Poreklo grčke misli / Порекло Грчке Мисли [PDF]

Zitiervorschau

v

Zan-Pjer Vernan

POREKLO GRCKE MISLI Prevela s francuskog MIRA VUKOVIC

IZDAVACKA KNJIZARNICA ZORANA STOJANOVICA SREMSK.I KARLOVCI

~DOBRA VEST

~ NOVISAD 1990.

Biblioteka ELEMENT! 7

Urednik ZORAN STOJANOVIC

Recenzenti: IVAN VUKOVIC i ZORAN STOJANOVIC Tehnicki urednik: MILENKO RADOVANOV Korektor: UUBICA RAJINAC-STOJANOVIC Kompjuterski slog: GRAFICAR, Novi Sad

v

Zan-Pjer Vernan

POREKLO GRCKE MISLI

Prevela s francuskog MIRA VUKOVIC

IZDAVACKA KNJIZARNICA ZORANA STOJANOVICA SREMSKI KARLOVCI

~DOBRA VEST

~ NOVISAD 1990.

orgmata: terre Vernant

Les origines de la pensee grecque © Presses Universitaires de France, Paris 1988.

CIP- Kara.JiorH3aUHja y ny6JIHKaUHjH EH6JIHOTeKa MaTHUe cpncKe, HoBH Ca.u

1(091f liEPHAH, )J{3Jl-lljep " Poreklo grcke misli I Zan-Pjer Vernan; prevela s francuskog Mira Vukovic. - Sremski Karlovci: Izdavacka knjiZarnica Zorana Stojanovita; Novi Sad: Dobra vest, 1990 (Novi Sad: Dobra vest). - 125 str.; 18 em. - (biblioteka Elementi; 7) Prevod dela: Les origines de la pensee grecque/ Jean-Pjerre Vernant. ISBN 86-7543-006-X a) HJI03oqmja- HcropHja

2196231

PREDGOVOR NOVOM IZDANJU Ova se knjiga pojavila pre dvadeset i pet godina. Napisana je na trazenje Zoria Dimezila za ediciju "Mitovi i religije" koju je on uredivao kod izdava~ "Presses Universitaires de France". Sve knjige iz ove serije - u kojoj je sam Dimezil objavio Bogove Germana, a zatim i Bogove lndoevropljana, a Klod LeviStros, iste godine kad i ja svoju, Totemizam danas morale su da po~tuju odredena pravila: delo je trebalo da bude kratko, da ne prema~uje sto trideset stranica, da bude pristupa~no ~iroj publici, i da na na~in istovremeno sazet i li~n izlozi neko zna~jno pitanje, iii sporni problem, ne koristeci se pri tom glomaznom aparaturom napomena i ne pokazujuci preteranu erudiciju. Takav poduhvat u oblasti koju sam ja bio zaduzen da istrazim bio je unekoliko neoprezan. Nije li bilo odvee rizi~no prihvatiti se zadatka da se u nekoliko poglavlja pokaze poreklo gr~ke misli, odnosno d§ slika intelektualnih promena koje se zbivaju izmedu XII veka pre n~e ere, kada se r~e mikenske kraljevine, i V veka, doba procvata gradova poput Atine? Trebalo je preleteti sedam vekova, a najveei deo tih vekova istori~ri starog veka nazivaju "mra~nim", jer se pismenost tada bila izgubila, tako da,

5

kada je rec o tom razdoblju, ne raspolazemo nijednim grafickim izvorom, nijednim tekstom. Nije, dakle, bilo mogueno pristupiti izueavanju tako dugog razdoblja na nacin istoricara iii arheologa koji se sluze svim sredstvima svoje discipline. Zato sam poku~ao da osnovne pravce razvoja, koji zapocinje mikenskim kraljevstvom a zavr~ava se demokratskim gradom, odnosno oznacava opadanje mita i pojavu racionalnih znanja, prikazem u obliku obicnog eseja, ne nameravajuei da zakljucim raspravu, vee da je podstaknem i usmerim u novom pravcu. Za ovu intelektualnu revoluciju ponudio sam jedno sveobuhvatno tumaeenje koje mi se cinilo suvislo i saobrazeno osnovnim cinjenicama kojima raspolazemo. Gde treba traziti, pitao sam se, poreklo racionalne misli na Zapadu? Kako je ona nastala u grckom svetu? Ucinilo mi se da tri osnovne crte odlikuju novi tip mgljenja, cija pojava, poeetkom VI veka, u grckoj maloazijskoj koloniji Miletu, oznacava poeetak helenske filozofije i nauke. Prv(), tu je jedna oblast mgljenja koja se oformila izvan religije i koja je ovoj sirana. Za nastanak kosmosa i prirodne pojave jonski "fizieari" nude obja~njenja svetovnog karaktera, cisto pozitivne prirode. Oni svesno ignorgu bozanske sile koje uvaiava kult, utvrdene obredne prakse i svete price cije su predanje pesnici "teolozi", poput Hesioda, zabelezili u svojim pesmama. Drugo, rodila se ideja o kosmickom poretku koji vi~e ne pociva, kao u tradicionalnim teogonijama, na moei suverenog boga, na onome ~to je njegova monarchia, njegova basileia, vee na zakonu svojstvenom univerzumu, na pravilnoj raspodeli (nomos), koja svima nameee elemente koji od prirode cine ravnoprav-

