Političko nasilje 86-7073-060-X [PDF]

Zitiervorschau

radnička štampa

POLITIČKO NASILJE

Iz d a v ač N IR O » R A D N IČ K A Š T A M P A « R e d a k c ija p u b lic is tik e B e o g r a d , T r g M a r k s a i E n g e ls a 5 D ire k to r R A D O SLA V RO SO U re d n ik P R E D R A G J E R E M IĆ T e h n ič k i u r e d n ik S L O B O D A N IV K O V N a c rt k o ric a S T E V A N V U JK O V P la s m a n N IR O » R a d n i č k a š ta m p a « , te l. 330-921

Stam pa i k o rek tu ra G IR O » N ik o la N ik o lić « , K r a g u j e v a c T i r a ž 1.500 p r i m e r a k a

Y U IS B N 86-7073-060-X

Dr Dragan Simeunović

rađnička štampa

BIBLIOTEKA »IDEJE V III KOLO

R e c e n z e n ti P r o f , d r R A D O S L A V R A T K O V IĆ P r o f , d r M IH A IL O P E S I C

U finansiranju štampanja ove knjige učestvovala je i Republička zajednica nauke SR Srbije

B E O G R A D , 1989.

1. RA ZG R A N IČ EN JE POJMOVA MOČI, S IL E I NA SILJA »Demonizacija reči i pojma nasilje jeste velika teorijska zabluda i praktična opasnost, te umesto što se izbegava govoriti o nasilju, treba nasilje izučavati i naučno objašnjavati.« Karl Marks

1.1. Moć, vlast, sila i nasilje Moć, sila i nasilje, pa i a u to rite t i vlast, spadaju u one term ine političkog vokabulara, koji su osobeni i po tom e što im značenja nisu sasvim razgraničena. Takvo nerazgraničenje dovodi do toga da je u savrem enoj politikološkoj, pravnoj i sociološkoj literaturi veoma prisutno njihovo definiciono izjednačavanje i korišćenje kao sinonim a. Neophodno je, dalje naglasiti da su moć, sila i na­ silje, i njihove uzajam ne relacije, p red m et ovog razm atran ja isključivo kao društvene pojave, s obzirom na to da neke od njih, kao i njim a srodne pojave, postoje i u prirodi. Tako npr., shvaćena p rosto kao snaga, energija, pa čak i kao »energija vlasti«1, društvena m oć biva uvek nedovoljno razlikovana od snage, odnosno energije kao fizičke pojave ukoliko se ne naglase njena proizvodna i teleološka društvena đim enzija na planu sam oostvarivanja čoveka i društva. O tuda je i ontološko izjednačavanje m oći i rad a2 sasvim opravdano, 1 Đ o r đ e v ić J ,: P o l i t i č k i s i s t e m , B e o g r a d , 1967, s. 82 2 V id i n p r . : S u tl ić , V .: P r a k s a r a d a k a o z n a n s t v e n a Z a g r e b 1974.

p o v ije s t,

tim pre ako se iz njega izvodi odredenje proizvodne m oći kao osnove celokupne društvene m oći3 koja se samo u različitim pojavnim oblicim a izražava »na raznim pođručjim a života društva: ekonom ska moć, ideološka moć, religiozna moć, i druge«.4 Ekonom ska m oć je osnova političke moći i kao takva, tesno povezana sa njom , Posedovanje prve je uslov za posedovanje druge, i obrnuto, politička moć služi uvećanju ekonom ske moći. Zajedno, sa drugim a p redstavljaju društvenu moć. Izvedena iz ekonom ske, politička moć predstavlja m ogućnost da se form alnim i neform alnim uticajem u sferi politike utiče na ključne tokove razvoja društva, a koja je najčešće ispoljena kroz odnose podređenosti i nadređenosti, pri čemu stepen uticaja obično stoji u proporcionalnom odnosu sa stepenom moći. Ukoliko se p osm atra kao faktor uređivanja međusobnih odnosa u društvu, može se uočiti da se politička moć ispoljava ne samo u duhu Ničeovog učenja kao n a d m o ć u odnosu snage, volje i ljubavi5, nego daleko više i kao specifična s p o s o b n o s t realizacije cilja. Zbog toga se politička m oć i da odrediti kao »sposobnost nosilaca društvene moći da političkom aktivnošću — akcijom ostvaruju svoje interese i ciljeve nezavisno od volje, interesa i ciljeva drugih društvenih i političkih subjekata«6. Zavisno od toga da li predstavlja sposobnost rea­ lizacije sopstvenih, grupnih ili društvenih interesa moć se može đefinisati i kao lična, grupna ili društvena. 3 O r e b , M .: M a r k s i z a m o o d n o s u r e v o l u c i j e i n a s ilja , » P o g le di« 1 /84. 4 R a t k o v ić , R .: o p . c it., s tr . 129. 5 N ie tz s c h e , F .: D e r W il le z u r M a c h t, L e ip z ig , 1930. s. 516—517. 6 M ilo s a v lje v ić , S .: P o l i t i č k a a k c i ja , B e o g r a d , 1977., s. 87

M eđu definicijam a m oći kao sposobnosti u t i c an j a izdvajam o O penhajm ovu po kojoj je m oć »sposobnost uticanja, ograničavanja ili kažnjavanja7, iz čega sledi da je politička m oć sposobnost određenja, izvršenja i legitim iziranja kako degradacije tako i nagrađivanja i rehabilitacije svakog objekta moći u njenom dom enu. Složićemo se i sa tim e da »moć kao nadm oć u klici sadrži nasilje«89, je r je izvođenje n asilja manifestacija moći, ali samo uz ogradu da nasilje može biti i m anifestacija nemoći, jednako, uostalom , kao što može biti znak opadanja ili nestanka autoriteta. Po Milsu, ono je čak »poslednji oblik moći«.6 Kako je svako kažnjavanje nasilje, iz ove definicije sledi da je m oć i sposobnost v ršenja nasilja shvaćenog i kao sankcije, ali i kao in stru m en ta ograničavanja, odnosno uticanja. Ako sila kao in stru m en t p rinude p redstavlja sredstvo tem eljenja i izražavanja m oći onda i sam a m oć znači a u to rite t izražen kroz zahtev za obaveznim kao legitim nim izražavanjem . U ovom sm islu definiše i Veber m oć kao korišćenje »svake šanse da se sopstvena volja sprovodi u okviru jednog društvenog odnosa, m akar i protiv o tpora i bez obzira na čemu se ta šansa tem elji«.10 Sila je s r e d s t v o ostvarenja i održanja moći, a nasilje je n a č i n iskazivanja i sprovođenja m oći kada subjekt m oći svoj uticaj posreduje silom u komunikaciji sa objektom moći. Ono je jedan od načina na 7 O p p e n h e im , F . E .: D im e n s i o n s o f F r e e d o m : A n A n a l y s i s , N e w Y o r k , 1961., s. 7. 8 P e t r o v i ć , G .: F i l o z o f i j a i r e v o l u c i j a , Z a g r e b , 1983, s. 103. 9 M ills , C . W .: T h e P o w e r E l i t e , N e w Y o r k , 1956, s. 171. 10 W e b e r , M .: W i r t s c h a f t u n d G e s e l l s c h a f t , T ü b i n g e n , 1956, s. 28.

koji se m oć kao potencija akcijom svoga subjekta transform iše u realno i direktno, svrsishodno posredovanje u ticaja u granicam a koje određuju njen društveni gabarit. M eđutim, niti se m oć realizuje samo silom, n iti je nasilje nekakav obavezni način realizovanja moći. Iako sm atram o da posedovanje moći ne iziskuje nužno prim enu sile, ne možemo se složiti sa drugim, obrnutim pravcem ove relacije — da »sila ne m ora biti u korelaciji sa moći«.11 Tamo gde postoji sila postoji i mod, a svaki ein nasilja kao društvenog ili političkog nasilja povezan je sa iskazivanjem društvene odnosno političke moći. To naravno ne znači n iti da je sila jedina osnova modi, niti da je ona to u onom sm islu u kom je kao isključivu osnovu modi i pravo posedovanja vidi Š tirner kada kaže: »ja polažem pravo kao na svojinu na sve ono za čije se postizanje osećam dovoljno jakim «.12 Mada mod uvek znači i posedovanje ili m oguenost kontrole sredstava i puteva prim ene sile osnova modi koja je n ajb itn ija je uvek e k o n o m s k e prirode (posedovanje lidnog ili m oguenost raspolaganja društvenim bogatstvom). M eđutim, osnove modi nisu samo m aterijalne, nego i društvene, pa i psiholške 'prirode. Tako npr., i nf o r m a c i o n e , i s k u s t v e n e i n a u č n e osnove modi su sadržane u sposobnosti pravovrem enog pose­ dovanja i racionalnog korišćenja tačnih, korisnih i poverljivih inform aeija i stručnog znanja, dok je njena s o c i j a l n o - s t a t u s n a osnova položaj koji Subjekt 11 S t o j a n o v i ć , R .: S i l a i m o ć u m e đ u n a r o d n i m o d n o s im a , B e o g r a d , 1982. s. 81. 12 S t i r n e r , M .: D e r E i n z i g e u n d s e i n E i g e n t u m , L e ip z ig , 1844, s. 340.

moći zauzim a u društvu, i to p re svega, u političkoj, vojnoj i privrednoj, a zatim i u svakoj drugoj hijerarhiji, što znači da se sadrži u značaju i vršen ju odgovarajućih društvenih funkcija. Takođe, još je Hobs u 10. poglavlju »Levijatana« prim etio da već i sam e p e r c e p c i j e nečije m oći od stran e stvarnih ili potencijalnih o b jekata m ogu značajno da doprinesu realnom uvećanju potencijala njegove moći. Npr. ukoliko se nečija m oć procenjuje od strane drugih većom nego što su joj njene objektivne m aterijalne i društvene osnove i dom eti, to svakako doprinosi uspešnosti sprovođenja njegovog uticaja, odnosno ostvarivanja njegovih interesa i ciljeva kao subjek ta m oći u relevantnoj kom unikaciji — njenom sprovođenju u odnosu prem a njim a kao objektim a moći. Što je percepcija objekata m oći veća, veća je i mogućnost da se naiđe na njihovu poslušnost pri naređivan ju koje vrši percipirani su bjekt moći, odnosno, da se naiđe na njihovu sprem nost za realizaciju njegovih interesa i ciljeva pri upućivanju poruke u kojoj je izraženo ili nagovešteno da se takva reakcija od n jih očekuje. Moć može b iti zasnovana na tom e šta jeste neko, ili šta ima, i kako se to i od koga percipira, ali uvek i na tom e kojoj se društvenoj grupi pripada. Ako je politička m oć institucionalizovana i ako počiva na pozicijam a sa pravnom sposobnošću odlučivanja, tako da imaoci ovih pozicija poseduju institucionalizovane m ogućnosti za donošenje odluka, ona se označava kao v 1 a s t. Dakle, vlast je jedna vrsta m oći13. 13 85—93.

V id i: T a d ić , L j u b o m i r : N a u k a o p o l i t i c i , B e o g r a d , 1988, s t r .

Sven Papke sa pravom prim ećuje da je n a neki način svaka vlast specifikum za sebe, i da se sve form e vlasti stoga m ogu tipologizirati prem a društvu. Tako npr. po njem u, politička vlast u industrijskom društvu »predstavlja kom plem entam u funkciju privrednih položaja, ali s tom funkcijom nije identična. U p r a v n a v l a s t , koju treba osvojiti, npr., putem izbora, ostaje u odnosu na takve stvam e pritiske sekundarna«14. No, postoji i opšta k arakteristika svake vlasti, a to je da je ona o r g a n i z o v a n o nasilje jedne klase sa ciljem obezbeđenja njene dom inacije u društvu. Ipak, kada je reč o političkoj vlasti, postoji i tendencija naglašavanja posebnosti diktature pro letarijata koja treba da bude izražena u dinam ičkom spoju nasilja i dem okratije u kome osnove i elem enti dem okratije snaže, ne mehanički-uzlaznom putanjom , već postupno, kroz borbu suprotnosti i uz moguće i neum itne zastoje u ostvarivanju n astojanja da se realizuje slobodan razvitak svakog pojedinca kao uslov slobodnog razvitka za sve. P roletarijat bi trebalo da se koristi političkom vlašću kao instrum entom kojim ne samo ostvaruje svoju političku dom inaciju nego i strateške ciljeve socijalističke revolucije. Pošto je v l a d a v i n a ništa drugo do s k 1 o p odnosa društvenih snaga koji om ogućuju odlučujući uticaj na usm eravanje kretan ja u društvenoj zajednici ili u nekoj oblasti društvenog života moguće je govoriti o vladavini neke klase ili partije, ali isto tako i o vladavini neke porodice, odnosno dinastije. Poznati su najrazličitiji tipovi legitim ne vladavine u dijapazonu od to talitam e do dem okratske, kao i sas14 P a p c k e ,

S .:

M a c h tfr a g e n ,

» M a r k s iz a m

u

s v e tu « ,

1 /8 5 .

vim nesvakidašnji kao što je npr. harizm atični tip vladavine koji po V eberu k arak teriše em ocionalna odanost m asa najistak n u tijo j ličnosti i vezivanje za n ju kroz uzajam no duboko poverenje, naklonost i p o š to vanje. Legitim na vladavina je legitim no institucionalizovana moć. Za razliku od n je nelegitim na vladavina je m oguća samo kroz represivno nasilje ko je tre b a da obezbedi apsolutnu poslušnost. Njoj p rim erena prognoza je kratkoročnost tra ja n ja vladavine uzrokovana nem ogućnošću uspostavljanja totalne kontrole. Stoga se značaj legitim iteta svakog društveno-političkog sistem a sastoji pre svega u tom e što om ogućava njegovo funkcionisanje bez vanrednih, nasilnih, dalekosežno-rizičnih političkih angažm ana. Kako je dem okratija najčešće onaj pratilac legitim iteta koji om ogucuje n ajm an ji stepen naprezanja vladajucih da zadrže vlast otuda se i javlja, i to ne kao tre n u tn a politička pom odnost ved kao svojevrsna politička tradicija, n asto jan je diktatorskih režim a da se proglase dem okratskim . U tom e, naravno, ne tre b a videti i opšte pravilo. Iako se legitim nost prim ene sile ogleda najbolje u konkretnom političkom životu, kroz koji ili jača ili se um anjuje, ne tre b a nikad zaboraviti da je suštinska karak teristik a svake vlasti i to da ona m ora živeti sa dozom sprem nosti da se b ran i od onih koji je ugrožavaju. Nem a te vlasti koja se ogradila u potpunosti od nasilja, jer, odredi se upotrebe sile ili raspolaganja njom , znadilo bi sebe negirati kao vlast. Osnovni odnos sile, n asilja i vladavine je sledeci. Sila je sredstvo vladavine, a nasilje je nadin ili m etod vladavine kojim vladajuci ostvaruje svoj uticaj na usm eravanje k re ta n ja u društvenoj zajednici ili u nekoj oblasti društvenog života.

Sila, njeno posedovanje, ali i stalna ili tren u tn a sposobnost korišćenja, odnosno m ogucnost njene primene, su podloga na kojoj se tem elji svaka politička mod. Ujedno, ona je i sredstvo i iskazivanja i sprovođenja moci. Ipak, i pored toga sila je samo jedan od instrum enata politike, a ne njeno univerzalno sredstvo. Mod, sila i nasilje su sastavni, organski deo poli­ tike, koji im aju svoje određeno m esto i ulogu u politidkim procesim a. Kako je svako definiciono svođenje politike na sticanje i sprovodenje moci iskljudivo putem politidkog nasilja samo gruba redukcija pojm a po­ litike, tako je i svako apstrahovanje ili izbegavanje ukljudivanja kategorija moci, sile i nasilja u definicione okvire politike samo druga osirom ašujuća, nenaudna krajnost. U političkom životu pored sile postoje neosporno i druga efikasna sredstva za dosezanje odgovarajudih ciljeva i razrešavanje konfliktnih situacija. K arakteristika sile je da je ona, u sustini, iako desto neophodno, istovrem eno, uvek i ekstrem no i nepopularno sredstvo sprovodenja moci zbog brutalnosti pojavnih efekata svoje konkretne, odnosno direktne prim ene kao odigledno nehum ane aktivnosti. Gola sila bi trebalo da bude poslednje sredstvo sprovodenja modi, i poslednja njena osnova, odnosno njen izvor. U sludaju nužnosti njene prim ene, neophodno je njeno što opskum ije i racionalnije korišćenje, dak i kao objektivno društveno neophodno stabilizaciono i zaštitno sredstvo, je r svaka neracionalna, prekom erna, kao uostalom i nedovoljna, upotreba sile pre rada ili pojačava otpor i revolt nego što obezbeđuje povinovanje ili gradi autoritet. Stepen organizacione sposobnosti prim ene sile se može odrediti kao stepen m ogucnosti njene brze, sva-

kovrem ene i po akterim a, konkretnim sredstvim a, obim u i intenzitetu — cilju i .uslovima prim erene primene. Društveno korisna funkcija upotrebe sile je sadržana u klasnoj prim eni kao poslednjem m odusu sprovođenja volje i interesa klase pro letarijata. M arks silu vidi i kao političku i kao ekonom sku kategoriju n a šta ukazuje niz m esta u njegovom opusu. Jednostran i prilaz sili, sam o kao političkoj datosti, iako je dom inantan i u savrem enoj m arksističkoj teoriji, nije ispravan. Upravo n asu p ro t ekonom skoj sili kao »sili svojine« i »sili nad tudim radom «15 M arks i definiše pojam političke sile kao oficijelne organizovane sile svakog društva. U veom a desto navođenom izvodu iz »Kapitala« da je »sila b a b ic a ...« po pravilu se izostavIja drugi deo M arksove m isli koji glasi: »ona je i sam a ekonom ska potencija«16. Nem a političke sile bez ekonom ske je r je svaka »svojina svakako takode v rsta si­ le«17. Politička sila se uvek oslanja na ekonom sku silu, pa je otuda za M arksa i Engelsa i sporedno da li je vlast osvojena m im im ili nasilnim putem , jer, i u jednom i u drugom slučaju sila jednako može biti upotrebljena za izm enu proizvodnih odnosa i njihovo nam etanje proizvodnim snagam a. Od adekvatnosti uspostavljenog odnosa proizvodnih snaga i proizvodnih od­ nosa silom zavisi ne sam o tra ja n je zadržavanja uslova za nasledenu m aterijalnu proizvodnju, nego i stepen ve15 M a r x K .: M o r a l i z i r a j u ć a k r i t i k a i k r i t i z i r a j u ć i m o r a l , D e la t. 7, s. 274, u p o r e d i : M E W , t . 4, s. 337. 16 M a r x , K .: K a p ita l, Z a g r e b 1947, s. 673. 17 M a r x , K .: M o r a l i z i r a j u ć a k r i t i k a i k r i t i z i r a j u ć i m o r a l , o p . c it. s. 274.

rovatnoće i potrebe vršenja svakog, pa i političkog nasilja u novouspostavljenom p o retk u 18. N erazgraničenje značenja sile i nasilja je više nego česta pojava u sferi kolokvijalne i teorijske term inske upotrebe. Za razliku od sile koja je, budući da je sredstvo kojim se deluje, statična kategorija i kao takva m aterijalna pretpostavka i m ogućnost nasilja, nasilje kao d e l o v a n j e uvek podrazum eva akciju i dinam iku pri čem u već sam im svojim postojanjem i m ogućnošću svoje upotrebe i sila kao latentna pretnja može da predstavlja i određenu form u indirektnog psihološkog nasilja što uzrokuje i njhovu tesnu pojmovnu povezanost (ili čak, u mnogim jezicim a čestu term inološku istovetnost19. Uzrok tom e je verovatno to što je već samo postojanje, odnosno posedovanje sile oblik uticaja, a u određenom sm islu i oblik potencijalne nasilne akcije. Da sila d e l u j e i k a d a s e n e u p o t r e b l j a v a d i r e k t n o vidi se i iz niza istorijskih prim era u kojim a je sila uticala već sam im svojim postojanjem na ostvarivanje odredenih interesa onoga koji je poseduje. Takvo delovanje sile može narasti i do granica nasilja, ali samo kao indirektnog nasilja kojim je suprotni pol direktno nasilje kao direktna, kako Marks kaže »nasilna prim ena sile«20. Uopšte, nasilje nikad 18 J e d a n o d r e t k i h a u t o r a k o j i s e t i m p r o b l e m o m u s p e š n o b a v io u n a s j e Ž a r k o P u h o v s k i. V id i: P u h o v s k i, Ž .: R e v o l u c i j a i k a p i t a l , » N a š e te m e « , 11 /7 3 ; G r a n ic a d r u š t v e n e p r o m j e n e — p r o m j e n a d r u š t v e n e g r a n ic e , » M a r k s is tič k a m is a o « , 1 /83, i: S ila k a o k o m u n i k a c i j s k a o s n o v a , » P o g le d i« , 1 /84. 19 J o š k o d A r i s t o t e l a u d e lu M e t a f i z i k a i z a s ilu i z a n a s i l j e u p o t r e b l j a v a o s e s a m o j e d a n t e r m i n — b i a, k o j i se, u z to , o d n o s i i n a d e l o v a n j e s ile i u p r i r o d i i u d r u š t v u . D a n a s , n p r . u n e m a č k o m j e z i k u t e r m i n G e w a lt s lu ž i z a o z n a č a v a n j e i s ile i n a s i ­ lja . 20 M a r x , K .: K r i t i č k c p r i m j e d b e u z č la n a k j e d n o g P r u s a , D e la , t. 6, s. 162.

nije sadržano sam o u činu direktne upotrebe sile in concretum , već i indirektno u veoma izraženoj spremnosti n a to koja se situaciono približava sam oj granici čina direktnog nasilja, kao što su npr., za direktno nasilje na d o v o l j n o j s i l i zasnovani, pritisci, odnosno p retn je silom, što uzrokuje da se Objekt pritiska, odnosno p re tn je oseti realno ugroženim i doživi ib kao psihičko, odnosno indirektno nasilje nad sobom. M eđutim, ni m noga razlikovanja sile i nasilja nisu bez m ana. Tako npr., poznata Sorelova distinkcija sile i nasilja se svodi u stvari n a to da je sila (force) organizovana snaga klase za održanje poretka m anjine i kao takva je ona m oguća sam o kao buržoaska (»la force burgeoise«), dok je nasilje (violence) instrum ent destrukcije i u k idanja datog po retk a i kao takvo isključivo proletersko (»la violence proletarienne«). Pošto je izvom i klasni m etod borbe p ro letarijata, ono stoga poseduje dve dim enzije — revolucionarnu i oslobodilačku, koje po njem u sila ne može im ati, jer, dok sila želi da nam etne organizaciju izvesnog društvenog poretka u kom vlada m anjina, nasilje »negira organiziranu buržoasku silu i želi ukinuti državu koja pretstavlja n jen u središnju jezgru«21. N ajviša i završna for­ m a nasilja je generalni štrajk , zaključuje on u svojoj apologiji nasilja. Ovakvo određivanje i razlikovanje sile i nasilja se može sm atrati u n ajm an ju ru k u jednostranim , je r isključuje m ogućnost p o stojanja dva realiteta: buržoaskog nasilja i proleterske sile konstituisane kao država. 21 S o r e l,

G .: R e v o l u c i j a

i n a s ilje ,

Z a g re b ,

I960., s. 15.

1.2. N asilje i političko nasilje Iako su danas, moglo bi se reći u svetskim razmeram a, jednako kolokvijalno i teorijski om iljene, reč nasilje za razliku od reči revolucija spada u veoma m oderne opšte političke izraze. N jena m asovna i opšta savrem ena teo rijsk a upotreba počinje tek krajem 60-ih godina22. M ada bez pretenzija da se u ovom radu bavimo detaljnom i iscrpnom kritikom m noštva raznovrsnih definicija nasilja neophodno je konstatovati da su od svih definicija nasilja najnepotpunije svakako one koje vide nasilje samo tam o gde »ima krvi« i uopšte one koje ga svode samo na direktno i fizičko nasilje. Jedna od n a jrasp ro stran jen ijih takvih definicija je bez sumnje ona koja se već dugo u političkoj teoriji i političkom žargonu SAD uzim a kao zvanična (njen tvorac je »US N ational Commission of the Causes and Preven­ tion of Violence«), po kojoj je »nasilje odnos kroz koji se povređuje telo ili život osoba ili oštećuju stvari«. Takođe, ni etabliarna sovjetska naučna misao o nasilju dugo i bitno ne prekoračuje ove teorijske granice. Tako npr. u »Velikoj sovjetskoj enciklopediji« nasilje se određuje kao »napad na ličnost koji se sastoji u nanošenju udaraca, povreda i drugih učinaka koji proizilaze iz prim ene fizičke sile»23 Tek nedavnom pojavom posebnih studija o nasi­ lju kao što je Denisovljeva »Sociologija nasilja«24 učinjen je bitan pom ak u redefinisanju pojm a nasilja. 22 J e d a n o d s a v k a k o b i t n i h u z r o k a n a g l o g p o v e ć a n j a I n t e r e s a g r a đ a n s k e t e o r i j e z a i s t r a ž i v a n j e f e n o m e n a p o l i t i č k o g n a s i l j a b ili s u t u r b u l e n t n i r a s n i n e m i r i u S A D u p e r i o d u 1965— 1968. g. 23 » B a l jš a ja s o v j e t s k a j a e n c i k lo p e d ij a « , t. 29, s. 193. 24 D e n is o v , V .: S o c io lo g ija n a s ilja , M o s k v a , 1979.

