, sve više i više gubi tradicionalni parazitski i birokratski ka­ rakter i dobija karakter neposrednog rukovodioca u pri­ vredi. Sve vrste poreza koje predlaže Zakon o porezima vode računa o toj promenjenoj strukturi državnih prihoda s? obzirom na promenjeni karakter naše privrede. Prva vrsta poreza je takozvani porez na promet pro­ izvoda. Porez na promet proizvoda nije u stvari porez u starom smislu reči, on apsolutno nema ničeg zajedničkog sa starim fiskalnim porezom na poslovni promet. Porez na promet proizvoda koji predlaže Zakon o porezima nije ni­ šta drugo nego jedan oblik ubiranja izvesnog dela aku­ mulacije .iz proizvodnje u opštedržavnu akumulaciju za društvenokorisne investicije i druge državne izdatke. Za stari fiskalni porez na poslovni promet bilo je značajno to što su njegove tarife imale prvenstvo nad cenama. N ije cena određivala poresku tarifu, nego je tarifa određivala cenu. Za predloženi porez na promet proizvoda karakte­ ristično je to što njegova stopa, odnosno njegov apsolutni iznos, zavisi od cene i od planiranja cena. Porez na pro­

118

ORGANIZACIONE FORME I METODI PRIVREĐIVANJA

met proizvoda, dakle, neposredno zavisi od planom pred­ viđene akumulacije, on ima svoj neposredni izvor u našoj proizvodnji i zove se porez na promet proizvoda, jer se principijelno ostvaruje onda kada proizvodi, kao proizvodi čovečjeg rada, iz produkcionog procesa prelaze na tržište. Jasno je da je porez na promet proizvoda porez opštedržavnog karatera i da njegovu stopu može da određuje jedino Vlada FNRJ. Drukčije se ne bi moglo ni zamisliti planiranje opštedržavne akumulacije. S obzirom na realne mogućnosti, i iz stimulativnih razloga, član 7 stav 2 ipak pravi izuzetak u pogledu on h robnih proizvoda zanatlija i kućne radinosti koji nisu obuhvaćeni opštedržavnim i re­ publikanskim planom i u pogledu kojih Vlada FNRJ može da prenese na vlade narodnih republika pravo određivanja stope poreza na promet proizvoda i uđela narodnih odbora u tom porezu. Iako je porez na promet proizvoda porez izričito opštedržavnog karaktera, ipak je i ovde vođeno računa o jedin­ stvenosti našeg finansiskog sistema i federativne izgradnje naše zemlje. To se može videti iz, odredbe prema kojoj ce narodne republike, pa i narodni odbori, imati svoj udeo u porezu na promet proizvoda. Time porez na promet pro­ izvoda postaje vanredno važan regulator za^naš opštedržavni budžet, regulator koji će neposredno izjednačavati razlike koje proizilaze iz neravnomernosti privrednog raz­ vitka pojedinih republika. Naime, ekonomski slabijim re­ publikama opštedržavni budžet će moći da priznaje veći udeo u porezu na promet proizvoda, a ekonomski jačim — odgovarajući manji udeo. Kao druga vrsta poreza predviđen je porez na doho­ dak. Porez na dohodak se po predloženom zakonskom pro­ jektu smatra kao individualni doprinos građana za podmi­ renje državnih potreba. Prema tome, porez na dohodak se principijelno ne može primenjivati na državna privred­ na preduzeća, koja već porezom na promet proizvoda daju svoj udeo u opštedržavnu akumulaciju. Ali, po drugom stavu člana 10, Vlada FNRJ može ipak uredbom odrediti da državna privredna preduzeća opštedržavnog i republi­ kanskog značaja plaćaju porez na dohodak u određenom

OBRAZLOŽENJE ZAKONA O

POREZIMA

119

procentu od dobiti kao svoj doprinos budžetima narodnih odbora za izvršenje njihovih komunalnih zadataka. Ovaj izuzetak, koji je u izvesnoj protivrečnosti s činjenicom da je porez na dohodak po svojoj suštini individualni dopri­ nos građana, }cao i s činjenicom da od državnih privrednih . preduzeća pretežan deo akumulacije već odlazi u budžet Jkao porez na promet proizvoda, predložen je zbog toga da bi se narodnim odborima omogućilo više prihoda za izvr­ šenje njihovih komunalnih zadataka. Predloženi izuzetak pretstavlja u suštini čistu dotaciju republika, odnosno dršave kao celine, narodnim odborima i ima svoju opravda­ nost s obzirom na potrebu da narodni odbori dobiju što više sredstava za svoje privređivanje i izvrši van je komu­ nalnih zadataka. Porez na dohodak je po pravilu porez republikanskog karaktera, i državnim budžetom narodne republike odre­ đuje se koji deo poreza na dohodak ulazi u prihode na­ rodnih odbora. Opštedržavnim budžetom može se odrediti da izvestan deo poreza na dohodak uđe u savezni budžet. T a odredba je više simboličkog značaja. Predloženi Zakon o porezima hoće naime svuda, osim kod trošarina i mesnih samodoprinosa, — kako republi­ kanskim udelima i udelima narodn.h odbora u prihodima iz poreza opštedržavnog karaktera,’ tako i bar simboličkim ndelom opštedržavnog budžeta u prihodima iz republikan­ skih poreza — da podvuče jedinstvenost našeg ’poreskog sistema i opštu zainteresovanost svih organa državne vla­ sti na ostvarivanju budžetom predviđenih poreskih pla­ nova. U skladu je s političkom i društvenom strukturom naše zem lje i s interesima širokih narodnih masa da se za svaki oblik poreza na dohodak određuje progresivna stopa sra­ čunata na to da svaki građanin prema svojim dohocima doprinese izvršivanju državnih zadataka. U pogledu stopa i razreza poreza na dohodak predloženi Zakon omogućuje maksimalnu gipkost. S jedne strane, predložene odredbe čuvaju poresko jedinstvo naše države i zbog toga određuju da Vlada FNRJ odlučuje o stopi ooreza na dohodak, odno­ sno da donosi opšte stope na osnovu kojih će vlade narod­

120

ORGANIZACIONE FORME I METODI PRIVREĐIVANJA

nih republika odrediti konkretizovane stope. S druge stra­ ne, odredbe predloženog Zakona omogućuju da se i raz­ rezi i stope konkretizuju prema faktičnom ekonomskom stanju pojedinih republika i oblasti. Potpuno je jasno da će razrezi i stope biti i u formalnom pogledu jedinstveniji kod sv.h onih oblika i poreskih obveznika gde su i pri­ hodi jednaki, odnosno gde je moguće to planski utvrditi, a da će s formalne strane biti više raznolikosti tamo gde su i prihodi raznoliki. U stvari, baš ta formalna raznoli­ kost stvoriće faktičnu jedinstvenost i pravednost. Porez na nasleđe i poklone plaćaju oni građani koji su stekli imovinu na osnovu poklona, nasleđa, legata ili slič­ nim putem. Prema tome, to je po suštini porez na imovinu koja nije stečena sopstvenim radom. Očigledno je da je i ovaj porez u skladu s našim društvenim i privrednim sistemom. Trošarina u gradovima i radničkim naseljima za opštekorisne svrhe odnosnog grada ili radničkog naselja najjači je fiskalni ostatak u našem novom poreskom sistemu. Ona je predložena zbog toga što s obzirom na sadašnji stepen privrednog razvitka naših narodnih odbora, pre svega od­ bora u gradovima i u većim radničkim naseljima, ti odbori u godini 1947 još ne bi bili sposobni da osiguraju sve po­ trebne izdatke bez toga poreza. Verovatno je da u idućim godinama taj oblik poreza neće biti potreban. Mesni samodoprinos je inicijativni oblik samooporezivanja naših mesnih odbora, koji će na osnovu zaključaka zbora birača moći da uvedu izvesne doprinose za izvrše­ nje određenih zadataka unapređenja i podizanja materi­ jalnog i kulturnog života građana toga mesta. Kao što smo već podvukli, u pogledu stopa i razreza Zakon o budžetu i Zakon o porezima omogućuju svuda, kako kod poreza na dohodak, tako i kod ostalih vrsta po­ reza — osim kod poreza na promet proizvoda — veliku gipkost. Time su obezbeđene kako inicijativa i zainteresovanost pojedinih organa državne vlasti koji imaju budžet­ ska prava, tako i puna pravednost u pogledu stona i raz^ reza i ravnopravnost pojedinih građana i pojedinih oblasti naše zemlje. U opštedržavnom budžetu jasno će se videti

OBRAZLOŽENJE ZAKONA O

POREZIMA

121

opterećenost pojedinih republika prema njihovoj stvarnoj ekonomskoj snazi, a u republikanskim budžetima videće se opet opterećenje naših administrativno-operativnih je dinica prema njihovoj privrednoj snazi. Udeo u porezu na promet proizvoda omogućiće, međutim, vrlo efikasno ukla­ njanje posledica dosadašnjeg neravnomemog ekonomskog razvitka naše zemlje. Predloženi poreski sistem je, najzad, karakterističan upravo po tome što omogućuje dovoljne prihode ne samo državi kao celini nego takođe, i pre sve­ ga, našim republikama i našim narodnim odborima. To je elastičan sistem koji pruža dovoljno uslova za inicijativu,, a takođe i za kontrolu da se ta inicijativa ne bi razvijala u nekom pogrešnom pravcu koji bi išao na štetu zajednice i pojedinih građana. Ako, na kraju, obrazloženje pojedinih vrsta poreza povežemo s konstatacijom da 80°/o državnih prihoda dolazi od državnog privređivanja, a samo 10— 15°/o od raznih pov reza, onda nam postaje još jasnije da je predloženi poreski sistem u punom skladu s interesima naših radnih masa i s perspektivom daljeg ekonomskog i društvenog razvitka naše zemlje. Očigledno je takođe da predloženi Zakon o porezima, s juče primljenim Osnovnim zakonom o budžetu, čini jedan celoviti budžetsko-poreski sistem i da za njega u punoj, meri važe sve one karakteristike o kojima smo govorili juče prilikom donošenja Zakona o budžetu.

GOVOR POVODOM PRETRESA PREDLOGA OPSTEDRŽAVNOG BUDŽETA ZA 1947 U NARODNOJ SKUPŠTINI FNRJ

Nekada, u staroj Jugoslaviji, državni budžeti nisu bili sposobni da neposredno i u celini odraze ekonomsku snagu naše zemlje. Zašto oni za to nisu bili sposobni? Prvo, zato što država nije bila vlasnik osnovnih sred­ stava za proizvodnju, koja su bila imovina stranih i doma­ ćih kapitalista. Država, prema tome, nije vladala ni pro­ metom robe ni cirkulacijom novca. Ma da je izdavala no­ vac i garantovala za njegovu vrednost, ma da je pri tome morala uzimati u obzir zakone o potrebi usklađivanja opticajne sume novca sa sumom vrednosti robe u prometu, jer bi u. protivnom slučaju prouzrokovala inflaciju, država nije više gospodarila sudbinom novca koji je sama izdala i za koji je garantovala. S obzirom na privatnu svojinu sredstava za proizvodnju, s obzirom na otsustvo bilo ka­ kvog produkcionog i cirkulacionog plana, s obzirom na potpunu stihijnost delovanja ekonomskih zakona u staroj Jugoslaviji, novac je, pored toga što je bio platežno sred­ stvo, u celini imao i karakter, robe. Država je mogla samo jedan mali deo te robe da dobije ponovo u svoje ruke i da ga predvidi u prihodima i rashodima svog budžeta. Eto, to je prvi uzrok zašto državni budžeti stare Jugoslavije n;su mogli odražavati istinsku privrednu snagu naše zemlje. Drugo, vrednosti koje je, s obz;rom na prirodna bo­ gatstva naše zemlje, mogao da stvori čovečji rad ne samo što n:su mogle biti obuhvaćene nekim državnim planom, pošto su ostajale u rukama privatn;h soDstvenika osnovnih sredstava za proizvodnju, nego čak nisu ostajale ni u sa-

GOVOR O OSNOVNOM ZAKONU O BUDŽETU ZA 1947

123

moj zemlji. Ogroman deo sredstava za proizvodnju naše zemlje pretstavljao je vlasništvo stranih kapitalista, koji su iz Jugoslavije za svoj račun izvozili kako sirovine, rud­ no bogatstvo, polufabrikate i finalne proizvode, tako i ka­ pital. Za izvoz ovakve vrste, koji se zasnivao jedino na radu naših jugoslo venskih ljudi, naših jugoslovenskih rad­ nika i seljaka, naša zemlja nije nikada dobila odgovarajuću protivvrednost u uvozu. Takva vrsta izvoza značila je, prema tome, ne samo eksploataciju radnog čoveka nego takođe i eksploataciju i siromašenje naše zemlje, značila je iskorišćavanje privrednih snaga naše zemlje u tuđu, a ne u našu, jugosiovensku korist. Eto, to je drugi uzrok zašto državni budžeti stare Jugoslavije nisu mogli nepo­ sredno i u celini odražavati privrednu snagu naše zemlje. Treće, stara država prets tavijala je administrativnopoliciski aparat bivših ekonomski i politički vladajućih klasa. Njena finansiska politika je, prema tome, principi­ jelno i praktički mogla biti samo politika fiskusa i fiskal­ nog monopola. To nije bila politika zahvatanja akumula­ cije iz privrede. Ma da je akumulacija privatnih kapita­ lista bila načelno oporezovana, taj porez se nikada nije do kraja dosledno ostvarivao baš zbog toga što stari dr­ žavni aparat nije ni mogao ni-smeo da radi protiv nov­ čanih interesa sopstvenih gospodara. Fiskus stare Jugo­ slavije je, prema tome, značio još jedno novo opterećenje širokih potrošača, još jedno novo snižavanje životnog stan­ darda narodnih masa, koje nije neposredno proizilazilo iz produkcionih odnosa. Finansiski izvor stare Jugoslavije nije, dakle, bila akumulacija iz privrede, nego uglavnom fiskalno opterećenje narodnih masa. Eto, to je treći uzrok zašto državni budžeti stare Jugoslavije nisu mogli odra­ žavati istinske privredne snage naše zemlje, kojima su ta­ da vladali privatni kapitalisti i veleposednici. Nasuprot karakteru državnih budžeta stare Jugoslavije naš današnji budžet neposredno odražava privrednu snagu naše zemlje. Zašto? On je odražava zato što su osnovna sredstva za teh­ ničku proizvodnju u rukama države, on je odražava zato što su glavne pozicije naše privrede u rukama države,

1 24

ORGANIZACIONE FORME I METODI PRIVREĐIVANJA

odražava je zato što je on samo finansiski odraz našeg pri­ vrednog plana, odražava je zato što je njegov osnovni izvor akumulacija iz državne privrede, a ne fiskalno optere­ ćenje širokih slojeva stanovništva, naposletku, on je odra-^ žava zato što je danas naša zemlja gospodar našeg nacio­ nalnog bogatstva, koje ne eksploatišu više strani industriski baroni i finansiski magnati. U skladu sa tim bitno su se promenili i metodi naše finansiske politike. Finansiski uspesi naše države nisu danas više pitanje raznih klasičnih finansiskih manevara, nego neposredno pitanje materijalnog bilansa naše privrede. Pretpostavljajući da će naša organizacija cirkulacije novca, platnog prometa i sticanja novca u državnu blagajnu sa organizaciono-tehničke strane ispuniti svoje zadatke, za nas se danas kao prvo i osnovno pitanje ne postavlja da li ćemo imati dovoljno novčanih sredstava potrebnih za izvr­ šenje plana, nego da li ćemo u zemlji proizvesti onu koli­ činu materijalnih dobara koja je potrebna za izgradnju, odnosno za izvoz kao protivuslugu za uvoz mašina. Ako je naša zemlja za to sposobna, onda je samim tim osiguran i finansiski bilans, onda je samim tim osiguran i novac. A ako naša zemlja za to ne bi bila sposobna, onda nikakvim finansiskim manevrom ne bismo mogli ostvariti finansiski bilans. Pitanje ispunjenja naših finansiskih planova, pa prema tome i pitanje ispunjenja našeg budžeta, koji je takoreći finansiski plan celokupne naše privrede, jeste, dakle, u prvom redu pitanje ispunjenja našeg godišnjeg produk­ cionog plana. Na taj način, ekonomsko-društvena struktura naše ze­ mlje neposredno otkriva odlučujući značaj koji produk­ cioni proces ima za svaku privredu. Odvojenost finansija od produkcionog procesa, do čega je dovodila kapitalistička stihijnost, ukinuta je u našoj ekonomsko-društvenoj struk­ turi na jednom višem stupnju ekonomskog i društvenog raz­ vitka. Finansije su danas postale neposredni odraz naše produkcije i njenih ključnih tačaka. Zato što je naša narodna država vlasnik osnovnih sredstava za proizvodnju, zato što ona u ime naših narodnih masa drži u svojim

GOVOR O OSNOVNOM ZAKONU O BUDŽETU ZA 1947

1 25

rukama celokupni finansiski sistem, što planski rukovodi našun osnovnim industriskim produkcionim procesom, što naše radne mase daju sve od seoe za ispunjenje našeg produkcionog plana — zato i samo zato imamo danas ma­ terijalni bilans za izgradnju naše zemlje, zato i samo zato imamo garanciju da ćemo ispuniti plan kapitalne izgrad­ nje, zato i samo zato možemo danas u budžetu postavljati tako visoke cifre. To je ujedno odgovor svima onima koji se začuđeno pitaju odakle nepokolebljiva stabilnost naše valute, kao i onim nevernim Tomama koji su tobože zabrinuti da li ćemo moći ispuniti tako veliki budžet. Drugovi narodni poslanici, uskoro ćemo imati prilike da u diskusiji o Petogodišnjem planu detaljnije pretresemo materijalne postavke koje predviđa naš plan industrijali­ zacije i elektrifikacije i koje se takođe odražavaju u budžetu. Dozvolite mi da u današnjoj diskusiji podvučem dve osnovne stvari. Više od polovine državnih prihoda otpada na porez na promet proizvoda i na dobit koja ulazi u sa­ vezni i republikanske budžete, dakle na neposrednu akumu­ laciju iz proizvodnje. Stavka rashoda industrije i rudar­ stva ne iznosi čak ni punu polovinu prihoda koje daje taj sektor naše državne privrede. Rashodi su, dakle, nesrazmemo manji od prihoda. U tome je prvi, osnovni argumenat za finansiranje industriskog dela naše privrede. Drugo, većina investicionih suma namenjena je racionali­ zaciji, rekonstrukciji i novoj izgradnji. Znači, one su namenjene proširenju našeg produkcionog plana, tj. namenjene su neposredno proširenju naše finansiske baze. To je drugi argumenat za obrazloženje visokih budžetskih stavki mini­ starstava koja upravljaju proizvodnjom. Naš budžet, čije izvršenje pretstavlja garanciju za sprovođenje ovogodišnjeg investicionog plana, za čije izvr­ šenje opet bazu pretstavlja izvršenje našeg produkc;onog plana, traži, dakle, od svih rukovodilaca naše privrede i naših radn’h masa novo jačanje radnog elana. Takav novi polet utoliko je opravdaniji i nužniji što naša akumulacija ne samo što nema više ničeg eksploatatorskog, kao što je

126

ORGANIZACIONE FORME I METODI PRIVREĐIVANJA

to bilo u staroj Jugoslaviji, nego je i izričito društvenokorisna akumulacija. Osim toga, njen odnos prema punoj ceni koštanja kudikamo je povoljniji za današnji životni standard naših radnih masa nego što je to bio odnos kapi­ talističke akumulacije prema troškovima proizvodnje. Čitava naša privreda — industrija, rudarstvo, poljopri­ vreda, trgovina, saobraćaj itd. — ima danas jedan jedin­ stveni zadatak: ispuniti i premašiti produkcione planove i, istovremeno, tačno izvršiti sve finansiske propise koji obezbeđuju da se ispunjenje produkcionog plana odmah odrazi i na ispunjenju finansiskog plana. Takav je zadatak naše privrede u odnosu prema velikoj planskoj izgradnji u toku ove i idućih godina, za koju je potstrek i liniju dao drug Tito, takav je zadatak naše privrede takođe i u odnosu prema ovogodišnjem budžetu, tj. prema ovogodišnjem finansiskom odrazu naših napora na privrednoj izgradnji naše zemlje.