6

ni poredak, taka da niko ne mo~e da nad drugima ima nadmoe (kratos). I najzad, ova misao ima duboko geometrijski karakter. Bilo da je re~ o geografiji, astronomiji ili kosmologiji, ave discipline poimaju fizi~ki svet taka ~to ga projektuju u odredeni prostorni okvir koji vi~e nije odreden religijskim svojstvima sreenog i nesreenog, nebeskog iii paklenog, vee se sastoji od uzajamnih, simetri~nih i povratnih odnosa. _Qve Jri s:rte: svetovni i pozitivni karakter, pojam jednog apstraktno shvaeenog prirodnog poretka, zasnovanog na odnosima stroge jednakosti, i geometrijska vizija sveta projektovanog u homogeni i simetri~llLPIO~tgr,_!~~Il,Q _S\1 povezane. One zajedno defini~u ono ~to je ~u gr~koj racionalnosti, u njenom obliku i saddaju, novo u odnosu na pro~lost i originalno u poredenju sa bliskoisto~nim civilizacijama koje su Grci mogli da upoznaju. S ~im su povezane ave novine, i za~to su se pojavile u gr~kom svetu? Odgovoriti na ova pitanja zna~ilo je istra~iti uslove koji su doveli do toga da Gr~ka napusti civilizaciju mikenske palate i stvori dru~tveni i duhovni svet polisa. Pojava grada ne oznafuva samo niz ekonomskih i politi~kih preobra~a­ ja: ana pretpostavlja promenu mentaliteta, otkriee jednog druk~ijeg intelektualnog horizonta, stvaranje novog dru~tvenog prostora ~ije je sredgte agora, trg. Nestanak mikenskog anaksa, vladara ~ija vrhovna moe, posredstvom pisara, nadzirava ~itav dru~tveni ~ivot i njime upravlja; unapredenje re6 koja u svojoj syetovnoj upotrebi, kao slobodna rasprava, diskusija, protivre~no dokazivanje, postaje prvorazredno politi~ko oru~je, sredstvo premoei u ddavi; karakter pune javnosti koji je dat pojavama dru~tvenog ~ivota kao i proizvodima duha, stavljenim, kada je re~ o

pisanim zakonima i dekretima, na uvid svim gradanima, i podvrgnutim kritici, kada je rec o delima pojedinaca; zamena starih hijerarhijskih odnosa nadredenosti i podredenosti novim tipom dru~tvenih odnosa, koji pocivaju na simetriji, povratnosti i uzajamnosti, izmedu "slicnih" ili "jednakih" gradana; napu~tanje starog stava prema tradiciji koja se vge ne smatra nepromenljivom istinom koja se mora po~tovati i ponavljati, a da se u njoj ngta ne menja, vee naparom svih da se od nje odvoje, da svoju originalnost potvrde tako ~to uspostavljaju razdaljinu u odnosu na prethodnike, cije tvrdnje se preuzimaju, ispravljaju iii potpuno odbacuju; sve ove crte pokazuju da se sekularizacija, racionalizacija, geometrizacija misli, kao razvoj duha izumiteljstva i kritike, ostvaruju kroz dru~tvenu praksu i to upravo u trenutku kada ih fizieari miletske ~kole formuli~u o obiiku jedne teori:/ je prirode. f~~ "-~~phJ~~ gr~kih ~mJI4raca" bila je moraine i pofiticke prirode. Nastojala je da defini~e osnove novog ljudskog poretka koji bi apsolutnu moe monarha, iii plemiea, ili moenika, zamenio zakonom koji poqj(Xfnako vazi za sve. Grad tada dobija izgled kruznog i usredi~tenog kosmosa: svaki gradanin, sliean ostaiima, naizmenicno se pokorava i vlada, zauzima i ustupa, zavisno od vremenskog poretka, sve simetricne polofaje koji cine gradski prostor. Ovu istu sliku dru~tvenog kosmosa, kojim upravlja isonomia, nalazimo, u osvit filozofije, projektovanu i na fizicki svet. Drevne teogonije bile su deo mitova o suverenosti, a ovi opet ukorenjeni u kraljevske rituale. Novi model sveta koji razraduju jonski fizieari siiean je, u svom geometrijskom okviru, institucionalnim oblicima i mentalnim strukturama svojstvenim polisu. 8