Dalje, nasilje se najčešće tum ači kao prim ena sile jačeg nad slabijim . No, da li je to uvek tako? Nasilne m etode mogu k oristiti i slabiji protiv jačih pa je ustvari reč više o p ita n ju izbora sredstava u rešavanju konflikta. Svako ko b a r m alo obraća pažnju na em piriju (bar ličnu) neće se složiti sa stavom da »samo tam o gdje postoji nadm oć m oguće je nasilje, i to nasilje može izvršiti samo jači u odnosu na onog koji je sla­ biji«25. Kao prvo, pošteno tre b a reći da je u g 1 a vn o m tako. N asiljem se mogu služiti i slabiji i jači, ali ko de dobiti b itk u i tim e eventualno izvršiti i konačno nasilje zavisi od niza pretpostavki koje (ne)zadovoljene uzrokuju da npr. u sticanju okolnosti neke konkretne m ikrosituacije nasilju podlegne, trenutno ili trajno neko ko je sa m akroaspekta nadm oćniji, odnosno »jači«. P itanje je, naravno ne sam o leksičke prirode, šta se pođrazum eva pod pojm om jači van njegovog banalnog, kolokvijalnog konteksta? Jer, slabiji može vršiti nasilje nad objektivno jačim , npr. kada ga iznenadi ili ukoliko se jači ne b ran i na adekvatan način. Da li to onda znači da je on jači?26 U ovaj problem ski dom en razm atran ja nasilja spada i sledeći, po Kuvačiću utvrđen, »ldasičan pojam nasilja« kao onaj »koji uključuje protivljenje i otpor žrtve«.27 Tu se takođe može prim etiti da raznovrsni faktori kao što su iznenađenje, enorm na razlika u od­ nosu snaga, visok nivo tolerancije ili dobro priprem Ijeno vršenje nasilja, posebno institucionalnog, mogu doprineti stvaranju i takve interakcije u kojoj uopšte 25 P e t r o v i ć , G .: o p . c it. s. 103. 26 T r e b a s e n p r . s e t i t i i n d i v i d i i a l n o g i i n s t i t u c i o n a l n o g n a s i l j a is p o lje n o g p r e m a J u g o s l a v i j i u v r e m e R e z o lu c ije I n f o r m b i r o a . Z n a č i li o n o to d a j e s v a k i o d u b i c a j u g o s l o v e n s k i h g r a n i č a r a b io j a č i k a o p o j e d i n a c il i d e o i n s t i t u c i j e , i u k o m o n d a p o g le d u ? 27 K u v a č ić , I.: O b ilje i n a s ilje , Z a g r e b , 1979., s. 23.

nem a otpora, pa čak ni protivljenja objekta nasilja, m ada je nasilje realno izvršeno. Veoma su rasp ro stran jen e i one definicije nasilja u kojim a se svako, pa i političko nasilje teži objasniti isključivo kao agresija. Tako se već i kod nas nasilje definiše kao »ekstrem ni oblik agresije nelegitim nom ili neopravdanom upotrebom fizičke ili psihičke sile«28. O bjašnjavati nasilje, a posebno političko nasilje, isključivo varijablam a koje objašnjavaju interpersonalnu agresivnu interakciju i sam u agresiju n ije dobar p u t po jašn jen ja pojm a ni političkog nasilja, a ni socijalnog nasilja uopšte, već zato što se pravila uočena u ponašanju pojedinaca ne m ogu m ehanički prenositi na plan objašnjenja aktivnosti velikih grnpa i institucija. Jedan od n ajistak n u tijih predstavnika ovakvog ob jašn jen ja političkog nasilja je svakako, Ted Gar, koji dosledno tradiciji frustaciono-agresione škole i samu revoluciju određuje kao jedan od oblika političkog na­ silja koji se da objasniti ponašanjem pojedinaca. Po Garu je ključni elem ent svakog akta nasilja samopotvrđivanje. Zato, kad definiše nasilje kao »svesnu upotreb u fizičke sile rad i ozleđivanja ili fizičkog uništavanja«29, on ne nalazi za bitno čak ni to da se utvrdi ko to radi i u kom kontekstu. Jedino je važno da je prisutno sam opotvrđivanje na bilo koji način: »da se zadovolji gnev, postigne osveta, potvrdi ponos, stvori stra h kod drugih«. Tek pom ak od interpersonalnog do m akrosocijalnog nivoa p o sm atranja nasilja om ogućuje razlikovanje nasilja kao ak ta agresivnosti pojedinca od nasilja kao vida društvene aktivnosti. 28 Š e p a r o v ić , Z .: N a s il je i ž r t v e , » P o g le d i« , 1 /8 4 , s. 70—71. 29 G u r r , T . R .: T h e R e v o l u t i o n — S o c ia l C h a n g e N e x u s : S o m e O ld T h e o r ie s a n d N e w H y p o t h e s e s , C o m p a r a tiv e P o li tic s , 1973, s. 359.

N akon staljinskog perioda ku lta nasilja, delom kao reakcija na njega, i najverovatnije zbog težnje da se društveni problem i i konfliktni odnosi rešavaju što hum anijim putem , i u savrem enoj m arksističkoj teoriji se već duže vrem ena zapostavlja izučavanje nasilja što doprinosi tra ja n ju njegovog kulta i uopšte njegovom m istifikovanju. T reba se setiti da još klasična misao m arksizm a resko opom inje da je jveća ideološka zabluda i teo rijsk a opasnost izbegavati govoriti o nasilju nego nasilje izučavati i naučno objektivno objašnjavati. Socijalno nasilje nije s a m o p o s e b i ni pozitivno ni negativno. Ono je uslovljeno prirodom društvenih odnosa od kojih i zavisi k a ra k ter njegove ispoljenosti. Stoga tre b a prevazići svaku teo rijsk u demonizaciju nasilja, inače veom a p risu tn u i u svakodnevnom političkom žargonu, je r i to p retstav lja svojevrsnu fetišizaciju sile i n asilja što su, uostalom , još tem eljno kritikovali M arks i Engels zam erajući ne samo Diringu tre tira n je nasilja kao »apsolutnog zla«. Da ni danas dem onizacija nasilja nije teo rijsk a retk o st potv rđ u ju b ro jn i teorijski diskursi o nasilju, p a i definicije od kojih, samo p rim era radi, navodim o Volterovu. Po njem u, nasilje je isključivo »destruktivna stran a sile«30, a pojam nasilnog je »ograničen u smislu destruktivnog zla«31. Ovakve i slične definicije previdaju da je sila sam o sredstvo ko je se može instrum entalizovati za različite ciljeve. M isteriju nasilja u društvenom i političkom životu treb a razrešavati polazeći od M arksove m isli da je sav društveni život bitno p r a k t i č a n . O tuda i na30 W a l te r , E , V .: P o w e r a n d V i o l e n c e , » T h e A m e r i c a n c a l S c ie n c e R e v ie w « , v o l. V I I I , N o 2 /1964, s. 354. 31 I b id e m .

P o liti­

silje kao i »sve m isterije koje teoriju navode na misticizam nalaze svoje racionalno rešenje u ljudskoj prak si i u poim anju ove prakse.«32 Pre svega, treb a reći da svako socijalno nasilje kao praktična delatnost predstavlja t i p k o m u n i k a t i v n o g ponašanja tnada ne i tako eksplicitan tip o pš t e n j a kao npr. jezik. Mada nije najeksplicitniji sila je najo p štiji m edij kom unikacije, jer, »silu, u funkciji poruke, ili pak silu po sebi, ’razum ije’ i slijepac i stranac, i glupan i posve malo dijete, dapače: životinja, pa, po m nogim tvrdnjam a, i biljka«.33 Nem a previše osnova za raščlanjivanje pojm a sile u ovom delu knjige ali je zato veoma osnovano i m o guće već na ovom m estu razlikovati u č i n k e njenog rada kao psihičko i fizičko nasilje. Svaka poruka koja bi t r e b a l o da iziskuje odbram beno reagovanje je moguća form a nasilja kao nasilnog kom uniciranja, odnosno prinude. Da bi se moglo govoriti o nasilju kao vidu kom unikacije u slučaju kom uniciranja putem p retn je ili upotrebe sile mora b iti zadovoljen uslov postojanja stvarne ugroženosti recipijenta, odnosno objekta nasilja, relevantan obimu i intenzitetu nasilja kojim se Subjekt nasilja njem u obraća kao autor svojevrsne poruke. Prevelika ugroženost stvara od njega p rosti objekt nasilja, a svest o nedovoljnoj m ogućnosti ugrožavanja ne obezbeđuje prijem poruke na željeni ili ciljani način. Ako se socijalno nasilje određuje kao oblik in t e r a k c i j e onda nem a nasilja bez subjekta i objek­ ta. S ubjekt vršenja socijalnog nasilja kao upotrebe i rada sile je čovek, odnosno društvo i njegove institu32 M a r x , K .: T e z e o F e u e r b a c h u , D e la . t. 6, s. 6. 33 P u h o v s k i , Ž .: S ila k a o k o m u n i k a c i j s k a o s n o v a , 1 /8 4 , » P o g le d i« , s. 37.

cije, a objekt nasilja može biti hum anitet (pojedinac-društvo), p rirodni e n titeti i neživa m aterija. V ršenje socijalnog nasilja je uvek prouzrokovano postojanjem različitih interesa izm eđu subjekta i objekta nasilja. Šta više, može se reći da se socijalno nasilje uvek vrši radi ostvarivanja određenih interesa. N asilje je ljudska delatnost, a sila je s r e d s t v o , ono nije p ro sta u p o treb a sile već n jen rad, kao oblik ljudske delatnosti u kojoj se direktno ili indirektno koristi sila. Ono je delatnost kojom se neki čin, aktivnost, rad n ja ili proces otpočinju, vrše ili zaustavljaju, odnosno održavaju ili ubrzavaju, ili se neka form a i suština stvaraju, tran sfo rm išu ili razaraju nasuprot volji i intenciji ostvarenja interesa i zadovoljenja potreb a objekta n asilja ukoliko je svestan, odnosno na­ suprot njegovoj un u trašn jo j (prirodnoj) Struktur! ili zakonitostim a ukoliko se ne radi o čoveku. K arakter n asilja kao ljudske i društvene delatno­ sti uvek zavisi od njegove funkcije u sferi društvenih odnosa ko je i samo izražava, a funkcija nasilja uvek zavisi i od vrste društvene stru k tu re u kojoj se vrši, kao i od vrste sukoba interesa u kom e ono posreduje. Tako npr. politički stru k tu rira n o nasilje kapitalizm a je uvek ekonom ski zasnovano na klasnom interesu i neljudskoj potrebi održanja eksploatacije, a sam a ekonom ska eksploatacija nije drugo do vid društvenog na­ silja koje osnovu im a u određenom , konkretnom društveno-ekonomskom poretku. Zato, ni političko nasilje nikada nije sam o po sebi ni progresivan ni reakcionaran društveno-politički fenom en već m u se društveno-istorijska konotacija može odrediti samo u zavisnosti od ciljeva koji ga određuju kao sredstvo, kao i od njego­ ve prim erenosti stvarnim potrebam a i objektivnim i subjektivnim uslovim a društva u kojim a se vrši.

Budući da nastaje kao posledica izostajanja odnosno neizgrađenosti pretpostavki za autentidnu, prirodnu lju d sk u kom unikaciju u dosađašnjem razvitku ljudskog društva, društveno nasilje nikada nije, i nije ni moglo biti, socijalno-ontološka datost ved oblik ljudske aktivnosti koji nastaje u kom unikaciji socijalnih aktera u kojoj oni direktno ili indirektno koriste silu i tim e uspostavljaju tu kom unikaciju kao violentnu, od prirode otuđenu i otuđujuću delatnost. Kako je svako nasilje d e l o v a n j e silom, konkretno, direktno, ili indirektno njenom latentnom potencijom , npr. pri p re tn ji silom sa intencijom ostvaren ja interesa i ciljeva, odnosno zadovoljenja potreba, ono se najkrade može odrediti kao delovanje silom radi stvaranja takve situacije, odnosno uredivanja međusobnih odnosa u društvu koji vode realizaciji cilje­ va i interesa onoga koji vrši nasilje. Ukoliko je reč o socijalnom nasilju kao vidu kom unikacije, onda se to realizovanje ciljeva i interesa subjekta nasilja po pravilu vrši suprotno volji i interesim a onih učesnika interakcije nad kojim a se nasilje vrši. Term in socijalno, odnosno društveno nasilje koristim o u ovom rad u ne samo da bism o izvršili distinkciju izm eđu političkog nasilja i ostalih form i nasilja u ljudskom društvu, već i zato što nasilje postoji u širem sm islu i u prirodi, npr. kao krvoločnost, a ne isključivo kao društveno nasilje. Time se, već i po tome, naše shvatanje nasilja razlikuje od onih koja nasilje vide isključivo kao personalnu kom unikaciju, prim era radi od Vaskezovog shvatanja, po kome je nasilje isključivo ljudska upotreba sile i p r a t e d i fenomen praksisa34, ili od Orebovog po kom e samo ljudi mogu 34 V a s q u e z ,

S . A .:

F ilo z o fija

p r a x is ,

Z a g re b ,

1983. g . s. 336.

biti subjekti i objekti n asilja35, jer, po nam a, kako je već navedeno, čovek može v ršiti nasilje ne sam o nad čovekom, nego i nad prirodom p a i nad m aterijalnim svetom koji ga okružuje. B rikner, šta više, razlikuje čak dve vrste nasilja nad prirodom koje su ustvari im anentne odnosu kapitalizm a p rem a njoj. Prva v rsta n asilja nad prirodom je po njem u nasilje »nad s p o l j n o m prirodom ko­ je je proizvelo ekološku k rizu zato što je odnos kapitala prem a priro d i bio eist odnos eksploatacije«.3637 Međutim , postoji još jed n a v rsta n asilja n ad prirodom , je r »takođe tako nešto kao ekološka kriza postoji i u sferi u n u t r a š n j e p rirode čoveka«3? i to upravo iz tog istog razloga. Nasilje nije isključiva odlika varvarskih društava, niti znak nepostojanja svesti ili neposedovanja lične i p o l i t i c k e kulture. Ono je, kao i za takva društva, jednako vezano i za savrem ena, visoko razvijena indu strijsk a društva i njihov razvitak. Šta više, socijalno nasilje je i danas u m nogim civilizovanim sredinam a ne sam o tradicionalan, nego i legalan oblik komunikaeije u različitim sferam a ispoljavanja i održanja dom inaeije, npr. u porodici, na poslu, u procesu obrazovanja, a posebno u različitim sferam a institucionalnog iskazivanja subordinaeije. Uopšte u u rbanim sredinam a, a naročito u velikim gradovim a, p risu tan je p o rast violentnog krim inala i organizovane delinkvencije ne samo odraslih i m aloletnih, nego i dece orga­ nizovane u dečje bande u starosti od 7— 13 godina. Sa­ mo u SAD od 1985 dol986. g. uhapšeno je 1396 m alo­ letnih ubica. Više od 90% trpelo je fizičko, m entalno 35 O r e b , M .: o p . c it. s. 22. 36 B r ü c k n e r , P .: Ü b e r d ie 37 i b id e m

G e w a lt , B e r l i n ,

1979, s. 134.

ili seksualno zlostavljanje roditelja, obično oca. Verovatno je upravo zato otac i najčešće žrtva m alih ubica. Inače deca u SAD izvrše godišnje prosečno oko 300 ubistava što je u direktnoj vezi sa činjenicom da se u istoj sredini prosečno godišnje dogodi od 100000 do 500000 slučajeva seksualnog nasilja nad decom. Slične, m ada nešto m anje brojke nasilja obeležavaju i druge razvijene sredine, pri čemu treba im ati u vidu da se svi slučajevi nikada ne registruju. Da nasilje koje vrše deca itekako može biti i političko pokazuje i podatak po kome su deca albanske narodnosti u SAP Kosovo od 1981 do 1988 godine izvršila preko 900 kam enovanja vozova, mahom iz političkih pobuda. Takođe, i nasilničko ponašanje u saobraćaju je u periodu od 1970— 1981. g. prouzrokovalo samo u Evi'opi m ilion m rtvih i 20 m iliona ranjenih što je po učinku 10 puta više od posledica nukleam og napada na Hirošim u. I nasilje na sportskim terenim a i oko njih, pre svega na fudbalskim stadionim a, je u izrazitom porastu. Mada najekstrem niji, engleski fudbalski navijači nisu nikako usam ljeni prim er već samo ekstrem na indikacija jednog, već stvorenog, pravila ispoljavanja navijačkih strasti. Dovoljno je spom enuti samo broj m rt­ vih navijača na stadionu u Briselu 1985. pa da se shvati da socijalno nasilje ima, ponekad i te kako izraženu iracionalnu dimenziju. Šta tek treb a reći za objavljivanje i vođenje rata izm edu H ondurasa i Salvadora do koga je i zvanično došlo samo zbog fudbalske utakm ice. Ma­ da su uzroci ovog ratnog sukoba svakako dublji i kompleksniji, ipak, ni ozbiljni istraživači ovaj sportski događaj nisu svrstali u običan povod nego u jedan od stvarnih uzroka. Da je nasilje fenom en koji ljude pri-

vlači, pa i fascinira, pokazuju i brojke o om iljenosti upravo onih vrsta sportova u kojim a se ono sasvim legalno koristi u cilju pobeđivanja (čitaj onesposobljavanja), sportskog rivala. Sam o od 1900-te do 1988. g. u bokserskom ringu um rlo je oko 1000 ljudi. Prem a rečim a E rn sta Jokla »nokaut je jedini zakonom dozvoljeni način ubistva nevinog«.38 Neki tradicionalni vidovi s o c i j a l n o g n a s i l j a , kao što je npr. nasilje u p o r o d i c i nad ženam a, decom i uopšte m lađim članovima, i dalje predstavlja jedan od najozbiljnijih društvenih problem a. Zlostavljanje dece je prem a podacim a UNICEF-a svakodnevna višem ilionska pojava koja se i u nekim sasvim civilizovanim sredinam a kao što su npr. Engleska i SR Nem ačka sm atra norm alnim m etodom vaspitanja i stvaranja roditeljskog, odnosno pedagoškog autoriteta. Samo u SR Nem ačkoj u poslednjoj deceniji godišnje um ire više dece zbog roditeljskog zlostavljanja nego zbog zaraznih bolesti, a godišnje se reg istru je 20000 slučajeva seksualnog zlostavljanja dece. Nasilje m ladih je u porastu ne samo m eđu delinkventim a i asocijalnim licim a nego i m eđu tzv. »nor­ malnim« pripadnicim a m lade generacije. Npr. broj oružanih obračuna m eđu đacim a je u svetskim razm eram a u stalnom , iako u najvećem b ro ju sredina blagom, porastu, o čemu su kao pojavi prisutnoj i u našoj sredini, m ada pre novoj i ekscesnoj nego ukorenjenoj i širih razm era, nedavno i iscrpno obaveštavala naša sredstva inform isanja. Međutim, u nekim sredi­ nam a trend razrasta ove pojave je mnogo izraženiji. U toku 1983. g. na am eričkim fakultetim a bilo je »više 38

P r e m a : P e t r o v i ć , K .: » N a s ilje u s p o r t u — s e g m e n t n a s i l j a u

suvrem enoTn s v i j e t u « , » P o g le d i« , 3 /84, s. 98.

od 277 hiljada slučajeva krvavog nasilja! Bostonski studenti, npr. svako ju tro prolaze kroz detektor za metalne predm ete i oružje. U Floridi m oraju kroz rendgensku kontrolu«.39 Takođe, prem a podacim a Detroitske policije samo u prvih. 9 meseci 1986. g. u ovom gradu je pucano na 206 m ladića m lađih od 17 godina. Da je socijalno nasilje kom pleksan fenom en koji se ne može otklanjati adm inistrativnim zabranam a njegovog vršenja nego iskorenjivanjem njegovih socijalnih uzroka pokazuje i o b m u t prim er. U zem ljam a u kojim a je usled adm inistrativnih zabrana došlo do sm anjenja nasilja roditelja nad decom naglo je poraslo nasilje dece nad roditeljim a, kao npr. u SAD i Kanadi gde oko 15% m ladih tuku roditelje. Indikativno je da je u istim sredinam a po rast m aloletničke delikvencije više nego dram atičan.40 To potvrduje da na ovom planu tra jn i problem građanskog dem okratskog društva jeste pre svega u tom e što je u njem u »nasi­ lje stavljeno van zakona i, u stvari, ukinuto u kolanju ideja, ali je zadržano u stvarnom životu u form i kolonizacije, nezaposlenosti i najam nine«.41 Naravno, još je gora perspektiva n ad rastan ja i prevazilaženja nasi­ lja kao vida ljudske interakcije u onim sistem im a ko­ ji se mogu označiti kao despotski ili totalitarni. Samo jedno socijalističko društvo koje sledi put dosezanja opšteljudske hum anosti i sam orealiziranja slobode može doseći pretpostavke za um anjenje i konačno eliminisanje nasilja iz ljudskog društva. Na osnovu brojnih statističkih pregleda i drugih izvora saznanja da se zaključiti da ukupno društveno 39 P e t r o v i ć , K .: o p . c it., s. 86. 40 P r e m a : » L e M o n d e « o d 21. 01. 1984. g. 41 M e r lo - P o n ty , M .: H u m a n i z a m i te r o r ,

B eo g rad ,

1986. g,

s.

nasilje u nekim sredinam a opada, ali je zato političko nasilje u p o rastu sa razrastom funkcija politike. Takođe, dok se obim neposrednog fizičkog nasilja sm anjuje, raste obim psihičkog nasilja, kao i nasilja ljudi nad prirodom . Privid opšteg enorm nog povećanja nasilja, koji ponekad n astaje i pored toga što se obim i intenzitet socijalnog nasilja u nekim sredinam a sm anjuje, prouzrokovan je tim e što su ljudi postali kultivisaniji i ne p rim aju ga više kao norm alnu pojavu usled sve izoštrenijeg etičkog refleksa koji je indikator p orasta nivoa njihove svesti. Takođe, i obilje inform acija o nasilju pojačava utisak o njegovom uvećanju. D ruštveno nasilje je staro koliko i ljudsko društvo, a političko koliko i politika. Teorijski najzapažen ija istorijska oznaka političkog nasilja je najčešđe sadržana u tom e što je uvek bilo javno i teorijski tretirano kao nužno zlo, dok se glad vladajućih za nasiljem i efektivne razm ere njegovog izvođenja najčešće bile daleko veće od društvenih potreba, pa i potreba date, onovrem ene politike. Polazeći od toga da je svako nasilje prim ena sile i p o l i t i č k o n a s i l j e se kao jed a n od pojavnih oblika ukupnog društvenog nasilja može n ajopštije odrediti kao direktna ili indirektna — laten tn a prim ena sile u sferi politike i političkog, odnosno kao direktna ili indirektna prim ena sile nad svešću, telom, iživotom, voljom ili m aterijalnim dobrim a stvarnog ili potencijalnog, odnosno pretpostavljenog političkog protivnika. Kao dinam ička društvena kategorija političko nasilje nije ništa drugo do v rsta političkog čina, odnosno aktivnosti. Dok je društveno nasilje m oguće označiti kao spoj racionalnog i iracionalnog u neodredenoj srazmeri, političko nasilje je teleološka delatnost, odnosno aktivnost u kojoj svest, i racionalni m om enat tre b a da

pretežu nad iracionalnim . Budući da je političko ono je uvek s v e s n o i n e može nikad im ati a trib u t potpuno slepog delovanja. Suprotno Nibergovom m išljenju42 kao i m išljenju drugih koji sm a tra ju da je političko nasilje p r i r o d a n oblik političke aktivnosti i uopšte ponašanja, političko nasilje pretstav lja k l a s n i m a n t a g o n i z m i m a izazvan ili iznuđen, odnosno uslovljen oblik političkog delovanja. Od pojave klasa i politike do danas, antagonizam klasnih interesa uslovljava da su odnosi m eđu ljudim a u sferi političkog života uvek posredovani i nasiljem . Političko nasilje se pojavilo na određenoj etapi razvoja ljudskog društva u kome su konkretni uslovi klasno-antagonistički stru k tu iran e društvene zajednice nam etali istorijski prim erena sredstva i m etode razrešenja konflikata u sferi politike, pa tako i nasilje kao čin i aktivnost ostvarenja političkih ciljeva i, uopšte, sprovođenja klasnih interesa. Njegova suštinska karakteristika je da ne postoji van klasnih odnosa je r je uloga svih činilaca koji utiču na pojavu, razvoj, usmerenost i tra ja n je političkog nasilja predom inantno određena uticajem klasne stru k tu re društva. Nasilno tlačenje klasa, naroda i njihov nasilni otpor tlačenju, b ro jn a ubistva vladara (i ne samo vladara), pobune robova i seljaka, m nogobrojni nepravedni i pravedni ratovi i drugi pojavni oblici političkog nasilja zaključno sa savrem enim »revolucionarnim« terorizm om , pokazuju da je u dosadašnjoj istoriji ljud­ skog društva nasilje kao sredstvo ostvarivanja odredenih političkih, ekonom skih i uopšte socijalnih ciljeva 42 N ie b u r g , H . I.: P o l itic a l V i o le n c e , T h e b e h a v i o r a l p r o c e s s , C h a p t e r : T h e R e l e v a n c e o f V i o le n c e , N e w Y o r k , 1969.

imalo za razvoj društva u celini, pored negativne i svoju određenu pozitivnu ulogu. No i pored toga, a posebno u savrem enoj građanskoj političkoj ekonom iji, političko nasilje dobija najčešće negativni konotacioni tretm an. Njegova destruktivna uloga u d ruštvu vi­ di se samo kao direktno, fizičko nasilje u najrazličitijim oblastim a, počev od ekonom ske sfere gde »koči proizvodnju«, »uništava m aterijaln a dobra« i sl., pa sve do sfere m eđuljudskih i m eđuinstitucionalnih odnosa, p re svega m eđunacionalnih kao m eđudržavnih, m eđucrkvenih ili m eđupartijskih. Pri tom e se previđa da nasilje, kao i svaka druga up o treb ljen a sila koja nas okružuje, nije samo po sebi ni pozitivno ni negativno. Posebno su osuda i negacija političkog nasilja izražavane u okvirim a nihilističkih pogleda na politiku uopšte, ostajale, kako prim ećuje Jovan R. Marjanović, uvek »apstraktne i jednostrane«43 je r su njihovi zagovornici i u političkom nasilju kao vidu političke aktivnosti videli, kao i u politici u celini, samo sredstvo otuđenja, a ne i razotuđenja. U istoriji Ijudskog društva političkim nasiljem se perm anentno služe kako vladajuće klase tako i od n jih potlačene sa intencijom ostvarenja dijam etralno sup ro tn ih ciljeva. Isto rijsk e efekte, negativne po razvoj društva i odnosa u njem u, koji se postižu neracionalnom, okolnostim a i potrebam a neprim erenom upotrebom sile ne tre b a negirati, ali ne tre b a ipak ni zaboravljati to da sila, adekvatno upotrebljena i prim erena ciljevim a i okolnostim a, im a i svoju pozitivnu ulo­ gu u razvoju društva, pre svega, kao babica koja pomaže da se porodi novo društvo. M ada jeste jedno od 43 M a rja n o v ić , B e o g r a d , 1973., s. 24.