EKONOMSKO-DRUŠTVENI ZNAČAJ PRIVREDNIH UREDABA SAVEZNE VLADE

O JEDINSTVENIM CENAMA, O UTVRĐIVANJU I RASPODELI DOBITI, O TROŠKOVIMA UPR AVE I PRODAJE, O FONDOVIMA RUKOVODSTVA ITD.

Poslednje privredne uredbe vlade FNRJ zajedno s našim novim finansiskim sistemom regulišu jedno od najosnovnijih pitanja svake privrede — pitanje akumulacije. To pitanje je kod nas rešeno na način koji se bitno razli­ kuje od načina i karaktera kapitalističke akumulacije. Akumulacija u FNRJ ne samo što pretstavlja prikupljanje sredstava za društvenokorisne investicije, nego ona u odlu­ čujućim granama naše privrede gubi i svoj anarh:čan karakter. Pitanje akumulacije, pa prema tome i pitanje cena, postaje pitanje planskog ostvarenja finansiskih sred­ stava za nove investicije, postaje, dakle, jedno od central­ nih pitanja našeg privrednog plana. Planiranje akumulacije i planiranje cena nikako ne znači ukidanje individualnosti naših državnih privrednih preduzeća. Naprotiv, našim novim finansiskim sistemom i poslednjim vladinim uredbama ta individualnost je izričito naglašena, a time je i stimulacija preduzeća obezbeđena mnogo jace nego što je to bilo u staroj kapitalističkoj Jugo­ slaviji. U tome nema ničeg čudnovatog ni protivrečnog. Kapitalistički sistem stare Jugoslavije bio je jedino spo­ soban da stimulira rukovodstvo preduzeća, odnosno vlas­ nike preduzeća. Naš privredni sistem, koji se razvija u pravcu izgradnje socijalizma, mora da bude sposoban, a on

128

O R G A N IZ A C IO N E

FO R M E

I M E TO DI PRIV R E Đ IV ANJA

to i jeste, da stimulira sve faktore u produkcionom procesu i da pri tome posveti dovoljno pažnje baš onom činiocu koji stvara vrednost, tj. radništvu. 1) UPRAVLJANJE ZAKONOM VREDNOSTI

Uredbe Savezne vlade o jedinstvenim cenama, o utvr­ đivanju i raspodeli dobiti, o troškovima uprave i prodaje itd. pretstavljaju najbolji dokaz da je na državnom sektoru naše privrede zakon vrednosti dobio sasvim nov oblik svog delovanja, a da je pre svega izgubio karakter stihiskog delovanja i postao zakon kojim je naša država spo­ sobna da planski ovlada. Naš sistem državne akumulacije razlikuje dve kate­ gorije akumulacije: kategoriju opšte akumulacije i kate­ goriju sopstvene akumulacije državn’h preduzeća, odnosno jedne proizvodne grane. Pod kategorijom opšte akumulacije podrazumevamo onu akumulaciju koja se neposredno sliva u državnu, tj. društvenu blagajnu. Pod kategorijom sop­ stvene akumulacije državnih preduzeća, odnosno jedne proizvodne grane, podrazumevamo kako dobit preduzeća (redovnu ekstradobit i natplansku dobit), tako i onaj deo ekstradobiti koji se knjiži na bankovni račun nadležne uprave. Nekada, u staroj kapitalističkoj Jugoslaviji, moglo se uglavnom govoriti o sopstvenoj akumulaciji kapitalističkih vlasn;ka. Danas opšta akumulacija, tj. onaj deo akumula­ cije koji se neposredno sliva u državnu, tj. društvenu blagainu, pretstavlja glavni oblik akumulacije. Ta činjenica već sama po sebi dokazuje da je naša država, kao država novog tipa, sposobna da planira akumulaciju. P l a n i r a t i a k u m u l a c i j u ne znači , m e đ u ­ t i m, n i š t a d r u g o n e g o , b a r na o d r e đ e n o m područj u privrede, o v l a d a t i zako nom v r e d ­ nosti . Ali, ako bismo se ograničili samo na razmatranje opšte akumulacije, mi ne bismo ni izdaleka iscrpli sve momente koji dokazuju planski i društveni karakter naše akumula-

ZN AČA J

PRIVREDNIH

U R ED AB A

SAVEZNE

VLADE

129

duzeća pretstavlja stimulaciju za što veći napor individu­ alnih jedinica u društvenokorisne svrhe i istovremeno dru­ štvenu kontrolu nad rentabilnošću državnih privrednih preduzeća. Ta ogromna razlika između karakter.* profita kapitali­ stičkih preduzeća i karaktera dobiti nas.h državnih privred­ nih preduzeća proizilazi iz razlike karaktera svojine nad sredstvima za proizvodnju. U kapitalističkom sistemu sred­ stva za proizvodnju su u. rukama privatnih vlasnika, a u našoj državnoj privredi sredstva za proizvodnju su u ruka­ ma državne organizacije, u rukama radnog naroda. Indi­ vidualni karakter preduzeća naše države ne zasniva se na individualnom vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju, nego na načinu upravljanja tim sredstvima za proizvodnju. Pošto se kod nas dobit državnih preduzeća ne može nago­ milavati mimo društvenokorisnih potreba, pošto ona služi za društvenokorisne investicije, jer se višak sopstvene aku­ mulacije — ukoliko nije upotrebljen za racionalizaciju i druge neposredne proizvodne svrhe — stavlja u budžet odnosnog organa državne vlasti, isključen je profiterski karakter dobiti naših preduzeća. Osnovni uslov što naša stimulacija ne samo nije manja od stimulacije u kapitalističkom sistemu nego je još i veća — jeste postojanje direktorskog fonda, koji znači stimula­ ciju za radništvo preduzeća, za faktor koji neposredno stvara vrednost. Kapitalistički sistem nikada nije bio spo­ soban da stimulira radništvo u celini, jer se zasniva na eksploataciji radničke klase. U našoj državnoj privredi iz osnova su promenjeni odnosi između radništva i direkcije preduzeća. U kapitalističkom sistemu direkcija preduzeća i radništvo nužno se javljaju kao dva suprotna pola. Even-

O G E N E R A LN IM

D IREK CIJAM A

139

tualne nagrade koje su davane radništvu od strane direk­ cije pretstavljale su u stvari potkupljivanje pojedinih rad­ nika. Međutim, danas kod nas, s obzirom na društvene i političke promene, s obzirom na postojanje socijalističkog sektora u privredi, direkcija državnog preduzeća treba i mora da pretstavlja s radništvom jednu celinu socijalistič­ kog radnog kolektiva. Ona nije sredstvo za izvlačenje viška vrednosti, sredstvo za eksploataciju, kao što je to direkcija u kapitalističkom sistemu. Ona je proizvodno rukovodstvo socijalističkog tipa, i na toj osnovi se mora .zasnivati njen autoritet.

2. PROM ENA ODNOSA DRŽAVNOG AP A R A T A PREM A PRIVREDI

Državni aparat stare Jugoslavije imao je parazitski odnos prema privredi; on nije upravljao privredom, nego je privreda upravljala njime; on je bio. sredstvo u rukama kapitalista. Rukovođenje privredom bila je stvar privatnih ■vlasnika. Baš usled toga državni aparat u kapitalističkom sistemu mora da živi na račun privrede, kojom ne uprav­ lja, ali koju obezbeđuje. Naš državni aparat, naprotiv, postaje neposredni rukovodilac privrede.

3. G ENE R A LNE I G LA V N E DIREKCIJE

Na osnovu toga što naša privredna preduzeća nisu izgu­ bila svoj individualni karakter i što postoje svi objektivni uslovi da naš državni aparat izgubi parazitski karakter u odnosu prema privredi i dobije ulogu rukovodioca privrede, naše generalne i glavne direkcije dobi jaju određeni karakter. Generalne i glavne direkcije su, s jedne strane, nepo­ sredni administrativno-operativni organi naših ministar­ stava koja upravljaju proizvodnjom. One su, dakle, sa­

140

ORGANIZACIONE FORME I METODI PRIVREĐIVANJA

stavni delovi tih ministarstava. S druge strane, one pretstavljaju više forme privrednih preduzeća i imaju indi­ vidualni karakter kao i sama privredna preduzeća. Prema tome, generalne i glavne direkcije su organi­ zacione forme u upravljanju našom privredom, u kojima treba najjače da se ispolji gubljenje parazitskog odnosa državnog aparata prema privredi. U našoj državnoj privredi postojalo je mnogo zaostalih metoda privređivanja iz stare Jugoslavije, koji su se odra­ žavali i u ranijem sistemu utvrđivanja dobiti i u organi­ zacionim formama glavnih i saveznih direkcija. Regulira­ njem pitanja akumulacije, reguliranjem pitanja utvrđiva­ nja i raspodele dobiti dati su svi objektivni uslovi da naše glavne direkcije izgube pretežno administrativni karakter i da, kao sastavni delovi ministarstava, postanu istovre­ meno više organizacione forme naših privrednih preduzeća. U organizaciji generalnih i glavnih direkcija ogleda se principijelan stav socijalističkog sektora naše privrede. Jasno je da njihova organizacija zavisi od našeg privred­ nog sistema uopšte. Njihova organizacija treba da je u skladu s organizacionim formama koje zahteva karakter našeg državnog sektora u privredi. Ako želimo da naše generalne i glavne direkcije budu zbilja operativni organi, neposredni rukovodioci produk­ cionog procesa, ako želimo da prestanu, dakle, da budu pre svega administrativni organi, one onda ne mogu biti organizovane kao što su organizovana administrativna ministarstva. Generalne i glavne direkcije moraju biti organizovane onako kako to zahteva prođukcioni proces,, kako to zahteva operativno rukovođenje produkcionim pro­ cesom i planiranje tog procesa, odnosno proširenje baze za prođukcioni proces, tj. kapitalna izgradnja. Zato je potrebno odbaciti sve preživele ostatke ranijih administrativnih formi i ograničiti administraciju na onaj minimum koji je neophodan, i to tako da se ona ne može mešati s operativ­ nim organizacionim formama glavnih i generalnih direkcija.

O GENERALNIM DIREKCIJAM A

141

4. ORGANIZACIJA G ENE R A LNIH I G LAV N IH DIREKCIJA

Može se reći da postoji pet sektora delatnosti general­ nih i glavnih direkcija: 1 — Prvi sektor je sektor pogona, sektor neposrednog pogonskog upravljanja produkcionim procesom. 2 — Drugi sektor je sektor operativne kapitalne iz­ gradnje. 3 — Treći sektor je sektor planiranja produkcionog procesa, sektor plana kapitalne izgradnje, planiranja cena, finansiskih planova itd. 4 — Četvrti sektor je komercijalni sektor, sektor na­ bavki i prodaje, knjigovodstva i računovodstva, obezbeđenja magacina i si. 5 — Peti sektor je sektor za ljudstvo i kadrove, tj. sektor evidencije ljudstva i kadrova, sistematizacije i mo­ bilizacije ljudstva, podizanja kadrova, — sektor koji se do danas zvao personalni sektor. Postavljanjem ovih pet sektora kao glavnih sektora delatnosti generalnih i glavnih direkcija isključuje se nji­ hov administrativni karakter. I. Pogonski sektor. Ako želimo da generalne i glavne direkcije budu uistinu rukovodioci privrednog procesa, one se moraju, pre svega, baviti pitanjima pogona preduzeća, pitanjima tehnološkog procesa, pitanjima organizacije, ra­ cionalizacije i rekonstrukcije produkcionog procesa, raspodele sirovina i svim ostalim pitanjima u vezi s pogonom preduzeća kojima upravljaju. Uz ova pitanja dolazi još jedno bitno pitanje, koje kod nas još nije potpuno'rešeno: pitanje normativa uopšte (norme rada, sirovina, pogon­ skog materijala). Ako želimo da generalne i glavne direcije uistinu budu usmerene ka produkcionom procesu u cilju poboljšanja i proširenja proizvodnje, onda je jasno zašto je pogonski sektor oiiaj sektor s kojim su u funkcionalnoj povezanosti svi ostali sektori, prema kome se upravljaju i na osnovu kojeg vrše svoju delatnost svi ostali sektori.

1 42

ORGANIZACIONE FORME I METODI PRIVREĐIVANJA

Na čelu pogonskog sektora stoji generalni inženjer generalne direkcije, koji je u isto vreme i zamenik gene­ ralnog direktora ukoliko je ovaj otsutan. Generalni inže­ njer raspolaže aparatom koji mu pomaže pri neposrednom rukovođenju pogonskim sektorom. Taj aparat se sastoji iz dve grupe: 1 — Dispečerske grupe i 2 — Grupe za organizaciju proizvodnje. Dispečerska grupa ima za zadatak da na osnovu plana raspoređuje sirovine, odnosno da pomaže generalnom inže­ njeru da se sirovine, pogonska sredstva, gorivo i si. pra­ vilno raspodele na pojedina preduzeća. Ovde je potrebna napomenuti da je plan preduslov planske privrede, ali da on zato još ne pretstavlja fotografski vernu sliku dnevnog pogona preduzeća, ne pretstavlja, isto tako, ni sliku izvr­ šenja planom predviđenog proizvodnog zadatka preduzeća. I pored svih prednosti koje plan ima, i pored toga što seplanom predviđa koliko je sirovina potrebno za pojedina preduzeća, što se njim određuje koliko će se pojedinih pro­ izvoda proizvoditi, ne može se izbeći da se u pojedinim slučajevima kod nekih preduzeća ne nađu i neiskorišćene sirovine, a da kod drugih te sirovine nedostaju i da se traže. Zadatak je baš dispečerske grupe da na osnova plana osigura pravilnu raspodelu sirovina i pogonskog materijala i da u svakom konkretnom slučaju - preduzme odgovarajuće mere za tu pravilnu raspodelu i racionalno iskorišćavanje planom predviđenih sirovina i pogonskih, sredstava. U dosadašnjem iskustvu imali smo mnogo slu­ čajeva da su usled loše organizacije dispečerske grupe,, tamo gde je trebalo preduzeti odgovarajuće mere za izvo­ đenje plana, prouzrokovani ozbiljni zastoji u proizvodnji. Međutim, tamo gde su operativni organi, prema potre­ bama na terenu, brzo rešavali probleme koji su se pojav­ ljivali u preduzećima, pokazali su se i bolji uspesi u pro­ izvodnji. Grupa za organizaciju produkcionog procesa jeste grupa inženjera i tehničkih rukovodilaca koja se bavi pitanjima praktičnog sprovođenja racionalizacije i rekonstrukcije, kao i pitanjima čitave organizacije produkcionog procesa,.

O GENERALNIM DIREKCIJAMA

1 43

normiran ja rada, sirovina, pogonskog materijala i si. To je u stvari grupa koja treba da vodi kontrolu nad praktičnim' spro vođenjem teoriskih ispitivanja instituta, da se brine 0 sprovođenju plana po oreduzećima, da plan praktički sprovede u život, da pomogne njegovom ostvarenju. Ona olakšava generalnom inženjeru neposrednu vezu s produkcionim procesom. Takva organizacija pogonskog sektora nema, dakle, ničeg zajedničkog s organizacijom starog državnog sistema, nema uopšte karakter administrativnog organa, nego je slična organizaciji samih preduzeća. II. Sektor operativne kapitalne izgradnje. Praksa poka­ zuje da generalne, odnosno glavne direkcije potcenjuju i zanemaruju kapitalnu izgradnju ako se ona ne izdvoji u posebni operativni sektor kapitalne izgradnje. Taj sektor se ne bavi tekućim pitanjima proizvodnje, nego je sav usmeren na novu izgradnju. Na čelu tog sektora stoji generalni inženjer kapitalne izgradnje. III. Planski sektor. Planski sektor ima za zadatak, pre svega, da planira proizvodnju, da vodi plansku evidenciju 1 statistiku, tj. brojčanu kontrolu o izvršenju plana, da planira cene artikala, da planira i vodi brojčanu kontrolu o kapitalnoj, novoj izgradnji, o racionalizaciji i rekon­ strukciji, i, naposletku, da u vezi s nabrojanim zadacima izgrađuje i finansiske planove preduzeća i da vodi broj­ čanu kontrolu o izvršenju tih finansiskih planova, tj. o njihovom ostvarenju. Prema zadacima koje ima, planski sektor se deli, u stvari, na četiri grupe: 1 — Grupa za planiranje proizvodnje, 2 — Grupa za planiranje kapitalne izgradnje, racio­ nalizacije i rekonstrukcije, 3 — Grupa za planiranje cena i 4 — Grupa za finansiske planove. Da vidimo zašto su ove četiri grupe obuhvaćene plan­ skim sektorom? 1 — Jasno je da je pitanje proizvodnje prvi, najneposredniji zadatak generalnih i glavnih direkcija. Pitanje

144

O R G A N IZ A C IO N E FO R M E

I M E T O D I PRIV RE ĐIV ANJA

proizvodnje postavlja se na osnovu kapaciteta i broja po­ stojećih preduzeća. Ako nije osigurana proizvodnja, ako ne znamo koliko će biti sredstava za novu izgradnju na raspoloženju, ako ne znamo koliko će pojedinih artikala moći da proizvodi metalna industrija itd., onda ne možemo sa sigurnošću ni praviti plan za novu izgradnju, plan za rekonstrukciju preduzeća itd. Produkcioni plan je potre­ ban ne samo za tekuću potrošnju, nego je neophodan preduslov i za plan investicija, za plan kapitalne izgradnje i za sve ostale planove. Bez produkcionog plana, bez plana tekuće proizvodnje pojedinih grana industrije, ne može se ni zamisliti plan kapitalne izgradnje niti ostali planovi našeg privrednog procesa. 2 — Planiranje nove izgradnje, racionalizacije i re­ konstrukcije po svojoj suštini spada u planski sektor. 3 — Pitanje akumulacije osnovno je pitanje svake privrede. Prema tome, i pitanje cena, koje se neposredno pojavljuje u vezi s pitanjem akumulacije, osnovno je pita­ nje plana naše privrede. Bez plana cena ne možemo imati ni plan akumulacije, bez plana akumulacije ne može se ni zamisliti plan investicija, odnosno plan nove izgradnje, rekonstrukcije, racionalizacije itd. Pitanje cena, kako se iz ovog vidi, jeste takođe jedan od osnovnih preduslova za sastavljanje kako produkcionog plana, tako i plana inve­ sticija, nove izgradnje i drugog. Od plana cena zavisi čita­ va akumulacija pa, prema tome, i ostali planovi privrede. Planiranje cena jedno je od osnovnih pitanja planskog sektora. 4 — Mnogi smatraju da se pitanje finansiskih planova poklapa s pitanjem plana cene. To su površna shvatanja onih koji misle da finansiski plan obuhvata samo plan cena. Finansiski plan nije samo plan cena, nego plan svih izdataka i prihoda preduzeća, izdataka za kapitalnu izgrad­ nju i drugo. U finansiskom planu, drugim recima, treba da se ogleda čitavo poslovanje, celokupni plan — plan proizvodnje, racionalizacije i rekonstrukcije, nove izgrad­ nje itd.; dok se u planu cena ogleda samo proizvodnja pre­ duzeća. Plan cena obuhvata samo .rezultat produkcionih procesa i ništa više, — on je pokazatelj, novčani izraz