To je, ukratko, teza koju sam 1962. izlozio u ovoj knjizici. Kako stvari stoje danas? Pitanje ima dva vida. Najpre, koje nove elemente informacije, koja razlicita tumaeenja, koji su se pojavali u meduvremenu, treba uzeti u obzir? Zatim, u kojim je tackama trebalo da dopunim, iznijansiram iii izmenim svoje stanoviSte? Krenimo od poeetka, od mikenskog sveta. Godine 1956. Dz. Cedvik i M. Ventris deSifruju tablice na linearnom B pismu iz Pila, Mikene, Knosa, Tebe, Tirinta i Orbomena, Sto proSiruje i potpuno preobrazava naSe poznavanje najstarije grcke proSlosti: belenisti sada raspolazu pisanim dokumentima o druStvenim i vojnim ustanovama, o tebnickoj i privrednoj delatnosti, o bogovima i obredima Ahajaca izmedu XIV i XII veka; rna koliko ovi dokumenti bili nedovoljni i u mnogo eemu nepouzdani, njima mozemo da zabvalimo Sto nam se ukazala jedna civilizacija potpuno razlicita od one koju smo zamiSljali ranije, dok smo raspolagali jedino Homerovim svedoeanstvom koje se javlja bar eetiri veka posle nje. Medutim, ako se mikenska filologija i razvila, nijedno otkriee nekog novog korpusa tekstova nije bitno promenilo sliku mikenskib kraljevina koju sam, posle drugib naucnika, pokuSao da skiciram, niti je osporila moje zakljucke. Jedna formulacija cini mi se ipak spornom. Povodom mikenskog suverena, anaksa, govorio sam o bozanskom kralju, o nadljudskoj moci. To danas viSe ne bib rekao. Napisao bib samo da anaks mi, pored ostalib, i versku funkciju, Sto ne znaci da je njegova licnost divinizovana, niti da je mozemo poistovetiti sa figurom kralja-maga, gospodara vremena i plodnosti tla, kakvu je Dz. Dz. Frejzer oslikao u Zlatnoj grani, a nalazimo je i u izvesnim tekstovima engles9

kih antropologa helenista, kojima sam se u tom pogledu inspirisao, a posebno u tekstovima mog ucitelja Luja Zernea. 0 razdoblju mracnih vekova jedino arheolozi imaju pravo da govore, a oni su to pravo uveliko iskoristili. Za poslednja eetvrt veka, oni su ubrali citavu letinu otkrica koja su omogucila da se bolje shvati kako, posle perioda opadanja koje je pratilo raspad mikenske civilizacije, nastaju, izmedu XI i VIII veka, tehnicke, demografske, ekonomske promene, novi oblici zemlji~nog poseda i zemljoradnje koji vode "strukturalnoj revoluciji" o kojoj govori · Englez E. Snodgres, iz koje se rada klasicni gradddava. Intelektualni preobraZa.j koji od mita vodi ka racionalnom, i koji je predmet mog istrazivanja, stavljen je na taj nacin u jedan jasniji kontekst. Ako ostanemo na ravni cinjenicnih datosti, moja zapaZa.nja o nastanku polisa, i, zajedno sa njim, novag dru~tvenog prostora, izomorfnog i okrenutog jednom centru, trebalo bi dopuniti skorijim istrazivanjima o planovima drevnih gradova, organizaciji onaga ~to je chora, seoska teritorija grada, a narocito znaeaju kolonija, koje su slobodnije u odnosu na stare urbane tradicije i predstavljaju, kada je u pitanju nastanak strozih prostornih uzora, pogodno polje eksperimentisanja i novine. Kada je rec o mojim zapazanjima o ulozi koju su, kao sredstvo intelektualnog preobraZa.ja, mogli da odigraju s jedne strane fonetsko pismo, a s druge zapisivanje i obnarodovanje zakona, ona su na~la svoj naucni produzetak u raspravi koja je tokom poslednjih decenija vodena medu helenistima o posledicama koje je na grcku racionalnost imao pelaz s jedne usmene civilizacije na kulturu u kojoj pisana rec, zavisno od oblasti dru~tvenog Zivota i knjizev10

nog, filozofskog iii nautnog stvarala~tva, zauzima vidominantno mesto. Sto se tire slicnosti i istovremenosti tema zakona, poretka, jednakosti u moralistitkoj i politickoj misli, s jedne, i u filozofiji prirode, s druge strane, , trebalo bi razviti, vi~e nego ~to sam ja to ucinio, poredenje atinskog zakonodavca sa Talesom, prvim "fiziearem" miletske ~kole; trebalo bi, takode- da bi se ilustrovala kljucna uloga koju su, tokom VI veka, imali pojmovi kao isonomia i polaganje vlasti u sredgte, en mesoi, kako niko ne bi imao nadmoe ni nad kim- dodati primeru Meandrija (Herodot, III, 142), koji sam pomenuo, paralelne primere Demonakta iz Kirene, oko 550 (IV, 61), Aristagore iz Mileta (V, 37), Kadma iz Kosa (VII, 164) i svakako Solana koji poretkom VI veka sebi pripisuje u zaslugu ~to je sacuvao to ison, jednakost. Ali, predimo na osnovne probleme o kojima treba ne~to reei, bilo zato ~to su novija istrafivanja izmenila pristup njima, bilo zato ~to su im drugi naucnici prgli iz drukcije perspektive. Citajuei moju knjigu, moglo bi se pomisliti da se za mene sudbina grtke misli, ciji sam put poku~ao da prikazem, odigrala izmedu mita i razuma. U ovako pojednostavljenom i o~trom obliku, tumacenje je moglo, po meni, da bude pogre~no. Vee sam bio jasno rekao da Grci nisu izmislili razum kao jedinstvenu i univerzalnu kategoriju, vee jedan odredeni razum, cije je glavno sredstvo jezik, razum koji omogueava da se deluje na ljude, a ne da se menja priroda, politicki razum u smislu u kojem Aristotel defini~e toveka kao polititku zivotinju. Ali, imamo li mi uop~te pravo da govorimo o jednom grtkom razumu? Ako re~imo da sene zaustavimo, kako sam jato uCinio, na miletskoj ~koli, veC da razmatramo i ~~ ~e-manje