R.

Jo v an :

P o litik a

u

sa m o u p ra vn o m

d r u s tv u .

osnovnih m ogućih sredstava klasne borbe političko nasilje kao društveno istorijska kategorija nikada nije ni bilo niti može b iti sam ostalan, sam ociljan i od društvenih uslova neovisan činilac razvoja društva i klas­ ne borbe. Sa jedne strane ono je oduvek služilo obezbeđivan ju sprovođenja ekonom ske eksploatacije i održanju eksploatatora na vlasti, a sa druge je predstavljalo polugu rušenja starog i njegovog zam enjivanja novim i progresivnijim , kao i aktivnost na planu revolucionisanja društveno-ekonom skog uređenja. Stoga nem a i ne može biti ideološki neutralnog političkog nasilja. No, da bi se moglo razum eti kao izraz i instrum ent klasne i političke borbe koji nastaje na odredenom stepenu razvoja ljudskog društva kao istorijska form a političkog posredovanja izm eđu čoveka, njegove prirode i društva, političko nasilje se m ora stalno posm atrati u svoj njegovoj istorijskoj uslovljenosti i protivurečnoj ograničenosti, odnosno u korelaciji sa ukupnošću političke sfere društva čiji je Segment i potreba. Kako se »otuđenje čoveka, uopšte svaki odnos u kojem se čovek nalazi prem a samome sebi, ostvaruje i izražava tek u odnosu u kojem se čovek nalazi pre­ m a drugim ljudim a«44, političko nasilje se u uslovim a njegove nezasnovanosti na objektivnim zakonitostim a društvenog razvoja potvrđuje kao otuđena i otuđujuća čovekova delatnost i vid njegove neautentične kom unikacije i dehumanizovane interakcije kao neautentičnog ljudskog odnosa u kome se on, kao Subjekt na­ silja, nalazi prem a drugim ljudim a nad kojim a nasi­ lje vrši, ili njim e ugrožava i povređuje čovekova dobra, i obrnuto, jednako kao i objekt nasilja. 44 M a r x ,

K .: E k o n o m s k o - f i l o z o f s k i r u k o p i s i , D e la , t. 6, s. 222.

Svako p o sm atranje političkog n asilja samo kao sredstva đom inacije i ograničavanja k reta n ja i razvoja društva ispoljava svoju jed n o stran o st u previdu da su k a ra k ter i smisao politike u celini oduvek određivani njenom zasnovanošću n a objektivnim tendencijam a i zakonitostim a društvenog razvoja, je r sam o onda kada svoj osnov nije im ala u njim a, ona je bila i ostajala isključivo sredstvo dom inacije i sfera otuđen ja — otuđena sfera, ali kad god se zasnivala n a n ji­ m a ona je predstavljala sredstvo efikasnijeg korišćen ja stvorenih objektivnih m ogućnosti za prom enu položaja i svestraniji razvoj pojedinca i društva, z a o čovečenje čoveka. Stoga i političko nasilje kao integralni deo politi­ ke u onoj m eri u kojoj je n jen funkcionalni m etod i vid društveno potrebne političke aktivnosti biva, ili (iako doduše isto rijsk i uslovljen i ograničen) instrum ent bržeg društvenog razvoja i političke, a tim e posledično i ljudske em ancipacije, ili sredstvo čovekovog otuđenja, usporavanja i ograničavanja razvoja društva, upravo u zavisnosti od toga da li je ona (politika) zasnovana na objektivnim zakonitostim a društvenog razvo­ ja ili ne. Koliko je teško pokušati objasniti silu kao sastavni deo politike, a ne dati joj istovrem eno i a trib u t moguće poluge istorijskog progresa, pokazuje nedosledna Poperova k ritik a M arksovog shvatanja upotreb e sile. O dbacujući M arksovo m išljenje kao irelevantno za savrem eno društvo i isključivo u funkciji »revolucije silom« Poper ističe da je »upotreba sile opravdana samo pod tiranijom koja reform e čini nem ogućim bez sile, i da ona tre b a im ati sam o jedan cilj, a to je da dovede do stanja stvari koje om ogućuje reform e bez sile« da bi nakon toga dozvolio u potrebu sile u politici, ali

samo kao Segment realizacije »demokratskog«, a ne i kom unističkog program a ostvarenja ljudskog progresa.45 Takođe, posm atrajući istorijski odnos nasilja i politike, mnogi su zaključili da je nasilje obavezni, pa čak i večni pratilac i ljudskog društva i politike. No, niti su svi politički procesi povezani sa društvenim nasiljem n iti ga iziskuju, niti su, sigurno, svi nasilni akti u društvu u k rajn jem u funkciji politike. Iako nasilje, dakle, nije uvek nužan p risu tan pratilac politike, postoje ipak politički procesi i fenom eni koji su moguće tesno povezani sa nasiljem . Jedan od njih je svakako i fenom en revolucije, odnosno revolucionarni proces. Radi boljeg razum evanja njihove moguće korelacije treb a im ati u vidu i to, da, kao što svaki nasilni put ka vlasti podrazum eva i korišćenje nenasilnih sredstava, tako i nenasilni p ut podrazum eva doziranu upotrebu nasilja. Potpuno čistih puteva nem a već se definiciono određuju prem a tom e šta preteže u odnosu prem a apstraktno čistom — teorijskom modelu. Osim toga, veza nasilja i revolucije je p risutna i u tome što, kad god postoji revolucija na delu, uvek postoji i mogućnost političkog nasilja uperenog protiv revolucije, bez obzira da li je ona pretežno nasilna ili ne, dakle kontra-revolucionarnog nasilja, koje može biti kroz različite pojavne form e jednako utkano u revolucionar­ ni proces kao i revolucionarno nasilje, kao njegova dijalektička suprotnost. Političko nasilje koje kao »organizovano odbijanje sile silom«46 predstavlja p r o t i v n a s i l j e , jeste po M arksu i Engelsu onaj vid društveno-istorijski uslov45 P o p e r , K .: T h e O p e n S o c i e t y a n d i t s E n e m ie s , L o n d o n , 1966. g-, s. 151. 46 M a r x , K .; E n g e ls , F .: N e m a č k a id e o lo g ija , D e la , t. 6. s. 297.

ljene interakcije izm eđu eksploatatora i eksploatisanih, porobljivača i porobljenih, dom inirajućih svake vrste i dom iniranih, n a koje svi potonji im aju istorijsko pravo u cilju sticanja svoje, pa m akar i parcijalne slobode. Stoga je i svako nasilje p ro le tarija ta na koje je on objektivno prinuđen u revoluciji uvek p r o t i v n a s i l j e . Pri tom , po M arksu, sila nikad nije revolucion a rn a sam a po sebi, nego je nasilje kao njen rad i njen učinak revolucionarno ukoliko k a ra k ter prom ena koje proizvodi potvrđuje da ono revolucionarno učestvuje u n a sta jan ju i razvoju novoga društva. Kao što političku vlast ne tre b a identifikovati sa pojm om državne vlasti pošto je ona sam o osnovni vid političke vlasti, tako ni političko nasilje ne tre b a iden­ tifikovati sa pojm om državnog nasilja, a državno nasi­ lje sa institucionalnim nasiljem , je r je nasilje države samo osnovni vid institucionalnog nasilja, dok je institucionalno nasilje opet, osnovni vid političkog nasi­ lja uopšte. Država uvek raspolaže samo najvećim , ali ne i sveukupnim potencijalom političkog nasilja u jednom društvu. S obzirom na p riro d u političke akcije političko nasilje može v ršiti i svaki pojedinac. Ovu pojavu uočio je npr. i Maks Štirner, ali je pokušao objasn iti na »donkihotovski način« pokušavajući da utvrdi smisao ne samo klasnog zločina nego i kazne kao zločina u klasnom N društvu. Njega čudi što »ponašanje države« — koje je po njem u ništa drugo do nasilje, »ona naziva pravom , a nasilje pojedinca p n a naziva zločinom«.47 Već iz ovoga je očigledno da on nije shvatio da država kao klasna tvorevina nastoji da zađrži monopol nasilja samo za sebe na različite načine pa i 47 c it., s. 280.

c it. p r e m a : M a r x , K .; E n g e ls , F .: N e m a č k a i d e o o lo g ija , op .

institucionalizacijom nasilja. Ona im a legalni monopol na legalno političko nasilje ali, ona se tim e nikad ne zadovoljava već n astoji da sam o svom nasilju da Status ekskluzivnosti i oreol večne legitim nosti. I Maks V eber govori o državi na sličan način. Po njem u m onopolom nasilja organizovanom na najvišem institucionalnom nivou raspolažu najviši državni organi u okvirim a važećeg prava ili zakona za održavanje, njim a uređenog, zajedničkog življenja ljudi. Monopol državne sile kao »sredstva leg itim n e... nasilnosti«48 poseduju svi politidki sistem i nezavisno od form e društvenog uredenja. U p o s t o j e d i m uslovim a klasnog društva n i j e m o g u ć e potpuno p r e v a z i ć i nasilje, apsolutno ga se o d r e ć i i apsolutno ga sigurno i z b e d i u smislu nezahvadenosti n jim na aktivan ili pasivan način. Danas, praktidno za svakoga postoji m ogudnost da voljno ili nevoljno bude Objekt, ali i Subjekt nasilja. S razvojem tehnologije uništenja nasilje sve više prestaje biti vid interakcije privilegovan za m uški deo covedanstva je r su njim e u ratovim a sve više bile pogođene i žene i deca, a u savrem enim uslovim a mogude nuklearne kataklizm e svi su, m a koliko to cinidno zvudalo, skoro apsolutno ravnopravni kao objekti nasilja. No i bez toga raste broj ž e n a — udesnika u politidkom nasilju. Tako, na prim er, u redovim a »revolucionarnih« tero rista ne samo što je veliki broj žena, nego su nedavno osnovane i prve teroristidke grupe sastavljene potpuno od ženskih članova.49 Čak ni d e c a u sferi politidkog nasilja ne ostaju u svakoj interakciji samo objekt bez obzira na p o rast njihovog učešća u 48 W e b e r , M .: o p . c it. s. 43. 49 N p r . u S R N e m a č k o j : » D ie F r a u e n lle n « i » R o te M o rg e n « .

d e r R e v o lu tio n ä re n Z e ­

ukupnom zbiru ak tera — objekata političkog n asilja — posebno na planu odm azde sa političkim m otivim a — npr. ubistva i silovanja dece ko ja su politički motivisana. Tako npr. u koncepciji »rata zvezda« se u SAD sasvim ozbiljno raču n a sa upotrebom talentovane dece i njihove b u jn e m aste na planu iznalaženja »war games« varijan ti u okvirim a kom pjuterske kombinatorike. Dakle, nasilje je još uvek veom a m oguća pojava u životu s v i h l j u d i bez obzira n a jnjihovu životnu dob, kao i političku, rasnu, klasnu, versku ili nacionalnu pripadnost, socijalni Status i sl. Naravno, to se odnosi i n a one koji propovedaju apsolutno uzdržavanje od nasilja. Biti pacifista još uvek ne znači b iti obezbeđen od institucionalnog nasilja ili nedodirljiv za posledice turbulencije sve intenzivnijeg i raznovrsnijeg individualnog nasilja u savrem enom društvu. Pogrešno je ili nedom išljeno svako određenje n en a s i l j a kao statičke kategorije n asu p ro t nasilju kao dinam ičkoj kategoriji da b i se samo tako izrazila njegova suprostavljenost nasilju ili različitost od njega. Nenasilje je takode vid ljudske aktivnosti, akcije, koji nem a kao svoj osnovni određujući a trib u t pasivnost. N enasilna politička aktivnost podrazum eva politički m otivisano delovanje sa intencijom neupotrebe sile ili poziva na nju. No, svako oštro i totalno razgraničenje nasilja i nenasilja u političkoj prak si p retpostavlja m ehanicistički pristup problem u. Ona su kao političke aktivnosti isprepletena i ujedno duboko suprotstavljena u svom dijalektičkom jedinstvu. Svaka nenasilna politička akcija usled intencionalnosti sadrži u sebi i odredenu m eru prinude, odnosno pritiska, dakle i ele­

m ente nasilja. N epotpuna su i razlikovanja nasilja i nenasilja po tom e što je prvo navodno usm ereno samo n a telo, a drugo na svest50, je r je svako političko nasilje uvek okrenuto i ka svesti, i vrši se istovrem eno i n ad njom ako se vrši nad čovekom kao spojem duha i m aterije. N ajkraće rečeno, na planu politike nenasilje se pretežno m anifestuje kao pokušaj političkog delovan ja bez direktne upotrebe sile. N asilje je utkano u sve ideologije pa čak i u ona učenja koja ga se form alno odriču. Npr. gandijevsko učenje o nenasilju ođriče se n asilja kao fizičkog čina i akta agresije, odnosno akta direktne fizičke povrede protivnika, ali se ne odriče prinude i pritisaka koji takođe mogu biti nasilje i to sa snažnim učinkom . U tom kontekstu treb a razm atrati i nasilje nečinjenjem kao vid sprečavanja političkog pro­ tivnika da ostvari svoje nam ere i interese (protestno sedenje, isprečenost tenka ili broda, nedozvoljavanje d o tura hrane -— aktuelni prim er palestinskih logora u Libanu). Pacifistička teza da je nenasilje bolje od nasilja m a o kojim se okolnostim a radilo, previđa najm anje to da postoje i neizdržljive okolnosti kao i one situacije koje upravo uslovljavaju i nam eću nasilje kao protivnasilje.

2. UZROCI I OSNOVE NASILJA U PO L IT IC I Istražujući prirodnu i religijsku relaciju čoveka prem a okolini Hegel uočava, i u »Systemfragmentu« određuje, nasilje kao uništenje zbog uništenja, kao totalnu negaciju posebnosti i predm etnosti objekta koja 50 V id i n p r . : V a s q u e z , A . S .: o p . c it. s. 345.

n astupa usled njegove nekorisne i p ro tiw o ljn e destrukcije.51 N asilje nikada nije u tilita rn a destrukcija objekta kakva je n aprim er p o tro šn ja je r se njim e ne ostvaruje svrsishodan prelaz iz jedne u drugu predm etnost. Ono je ekonom ski necelishodno i nekorisno kada je duboko prirodna, svrhom neom eđena čovekova delatnost koja nikada nije doprinos opštim potrebam a i p retpostavlja žrtvu a tim e i uspostavljanje religiozne relacije subjekta prem a objektu nasilja. Po Hegelu, p rirodna osnova nasilja je žudnja kao neprevladana želja za posedovanjem objekta52. Kako je uništenje, m ada n ajprostiji, ipak sigurni dokaz o potrebom posredovanoj nadm oći, ono se uzim a i kao do­ kaz o posedovanju objekta neovisno od toga što se to posedovanje ne uspostavlja na ljudskom i utilitarnom nivou. N eprevladavanje žudnje kao želje za ostvarenjem nadm oći rađ a konflikt i b o rb u na sm rt je r se sve nadmoći kao individualno prirodno određenje m edusobno isključuju. Pošto je i najo p štiji i najviši dokaz prirodnosti čoveka njegovo življenje »to je sämo stavljanje života na kocku, ono čime se obistinjuje sloboda, čime se obistinjuje to, da za sam osvest nije suština bitak, ne neposredni način, kako on nastupa, ne njegova zagnjurenost u raširenost života, — nego da na njem u nem a ništa što za n ju ne bi bio m om enat, koji iščezava, da je on samo čista zasebica. Individuum , koji se nije odvažio da život stavi n a kocku, može se doduše priznati kao osoba; ali on nije postigao istinu te priznatosti 51 N o h l, H . (H g .): H e g e ls T h e o l o g i s c h e J u g e n d s c h r i f t e n , T ü b i ­ n g e n , 1907, s. 346—348. 52 H e g e l, G . F . W .: J e n e n s e r R e a lp h i l o s o p h i e , L e ip z ig , M e i­ n e r , 1931—1932, I, s. 15.

kao sam ostalne sam osvijesti. Isto tako svaki m ora težiti za sm rću drugoga, kao što svoj život ulaže u to, jer ono drugo ne važi više nego on sam«.58 N asilje u ljudskom društvu predstavlja dokaz neprevladanosti anim alnih želja i nesposobnosti življenja ljudi u skladu sa sopstvenom prirodom , odnosno dokaz neuspostavljanja potrebne razlike izm eđu opšteg prirodnog i posebnog ljudskog. Za razliku od rada kao delatnosti koja ne teži uništen ju već preobražavanju objekta, nasilje ne samo što preobražava — undštava oblik objekta nego i njega samog. M eđutim, i nasilje kao i rad im a svoju otuđujuću dim enziju je r se čovek čineći nasilje lišava prirodnosti bitka koji je njegov i čini od njega b itak koji m u je stra n m ada se u njem u održava. Čovek se udaljava od ljudske prirode i onda kada se ne uspeva uzdići iznad čisto prirodnog življenja kao neposrednosti, a udaljava se u onoj m eri u kojoj ne uspeva prevladati svoju želju kao prirodno anim alnu i uspostaviti je kao prevashodno prirodno ljudsku, tim pre što je želja ljudska samo onda kada je i od drugih subjekata priznata kao ljudska. Pitanje povoda, osnova i uzroka političkog nasilja je uvek ujedno i pitanje da li je nasilje artificijelni ili suštinski a trib u t čoveka i politike. Povodi za nasilnost su praktično neograničeni ali su zato uzroci i osnove nasilja kvantitativno ograničeniji i stoga saznatljiviji. Postojeća istraživanja i domi­ nan tna viđenja uzroka političkog nasilja mogla bi se orijentaciono razvrstati najm anje u dve osnovne grupe. T e o r i j e u s l o v l j e n o s t i im aju zajedničku hipotezu o nasilju kao ponašanju koje nije u čovekovoj53 53 H e g e l, 107— 108.

G.

F.

W .:

F e n o m e n o lo g ija

duha,

Z a g re b ,

1955,

s.

prirodi. Čovek se rađ a bez agresivnosti i tek vrem enom određeni društveni stavovi i lična iskustva uslovljavaju kod pojedinaca uverenje o korisnosti nasilja kao sredstva ostvarenja određenih interesa. N asuprot njim a, kao mnogo rasp ro stran jen ije, egzistiraju teorije p r i r o đ e n o s t i koje sm a tra ju da je nasilje duboko usađeno u gene čoveka, pri čem u se istraživači ponekad duboko razilaze u detaljim a, npr. da li svi ljudi im aju prirođenu agresivnost i u kojoj m eri, da li je m oguća perm anentna kontrola svesti nad agresivnim nagonim a i sl. Za najek strem n ije od n jih se može reći da se odlikuju subjektivističkim pristupom u tre tira n ju agre­ sivnosti, je r traže uzroke nasilja isključivo ili pretežno u prirodi i biću nasilnika. Pri tom se kao najvažniji m ogući uzrok obično uzim a neki psihički fak to r ili životni m om enat, zbog čega se, uostalom , sa m nogo pažnje, i isp itu ju biografski tokovi počinioca nasilja. Tipičan aktuelni p rim er takvog p ristu p a su m nogobrojne studije o terorizm u, ili bolje rečeno o teroristim a, koje n astoje da stvore obrazac za životni p u t jednog prosečnog teroriste, tako da bi, sve zajedno uzev, m ogle da nose naslov: »Kako prepoznati tero ristu nakon rođen ja ili n ajkasnije u ranom detinjstvu«54. Može se reći da ove stru je karakteriše naglašeno m onokauzalno objašn jen je uzroka nasilja, agresivnosti i agresije uz potpunu zanem arenost njihove društvene geneze. Uopšte, postoji veom a velik broj teorija, ne samo u istoriji političke m isli veđ i danas, koje uzroke i osnove nasilja nalaze isključivo u ljudskoj prirodi. Pri tom je svaka m oguća različitost njihovih zaključaka 54 K a ra k te r is tič a n p r im e r je n e d a v n o z a v rš e n z a p a d n o n e m a č k i, v e o m a o b u h v a t a n i p r e t e n c i o z a n , n a u č n i p r o j e k a t : J ä g e r , H .; S c h m i d t c h e n , G .: S ü ll w o l d , L .: L e b e n s l a u f a n a l y s e n , A n a l y s e n z u m T e r r o r i s m u s , b d . 2. O p la d e n , 1987.

^----

uslovljena prvenstveno različitim shvatanjem ljudske p rirode što je nekada posebno dolazilo do izražaja u teorijam a o društvenom ugovoru. Najviše je ipak onih koje, polazeći od inđividualno-psiholoških svojstava, sm a tra ju da su neki ljudi već sam im činom rođenja predodređeni da vrše nasilje usled urođenog viška agresivnosti, dok svi drugi, neovisno od društvene sredine jesu apsolutno nesposobni da čine nasilje naprosto zbog toga što ono »nije u njihovoj prirodi«. No, i pored najnovijih uspeha genetike koji potvrđuju da npr. izvesne hrom ozom ske aberacije kao i urođeni debalans hem ijske ravnoteže mozga55 mogu uticati na uvećanje potencijala agresivnosti u čoveku, a tim e i do povećane sklonosti ka nasilničkom ponašanju, ostaje ipak kao odlučujući uslov p risutnosti nasilja u ljudskom društvu sam o d r u š t v o i njegovi u s 1 o v i za razvoj čovekove ličnosti, ođnosno čovekova sredina pod čijim se neposrednim uticajem form ira njegovo ponašanje. Međutim , odm ah treb a reći da se one teorije koje osnove nasilja nalaze u p r i r o d i društva mogu označiti kao b i o l o g i s t i č k e zbog toga što se u njim a društvo vidi kao organizam , a nasilje kao sastavni m om enat u njegovom funkcionisanju. Jedna od om iljenih teza o nastanku nasilja je svakako i ona da nasilje u v e k proizvodi nasilje ili da se 55 S o v j e t s k i n a u č n i c i s u s e 1985. g. u n a u č n o r a č a s o p is u » E u r e k a « s a g la s ili s a r e z u l t a t i m a i s t r a ž i v a n j a o u z r o c i m a p r e t e r a n e a g ­ r e s i v n o s t i d o k o j i h s u d o š li i s t r a ž i v a č i N a c io n a ln o g i n s t i t u t a z a p s ih ič k o z d r a v l j e (V o jn o p o m o r s k a b o ln ic a ) u A t l a n t i , S A D . I s p i t i v a n j e t e k u ć i n e le đ n e m o ž d in e s u p o t v r d i l a d a a g r e s i v n o s t u k a r a k te r u č o v e k a b itn o z a v isi o d o d n o sa h e m ijs k ih m a te r ija s e r o to n in a i n o re p in e frin a , k o je p r is u tn e u m ik ro k o lič in a m a u m o z g u s tv a r a j u n e r v n e i m p u ls e . V is o k n iv o s e r o t o n i n a i n i z a k n iv o n o r e p i ­ n e f r in a im a ju o so b e sa a g re s iv n im p o n a š a n je m k o je p o u č e s ta lo s ti i in te n z ite tu n e p re la z i g ra n ic e n o rm a ln o g p o n a š a n ja . d o k n jih o v a o b r t n a s r a z m e r a p r e d s t a v l j a u r o đ e n d is b a l a n s h e m i j s k e r a v n o t e ž e m o z g a i d o v o d i do la k še g , č ešć eg i in te n z iv n ije g is p o lja v a n ja a g re ­ s iv n o s ti .

na s i l u m o r a uvek o d g o v o r i t i s i l o r n . Da to nije tačno, može se i bez nekog naročitog naučnog napora precizno em pirijski u tv rd iti već na najnižem nivou nasilničkog ponašanja. U odnosu dve individue, nečija ispoljena agresivnost, ne m ora uvek autom atski izazvati nasilničku, odnosno agresivnu reakciju druge, već može, zavisno od niza drugih fak to ra (odnos fizičke snage, svesti, vaspitanja, lične kulture, nivoa h rabrosti, veštine, sredstva za odbranu-napad, m esta i vrem ena događanja itd.) dovesti i do sm anjenja nivoa agresivnosti kod druge osobe ukoliko se je nasilnički ponašala, potpuno je suzbiti ili ne izazvati uopšte nikakvu nasilničku reakciju. Naravno, p ri tom e tre b a im ati u vidu i m ogućnost okrenutosti agresije ka sebi, kao autosankcije za neostvareni interes, ali i to da ni ona nije obavezna reakcija na nasilje na koje nije odgovoreno kontraekstem om nasilnom reakcijom . Druga, ovoj suprotstavljena, a jednako om iljena nenaučna k rajn o st je da nasilje n i k a d a ne m o r a p r o i z v e s t i nasilje. Ova teza, tako bliska pacifizm u hrišćanskog profila i najčešće u službi opravdanja političkog nasilja vladajućih, gubi van dociranja svaku ozbiljniju naučnu i onda hipotetičku opravdanost, te se njom ovde nećem o m nogo ni baviti. Nasilje m o ž e, ali n e m o r a da proizvede nasilje. Pri tom e reaktivno nasilje, kao ono koje je nastalo kao reakcija na nasilje, ne m ora b iti ni istog tipa niti u istoj pojavnoj form i, a n iti istog obim a i intenziteta. Institucionalno nasilje može proizvesti institucionalno nasilje (npr. države protiv države), ali i individualno direktno nasilje neform alnog tipa kao što su pobuna, terorizam i sl., i obrnuto.