O G E N E R A L N IM

DIR EK CIJAM A

145

produkcionog plana, dok je finansiski plan novčani izraz svih prihoda i izdataka sačinjen na osnovu svih ostalih pla­ nova. Doduše, u plan cena ulazi i faktor stope poreza na promet proizvoda, prosečna stopa dobiti pojedinih grana industrije, ali je osnova plana cena ipak prođukcioni plan preduzeća. Od toga da li je manja ili veća proizvodnja, zavisi i da li će biti manja ili veća cena. 5 — Planska kontrola. Ako hoćemo da nabrojimo sve zadatke planskog sektora, potrebno je spomenuti još i petu .grupu. To je grupa za evidenciju plana i statistiku. Plan­ ska statistika gubi na taj način karakter koji je imala u kapitalističkom sistemu, karakter suve znanosti odvojene od proizvodnje. Naša statistika treba da bude neposredni odraz produkcionog procesa, da spaja nauku s praksom. Za organizaciju generalnih i glavnih direkcija nije važno samo organizovati i stvoriti produkcione planove preduzeća i či­ tave direkcije. Od najhitnije važnosti je i pitanje sprovodenja plana. Spro vođen je plana je operativna stvar i vrlo je važno videti da li je posao operative izvršen po planu ili ne. Otuda se javlja potreba uvođenja planske kontrole. Planska kontrola i kontrola svakog pojedinog odeljenja ima za zadatak da otkriva nepravilnosti i uzroke nepravilnosti po preduzećima i da ih operativno uklanja. Planska kontrola je izričito brojčana kontrola. Na •osnovu takve kontrole treba da se vidi da li izvršenje plana odgovara zadacima koji se postavljaju pred preduzeće. Ovakva kontrola se vrši pomoću obračunskih pokaza­ telja, pomoću brojki koje se upoređuju s brojkama plana. IV. Komercijalni sektor. Pored proizvodnog sektora, sektora kapitalne izgradnje i planskog sektora postoji i komercijalni sektor, koji rešava pitanja zajedničkih na­ bavki sirovina i drugog materijala koji preduzeća sama ne nabavljaju, zatim pitanja prodaje proizvoda, distri­ bucije, skladišta, bilo da se radi o skladištima preduzeća ili o skladištima direkcija. U ovaj sektor spada i knjigo­ vodstvo sopstvenih sredstava preduzeća, likvidatura, bilansiranje, revizija knjigovodstva (nju vrše organi koji su sposobni da vrše kontrolu knjigovodstva po preduzećima). 30

Kidrič: Problemi

1 46

O R G A N IZ A C IO N E

FO R M E

I M E TO D I P R IV R E Đ IV AN JA

Komercijalni sektor obuhvata uopšte komercijalnu opera­ tivu i neposrednu komercijalnu računsku kontrolu —r re­ viziju preduzeća. Komercijalni sektor je sektor operativnog karaktera. Na čelu tog sektora je komercijalni direktor. V. Sektor za kadrove. Sektor za kadrove je sektor koji smo dosada zvali personalni sektor. On je u sadašnjoj orga­ nizaciji generalnih direkcija proširen i obuhvata, pored sistematizacije i evidencije kadrova, takođe i školovanje, podizanje kadrova. Time što je delokrug ovog sektora pro­ širen, on pretstavlja posebnu grupu u organizaciji gene­ ralnih direkcija. Na čelu tog sektora stoji personalni di­ rektor, koji je zamenik generalnog direktora po personal­ nim pitanjima. Sekretarijat. Sem ovih pet osnovnih sektora, u našim generalnim i glavnim direkcijama postoji još jedan sektor koji obuhvata čisto administrativne poslove. Tu dolazi pitanje blagajne, unutrašnjeg finansiskog poslovanja direk­ cije, pitanje arhive, ekonomata i si. Da se ta pitanja ne bi mešala s glavnim zadacima i osnovnim poslovanjem gene­ ralne, odnosno glavne direkcije, tj. s pitanjem pogona i proizvodnje preduzeća, svi ti poslovi su odvojeni u zase­ ban sektor — isekretarijat, kojim rukovodi sekretar direk­ cije. Poslovanje sekretarijata nikako nije za potcenjivanje, jer se bez njega ne može ni zamisliti organizacija direk­ cije, ma da se mi borimo da administraciju svedemo na najneophodnij i minimum i da naglasimo karakter direk­ cija kao privrednih organizacija. I kod generalnih i kod glavmh direkcija postoji kolegijum direktora. U kolegijum ulaze: generalni direktor,. generalni inženjer generalne direkcije — zamenik general­ nog direktora, generalni inženjer kapitalne izgradnje, di­ rektor plana, komercijalni direktor, personalni direktor i sekretar. Instituti. Ne treba misliti da je naučnoispitivački rađ potpuno obuhvaćen planskim radom. Isto tako ne treba misliti da industrija može izvršiti svoje zadatke bez nauč-

O GENERALNIM DIREKCIJAMA

147

noispitivačkog rada. U cilju naučnoispitivačkog rada svaka direkcija imaće svoje posebne institute. Instituti imaju za zadatak da u praksi primenjuju teoriske rezultate za poboljšanje produkcionog procesa i, s druge strane, da iz same prakse crpu sve što je potrebno za maksimalni razvitak teorije.

O EKONOMICI LOKALNE PRIVREDE

Ako želimo da razradimo osnovne principe planiranja> finansiranja, akumulacije, cena, evidencije i knjigovodstva u lokalnoj privredi, moramo biti načisto pre svega s onim ekonomskim i organizacionim kategorijama lokalne pri­ vrede koje se stalno pojavljuju kao tipične, a u pogledu kojih ima još prilično nejasnih shvatanja. Postavlja se, na primer, pitanje da li poljoprivreda koju obuhvata ju seljačka imanja i državna dobra saveznog i republikanskog značaja spada u lokalnu privredu. Po­ trebno je odmah istaći da bi tu poljoprivredu bilo pogre­ šno ubrojiti u lokalnu privredu. Ta je poljoprivreda od opšteg značaja, od njenog uspeha ili neuspeha zavisi opšta ishrana stanovništva, zavisi opšte snabdevanje industrije poljoprivrednim sirovinama, zavisi opšta kupovna snaga seljaka, zavisi opšta suma novca u širokom opticaju itd. itd., dok lokalna privreda ima pre svega lokalni značaj i područje na koje neposredno utiče uglavnom je lokalnog obeležja. Poljoprivreda koju obuhvataju seljačka imanja i državna dobra saveznog i republikanskog značaja povezana je ne samo pasivno nego i aktivno sa svim ostalim gra­ nama proizvodnje i privrede u jedan opšti sklop. Tržni višak poljoprivrede jednog sreza po pravilu ne pretstavlja samo pitanje ishrane dotičnog sreza. Sreski i drugi lokalni organi koji vrše funkciju planera i koji sprovode poljoprivredni plan ne izvršuju taj posao kao isključivo lokalni organi, nego kao organi državne vlasti u opštem smislu, kao lokalni sprovodioci opštedržavne privredne linije i opštedržavnog privrednog plana.

O EKONOMICI LOKALNE PRIVREDE

U9

Podvlačimo, dakle, da ona poljoprivreda koju obuhvataju seljačka imanja i državna dobra saveznog i republi­ kanskog značaja ne spadaju pod pojam lokalne privrede. Razne ekonomije, međutim, u krajnjoj konsekvenci, spadaju pod pojam lokalne privrede, čak i onda kada se nalaze pod rukovodstvom saveznih i republikanskih fabri­ ka i drugih privrednih preduzeća. Zašto one spadaju pod pojam lokalne privrede? Zato što pretstavljaju izvor do­ punske ishrane, dopunskog snabdevanja poljoprivrednim proizvodima, — dopunske ishrane koja se ograničava na određenu lokalnu teritoriju ili čak samo na određeni broj stanovnika na toj teritoriji. Ako lokalni organi narodne vlasti i lokalne privredne institucije hoće da vode računa o pravilnom i dobrom snabdevanju stanovništva u svome delokrugu, oni moraju, prema tome, da uzimaju u obzir i dopunsko snabdevanje sa ekonomija. Ukoliko oni nepo­ sredno rukovode ekonomijama, to je samo po sebi jasno. Ukoliko neposredno ne rukovode njima, nego su one pod neposrednim rukovodstvom državnih preduzeća saveznog i republikanskog značaja, lokalni organi moraju da vode bar kontrolu i evidenciju o tome da li i ukoliko se dopun­ skim snabdevanjem sa tih ekonomija poboljšava ishrana radništva i stanovništva na teritoriji njihovog delokruga. Takva obaveza lokalnog organa, naravno, niukoliko ne smanjuje obavezu i odgovornost državnih privrednih pre­ duzeća saveznog i republikanskog značaja i njihovih ađministrativno-operativnih rukovodilaca, nego ove stavlja samo pod oštriju, dvostruku kontrolu. Postavlja se takođe pitanje da li i ukoliko trgovina na malo spada pod pojam lokalne privrede. Analiza pokazuje da je baš trgovina ono ekonomsko područje gde se lokalna privreda najočiglednije i u najvećoj meri stapa sa ostalom privredom. Uopšte uzevši, trgovina nesumnjivo pretstavlja pri­ vrednu delatnost od opšteg značaja. Ona je opšti posrednik između proizvodnje i potrošnje, bez obzira kakvog je ka­ raktera proizvodnja. Preko nje se troši opšta kupovna sna­ ga stanovništva, sprovodi se opšta cirkulacija novca u ši­ rokom opticaju, ostvaruje se opšti životni standard itd.

150

ORGANIZACIONE FORME I METODI PRIVREĐIVANJA

Njeni robni izvori većim delom su saveznog i republikan­ skog značaja. Po svim tim svojstvima trgovina je ne­ sumnjivo, područje opšteg saveznog i republikanskog pla­ niranja i rukovođenja. Međutim, trgovina ima i drugih strana. Znatan deo robe u prometu potiče iz lokalnih iz­ vora. Ogromnim svojim delom trgovačka i ugostiteljska mreža je lokalnog značaja, itd. Prema tome, pod pojam lokalne privrede i kompetenciju njenih organa nesumnjivo spada sledeće: 1 — Planiranje lokalne trgovačke i ugostiteljske mreže i njenih kadrova na temelju opštih uputstava i normi sa­ veznih i republikanskih organa; rukovođenje tom mrežom. 2 — Maksimalna trgovačka mobilizacija lokalnih iz­ vora robe. Da bi se u principijelnom pogledu jasno shvatile razne ekonomske i organizacione kategorije lokalne privrede, treba raščistiti takođe i s pitanjem šta su preduzeća, a šta ustanove. Posmatrano s f i n a n s i s k o - e k o n o m s k o g stano­ višta — podvlačimo finansisko-ekonomskog, pošto ćemo docnije videti da treba uzeti u obzir i druge kategorije, — preduzeće je svaka organizacija, bez obzira da li je nje­ na osnovna svrha privredna, kulturna ili neka druga, koja je s p o s o b n a da č i s t o e k o n o m s k i m m e t o d a m a ne samo pokriva troškove svoje delatnosti iz sopstvenih prihoda nego i da vrši akumulaciju. Podvukli smo dvoje: prvo, da treba da bude principijelno sposobna, dru­ go, čisto ekonomske metode. Šta znači principijelno spo­ sobna? To znaci da mora unapred postojati finansiskoekonomska mogućnost za pokrivanje režiskih troškova i vršenje akumulacije, bez obzira na to da li u praksi administrativno-operativno rukovodstvo te organizacije iz ne­ kih drugih, neekonomskih razloga odluči da ona ne bude rentabilna, nego da čak dobij a budžetsku dotaciju. Tako, na primer, postoji principijelna ekonomska mogućnost da neko pozorište pokriva svoje režiske troškove iz svojih prihoda, i da čak vrši akumulaciju. Isto to važi za bolnice, sanatorijume itd. Prema tome, postoji principijelna eko­ nomska mogućnost da te organizacije posluju rentabilno

O EK O N O M ICI

LO K A L N E

PRIVREDE

151

po principima privrednih preduzeća. Ako one tako stvarno i rade, onda i jesu preduzeća. Međutim, upravo kad se radi 0 kulturi i higijensko-socijalnim zadacima, naša narodna vlast teži za tim da najširim narodnim masama što jevtinije pruži što bolji kvalitet, bez obzira na individualnu rentabilnost ustanove koja tu njenu liniju konkretno spro­ vodi. Prema tome, po pravilu se dešava da razne kulturne 1 socijalno-higijenske ustanove itd. iz sopstvenih prihoda pokrivaju samo manji deo svojih režiskih troškova. Čim se samo manji deo režiskih troškova pokriva iz sopstvenih prihoda, a veći deo iz budžetskih stavki, onda se, naravno, ne radi o preduzeću, nego o ustanovi. To, s druge strane, opet ne znači da je ta ustanova potpuno zanemarila prin­ cip rentabilnosti. Pošto nije preduzeće, već ustanova, ona, uopšte uzevši, ne može imati finansiski plan, nego pred­ račun. S druge strane, možemo imati organizacije koje su po svojoj ekonomskoj svrsi neekonomske, ali koje veći deo svojih režiskih troškova ipak pokrivaju iz sopstvenih pri­ hoda, a samo manji deo iz budžeta. U takvom slučaju u pogledu finansiranja nema principijelne razlike između, recimo, produkcionog preduzeća koje po planu radi s pred­ viđenim gubitkom i pokriva taj gubitak iz budžetskih sredstava, i jedne takve ustanove. U stvari, takva organi­ zacija je preduzeće koje ima budžetom predviđeni gubitak i pokriva ga na isti način kao što produkciono preduzeće pokriva svoj gubitak. Ovde je, dakle, reč o preduzeću koje ima svoj finansiski plan, čija je jedna stavka planom pred­ viđeni gubitak i pokrivanje tog gubitka iz budžetskih sred­ stava. Iz svega ovog proizilazi da postoji niz organizacija koje imaju finansisko-ekonomske uslove da budu preduzeća, a za koje, prema njihovoj opštoj društvenoj nameni, na osnovu neekonomskih, tj. kulturnih, socijalnih, zdravstve­ nih i sličnih momenata, treba konkretno odlučiti da li će biti rentabilna i da li se radi o preduzećima ili ustano­ vama. Postoji, naročito u komunalnoj privredi u užem smislu reči, još jedna kategorija koja može da posluje rentabilno, i čak da stvara akumulaciju, a ne može da bude preduzeće.

152

O R G A N IZ A C IO N E FO R M E

I M E T O D I P R IV R E Đ IV ANJA

Malopre smo podvukli da preduzeća treba da pokrivaju svoje režiske troškove i da stvaraju akumulaciju čisto eko­ nomskim metodama. Za taj čisto ekonomski način poslo­ vanja preduslov je ili individualna cena za jedinicu robe ili individualna tarifa za individualiziranu uslugu. Dru­ gim rečima, to znači da je preduzeće samo ona organiza­ cija koja stoji u neposrednoj ekonomskoj vezi s konkret­ nim potrošačem. Uzmimo, na primer, kanalizaciju u gra­ dovima. Po prirodi stvari nemoguće je da organizacija ka­ nalizacije bude u neposrednoj vezi sa zairiteresovanima, da neposredno, po individualnoj tarifi, za svoje usluge pri­ ma od njih novac. U ovom je slučaju, naravno, reč o usta­ novi koja se izdržava iz onih budžetskih sredstava koja se dobi jaju bilo iz akumulacije drugih preduzeća bilo iz opšteg oporezivanja ili iz posebnog oporezivanja u tu svrhu po posebnoj statističkoj metodi, bez obzira na to da li se pojedinci koriste uslugama te ustanove ili ne. Kada je, da­ kle, reč o nekoj organizaciji — pa makar ona služila i u. čisto produkcione svrhe — gde nije moguće odrediti indi­ vidualnu cenu za jedinicu robe ili individualnu tarifu za individualiziranu uslugu, tada je to uvek ustanova, a ne preduzeće. Ta se ustanova izdržava iz budžetskih sredsta­ va na ovaj ili onaj budžetski način. Kako sa stanovišta odnosa prema ostalo j ekonomici i sa stanovišta opštih produkcionih odnosa, tako i sa stanovi­ šta unutrašnje ekonomike, u lokalnoj privredi možemo raz­ likovati pet globalnih kategorija lokalne privrede. Prva kategorija — to su državna lokalna preduzeća. Ona pretstavljaju deo državnog sektora, tj. socijalističkog sektora naše privrede. U pogledu produkcionih odnosa ona se, prema tome, ne razlikuju od preduzeća savezne i repu­ blikanske državne privrede. Postoje međutim dve druge razlike koje treba uzeti u obzir. Prva razlika je u tome što lokalna državna preduzeća koja se bave proizvodnjom imaju, po pravilu, danas mno­ go niži organski sastav kapitala od saveznih i republikan­ skih preduzeća. Taj niži organski sastav kapitala, J;a sa­ dašnja zaostalost naše lokalne privrede nasleđe je kapita­ lističke prošlosti. Bilo bi, prema tome, pogrešno kad bismo

O EKONOMICI LOKALNE PRIVREDE

153

sa tom zaostalošću stalno računali, kad bismo zbog nje pravili neku dublju, principijelnu razliku između savezne i republikanske nrivrede, s jedne, i lokalne privrede, s druge strane. Naprotiv, socijalistička izgradnja naše zemlje teži za visokom racionalizacijom ne samo save­ znih i republikanskih nego i lokalnih preduzeća. Svaka druga perspektiva značila bi fetišiziranje sadašnje zaosta­ losti naše lokalne privrede. Međutim, sadašnji niži organ­ ski sastav kapitala, sadašnja zaostalost lokalne privrede ima svakako veliki uticaj na razliku u intenzivnosti pla­ niranja između savezne i republikanske privrede, s jedne, i lokalne privrede, s druge strane, pošto je upravo zbog te zaostalosti u mnogim lokalnim preduzećima tehnički nemoguće i nerentabilno primeniti metode i normative koji važe za saveznu i republikansku privredu. Zbog te trenutne zaostalosti lokalne privrede kao nasleđa kapita­ lističke prošlosti mi se, u pogledu evidencije i planiranja u dobrom delu moramo ograničiti na osnovni minimum, s tim da u isti mah kod razvijenijih preduzeća težimo i takmičimo se za bolju i detaljniju evidenciju, tačnije pla­ niranje itd. Druga i osnovna razlika između lokalnih državnih pre­ duzeća i preduzeća savezne i republikanske privrede je principijelna razlika u pogledu karaktera i uloge u opštoj ekonomici. Dok savezna i republikanska proizvodnja ima za zadatak da zadovolji osnovne potrebe stanovništva, lokalna proizvodnja ima pre svega dopunsku ulogu. O njenim dopunskim zadacima možemo govoriti kako u kvantitativnom tako i, pre svega, u kvalitativnom smislu* Lokalna proizvodnja ima za zadatak da, s jedne strane, kvantitativno, po obimu, dopunjava saveznu i republikan­ sku proizvodnju, a s druge strane, da, s obzirom na ukus i najraznovrsnije potrebe stanovništva, koje se odražavaju pre svega na tržištu, dopunjava saveznu i republikansku proizvodnju — pre svega u pogledu kvaliteta. Iz tog dopunskog karaktera lokalne privrede već proiziJazi principijelna razlika u pogledu planiranja. Dok je u saveznoj i republikanskoj proizvodnji moguće i potrebno operativno planiranje do najmanjih pojedinosti, kod lokal­