,

ji razvoj filozofske misli, korpus medicinskih rasprava, istorijska ispitivanja jednog Herodota i Tukidida, matematitka, astronomska, akustitka i optitka istrazivanja, slika koju dobijamo postaje nuzno slozenija i mi smo duzni da uvazimo postojanje razlititih tipova racionalnosti, koji na razlitite natine pristupaju posmatranju stvarnosti i formalnim zahtevima dokazivanja, tiji intelektualni postupci, natela i ciljevi nisu isti. Ono ~to vazi za razum, vazi i za mit. Noviji radovi antropologa upozoravaju nas na to da ne smemo da podlegnemo isku~enju i da mit uzdignemo na nivo mentalne stvarnosti koja bi bila u samoj ljudskoj prirodi i koju bismo nalazili svuda i uvek, bilo ispred, bilo pored, bilo u pozadini tisto racionalnih operacija. U grtkom slutaju, dva nas razloga upucuju na opreznost i navode nato da u mitskoj misli razlikujemo oblike i nivoe. _B~~- mit nam dolazi od Grka, ali ona nije imala za one koji. su je koristili u drevnim vremenima Z!la~nj~ koje joj mi danas dajemo. Mythos znati "re¢",_"pri~"! .On se. najpre ne suprot§~t~ylJ4ilQgqsu, tij~je prv9znatenje takon, X, 483 c; vidi: Louis Gemet, Droit et prMroit en Grece ancienne, L'Annee sociologique, 1951, s. 389 i sledete.

25

vnih kola koja u bici treba. staviti u gusti poredak, pretpostavlja jednu centralizovanu, dovoljno veliku i mocnu d!Zavu, u kojoj su vozaci, rna koliko velike bile njihove povlastice, bili podvrgnuti jedinstvenom autoritetu. Takva mora da je bila vojna sila mikenskog kraljevstva koje je, poeev od 1450- to znamo otkako je de~ifrovano linearno B - moglo da vlada Kritom, da se ustolici u knoskoj palati i u njoj od!Zi sve do njenog konacnog uni~tenja 1400. u pozaru koji je mazda izazvala neka lokalna pobuna. Zahvaljujuci mikenskoj ekspanziji, koja se nastavlja od XIV do XII veka, Ahajci preuzimaju ulogu Krieana u Istocnom Sredozemlju i svuda ih zamenjuju u odredenim vremenskim razmacima. U osvit XIV veka oni kolonizuju Rod. Mazda se na tom ostrvu, za~tieenom od napada s kopna, nalazilo kraljevstvo Ahijava, prema cijem monarhu se hetitski kralj odnosi sa obzirima koji se ·ukazuju sebi ravnima. Sa Roda je kralj Ahaje mogao da kontroli~e nekoliko mesta anadolske obale na kojima su se utvrdili njegovi ljudi i tu osnovali naseobine. Ahajsko prisustvo posvedoeeno je u Miletu (hetitska Milavunda iii Milavata), na Kolofonu, Klaru, severnije na Lesbu, a narocito u Troadi sa kojom su odnosi bili bliski, i najzad na juznoj obali, na Kilikiji i Pamfiliji. Poeetkom XIV veka Mikenci se nastanjuju u velikom br'lF na Kipru i grade u Enkomiju utvrdenje slicno anima u Argolidi. Odatle izbijaju na starosirijsku obalu, karavanski put za Mesopotamiju i &gipat. U Ugaritu, koji trguje bakrom sa Kiprom, jedna kritska kolonija obelezila je u XV veku kulturu sve do gradske arhitekture. Istovremeno, Alalaka, na Orontu, kapiji Eufrata i Mesopotamije, postaje vazan ahajski centar. Juznije, Ahajci prodiru sve do Fenikije, Biblosa i Palestine. U citavoj

26

ovoj oblasti stvara se jedna zajednicka kiparsko-miken~ka civirizacija, u kojoj su minojsko-mikenski i azijski elementi jako izme~ani i koja raspolaze pismom koje, kao i mikensko, potice od linearnog A. Egipat, koji je narocito u XV veku oddavao stalne trgovacke veze sa Krieanima, otvara se Mikencima i slobodno ih prihvata izmedu 1400. i 1340. I tu se Ketivi, odnosno Kricani, postepeno povlare pred konkurentima; Krit yge ne igra, kao ~to je to cinio u prethodnom razdoblju, ulogu posrednika izmedu Egipta i grckog kontinenta. Mozda mikenska kolonija vee postoji u El-Amarni kada se Amenhotep IV, poznat kao Akenaton, tu nastanjuje izmedu 1380. i 1350, po~to je napustio drevnu prestonicu Tebu. Tako se u svim oblastima u koje ih je odveo njihov pustolovni duh, Mikenci tesno povezuju sa velikim civilizacijama istocnog Sredozemlja, ukljucujuci se u taj bliskoistocni svet koji, iako raznovrstan, cini jednu celinu po razgranatosti svojih trgovackih i kulturnih veza.

BIBLIOGRAFIJA Vidi: Gordon Childe, The dawn of european civilization, ~es­ to izdanje, London, 1957; H. L. Lorimer, Home- and the monuments, London 1950; A Severyns, Grece et Proche-Orient avant Homere, Brisel, 1%0; Sterling 'Dow, ''The greeks in the bronze age", in Rapports du XJe Congres international des sciences historiques, 2, Antiquite, Uppsala, 1960, s. 1-34; Denys L. Page, History and homeric fliad, Berkeley and Los Angeles, 1959; The Aegean and the Near Eas~ Studies presented to Hetty Goldman, New York, 1956.