B rojna s o c i o p s i h o l o š k a istraživanja određ uju a g r e s i v n o s t 56 i ap atiju kao dve strane iste m edalje, odnosno kao individualni oblik reakcije na društveno nasilje, doživljeno na radnom m estu, u saobraćaju, braku, i sl. M eđutim, agresivnost se takođe može javiti i kao odbram beni m ehanizam nesigum ih ličnosti, kao što se kod pojavno apatičnih osoba izgled desto javlja kao plašt p ritajen e agresivnosti. N ajznačajniji, već klasični n e o i n s t i n k t i v i s t i koji su izučavali agresivnost su svakako Zigmund F rojd i K onrad Lorenc. Ono što im je zajedničko, kao i svim ostalim instinktivistim a, jeste shvatanje da agresivno ponašanje izvire iz urođenog instinkta kome je za ispoljavanje potrebna samo pogodna situacija. Po toj teo riji uzrok nasilja leži isključivo u ljudskoj prirodi i osnova m u je neobuzdani nagon, »nesavladivi instinkt« za agresivnim ponašanjem . F rojd je prvi odredio agresivnost kao nagon, rušilaštvo u čovekovoj psihi tesno povezano sa libidom. N ajpoznatiji savrem eni nastavljač njegovog videnja agresivnosti kao nagona »koji pripada čovekovom biću kao i organi kojim se služi — i može biti samo ublažen«5758 je M ičerlih Aleksandar. I istraživanja Konrad a Lorenca68 su takođe usm erena ka potvrdivanju povezanosti erotskog i agresivnog držanja. Po Lorencu nasilje je determ inisano isključivo biološkim faktorom , a ne i društveno-ekonom skim uslovi56 Z b o g v iš e s m is le n e u p o t r e b e r e č i a g r e s i j a , F r o m o p r a v d a n o u p u ć u j e n a u p o t r e b u t e r m i n a a g r e s i v n o s t k a o s m is l e n o o d r e đ e n i j e g i u p o t r e b n o j a s n i j e g . V id i: F r o m m , E .: A n a t o m i j a l j u d s k e d e s l r u k t i v n o s t i , k n j . I, Z a g r e b , 1976, s. 13. 57 M i t s c h e r l i c h , A .: A g r e s s i o n u n d A n p a s s u n g II, u P s y c h e , 1958 /59, 12, s. 528. 58 L o r e n z , K .. D a s S o g e n a n t e B ö z e . Z u r N a t u r g e s c h i c h t e d e r A g r e s s io n , W ie n , 1963.

m a u kojim a se rađa, dok je agresivnost reaktivne prirode samo u pogledu korišćenja u n u tra šn jih stim ulansa. On svakako, pa i političko nasilje vidi sam o u okviru biološko-nagonskog k onteksta čovekove prirode. Kao realizovana agresivnost ono je, po njem u, uvek ništa drugo do spontana reakcija n a fiziološkoj osnovi, što ne čudi ako se zna da on uvek polazi od rezu ltata istraživanja agresije m eđu životinjam a. Po njem u su agresija i nasilje u ljudskom društvu potpuno analogni ispoljavanju agresije m eđu životinjam a, te ih vidi kao uvek korisne i uvek osnovane sam o n a biološki-nagonskim osobinam a čoveka. Analogijom izm eđu ponašanja životinja i lju d i Lorenc ipak nije mogao dokazati postavku o agresivnosti kao urođenoj i večitoj destruktuirajućoj k arakteristici ljudskog roda, iz koje, uostalom, i danas neoinstinktivisti izvlače zakljueke o neiskorenjivosti nasilja. N asuprot instinktivistim a b i h e v i o r i s t i smatra ju da samo društveni uslovi o dreduju svako, pa i nasilno ponašanje, te stavljaju zbog toga u svojim istraživanjim a akcenat n a opis oblika ponašanja zanem arujući p ritom sve subjektivno što uslovljava to ponašanje. Jednostranost oba pravca pokušava prevazići From razlikovanjem dve vrste agresivnosti: benigne ili odbram bene koja je urodena, i m aligne agresivnosti razvijene društvenim uslovim a, odnosno ljudskom situacijom . Benigna agresivnost nije k a rak terističn a sa­ mo za čoveka već i za životinje i »nužna je za opstanak jedinke i vrste, biološki je prilagodljiva i nestaje kad i njen uzrok59. Reč je o agresivnosti koja, m ada nije oličena samo u napadu, već i u odbrani, pa i u bekstvu, nije urođeni in stinkt iako je sastavni deo ljudske pri59 F r o m m , E .: o p . c i t ., s. 21.

rode. Drugu, negenetsku v rstu agresivnosti kao »malignu« k arakteriše o krutnost i destruktivnost i ona je po From u svojstvena samo čoveku. Do m aligne agresivnosti dolazi onda kada čovek nije u stan ju da aktivno učestvuje u društvu, odnosno kada je onemogućen da stvara, ali i usled m orbidnih, sam o čoveku svojstvenih m otiva. Tako, npr. »opterećenost nasiljem i destruktivnošću m eđu nekim »revolucionarima«, samo su daljni prim eri snažne privlačnosti nekrofilije u današnjem svetu«60. Dok benigna agresivnost im a svoje organske korene, m aligna agresivnost je, po njem u, deo karaktera, što u k rajn jem znači da je takođe segment biološke konstrukcije. U svojim psihoanalitičkim istraživanjim a From je takođe ustanovio korelaciju vrsta nasilja i razvitka civilizacije, i, mogli bism o reći, ne sa­ mo na planu njegova obima, već i spektra njegove raznovrsnosti. Iako From ide korak napred upotrebljavajući pojam agresivnosti i za reaktivno-odbram benu agresivnost koju naziva »benignom« i za destruktivnu agresivnost koju naziva »malignom«, ni takvo određenje ne zadovoljava u potpunosti, jer, nije svaka destruktivna agre­ sivnost m aligna po društvo. Uzmemo li, npr., destrukciju kao uništenje starih, prevazidenih odnosa ili sistem a vladavine, onda bi uvek nasilno osvajanje vlasti kao m ogući p u t ostvarenja proleterske revolucije bilo po društvo maligna, dakle zla ili opaka agresivnost. Fromovo tum ačenje svake destruktivne agresivnosti kao m aligne po đruštvo i čoveka je prihvatljivo samo ukoliko se ne iznosi sa jednog opštijeg nivoa vrednovanja. Tada se, npr., može uzeti za istinito da je, sa stanovišta onih nad kojim a se izvodi, destrukcija m aligna agre60 ib id ., s. 28.

sivnost. Npr. za klasu koja gubi vlast revolucija je m a­ ligna destruktivna agresivnost je r razjeda i razara sve sistem e vladajućih vrednosti stvorenih n a način prim eren njenim interesim a i potrebam a. Napom enim o da m eđu značajnijim savrem enim m isliocim a koji su se bavili ovim problem om i Brikn er takođe razlikuje urođenu, spontanu agresivnost od društveno razvijane61. Povodom ovog, kao i sličnih mišljenja u krilu m arksističke misli, mogli bism o ovde p rim etiti da b i m ožda bilo logičnije govoriti sam o o j e d n o j agresivnosti koja je urodena, a koja se može iskazivati ili neiskazivati na određene načine, odnosno razvijati i usm eravati, odnosno prevladavati u zavisnosti od uslova društvene sredine. N asuprot učenju o agresivnosti kao nagonu, javila se krajem 30-tih godina nova teza o r e a k t i v n o j prirodi agresivnosti. N jen tvorac je Džon D alard koji je 1937. g. form ulišući princip frustracije-agresije udario tem elje ne samo tzv. Jelskoj školi u izučavanju ag­ resivnosti, već i savrem enom biheviorizm u prim enjenom na planu istraživanja političkog nasilja i uzroka revolucije. Po njem u, fru stra c ija nastaje usled ometan ja težnje za dosezanjem željenog cilja. N jen nastanak vodi uvek ka nekoj form i agresivnosti koja se može odrediti kao delovanje sa ciljem napada na jed n u osobu ili predm et. Agresivnost je uvek posledica frustraciji. F ru stracija se definiše kao sm etnja ciljno usmerenog delovanja, a agresivnost kao svaki odnos usmeren na predviđanje jedne ličnosti ili objekta. Prem a tako shvaćenoj fru straciji agresivnost je jedini mogući oblik njenog ispoljavanja, što već kao teza zvuči dosta isključivo. Druga ozbiljnija zam erka ovakvom defini61 V id i: B r ü c k n e r , P .: o p . c it., s. 14.

sanju agresivnosti je ta što se ne uočava razlika između stvarnog agresivnog ponašanja i agresivnih tendencija u ponašanju. Dalje, ;tvrdeci da agresivnost m ora inducirati agresivno držanje kod drugih, Dalard, previda da agresivno držanje može takođe oslabiti nečiji agresivitet, a ne samo izazvati ga ili pojačati. Ove, kao i niz m ogućih sitnijih nedostataka su pokušali otkloniti u svojim radovim a Miler, Siers, Dub i drugi nastavljaei Dalardovog učenja dozvoljavajući m ogućnosti i drugih oblika ispoljavanja fru striran o sti sem agresiv­ nosti, kao i izazivanja »nadražaja agresivnih tendencija«6263. Pored »američke« varijante negiranja agresivnosti kao sam ostalnog nagona, javlja se, istovrem eno i sasvim nezavisno od nje, i »evropska« čiji je najznačajn iji predstavnik Švajcarac K unc6S. Medutim, i njen do­ rnet se svodi na akcentiranje reaktivnog m om enta u n asta jan ju i ispoljavanju agresivnosti. Jedna do danas najpoznatijih i najprihvaćenijih definicija agresivnosti je svakako Berkoviceva po kojoj se »agresivnost d e fin iše . . . kao ponašanje sa ciljem povređivanja jedne ličnosti ili objekta«64. I njoj se ipak mogu staviti neke bitne zamerke, a najm anje bar to što se agresivnost shvata kao ciljno usm erena delatnost na j e d a n objekat (ličnost), iako je čest slučaj da je agresivnost, usm erena na povređivanje više ličnosti. No, kako nam era ovog rada nije podrobnije bavljenje agresivnošću kao socijalno-psihološkom ka62 V id i n p r . M ille r , S e a r s , M o w r e r , D o o b , D o lla r d : D ie F r u s ­ t r a t i o n - A g r e s s i o n s - H y p o t e s e , u : H a n s T h o m a e (h g ): D ie M o t i v a tio n d e s m e n s c h l i c h e n H a n d e ln s , K ö ln u n d B e r lin , 1965, s. 205— 209. 63 K u n z , H .: D ie A g g r e s s i v i t ä t u n d d ie Z ä r t l i c h k e i t , B e r n , 1946. 64 B e r k o w itz , L .: T h e c o n c e p t o f a g r e s s i v e d r iv e : s o m e a d itio n a l c o n s id e r a tio n s . U B e r k o w itz , L .: A d v a n c e s i n e x p e r i m e n t a l s o c ia l p s y c h o l o g y , B d . 2, N e w Y o r k , 1965, s. 132.

tegorijom , zadržaćem o se sam o u granicam a njenog razgraničavanja od pojm a nasilja. Odnos agresivnosti i nasilja, odnosno njihova povezanost je najp re u tom e što je svako nasilje, a posebno direktno nasilje, form a agresivnog ponašanja. Pritom ne treb a zaboravljati da je sila sam o jedno od sredstava ispoljavanja agresivnosti, što uslovljava da se agresivnost i nasilje suštinski razlikuju. Pored funkcije direktnog iskazivanja neprijateljstva agresivnost im a i in strum entalnu funkciju kao sredstvo za dosezanje određenih ciljeva koji se ne sastoje samo u nanošenju stete objektu, odnosno povređivanju licnosti. To je takođe n jen a spona sa političkim nasiljem . M eđutim, agresivnost je najčešće spontana, a može b iti čak i nesvesna što je teško uklopljiv elem ent u definiciju nasilja, a posebno političkog nasilja, Agresivnost je kategorija m otivacije i podsticaja za razliku od nasilja koje spada u kategoriju ponašanja. U istraživanju uzroka političkog nasilja savrem ene sociopsihološke teorije (Gar, Fajerabend — grupa i Hibs) stavljaju naglasak na agresivno držanje kao oblik ispoljavanja individualnog i kolektivnog nezadovoljstva, koje vodi nasilnom delovanju, a teorije o u p o r e d n i m d r u š t v e n i m p r o c e s i m a (Hom ens, Adams, Ransimen) već i samo kolektivno negodovanje odreduju kao obaveznu form u političke agre­ sivnosti. Kada je reč o biheviorističkom istraživanju uzro­ ka nasilja u politici svojom prihvaćenošću pažnju privlači postavka o tzv. relativnoj deprivaciji kao osnovnom uzroku političkog nasilja čiji tvorac Ted Gar je-

ste ujedno i najznačajniji savrem eni predstavnik ovoga pravca. I danas za taj pravac karakterističnu tezu o frustracionoj agresiji kao uzroku političkog nasilja postavio je još Džon Dalard. N ju je kasnije razvio Berkovic, a savrem eni najznačajniji predstavnici pored Gara su još i K. F ajerabend i R. L. Fajerabend. Odlika ovog pravca je proveravanje hipoteza kroz izuzetno bogat em pirijski m aterijal. Njihova polazna teza jeste da je svakoj agresiji uzrok frustracija. Da bi izazvala agresiju koja se može označiti kao kolektivno političko nasilje, frustraci­ ja m ora biti sistem atska fru stra c ija neke grupe ili datog društva u celini. U konkretnom istraživanju može se uvek odrediti stepen sistem atske frustracije kroz diskrepancu izm eđu socijalnih iščekivanja, na jednoj, i zodovoljenja potreba, na drugoj strani. Stalno rastući zahtevi su desto u raskoraku sa m ogućnostim a postojećih političkih sistem a, te je stepen sposobnosti vladajudih da zadovolje socijalna iščekivanja po Fajerabendu obrnuto proporcionalan stepenu un u trašn je politidke nestabilnosti jedne zemlje. Ono što je kod Fajerabenda uzrok — sistem atska fru stra c ija kod G ara65 je sam pojam relativne deprivacije. Relativna deprivacija koja je danas postala nezaobilazan pojam ne sam o u okvirim a bihevioristickog istraživanja, predstavlja ništa drugo do diskrepan­ cu izm eđu vrednosnih iščekivanja i vrednosnih zahteva i njihovog ispunjenja. Vrednosna iščekivanja se mogu odrediti po Garu kao sklop onih uslova i dobara koje pripadnici jedne nacije sm atraju kao sebi moralno, pravno i uopšte realno pripadajuce. Vrednosni za65 G u r r , T .: W h y p o z n a t i j e d e lo .

M e n R e b e l? P r i n c e t o n , 1970, j e G a r o v o n a j -

htevi obuhvataju sve ono što se od društva očekuje, posebno n a planu ličnog i socijalnog standarda, ali i u svim drugim oblastim a, uključujući naravno i politiku, a što je po proceni m asa realno ostvarljivo u datom trenutku. To što ćemo ovde dosta pažnje pokloniti Garn, jeste ne sam o zbog rasp ro stran jen o sti njegovog učenja, već i zbog toga što je savrem eni biheviorizam u njegovom učenju dostigao svoj teorijski vrhunac u istraživanju političkog nasilja. Po Garovom m odelu diskrepanca izm eđu iščekivanog i ostvarenog stvara racionalno i iracionalno nezadovoljstvo ko je je glavna osnova svakog nasilnog delovanja. Razliciti oblici ispoljavanja nezadovoljstva, kao što su lju tn ja, gnev ili bes, se stap aju u jednom društvu u jedno kolektivno, odnosno, m asovno nezadovoljstvo. Da b i se nezadovoljstvo m aterijalizovalo u konkretno nasilje, neophodno je pre toga izvršiti politizaciju nezadovoljnih m asa, je r je ono ključna pretpostavka aktualizacije m asovnog nezadovoljstva. Potencijal političkog n asilja ipak ne ovisi sam o o stepenu kolektivnog političkog nezadovoljstva, već je uslovljen i sposobnostim a režim a da se prilagođava kriznim političkim situacijam a. Pri utvrđivanju potencijala kole­ ktivnog političkog nasilja u jednoj konkretnoj sredini Gar uzim a u obzir ne samo postojanje političke opozicije, političkih protivnika, disidenata i pobunjenika u datoj sredini, već i način ophođenja vladajućih prem a njim a. Pri tom e je po G aru svaki p reo šta r kao i prem ekan stav vlasti, jednakodoprinoseći elem ent uvećan ja potencijala kolektivnog političkog nasilja. Takođe i jedan netipični predstavnik biheviorističke škole kao što je Dejvis po nam a zaslužuje da uđe u ovaj pregled. 4

M ada takođe nalazi svesno nezadovoljstvo kao osnovni uzrok ne samo nasilja već i revolucije, ono što on potencira jeste daleko više stanje svesti nego ne­ zadovoljstvo. Da bi se stvorio revolt potrebno je imati dovoljan nivo svesti o teškoći svoga položaja. Stoga »stabilnost i nestabilnost zavise u k rajn jem od stan ja svesti, od raspoloženja u okviru jednoga društva«66678. N asilje nastaje kao reakcija svesnog sagledavanja ličnog društvenog položaja koji m ora po pravilu biti nezadovoljavajući je r samo vesok stepen frustracije vodi nasilnoj akciji. No, iracionalni elem enat je i kod Dejvisa b itn iji od objektivnog stanja u društvu. Zato je osnovni uzrok »koji vodi ka revoluciji m nogo pre svesno nezadovoljstvo sa odnosim a nego stvarni nedostatak životnih nam irnica, činjenična neravnopravnost i činjenična nesloboda«87. Dejvisova originalnost u istraživanju uzroka na­ silja i revolucije je u tom e što sm atra da se masovno nasilje i revolucija mogu najp re očekivati onda »kada jedan dugotrajni period stvam og privrednog i društvenog p orasta biva sm anjen kratkom i teškom recesijom «88. Po njem u, to izaziva stanje šoka koji doprinosi podizanju nivoa svesti o nem ogućnosti ispunjen ja svojih iščekivanja koja su do tada sm atrana realno dostižnim : »Za vrem e faze rasta bivaju pothranjivana iščekivanja da će se i ubuduće moći zadovoljavati rastući zahtevi, a za vrem e recesije kada realnost zjapi daleko od ovih optim ističkih iščekivanja šire se stra h i frustracija«69. Oni, ukoliko stalno rastu, dovo66 D a v ie s , J . C .: E i n e T h e o r i e d e r R e v o l u t i o n , u : B e y m e , K . v . (H rs g .): E m p i r i s c h e R e v o l u t i o n s f o r s c h u n g , O p la d e n , 1973. g ., s. 186. 67 ib id e m . 68 ib id e m . 69 ib id e m .

de do dovoljno visokog nivoa m asovnog nezadovoljstva kada se ono m aterijalizuje u različitim oblicim a političkog nasilja. M eđutim , da intenzitet i obim n asilja nisu proporcionalno relevantni svojim društvenim posledicam a, Dejvis, ne uočava jednako kao ni Gar. Prevrati, pobune, i druge form e političkog nasilja ko je su izvršene bez mnogo nasilja mogu doneti značajnije posledice po datu zajednicu od p rev rata i pobuna koje su izvršene uz mnogo nasilja. Takođe, dobrom poznavaocu biheviorizm a neće prom aći da je pojam relativne deprivacije uveden uglavnom usled spoznaje da sirom aštvo kao apsolutna deprivacija nije obavezan uzrok ni političkog na­ silja ni revolucije. Zatim, iako Gar npr. pokušava putem em pirijskih pokazatelja dokazati svoje atraktivne hipoteze o neizbežnosti intenzivnog i sveobuhvatnog nasilja u revoluciji, njega upravo kao em pirijskog istraživača revolu­ cije i nasilja veoma argum entovano osporava Klaus fon B ajm e sm atrajući da kod Gara postoji vrlo malo varijabli koje su »podzidane sopstvenim istraživačkim podacim a«70. Bez nam ere da potpuno potcenim o ukupne rezultate biheviorističkog istraživanja m ora se ipak reći da ovakvi m odeli u svim svojim varijantam a ne sagledavaju totalitet društvenih pojava i om ogućuju visok nivo m anipulacije u dobijanju zaključaka i rezultata i to upravo stoga što se suviše oslanjaju na iracionalne m om ente. N aravno, i svako odbacivanje iracionalnog pri istraživanju nasilja bila bi svojevrsna naučna zabluda je r je nasilje graničnik izm eđu sveta racia i 70 B e y m e , K . v .: o p . c it. s. 25. 4*

nagona. N egirati u potpunosti svaku naučnu vrednost Garovom istraživačkom m odelu samo zbog toga što je u njem u naglasak stavljen daleko više na iracionalno nego na racionalno u iznalaženju uzroka političkog nasilja bilo bi pogrešno već i stoga što nasilje kao socijalni i psihološki fenom en im a neosporno pored racionalne i svoju iracionalnu, nagonsku i reaktivnu stranu koja izranja iz osobenosti ljudske jprirode ili iz uslovljenosti situacionog reagovanja na sredinu koja okružuje Subjekt nasilja. U svakom nasilnom činu sadržano je i racionalno i iracionalno u odnosu relevantnom odnosu nužnosti intervencije u postojeće i nivou dostignute svesti o m ogućnostim a i načinu te interven­ cije. Iracionalne osnove nasilja su neke ideologije i pok reti poput nacizm a nastojali da prošire i učvrste kao jedino poželjne. Kako je nacizam u k rajn jem iracionalizam on zato, daleko više nego na racio, polaže na m račnu stran u čovekove svesti, na osećanje m asa, pre svega na »nacionalni« osecaj kao osecaj više nacionalne vrednosti, osecaj nacionalne ugroženosti i sl. Ni je nim alo slučajno nastala i obilato korištena udarna propagandna krilatica toga vrem ena — »Vođa govori srcu«. Političko nasilje može da im a svoj iracionalni osnov i u neosnovanoj sum nji u ispravnost postojeće vrednosne orijentacije društva, odnosno, neosnovanoj sum nji u pravednost društveno-ekonom skog uređenja, vladanja, u efikasnost pravosuda71 i sl. Da nasilje im a 71 U b is tv o p o p u l a r n o g p o l i t i c a r a G a i t ä n a 1948. g. u K o lu m b ij i p o k r e n u o j e t a l a s i r a c i o n a l n o g » o s v e tn ič k o g « n a s i l j a n e z a b e le ž e n i h r a z m e r a k o j i j e d o s a d a o d n e o p r e k o 200.000 l j u d s k i h ž iv o ta . N e v e r i c a u e f i k a s n o s t p r a v o s u d a j e u g l a v n o m m e d u s e o s k im s ta n o v i š t v o m i n i c i r a l a » lič n u p r a v d u « i to t a k o i n t e n z i v n o d a j e p r e m a z v a n i č n i m s t a t i s t i k a m a o d 1947. p a s v e d o 1977. g. u b is tv o p r e d s t a v l j a l o g l a v n i u z r o k s m r t n o s t i li c a u K o l u m b i j i u s t a r o s n o j d o b i o d 15 d o 44 g o d in e .

svoju snažnu iracionalnu osnovu pokazuju i podaci o njegovom povećanju u vrem enu koje sledi nakon svakog većeg, dakle obim nijeg i intenzivnijeg, sa nasiljem povezanog đraštvenog potresa. Tako npr., u prvim godinam a posle drugog svetskog ra ta se u svim zemljam a koje su u njem u učestvovale osetno povećao broj »običnih« ubistava, m eđu njim a i u SFRJ u kojoj je za 15 godina nakon ra ta izvršeno čak 15.000 ubistava72. Takođe, i B rikner zapaža fenom en povećanja obim a nasilja i posebno b ro ja ubistava nakon nekog rata. N pr. »upotreba vatrenog oružja u privatnim obračunim a ili brutalizacija individualnih i socijalnih konflikata u SAD su sasvim jasno porasli sa V ijetnam skim ratom. To je ono, što je Cezar označio kao povratni u d ar b rutalnosti im perijalista na sopstvenu zemlju. Svaka jedinica, koja se vratila iz jedne zem lje poput Vijetnam a može se sm atrati kao živi izvor nasilja. N ije samo država ta koja se brine za to da kroz ratničko izvođenje njenog m onopola nasilja njeno stanovništvo i ona sam a budu »rebarbarizovani«, nego je takođe i ekonom ija ta koja tom e doprinosi«73. Iako bi bilo pogrešno tum ačiti ovakav po rast nasilja samo kao posledicu m entaliteta form iranog ratom , ne može se ipak prenebreći ni očiti recidivni uticaj u ra tu izgrađene atmosfere olakog ugrožavanja tuđih života kao svojevrsne m orbidne iracionalne socijalne navike uslovljene u ti­ caj em rata na psihu. Zbog svega toga, ukoliko se iracionalnim faktorim a odrede njihove realne dim enzije Garov m odel ne može biti drugačije korišten do kao pom oćni instrum entarij, a nikada kao glavno istraživačko sredstvo, i 72 T o m ić , M .: S m r t n a k a z n a u k r i v i č n o m 1985. s. 93. 73 B r ü c k n e r , P .: o p . c it., s. 120— 121.

pravu,

B eo g rad ,

to p re u analizi oblika nego vrsta političkog nasilja, i ne u svakoj sredini niti za svaki oblik. Pri ovakvom ograđivanju polazi se od toga da Gar previđa da je ljudsko nezadovoljstvo subjektivitet, odnosno subjektivni stav i stanje koje kod grupe, kao i kod pojedinca, ne m ora b iti realni izraz objektivnog položaja. Stoga iako nije zanem arljivo kao uzrok pojave političkog nasilja, a posebno nekih oblika kao što su pobune, neredi i nem iri, ono sigum o ne zaslužuje ni toliku istraživačku pažnju koju m u p rid aju Gar, F ajerabend i drugi bihevioristi koji vide fru staciju kao glavni ili jedini uzrok političkog nasilja. U kritici Gara svakako je najdalje za sada otišao Sven Papke koji je njegove istraživačke radove o nasilju i revoluciji svrstao u kontrarevolucionarnu literatu ru .74 Po nam a, osnovna greška ovih učenja je izražena pre svega u svođenju uzroka i osnova ne samo nasilja nego i revolucije samo na ljutnju, bes i nezadovoljstvo, jer, 'što bi rekao B reht, »razljućeni građani još uvek nisu revolucionari«. S druge strane, pri našem ocenjivanju njihovog učenja nije sporno da postojanje nezadovoljstva, a naročito m asovnog nezadovoljstva, spada u izvore stvarne ili potencijalne opasnosti po onoga protiv koga je usm ereno. Slažemo i sa tim da se stepen opasnosti bitno uvećava sa porastom nezadovolj­ stva, je r je em pirijski neospom o da je »nezadovolj­ stvo poput zveri, nem oćno kada se rodi, a strašno kad ojača« (Meša Selimović). M eđutim, da bi se izvela bilo ko ja violentna politička akcija (o revolucionarnoj akciji da i ne govorimo), potrebno je posedovati ili obezbediti daleko vi74 P a p c k e , S .: P r o g r e s s i v e G e w a lt, d e r s t a n d r e c h t , F r a n k f u r t a /M , 1973. s. 207.