154

o r g a n iz a c io n e

form e

i metodi

p r iv r e đ iv a n j a

nih preduzeća ograničavamo se na globalne i okvirne pla­ nove upotrebe sirovina, angažovanja radne snage i na globalno postignute vrednosti proizvodnje, a u okviru takvih čvrsto i direktno postavi jemh globalnih planova puštamo slobodno dejstvovanje ponude i tražnje u pogledu pojedinosti, asortimana, kvaliteta itd. Druga kategorija — lokalna preduzeća u privatnim rukama. Produkcioni odnosi ovde se bitno razlikuju od produkcionih odnosa u državnoj lokalnoj privredi. Među­ tim, kako državni sektor ima dominantne pozicije u našoj ekonomici, kako su svi osnovni izvori sirovina obuhvaćeni državnim sektorom i kako je naša vlast — vlast radnog naroda, koja na privatni sektor može da utiče i administra­ tivnim merama, mi smo u stanju da i privatna lokalna preduzeća uključimo u globalni plan i da im damo direktivne zadatke. U pogledu organskog sastava njihovog kapi­ tala i dopunskog karaktera njihovih zadataka, za privatna lokalna preduzeća važi u osnovi ono isto što smo već rekli za državna lokalna preduzeća. Treća kategorija — komunalna preduzeća u užem smislu reči, koja su danas, zbog zaostalosti života na selu, vezana pre svega za organizaciju gradova kao za viši tip organizacije naselja, ali koja će se, s obzirom na to što će se viši tip organizacije naselja proširivati i na selo, sve više i više pojavljivati i u negradskim, seoskim oblastima. Komunalna preduzeća u užem smislu imaju po pravilu mnogo viši organski sastav kapitala od drugih lokalnih preduzeća. Prema tome, kod njih su tehničke teškoće za primenjivanje evidencije i metodologije planiranja, koje su slične evidenciji i metodologiji planiranja u saveznoj i republikanskoj privredi, mnogo manje, odnosno, te teškoće negde uopšte ne postoje. Naravno, s obzirom na njihov uži, komunalni značaj, koji je vezan baš za odre­ đenu organizaciju naselja, postoji principijelna ^razlika između njihove uloge u opštoj ekonomici i uloge savezne i republikanske privrede, a od te razlike zavise i razlike u metodologiji planiranja. Četvrta kategorija — razne ustanove koje prati pri­ vredna delatnost ove ili one vrste, katkada samo finan-

O EKONOMICI LOKALNE PRIVREDE

155

siska. Za njihovu privrednu delatnost važi više ili manje ono xšto smo dosad kazali o ostalim kategorijama, već prema tome kakvi su njihovi zadaci, kakvim sredstvima raspolažu i kakva je njihova uloga u opštoj ekonomici. Peta kategorija — zanatstvo kao sitni robni proizvo­ đač koji može vrlo mnogo da doprinese dopunskom karak­ teru lokalne privrede, naročito u pogledu kvaliteta, i kome danas, upravo radi toga, treba obezbediti punu zaposle­ nost. S obzirom na to što su osnovni izvori sirovina, kao i trgovačka mreža koja sirovine distribuira, u državnim rukama, što je moguće utvrditi prosečni kapacitet našeg zanatstva, i najzad, što možemo određivati prosečnu tarifu za usluge mi smo u stanju da zanatstvo u naj globalnijim okvirima, ili u okvirima u kojima je ono dovoljno obu­ hvaćeno, uključimo u naše opšteprivredne planove, kao i da u dovoljnoj meri obezbedimo mogućnost efikasnog vođenja borbe protiv špekulacije zanatskim proizvodima. Da bismo utvrdili razlike između metodologije plani­ ranja u lokalnoj privredi i metodologije planiranja u sa­ veznoj i republikanskoj privredi, potrebno je da pret­ hodno pomenemo neke opšte osnove planiranja. Šta znači planiranje? Planiranje nesumnjivo znači likvidaciju stihije. A šta je potrebno za likvidaciju stihije? Za likvidaciju stihije potrebno je, naravno, poznavanje onih opštih zakonitosti koje, bilo u celini bilo na poje­ dinim sektorima, uopštavaju individualne zakonitosti raz­ nih privrednih i tehnoloških procesa. A li to poznava­ nje zakonitosti svakako nije dovoljno. Karl Marks je, na primer, davno pre Oktobarske socijalističke revolu­ cije, otkrio zakonitosti kapitalističke ekonomike, ali time nije prestala kapitalistička anarhija i stihija, već je upravo marksistička politička ekonomija utvrdila da su one nemi­ novno povezane s postojanjem kapitalizma. Za likvidaciju stihije, tj. za direktivno planiranje, potrebni su takvi produkcioni odnosi u kojima je društvo sposobno da vlada ekonomskim zakonitostima. Poznato je da je socijalizam preduslov za stvarnu plansku privredu. Mi se, u Jugoslaviji, nalazimo u procesu izgradnje socijalizma. Pošto državni sektor, kao socijalistički sektor,

1 56

O R G A N IZ A C IO N E

F O R M E I M E T O D I P R IV R E Đ IV AN JA

drži dominantne pozicije naše privrede, mogli smo da pre­ đemo na plansku privredu. Mi smo sposobni da neposredno* planiramo državnu privredu, a pošto je državna privreda dominantna, sposobni smo da, zahvaljujući postojanju, narodne vlasti i borbi protiv kapitalističkih špekulanata, sprovodimo u život globalne privredne planove i na osta­ lim sektorima. Da bi se vladalo ekonomskim zakonitostima, potrebno je svakako još dublje, još detaljnije poznavanje i izučavanje ekonomskih i tehnoloških zakonitosti. Takvo nam izuča­ vanje i poznavanje u isti mah ukazuje gde i koje zakoni­ tosti možemo da iskoristimo u praktične svrhe planiranja. i spro vođen ja planova u život. Podvukli smo već dopunski karakter lokalne privrede, za razliku od savezne i republikanske privrede, koja uglavnom treba da zadovoljava osnovne potrebe stanov­ ništva. Pošto su karakter i uloga lokalne privrede razli­ čiti od karaktera i uloge savezne republikanske privrede,, jasno je takođe da izvesne zakonitosti koje važe za saveznu i republikansku privredu ne važe i za lokalnu i obratno. Cim smo saveznoj i republikanskoj privredi kao glavni zadatak odredili ulogu zadovoljavanja osnovnih potreba, jasno je, naročito sada kada proizvodnja s obzirom na. ogroman porast potreba još nije dovoljna, da i ispunja­ vanje tih osnovnih zadataka savezne i republikanske pro­ izvodnje treba čvrsto kontrolisati. A da bismo ih mogli čvrsto kontrolisati, moramo ih čvrsto planirati. Za blisku budućnost teško je zamisliti tako visoku proizvodnju koja bi nam omogućila da saveznoj i republikanskoj proizvod­ nji, zajedno sa osnovnim sirovinama, damo samo nacjglobalnije planske zadatke, da izračunamo samo globalnu vrednost njene robne proizvodnje i propišemo joj samo* odgovarajuću globalnu akumulaciju. Jasno je da bismo — baš s obzirom na to što savezna i republikanska proizvod­ nja treba da zadovoljava osnovne potrebe kako širokepotrošnje i životnog standarda, tako i, pre svega, kapi­ talne izgradnje — prouzrokovati time veliku anarhiju,, nesklad između proizvodnje sirovina i polufabrikata i njihove upotrebe za reprodukciju itd. Sve bi to značilo u;

O EKONOMICI LOKALNE PRIVREDE

157

isti mah sniženje našeg efektivnog produkcionog potenci­ jala. Prema tome, danas, kao i u doglednoj perspektivi, :za našu saveznu i republikansku privredu moramo plani­ rati zadatke u svim onim detaljima koji su potrebni za jednu dobro organizovanu celinu, za što potpunije vre­ mensko usklađivanje i, prema tome, za što idealnije iskoTišćavanje svih mogućnosti kapaciteta i asortimana. U :saveznoj i republikanskoj proizvodnji osnovno planiranje ide sve do osnovnih grupa, tj. do zbirova onih artikala koji su međusobno direktno proporcionalni u pogledu utroška sirovina, radne snage, goriva itd. Ugovaranje, tj. slobodno, na osnovu sporazuma između proizvođača i po­ trošača biranje artikala, vrši se samo u okviru osnovnih ,grupa, dok je asortiman osnovnih grupa čvrsto i direktivno planiran. Nema sumnje da će s daljim povećavanjem naše proizvodnje doći vreme da ćemo i osnovne grupe, ili bar deo osnovnih grupa, prepuštati slobodnom ugovaranju i

raktera svoga rada. Nije dovoljno baciti se svom snagom samo na ona područja gde je trenutno najteže, a u isto vreme zaboraviti na druga područja, gde plan može već sutra da podbaci. Na temelju operativne evidencije, koja u toku ove godine mora biti sprovedena na svim područji­ ma naše privredne delatnosti, svaki naš operativni ruko­ vodilac treba da ima svakodnevni pregled svih područja svoga rada. Bez toga neće i ne može biti ravnomernog iz­ vršenja plana. Naravno, najviše snage treba uložiti tamo gde trenutno ima najviše teškoća, ali to nikako ne znači da treba ispustiti iz ruku ona područja gde trenutno rad teče dobro. Snagu i intenzivnost rada treba rasporediti tako da na temelju svestranog operativnog dnevnog evidentirania obuhvatimo c e i in u . U vezi s tim treba takođe podvući i to da su naši rukovodioci — pre svega, ge­ neralni i glavni direktori — još uvek nedovoljno svesni toga da oni odgovaraju, recimo, ne samo za produkcioni plan nego i za plan kapitalne izgradnje, za finansiski plan itd., da odgovaraju, dakle, za e k o n o m s k u c e l i n u svojih zadataka, i da borba za ispunienie plana na jednnm ili drugom važnom području ne. znači da mogu zaboraviti na svoju ulogu p r i v r e d n i h rukovodilaca Dešavalo se, na primer, da su neke direkcije vodile prilično uspešnu borbu za ispunjenje produkcionog plana, da su, prema tome, potencijalno stvarale i porez na promet proizvoda, ali da su u isto vreme zaboravljale da taj porez treba i realizovati i uplatiti u banku. To zaboravljanje je, na kraju krajeva, pokazalo ne samo f;nansisku nediscipl:novanost, koja, svakako, za svakog svesnog privrednog rukovodioca

230

plan

znači jednu od najtežih grešaka, nego je imalo i druge lo­ še posledice. Savezna direkcija kože i gume, na pnmer, koja se dosta uporno zalagala za ispunjenje produkcionog plana, tek je na mesec dana pre završetka polugodišta po­ čela obraćati pažnju na uplatu poreza na promet proizvo­ da. I tek kad ju je ministarstvo oštro pozvalo na odgovor­ nost, direkcija je počela vršiti pritisak na svoja preduzeća. Posle se, opet, ispostavilo da direkcija uopšte nije u stanju da otkrije razloge zbog kojih se u njenoj grani ne realizuje plan poreza na promet proizvoda. Najzad, tek nakon ponovne intervencije ministarstva, direkcija je ot­ krila da u njenim sopstvenim maloprodavnicama leže ogromne zalihe cipela zato što trgovina još uvek nije uvela godišnje poene za racionlranu robu i što pojedini narodni odbori birokratski odugovlače s izdavanjem karata. Kada je na to došla intervencija i direktiva da se cipele pro­ daju bez obzira na birokratski sistem raspodele, bilo je već prekasno. Direkcija kože i gume nije više bila u sta­ nju da realizuje svoj finansiski plan blagovremenim ula­ ganjem u banku. Ma da je ispunila produkcioni plan sa 105%, ona je finansiski plan ispunila samo sa 76,9%. To, međutim, nije bilo ono najgore, jer direkcija je taj rezul­ tat u toku idućih četrnaest dana znatno popravila. Naj­ gore je u tome, međutim, to što se direkcija potpuno udu­ bila samo u jednu stranu svoje delatnosti i što nije do kraja ispunila svoj zadatak na jednom tako važnom pod­ ručju kao što je obezbeđenje radnih ljudi obućom. Direk­ cija se ne može izgovarati time da je samo trgovina kriva za apsurdnu pojavu da u izlozima ima dovoljno cipela, a da ih potrošači ne mogu kupiti. Tu svakako ima krivice do trgovine, ali direkcija je bila dužna da blagovremeno interveniše i da do kraja vodi konsekventnu i odlučnu borbu protiv trgovačke birokrati je. To je bilo potrebno utoliko pre što su njene sopstvene maloprodavnice bile pune cipela, a narod ih nije mogao kupiti, iako su mu bile nužno potrebne, i što direkcija nije mogla da uplati svoj udeo u opštu akumulaciju, ma da je ispunila produkcioni plan i potencijalno stvorila porez na promet proizvoda. Takvih primera ima veoma mno^o. Mi slučajno navodimo

ISKUSTVA I

POLUGODIŠTA PRVE PLANSKE GODINE

2 31

primer koji jasno osveti java šta sve može da proiziđe iz jednostranosti, iz nedovoljno dosledne borbe za svestrano ispunjavanje plana. U borbi za ravnomemo izvršavanje plana u drugom polugodištu, koja svakako pretstavlja naš osnovni zada­ tak, a koja pretpostavlja i borbu protiv oportunističkih tendencija i borbu za dosledno uvođenje svestrane opera­ tivne evidencije, naši operativni rukovodioci moraju se razviti u p r i v r e d n e rukovodioce takvog kova koji uvek imaju pred očima i celinu i sve pojedinosti svoga područja. Drugi opšti nedostatak jeste u tome što je planska disciplina u prvom polugodištu bila nedovoljno čvrsta. Bilo je već nekoliko puta podvučeno da planska discipli­ na ne znači okove, da ona ne srne da znači gubitak ope­ rativne elastičnosti. S druge strane, naglašavali smo da borba za operativnu elastičnost protiv nazovi planskog birokratskog centralizma nikako ne znači da smemo, ma i u najmanjoj meri, dozvoliti plansku nedisciplinu. U prak­ si se ipak pokazalo suprotno. Pre svega, u tom pogledu su grešila republikanska ministarstva industrije i rudar­ stva, koja su, po sopstvenoj volji, ili sama snižavala ili svojim direkcijama i preduzećima dozvoljavala da sniža­ vaju plan, a da za to nisu tražila saglasnost ni republi­ kanske vlade kao celine, ni republikanske planske komi­ sije, ni Saveznog ministarstva industrije ili rudarstva, ma da su ta ministarstva s a v e z n o r e p u b l i k a n s k o g karaktera. Stvar je negde išla tako daleko da se nije znalo ni koliko je plan snižen, i da su pojedini drugovi iz repu­ blikanskih ministarstava ogorčeno protestovali kada je sa­ vezno razduženje plana prvog polugodišta pokazalo niže procente nego što su ih oni izračunali na temelju sniženih planova. Međutim, savezno razduženje principijelno se i čvrsto zasnivalo na opštem državnom privrednom planu i, naravno, nije moglo priznati samovoljno kršenje planske discipline. Baš zbog toga su i rezultati ispunjenja plana u nekim republikama nepovoljni. Nije teško utvrditi vezu između planske nediscipline i oportunističkog nasedanja teoriji da su planovi previsoki. Da su drugovi u republi-

232

PLAN

kanskim ministarstvima umesto lakog i nedisciplinovanog: snižavanja planova vodili borbu protiv »teorije« o viso­ kim planovima, republikanski rezultati bi danas bili mno­ go bolji. Preduslov da se u drugom polugodištu plan., ispuni i da se nadoknadi ono što u prvom polugodištu nijeizvršeno — a na t o m e ć e m o m o r a t i u p o t p u ­ n o s t i i s t r a j a t i — jeste baš planska disciplina pove­ zana s oštrom i nepomirljivom borbom protiv »teorije« ovisokim i nerealnim planovima. Takvih pojava bilo je i u saveznim direkcijama, ali su tu energičnim intervencijama brže uklonjene, što doka­ zuje da se ovdevne radi o nekim »objektivnim teškoćama, i nemogućnostima za ispunjenje plana«, nego uvek samo o oportunizmu i nepravilnom odnosu prema planskim za­ dacima. Dalji opšti nedostatak jeste nedovoljna borba za asor­ timan. Naime, postignuti asortiman pokazuje da, bez obzi­ ra na preterivanja u izgovaranju na nestašicu sirovina, možemo i moramo dosledno zahtevati i postizati izvršenje plana asortimana, a s druge strane, on još više osvetljava činjenicu da je borba za asortiman bila preslaba i da su se baš tu koncentrisale posleđice svih moguć:h oportuni­ stičkih teorija. Naravno, kad neka sirovina koja je neop­ hodno potrebna za produkcioni plan nije blagovremenonabavljena u inostranstvu i kada se zbog toga po kalen­ darskom planu ne može izraditi neki artikal, onda treba promeniti operativni plan i u tom periodu u većoj meri proizvoditi ono za što postoji dovoljno sirovina. Ima slu­ čajeva da takve elastičnosti nije bilo, a posledica toga bilo je neizvršenje plana ne samo po asortimanu nego i povrednosti. Bilo je, međutim, još v še slučajeva da se takva elastičnost potpuno pogrešno tumačila i sprovodila u ži­ vot. Noki »elastičari« su zaboravili da, kada se trenutno promeni operativni plan zbog nestašice sirovina, treba štO' je moguće pre nadoknaditi to tako da se proizvede ona što ranije zbog objektivnih teškoća nije moglo biti po planu proizvedeno. Nekim »elastičarima« je nestašica si­ rovina čak vrlo dobro došla, jer su, prvo. zbog nje »olak­ šali izvršenje plana«, a, drugo, mogli da nalaze stalne iz—

ISKUSTVA I

POLUGODIŠTA PRVE PLANSKE GODINE

23$

govore za neispunjenje plana. Razume se da su oni potpu­ no pogrešno shvatili potrebu operativne elastičnosti. U operativnom sprovođenju osnovnih planova elastičnost je, doduše, apsolutno potrebna, ali ne za to da se planski rad »olakša« time što se već unapred odluči za podbacivanje plana, nego za što racionalnije i elastičnije i z v r š e n j e planskih zadataka. Kao što najoštrije treba udariti po snižavanju planova, zbog najmanjih teškoća i po nedovoljnom zalaganju za izvršenje postavljenog asortimana, isto tako treba i istaći primer onih direkcija i preduzeća koja su se borila protiv nestašice pojedinih sirovina pronalazeći naše domaće siro­ vine, makar i slabije, otkrivajući zaboravljene zalihe. T a preduzeća su time doprinela i boljoj evidenciji o zalihama i postizala su asortiman nasuprot svim onim teorijama koje su se pri prvoj teškoći odmah služile »argumentaci­ jom « nesavladijive nestašice. U drugom polugodištu borba za asortiman postaje isto* tak važan zadatak kao i borba za ravnomerno izvršenje plana. One u stvari pretstavljaju jedinstveni zadatak. K o­ načni godišnji rezultat meriće se pre svega po asortima­ nu. O tome treba do vodi računa i operativna dnevna evi­ dencija. Dalji nedostatak, koji se posredno ogleda u ciframa o izvršenju plana, jeste, prvo, nepravilno shvatanje koncen­ tracije proizvodnje, a, drugo, jak birokratski centralizam u republikanskim ministarstvima koja upravljaju proizvodniom. Ima drugova koji vrlo jednostavno i uprošćeno tumače progresivni značaj koncentracije proizvodnje. T I drugovi zaboravljaju da je tehnički i društveno napredna ona proizvodnja koja je koncentrisana na bazi v i s o k o g tehničkog nivoa. I pored ispravne želie da se dođe do takve proizvodnje, i pored ispravnog shvatanja da Peto­ godišnji plan takvoj proizvodnji posvećuje veliku pažnju, neka republikanska ministarstva su počela »koncentrisati« male radionice, sa zaostalim, u suštrni poluzanatskim ure­ đajem. Naravno da time nisu postigla »visoku proizvod­ nju«, nego su uništila i ono što je na samom terenu moglo da obogati izbor proizvoda, pa prema tome i životni stan-