27

GLAVA II

MIKENSKO KRAUEVSTVO De~ifrovanje tablica na linearnom B razre~ilo je neka od pitanja koja je postavljala arheologija, ali je zauzvrat postavilo nova. Uobi~jenim problemima tumarenja pridru~ile su se te~koee ~itanja, po~to je linearno B, izvedeno iz silabi~kog pisma koje nije bilo pogodno za bele~enje gr~kog jezika, veoma nesavr~eno reprodukovalo zvukove govornog dijalekta Mikenaca. S druge strane, broj dokumenata kojim raspola~emo jo~ uvek je mali: jo~ nisu otkrivene prave arhive, vee samo nekoliko godgnjih popisa ispisanih na sve~im ciglama, koji bi po svoj prilici bili izbrisani, kako bi cigle mogle ponovo da poslu~e, da ih po~ri, ispekav~i cigle, nisu sa~uvali. Jedan jedini primer biee dovoljan da poka~e praznine u na~oj obave~tenosti i upozori nas na neophodnu predostro~nost. Re~ te-re-ta, koja se resto ponavlja u tekstovima, dobila je bar retiri znarenja: sve~tenik, ~ovek u feudalnoj slu~bi - baron, oovek damosa koji mora da pru~a usluge, sluga. Ne mo~emo dakle pretendovati nato da damo celovitu sliku mikenske dru~tvene organizacije. Medutim, i sasvim suprotna tumarenja sla~u se u nekoliko ta~ka koje eemo izdvojiti i koje, s obzirom na izvore kojima trenutno raspola~emo, mo~emo da smatramo dovoljno pouzdanim.

28

u sredi~tu dru~tvenog zivota je palata, tija je uloga istovremeno religijska, polititka, administrativna, ekonomska. U ovom sistemu ekonomije palate, kako su ga nazvali, kralj okuplja i spaja u svojoj litnosti sve elemente vlasti, sve vidove suverenosti. Posredstvom pisara, koji tine posebnu profesionalnu klasu, ukorenjenu u tradiciji, zahvaljuju~i slozenoj hijerarhiji velikodostojnika dvorca i kraljevskih inspektora, kralj kontroli~e i reguli~e do tantina sve sektore ekonomskog zivota, sve oblasti dru~tvene delatnosti. Pisari zavode u svoje arhive sve ~to se tire stoke i zemljoradnje, drZavine zemlji~ta, izrazene u merama zitarica (bilo visinom dazbina, bilo kolitinom semena); razlititih specijalizovanih zanata sa obaveznim isporukama sirovina i porudzbinama u gotovim proizvodima; radne snage, raspolozive iii zauzete; robova, mu~karaca, zena i dece koji pripadaju pojedincima iii kralju; raznoraznih dazbina koje palata namere pojedincima i zajednicama, dobara koja su ve~ isporurena i onih koja tek treba prikupiti; regrutovanja ljudi koje odredena sela treba da daju kako bi kraljevski brodovi dobili veslare; zrtava bogovima, procenata predvidenih za zrtve, itd. Ne vidimo da u ovakvoj ekonomiji ima mesta za privatnu trgovinu. Ako i postoje izrazi koji oznatavaju "ste~i" i "ustupiti", ne nalazimo svedotanstva o pla~nju u zlatu ili srebru, niti o utvrdenoj ekvivalentnosti izmedu robe i dragocenih metala. Kraljevska administracija je po svoj prilici regulisala raspodelu i razmenu, kao i proizvodnju dobara. Posredstvom palate, koja iz centra upravlja dvosmernim tokom davanja i nagradivanja, proizvodi, radovi, usluge, i sami propisani i uknjizeni, kruze i razmenjuju se, povezuju~i razlitite delove zemlje. 29

Bilo je to, moglo bi se reci, jedno birokratsko kraljevstvo. Izraz "birokratsko", koji ima previ~e moderan prizvuk, istire jedan od vidova sistema kojeg njegova unutra~nja logika navodi na sve strozu, sve vecu kontrolu, sve do belezenja pojedinosti koje nam f se tine beznatajnim. Nameee se poredenje sa velikim l retnim dr.lavama Bliskog lstoka, tija je organizacija, po svoj prilici, bar delimitno pogodovala potrebi da se organizuju veliki zajednitki radovi na isu~ivanju, navodnjavanju, odr.lavanju kanala neophodnih za zivot zemljoradnje. Da li su mikenska kraljevstva morala da re~avaju slitne probleme? Isu~ivanje jezera Kopais bilo je odista preduzeto u mikenskom razdoblju. Ali ~ta je bilo sa dolinama Argolide, Mesenije, Atike? Ne vidimo da su tehnitke potrebe za preuredenjem zemlji~ta prema nekom planu celine mogle da u Grtkoj dovedu do izrazite administrativne centralizacije, iii da joj pogoduju. Zemljoradnitka ekonomija stare Grtke izgleda razbijena na sela; organizovanje zajednitkih radova ne ide dalje od susedne grupe. Ne razlikuje se mikenski svet od retnih civilizacija Bliskog lstoka samo u poljoprivredi. lako uotava ulogu palate kao stozera dru~tvenog zivota, M. L. Palmer je istakao crte koje mikensko dru~tvo vezuju za indoevropski svet. Slitnost je posebno izrazita sa Hetitima koji su, iako su pretrpeli uticaj lstoka, zadrzali izvesne karakteristitne ustanove vezane za svoju vojnu organizaciju. Oko kralja velika hetitska porodica okuplja litnosti najblize suverenu. To su velikodostojnici palate tije titule ukazuju na visoke upravne funkcije, ali koji takode vr~e i duznosti vojnih komandanata. Sa borcima kojima komanduju, oni tine pankus, skup~tinu koja predstavlja hetitsku zajednicu, odnosno sve ratnike, ali ne i ostatak sta30