S tu d ie n

zum

s o c ia l e n

W i­

še pretpostavki i uslova od samog nezadovoljstva, m a kako ono m asovno i intenzivno bilo. Nezadovoljstvo, bes i lju tn ja, sam i po sebi ne znače u politici ništa ukoliko ne postoje drugi činioci neophodni za vođenje političke akcije, npr. ukoliko potencijalni ak teri nisu uobličili svoje ciljeve i odabrali njim a i uslovim a prim erene m etode i sredstva akcije, drugim rečim a, ne znače n išta ukoliko se nisu stekli potrebni uslovi za p o l i t i č k o delovanje. Uostalom , o nezadovoljstvu kao nezadovoljstvu sobom , M arks i Engels, još davno, napisali su sledeće: »Nezadovoljstvo sobom je ili nezadovoljstvo sobom u okviru izvesnog sta n ja kojim je uslovljena čitava lio­ nost, npr. nezadovoljstvo sobom kao radnikom — ili m oralno nezadovoljstvo. Znači, u prvom slučaju to je — istovrem eno i poglavito —• nezadovoljstvo postojećim odnosim a. U drugom slučaju, ideološki izraz sam ih ovih odnosa, koji ni u kom slučaju ne izlazi iz njihovih okvira, već je sav njihov«75. I dalje, k ritikujući Štirnera, »samo je nezadovoljnom uči moglo pasti na um da svoje razm išljanje o revoluciji i pobuni zasnuje na zadovoljstvu i nezadovoljstvu; na raspoloženjim a koja su svojstvena m alograđanskom krugu iz kojeg . . . crpe svoje inspiracije«76. Svako m asovno nezadovoljstvo koje vodi političkoj akciji, zaključno sa nezadovoljstvom klase koja otpočinje revoluciju, nalazi svoju prim arn u form u u n ez a d o v o l j s t v u s t a n j e m e k o n o m s k i h od­ n o s a u datom društvu zato što »u društvu koje nazaduje radnik trp i najviše. Za specifičnu težinu svoga 75 M a r x , K ., E n g e ls , F .: N e m a č k a i d e o lo g ija , D e la , t. 6, s. 309. 76 ib id e m .

te re ta on im a da zahvali svom položaju radnika, a za težinu tere ta uopšte — položaju društva«77. Dakle, radnici otpočinju svoju političku kao klasnu b o rb u uvek nezadovoljni svojim neposrednim društveno-ekonom skim položajem koji form ira njihov neposredni m aterijalni interes. M eđutim, da bi oni uspeli u toj borbi m oraju prevaliti dug p u t razvitka svesti od nezadovoljstva rad i neostvarenosti konkretnih materijaln ih interesa do spoznaje istorijskilr ciljeva kao njihovih isto rijsk ih interesa. Svako posm atranje inte­ resa kao čisto em pirijskih vodi pogrešnom zaključivanju o m ogućnostim a zadovoljenja potreba ili »kreta n ju prirodnog nagona«, jer, kako prim ećuje H aber­ m as, interes »ne može b iti ni čisto em pirijski, a n i čisti interes«78, te stoga nijedan »ostvareni interes ne dovodi do zadovoljstva (Happiness), već do pozitivnog rezultata (Success)«79. »Bunt dolazi iz stom aka, kao i snovi, ali iz praznog«80 kaže Bloh. M eđutim, nejasno usm ereno nezadovoljstvo nečim, uvek p re predstavlja subjektivni, ne sasvim orijentisani podsticaj na akciju nego realnu osnovu političkog nasilja i političkog delovanja uopšte. Tako, npr. »šećer i kafa su dokazali svetskoistorijski značaj u X IX veku tim e što je nestašica u tim proizvodima, izazvana Napoleonovom kontinentalnom blokadom, naterala Nemce na u stanak protiv Napoleona i tako postala realna osnova slavnih oslobodilačkih ratova 1813. g. Odavde sledi da ovaj preobražaj istorije u svetsku isto riju nije samo čisto apstraktno delo ’sa77 M a r x , K .: E k o n o m s k o - f i l o z o f s k i r u k o p i s i , D e la , t. 3, s. 189. 78 H a b e r m a s , J .: E r k e n n t n i s u n d I n t e r e s s e , F r a n k f u r t , a / M . 1968, s. 172. 79 S c h m id t, A .; R u s c o n i, G . E .: F r a n k f u r t s k a š k o la , B g d ., 1974. s. 177. 80 B lo c h , E .: O p r o š ta j o d u t o p i j e , o p . c it. s. 107.

m osvesti’ svetskog duha ili bilo kog drugog metafizičkog priviđenja, već sasvim m aterijalno delo koje se em pirijski može dokazati, delo čiji dokaz predstavlja s v a k a individua, onakva kakva je, kako jede, pije i odeva se«81. Nečiji osećaj n e z a d o v o l j s t v a , iako može biti i deo opšte rasprostranjenog nezadovolj stva koje dovodi do m asovnog agresivnog ponašanja kao kolektivnog čina, uvek ostaje i duboko l i č a n što je uočio i Svetozar M arković koji političko nasilje vidi kao reaktivno delovanje, kao čin protivnasilja, koji kao kvalitet svoju o s n o v u im a i u m nogobrojnosti, kao kvantitetu, istim interesim a usm eravanih subjekata političkog nasilja: »tek kad se u jednom pokorenom narodu pojavi m n o g o ljudi koji po svom 1 i č n o m osećanju ne m ogu da t r p e n a s i l j e , onda je tek m ogućan zajednički rad za oslobođenje od tiranije: prevrat ili revolucija«82. Ili, što bi rekao Bloh za pobunjenog čoveka, »do cilja stiže b u n t samo ako njegov subjektivni pođsticaj odgovara objektivnoj neodrživosti, dakle ako se subjektivna protivurečnost povezuje s nekom društvenom objektivnom «83. Kao vid potencijalne aktuelizacije kolektivne negacije legaliteta političke i društvene zajednice kojä se nastoji prevladati (prevazići) svako nezadovolj stvo masa može biti korisno po revoluciju. Nju, uostalom , nikad i ne izvode zadovoljni ljudi. U tom sm islu treb a tum ačiti i Lenjinovu m isao da treb a »iskorištavati sve moguće m anifestacije i nezadovolj stva, p rik u p lja ti i 81 M a r x , K .; E n g e ls , F .: N e m a č k a id e o lo g ija , o p . c it. s. 36. 82 M a r k o v ić , S .: B u n a i r e v o l u c i j a , S a b r a n i s p is i, k n j . I I , B e o ­ g r a d , 1965, s. 387—388. 83 B lo c h , E .: o p . c it., s. 107.

obrađivati m rvice p ro te sta m akar on bio tek u začetku«8485. Pošto se političko nasilje često definiše samo kao aktivnost na planu razrešenja k o n f l i k a t a neophodno je osvrnuti se na ovom m estu i na neke, pre svega funkcionalističke pristu p e savrem enom istraživanju problem a konflikata u ljudskom društvu. Klasična f u n k c i o n a l i s t i č k a teorija integracije definisala je konflikt kao disfunkcionalnost, odnosno sm etnju u harm oničnom razvoju društva koje kao celina uvek naginje izbalansiranom stan ju savršenog funkcionisanja. No ovakvo određenje konflikta je relativno davno odbacila i sam a građanska nauka88. Svako jednostrano posm atranje konflikta u građanskoj misli vodi njegovom odredenju kao nečeg apsolutno negativnog (onda se npr. ne bi nikada smeli voditi revolucionarni ratovi pošto pred stav ljaju društveni konflikt). Tako npr. i Johan Galtung preusko definiše konflikt form ulišući ga kao »inkom patibilitet izmedu ciljeva i vrednosnih pretpostavki ak tera u jednom društvenom sistem u86*, što kao određenje važi pre za konflikte u m anjim kolektivima ili za konflikt u n u tar jednog društva, ali npr. ne obuhvata m eđudržavne, dakle društveno eksterne kon­ flikte. Kao uzrok konflikta ispuštena je iz definicije i izrazita p r o t i v u r e č n o s t i n t e r e s a i to pre svega onih interesa čije ostvarenje (m aterijalizacija) isključuje tu m ogućnost drugom akteru ili ga u tome izrazito om eta. Jer, ne tre b a zaboraviti, da iako se 84 L e n j i n , V . I.:

S t a d a s e r a d i? , D e la , t. 5, B e o g r a d ,

1973, s.

298. 85 V id i n p r . : D a h r e n d o r f , R .: G e s e lls c h a f t u n d F r e ih e it, M ü n ­ c h e n 1961, s. 127. 86 G a ltu n g , J .: K o n f l i k t a ls L e b e n s f o r m , u : G a ltu n g , J . (H rs g ): S t r u k t u r e l l e G e w a lt, B e i t r ä g e z u r F r i e d e n s u n d K o n f l i k t f o r s c h u n g , H a m b u r g , 1975.

prem a akterim a konflikt može određivati od m eđupersonalnog do m eđunacionalnog, m eđudržavnog ili međublokovskog, on jeste uvek i m e đ u l j u đ s k i . Galtungova definicija nasilja je po mnogo čem u bliska Garovoj, ali uz jed n u b itn u razliku: kod njega je nasilje u z r o k raskoraka stvam og i mogućeg, dok je kod Gara nasilje njegova p o s l e d i c a . Stoga on i definiše nasilje na sledeći način: »nasilje postoji onda kada je na ljude tako uticano da su njihova aktuelna somatska i duhovna ostvarenja m an ja od njihovih potencijalnih ostvarenja«87. M ada ovakva definicija uveliko prevazilazi klasično definisanje n asilja kao rad n je sa fizičkim oštećenjem kao posledicom napada na život i telo, odnosno objekat, ostaje ne baš sasvim jasno šta je za Galtunga »aktuelno«, a šta »potencijalno«, i šta spada pod pojam ostvarenja. Po nam a, razlika aktuelnog i potencijalnog je n išta drugo do razlika izm eđu onog što jeste i onog što je moglo biti, naravno pod uslovom da je potencijalno veća vrednost od aktuelnog. Uzroke nasilja u društvu, a pogotovu strukturalnog, Gattung vidi isključivo u »odgovarajućem p u tu i načinu organizacije interakcionih procesa«88 u okviru društvenog sistem a, što uvek podrazum eva i nejednaku raspodelu njegovih raspoloživih resursa. Pri tome, intenzitet i obim nasilja zavise direktno od stepena m ogućnosti interakcije »nižih slojeva« u društvu i stepena monopolizacije interakcije od stran e »gornje klase«. Zbog toga, stru k tu raln o nasilje svoju osnovu im a u nejednakoj raspodeli društvene moći. U određenju faktora koji iskazuju odnos moći i nasilja kao i pro87 G a ltu n g , J .: F r ie d e n u n d F r i e d e n s f o r s c u n g , u : S e n g h a a s , D . (H rs g ): K r i t i s c h e F r i d e n s f o r s c h u n g , F r a n k f u r t a /M , 1972. s. 57. 88 G a ltu n g , J .: P l u r a l i s m u s u n d d ie Z u k u n f t d e r m e n s c h l i s c h e n G e s e lls c h a f t, u : S e n g h a a s , D . (H rs g .): K r i t i s c h e F r i e d e n s f o r s c h u n g , F r a n k f u r t a /M , 1972, s. 166.

cesa stvaranja stan ja nejednakog posedovanja moći, Galtungov levo orijentisani strukturalizam se iskazuje kao pokušaj izm irenja ideologija na polju istraživanja konflikta i društvenih borbi. Za njega nem a stru k tu re u društvu u koju nije ugrađena sila, te funkcionisanje stru k tu re podrazum eva funkcionisanje sile, odnosno njen rad. Faktori koji izazivaju nejednakost su: linearno rangiranje, aciklična interakciona osnova u vidu jednosm ernog pu ta interakcije, korelacija ranga u sistem u i položaja u interakcionoj mreži, kongruencija sistem a u sm islu stru k tu raln e jednakosti interakcionih m reža, rangovna konkordacija (tendencija da se na osnovu visokog ranga u jednom sistem u, dobije visoko rangiranje u drugom u kome se participira), povezanost osnova rangiranja. Od stepena delotvornosti tih fakto ra zavisi i stepen društvene nejednakosti raspolaganjem moći. Osnovni nedostatak funkcionalističke teorije konflikata jeste ignorisanje m ogućnosti da svi konflikti u društvu im aju svoje poreklo u suprotnosti izm eđu proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa89. Pored toga što im se može zam eriti i zapostavljanje ekonom skih od­ nosa pri istraživanju i neprihvatanje pojm a klase, Galtungu, kao i mnogim drugim funkcionalistim a, od­ nosno, stru k tu ralistim a — istraživačim a uzroka kon­ flikta i nasilja, nedostaje jedno potpunije odredenje i razlikovanje fizičkih i psihičkih, odnosno duhovnih potreba (npr. slobode i razotudenja, identiteta i sl.). Zanimljivo je da iz funkcionalističkih, kao i iz biheviorističkih istraživanja sledi obavezna povezanost k r i z n i h s t a n j a i nasilja, i to posebno u socijalis89 » Iz v o r s v i h k o l i z i j a u i s t o r i j i n a l a z i s e u p r o t i v u r e č n o s t i iz m e đ u p r o i z v o d n i h s n a g a i o b l i k a o p š te n j a « — M a r x , K .; E n g e ls , F .: N e m a č k a id e o lo g ija , o p . c it. s. 56.

tičkom društvu. Autom atizam u povezivanju nestabilnosti političkih i ekonom skih sistem a sa pojavam a političkog n asilja kao njihovim uzrokom u jednom društvu, odnosno »naciji«, više dovodi do pogrešnih nego tačnih em pirijskih rezultata u procesu saznavanja uzroka političkog nasilja. Za povezanost krize i političkog nasilja neophodno je, pre svega, u tv rd iti izvesne uslove, odnosno faktore koji je determ inišu, i, naravno, n ju definisati. P o l i t i č k a kriza je najčešće izraz ekonom ske krize i predstavlja, najjednostavnije rečeno, takvo stanje jednog političkog sistem a koje posebno karakteriše izražena otežanost donošenja ili sprovođenja ključnih političkih odluka vladajućih. Očituje se u nemogućnosti obezbeđenja dovoljnog b ro ja onih koji odluke prihvataju ili sprovode. Mogući uzroci pojave političkog nasilja, od kojih neki mogu biti i m anifestacije i posledice i političke i ekonom ske krize su po nam a sledeći: 1. o štra suprostavljenost, nedovoljnost ostvarivan ja ili nem ogućnost stvarnog izražavanja interesa velikih socijalnih grupa, 2. nedovoljna sposobnost afirm ativnog organizovanja i sprovođenja vlasti, 3. nedovoljna organizovanost privrednog sistem a, 4. izrazite socijalne razlike, 5. rasp ro stran jen o st i polulegalnost društveno negativnih pojava, kao što su korupcija, »veze» i sl., 6. nesuzbijanje, nekažnjavanje i tolerisanje tih pojava (obavezno podstiče na m anipulacije jedne, a sm anjuje veru u sistem kod drugih), 7. m ogućnost javnog i stalnog delovanja antisistem skih snaga.

8. postojanje snaznih antisistem skih organizacija ili institucija, 9. stalna i snažna politička, m aterijalna ili vojna podrška izvana protivnicim a sistem a, koji se nalaze u zemlji, 10. raznovrsno, ekonom sko, političko i vojno podrivanje sistem a izvana iz više pravaca, 11. sukobi političke elite i interesnih grupa u vrhovim a političkog a p arata jedne zemlje, 12. nekontrolisane, nedovoljno pouzdane ili političkom vrhu nedovoljno privržene vojne snage i bezbedonosne strukture. Ukoliko se razvoj krize ne zaustavi, završetak produbljivanja krize se može ispoljiti na političkom planu u ostavkam a vladajućih ili njihovoj nasilnoj smeni. Prevazilaženje krize uvek zahteva inovativne i odlučne m ere otklanjanja uzroka koji su je izazvali i koji je reprodukuju. Tako, npr. prevladavanje krize u socijalističkom društvu podrazum eva prevladavanje onih sadržaja građanskog društva koji u socijalističkom društvu i dalje egzistiraju kao preobraženi ali neprevladani. Kako Lenjin prim ećuje »svaka politička kriza, bez obzira na njen ishod, od koristi je i tim e što ono tajno čini javnim , razotkriva snage koje deluju u politici, razgolićuje obm ane i sam oobm ane, fraze i fikcije, očigledno pokazuje i takoreći nasilno utiskuje u glave »ono što jest«00. M eđutim, Lenjin se ne zadržava samo na tum ačenju značaja krize kao situacije koja doprinosi form iranju saznanja o društvenoj situaciji već ukazuje na krizu i kao situaciju koja omogućuje 90 90 L e n j i n , s. 251.

V.

I.:

S o č in e n ija , M o sk v a

iz d a n je

C e t v e r to e ,

t. 20,

o štru diferencijaciju aktera klasne borbe u političkoj areni, jer, krize ne samo što »pokazuju ono sakriveno«, nego i »odbacuju ono uslovno, površno, sitno; čiste političko smeće, otkrivaju prave pokretače stvam og toka klasne borbe«91. N ajčešća greška m nogih pogleda na uzroke i osnove n asilja jeste u tom e što političko nasilje tre tira ju kao pokretača društvenih zbivanja. I kod m nogih onih koji se pritom okreću pre istraživanju društva nego čovekove prirode u svom n asto jan ju da utvrde uzroke političkog nasilja, produžava se pogrešan tok m išljenja upravo iz tog razloga, jer, iako se pokretač društvenog zbivanja m ora tražiti u sam om društvu, političko na­ silje, kao uostalom bilo koji drugi politički događaj i politička aktivnost, nije pokretač društvenog zbivanja, odnosno društvenog kretanja. Naime spoljni izgled i pojava i procesa u društvu je takav da onaj ko nije u m ogućnosti da prodre iza površine pojava, njem u izgleda kao da politički akti p red stav ljaju pokretača istorijskih kretanja. Dakle, »spoljni izgled stvari ide u prilog teorijam a sile«92. Ako želimo da dublje osvetlim o političko nasilje, dakle kao kom pleksnu d r u š t v e n u pojavu, onda m oram o razjasniti i njegove uzroke i osnove njegovog egzistiranja u društvu, je r »đijalektički objasniti bilo koju društvenu pojavu znači o tk riti njenu u n u tra šn ju stru k tu ru , njene funkcije u društvu, kao i uzroke njenog nastanka i m enjanja«93. Političko nasilje je fenom en koji kao i svi drugi društveni fenom eni uvek m ora biti razm atran u društvenom kontekstu u kom nastaje, egzistira ili nestaje. 91 ib id . t . 24, s. 183. 92 R a t k o v ić , R .: O s n o v i p o l i t i č k i h n a u k a , B e o g r a d , 1985., s. 288. 93 P e š ić , M .: U v o d u s o c io l o g iju , B e o g r a d , 1985., s. 89.

Isto riju klasnog društva, od njegovog nastanka do danas, karak teriše n asto jan je pojedinaca i grupa da pom oću sile ostvare ili obezbede svoje pojedinačne ili grupne ciljeve i interese. Zato je neophodno podvući da je rodno tlo političkog nasilja klasno društvo, pošto i ono i politika im aju isto rijsk u osnovu svoga nastanka u privatnoj svojini, a n a sta ju sa razdvajanjem grada i sela kao činu i m om entu »najveće deobe m aterijalnog i duhovnog rada«94. Političko nasilje duboko izražava odnos privatnosti i otuđenja je r sa nastankom politike nastaje i nasilje koje se razlikuje od svih drugih upravo po tom e što im a za svoju osnovnu pretpostavku i »prvi elem ent da odista postoje upravljači i oni kojim a oni upravljaju«95. Uzroke političkog nasilja treb a tražiti u društvenim odnosim a. U prvobitnoj zajednici nije bilo ni politike ni države, pošto nije bila potrebna sila iznad društva kojom bi se štitila privatna svojina svim sredstvim a pa i političkim nasiljem . »Ako je sila uzrok socijalnih i političkih stanja«, kaže Engels, »šta je onda, uzrok sile? Prisvajanje p r o i z v o d a tuđeg rada i tuđe radne s n a g e, Sila može prom eniti p otrošnju proizvoda, ali ne i sam način proizvodnje«96, Zato, ni političko nasilje nije uzrok nego posledica privatne svojine, jer, kao što Engels uočava, »ustanova privatne svojine mora već da postoji da bi razbojnik mogao da prisvoji tuđe dobro, dakle, sila, doduše, može da izmeni imovinsko stanje, ali ne može da stvori privatnu svojinu kao takvu«97. Kao tipičan prim er za to uzećemo period prvobitne akum ulacije kao vrem e intenzivnog izvođe94 95 96 97

M a r x , K .; E n g e ls , F .: N e m a č k a id e o lo g ija , o p . c it. s. 47. G r a m š i, A .: I z a b r a n a d e la , B e o g r a d , 1959., s. 200. E n g e ls , F .: M a t e r i j a l z a A n t i - D i l h r i n g D e la , t. 31, s. 486. E n g e ls , F .: A n t i- D U h r in g , D e la , t. 31, s. 468.

n ja d i r e k t n o g nasilja. Od tada, p rinuda ostvarena indirektnim nasiljem zauzim a u sferi ekonom ije glavno m esto. Za razliku od faze prvobitne akum ulacije kada je instru m entalna funkcija n asilja bila u prvom planu, dalji razvitak ekonom skih odnosa p rati razvijanje, a u savrem enim odnosim a i dom inacija njegove kom unikativne funkcije, jer, shodno svojoj klasnoj prirodi, nasilje buržoazije, u cilju daljeg uvećavanja eksploatacije, vodi u nova nasilja u različitim form am a, a ne sam o u form i eksploatacije. Navedeni prim er ujedno pokazuje da politička sila »nipošto nije »neposredna«, nego da je upravo nastala p o s r e d s t v o m ekonom ske moći«98. Kao izrazito klasni fenom en političko nasilje se uvek ispoljava u različitim pojavnim oblicim a nastoja n ja i pokušaja razrešavanja zaoštrenih klasnih suprotnosti. Iako im a svoje osnove i u čovekovoj prirodi u vidu potencije violentnog usm erenja čovekove prirođene agresivnosti ono nije čovekova suština. Upravo su društveni uslovi u konkretnoj društvenoj sredini ti koji utiču da se ta m ogućnost razvije, odnosno ispolji i bude njim a usm erena. Zato i možemo reći da se osnovni podsticaji za političko nasilje nalaze, pre svega, u situacionoj osnovi društvenog života, a ne u ljudskoj prirodi, odnosno genima, je r su, ustvari, socijalni, ekonom ski, i drugi uslovi klasnog društva, odnosno neke društvene sredine ti koji zakonom erno rađ a ju političko nasilje. Pošto je poznavanje objektivne stvam osti uslov ne samo za uspešno ostvarenje nego i objašnjenje svake političke delatnosti, pa tim e i političkog nasilja, pri utvrđivanju osnova i uzroka političkog nasilja treb a poći od objektivno datih uslova, od položaja čoveka u 98 E n g e ls , F .: o p . c it., s. 132.

klasnom društvu, od njegove ekonomske, politicke i svake druge otuđenosti, kao i od otuđenosti zajednice kojoj pripada, je r se najznačajniji uzroci svakog političkog n asilja nalaze u stru k tu ri postojećih društveno-ekonom skih uslova i odnosa. Tako npr. stm kturalno, kao i institucionalno nasilje u politici im aju osnovu svoga posto jan ja pre svega u ekonom skim odnosim a savrem enog društva. Razvijeni i bogati silom i snagom in stitucija podupiru eksploataciju i produbljivanje jaza izm eđu njih i sirom ašnih, dok sirom ašnim a često kao jedino oružje odgovara na ekonomsko izrabljivanje ostaje političko nasilje koje ne m ora biti upereno direktno protiv izrabljivača, već se često ispoljava i u iracionalnim izlivima nasilja u okviru lokalnih konflikata. Kao savrem eni s o c i j a l n i osnovi nasilja od prim arnog značaja slove: a) m aterijalno-ekonom ski, b) idejno-ideološki, c) alijenaciono-interpersonalni i d) političko-organizacioni. Jedno egzemplarno predstavljanje tih osnova izgledalo bi u najkraćem ovako: a) Pored ekonom skih odnosa osnovi nasilja su svakako i m aterijalna sredstva koja subjektu nasilja stoje na raspolaganju, odnosno, kako Engels kaže, nasilje je zasnovano »na m aterijalnim sredstvim a koja sili stoje na raspolaganju«, je r ono nikada nije »puki akt volje, nego su za njegovo ostvarenje potrebni vrlo realni preduslovi, naim e o r u đ a , od kojih savršenije nadvlađuje ono koje je nesavršenije«9910. Pri tom, razvoj tehnologije predstavlja onaj osnov nasilja koji je danas omogućio njegove nove, još stravičnije sadržaje. b) Kao osnove nasilja u politici Brikner, npr. utvrđuje i ideološku i religijsku svest.1M Nema nikakve 99 E n g e ls , F .: o p . c it., s. 126. 100 B r ü c k n e r , P .: o p . c it., s. 14.

sum nje da je npr. bro jn im ratovim a i njihovoj žestini um nogom e doprinela i religija svojim učenjem o mogućnosti još jednog, zagrobnog života, kojim je olakšavala, i činila uopšte m oralno tolerantnim , svačiji pristup ratnom , i ne sam o ratnom ubijanju. c) Političko nasilje prem a sredini često predstavlja zam enu neostvarenog ličnog uspeha i nadom ešćivanje neposedovane društvene moći. Npr. nasilje otuđenog pojedinca, kao stalni m etod njegovog kom uniciranja desto može biti prouzrokovan asocijalnim karijerizm om kao vidom socijalnog egzibicionizma eiji je osnovni im perativ: ako se već ne može b iti zapažen i »neko« na društveno priznat pozitivni način, tad a tre b a izab ra ti neki negativni, p ri tom prividno i lakši, i brži put. Nasilno ponašanje je danas npr. u urbanim sredinam a jedna od interakcionih form i mogućeg odskak an ja otuđene ličnosti od sivila otuđene i otuđujuće sredine pri čemu nasilništvo uopšte, pa i u politici, biva doživljeno kao p u t ka negativnoj sam orealizaciji ličnosti. d) Političko nasilje im a svoju osnovu u nužnosti organizovanog političkog razrešavanja društvenih sukob a u antagonističkom društvu. Uz to, i ekonom ska, zatim politička nejednakost, kao i druge vrste nejednakosti, npr. u pogledu različitih klasno, etnički, verski itd. uslovljenih m ogućnosti dostizanja stepena obrazovanja i k ulture u jednom društvu, sticanja socijalne sigurnosti i uopšte, nejednakosti u uslovim a života, kao npr. i neki drugi činioci poput tradicije, mogu takođe p redstavljati uzroke političkog nasilja. U onoj m eri u kojoj je neko nasilje vid političke aktivnosti ili delovanja važi da su m u osnovi i koreni, kao i svakoj drugoj političkoj aktivnosti, u položaju,

stru k tu ri i društvenim interesim a pojedinih društvenih grupa i protivurečnostim a koje otuda proizilaze; procesim a integracije i sukobljavanja političke aktivnosti; nosiocim a političkih kretanja, form am a političkih kretanja; odnosim a političke aktivnosti i drugih društvenih procesa. Kao uzrok svakog političkog nasilja može se odrediti sukob društvenih interesa pošto se političkim nasiljem uvek teži ostvariti određeni interes. Ili, bolje rečeno, uzrok vršenja političkog nasilja uvek je uslovljen potrebam a i interesim a koji se ne m oraju ispoljiti kao politički, ali su uvek društveni, odnosno uslovljeni antagonizm om društvenih odnosa. Suprotnost interesa različitih klasa, slojeva i drugih društvenih grupa je i najčešći uzrok političkog nasilja. M eđutim, političko nasilje je uslovljeno postojanjem i sukoba interesa ko­ ji ne m oraju biti interesi suprotnih klasa (moguć je npr. sukob interesa — etničkih, religijskih i drugih — i u n u ta r iste klase). Političko nasilje svakako nastaje i u okviru sprovođenja političkog interesa. Po Slavom iru M ilosavljeviću osnova političkih interesa i uzroka po k retan ja i realizacije političkih akcija »leži u svakodnevnim ljudskim potrebam a za hranom , pićem, stanovanjem , fizičkim i intelektualnim integritetom , ljud­ skim navikam a, običajim a, verovanjim a, željam a i očekivanjim a, i njihovim saznanjim a i zabludam a, nastojan jim a da se sve m enja i da se ipak ništa previše i prejako ne prom eni, u takvim stvarim a kao što su rad, proizvodnja i potrošnja, u njihovim individualnim i kolektivnim sistem im a vrednosti«101, jednom rečju u vanpolitičkoj stvarnosti koja je prelom ljena kroz njihovu svest. 101 M ilo s a v lje v ić , S .: P o l i t i č k a a k c i j a , B e o g r a d , 1977, s. 112—113.