234

PLAN

dard, i čime bi trebalo da rukovode narodni odbori. Na temelju takve »koncentracije« nastalo je nešto slično ma­ nufakturi na prelazu u industriski kapitalizam. Naravno da ove »moderne manufakture« nisu mogle ispuniti po­ stavljene planske zadatke, a s druge strane, one su pažnju i zalaganje rukovodilaca odvlačile od onih preduzeća gde bi se stvarno mogao povećati kapacitet i racionalizovati tehnološki i produkcioni proces. S takvom »koncentraci­ jom « treba bezuslovno prekinuti. Takve su radionice vrlo korisne za bogaćenje asortimana na terenu, za u p o t p u ­ n j a v a n j e visoke proizvodnje, i njih treba odmah pre­ davati narodnim odborima. Dok ie u saveznim institucijama birokratski centrali­ zam uglavnom likvidiran, ma da još ima izvesnih njego­ vih ostataka, on se u poslednje vreme ugnezdio pre svega u republikanskim ministarstvima koja upravljaju proiz­ vodnjom. To se, između ostalog, ogleda i u tome što su neka republikanska ministarstva koncentrisala pod sobom 300— 400 preduzeća, umesto da ih predaju narodnim odr* borima i time ojačaju lokalnu privredu. Takva koncen­ tracija nije usmeravala republikanske rukovodioce napred, ka modernom produkcionom procesu, ka raciona­ lizaciji, ka evidenciji kakva je moguća i zbilja potrebna u modernim preduzećima, nego ih je, naprotiv, vukla na­ trag. Pošto objektivno nisu bili u momićnosti da u sitnim, zaostalim radionicama lokalnog karaktera zavedu moder­ nu organizaciju, oni su na taj zadatak zaboravili i u veli­ kim preduzećima. Pošto nisu bili u mogućnosti da u tim malim radionicama zavedu takvu detaljnu evidenciju ka­ kva je moguća i potrebna u većim nreduzećima, oni su u velikoj meri izgubili oštrinu u borbi za evidenciju uopšte. Na kraju, zbog prevelikog broja preduzeća koja su pod njihov:m rukovodstvom, izgubili su i potrebnu operativ­ nost. Zbog svega toga oni, s jedne strane, nisu postigli planirani rezultat, a s druge strane, takvom centraliza­ cijom su išli na štetu naše lokalne privrede, koja ne može da radi i da se razvija ako je konkretno operativno rukovodstvo manjih preduzeća centralizovano u republi­ kanskim ministarstvima. Preduslov za izvršenje plana u

ISKUSTVA I

POLUGODIŠTA PRVE PLANSKE GODINE

235

drugom polugodištu, baš za naša republikanska ministar­ stva, jeste u tome da sva sitna preduzeća blagovremeno predadu narodnim odborima, a da svoju pažnju usretsrede na onu produkciju koja je tehnički, organizaciono itd. zbilja republikanskog značaja. Istovremeno možemo reći da je opšte ekonomsko sre­ đivanje, bez obzira na brojne nedostatke koji još postoje u organizaciji naše produkcije, već toliko odmaklo, da se pojavljuje potreba za užom tehničkom specijalizacijom rukovodstva. Prema tome, uskoro će biti potrebno da se glomazna ministarstva industrije i rudarstva dele ne samo u saveznom nego i u republikanskom opsegu. U drugom polugodištu kapitalna izgradnja svakako pretstavlja najaktuelniji zadatak za svakog našeg privred­ nog rukovodioca. Moramo ukloniti sve osnovne nedostatke iz prvog polugodišta: nedostatak razrađene metodologije osnovnog planiranja u kapitalnoj izgradnji i građevinar­ stvu, nedostatak operativne evidencije, nedostatak ne sa­ mo projekata nego katkada i osnovnih planova. Publika­ cije koje ovih dana izlaze kao rezultat rada na metodo­ logiji planiranja i evidencije u kapitalnoj izgradnji i gra­ đevinarstvu treba odmah da postanu predmet svestranog izučavanja i sprovođenja u život Osnovni planovi, koji su sada izrađeni za sve objekte industrijalizacije saveznog i republikanskog karaktera koje gradimo u ovoj godini, moraju važiti, bez oportunističkog kolebanja, kao isklju­ čiva osnova za dalje operativno planiranje, za njegovo sprovođen je u život i za plansko razduživanje. Sve su to preduslovi da napori koji se u poslednja dva meseca sve više i više koncentrišu na kapitalnu izgradnju zbilja budu uspešni. Dalje, moramo do kraja razbiti štetna nastojanja i mi­ šljenja nekih direkcija koje upravljaju proizvodnjom da je kapitalna izgradnja pre svega stvar građevinskih pre­ duzeća i ministarstva građevina. Naprotiv, kapitalna iz­ gradnja je u krajnjoj konsekvenciji pre svega stvar preduzimača, to jest direkcija koje upravljaju proizvodnjom, što naravno nikako ne znači da se time smanjuju obaveze građevinskih preduzeća i ministarstva građevina. A li pre-

236

PLAN

duzimači — direkcije koje upravljaju proizvodnjom — treba da budu svesni da su oni sklopili ugovor s građe­ vinskim preduzećuna, da se gradi s materijalom koji sa oni kup.li, s novcem kojim operativno oni upravljaju u ime države, a, pre svega, da se grade objekti koji će biti u sklopu njihovih direkcija i kojima će oni upravljati. Zato bi trebalo da direkcije na svAm većim objektima od­ mah postave svoje rukovodioce koji bi u stvari pretstavljali već direktore budućeg proizvodnog preduzeća. Ta praksa pokazala se kao najbolja, pošto takav rukovodilac ima najviše interesa za što bržu izgradnju objekta. Naše direkcije koje upravljaju proizvodnjom moraju isto tako obezbediti operativnu dnevnu kontrolu nad svojim gradi­ lištima, nad tokom svoje kapitalne izgradnje, kao što je imaju i nad produkcionim procesom. Iskustvo prvog polugodišta dokazuje da smo u stanju da n z vrlo komplikovan.h proizvoda, koje smo i pre rata i posle rata nabavljali za skupe pare iz mostranstva, sami proizvodimo. To iskustvo vrlo je pozitivno. Međutim, mi smo još nedovoljno svesni te činjenice i nedovoljno smo forsirali tu proizvodnju. Zbog toga se i dešava da se za kapitalnu izgradnju nabavljaju u inostranstvu stvari koje bismo mogli da izradimo sami, a da nedostaje planiranih kređ ta za neke naročite moderne uređaje, koji bi našu novu produkciju digli daleko iznad prosečnog nivoa. U drugom polugodištu treba povesti oštru borbu ne samo za plansko iskorišćavanje kapaciteta nego i za iskorišćavanje svih mogućnosti koje nam pružaju već postojeće mašine i postrojenja za proizvodnju komplikovanih pro­ izvoda koje dosada nismo izrađivali. Treba prema zasluzi nagrađivati inženjere, direktore i radnike koji su doprineli produkciji takvih proizvoda. Među najozbiljnije zadatke drugog polugodišta dolaze i zadaci saobraćaja. Proizvodni plan je u drugom polugo­ dištu još veći. Prema tome, povećava se i obim robe koju treba transportovati. Ovogodišnji plan izvoza u velikoj meri je koncentrisan u treći i četvrti kvartal. Prema tome, transport robe će se još povećati. Poljoprvreda će sa svoje strane baš sada lif ero vati proizvode koje naš saobraćaj

ISKUSTVA I

POLUGODIŠTA PRVE PLANSKE GODINE

237

treba da prevozi. Na kraju, u toku leta i jeseni treba stvoriti zimske rezerve uglja za našu produkciju. S obzirom na sve te vrlo ozbiljne zadatke čitav naš saobraćaj treba ponovo da pregleda i poveća svoje opera­ tivne Dlanove i da povede najoštriju borbu za njihovo ispunjavanje. Sve ostale privredne institucije dužne su da sarađuju sa saobraćajem, jer od njihove planske discipline u pogledu transporta veoma često zavisi više od 50°/o uspeha u ispunjavanju transportnog plana. Na kraju, još o pitanju naših finansija. Ma da smo već u prvom polugodištu postigli krupne fmansiske uspehe, ne smemo zatvarati oči pred činjenicom da su p o j e ­ d i n a preduzeća i institucije nedovoljno ispunili svoje obaveze. To se dešavalo pre svega zbog nedovoljne svesti 0 potrebi da se akumulacija odmah uplaćuje. Drugo polugod šte treba da proteče u znaku borbe ne samo za ispu­ njenje finansiskih obaveza na kr'aju kvartala ili polu­ godišta nego i za trajno, neodložno, svakodnevno, konti­ nuirano ispunjavanje finansiskog plaha, odnosno za uplaćivanje koje proizilazi iz realizacije finansiskog plana. Rezultati prvog polugodišta, s druge strane, nesum­ njivo pokazuju da su y našem finansiskom, a pre svega u kreditnom sistemu, potrebne još neke reorganizacione mere, koje će do kraja osigurati kako pun finansiski uspeh, tako i dovoljnu finansisku elastičnost. Danas ima još mnogo preduzeća koja nisu uplatila ni sav realizovani porez na promet proizvoda ni dob t, pošto n;su imala dovoljno obrtnih sredstava, a nisu blagovremeno dobila kredit za obrtna sredstva. Biće svakako potrebno da se naš kreditni sistem učini gipkij:m, i to tako što će se, prvo, republikanske banke i u kreditnom pogledu osamostaliti 1 dobiti time mogućnosti da neposredno kreditiraju repu­ blikanska preduzeća, a, drugo, što ćemo stvoriti sistem lokalnih banaka koje treba povezati s lokalnom privre­ dom. Pomoću njih bismo omogućili lokalnoj privredi nove kredite na bazi lokalne akumulacije. Verovatno će se kao potrebne i korisne pokazati i kreditne zadruge, koje bi svakako omogućile da se novac koji danas ostaje negde u

238

PLAN

čarapi mnogo više ulaže u opštu cirkulaciju i, pre svega, u lokalne investicije naših zadružnih organizacija. Rezultati prvog polugodišta prve planske godine sva­ kako dokazuju da će naše radne mase, naši tehnički i pri­ vredni rukovodioci biti sposobni da u drugom polugodištu uklone postojeće nedostatke i da smemo i možemo posta­ viti kao svoj opšti zadatak prve planske godine, ne samo u celini nego i u pojedinostima, onakvo ispunjavanje i prebacivanje plana kakvo nam postavlja učitelj i vođa naših naroda, drug Tito: »Dosadašnjim iskustvom, u krat­ kom periodu poslijeratne izgradnje, naši su narodi poka­ zali takvu stvaralačku snagu i postigli tako velike rezul­ tate, da to pretstavlja punu garantiju da smo kadri ostvariti i teže zadaće nego što je ovaj Petogodišnji plan«.

GOVOR NA PRETRESU OPŠTEDRŽAVNOG BUDŽETA 'ZA 1948 GODINU

Drugovi narodni poslanici, kao što se vidi iz brojki, opštedržavni budžet za godinu 1948 u poređenju sa izvr­ šenim budžetom za godinu 1947 povećava se za 45,2% ako prošlogodišnji višak prihoda nad rashodima ne uzmemo u obzir, odnosno za 33,33% ako pomenuti prošlogodišnji višak prihoda nad rashodima uzmemo u obzir. Odakle to veliko, za kapitalističke pojmove teško shva­ tljivo, povećanje? * Naći će se naših otvorenih neprijatelja i pritajenih profesionalnih skeptika koji će izmišljati sve moguće »teorije«. Jedni će kazati da Jugoslavija »srlja u infla­ ciju«. Drugi će govoriti da imamo nameru da »snizimo životni standard stanovništva«. Treći će reći da se spre­ mamo da »udarimo po seljaku«. Naći će se i takvih koji će tvrditi da su jugoslovenski rukovodioci naduvene i usijane glave, pa su izgubili pod sobom realno tlo i pre­ dali se vrtoglavim fantazijama koje će se svršiti nemi­ novnim krahom. ltd. itd. Međutim, objektivni, brojčani podaci dokazuju da je stvarnost upravo obrnuta od »teorija« i kleveta koje će širiti otvoreni i prikriveni neprijatelji. Koeficijent između ovogodišnjeg opticaja robe namenjene potrošnji i ovogodišnjeg opticaja novca povećava se u poređenju s prošlogodišnjim koeficijentom najmanje za 15%. Prema tome, neprijatelji koji se nadaju u inflaciju ljuto će se prevariti. Vrednost i kupovna snaga jugoslovenskog dinara u ovoj godini će samo porasti.

240

PLAN

Isto tako će se prevariti i oni koji žele zlo našem narodu i koji u tim svojim zlonamern.m željama misle da će povišenje budžeta ići na račun životnog standarda naših radnih masa. Do kraja ove godine mi ćemo, uz prosečrru letmu i ispunjenje osnovnih postavki plana industriske proizvodnje, za prosečni životni standard postići indeks 107 u poređenju sa indeksom 100 iz godine 1939, sa indek­ som 54,88 iz godine 1945, sa indeksom 79,72 iz godine 1946 i sa indeksom 86,87 iz godine 1947. Privredni plan FNRJ za godinu 1948 predviđa da će po cenama iz godme 1939 vrednost potrošnje u 1948 godrni iznositi najmanje 49.576.927.000 dinara, dok je u 1939 godini iznosila 46.329.246.000 dinara i, po istim cenama, u 1945 godini 25.708.432.000, u 1946 godini 37.345*780.000 i u 1947 go­ dini 40.695.429.000 dinara. Onima koji nas budu klevetali da ovogodišnje povi­ šenje budžeta tobože znači da se spremamo da »udarimo po seljaku«, odgovaramo sledeće: ne samo što smo s trgo­ vinom po vezanim cenama već dosad zatvorili makaze za preko 16% u korist seljaka i njegovog standarda, nego će i zemljoradnički porez na dohodak 1948 godine biti za radnog seljaka za 40% niži nego što je bio 1947 godine. Naravno, mi ćemo u ovoj godini još jače udariti po špeku­ lantskim i svim kapitalističkim elementima na selu, jer smo dosadašnjim merama pripremili dovoljno pozicija^ za nove udarce po takvim narodnim neprijateljima. Špeku­ lantski standard će svakako pasti! Međutim, ne bi valjalo hrkati standard špekulanata sa standardom radnog naroda. Takvo brkanje prepuštamo ostacima bivših vladajućih klasa. Prema tome, gde ima svoj izvor ovogodišnje povećanje našeg budžeta? Povećanje ovogodišnjeg b u d ž e t a i ma svoj veoma zdrav i veoma solidan i zv or : ono izvire iz p o v e ć a n j a narodnog do­ hotka. Privredni plan za godinu 1948 predviđa, računa to u nižim jednstvenim cenama, 191,9 milijardi dinara narod­ nog dohotka, dok smo u 1947 godini postigli 132,9 mili­

GOVOR O OSNOVNOM ZAKONU O BUDŽETU ZA 1948

241

ja rd i dinara narodnog dohotka — isto tako računato u mižim jedinstvenim cenama. Dakle u poređenju s godinom 1947 narodni dohodak se godine 1948 povećava za 44,4%. Prošlogodišnji budžet obuhvatio je, bez finansiskih planova, 64% narodnog dohotka. Ovogodišnji budžet obu­ hvata, bez finansiskih planova, 65% narodnog dohotka. Iz -ovog se jasno vidi da procenat porasta budžeta odgovara procentu porasta narodnog dohotka. Odakle taj porast narodnog dohotka? Porast narodnog dohotka u privrednom planu za godi­ n u 1948 izvire u prvom redu iz ogromnog porasta proiz­ vodnje u našoj industriji, u našem rudarstvu, u našoj elektroprivredi i elektrifikaciji, u našem šumarstvu i u našem građevinarstvu. Plan industriske proizvodnje u najširem smislu reči, pri čemu su obuhvaćeni i rudarstvo, i proizvodnja električne energije i drvna industrija, pove­ ćan je u god'ni 1948 prosečno za 61% u poređenju s godir nom 1947. Plan građevinarstva povećava se u 1948 godini .za 73% u poređenju s godinom 1947. Indeks robnog transporta iznosi u planu za 1948 .godinu 196 u poređenju sa indeksom 100 iz godine 1939, 36 iz godine 1946 i 134 iz godine 1947. Oni koji nisu sposobni ili neće da veruju u privredne snage naše otadžbine, u stvaralačke snage naših radnih masa, naše Partije, našeg Narodnog fronta, baš će za pove­ ćanje produkcionog plana i plana naše građevinske delatnosti reći: verovatno su se baš ovde zatrčali; začelo su preplanirali. Kao odgovor navodimo sledeće, ne plani­ rane, nego već postignute rezultate. U poređenju s godi­ nom 1939 mi smo 1946 godine proizveli 104% električne energije, a 1947 već 132%. Uglja smo proizveli 1946 godine 112%, a 1947 već 153% u poređenju sa 100 iz godine 1939. Čelika smo proizveli 1946 godine jedva 85%, a 1947 godine već 132% u poređenju sa 100 iz god:ne 1939. Cementa smo proizveli 88.4% u godini 1946 i 186% u god ni 1947 u poređenju sa 100 iz godine 1939. Stakla smo proizveli god’ne 1946 103%, a 1947 191% u poređenju sa 100 iz godine 1939. Šećera smo proizveli jedva 63% godine 1946, a 141% godine 1947 u poređenju sa 100 iz godine 1939. U6

Kidrič: Problemi

242

PLAN

Razne građe smo proizveli 140% godine 1947 u poređenju sa 100 iz godine 1939. Ako uzmemo u obzir, prvo, da je porast koji smo po­ stigli 1947 usledio pre svega u II polugodištu 1947 i, drugo, da ove godine radimo u skoro svim preduzećima s punim kapacitetom u sve tri smene, dok prošle godine toga još. nije bilo, onda nije ni najmanje čudnovato da privredni plan za 1948 godinu postavlja kao prosečni porast opšte industriske proizvodnje 61%. Uostalom, već postignuti rezultati najbolje osvetljavaju stvari. Opšti plan indu­ striske proizvodnje mi smo u I kvartalu 1948 godine ispu­ nili stoprocentno. A plan za I kvartal potpuno je u skladu i sa statičkim i sa dinamičkim planom za godinu 1948. Namerno ću navesti primer parcijalnog plana gde smo u I kvartalu zbog vrlo loših vremenskih uslova i još zbog nekih velikih organizacionih slabosti podbacili, a isto­ vremeno ću navesti i sve potrebne uslove da to podbacivanje nadoknadimo u sledećim kvartalima. To je plan pro­ izvodnje šumarstva i drvne industrije. U poređenju sa ostvarenjem iz I kvartala 1947 godine mi smo u FNRJ ukupno ostvarili 173%, a u Narodnoj Republici Srbiji 309%, u Narodnoj Republici Hrvatskoj 195%, u Narodnoj; Republici Sloveniji 141%, u Narodnoj Republici Bosni i Hercegovini 192%, u Narodnoj Republici Makedoniji 600% i Narodnoj Republici Crnoj Gori 175%. Kao drugi primer navešću naš izvoz. On je u I kvar­ talu 1947 god'ne iznosio 695.567.000 dinara, a u I kvartalu 1948 5.000.000.000 dinara, što znači više nego 700% prema 100 iz godine 1947. Iz svega toga izlazi da povećanje plana proizvodnje i građevinarstva nije neka fantazija usijanih glava, nego da ono ima svoj čvrsti temelj u radnom elanu i stvaralačkoj snazi našeg radnog naroda, koji, okupljen u Narodnom frontu, ima i volje i sposobnosti da ide pod slavnim voćstvom druga Tita i Komunističke partije iz pobede u pobedu. One koji nisu mogli ili nisu hteli da veruju u stva­ ralačke snage našeg naroda i naše otadžbine, stvarnost je već nekoliko puta demantovala. U ovoj godini, u plan­