novni~tva, prema shemi koja u indoevropskom svetu ratnika suprotstavlja seljaku, oobaninu i rataru. Iz ovog ratni~kog plemstva, koje ~ini posebnu klasu i koje, bar kada su u pitanju najveei u njoj, hrane seljaci vezani za zemlju, regrutuju se voza~i kola, glavna sila hetitske vojske. Ustanova pankusa mogla je na poretku da ima ~iroka ovla~eenja: monarhija je mogla da bude izborna; kasnije, da bi se izbegli razdori oko nasledstva, ona je mogla da od skupa ratnika izdejstvuje da potvrde novog kralja. Pankus, koji se poslednji put pominje kada je progla~en kralj Telepin krajem XVI veka, najzad je prevaziden; hetitsko kraljevstvo moglo je tada da se priblizi modelu isto~nja~kih apsolutnih monarhija, da se manje oslanja na klasu plemiea, na ~ijim vojni~kim uslugama po~iva politi~ka moe, a vi~e na hijerarhiju upravitelja koji neposredno zavise od kralja.t Hetitski primer pominjali su nau~nici koji su "birokratskom tumarenju" mikenskog kraljevstva suprotstavljali shemu u kojoj su preovladavale "feudalne" karakteristike. U stvari, oba izraza izgledaju jednako neprimerena i anahroni~na ba~ zato ~to su suprotstavljena. Na svakom stupnju administracije iz palate li~na obaveza vernosti vezuje velikodostojnike za kralja: oni nisu ~inovnici u sluzbi drfave, vee kraljeve sluge ~ija je duznost da svuda gde ih je njegovo poverenje postavilo ispoljavaju onu apsolutnu moe komandovanja koja je oli~ena u monarhu. Zbog toga u okviru ekonomije palate i uo~avamo jednu ne samo veoma izrazitu podelu duznosti, specijalizaciju funkcija sa hijerarhijom nadzornika i njihovih ~efova, vee i izvesno poklapanje upravnih nadleznosti, iako svaki kraljev predstavnik vr~i, po ovla~eenju i na 1 Vidi:

0. R. Gurney, The Hittites, London, 1952.

31

svom nivou, vlast koja u svom narelu prekriva bez ogranirenja ~itavo polje dru~tvenog zivota. Problem nije, dakle, u tome da se pojam birokratskog kraljevstva suprotstavi pojmu feudalne monarhije, vee da se iza elemenata koji su zajedni~ki svim dru~tvima dvorske ekonomije, pronadu crte koje blize odreduju mikenski slu~j i koje mozda obja~njavaju za~to se ovaj tip suverenosti nije zadriao posle pada ahajskih dinastija. U toj perspektivi poredenje sa Hetitima tini nam se plodno. Ono istire razlike izmedu mikenskog sveta i kritske civilizacije palate, koja mu je posluzila kao model. Kontrast izmedu ova dva kraljevstva otituje se u arhitekturi njihovih palata.2 Palate na Kritu, lavirinti odaja rasporedenih, na izgled u neredu, oko centralnog dvora, gradene su na istom nivou sa okolnim pejzazem i otvaraju se prema njemu bez mogucnosti odbrane, ~irokim putevima koji vode do palate. Mikenski zamak, sagraden oko megarona i dvorane u kojoj se nalazi presto, predstavlja zapravo utvrdenje okruzeno zidinama, ~efovsko gnezdo, odakle moze da se nadgleda ravnica u podnozju. Gradena tako da odoleva opsadi, ova tvrdava obuhvata vladarevu kucu i njene depandanse, kuee ljudi bliskih kralju, vojnih komandanata i dvorskih velikodostojnika. Njena uloga je pre svega odbrambena: ona ~uva kraljevski trezor u kojem se, pored normalno nadziravanih, uskladgtenih rezervi, razvrstanih zavisno od ekonomije doti~nog kraja, gomilaju i dragocena dobra druge vrste. Re~ je o proizvodima industrije luksuza, o nakitu, peharima, trono~cima, kazanima, zlatarskim predmetima, rezbarenom oruzju, metalnim 2 J. D. S. Pendlebury, A handbook to the Palace of Minos. Knossos with its dependencies, London, 1954; George E. Mylonas, Ancient Mycenae, London 1957.