U stvari svi interesi, p a i politički, su izvedeni, i to ne sam o iz osnovnih priro d n ih ■ — egzistencijalnih, nego i društvenih je r je ljudsko ponašanje uvek nečim motivisano, a pre svega zadovoljavanjem sopstvenih prirodnih i društvenih potreba. Svi, pa stoga i politički interesi pred stav ljaju samo i z p o t r e b a i z v e d e n e u z r o k e političkog nasilja. M edutim, potrebe kao ljudske potrebe ne sm eju se kao uzrok političkog nasilja nikada svoditi samo na osnovne egzistencijalne potreb e102103. Ukoliko bi se prihvatila teorija da uzroci nasilja leže isključivo, ili pre svega u nezadovoljenosti potreba kao sto su ishrana, odevanje, stanovanje i sigurnost života, odnosno ukoliko se te potrebe svedu na osnovne egzis­ tencijalne, onda bi se one, kako tačno prim ećuje Ferdovsi, »mogle ispuniti već i u zatvoru«10®. Kako je, istorijski posm atrano, nasilje prem a svojim društvenim korenim a proizvod e g z i s t i r a n j a n e s l o b o d n o g čo ve ka i n e s l o b o d n e zajedn i c e , raznovrsne form e o t u đ e n j a p redstavljaju i s t o r i j s k e o s n o v e socijalnog, pa tim e i političkog nasilja m anifestnog ne samo kao sukob izm eđu čoveka i čoveka, čoveka i zajednice (društva), nego i čoveka sa sam im sobom. M eđutim, p ri tom je jedna od ključnih osnova političkog nasilja sadržana i u n a s t o j a n j u čoveka da p r e v a z i đ e otudenje, da svim sredstvim a, pa i političkim nasiljem , dopre do carstva slobode. Čoveku prirođena agresivnost i uslovi, odnosno okolnosti date društvene sredine koji proizvode nasilje mogu biti usm ereni, odnosno prevladani tako što će se, pre svega, nestajanjem društveno-ekonom skih uzroka 102 H e le r , A .:

V r e d n o s ti i p o tr e b e ,

B eo g rad ,

1981, s. 85 i d a -

l j e .

103 F e r d o w s i,

M .:

D er p o s itiv e

F r id e n ,

M ünchen,

1981, s.

104.

koji stv araju okolnosti i situacije koji proizvode nasilje omoguditi ponovno vraćanje čoveka njegovoj otuđenoj biti, a što de se na ovom planu ogledati u sposobnosti potpune sam okontrole nad sobom usled sam osvesti i dostignutog nivoa slobode čoveka čiji je uslov sloboda svih drugih. To de om oguciti ispoljavanje agresivnosti samo kao benigne, dakle kao am bicije, radne prilježnosti i sl. Prevladavanje društvenih korena nasilja može se tražiti jedino u procesu razotuđenja. 3. V R STE I T IPO L O G IJE PO LITIČK O G NASILJA M nogobrojnost kriteriju m a klasifikovanja politickog nasilja i raznovrsnost pogleda na njegovo poreklo i funkciju uslovili su da sa razvojem interesovanja društvenih nauka za proučavanje politidkog nasilja, i nasilja uopšte, nastane i veoma veliki broj tipologija. Uporedo sa razvojem naudnog saznanja o nasilju rasla je i skoro opšta uverenost da bitna nesavršenost do skora uobidajenog definisanja nasilja, leži, pre svega, u sadržajnoj uskosti pojm a koji je obuhvatao s a m o fiz i d k o nasilje je r se uviđa da je prem a s a d r ž a j u mogude odrediti najm anje dve vrste nasilja — f i z i cko i ps ihi dko. N ajčešća form a psihidkog, indirektnog nasilja je p retn ja silom koja može takođe biti doživljena kao nasilje nad psihom pri cemu lica ili stvari ne m oraju biti povređeni odnosno oštedeni. Psihidko nasilje kao tip nasilja koji je moguc kako u institucionalnoj tako i neform alnoj, odnosno individualnoj prim eni sile, prisutno je i kao d i r e k t n o nasilje (npr. tzv. »ispiranje mozga«, zatim m ucenje hem ijskim sredstvim a ili elektronikom — talasi), ili kao i n d i r e k t n o nasilje u

vidu indoktrinacije propagandom kao form e nasilja nad psihom sa ciljem izmene stavova, pa čak i retardacije duhovnih m ogućnosti onoga nad kojim se vrši. Nasilno st političke propagande usm erene na političkog protivnika se ispoljava ne samo u intenzitetu već i u njenoj intencionalnosti p rihvatanja parcijalnosti istine, ili totalne neistine kao istine, jer, pravo um eće propagan­ de nije konstruisanje totalne laži nego adekvatan izbor istinitog, a zatim serviranje parcijalnih, odabranih elem enata istine, pom ešanih vešto sa neistinom koja treba recipijenta kao prim aoca inform acije da uveri u ono što bi njen tvorac, pošiljalac i prenosilac, (koji ne mora ju biti jedno), želeli. Zbog toga i politička Propagan­ da može delom pred stav ljati suptilno inform aciono nasilje nad voljom i svešću protivnika kada ne teži podizanju nivoa njegovog objektivnog saznanja i svesti već njenom iskrivljenju i slabljenju volje sa izraženom intencijom njene m odifikacije radi kanalisanja aktivnosti objekta propagande u željenom sm eru m anipulacije od strane onoga ko je vrši. Prem a načinu vršenja razlikujem o direktno i indirektno nasilje. Za razliku od indirektnog, kao d ir e k t n o nasilje možemo označiti ono koje po svom sadržaju obuhvata direktnu prim enu sile od stran e pojedinca ili kolektiva. Najčešće biva definisana kao fizički konflikt ili kao društvena »interakcija koja se iskazuje kroz jednostrano fizičko sprovođenje zahteva i očekivanja, ili još jednostavnije, kroz neposrednu telesnu konfrontaciju«104. D irektno nasilje je usm ereno na ljudsko telo ili neki drugi m aterijalni oblik nasilja pri čemu je vršioca nasilja moguće identifikovati. Među vidovima indirektnog nasilja posebna istraživačka 104 W a l d m a n n , 1977. g ., s. 7.

P .:

S tr a te g ie n

p o litis c h e r

G e w a lt ,

M ünchen,

pažnja je posveeena tzv. s t r u k t u r a l n o m nasilju čiji je vršilac neidentifitljiv in concretum , i koga karakteriše usm erenost ne samo na fizički integritet već i na psihu. Prevazilaženjem klasičnog, preuskog opšteg određenja nasilja kao konkretnog fizičkog i p e r s o n a l n o g napada n a život i telo, dakle nasilja od strane pojedinca, izgrađen je pojam strukturalnog kao vida indirektnog n asilja od strane raznovrsnih stru k tu ra. P e r s o n a l n o nasilje je, dakle, najčešće direktno nasilje, sa konkretnim akterim a, lako ustanovljivim kao personam a koje pojedinačno, grupno ili kolektivno izvode nasilje. S tru k tu rain o nasilje je uvek indirektno nasi­ lje, bez konkretno odgovom ih aktera, i njega, za razliku od personalnog, treba shvatiti isključivo kao nasilje društva nad pojedincem .105 Upravo polazeći od analize odnosa u društvu Galtung je dao prvu i ujedno za sada najprihvatljiviju, a, po svemu sudeći, za sada i najprihvaćeniju,106 definiciju strukturalnog nasilja kao nasi­ lja koje se »nikad ne pojavljuje u form am a koje bi mogle dovesti do nečijeg d i r e k t n o g oštećenja, ono je ugradeno u sistem i ispoljava se u nejednakim odnosim a m oći i otuda i nejednakim životnim šansam a«107. S tru k tu rain o nasilje je najlakše i najkraće prevodljivo kao vid socijalne nepravde. Kao tipični prim eri 105 V id e ti v iš e o s t r u k t u r a l n o m n a s i l j u k o d : G a ltu n g , J .: S t r u k ­ t u r e l l e G e w a lt . B e i t r ä g e z u r F r ie d e n s u n d K o n f l i k t f o r s c h u n g , R e i n ­ b e k b . H ., 1975. g. 106 N a k o n G a l t u n g o v e j a v i l e s u s e i m n o g e d r u g e d e f i n i c i j e s tr u k tu r a ln o g n a s ilja k o je p re te ž n o p r e d s ta v lja ju sam o o d re d e n u k o r e k c i j u il i n a d o g r a d n j u i s t e š to im , r a z u m e se, n e o d u z im a o d n a u č n e v a ž n o s ti, a li i h iz is to g r a z l o g a i p o t i s k u j e u d r u g i p la n . P r i m e r a r a d i : F e t s c h e r , I. S t r u k t u r e l e G e w a lt u n d d ie F r i e d e n s ­ fo r s c h u n g h e u t e , u » U n iv e r s ita s « , 4 /7 9 . 107 G a ltu n g , J .: G e w a lt, F r ie d e n u n d F r i e d e n s f o r s c h u n g , u : S e n g h a a s , D . (H rs g ) K r i t i s c h e F r i e d e n s f o r s c h u n g , F r a n k f u r t m . M ., 1972, s. 62.

strukturalnog nasilja se uzim aju glad, odnosno um iran je od gladi u određenim regionim a sveta, nepism enost i široka rasp ro stran jen o st izlečivih teških bolesti (npr. TBC). U njegovoj osnovi je ne samo nem ar dela prem a đelu čovečanstva, već i klasna eksploatacija. Zbog toga se mogu odbaciti zam erke zbog izdvajanja stru k tu ra l­ nog nasilja kao posebnog tip a nasilja, ili nasilja uopšte, koje se baziraju na tezi da se ne vidi jasno kom unikacija subjekta i objekta nasilja. K riterijum za određivan je neke pojave kao strukturalnog nasilja pre jeste to da li je ona objektivno odstranljiva iz društva, odnosno može li se određenom društvenom akcijom izbeći ili ne, nego što je stepen javnosti ili učestalosti kom unikacije subjekta i objekta nasilja. Kako form e personalnog, odnosno direktnog n asilja mogu, ipak, indirektno biti i deo strukturalnog pokazuje analiza položaja žene u savrem enom društvu. N ejednake m ogućnosti zaposlenja, vrednovanje rad a i n ap redovanja su strukturalno nasilje jednako kao i široko rasprostranjeno, i od sistem a tolerisano, nasilje nad ženam a u okvirim a braka. N asilje nad ženom u jednom b ra k u je tipičan p rim er socijalnog direktnog, u svakom slučaju personalnog, nasilja koje se ne može podvesti pod političko delovanje, ali je zato ukupno nasilje u svim brakovim a u kojim a se vrši nad ženam a tipičan prim er stru k tu ­ ralnog nasilja koje im a svoju političku dim enziju kao odraz nesavršenosti društveno-političkog sistem a u kö­ rne se odvija. Prim er ujedno pokazuje da se pod strukturalnim nasiljem mogu podrazum evati ukupni obimi praktično svih v rsta socijalnih nepravdi. P osm atrajući neokolonijalizam kao im perijalizam Galtung razlikuje p et tipova im perijalizm a: ekonomski,

politički, vojni, kom unikacioni i k u ltu m i108, koji svoju osnovu im aju uvek u prinudi u okvirim a odnosa razvijenih i nerazvijenili zem alja. Po njem u, im perijalizam se može p o sm atrati kao u jedan društveni sistem izvana uneto stru k tu raln o nasilje, kao razvijena eksploatacija kroz ekonom sku saradnju razvijenih sa zemljam a u razvoju. Spolja su ti oblici saradnje korisnoapstrak tn i, i kao i svi oblici strukturalnog nasilja apstraktnog obličja, te n ju ne odlikuje prečesta upotreba direktnog nasilja pošto samo »im perfektni im perijalizam treb a oružje, dok se profesionalni im perijalizam oslanja pre na stru k tu raln o nego na direktno nasilje«109. Galtungova k ritika im perijalizm a je ocenjena svojevrem eno u naučnim krugovim a Zapada kao besprim erno žestoka, no bez obzira na sav svoj uticaj u progresivnim naučnim krugovim a koji se bave izučavanjem m ira i društvenih konflikata, bez obzira na nastojanja da se približi m arksizm u, npr. upravo u kritici im peri­ jalizm a, Galtung ipak ostaje stru k tu ralista, iako doduše, po mnogo čem u netipični. Galttmgov pojam strukturalnog nasilja je, u prvom redu zahvaljujući svojoj širini, relativno brzo prihvaćen, uz konzistentnu popularnost u onim naučnim kru ­ govima koji se bave istraživanjem ra ta i m ira, društvenih borbi, konflikata i nasilne političke aktivnosti uopšte. M eđutim, ta ista širina pojm a om ogućuje podvođenje takoreći svega i svačega pod strukturalno nasilje, tako da sam Galtung, uviđajući tu preobuhvatnost, od početka 70-ih godina ne upotrebljava više taj 108 V id i o p š i r n i j e : G a ltu n g , J .: E i n e s t r u k t u r e l l e T h e o r ie d e s I m p e r i a l i s m u s , u : S e n g h a a s , D . (H rs g .): I m p e r i a l i s m u s u n d s t r u k ­ t u r e l l e G e w a lt, F r a n k f u r t m / M . , 1973, o d 29. s t r a n e i d a lje . 109 ib id ., s. 55.

term in »da se reč nasilje ne bi suviše otrcala«110. Tako je preširok definicioni okvir imao dvostruke posledice: naglu prihvaćenost term ina u iznenađujuće širokim razm eram a, i izbegavanje njegove upotrebe od stran e samoga tvorca, koji je zbog tog svog au torstva uspeo biti istovrem eno podveden i pod neom arksizam i pod kritički konzervatizam 111. Uzrok te preobuhvatnosti, po nam a, leži u Galtungovom određenju pojm a stru k tu re. Naime, ako se im a u vidu da su po njem u osnovne stru k tu re strukturalnog nasilja vertikalna podela rad a povezana sa jednosm ernim kom unikacionim tokom , nepostojanje ravnopravne horizontalne interakcije i nem ogućnost o k retan ja toka kom unikacije u obrnutom sm eru, nam eće se u tisak da m u je definicioni uzrok prem a kome je izgradio definiciju strukturalnog nasilja onakvo određenje stru k tu re kako ga je upravo odredio K arl Dojč, dakle kao »mnoštvo po sebi protivurečnih sam oodržavajućih, osnažujućih i reprodukujućih procesa«112. Zbog toga je i logično da zam erku zbog nejasnog određenja stru k tu re p ra ti i druga, upućena zbog p r e š i r o k o g određenja strukturalnog nasilja. Na­ ime, stru k tu raln o nasilje je po njem u uzrok nesklada izm eđu onoga što je m oguće i stvarno, odnosno, ono postoji uvek kada se na ljude tako utiče da je njihov stvam i učinak m anji od mogućeg. Stoga on s tru k tu ­ ralno nasilje i određuje kao s v u d a p r i s u t n i fenom en savrem enog đruštva vidljiv ne samo u takvim nedaćam a kao što su nepism enost, u m iran je od bolesti protiv kojih postoje efikasna sredstva, nego čak i u 110 G a ltu n g , J .: G e w a l t , F r i e d e n s f o r s c h u n g , s. 62. 111 V id i n p r . : H o r n u n g , K .: F r i e d e n a ls H e ilg la u b e n ? Ü b e r ­ le g u n g e n z u r K r i t i k d e r n e o m a r x i s t i s c h e n u n d s o g e n a n n t e n »k r i ­ t i s c h e n « F r i e d e n s f o r s c h u n g . U » E u r o p ä i s c h e W e h r k u n d e « , N r . 26 /1977. 112 P r e m a : G a n tz e l, K . J . (H rs g .): H e r r s c h a f t u n d B e f r e i u n g i n d e r W e l t g e s e l l s c h a f t , F r a n k f u r t a. M ., 1975, s. 31.

svakoj nesprečenoj obm ani, m anipulaciji ili banalnoj laži. Ipak, n asuprot tom e on insistira da se nerasprostran jen o st neke, npr. hrišćanske religije ne sm atra stru k tu raln im nasiljem 113 i pored toga što crkva sm atra da je ona rasp ro stran jen a m anje nego što je moguće. Kao kritički prilog Galtungovoj definiciji i shvatanju strukturalnog nasilja mogli bism o zaključiti da istinsko stru k tu raln o nasilje nije samo nasilje društva i institucije nad pojedincom , već i nasilje institucije nad institucijom i, posebno, društva nad društvom . Prem a n o s i o c i m a , odnosno prem a k v a n t i t a t i v n o m o b i m u S u b j e k t a, kao kriterijum a klasifikovanja razlikujem o i n d i v i d u a l n o i k o l e k t i v n o nasilje pri čemu mnogi pod individualno na­ silje ne svrstavaju samo akte izvršene od strane pojedinca, već i od brojno ograničenih, užih grupa. Indi­ vidualno nasilje ne treb a shvatiti kao personalno već u sm islu kvantitativne pojedinačnosti. Ono je uvek društveno određeno je r im a onu društvenu form u koju m u nam eću društveni uslovi, odnosno društvena struk tu ra datog m iljea. Za razliku od individualnog koje je spontano ili priprem ljeno, kolektivno nasilje može biti i potpuno spontano, kao npr. u slučaju nereda (iako neredi nisu ni uvek ni sasvim neorganizovani), ali i visoko organizovano, npr. u okviru jedne nasilno izvedene revolucije. Zatim, suprotno individualnom , ko­ lektivno nasilje podrazum eva istovrem enu prim enu sile od strane većeg b ro ja udruženih pojedinaca, društvenih grupa, institucija i organizacija. Po stepenu svoje organizovanosti može biti veoma različito, pri čemu je viši stepen organizovanosti u izvođenju kolektivnog na113 G a ltu n g , h a a s .D .: (H rs g .): 1972, s. 59.

J .: G e w a lt , F r ie d e n , F r ie d e n s fo r s c h u n g . U : S e n g K r i t i s c h e F r i e d e n s - f o r s c h u n g . F r a n k f u r t a . M .,

silja bitan, ali nikad i jedini fak to r uspešnosti njegove prim ene. D istinkcija izm eđu o d b r a m b e n o g i a g r e s i v n o g nasilja kakva postoji na nivou individualnog ponašanja, po M arkuzeu114 je relevantno p rojektabilna i na istorijskom nivou, odnosno opštedruštvenom planu. Na istorijskom planu ta distinkcija p re ra sta u razlikovanje r e v o l u c i o n a r n o g od k o n t r a r e v o l u c i o n a r n o g nasilja, pri čem u se revolucionarno nasilje ne može izopačiti u goli tero r lišen a trib u ta re­ volucionarno sti je r u »pravoj revoluciji uvek postoje sredstva i putevi da se (to) spreči«115. Rrevolucionarno nasilje sprovođeno kao revolucionarni te ro r upravo kao tero r em plicira svoje vlastito tran scen d iran je ka jednom slobodnom društvu, dok to beli tero r ne čini. Te­ ro r koji se p rim en ju je u odbrani Severnog V ijetnam a bitno se razlikuje od tero ra koji se p rim en ju je u agresiji«116. Prem a kriteriju m u r a s p r o s t r a n j e n o s t i moguće je razlikovati m a s o v n o i p u n k t u a l n o na­ silje. Punktualno nasilje kao odredenje obuhvata ne samo nasilje nad pojedinačnim objektim a i radi pojedinačnih ciljeva već je, najčešće, i prem a brojnosti svojih nosilaca vid individualnog nasilja. Posebna pažn ja izučavanju ove vrste nasilja se poklanja u nemačkoj političkoj teoriji. Subjektivističku, kao sasvim novu dim enziju tezi o punktualnom nasilju dodao je u svojim radovim a K lausen po kom e punktualizacija na114 » . . . n a s i l j e k o j e v r š i p o l i c a j a c k a d s a v l a d a v a u b i c u v e o m a j e r a z l i c i t o , n e s a m o iz v a n a , n e g o i u s v o jo j n a g o n s k o j s t r u k t u r i , u s v o jo j s u p s t a n c i j i , o d n a s i l j a p o l i c a j c a k o j i p r e m l a c u j e d e m o n s t r a n t a . I j e d n o i d r u g o j e n a s i l j e , a li i m a j u s a s v im r a z l i č i t u f u n k c iju « — M a r c u s e , H .: D a s E n d e d e r U to p ie , B e r l i n , 1967, s. 69. 115 ib id ., s. 70. 116 ib id ., s. 69—70.

silja nije sam o objektivni uvid u stanje stvari, već i plod subjektivnog tre tira n ja čina političkog nasilja što dolazi do izražaja u procesu »heroizacije« i personalizacije, kada se, na prim er, uspeh »nasilne akcije m asa reducira na zasluge vođa«117. N a taj način se i samo nasilje po njem u punktualizira kroz proces personaliziranja delatnosti m asa. Podela političkog nasilja na d r ž a v n o i n e d r ž a v n o nije dovoljno naučno zasnovana već i stoga što, iako je svako državno nasilje — političko, postoje različiti oblici nedržavnog nasilja koji ne spadaju u oblast politike, kao što je npr. politički nemotivisano nasilno p ostupanje118 — silovanje, ubistvo iz koristoIjublja i sl. Stoga ćemo u radu više koristiti podelu na kolektivno, kao ono koje izvodi država, ali i ono koje se izvodi protiv nje, i individualno nasilje koje je upereno protiv postojeće države i institucije, ali i protiv pojedinaca, i društvenih grupa. Razlog više za ovu opredeljenost je i to što državno nasilje kao nasilje države i njenih institucija danas sve više uzim a odlike procesa u kome javna i intenzivna upotreba sile, ne samo u un u trašn jim okvirim a jednog društva, svoje m esto ustupa, što je više moguće, i uvek kada je to moguće, kam ufliranim i indirektnim oblicima prinude u cilju izbegavanja oreola nedem okratičnosti što otežava njihovu identifikaciju i klasifikaciju. Danas prim etno, i sve više, vladajući izbegavaju brutalno ispoljavanje upotrebe državne sile, što naravno ne znači uvek to da ta država postaje slabija, već samo rafiniranija u upotrebi sile sa jasnim ciljevima: izbegavanje javne, pre 117 G la u s s e n , D .: L i s t d e r G e w a lt, F r a n k f u r t a / M a i n . N e w Y o r k , 1982., s. 106. 118 M e đ u tim , to n e z n a č i d a i s i l o v a n j e k a o i s v a k i d r u g i č in s o c i j a l n o g n a s i l j a n e m o ž e b i t i i p o l i t i č k o n a s il je .