GOVOR O OSNOVNOM ZAKONU O BUDŽETU ZA IMS

243

skoj godini 1948, stvarnost će ih ismejati i s njima se još gore obračunati. Prema izloženom, drugovi narodni poslanici, povećanje ovogodišnjeg budžeta rezultat je krupnih uspeha koje su naš radni narod i njegova slavna otadžbina Federativna Narodna Republika Jugoslavija postigli u prvoj planskoj godmi i uslova koje su oni već pripremili za nove pobede u novim planskim godinama. Povećanje ovogodišnjeg budžeta je veran odraz povećanja našeg narodnog dohotka, povećanja našeg nacionalnog bogatstva. Ono je dokaz da smo mi na ispravnom putu, ono je dokaz da Titova Petoletka daje već prve krupne rezultate u korist privredne i odbranbene snage naše zemlje, u korist životnog standarda i srećne budućnosti naših radnih masa. To je naš odgovor na pitanje odakle ovoliko povećanje ovogodišnjeg budžeta. Tom prilikom valja istaći političke i društvene uslove koji našoj zemlji omogućuju ovoliko povećanje narodnog dohotka. Mi smo već nekoliko puta isticali te uslove. Ja ću ih ovde ponoviti. Prvo, u polukolonijalnoj staroj Jugoslaviji strani imperijalisti i finansiski magnati kočili su i dalji razvitak i puno iskorišćavanje postojećih proizvodnih snaga. U novoj, ne samo politički nego i ekonomski oslobođenoj i nezavisnoj Jugoslaviji taj je momenat otpao. Drugo, socijalno i nacionalno oslobođene jugoslovenske radne mase, koje su u staroj Jugoslaviji morale da mrze rad kako zbog klasnog tako i zbog nacionalnog ugnje­ tavanja i eksploatacije, pokazale su u FNRJ čuda od rad­ nog heroj izma. Treće, planska privreda je sama po sebi, već od samog početka, i u pogledu opšteg podizanja proizvodnje i u pogledu iskorišćavanja postojećih proizvodnih kapac'teta, morala ispoljiti ogromna preimućstva nad kapitalističkom anarhijom i stihijom. Povećanje narodnog dohotka rezultat ie, dakle, dubo­ kih, revolucionarnih društvenih i političkih promena u našoi zemlji. Ono je rezultat činjenice da su eksploatatorske klase izgubile vlast, ono je rezultat činjenice da su 16*

244

PLAN

eksploatatorske klase izgubile ne samo vlast nego da su već izgubile i većinu osnovnih ekonomskih pozicija, da je danas industrija u državnim rukama, tj. u rukama radnog naroda, da je danas sve bankarstvo bez izuzetka u držav­ nim rukama, tj. u rukama radnog naroda, da smo mi već prošle godine počeli sistematski, sve više i više potiskivati privatnu trgovinu na malo i da ćemo je u narednim mesecima do kraja likvidirati, da će, prema tome, trgovina biti u celosti u rukama države i zadruga, tj. u rukama radnog naroda, da su ojačale i da će sve više jačati naše opšte pozicije u borbi protiv kapitalističkih elemenata na selu. Povećanje narodnog dohotka rezultat je činjenice što se u našoj zemlji izgrađuje socijalizam i što socijalistički sejctor naše privrede stalno raste, učvršćuje se i proširuje u- sukobima s kapitalističkim ostacima. Koliko je već u našoj zemlji taj proces napredovao dokazuje činjenica da su u prošloj godini kapitalistički elementi učestvovali u raspodeli narodnog dohotka još sa oko 9%, tj. sa oko 12,5 milijardi, dok će ove godine moći učestvovati najviše sa 8.5 milijardi, tj. sa oko 4,5%. Kad uporedimo apsolutne brojke, njihovo učešće smanjuje se za 32%. U dosadašnjoj istoriji ni u jednoj drugoj zemlji, osim u zemlji potpuno izgrađenog socijalizma, u velikom So­ vjetskom Savezu, nije izgradnja socijalizma i likvidacija kapitalističkih elemenata otišla tako daleko kao u Fede­ rativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji. Naravno, izgrad­ nja socijalizma nije proces koji se s uzimanjem vlasti za­ vršava, nego proces koji s revoluc;onarn:m rušenjem starog kapitalističkog državnog aparata tek počinje. Izgrađnia socijalizma je proces sukoba s kapitalističkim ele­ mentima i ostacima. U tim sukobima mogli pojedine pozi­ cije poiedin'h kapita1ist;čkih elemenata i ostataka privre­ meno i da porastu. Međutim, nije osnovno pitanje kakve su privremene i pojedine promene. nego ko u toj borbi o^vnia ključne poz;cije i kuda se kreće č;tav proces. Ko u FNRJ u borbi između socijalist;čkog sektora naše privrede i kapitalističkih elemenata i ostataka osvaia ključne pozi­ cije i kuda se čitav proces kreće, to dovoljno jasno poka­ zuju kako brojke tako i druge činjenice.

GOVOR O OSNOVNOM ZAKONU O BUDŽETU ZA 1948

245

Drugovi narodni poslanici, borbu za Titovu Petoletku mi u mnogo čemu možemo upored.ti s Narođnoosiobođilačkom borbom. Naime, i u sadašnjoj borbi za Petoletku potrebni su ogromni napori, potrebne su žrtve, jer bez napora i bez žrtava nema velikih pobeda, kao što ih bez nj.h nije bilo ni u Narođnooslobodilačkoj borbi. I u ovoj borbi pojavljuju se, kao što su se pojavljivali i u Narodnooslobodilačkoj borbi, kolebljivci, kapitulanti, neprijatelji, koji šire neverovanje u uspeh, neverovanje u snage naše zemlje i našeg radnog naroda. I kao što je iskustvo Narodnooslobodilačke borbe jasno pokazalo da su ljudi takve vrste radili, u stvari, protiv nezavisnosti i slobode naše zemlje, tako i iskustvo borbe za našu Petoletku i njen uspeh pokazuje i pokazivače da su ljudi koji šire nevero­ vanje u naše privredne snage, u stvari, neprijatelji sve­ stranog jačanja naše otadžbine, a u isto vreme i nepri­ jatelji izgradnje socijalizma u našoj zemlji. Neverovanje u privredne snage naše zemlje jednako je neverovanju u mogućnost izgradnje socijalizma u njoj, i obrnuto.

ULO G A PLAN SK E GODINE 1948 U PETOGODIŠNJEM PLANU t

Planska godina 1948 ima u Petogodišnjem planu vrlo značajnu ulogu, jer se u njoj rešavaju mnoga osnovna pitanja čitavog Petogodišnjeg plana. Koja su to osnovna pitanja koja se rešavaju u planskoj godini 1948? Prvo, to je pitanje otkrivanja i iskorišćavanja svih prikrivenih, još nepoznatih i neiskorišćenih rezervi u našoj privredi i njenom sadašnjem kapacitetu. Mi smo već pod­ vukli da stara Jugoslavija nije bila u stanju da iskoristi sve postojeće proizvodne kapacitete. Mi smo pokazali zašto stara Jugoslavija nije bila u stanju da to učini, a zašto je nova Jugoslavija kadra da to učini. Pitanje otkrivanja i svestranog iskorišćavanja svih postojećih rezervi u našim proizvodnim kapacitetima i proizvodnim snagama neobično je važno pitanje. Jugosla-

246

PLAN

vija je, naime, zemlja koju je priroda obdarila vanrednim bogatstvima. Postojeće smmnsKe baze — na žalost još viio slabo iskorišcavane — usklađuju se po s v o j o j prirodi u jednu harmoničnu privrednu cennu. Radi se o tome da mi vec danas te sirovmske baze što više upotrebimo kako bismo oiakšali sprovođenje Petogodišnjeg plana i borbu u iduc.m planskim godinama. Radi se o tome da u što većoj i pumjoj men osposobimo postojeće proizvodne kapacitete za iskoiišćavanje naših sirovinskdi baza. To ne znaci ništa drugo nego u tim kapacitetima uporno otkrivati rezerve i nove mogućnosti, odnosno — uslovljavati ih većim ili manjim rekonstrukcijama. Naravno, mi se ne zavaravamo misleći da bismo bez krupne kapitalne izgradnje, bez uvođenja potpuno novih, krupnih, najmodernijih kapa­ citeta mogli sprovesti privrednu izgradnju naše zemlje cnako kako je postavlja Petogodišnji plan. O tome nema nikakve sumnje, tu su stvari potpuno jasne. Petogodišnji plan postavlja pred nas zadatak izgradnje potpuno novih, krupn.h, najmodernijih kapaciteta. Međutim, potreba novih, krupnih, najmodernijih kapaciteta nikako ne znači da mi smemo zaboraviti na iskorišćavanje, upotpunjava­ nje i rekonstrukciju već postojećih kapaciteta, na otkri­ vanje rezervi koje se još nalaze u njima, na uvlačenje tih rezervi u naš produkcioni proces. Ko to ne bi shvatio, taj bi neposredno nanosio štetu interesima naše zemlje. On bi je orijentisao na rasipničko, nepotrebno trošenje teško stečenih deviza u inostranstvu. Mi već imamo takvih primera. Postoji, na primer, slu­ čaj da je jedna privredna ustanova tražila za zadatke svoje petogodišnje kapitalne izgradnje 1,5 milijardu deviza. Međutim, na temelju detaljnih analiza utvrdilo se da ona može iste zadatke izvršiti sa 800 miliona, s t:m da se izvesne stvari izrade u zemlji. Ustanova se najpre takvoj analizi odupirala i tvrdila da su postavke te analize ne­ realne. Docnije, kad ih je prihvatila i kad se i sama svom snagom založila da pronađe domaće mogućnosti u smislu pomenute analize, ona je mogla da konstatuje da je čak i pređložen;h 800 miliona previsoka suma i da može da izađe na kraj i sa 640 miliona.

GOVOR O OSNOVNOM ZAKONU O BUDŽETU ZA 1948

247

Ovde treba naglasiti da kod nas još uvek postoji izvesno potcenjivanje mogućnosti koje nam pružaju naša postojeća metalurgija i metaloprerađivačka industrija. Niz .stručnjaka koji su se vaspitavali u stranim tehničkim ško­ lama, pod'uticajem monopolističkih »teorija« inostranog finansiskog kapitala, koji je u malim, zavisnim zemljama :s providnim namerama jačao i utvrđivao neverovanje u njihove privredne snage i u njihove tehničke mogućnosti, — niz takvih stručnjaka još i danas misli da su naši kapaciteti tako zaostali, da gotovo ništa novo ne možemo u njima sami izraditi. Mi ističemo upravo obrnuto, mi podvlačimo da je vrlo malo proizvoda koje mi nismo kadri s više ili manje muke, s većim ili manjim troškovima proizvodnje izraditi u posto­ jećim kapacitetima. Mi naročito naglašavamo da su naši postojeći kapa­ citeti sposobni da nam pružaju nova, čak i najmodernija sredstva za proizvodnju. To nam dokazuje niz uspeha koje smo u tom pogledu postigli prošle godine, neverovatno veliki broj vrlo komplikovanih proizvoda, o kojima se u staroj Jugoslaviji nije ni sanjalo da ih možemo sami izrađivati. Istina, naši proizvodni kapaciteti su prilično uski. To j e njihova slaba strana. Međutim, u njima je moguće pro­ izvesti skoro sva sredstva za proizvodnju. To je njihova jaka strana, i to je naša vrlo značajna rezerva i jedna od osnovnih polaznih tačaka naše borbe za privrednu izgrad­ nju naše zemlje. Upravo zbog toga — da bismo blagovremeno iskoristili i:e rezerve — mi u planskoj godini 1948 imamb u nekim granama jači tempo porasta industriske proizvodnje nego što bi to traž;o opšti tempo Petogodišnjeg plana kao celine. Tako smo, na primer, u proizvodnji uglja, ako plan za 1951 godinu uzmemo kao 100, u 1939 godini pro­ izveli 36,8%, u 1946 41,2%, u 1947 56,3% a plan za 1948 iznosi 73,5% proizvodnog zadatka za 1951 godinu. Znači da će u 1948 godini već biti postignute tri četvrtine pro­ izvodnje iz godine 1951. Zafm , porast od 1947 na 1948 •godinu iznosi 17,2% proizvodnog zadatka za 1951, prema

248

PLAN

tome porast u naredne tri planske godirre treba da iznosK ukupno 26,5w/o ili prosečno godišnje jedva nešto iznad 8%. Prema tome, porast od 1947 na 1948 kod uglja je dvostru­ ko veći od porasta u idućim godinama koji je potrebanda bismo postigli Petogodišnjim planom određenu brojku. Slično je i sa čelikom. U 1947 god.ni proizveli smo 40,9%> čelika u poređenju s planom predviđenom proizvodnjom za 1951 godinu. Plan za 1948 godmu predviđa 64.1% če­ lika u poređenju sa planom predviđenom proizvodnjom, za 1951 godinu. Znači da porast od 1947 na 1948 god.nu. iznosi 23,2% proizvodnje iz 1951 godine, dok u narednetri planske godine moramo postići ukupni porast 35,9%,. što znači prosečno nešto ispod 12% godišnje. Kako se sa. pravilnim otkrivanjem i iskorišćavanjem dosad nepoznatih, i neiskorišćenih rezervi mogu postići značajni skokovi,, pokazuje primer cementa iz prošle godine. U godini 1946' proizvodnja cementa iznosila je 26,6% u poređenju sa planom predviđenim proizvodnim zadatkom za 1951. U godini 1947 ona je iznosila već 56% iz istih kapaciteta, dok. je u 1939^ godini postigla maksimum 30,1%. Iz toga sledi, da smo od 1946 na 1947 godinu postigli proizvodnju ce­ menta u visini od 29,4% proizvodnje predviđene planom, za 1951 godinu, dok je za naredne 4 godine ostao zadatak, da se proizvede 44%, odnosno prosečno 11% godišnje. Mi u ovoj godini proizvodimo niz novih proizvoda za* koje smo osposobili domaće kapacitete i domaću proiz­ vodnju, a koje prošle god ne još nismo proizvodili — ođ briketa, asfalta, lakog benzina, rudarskog benzina, elek­ troda i elektrodnih masa, petrolkoksa. cilindarskog ulja, transformatorskog ulja, pogonskog ulja za mornaricu, azbestnh proizvoda, pa do benzinskih i parnih armatura,, autopribora, brusilica, raznih vrsta bušilica, centrifuga,, dezintegratora, dizalica raznih vrsta, liftova, elevatora,. saobraćajnih signalnih uređaja, gasgeneratora, gatera, garnitura za zavarivanje, raznih glodala, klimatskih insta­ lacija, transportera, plastičnih instrumenata, japanera, ježeva, motornih kola, kompresora, kranova, rotacionih kopača, lokomobilsk h delova. hirurških instrumenata, ma­ šina za drvnu industriju, za kožnu industriju, za tekstilnih

GOVOR O OSNOVNOM ZAKONU O BUDŽETU ZA 1948

24»

industriju, za livenje, za celulozu, mašinskih delova i maš.na za rudarstvo, motornih vozila, presovanih delova za automobile, novih kinoprojektora i kinoprojektorskiht delova, reflektora, poljoprivrednog mehaničkog alata i. mašina, instrumenata i sprava za merenje, avionskih svecica, razn.h novih vrsta testera, turbina, uređaja za ce­ mentnu industriju, za duvansku industriju, za farmaceut­ sku industriju, za obojenu metalurgiju, raznih vrsta uten­ zilija, raznih električnih aparata, telefonskih automatskihaparata, novih vrsta instalacionih prekidača i kutija, de­ lova električnih mašina i potpunih električnih mašina,, električnih delova za teretne dizalice, rasvetnih teia, elektroporcelana, izolatora za visoki napon, električnih trans­ portnih kolica, kontrolera, magneta za kočnice, jedno­ faznih i trofaznih sinhron’h mašina, motora za rudnike,, postrojenja za elektrifikaciju tehničkih procesa, velikih generatora, brodskih uređaja, raznih novih vrsta trans­ formatora. To je veliki uspeh u borbi za osvajanje novih. proizvođa i iskorišćavanje postojećih rezervi u našem, kapacitetu. Drugovi, pitanje postojećih, a još ne sasvim otkrive­ nih rezervi u našim sadašnjim kapacitetima, kako za isko­ rišćavanje naših bogatih sirovinskih baza tako i za domaću izradu novih sredstava za proizvodnju, jedno je od osnov­ nih pitanja koja treba rešiti u planskoj godini 1D48. Na takvim temeljima mi ćemo moći sprovesti i kritički rebalans Petogodišnjeg plana, pri čemu će se pokazati da smo' sposobni producirati niz proizvoda lakše i jevtinije, sa manje žrtava po našu zemlju, pa i u većem obimu nego što to predviđa sam Petogodišnji plan. U tu svrhu potrebno je da,okupimo sve konstruktivne snage naše zemlje, od radnih kolektiva pc preduzećima do naučnika i stručnjaka. Mi moramo iz osnova promerriti odnos prema racionalizatorima. novatorima i pronalazači­ ma. koji se još uvek premalo ističu i nagrađuju. Mi moramo angažovati sve naše stručne i naučne radnike, ma gde oni radili, da nam pomognu u rešavanju osnovnih tehničkih i privrednih pitanja. Zemlja će im biti zahvalna za svaku njihovu istinsku pomoć i nagradivaće ih prema

250

PLAN

njihovim zaslugama. Mi ćemo im otvoriti najšire polje rada za njihovu stvaralačku inicijativu. Jedan od najljepših načma ispunjavanja patr.otskm dužnosti danas jeste oorba na naučnom polju za rešavanje osnovn.h pnvredmh i teh­ ničkih pitanja naše zemlje. U tu svrhu je pri Saveznoj planskoj komisiji ovih dana osnovana U p r a v a z a u n a ­ pređivanje proizvodnje, čiji je prvenstveni zadatak da u borbi za unapređivanje naše proizvodnje i svestrano iskorišćavanje domaćih sirovinskih baza organizuje saradnju naših stručnjaka i naučnih radnika, ma gde oni inače imali svoje stalno zaposlenje i stalan delokrug. Drugo osnovno pitanje koje se rešava u planskoj godini 1948 jeste pitanje ozbiljnog sniženja troškova proizvodnje i uštede materijala. Mi smo ove planske godine prvi put prešli na sistematski je, centralno određene prosečne normative kako za industrisku proizvodnju tako i za gra­ đevinarstvo. Ovi su normativi tehnički minimum koji treba postići. Međutim i naš plan i naš budžet predviđaju sniženje troškova ispod tih normativa. Borba za sniženje troškova jeste bitni sastavni deo borbe za otkrivanje novih rezervi, borbe za bolje iskorišćavanje postojećih kapa­ citeta, borbe za nove, krupnije, modernije kapacitete. Ta svest treba da pređe u krv svim našim radnim ko­ lektivima, svim našim privrednim i tehn:čkim ruko­ vodiocima. U toj borbi rukovodeću ulogu treba da imaju naše političke i sindikalne organ;zacije. U toku te borbe treba do kraja sprovesti sistem r a d n i h n o r m i , sistem vremenskih plata ograničiti na tehnički neizbežni mini­ mum i svuda pod:ći radne norme na realnu visinu. To je borba za novo povećanje produktivnosti rada. Ona je jedino zdravo, solidno jemstvo za uzdizanie životnog stan­ darda. Bez pobede u toj borbi nisu moguće ni naše ostale privredne pobede. Treće osnovno pitanje koje se rešava u planskoj god;ni 1948 ^este pitanie i s t o v r e m e n o g u s p o n a n a š e spoljne trgovine i poboljšanja unutra­ š n j e g ž i v o t n o g s t a n d a r d a . U pogledu spoljne trgovine mi smo prošle godine bili još uvek ispod pred­