32

polugama, tepisima, vezenim tkaninama. Simboli vlasti, sredstva licnog prestiza, ovi predmeti izrazavaju cisto kraljevski vid bogatstva. Oni su deo i jednog sirokogrudog opstenja koje uveliko prevazilazi granice kraljevine. Darovi i uzdarja, oni uevrscuju bracne i politicke veze, stvaraju obaveze usluznosti, nagraduju vazale, uspostavljaju veze gostoprimstva sa najudaljenijim zemljama; oni su takode i predmet takmieenja, sukoba: dobijaju se na dar, ali se i otimaju; da bi se otelo to blago, preduzimaju se ratnicki pohodi, unistavaju gradovi. Pogodni su, najzad, \'Be nego drugi oblici bogatstva, za individualno posedovanje koje moze da se nastavi i posle smrti: stavljeni pored lesa, kao pokojnikova "svojina", oni sa njim odlaze i u grob.3 Svedoeanstvo tablica omogueava nam da damo jasniju sliku mikenskog dvora i palate. Na vrhu drustvene organizacije je kralj koji nosi titulu wa-na-ka, anax4• Njegov autoritet obuhvata sve vidove vojnog zivota: palata odlucuje 0 porudzbinama oruzja, 0 opremi kola, o regrutovanju ljudi, o mladem oficirskom kadru, o sastavu i pokretima jedinica. Ali nadleznost kralja nije ogranieena na sferu rata i ekonomije. Anaks je odgovoran i za verski zivot; on precizno utvrduje njegov kalendar, brine o postovanju obreda, o proslavama praznika u east raznih bogova, propisuje zrtve, prinosenje biljnih darova, visinu zrtvenih prinosa svakog pojedinca zavisno od njegovog ranga. Posto kraljevska vlast obuhvata sve te oblasti, moze 3 Vidi suprotnost izmedu Ktemala, litnih dobara kojima pojedinac slobodno raspolafe - narocito njegov deo plena - i patr6a, neotudivih dobara vezanih za poroditnu grupu. 4 U daljem tekstu anaks.

3

Z-P.

Veman

33

se pretpostaviti da je suveren, kao takav, imao posebnu vezu sa verskim svetom, da je pripadao sve~te­ ni~koj klasi koja je izgledala brojna i mocna. 5 Potvrdu za ovu pretpostavku nalazimo u ~injenici da se uspomena na versku funkciju kraljevstva zaddala sve do ustanove grada i da je prezivela u mitskom obliku bozanskog kralja, ~robnjaka, gospodara vremena, udelitelja plodnosti. Kritskoj legendi o Minoju koji se svake devete godine u pecini Ide podvrgava probi koja treba da kroz neposredni kontakt sa Zevsom obnovi njegovu kraljevsku moe, 6 odgovara u Sparti obi~j mazije (Bozjeg suda) koji efori svake devete godine namecu dvojici kraljeva; efori posmatraju nebo u tajnosti noci kako bi na njemu pro~itali da li su suvereni po~inili neku gre~ku koja ih diskvalifikuje za vr~enje kraljevske funkcije. Setimo se i onog hetitskog kralja koji u jeku pohoda napu~ta svoje vojske kada njegove verske obaveze zahtevaju da se vrati u prestonicu gde u odredeno vreme treba da vr~i obrede za koje je zaduzen. Pored wa-ma-kaa, druga li~nost u kraljevstvu je la-wa-ga-tas, voda laosa, doslovno ljudi pod oruzjem, grupe ratnika. Odeveni u kapute posebnog kroja, uniforme, e-qe-ta, tn;£-caL, (vidi hetairai kod Homera), pratioci, jesu zapravo, poput velike hetitske porodice, dvorski velikodostojnici koji ~ine kraljevu pratnju, ali su i komandanti stavljeni na relo vojne jedinice koja se zove okha, iii su oficiri za vezu izmedu dvora i lokalnih komandi. Mozda laosu pripadaju i te-re-ta, telestai, ako sa Palmerom prihvatimo da je s Vidi: M. Lejeune, Pr~tres et pr~tresses dans les documents myceniens in Hommage a Georges Dumizi~ Latomus, 45. s. 129139. 6 Odiseja, XIX, 179. 34

re~

o ljudima u feudalnoj sluzbi, o baronima koji poseduju leno. Trojica medu njima, prema jednoj tablici iz Pila, bili su dovoljno visoke li~nosti da bi uzivali u temenosu, povlastici u kojoj uzivaju wa-naka i la-wa-ge-tas.7 Temenos, jedini termin iz mikenskog zemljgnog re~nika koji se zadrzao u epu, ozna~va obradivu zemlju iii zemlju pod vinogradima, koja je, zajedno sa seljacima koji na njoj rade, data kralju, bogovima ili nekoj visokoj li~nosti kao nagrada za posebne usluge iii ratni~ke podvige. Zemljgni posed se ukazuje kao veoma slozen sistem kojeg dvosmislenost mnogih izraza ~ini jo~ nejasnijim.s Puno vlasn~tvo nad zemljom, kao i njeno plodouzivanje, pretpostavljalo je po svoj prilici raznovrsne uzvratne usluge i dazbine. Cesto je te~ko utvrditi da li neki termin ima 6sto tehni~ko znarenje (neobradena zemlja, raskrreno zemljgte, zemlji~te za pripa~u pretvoreno u obradivu povr~inu, zemlji~te vetih iii manjih dimenzija) iii ozna~a dru~tveni status. Medutim, jasno se ocrtava suprotnost izmedu dva tipa zemljgnog poseda, koja ozna~vaju dva razli~ita oblika koja moze da poprimi jedna ko-to-na, parcela, komad zemlje. Ki-ti-me-na ko-to-na su privatni, prisvojeni posedi, za razliku od ke-ke-me-na ko-to-na koji su vezani za damos, odnosno zajedni~7 Tuma~enje ove tablice je sporno. Izgleda da drugi dokumenti, naprotiv, tesno povezuju te-re-ta za damos. U tom slu~ju bi to bili seljaci koji su obavezni da pruntju odredene usluge. 8 Slo~enost zemlji~nog sistema se odrantva u veoma raznovrsnom re~niku, ~ije su mnoge re~i nejasne. Jo~ se raspravlja o smislu re6 ka-ma, ko-to-no-o-ko, wo-wo, o-na-to. Ova poslednja re~ ozna~~ zakup, ali jo~ ne znamo u kojim se vidovima on ostvarivao. Sto se tire o~tinske zemlje damosa, mogute je smatrati da tablice pominju samo slu~jeve kada je ona otudena privremeno iii kona~no. Ne znamo najzad, ni da li je, pored damosa i robova, postojalo i kmetsko stanovni~tvo vezano za zemlju.