svega m eđunarodne osude sopstvenih akcija, zadržanje i učvršćenje postignutog nivoa poverenja u postojeći sistem , i, posebno, izbegavanje izazivanja masovnog nezadovoljstva i političkih protesta. Sve suptilnije korišćenje državne sile dovelo je danas do sta n ja razvijenih nasilnih m etoda vladanja tesno povezanih sa svim mogućim oblicim a m anipulacije u sferi politike, i zato ne mnogo prim etnih, nam enjenim isključivo njihovom prikrivanju. Legalno i nelegalno sprovođenje m oći vladajućih se, u prvom redu vrši kroz zakonite mehanizm e prinude, da bi se tek onda, nakon iscrpljivanja ili zakazivanja pravnih resu rsa pribeglo n e l e g a l n o j prim eni sile. Po v r e m e n u tra ja n ja t r e n u t n o nasilje kao čin razlikuje s e o d d u g o t r a j n o g nasilja kao aktivnosti i procesa. Npr. terorizam kroz svoje akte predstavlja samo povrem ene violentne ispade i porem ećaje u toku i ritm u života društvenog organizm a, dok represivno-državno ili institucionalno nasilje više im aju a trib u t relativne tra jn o sti i procesualnosti, i to u p r­ vom redu zbog stepena organizovanosti kojim institucije mogu da obezbeduju tu tra jn o st izvodenja nasilja tako dugo dok za to postoje uslovi, odnosno, u krajnjem dok i sam e postoje. Podela na i n s t r u m e n t a l n o i k o m u n i k a t i v n o nasilje izvršena je prem a odgovarajućoj f u n ­ k e i j i 110. Instrum entalna funkeija nasilja iskazuje se u prim eni sile kao sredstva za ostvarenje konkretnog cilja. Komunikativxia funkeija nasilja se ogleda u njegovom signalnom svojstvu kao sredstvu poruke. Kao takvo, ono je ne samo direktna kom unikaeija sa objektom već i posredna opom ena, odnosno poruka i pri- 19 119 W a l d m a n n , P .: o p . c it. s. 22.

m er drugim a. Kao kom unikativno delovanje nasilje neretko iskazuje ne samo tre n u tn u situaciju, već ukazuje i na uzroke nastanka i moguće pravce njenog razrešenja. Dok se kao prim er instrum entalnog nasilja obično određuje kazna zatvorske izolacije iz društva izrečena pojedincu zbog narušavanja zakona, za prim er kom unikativnog nasilja se obično uzim aju nasilne dem onstracije, pobune, i uopšte form e nasilnog političkog p ro testa koji pored konkretnog cilja služi i sk retan ju pažnje na socijalni, ekonom ski ili politički položaj jedne društvene grupe ili klase u celini. Tem eljna analiza rasnih nereda 1965. g. u Los Anđelesu kao jednog od m nogobrojnih u SAD pokazuje da Crnci nisu realno im ali — osim intenzivnog izvođenja »nelogičnog« nasilja, nikakve druge kom unikacione mogućnosti da b itnije skrenu pažnju javnosti na svoj nepodnošljiv društveno-ekonom ski i rasni položaj120. Međutim , ova podela je teško prihvatljiva ,/jer je u praksi instrum entalnost nasilja neodvojiva od njegove komunikativnosti, kao i njegova instrum entalna od njegove kom unikativne funkcije. Tako, npr. m alopređašnji pri­ m er kažnjavanja pojedinca zatvorom im a pored svoje instrum entalne i opom injuću funkciju, dakle komunikativnu. Takođe, i prim er navedenih nereda potvrduje da oni, pored svoje kom unikativne, im aju i svoju, iako prilično difuznu, instrum entalnu funkciju koja se ispoljila kroz direktno nasilje nad rasistički orijentisanim pripadnicim a policije, trgovcim a koji su imali različite eene za bele i erne kupee itd. Instrum entalna funkeija nasilja je, uopšte uzev, u ispoljavanju lako prepoznatljiva i najčešće trivijalna, dok kod komuni120 C o s e r, L. A .: G e w a lt u n d B e y m e , K . v .: (H rs g .), o p . c it., s. 85.

g e s e lls c h a ftlic h e r

W a n d e l,

u .:

kativne to nije slučaj s obzirom na njegov veom a često naglašen sim bolički karakter. Uopšte, m ada je po nam a svako nasilje uvek i određeni vid otuđene komunikacije velik b roj au to ra izdvaja kom unikativno nasilje kao poseban tip nasilja. Posebno je npr. T arn erm razvio učenje o nasilnom p ro testu kao apelu. Po njem u, kom unikativno nasilje može im ati oblik pretnje, upozorenja i apela. Prem a r a z l o ž n o s t i kao racionalnoj usmerenosti nasilja prem a ob jek tu nad kojim se izvodi i ra ­ cionalnoj prim erenosti cilju razlikuje se r a c i o n a l n o i i r a c i o n a l n o nasilje. Racionalno nasilje, je dakle, razložno objektno-ciljno nasilje, dok se kao ira­ cionalno nasilje označava besciljno, objektu nad kojim se izvodi neprim erno nasilje, odnosno nasilje nemotivisano konkretnim ciljem . Dok je racionalno nasilje upotreba sile rad i dosezanja određenog cilja, kod iracionalnog nasilja racionalni cilj ne postoji, stoga najčešće je reč o različitim varijan tam a s p o n t a n o g ispoljavanja agresije. Ova podela, iako duboko uvrežena u savrem enoj politikologiji, ima, usled doziranja subjektivizm a, i svoje vidne nedostatke, naročito onda kada se pod racionalnim podrazum eva subjektivno smisleno, a pod iracionalnim besm isleno nasilje, je r npr., za onoga koji čini nasilje ono može izgledati sasvim racionalno, dok objektu nasilja ili nekom drugom ono može izgledati iracionalno. Stoga se kao neophodna dopuna ovoj podeli desto uzim a i antinom ija s v e s n o g i n e s v e s n o g nasilja. č e st prim er za iracio­ nalno političko nasilje je tzv. »Trashing« kao slepo ispoljavanje nasilja nad objektom , npr. neselektivno raz-12 121 V id i: T u r n e r , R . H .: D ie W a h r n e h m u n g v o n P r o t e s t d u r c h d ie Ö f f e n t l i c h k e i t , u : H e in z , W . R ., S c h o b e r , P . (H rs g .): T h e o r i e n k o l l e k t i v e n V e r h a l t e n s , B d . 1, D a r m s t a d t / N e u w i e n , 1972.

b ijan je prozora na ulici rad i podgrevanja atm osfere nasilja, kao izraz neartikulisanog nezadovoljstva i sl. Takvo nasilje je prividno bezobjektivno nasilje u smislu nevršenja selekcije, je r izgleda kao da je samo sebi cilj, i izaziva veći reaktivni stra h nego objektivno usm ereno nasilje je r je svako m oguća žrtva, odnosno svi su ugroženi. Zato ono i ne izaziva nikad masovan osećaj solidam osti sa vršiocem nasilja već, naprotiv, najčešđe totalne odbojnosti prem a njem u. Besciljno nasilje kao sam ocilj izaziva veći stra h od ciljno usmerenog je r je i teže objašnjivo i teže razum ljivo, a sam im tim i teže m oralno prihvatljivo. Kada je svojevrem eno slepi revolt nedovoljno zrele radničke klase našao izlaz u uništavanju m ašina i drugih sredstava za proizvodnju, tim e se, po M arksu, potvrdio samo Sta­ tus p roletera kao otuđenog subjekta koji svoj postvareni položaj iskazuje uništavanjem industrijskih objekata usled p o sm atran ja odnosa m eđu stvarim a kao odnosa m eđu ljudim a. Podelu na l o g i č n o i n e l o g i č n o nasilje spada takođe u grupu rasp ro stran jen ih tipologija (posebno u am eričkoj političkoj teoriji). Navodimo je više zbog rasp ro stran jen o sti njene upotrebe, a ne zbog njene istraživačke vrednosti je r je i sami njeni zastupnici nisu mogli prim eniti ni u kom drugom istraživanju političkog nasilja, osim na prim eru rasnih nem ira u SAD kada je utvrđeno da su akciono jezgro pobunjenika predstavljali dobro situirani, obrazovani pripadnici crne rase, što je okvalifikovano kao »nelogično nasilje«122. Mnoge slične tipologije političkog nasilja poput klasifikovanja na n o r m a l n o i n e n o r m a l n o , 122 C o s e r, L. A .: T h e o r i e s o z ia le r K o n f l i k t e , N e u w i e d / B e r l i n , 1972; i F e a g in , J . R . / H a h n , H .: G h e to R e v o l t s , T h e P o l itic o f V io le n c e i n A m e r i c a n C itie s , N e w Y o r k / L o n d o n , 1973.

odnosno patološko političko nasilje koje je postalo skoro uobičajeno u građanskoj političkoj teoriji, kao i određivanje političkog nasilja kao o b i č n o g k r i m i n a l a p risutno u učenjim a ;koja, doduše sve m anje, đolaze iz zem lje realnog socijalizm a, tretiraćem o, kao i niz sličnih, kao potpuno naučno neobrazložene i neprihvatljive, pa tim e i neprim erene za razm atran je u ovakvoj v rsti rada. I n s t i t u c i o n a l i z o v a n o nasilje se razlikuje od strukturalnog po tom e što svojom regulativem obuh vata sve pravnim , ali i m oralnim i religijskim norm am a sankcionisane odnose u društvu. Ispoljava se u sprovođenju ozakonjenih svojinskih odnosa, volje klase na vlasti i ozakonjenih norm i društvenog ponašanja. Kao takvo, ono je u okvirim a jednog pravnog poretk a prihvaćeno od stran e onih nad kojim a se izvodi, kao oblik legalne prim ene sile. Odlika klasičnog institucionalizovanog nasilja je tada racionalna, zakonskim norm am a prim erena upotreba državne sile, koja se od personalnog nasilja jasno razlikuje već po indirek tn o sti prim ene zbog čega je možemo odrediti i kao indirektno nasilje. No, najčešće se ono pokazuje kao šire od legalnog nasilja, je r uključuje u svoj dom en važenja tradiciju, m oral i običaje. Njegova uloga može b iti u pojedinačnim prim erim a isto tako negativna kao što je u globalu uzev uvek postavljena kao pozitivna, čak i ukoliko ne p redstavlja istinski izraz volje društva, odnosno onih nad kojim a se vrši. Korišćeno za ođržan je određenog društveno-ekonom skog uređenja, institucionalno nasilje je pretežno sredstvo društvene prevencije i kontrole čija je m era pozitivne prim enjivosti i društvene korisnosti sadržana u prim erenosti zadovoljenja potreba koje vode društvenoj korisnosti zbog čega ne m ora biti u proporciji sa upotrebom , od-

nosno prim enom drugih, nenasilnih sredstava uređen ja odnosa u društvu, odnosno obezbeđenja norm alnog funkcionisanja datog poretka. Institucionalno nasilje jeste de iure prim enjivanje sile od stran e državnih, kao i nedržavnih in stitucija i organizacija u okvirim a ustavom, pravom i zakonom utvrdenog poretka. M eđutim, u p raksi svih političkih sistem a institucionalno nasilje obuhvata, doduše u vrlo različitim razm eram a, kako sprovođenje modi kroz vršenje vlasti pom oću fizičke sile, tako i protivpravno zadiranje institucija u različite oblasti ljudskog b itisanja posredstvom raznovrsnih prinudnih m era. Svako izjednačavanje pojm a institucionalnog i strukturalnog nasilja je pogrešno je r je institucionalno nasilje mnogo uži i konkretniji pojam od strukturalnog nasilja. Kod institucionalnog nasilja su ustanovljivi konkretni akteri, dakle, kako izvršilac nasilja, ta­ ko i žrtva. Kod strukturalnog nasilja je teže konkretno identifikovati vršioce — aktere. Na prim er, ako se rasp ro stran jen o st neke bolesti koja je danas izlečiva, recim o tuberkuloze, sm atra stru k tu raln im nasiljem nad određenim , sirom ašnije stojećim slojevim a ili u određenim , sirom ašnijim regionim a sveta, nivo apstraktnosti identifikacije je daleko viši. Izjednačavanje njihovih pojm ova je pogrešno i stoga što je strukturalno nasilje moguce i bez ikakvog posedovanja institucija, a najčešće je za njega nemoguće optužiti neku konkretnu instituciju. Ono leži u društvenim , pre svega, klasnim odnosim a, odnosno, ugradeno je u njihovu struk turu. Institucionalni omotad klasne vladavine daje nosiocima i neposrednim izvođačima institucionalnog, posebno državnog nasilja, privid klasne neutralnosti. I državno nasilje je uži pojam od institucionalnog nasi-

lja je r obuhvata samo nasilje državnih institu cija kao m ehanizm a sprovođenja volje vladajuće klase. Pored države kao glavnog subjekta institucionalnog i institucionalizovanog nasilja sa njenim podstruktu ram a kao što su sudstvo, vojska, policija, političko vođstvo, b iro k ratsk i a p a ra t itd., kao subjekti institucionalnog nasilja u jednom društvu se mogu još pojaviti političke i dm stvene, pre svega crkvene organizacije i zajednice i param ilitarističke stru k tu re (naoružani i usm eravani, odnosno od države nesprečavani građani koji vrše nelegalno nasilje). N ajpoznatiji vršioci — subjekti institucionalizovanog n asilja koji ne pripadaju institucijam a su K ju Kluks Klan, eskadroni sm rti i dobrovoljni čuvari po retk a u istočno-evropskim socijalističkim zem ljam a i NR Kini. Pored njih, nosilac ove v rste nasilja m ogu b iti i sve druge, najraznovrsnije institucije i društvene grupe ukoliko je njihovo političko delovanje institucionalizovano. Da institucionalizovano nasilje uvek može odneti za relativno kratko vrem e više žrtava nego neinstitucionalno, pa čak i više nego što iznosi ukupan broj žrtava palih u jednoj uspešnoj revoluciji najbolje pokazuje p rim er Kube. Predrevolucionarni period B atistine vladavine, koji se inače može p o sm atrati kao relativ­ no čist oblik policijske diktature, rezultirao je u poslednjih 7 godina svoje egzistencije sa oko 20.000 ubijenih, dok ukupni b roj žrtava palih u kubanskoj revo­ luciji, dakle u periodu od oko 2 godine, ne prelazi broj od nekoliko stotina.153 Pri tom, izvođenje institucionalnog nasilja je spojeno sa m anjim , ili nikakvim ličnim rizikom inicijato- 123 123 T a b e r , R .: D e r P r a x is , M ü n c h e n , 1971, s. 107.

K r ie g

der

F iö h e ,

G u e r ill a :

T h e o r ie

und

ra i organizatora, pa i sam ih izvršilaca u poređenju sa rizikom prisutnim kod izvođenja neinstitucionalnog, individualnog ili kolektivnog nasilja, gde se obično inicijator, organizator i neposredni izvršilac iste ličnosti, ili pak, sve uključene u proces neposrednog izvršenja, kao npr. u »revolucionam om« terorizm u.

MOGUĆI OBLICI POLITICKOG NASILJA PREMA NJEGOVOJ INSTITUCIONALNOSTI: A. N einstitucionalizova.no nasilje (individualno i kolektivno) 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

P retn ja silom i pritisak Psihofiziöko zlostavljanje — m učenje PoEtičko ubistvo i aten tat Subverzija (posebno nerad) Diverzija Nasilni neredi i nem iri Terorizam Gerila Oružani ustanak Oslobodilački, građanski i revolucionarni rat B. Institucionalizova.no nasilje

1. 2. 3. 4.

P retn ja silom i pritisak Psiho-fizičko zlostavljanje — m učenje Političko ubistvo (naročito masovno) i aten tat Subverzija (složeni oblici — npr. m eđunarodna ekonom ska prinuda) 5. Diverzija

6. Pom aganje nereda i nem ira u tuđoj sredini, ali ne i direktno izvođenje 7. Terorizam , posebno državni i dirigovani terorizam — npr. antijugoslovenski 8. Pom aganje gerile u tuđoj sredini, ali ne i direktno izvođenje 9. Pom aganje ustan ka u tuđoj sredini, ali ne i direk­ tno izvođenje 10. Oslobodilački, građanski i revolucionam i ra t 11. R epresija i represalija 12. Oružana intervencija Više pojavnib oblika, bogatstvo opsega i veća intenzivnost institucionalizovanog nasilja uslovljeni su većim m ogućnostim a u raspolaganju upotrebe sile od stran e države i drugih institucija, organizacija i grupa ko je institucionalizovano raspolažu organizovanom silom. 4. POJAVNI O BLICI PO LITIČ K O G NA SILJA 4. 1. Osnovni oblici 4.1.1. P re tn ja silom, p rin u d a i p ritisak M arksistička teo rija otuđenja sm atra da » p r i n u d a protivreči č o v e č n o m postupanju«124 i razlikuje u n u tra šn ju i spoljnu prinudu. U nutrašnja p rinuda otuđenog čoveka nastaje u »uslovima realnog društvenog nasilja, od kojih zavise oblici m išljenja«125 i pred-

lin

124 M a r x , K .; E n g e ls , F .: S v e t a -p o ro d ic a , 125 A d o r n o , T .: P r i s m e n , K u l t u r k r i t i k u n d u n d F r a n k f u r t , a . M ., 1955, s. 50.

D e la , t. 5, s. 157. G e s e lls c h a f t, B e r ­

stavlja svojevrsni društveni p ritisak u m entalnim kategorijam a. U »Nemačkoj ideologiji« M arks i Engels naglašavaju »da istinski socijalisti pod »spoljnom prinudom « ne podrazum evaju ograničavajuće m aterijalne uslove datih individua, već samo državnu prinudu, bajonete, policiju, topove, ;koji su — daleko od toga da predstavljaju osnovu društva — samo posledica njegove rasčlan j en o sti!«126. Svaka p r i n u d a kao r a d n j a podrazum eva nasilje kao direktnu ili indirektnu upotrebu sile, npr. putem raznovrsnih pritisaka i p retn je silom sa ciljem ostvarenja interesa, intencije i volje subjekta koji prinuđuje, obično suprotnih interesim a, intencijam a i, posebno, uvek suprotnih, volji onoga ko se prinuđuje. P rinuda kao s t a n j e predstavlja aktualizovani mom enat ostvarenja interesa i intencija subjekta prinude putem stvarne ili nam eravane upotrebe sile koja je, ustvari, i dovela do toga da je objekt nasilja protiv svoje volje privoljen na vršenje ili nevršenje odgovarajućih radnji koje vode realizaciji interesa i intenci­ ja onoga koji ga prinuduje. D iskrepanca na planu posedovanja m aterijalnih osnova nasilja, nužnost kom uniciranja, a posebno sva­ ka form a zavisnosti predstavljaju one osnove prinude bez kojih ona lako postaje nefunkcionalna. P r i t i s a k se javlja kao oblik nasilja onda kada se računa sa interesom onoga na koga se pritisak vrši da očuva svoje identitetne resurse moći, u sm islu očuvanja onoga što im a ili onoga što jeste, po cenu odgovarajućih ustupaka koji vode ostvarenju pritisaka ono­ ga ko pritisak vrši, a da se još uvek bitno ne naruša126 M a r x ,

K .;

E n g e ls ,

F .:

N em ačka

id e o lo g ija , o p . c it.

s. 398.

va ukupni in tegritet (moći) onoga n a koga se p ritisak vrši. Kao form a otvorenog p ritisk a i ispoljena nam era i m ogućnost aktualizacije rada sile p r e t n j a s i l o m je oblik indirektnog nasilja, dakle, vrši se bez direktne upotrebe sile sa ciljem realizacije odgovarajućih interesa kroz izazivanje stra h a od povreda fizičkog integriteta i narušavanja id en titeta ukoliko se rad i o jedinki ili grupi, ili teritorijalnog integriteta ukoliko se npr. radi o državi kao objektu nasilja, kao posledicam a u slučaju neizlaženja u susret su bjektu p retnje. P retn ja silom se može ispoljiti i u svom institucionalizovanom i svom neform alnom , individualnom vidu, te kao legalno, legitim no ili kao nelegalno i nelegitimno nasilje. P retn ja silom predstavlja potencijalno ili stvam o nasilje u zavisnosti od intenziteta, ostvarljivosti p retnje, kao i ukupnih ugrožavajućih m ogućnosti ono­ ga koji preti. Nije svaka p re tn ja silom nasilje već samo ona koja jeste, ili izgleda onom e kom e se preti, ozbiljn a i ostvarljiva. O bjekt p ritisk a može p re tn ju ili p ritisak usled procene ili saznanja o nivou sprem nosti i realne m ogućnosti p rera sta n ja potencijalnog kao indirektnog u aktuelno, odnosno direktno, npr. fizičko nasilje doživeti kao vid psihičkog, direktnog ili indi­ rektnog nasilja nad sobom 127. Ukoliko je objektivno zasnovano i ostvarljivo, ono to uvek i jeste. Ako se zastrašujuća fizička dim enzija sile prikazuje i koristi, odnosno upotrebljava tako da bi se predočili svi mogući posledični efekti njene upotrebe nad objektom pretnje, ili isti prikazali kao veći, onda je to već aktivitet, rad sile, u njenom , ne samo apstraktnom obliu

127 p e rio d u

Iz o v o g i d r u g l h s r o d n i h r a z lo g a 1z S A P K o s o v o s e s a m o 1981— 1988. g . is e l ilo o k o 25.000 S r b a i C r n o g o r a c a .

ku. Već i sam o postojanje sile, shvaćene u širem smislu i kao postojanje sredstava za razaranje poput nukleam og oružja, predstavlja kao potencijal nasilja enormnog intenziteta svojevrstan, široko rasp ro stran jen p ritisak na svest čoveka, a tim e i psihičko nasilje na m akrosocijalnom nivou. Kao indirektno nasilje pretn ja silom je p risu tn a i na interpersonalnom i na interinstitucionalnom planu. Kao državno nasilje javlja se često u form i približavanja vojnoj intervenciji ili ratu sve do m om enta kada se, ili postižu ciljevi, ili kada se od stran e onoga koji p reti proceni da su okviri indirektne prim ene sile kao p retn je ispunjeni, nakon čega se od nje privrem eno ili trajn o odustaje, a interesi se dalje mogu realizovati kako direktnim nasiljem , tako i m irnim , nenasilnim putem . Tipičan prim er indirektnog nasilja kao ugrožavanja pretnjom silom je manifestacija snage u m eđunarodnim odnosim a (manevri na granicam a, približavanje ratnih brodova kriznim žarištim a od posebnog strateškog interesa i sl.), je r svaka objektivno zasnovana p retn ja silom npr. ratom , usled tren d a naglog približavanja m om entu njene aktualizacije128 kao direktne upotrebe sile, uvek predstavlja, a danas vrlo čestu, form u indirektnog političkog na­ silja. 128 U s t u d i j i » N a s ilje b e z r a ta « r a đ e n o j o d s t r a n e » W a s h in g to ­ n e r B r o o k in g s — I n s t i t u t i o n « n a v o d i se d a s u s a m o S A D (z a d r u g e n u k l e a r n e s ile s lič n i p o d a c i n i s u d o s tu p n i) , u p e r i o d u o d 1946— — 1975. g. v r š i l e 215 p u t a v o j n u m o b i l i z a c i j u u c ilju r e a l i z a c i j e p ^ ^ s e v e r n o j I r s k o j s u b r o j a l e 9.000 v o j n l k a ( P o litik a « =• i . 1986). 103 - v ia i: K o s e , R .: G o v e m i n y w i t h c u t C o n s e n s u s — A n I r i s h P e r s p e c t i v e , L o n d o n , 1971, s. 485. 1 d a lje .

Naime, stalna ekonom ska i politička prem oć protesta n ata u novijoj istoriji Sevem e Irske je dovela ne sam o do političke diskrim inacije katolika nego i do ekonom skog izrabljivanja »katoličke m anjine« što je rezultiralo njenim hroničnim lošijim ekonom skim i uopšte socijalnim položajem u severnoirskom društvu. Tako npr. i danas teško ekonomsko stanje, a posebno visoka stopa nezaposlenosti, daleko više pogađaju katolike. Prividu »čisto verskog sukoba« doprinosi vešti propagandni i institucionalni m anevri vlade, crkvi i p a rtija kojim a se ođvlači pažnja sukobljenih od klasnih uzroka, a u prvi plan stavljaju etnička i konfesionalna dim enzija koje prikrivaju njegovu klasnu suštinu i eine sve drugo da kao klasni sukob ne ostane samo brižljivo prikriven verskim om otačem , nego i da ostane na nivou nem ira, jer, kako prim ećuje Sorel, »ako je vešto usm eren, nem ir može b iti k rajn je koristan« onima koji se »hvale da znaju ublažiti revoluciju«1M. Uzroci ideološke, religijske i etničke prirode su uvek tesno povezani sa ekonomskim. Ipak do izražaja oni dolaze najviše u kriznim situaeijam a stvorenim neum ešnošću političkog upravljanja, ili ekspanzivnim prodorom po sistem u vrednosti datog društva dezintegrirajućih obično novih političkih i m oralnih stavova i sl. Uzroci političkog protesta se razlikuju od njegovog p o v o d a kao događaja čiji je redosled zbivanja doveo do njihovog m anifestovanja. Svaka klasifikaeija političkog p ro testa treb a da zavisi od: 1. b roja i kom paktnosti ak tera — učesnika, kako posrednih tako i neposrednih, 164 164 S o r e l, G .: R e v o l u c i j a i n a s ilje , Z a g r e b , 1980., s. 47.