GOVOR O OSNOVNOM ZAKONU O BUD2ETU ZA 1948

251

ratnog nivoa. Ove godine dižemo se visoko iznad pred­ ratnog mvoa. Karakteristično je za naš plan i za političkoprivrednu liniju našeg rukovodstva to što istovremeno s usponom spoijne trgovine plan za 1948 godinu postavlja kao zadatak i podizanje unutrašnjeg životnog standarda. Bilo bi potpuno pogrešno kad bismo ta dva zadatka suprot­ stavljali jedan drugom. Svest da je spol j na trgovina jedan od najosnovnijih, jedan od centralnih planskih zadataka naše zemlje treba da prožme svako naše produkciono i izvozno preduzeće, bez obzira da li je ono saveznog, republikanskog ili lokal­ nog značaja. Plansku disciplinu u pogledu spoijne trgo­ vine moramo do kraja zaoštriti. Pitanje kontingenata, transportnih sredstava, utovara, istovara, radne snage tre­ ba rešavati prvenstveno s gledišta spoijne trgovine. U isto vreme moramo sasvim prekinuti sa krajnje štetnom prak­ som da se na formalnosti oko ispostavljanja faktura gleda samo kao na formalnosti. To nisu puke formalnosti, nego su za brzu naplatu to najhitnija pitanja. Kako zbog upravo zločinačke nemarnosti u pogledu brzog ispostavljanja fak­ tura, tako i zbog rđavog platnog sistema, u mnogim na­ šim ugovorima s inostranstvom, dešavalo se do nedavna da smo u inostranstvu imali po 2,5 do 2,7 milijarde dinara izvezene robe koja je mesecima ostajala nenaplaćena. Sasvim je jasno da je ta činjenica ozbiljno kočila naš uvoz, uprkos ogromnim naporima za izvršavanje plana izvoza. Sasvim je jasno da smo mi na taj način raznim inostranim trgovcima davali besplatan kredit, naime da nismo dobijali ni pare kamate, tj. da to u ugovoru uopšte nismo predvideli. Sasvim je jasno da se taj novac u inostran­ stvu obrtao i da su od njega imali zarade drugi. Našu spoljnu trgovinu potrebno je ojačati kadrovima. Krajnje je uskogrudno gledanje pojedin:h privrednih institucija koje se nećkaju da izvesne kadrove ustupe spoljnoj trgovini. Podvlačimo da je stara Jugoslavija imala brojniji i kvalifikovaniji spoljnotrgov:nski kadar nego što ga mi imamo, a da je imala kudikamo manje zadatke i odgovornosti nego što ih ima naša spolina trgovina. Naše privredne ustanove moraju smesta prekinuti sa svojom

252

PLAN

štetnom praksom zadržavanja kadrova koji su potrebni spoljnoj trgovini, jer će u protivnom slučaju naneti ogromnu štetu sebi i svojoj zemlji. Četvrto osnovno pitanje koje se rešava u 1948 godini jeste pitanje r a d n e s n a g e i o z b i l j n o g p r e ­ okreta u pol i ti ci kadrova, u stvaranja novih kadrova. Sve u svemu, mi ćemo u ovoj godini morati mobilisatl oko 100.000 novih radnika, učenika u privredi, priučenih i polukvalifikovanih radnika. Ovo je jedan od najozbilj­ nijih problema. To nije problem koji se može rešavati na papiru, samo nekim postavljanjem planova, tehnokratski. To je problem koji zadire duboko kako u privredni tako i u čitav društveni život. Poznato je kako su pitanja rezervne annije proletera rešavali kapitalisti. Oni su ga rešavali putem pauperizacije i proletarizacije sela, putem strašnog ekonomskog i drugog pritiska na radnog seljaka, pre svega na siromašnog i najsi­ romašnijeg. Takvim putem mobilizacije nove radne snage potrebne za našu industrijalizaciju mi ne možemo i nećemo ići, ma da su se i pojavljivale slične tendencije.. Naprotiv, u isto vreme kad se spremamo za mobilizaciju desetina i desetina hiljada novih šumskih, građevinskih i industriskih radnika koji treba da se regrutuju iz sela, mi smo izdali preko 800.000 karata za snabdevanje za siromašne seljake u pasivnim i ratom opustošenim krajevima. M i smo omogućili pasivnim krajevima da industrisku robu po vezan:m cenama uzimaju na kredit, koji može da ide do 40°/o. Mi smo siromašnim seljacima omogućili da po vezanim cenama prodaju sve svoje proizvode bez izuzetka. Takva je politika naše vlade, koja stvara i koja će stva­ rati još više uslova za jačanje ne samo političkih nego i ekonomskih pozicija sitnog i srednjeg seljaka u borbi protiv kapitalističkog špekulanta na selu. Neki drugovi misle da je takva naša politika u protivrečnosti s potre­ bom mobilizacije radne snage. To nije tačno. Mi moramo radnu snagu mobilisati na drugi način, na način koji odgo­ vara našem društvenom i privrednom sistemu.

GOVOR O OSNOVNOM ZAKONU O BUDŽETU ZA 194S

253

Prvo i pre svega, radnu snagu treba početi što ozbilj­ nije p l a n i r a t i . Sad imamo završen globalni plan u saveznom i republikanskom obimu. Plan radne snage u saveznom i republikanskom obimu svakako pretstavlja osnovu borbe za radnu snagu, osnovu daljeg njenog plani­ ranja i planskog produbljivanja. Međutim, takav plan nije dovoljan. Njega treba do pojedinosti razraditi po našim privrednim ustanovama, u skladu s njihovim odgo­ varajućim konkretnim, individualnim potrebama. Ovde moramo oštro udariti po praksi naših privrednih ustanova, pa i celih republika, koje s obzirom na oskudicu radne snage misle da moraju stvarati nepotrebne rezerve u rad­ noj snazi i koje svesno preplaniraju radnu snagu. Takva štetna praksa išla je tako daleko da je kumulativni zbir tih pseudoplanova iznosio sedam puta više radne snage nego što je nje uopšte trebalo. Iz toga onda proizilazi divlja borba između pojedinih ustanova i republika za radnu snagu, otimanje radne snage, sasvim nesavesno i štetno preplaćivanje pojedinih kategorija radne snage na štetu drugih i sve veća zbrka u čitavoj našoj tarifnoj politici. Drugo, Savezna vlada je odlučila da ministarstva rada i odgovarajuće uprave pri sre^kim narodnim odborima ppstanu osnovni mobilizator radne snage. Treće, v r b o v a n j e r a d n e s n a g e m o r a se v r š i t i p l a n s k i , uz zapošljavanje radne snage odmah čim je ona mobilisana, uz učešće naših masovnih organi­ zacija, uz ugovore sa zadrugama, uz postavljanje planskih zadataka pojedenim rejonima i mestima kao velike patri­ otske dužnosti koja se ispunjava na dobrovoljnoj osnovi. Naravno, tamo gde bi se naša pomoć u kartama za snabdevanje i drugim ekonomskim merama htela iskorišćavati za to da se ne radi, da se živi bez rada dok čitav naš radni narod mobiliše sve svoje snage i ulaže sve veće napore za izgradnju naše zemlje, tamo treba karte za snabdevanje i ekonomsku pomoć oduzeti. Energičnim disciplinskim putem treba sprečiti štetnu međusobnu konkurenciju između preduzeća koja žele angažovati novu radnu snagu.

254

PLAN

Danas nije problem samo planiranje radne snage uopšte, nego treba" mnogo sistematski je nego dosad prići planiranju k a d r o v a i realizaciji plana kadrova. To je zadatak svih planskih organa, to je zadatak Ministarstva rada i to je napose zadatak svake naše privredne ustanove i preduzeća. Plan kadrova i plan radne snage u našim privrednim ustanovama ne smeju da vise u vazduhu. U našim mini­ starstvima koja upravljaju proizvodnjom, u našim usta­ novama, preduzećima i planskim organima njih treba sjedinjavati s produkcionim planom, s planom kapitalne izgradnje, transporta, s opštim i parcijalnim planovima naše privredne delatnosti. Baš zato što su oni dosad uglav­ nom bili odvojeni od opštih i principijelnih planova naše privredne delatnosti — s jedne strane, a s druge strane, što kao planovi radne snage i kadrova nisu bili koncentrisani u posebnim ustanovama za mobilizaciju radne snage i podizanje kadrova, kao što su, pre svega, mini­ starstva rada, mi u stvari nikad nismo došli do istinskih, planova radne snage i kadrova. Tobožnji »planovi« nisu odgovarali stvarnim potrebama, a u praksi je vladala sti­ hija i međusobna borba. Mi moramo odmah preći na sređivanje naše t a r i f n e p o l i t i k e . Danas imamo završene sve potrebne pret­ hodne radove, kao što su planovi bilansa kupovne snage grada i sela, tehnički normativi, opšti planovi radne snage itd. Postoje uslovi da u roku od dva do tri meseca pitanje nadnica i tarifne politike potpuno sredimo. U tu svrhu potrebna je najuža saradnja ministarstava rada, planskih organa, sindikalnih organizacija i zainteresovan h ustanova. Jedno od najbitnijih pitanja u planskoj godini 1948 jeste pitanje korenitog preloma u radu za podizanje naše p o l j o p r i v r e d e . Postojala su i još uvek postoje sasvim pogrešna mišljenja da industrijalizacija i elektri­ fikacija naše zemlje znače jedino podizanje novih industriskih preduzeća, a da ne znače istovremeno i inten­ zifikaciju i tehnizaciju naše poljoprivrede. Mi smo već nekoliko puta u izjavama, člancima i na konferencijama prečistili s takvim mišljenjima. Međutim, treba što pre

GOVOR O OSNOVNOM ZAKONU O BUDŽETU ZA 1948

255

preći na uporan praktični rad. Borba za veći prinos u poljoprivredi, agrotehničke mere, pružanje poljoprivred­ nih oruđa i veštačkog gnojiva od strane naše industrije, isticanje radnog herojim a i radnih uspeha u poljopri­ vredi, to su stvari koje, doduše, nisu lake, koje nisu ni najmanje lake, ali koje traže preokret u našoj praksi već ove godine. Bez toga mi bismo ozbiljno ugrozili kako* ishranu našeg sve brojnijeg gradskog i mdustnskog sta­ novništva tako i sam Petogodišnji plan. Mi smo postigli ogromne uspene u unapređivanju naše mdustriske i građevinske proizvodnje. Međutim, ti uspesi su uglavnom uspesi. u pogledu kvantiteta. Mi ne možemo još da se ponvalimo veLkim napretkom u pogledu k v a l i ­ t e t a . Ima čak grana u kojima je kvalitet znatno opao, u kojima se kvantitet svesno suprotstavlja kvalitetu. T o je vrlo opasna pojava. Ako bi se, u vezi s daljim porastom naše produkcije, ta pojava još više širila, mi bismo mogli doći u ozbiljan ćorsokak, u uslove proizvođenja tako: lošeg kvaliteta, da bi se posledice toga docnije vrlo teško i sporo ispravljale. Prema tome, borba za kvalitet, pre­ okret u pogledu kvaliteta pretstavlja takođe jedno od osnovnih pitanja koja treba rešiti u ovoj planskoj godini, kako zbog perspektive daljeg razvitka tako i zbog činje­ nice da je već krajnje vreme da se našem radnom narodu da i dobar kvalitet i dobar asortiman. Drugovi narodni poslanici, na, početku sam podvukao da su dosadašnji uspesi rezultat političkih i društvenih promena u našoj zemlji. Društveni proces koji se vrši u našoj zemlji, proces izgradnje socijalizma i mogućnosti privrednog jačanja, novih privrednih pobeda i uspeha naše zemlje, treba posmatrati kao jedinstvenu celinu. Cim taj proces, čim izgradnja socijalizma ne bi išla onim tem­ pom koji traže odgovarajući uslovi i odgovarajući period razvitka, izostali bi i privredni uspesi. Mi možemo ići samo napred, inače bismo išli natrag. Tako nas je uvek učio drug T:to, tako nas je uvek učila naša Partija. Zbog: toga što su drug Tito i naša Partija tako postavljali stvari, mi smo i mogli uprkos svim teškoćama postići dosadašnjeogromne uspehe. Jasno je, prema tome, da će se i u toirv

-2 5 6

PLAN

pogledu u godini 1948 rešavati velika i važna pitanja. M i ćemo dosledno sprovoditi našu dosadašnju politiku i jačati poz.cije socijalističkog sektora. Pri tome će naše zadrugarstvo novog tipa, oslonjeno na državni sektor naše privrede odigrati ogromnu ulogu. Drugovi narodni poslanici, iz svega izloženog vidi se da se u godini 1948 rešavaju pitanja koja nisu važna samo za ovu godinu, nego koja su važna i za dalju perspektivu. Prema tome, godina 1948 ima veliki značaj. Njena uloga u našoj Petoletki velika je. Šta to znači za nas? To znači da mi svi, da čitav naš narod mora usmeriti sve svoje snage jednom velikom cilju, cilju postizanja planskih re­ zultata, postizanja planskih pobeda. Isto onako kao što je za vreme velikog Narodnooslobodilačkog rata naše narode i naše kadrove, pod pobedonosnim Titovim voćstvom, prožeo nepokolebljivi, nada sve požrtvovani duh patriotizma, duh samopregora i krajnjeg idealizma u borbi, duh ne­ pokolebljive i neumoljive volje za pobedom, isto tako treba da nas taj duh prožima i danas u našoj borbi za naš plan, za Titovu Petoletku. Biće još ogromnih teškoća. Ova godina biće ne samo godina uspeha, nego i godina teškoća. Kroz teškoće mi ćemo izvojevati pobede. Inače ona ne bi mogla biti toliko značajna godina. Neprijatelji, međunarodna reakcija, laćaće se mnogih pokušaja da ometu naše uspehe. Međutim, naše snage su dovoljno jake da uz čvrstu voliu sa uspehom pobedonosno tučemo sve takve pokušaje. Naše snage su dovoljno^ jake da u svakom ‘datom periodu izaberemo onaj put koji je u skladu s našom privrednom izgradnjom, koji nas pod datim uslovima naj­ brže i najsigurnije vodi ka osnovnim rezultatima plana. PITANJE ŽIVOTNOG STANDARDA

Dozvolite, drugovi narodni poslanici, da reknem još nekoliko reči o životnom standardu. Bilo bi potpuno pogrešno da se pitanje životnog stan­ darda našeg radnog naroda posmatra izolovano od ostalih osnovnih pitanja našeg privrednog plana, naše Petoletke

GOVOR O OSNOVNOM ZAKONU 0 BUDŽETU ZA 1948

257

i našeg društvenog razvitka. Pitanje životnog standarda nerazdvojno je povezano s tim pitanjem. S jedne strane, potpuno je jasno da naš Petogodišnji plan traži ogromne investicije, da mi te investicije činimo baš zato da bismo mogli u skokovima likvidirati žalosno nasleđe prošlosti, da bismo mogli svestrano učvrstiti privredne snage naše zemlje i time bitno poboljšati životni standard našeg radnog na­ roda. Prema tome, bila bi u stvari čista demagogija kad bismo danas forsirali pre svega i iznad svega produkciju robe namenjene potrošnji, a zanemarili osnovne, bazične grane naše teške industrije, rudarstva, elektrifikacije itd. Takvo poboljšavanje životnog standarda ne bi moglo biti pravilno. Ono bi brzo došlo u ćorsokak, jer ne bi stvaralo solidne temelje za istinski i trajni uspon životnog stan­ darda. U krajnjoj konsekvenci takva bi privredna linija vodila našu zemlju sve dublje i dublje u ekonomsku zavi­ snost od inostranstva, i ona bi sprečila izgradnju socijalizma u FNRJ. Ona bi se završila sa siromašenjem širokih na­ rodnih masa umesto sa njihovim trajnim blagostanjem. S druge strane, isto toliko je pogrešno mišljenje da su investicije sve, i da smemo zaboraviti na životni stan­ dard našeg radnog naroda. Ko stvari tako postavlja, on zaboravlja na osnovne unutrašnje ekonomske veze. Bez poboljšanja životnog standarda našeg radnog seljaka, bez zatvaranja makaza, bez vezanih cena, mi ne bismo mogli da obezbedimo snabdevanje gradskog i industriskog stanov­ ništva, čiji broj sve više i više raste. Neminovna posledica toga bila bi opadanje radnog elana u našim industriskim preduzećima, čime bismo ugrozili, s jedne strane, tempo naše Petoletke, a s druge strane, razmenu između sela i grada, što bi opet delovalo recipročno. Bez stalne brige za životni standard radnih masa u gradovima i industriskim centrima mi ne bismo mogli izvršiti mobilizaciju za nove pobede u podizanju industriske proizvodnje, u snižavanju troškova proizvodnje, u kapitalnoj izgradnji. Bez stalne brige za životni standard sitnog i srednjeg seljaka mi ne bismo mogli učvršćivati savez radnog naroda, nego bismo jačali ekonomski i politički uticaj kapitalističkih eleme­ nata na selu. Najzad, bez stalne brige za životni standard 17

K id r ič : P ro b le m i

2 58

PLAN

mi ne bismo mogli izvršiti naš izvozni, prema tome, ni naš uvozni plan. Nije slučajno da su se razne »teorije« i »ideje« o sni­ žavanju životnog standarda često pojavljivale baš tamo gde su se pojavljivale i »teorije« o pedovoljmm privred­ nim snagama naše zemlje za izvršenje naših planova kapi­ talne izgradnje. K o ne veru je u privredne snage naše otadžbine i u mogućnosti izvršenja naših planova, taj ne oseća ni potrebu da se kolektivima i pojedincima stvore mogućnosti i uslovi za izvršenje njihovih odgovornih zadataka. U duhu direktiva i linije druga Tita naše političko i državno rukovodstvo gleda na pitanje životnog standarda kao na pitanje koje je bitno povezano sa ostalim pitanjimaizgradnje naše zemlje. Ono se zalaže da borbu za kapi­ talnu izgradnju i brigu o društvenom standardu uskladi u jednu jedinstvenu celinu. Ja sam već na početku naveo brojke koje izražavaju naš globalni plan u pogledu život­ nog standarda i omogućuju poređenje kako sa prvim godinama posle oslobođenja tako i sa godinom 1939. Navešću još i to koliko narodnog dohotka otpada na životni standard, a koliko na investicije. Prema privrednom planu za godinu 1948 na široku potrošnju otpada 65,2% narod­ nog dohotka, a na investicije koje uključuju u sebe dr­ žavne, zadružne i privatne seljačke investicije 24,8%. Od bruto proizvodnje otpada na široku potrošnju 38%, a na pomenute investicije 14%. Nema nikakve sumnje da je odnos između široke potrošnje i investicija nategnut u korist investicija. Mi to otvoreno ističemo, svesni da time u ovoj presudnoj 1948 godini osiguravamo ne samo buduć­ nost naše kapitalne izgradnje nego i budućnost životnog standarda našeg radnog naroda. Ko ne bi shvatio tu činjenicu, taj ne bi shvatio ni to da danas treba napregnuti snage da bismo sutra živeli u blagostanju. S druge strane, u činjenici da za široku potrošnju ide 65,2% ne samo od onog' što je ostvareno prošle godine nego i od 33,5% porasta prema prošloj godini, — u toj činjenici leži jemstvo da ćemo, uz dovoljno zalaganje i uz normalno odvijanje ovogodišnjeg privred-