35

ku zemlju seoskih dema, kolektivno vlasngtvo zemljoradni~ke grupe, obradivanu po sistemu "open-field",9 koja je mozda periodi~no bivala iznova deljena. I tu je M. E. Palmer u~inio sugestivno poredenje sa hetitskim zakonikom koji razlikuje dve vrste poseda. Posed ooveka u feudalnoj sluzbi, ratnika, zavisi direktno od palate i vraea joj se kada se usluga vge ne pruZa. Za razliku od toga, "ljudi od alata", odnosno zanatlije, raspolazu zemljom koju im seoska zajednica ustupa na odredeno vreme i preuzima je posle njihovog odlaska.to Mozemo se pozvati i na indijske ~injenice, koje svedore o sli~noj strukturi. Vaitiji, zemljoradniku (vic, vidi latinski vicus, gr~ki ol,;o~, skupina kuea ), odnosno seljaku, suprotstavljen je Jclatrija, ratnik (od ksatram: vlast, posedovanje), oovek koji raspolaze li~nim posedom, kao ~to je mikenski baron oovek ki-ti-me-na ko-to-na, prisvojene zemlje, koja se razlikuje od zajedni~ke seoske zemlje. Ova dva razli~ita oblika drZavine, poklapala bi se, dakle, u mikenskom dru~tvu, sa bitnijom suprotno~cu: naspram palate, dvora, sivh onih koji od njih zavise, bilo neposredno, bilo drZavinom lena, nazire se jedan ruralni svet, organizovan u sela koja zive sopstvenim zivotom. Ove seoske "deme" raspolazu delom zemlje za koju su vezana i, u skladu sa lokalnim tradicijama i hijerarhijom, re~avaju probleme koje na njihovom nivou postavljaju poljski radovi, pastirska delatnost, odnosi sa susedima. U tom provincijskom okviru pojavljuje se, protivno svakom orekivanju, lice koje nosi titulu koju bismo normal9 Neogradene

livade. Vidi Palmerovo tumarenje grtke re~i demiurgos k.oja ne bi zna~ila: "onaj ko radi za zajednicu", vee "onaj ko obraduje seosku zemlju"; suprotno mi~ljenje nalazimo u: Kentaro Murakawa, Demiurgos, Historia, 6, 1957, s. 385-415. 10

36

no preveli re~ju kralj, pa-si-re-u, homerski basileys.ll on nije kralj u palati, vee obi~n vlasnik seoskog imanja i anaksov vazal. Ova vazalska veza, u privrednom sistemu u kojem se sve knjizi, poprima i oblik administrativne odgovornosti: vidimo kako basilej nadgleda raspodelu bronze namenjene kova~ima koji, na njegovoj teritoriji, rade za dvorac. I, naravno, kako i sam daje svoj, ta~no odredeni doprinos ovim isporukama metala.12 Pored basileja, i Veee staraca, ke-ro-si-ja (gerousia) potvrduje ovu relativnu autonomiju seoske zajednice. Obi~ni seljani, ljudi demosa u pravom smislu re~i, koji vojsci daju pe~adiju i koji se, prema homerskoj formuli, ne ra~unaju ni u Vecu ni u ratu, predstavljaju u najboljem slu~ju gledaoce, koji cutke slu~aju one koji su pozvani da govore, a svoja oseeanja iskazuju samo fagorom odobravanja iii nezadovoljstva. Druga jedna li~nost, ko-re-te, javlja se zajedno sa basilejem, kao neka vrsta komandanta sela. Mozemo se zapitati da 1i to dvojstvo upravljanja ne odgovara dvojstvu koje smo ustanovili u palati; kao i anaks, basilej ima pre svega versku moe (setimo se phylobasileysa klasi~ne Gr~ke); ko-re-te, kao i la-wage-tas, obavljao bi vojnu funkciju. Izraz bi mogao da se dovede u vezu sa ~otpos, oruzanom trupom; imao bi smisao homerskog ~otpa­ vos, koji je dublet 1)ye~-trov, ali koji, udruzen sa ~a