GO VO R O O SNO VNO M ZAKONU 0

B U D ŽETU Ž A 1948

259

nog plana, imati dovoljno uslova da do kraja godine postignemo ono o čemu sam govorio na početku, — naime indeks prosečnog životnog standarda 107 u poređenju sa 100 iz godine 1939 i 86,87 iz godine 1947. Navešću nekoliko već poznatih i objektivnih brojki koje osvetljavaju stanje u pojedinim najvažnijim kate­ gorijama životnog standarda. U godini 1948 mi još ne možemo očekivati bitan porast poljoprivredne proizvodnje. S druge strane, uspeli smo da proizvodnju izvesnih industriskih prehranbenih artikala podignemo toliko, da ćemo prema planu za 1948 godinu moći da postignemo u prehrani p r o s e č n i životni stan­ dard od 102,28% u poređenju sa 100 u godini 1939. Zahva­ ljujući napretku tekstilne industrije, u odeći ćemo moći da postignemo 102,19% u poređenju sa 100 u godini 1939. U obući ćemo moći da postignemo tek 97,63 u poređenju sa 100 u godini 1939. U stanu i pokućanstvu 102,38% u poređenju sa 100 u godini 1939, u osvetljenju 300,71% u poređenju sa 100 u godini 1939, u odmoru i lečenju 132,07% u poređenju sa 100 u godini 1939. Ove brojke, ma da znače veliko povećanje u poređenju sa godinom 1947, ipak su male u {foređenju sa porastom proizvodnje. Odakle ta prividna protivrečnost? Ona izvire odatle što je predratna Jugoslavija, na svoju sopstvenu štetu, uvozila skoro isključivo potrošna dobra, a izvozila sirovine, dok mi sad pre svega uvozimo mašine, koje će nam omogućiti da vlastitim sredstvima podižemo životni standard našeg radnog naroda. K oji su danas osnovni zadaci u vezi s borbom za život­ ni standard? Prvo, i našeg radnika i nameštenika i našeg radnog seljaka mora na svakom koraku njihovog rada prožimati svest da rade jedan za drugog i da rade za sebe. Radnici, dajte još više tekstila, ob^ce, gvožđarske robe itd. u svojoj proizvodnji, poboljšavajte kvaliteti Time pomažete radnog seljaka i povećavate mogućnost da radni seljak da više od sebe za ishranu industriskih centara i gradova. Radni seljaci, prodajte što vaše po vezanim cenama! Vi 17*

260

PLAN

time pomažete radni narod u industriskim centrima i gra­ dovima, radni narod koji u isto vreme radi za vas. Borbu za povećanje produkcije, za povećanje prinosa, borbu za kvalitet proizvoda treba, takoreći, razvijati u pokret tesne međusobne solidarnosti radnog naroda. Svo­ jom produkcijom pojedini delovi našeg radnog naroda po­ mažu jedan drugog. Da bi se ta međusobna pomoć razvila u snažan pokret solidarnosti, radnog naroda, moraju doprineti svoj udeo tome naši sindikati, naše političke orga­ nizacije. Drugo, pitanje naše državne i zadružne trgovine, nje­ ne organizacije, njene ekspeditivnosti i elastičnosti po­ staje jedno od najvažnijih pitanja naše privrede u godini 1948. Mi smo dužni da našu državnu i zadružnu trgovačku mrežu proširimo toliko, da ona može potpuno preuzeti snabdevanje najširih slojeva stanovništva. Mi moramo ubrzati isporučivanje robe, likvidirati zastoj u stovarištima, sreskim magacinima i sreskim poslovnim savezima, do maksimuma uprostiti knjigovodstvo i materijalnu evi­ denciju, a neophodni minimum knjigovodstva i eviden­ cije bezuslovno uvesti svuda, kako fchsmo sprečili malver­ zacije i krađu narodne imovine. Naši kadrovi treba da se razviju u dobre trgovce. Što više naših trgovaca socija­ lističkog tipa — to je jedan od naših osnovn.h privrednih zadataka. •Treće, bez odlaganja treba razviti komercijalnu stranu naše proizvodnje. Ona strahovito zaostaje za samom pro­ izvodnjom. Po stovarištima naše industrije još uvek; leži tekuće robe u vrednosti od preko 1,5 milijardu dinara, koja je namenjena prodaji po vezanim cenama. Postoji opasnost da u pojedinim granama proizvodnje nedostarie magacinskog prostora, što bi ukočilo dalju proizvodnju. Sadašnji tempo isporuka industriskih stovarišta ne odgo­ vara godišnjem obimu robe za široku potrošnju koji pred­ viđa privredni plan za 1948 godinu. Ako taj tempo ne ubrzamo, moglo bi se desiti da roba, doduše, bude proiz­ vedena u planskom obimu, ali da ne bude isporučena za široku potrošnju.

ĆOVOR O OSNOVNOM ZAKONU 0 BUD2ETU ZA 1&48

Četvrto, borbu protiv špekulantskih elemenata, koju smo zaoštrili lanjske zime i jeseni, treba još više pooštriti. Mi moramo sprečiti špekulantski pusao svakome ko vrši preprodaju bez dozvole odgovarajućih vlasti. Peto, treba razviti najaktivnije učešće širokih narod­ nih masa kako u borbi protiv špekulacije tako i u borbi protiv birokratizma državne i zadružne trgovačke mreže. Drugovi narodni poslanici, prediog opštedržavnog i sa­ veznog budžeta koji podnosi Savezna viada FNRJ u skla­ du je s planskim potrebama godine 1948 i, prema izlože­ nom, u skladu je i s planskim potrebama naše Petoletke kao celine. Prema tome, neka ovo zasedanje naše Skupštine bude početak nove, jioš jače mobilizacije najširih narodnih marsa za naše uspehe, za naše pobede, za izgradnju socijali­ zma u našoj zemlji, za sreću naše otadžbine, za blago­ stanje našeg radnog naroda pod slavnim Titovim voćstvom. ( B u r a n i d u g o t r a j a n a p l a u z . )

PODACI REPARACIONE KOMISIJE POTVRĐUJU NEPRAVDU KOJA SE ČINI JUGOSLAVIJI U POGLEDU REPARACIJA

Drugovi narodni poslanici, dozvolite mi da iz pri­ kupljenih podataka naše Reparacione komisije navedem niz konkretnih činjenica, od kojih svaka ponaosob i sve zajedno kao celina osvetljavaju nepravdu koja se čini Ju­ goslaviji i u pogledu reparacija, i koje brojčano potvrđuju ono što je danas na ovoj tribini, u ime naš.h naroda, tako jasno, odlučno i ubedljivo izjavio maršal Tito. Neki krugovi na Zapadu nerado slušaju kada se prosečni jugoslovenski gubici u ratu upoređuju s prosečnim savezničkim gubicima. Međutim, naši gubici već sami po sebi jasno zahtevaju pravdu u pogledu reparacija. Neka mi bude onda dozvoljeno da najpre ponovo potsetim ria neke već iznete cifre, ma da bi one već svima u Komisiji morale biti poznate, ma da je već u dosadašnjoj reparacionoj praksi trebalo pokazati da se o njima zbilja vodi računa. Jugoslavija je izgubila u borbi, u logorima, u zatvorima i na fašističkim gubilištima 1.706.000 ljudi. Prema podacima koji su bili podneti Pariškoj reparacionoj konferenciji uku­ pan gubitak 18 zapadnih savezničkih zemalja iznosi oko 5.000.000 ljudi. Prema tome, jugoslovenski ratni gubici pretstavljaju 34% ukupnih gubitaka u ljudstvu 18 zapad­ nih savezničkih zemalja. Jugoslavija je izgubila 10,8% od ukupnog broja svoga stanovništva, 18 zapadnih saveznič­ kih zemalja izgubilo je 0,7%. U ratu je, dakle, izgubio

O REPARACIJAMA

263

život svaki deseti Jugosioven, dok je prasečni gubitak 18 zapadnih savezničkih zemalja 143-ći čovek. Što se tiče neposrednih gubitaka u borcima, prema po­ dacima podnetim Pariškoj reparacionoj konferenciji, u ratu je poginulo ukupno 1.217.000 savezničkih boraca (bez SSSR i Poljske). Znači da je poginulo 0.17% od ukupnog broja stanovnika savezničkih zemalja (bez SSSR i Polj­ ske). Jugoslavija sama izgubila je 305.000 boraca, tj. 2% od ukupnog broja svoga stanovništva. Broj poginulih jugoslovenskih boraca pretstavlja dakle 25% od ukupnog broja gubitaka boraca 18 zapadnih savezničkih zemalja, što znači da jugoslovenski ratni gubici u borcima iznose 11,8 puta više od prosečnih savezničkih gubitaka. Što se tiče jugos ovenskih ranjenika, njihov broj iznosi 24% od ukupnog broja savezničkih ranjenika (bez SSSR i Poljske). O jugoslovepskim materijalnim gubicima dovoljno ubedljivo govore sledeće brojke: U ratu je uništeno 36,5% industrije, razoreno je ili oštećeno 223 rudnika. Hemiska industrija uništena je u ratu za 57,2%, tekstilna za 53,4%, metalna za 49,8%, električna za 39,2%, prehranbena za 22%, građevinska za 17.5%. Razoreno je, 52% pruga normalnog koloseka, 33% pru­ ga uskog koloseka. Od predratnog voznog parka zatekli smo na dan oslo­ bođenja na jugos^ovenskoj teritoriji svega 23,4% od pred­ ratnog broja jugos"ovenskih lokomotiva i 16,1% vagona. Od velikih železničkih mostova koje je ima1a stara Jugo­ slavija uništeno je svih 13, od drvenih mostova uništeno je 55,3%, razoreno je i oštećeno 28.380 km puteva, po­ topljeno je ili odvučeno 61.5% brodova duge i 66.7% bro­ dova obalske plovidbe. Teško su oštećene 103 luke, uni­ štena su ili teže oštećena sva brodogradilišta. Iz rata je izišlo 3.300 000 stanovnika bez krova; uni­ šteno ie ili teško oštećeno 20.7% kuća. Broj konja pao je za 61,6% od predratnog broja, go­ veda za 55,6%, svinja za 58,7%. ovaca za 63.3%. Uništeno je .24,2% predratnog broja voćaka, 3,8% vinograda, uni­ šteno je ili odneto 56% poljoprivrednog inventara i opljag-

264

PLAN

kano 1.900.000 vagona žitarica i ostalih poljoprivrednih proizvoda. Devastirano je 295.555 hektara šuma, 185.000 hektara kraških šuma pretvoreno ie u kamenjare. Opljač­ kane su sve zatečene zalihe drveta, a još je posečeno 48,7 miliona ms drva. Slične brojke mogao bih navesti i u pogledu zdrav­ stvenih, socijalnih, prosvetnih i naučnih ustanova, istoriskih spomenika itd. Gubitak postojeće nacionalne imovine procenjen je na 9.100.000.000 dolara prema vrednosti iz 1938 godine. Ne­ posredna materijalna šteta koju je pretrpelo 18 zapadnih savezničkih zemalja (bez SSSR i Poljske) iznosi 53.4 mili­ jarde dolara. Gubitak nacionalne imovine Jugoslavije iz­ nosi dakle 17% od ukupne sume gubitaka 18 zapadnih savezničkih zemalja. U apsolutnim ciframa naš gubitak je 7,2 puta veći od gubitka Sjed:njen;h Američkih Država, 3,6 puta veći od gubitka Grčke. 2 puta veći od gubitka Holandije, 2,4 puta veći od gubitka Velike Britanije. Tako stoji sa štetom i ljudskim žrtvama koje je Jugo­ slavija pretrpela u ratu, a pogledajmo sada kako stoji s reparacionom praksom. Ma da su i u sporazumu u Jalti, i u Potsdamskom spo­ razumu bile i u pogledu reparacija postignute prilično jasne i saglasne definicije, zapadni saveznici, u prvom redu Amerika i Velika Britanija danas vr'o nerado go­ vore o tačno definisanim, preciziranim i kontrolisanim reparacijama. Ali zato u praksi postoji specijalizacija u - pogledu jedne druge vrste reparacija, — u pogledu pri­ krivenih. nekontrolisanih reparacija. Opšte je poznata pojava da zapadne okupacione sile u masi odnose iz svojih okupacionih zona industriske uređa­ je. Prema podacima koje je doneo sovjetski časopis »Novoje vremja« br. 4 za 1947 god;nu britanske vlasti su kra­ jem prošle godine pristupile masovnom odnošenju uređaja iz 444 nemačka preduzeća u cilju zadovoljenja svojih reparacionih potraživanja. Englezi i Amerikanci su prisvojili oko 200 000 nemačkih patenata, dok se ostalim savezničkim zemljama uz

O REPARACIJAMA

265

preduzeća koja dobijaju na račun reparacija ne daje ni potrebna tehnička dokumentacija. Prema izveštajima nemačke štampe oko 50% tekuće proizvodnje nekih industriskih grana izvozi se u Veliku Britaniju iz britanske okupacione zone Nemačke. Prema sporazumu u Jal ti ukupan iznos nemačkih re­ paracija predviđen je na 20 milijardi dolara. Prilikom kasnijih razgovora o reparacijama pretstavnici Engleske i Sjedinjenih Američkih Država nastoje da se nemačke re­ paracije za SSSR i ostale savezničke zemlje praktički sve­ du na nulu. Međutim, Amerika i Engleska su, prema Molotovljevoj izjavi, već dosada samo za sebe "naplatile od Nemačke u razmm vidovima više od 10 milijardi dolara. Prema izjavi pretsednika Međusavezničke agencije za reparacije Rifa, Kontrolni savet je do kraja 1946 godine izdvojio za reparacije 1546 nemačk:h industriskih predu­ zeća. Mi smo tek iz izjave gg. Molotova i Rifa saznali za to. Iako taj spisak nije kompletan, iako on ne sadrži sva reparaciona dobra, trebalo je ipak da on bude stavljen do znanja zemljama koje su zainteresovane za reparacije. Umesto toga zainteresovane zemlje su dosada dobijale na pregled liste koje su sadržavale po koju desetinu predu­ zeća. Nikada nisu znale šta će sadržavati ostale liste. Ukupna vrednost reparacione mase koja je bila stav­ ljena na raspoloženje Agenciji u Brislu i raspoređena na 18 nacija iznosi do kraja 1946 godine: trgovačkih lađa u vrednosti od oko 13 miliona funti sterlinga i industriskih uređaja u vrednosti od 64 miliona papinvh RM. Računa­ jući jednu funtu sterlinga kao 18 RM ukupna reparaciona masa podeljena u 1946 godini iznosila je 280 miliona RM. Jugoslavija je dobila od toga brodova i instalacija u vred­ nosti od 17,8 miliona RM ili 6,3% umesto 9,6% kolika je prema Pariškom sporazumu kvota Jugoslavije u ovoj ka­ tegoriji. Prema podacima Međusavezničke agencije za repara­ cije do 20 marta 1947 god:ne Agencija je raspodelila reparacionu masu od oko 314 miliona RM, od čega je Jugo­ slaviji određeno 23 miliona RM, ili nešto iznad 5 miliona dinara, a od toga je isporučeno 12%,

266

PLAN

To je sve što je Jugoslavija primila na račun repa­ racija. Od nemačke imovine u inostranstvu Jugoslavija još nije dobila ništa, ma da je prema Potsdamskom spora­ zumu Jugoslavija učesnik u svim nemačkim plasmanima u inostranstvu, osim u plasmanima u Finskoj, Istočnoj Austriji, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. Vrednost ove imovine je ogromna, ali ona ni do danas nije definitivno utvrđena. Prema podacima »Bulletin d’information et do­ cumentation« belgiske nacionalne banke ta se imovina ceni na oko 12 milijardi američkih dolara. Prema poda­ cima Privrednog departmana SAD samo u Svajcarskoj, Španiji, Portugaliji i Švedskoj ova se imovina ceni na 1,5 milijardu dolara. Od proizvoda tekuće nemačke proizvodnje Jugoslavija dosada nije dobila ništa. Jugoslavija nije dobila natrag svoje zlato koje je oku­ pator opljačkao. Procena preduzeća koja su nam ipak stavljena na raspoloženje bila je uglavnom jednostrana. Vršena je sa­ mo od onog savezničkog organa koji je imao okupacionu vlast u dotičnoj zoni. Pregled postrojenja b;o je ograni­ čavan na jedan ili dva daha, dešavalo se takođe da je bio ograničavan i na nekoliko sati. U pitanju demontaže i transporta okupacione sile čine često nepremostive teško­ će. Timovi za demontažu čekaju mesecima dok im se do­ zvoli ulazak u zonu. Dodeljivanje radne snage i vagona zavisi od dobre vo­ lje komandanta. Čuvanie reparacionih dobara n;je efi­ kasno, te je krađa pojed’nih mašina i delova obična po­ java. Vrlo često se čuvanje poverava Anđersovim Polja­ cima ili drugim kvislinškim formacijama. Uopšte. politika zapadnih velikih sila u pogledu reparacija ovakva je: s jedne strane, što manje defnisati reoarac;one iznose, što više ih svesti na nekontrolisane reparacije za Ameriku i Britaniju, što manje reparacija dodeliti ostal:m saveznici­ ma, s druge strane, i kod onoga što se Jugoslaviji dodeljuje činiti joj nepravde, ne isporučivati joj sve, otežavati joj izvoz i transport.

O REPARACIJAMA

207

Takva politika kao što je politika u pogledu Nemačke nije ni najmanje usamljena. Kad se radilo o Italiji, za­ padni saveznici su se borili protiv reparacija za Jugosla­ viju, ma da je Jugoslavija bila glavna žrtva italijanske fašističke agresije. Zapadne velike sile su tada izjavljivale da Italija nije u stanju da to plati, da će biti na teretu saveznika, a istovremeno su se borile da za sebe osiguraju jedan drugi oblik reparacije: da zaplene svu italijansku imovinu i industrisku svojinu u svojim zemljama i svu zaplenjenu trgovačku flotu, da od Italije dobiju 70% kom­ penzacije za štete pričinjene njihovim imovinskim intere­ sima u Italiji. Iznosi ovih raznih specijalnih reparacija u Italiji mnogo puta premašuju sumu od 650 miliona dolara koliko je Italija dužna da plati na ime reparacija u toku 7 godina. Vrlo je karakterističan slučaj Austrije o kome se baš sada raspravlja. Angloamerikanci su protiv reparacija Ju­ goslaviji i drugim zemljama. Oni traže da se Austriji osta­ vi gro nemačke imovine, a s dru^e strane, oni traže 75% obeštećenja za svoiu imovnu u Austriji. Drugovi narodni poslanici, činjenice jasno i glasno govore. Zemliama koje su najviše stradale u ratu, u pr­ vom redu Jugoslaviji, č^m se u pojedu rpn^aciia teška nepravda, koja se ne može ničim opravdati. Naša zemlja ima puno pravo da zahteva da se prestane s takvim poli­ tikom Naša zemlia stop za svakom reči maršala T ;ta, ne zaboravljajući mkad žrtve koie su pale i pravo koie smo tim žrtvama stekli. ( B u r a n i d u g o t r a j a n a p l a u z . )

NAPOMENE

OBRAZLOŽENJE OSNOVNOG ZA K O N A O DRŽAVNIM PRIVREDNIM PREDUZECIMA (str. 7). — Govor u Narodnoj skup­ štini FNRJ, održan 19 jula 1946. — »Borba« od 21 jula 1946. O KARAKTERU NASE PRIVREDE (str. 22). — »Komunist«, br. 1, oktobar 1946. O NEKIM PRINCIPIJELNIM PITANJIM A NASE PRIVREDE (:tr. 38). — »Komunist«, br. 2, januar 1947. GOVOR N A PRVOM ZASEDANJU USTAVOTVORNE SKUP­ ŠTINE NARODNE REPUBLIKE SLOVENIJE, 19 novembra 1946 (str 51). — »Borba« od 21 novembra 1946. GOVOR U NARODNOJ SKUPŠTINI FNRJ PRILIKOM USVAJANJA ZAK O NA O NACIO NALIZACIJI PRIVATNIH PRI­ VREDNIH PREDUZECA, 5 decembra 1946 (str. 58). — »Borba« od 7 decembra 1946. GOVOR U NARODNOJ SKUPŠTINI FNRJ POVODOM DO­ PUNE ZA K O NA O NACIONALIZACIJI, 28 aprila 1948 (str. 66). — »Borba« od 29 aprila 1948. POZDRAVNA REC N A PRVOM KONGRESU GLAVNO G ZADRUŽNOG SAVEZA JUGOSLAVIJE, 28 oktobra 1946 (str. 73). — »Borba« od 29 oktobra 1946. GOVOR N A PRVOM KONGRESU G LAVNOG ZADRUŽNOG SAVEZA JUGOSLAVIJE, 28 oktobra 1946 (str 75). — »Borba« od 30 oktobra 1946. ODGOVOR Dr. DRAGOLJUBU JOVANOVlCU U DISKUSIJI O OSNOVNOM ZAK O NU O ZADR U GAM A .