2. stepena njihove organizovanosti i akcione sposobnosti (da li postoji čvrsto akciono jezgro odnosno politička organizacija, ili ne) 3. resursa — sredstva i m ogućnosti kojim a se raspolaže (inform acionih, finansijskih i razornih), 4. izbora m etoda, tip a i pravaca vođenja akcije, 5. ciljeva (neposredno-taktičkih i strateški projektovanih). Kao osnovne vrste kolektivnog, odnosno masovnog nasilnog p ro testa možemo odrediti nasilne dem onstracije, nerede, nem ire i ustanak, dok je pobuna vid i ličnog i masovnog političkog protesta. N ekakvu sasvim oštru granicu izm eđu tih vrsta p ro testa je nemoguće precizno povući zbog prelaznih svojstava i sem antičkog preklapanja pojm ova. Njihova pojm ovna srodnost podrazum eva i neke zajeđničke definicione, pre svega, sadržajno-akcione kom ponente koje se izražavaju nejednakim intenzitetom i u nejednakim oblicima. Razvoj i uspeh političkog p ro te sta zavisi i od date sredine, odnosno društveno-ekonom skog tre n u tk a u kojem se odvija, od m otivacione i interesne osnove p ro ­ testa aktera, odnosno baze iz koje se reg ru tu ju učesnici, od odnosa sistem a prem a p ro testu i njegovom razvoju (institucionalni tretm an), od interesa, m ogućnosti i sprem nosti činilaca da guše, odnosno potpom ažu raz­ voj protesta, od tem pa kojim se akcija vodi i o stvaruju ciljevi itd. Povoljni uslovi za širenje razm era političkog p ro tes­ ta, posebno nereda i nem ira, m ogu b iti veom a raznovrsni i prividno kontradiktom i: npr. dovoljan nivo svesti o svom položaju, ali, ujedno, i nizak nivo svesti om ogućuje m anipulaciju akterim a zatim relat i v n a klasna, r a o n a , n a c i o i r d l n a ili socijalna hom oge­ nost ojačana geografskom hom ogenošću ili lokacionim

grupisanjem kao etničkom izolacijom, Skoro svi ti uslovi postoje danas n a Kosovu. Podvojenost koja nastaje usled »ograničenog opštenja i slabe m eđusobne povezanosti«165 m eđu učesnicim a svakog političkog protesta, a posebno kod složenih form i kao što je npr. ustanak, jeste negativna pretpostavka po njihov uspeh. Kako prim ećuju još M arks i Engels »svi veliki ustanci u srednjem veku poticali su sa sela, ali isto tako nisu imali uspeha zbog podvojenosti i prim itivizm a seljaka koji je posledica te podvojenosti«.166 Da socijalni protesti poprim aju sve lakše i sve češće form e političkog nasilja nego što bi se to površnim pregledom njegove prisutnosti u savrem enom društvu moglo zaključiti, pokazuje i prim er nereda koje su u toku 1985. g. izazvala sportska borilačka društva Madagaskara nakon odluke vlade da se zabrani učenje ovih veština kao nehum anih i štetnih po zdravlje (posebno karate i kung fu) i k o ji na prvi pogled mogu biti protum ačeni isključivo kao nepolitički izlivi masovnog nezadovoljstva. M eđutim, članovi sportskih društava na koje se odnosila zabrana su u toku m im ih dem onstracija izazvali nerede u kojim a su bukvalno polomili vrat oko stotini om ladinaca i s k l j u č i v o p r o v l a d i n e orijentacije čime su neredi poprim ili politički karakter, a pripadnici navedenih udruženja dobili tretm an ne samo sportskih, već i političkih štetnih i u društvu nepoželjnih lica.167 N e r e d i n a sta ju kao rezultat pokušaja pobuna, ustanaka ili neke druge form e vršenja nelegalnog nasi­ lja od stran e više aktera, ali i kao rezultat prirodnih, ili na tehnički način izazvanih katastrofa, koje su do165 M a r x , K ., E n g e ls , F .: N e m a č k a 166 ib id . s. 48. 167 V id i » N IN « o d 15. 09. 1975. g.

id eologiju ,

O p.

C it.

S. 49.

voljno intenzivne da b i uznem irile građane i dovele do masovnog paničnog i haotičnog ponašanja suprotnog važećim m oralnim i pravnim norm am a. Tako npr. kataklizm e, koje svojim pojavnim intenzitetom i teškim posledicam a prek id aju norm alan tok života velikom b ro ju Ijudi, uvek p red stav ljaju uzrok ispoljavanja do tad čoveku nepoznatih, potisn u tih nagona za samoodržanjem , koji se u datim okolnostim a ispoljavaju i kao nesolidarno, nelegalno i nem oralno m asovno postu p an je onih pripadnika društva kojim a je to inače apriori strano kao vid ponašanja u norm alnim uslovim a. Dakle, neredi, za razliku od nem ira, mogu da nasta ju i kao rezultat delovanja elem entam e nepogode na psihu čoveka, jednako npr. i kao rezultat socijalne provokacije, npr. usled nekontrolisanog izliva navijačkih strasti i sl. Iako mogu im ati i jasn u političku konotaciju, ona obično nije izražena u toj m eri kao kod nem ira. Kao nasilne p o l i t i č k e n e r e d e možemo odrediti one form e internog političkog p ro te sta koje se ispoljavaju kroz asocijalno i destruktivno politički motivisano ponašanje grupe ak tera koje jcarakteriše direk tn a kolektivna upotreba sile sa pretežno političkim instrum entalnim i sim boličkim sadržajem , širokom Vio­ len tno-pojavnom skalom i ograničenom m ogućnošću u tican ja na izm enu vlađajuće političke stru k tu re, i, obično, bez bitnog u ticaja na prom enu društveno-ekonomskog uređenja, pre svega zbog nedovoljnog stepena organizovanosti aktera i vrem ena njihovog tra jan ja . Tek unošenjem višeg stepena organizacije neredi mogu prerasti u više organizacione form e m asovnog političkog nasilja kao što su npr. nem iri ili ustanak. Razlika izm eđu nem ira i nereda je i u tom e što se u neredim a više i eruptivnije oslobađaju prigušene em ocije usled m ogućnosti anonim nog i nekažnjenog

delovanja u g o m i 1 i. Delovanje gomile kao oblik iskazivanja političkog p ro te sta i kolektivnog, pretežno nagonskog i sugestivnog, reagovanja, ispoljeno u emocionalnom n astu p an ju bez naglašenog lim ita lične odgovornosti jeste krucijalna k arakteristika svakog nereda. U ostalim , kao organizovanijim form am a kolektivnog političkog protesta, ovako oblikovano delovanje je m anje prisutno, je r je i m anja m ogućnost trenutnog gubljenja ličnog identiteta, odnosno njegovog u tapanja u identitet m ase. Usled različitog nivoa svesti koja i nije odlučujući agens n iti uključivanja u nerede, a ni učestvovanja u njim a, velik deo učesnika nereda je pre nikovoden em ocijam a, nagonim a, radoznalošću kao težnjom za doživljajem novog i sl. nego jasno definisanim interesom i svešću o potrebi društvene opravdanosti izvođenja takvih aktivnosti. N asuprot tom e, odlika n e m i r a je dosezanje određenog nivoa svesti i njegovih učesnika o nekoj društvenoj pojavi, odnosno problem u, odnosno tuđem i sopstvenom položaju i stan ju u društvu, kao i o položaju društvene grupe kojoj pripadaju, a koji je pretežno nastao kroz ideološko-političko delovanje (agitacija, Propaganda i sl.), Nem iri se kao oblik složene političke aktivnosti razlikuju od nereda i po nizu nekih drugih svojstava kao što su viši stepen organizovanosti, veći broj perm anentnih učesnika, veći teritorijalni i sadržajno-akcioni obim, vrem e trajan ja, trajn o st m otiva i interesa koji ih pokreću, intenzivnija intencionalnost, planiranje, jasnije definisani ciljevi akcije i teže razrešavanje i otklanjanje nem ira kao form e socijalnog konflikta. N eredi su, dakle, uži pojam od nem ira i njihov uvek mogući sastavni deo. Pošto predstavljaju oblik protesne instrum entalne prinude radi ostvarenja konkretnih ciljeva političke ne-

rede ili m anje nerede zbog relativno niskog stepena organizovanosti karak terišu više njihova sim bolička i instrum entalna nego političko kom unikativna funkcija. I kada su izolovani od širih društvenih gibanja, što npr. znači, ukoliko nisu sastavni deo jedne revolucije, oni p redstavljaju i upozorenje prinudom i p ro testn i signal vlastim a na socijalni, ekonom ski i politički položaj učesnika u neredim a, dem onstracijam a, pobunam a, ili, pak, indikator iskazivanja šireg političkog stava klasne, nacionalne ili rasne baze p ro te sta npr. prem a nečijoj trenutnoj politici, vlastim a ko je je sprovode, ili obliku društveno-ekonom skog uređenja. Upozorenje, odnosno protestni signal, nosioci i učesnici nereda nikada ne šalju u svoje ime, već i u im e onih čije interese žele i nam eravaju zastupati ili to stvarno čine. Ograničenje nem ira na legalni pro test om ogućuje šire uključivanje, odnosno m obilisanje učesnika. K ada je to svesni čin onih koji organizuju i vode nem ire, može se govoriti o m anipulaciji ko ja može ali ne m ora im ati negativnu konotaciju. U okvire m anipulacije spadaju i nastojanja da se npr. neredim a da oznaka potpune spontanosti, čak i kroz nam erne propuste, je r savršenost organizacije u izvođenju nereda može da izazove podozrenje m asa, pa i njihovu uverenost u p o stojanje m anipula­ cije. Inače, kao segm ent političkog protesta, spontanost najčešće predstavlja snažan katalizator nereda, a potvrđuje se kroz iskazivanje emocija, što u okviru manipulacionog delovanja, kako pokazuju istraživanja168, takođe može b iti organizovano. Što su neredi ograničeniji na užu društvenu grupaciju (npr. pripadnici samo jedne m anje nacije u višenacionalnoj sredini, studenti) utoliko se više povećava m ogućnost da u cilju realiza168 T u r n e r , R . H .: O p . c it., s. 177.

cije nužno ten d iraju stvaranju čvrstog komunikacionog kanala sa onim dm štvenim snagam a čiji bi direkta n ili indirektan p ritisak na vlast, bilo legalnim putem , bilo direktnim priključivanjim a neredim a i nem irim a b a r kao potvrda solidarisanja, omogućio realizaciju interesa ak tera nem ira, uzgred budi rečeno, uvek objektivno užih od proklam ovanih i zastupanih. Tipičan prim er za to je obraćanje francuskih i jugoslovenskih studenata 1968. g. radnicim a. K arakteristična potvrda za ovaj stav je i ponašanje relativno m alobrojnih protestnih grupa koje, što m anje raspolažu sa snagom direktne prinude masovnog zam aha, sve više nastoje stvoriti kom unikacioni kanal sa sredstvim a informisanja. Onima koji su dovoljno moćni, dobro organizovani i brojni, i uživaju snažnu m aterijalnu i m oralnu podršku spolja ili iznutra, borba za naklonost javnih glasila nije potrebna, zacelo b ar ne u tolikoj m eri. Nakon obezbeđenja učešća m asa, odnosno dovoljnog b ro ja učesnika u neredim a i nem irim a nestaje potreba za iskazivanjem spontanosti i počinje organizovan rad od stran e akcionog jezgra sa onim a koji su se spontano, pa čak i olako priključili akciji. Dakle, iako mogu izgledati spontani, neorganizovani i neplanirani oni su to najčešće samo pojavno, odnosno za većinu posm atrača pa čak i učesnika. U praksi su uopšte jako retk i oblici kolektivne političke prinude koji nisu bili deo taktike, odnosno plod planske akcije nekog organizovanog akcionog jezgra. Pri tom je svejedno da li se radi o rasnim , studentskim , etničkim odnosno nacionalističkim , ili čak, kao indikativno najbanalnijim , zatvorskim političkim neredim a. Ilustracije radi uzećemo kao prim er taktiku održavanja nem ira u Severnoj Irskoj.

T aktika održavanja i razvijanja nem ira u Severnoj Irskoj koji sa prekidim a tra ju od 1966. g. izražena u paralelnom korišćenju legalnih puteva stvaranja nezavisnosti od stran e Provisional Sinn Fein-a kao partije koja je legalno političko krilo po k reta i terorističkih akcija IR E nije obaranje postojećeg režim a, ili prim oravanje istog na željene ustupke kroz direktno oružano suprotstavljanje koje bi rezultiralo direktnim , nasilnim frontalnim duelom snaga vlade i separatista, već je to tak tik a iscrpljivanja protivnika kao stalna provokacija nasiljem i p retn jo m koja izaziva atm osferu perm anentne napetosti i hipersenzibilacije u tretm an u svakog, pa i najm anjeg političkog slučaja, dakle, atm osferu povoljnu za politizaciju m asa u željenim pravcim a političke akcije koja se sprovodi u datoj sređini, što sve zajedno, naravno uz sticaj nekih drugih, za ovu tem u od m anjeg značaja, iako ne i nebitnih okolnosti, poput posrednog p orasta nem otivisanosti za rad i pada produktivnosti, doprinosi visokom stepenu n e s n o š l j i v o s t i političke i ekonom ske situacije, kako na m ikroplanu, tako i na nivou čitave političke zajednice. S trateški gledano, takva tak tik a treb a da u određenoj etapi svoga razvoja kulm inira kao ostvarena nem ogućnost daljeg funkcionisanja društveno-političkog sistem a usled nepostojan ja pretpostavki za njegovo dal je legalno i legitim no funkcionisanje. Ili, drugačije rečeno takva ta k ­ tika, ukoliko se iskaže u praksi kao potpuno uspešna, treba u tom m om entu da, ili izazove poraz vladine politike koji bi se očitavao u priznavanju i ostvarenju zahteva autonom ista, ili, u zavisnosti od stepena masovnog političkog nezadovoljstva, stepena naoružanosti i organizovanosti pristalica autonom ista itd., da tek tada dovede do p re ra sta n ja postojećeg u jedan širi oružani sukob, koji treb a rezultirati određenim , bar minimal-

Tiim ustupcim a vlade autonom istim a u svakoj fazi uspostavljanja bezkonfliktne političke situacije. Stoga smatram o da nije u pravu ni B enit109, ni drugi analitičari delovanja irskog autonom ističkog pokreta koji isključivo na osnovu ukupnog b ro ja ubijenih pripadnika vladinih snaga, pre svega policajaca i vojnika, zaključuju da nijedna, pa ni b ritan sk a vlada ne može biti ovakvom taktikom čak ni ozbiljnije ugrožena, a da ni u kom slučaju ne može pred njom politički kapitulirati. Takođe, ne treb a ni tako lako odbaciti broj ubijenih u irskom sukobu koji je 1969. do 1972. g. iznosio preko 2.200 žrtava.169170 E skalacija nasilja izražena brojem žrtava ostao je značajan indikator za određivanje usm erenosti akcije i stepena ostvarene provokacije. Podaci za pojedine godine, uzeti sam i za sebe govore o periođičnom dosezanju stan ja sa atributim a karakterističnim za građanski rat, m ada im a godina koje su, gledano po ostvarenosti političkih efekata, bile uspešne u većoj meri po konačne ciljeve IRE iako je broj žrtava te ili prethodne godine bio daleko m anji. Od ukupnog broja ubijenih do 1972. g. IR I se pripisuje ubistvo oko 600 pripadnika bezbednosnih snaga i institucija, i oko 300 policijskih saradnika, protestanskim param ilitarističkim organizacijam a UDA i UVF oko 600, dok broj nedužnih iznosi oko 400 lica171. Pored broja ubijenih u bilans nem ira u Severnoj Irskoj treb a dodati i sledeće cifre172 za period od 1968. do 1978. g.: oko 6.000 eksplozija bom bi, preko 20.000 ranjenih, razorene čitave gradske četvrti itd. U tak tik u nem ira treba svakako uvrstiti i izazivanje znatnih m aterijalnih izdataka za održavanje 169 170 171 172

V id i n p r . : B e n n e t t , R .: T h e B l a c k a n d T a n s , B o s to n , 1959. T i e g e r , P . M .-.Irla n d , M ü n c h e n , 1984, s. 64. ib id e m . P r e m a : S ü d d e u t s c h e Z e itu n g « 21 /2 2 , 10. 1978, s. 13.

»normalnog stanja« funkcionisanja društveno-političkog sistem a date sredine, što u savrem enim uslovim a svetske ekonom ske krize predstavlja dodatni, ne samo politički već i ekonom ski kam en oko v rata svakoj vladi čija zem lja traži izlaz iz postojećih ekonom skih teškoća. I dok se kao taktički ciljevi »Provisional IRA« mogu odrediti onem ogućenje funkcionisanja političkog sis­ tem a, prisiljavanje B ritanaca na povlačenje, suzbijanje »unionizma« kod pro testan ata i sl., njeni s t r a t e š k i ciljevi su sticanje nezavisnosti, a sve više i ostvarenje socijalističkog društva. Glavna uloga u preoblikovanju osnovnog istorijskog zahteva IR E za nezavisnošću uz zahtev za stvaranje federacije sa Velikom B ritanijom kao prelaznog rešenja do ostvarenja konačnog cilja — Irsk e Socijalističke Republike, se pripisuje vice prezidentu »Provisional Sinn Fein-a« — Geri Adam su173. F o r m e u kojim a se mogu ispoljiti nem iri su vrlo raznovrsne, a jedna od najčešćih su d e m o n s t r a c i j e. Prethode im dogovorni skupovi ili zborovi. Njihova odlika je javnost u organizovanom, planskom i ciljnom m asovnom izražavanju (ne)saglasnosti sa određenim političkim stanjem , zbivanjim a i procesim a, odnosno odlukam a i rešenjim a, kako u datoj sredini tako i van nje. Kao osnova grupisanja u dem onstracijam a se obično iskazuje solidarnost u kolektivnom reagovanju i saglasnost sa m išljenjem akcionog jezgra ko je planira, priprem a i vodi dem onstracije. Stoga se ni uzrok, odnosno povod dem onstracije ne m ora neposredno ticati svih učesnika — dem onstranata. Osnovna odlika dem onstracija je emotivno, i svesno kolektivno, reagovan je na iste podsticaje. Po svojoj ciljnoj usm erenosti p redstavljaju am bivalentnu m anifestaciju protivljenja, 173 V id i n p r . : T i e g e r , P . M .: o p . c it., s . 64.

je r je njim a uvek izraženo protivljenje nekom kao istovrem ena podrška nekom drugom , i obm uto. Prem a obuhvatu i p ro sto ru mogu se kretati od usko lokalnih do intem acionalnih. Politička p o b u n a se može odrediti kao vid licne, grupne ili kolektivne aktivnosti na planu suprostavljanja oficijelnom , legalnom ili priznatom , kao i nam etnutom vođstvu, odnosno upravljačkoj stru k tu ri usled nesaglasnosti sa postojećim ili planiranim stanjem i odnosim a koju karakteriše veći ili m anji stepen usklađenosti akcija organizovanih učesnika u pravcu ostvarenja ciljeva koji se, prem a proceni vođstva pobime, ne m ogu realizovati m irnim putem , odnosno, kojim a se povećavaju izgledi za pospešivanje realizacije kroz organizovano izvođenje nasilja. Svetozar M arković određuje b u n e (pobune) kao form e ličnog, grupnog ili m asovnog političkog ili socijalnog p ro testa koje mogu biti izraz i indikator opstajan ja »osećanja čovekovog dostojanstva i prvog čovekovog prava: vlastitost od sebe samog«174, a posebno u situacijam a kada se perm anentno vrši brahijalno nasilje nad jednim narodom . Tada je »svaki ustanak prirodan, n e i z b e ž a n , dakle z a k o n i t čim je izaz\'an nasiljem čoveka nad čovekom i čim je upravljen na to da se sloboda ličnosti utvrdi«. Pored istorijski progresivnih buna, kao buna orga­ nizovanih od strane akcionog jezgra koje im a jasno određene, progresivne ciljeve, on razlikuje i b u n e s a k o n f u z n i m p r o g r a m o m i l i b e z n j e g a , ko­ je nastaju i završavaju kao p rosti izlivi masovnog politiziranog nezadovoljstva ispoljeni u nasilju nad stvar174 S v e t o z a r M a r k o v ić : g r a d , 1965. g ., k n j . II, s. 387—388.

B u n a i r e v o l u c i j a , S a b r a n i s p is i, B e o ­

nim protivnikom ili sim bolim a njegove vladavine, koji u suštini osporavaju legitim nost režima, a neretko se i obraćaju sa svojim zahtevim a visokim, tradicionalnim autoritetim a, i kao treću v rstu •—■ k o n t r a r e v o l u c i o n a r n e pobune kao one »bune ko je su upravljene na to da obore ustanove koje ujem čavaju narodnu slobodu«175176. Njihova kontrarevolucionarnost proističe iz činjenice da se vrši nasilje nad narodom , je r po njem u, dok nasilje klase nad klasom može b iti istorijski opravdano i revolucionarno ukoliko je u funkciji klasnog oslobođenja, svako nasilje nad jednim narodom nem a svoga opravdanja i sa stanovišta ostvarenja socijalističke revolucije nužno je kontrarevolucionarno i kontraoslobodilačko. Zato i podvlači da se pri određivan ju k arak tera bune »ne m eri po uspehu, već po tome: kakvim je pobudam a izazvana i kakav joj je cilj«178. Istražujući zakonitosti izrastanja masovnog iz pojedinačnog i grupnog nacionalnog o tpora Svetozar Marković, ponet njem u bliskom slobodoljubivom tradicijom srpskog naroda, uzim a srpske hajduke za prim er efikasnog individualnog nacionalnog p ro testa izraženog u form i lične pobune protiv ugnjetačkih društvenih odnosa. Mada je sa stanovišta procene k ra jn jih konktretnih učinaka njihov otpor bio iracionalan, on je kvalitetom akcije, kao osvetničkog herojstva p a r ekselans, projektabilno doprinosio podizanju m orala i razrastan ju svesti o potrebi otpora, kao i širenju akcione spremnosti, doprinoseći tim e i kvantitetu pobune koja iz lične, hajducke, p rerasta u širu, grupnu ili čak opštenarodnu. Po njem u, više istim m otivim a pokrenutih pobuna p rerastaju , ukoliko postoji m ogućnost borbenog 175 ib iđ ., s. 388. 176 ib id e m .

kom uniciranja u ustan ak koji zbog svoje m asovnosti može b iti form a otpočinjanja revolucije, je r »tek kad se u jednom pokorenom narodu pojavi mnogo ljudi, koji po svom ličnom osećanju ne mogu da trp e n a s i 1 j e, onda je tek m ogućan zajednički rad za oslobođenje od tiranije: p rev rat ili revolucija«177. Proces artikulacije i organizacije o t p o r a k l a s e i njegovo m anifestovanje u form i pobune pregnantno je izložen u »Manifestu«: »radnici otpočinju da stv araju koalicije protiv buržoazije; okupljaju se za održavanje svoje najam nine. Oni osnivaju čak i tra jn a udruženja da bi se snabdijevali sredstvim a za slučaj bunta. B orba se m estim ično pretv ara u pobunu«178. Pobuna sadrži m ogućnost fokusiranja agresivnosti na jedan određeni objekat, ali istovrem eno i m ogućnost njene socijalne entropije. Ostvarenje prve m ogućnosti još uvek nije siguran dokaz uspeha pobune, kao što ni druga varijan ta ne znači uvek njen poraz. E ntropija može doprineti i rasp ro stiran ju ideja ili iniciranju drugih pobuna na širem planu, što može im ati veće efekte za pobunu koja je m alih razm era nego što je uništenje nekoga objekta na koga je fokusirana agresivnost pobunjenih. Sami po sebi neredi i nem iri, kao ni ustanak, nisu revolucionarni, kao što nisu ni kontrarevolucionarna pojava. Da bi jedan nasilni otpor, odnosno socijalni nem ir ili ustanak stekao a trib u t revolucionam osti neophodno je u cilju adekvatnog određenja pom no istražiti njegove uzroke i m esto javljanja, kao i obim i intenzitet ispoljavanja, utvrditi ko su m u nosioci, kojim sredstvim a se koriste (ili nam eravaju da se koriste) i 177 ib id e m . 178 M a r x , K ., E n g e ls , F .: M a n i f e s t K o m u n i s t i č k e p a r t i j e , D e la , t. 7, s. 387.

raspolažu u datim uslovim a, čiju i kakvu p odršku očekuju, čiju i kakvu podršku već uživaju, kakve su realne m ogućnosti p rera sta n ja u više organizacione form e političkog nasilja i, posebno, kakvi su im ciljevi. Svako paušalno određenje samo na osnovu jednog ili nekoliko ovih elem enata ostaje n a nivou nenaučnog nagađanja o njihovom k a ra k teru i kao takvo samo hipotetičke vrednosti. Tvrditi, na prim er, da je svaki politički p ro test koji se javlja u okvirim a kapitalističkog društva revolucionaran samo zato što se događa u njemu, jed n ak je zabludi da su svi politički p ro testi kontrarevolucionam og k a rak tera ako se jav ljaju u socijalizmu. Npr. protesti, posebno nenasilni, mogu predstavljati izraz političkog protestnog držanja čitavog društva, a ne samo klase ili partije, uperenog protiv nametan ja ideje i načina društvenog razvoja, sa strane, tuđih specifičnom biću toga društva, kao što je to bio slučaj 1948. g. Politički protesti, dakle, nem aju samo ciljno-interni već i ciljno-eksterni karakter. Različiti vidovi nem ira i kolektivnog revolta se mogu javiti i povodom eksternih uzroka koji ne ugrožavaju direktno nosioce otpora, što, na prim er, previđa Gar, kao, uostalom , i, svi drugi bihevioristi. K arakterističan prim er za to p redstavljaju i brojne dem onstracije i drugi vidovi ispoljavanja m asovnog revolta u SFRJ upereni protiv vođenja ra ta u V ijetnam u i intervencije u ČSSR 1968. g. i sl. Kao i sve ostale form e političkog nasilja i neredi i nem iri mogu biti povezani sa nekim drugim violentnim oblicim a političkog ponašanja. Npr. nasilne de­ m onstracije mogu biti sastavni deo građanskog rata, ili u neposređnoj vezi sa revolucijom ili kontrarevolucijom koja se priprem a i izvodi u datom društvu. U

tom slučaju lakše se da odrediti njihov profil kao vid revolucionam og, revolucionam o neutralnog ili kontrarevolucionam og delovanja. Politički p ro testi ispoljeni kao neredi i kao nem iri su mogući u svakom klasnom društvu i svakom tipu društveno-ekonom skog uređenja, pa i u socijalističkom , je r ni njegov razvitak nije rasterećen od objektivnih i subjektivnih slabosti, niti teče pravolinijski. I ono, kao i svako klasno društvo, im a svoje klasne neprijatelje kao i zastupnike zlonam em ih ili dobronam ernih ideoloških stranputica čiji su interesi suprotni istorijskim ili strateškim interesim a radničke klase i njene avangarde. Kao klasno, socijalističko društvo m ora posedovati potencijalnoj kontrarevolucionarnoj opasnosti relevantnu odbram benu moć ukoliko hoće da se kao takvo održi. Stoga su b rojne naučne tvrdnje o nemoći socijalizm a da savlada un u trašn je slabosti nenasilnim putem najčešće samo u službi kom parativnog isticanja fiktivne prednosti kapitalističkog poretka na tom planu, kao što je, na prim er, i ova Valdmanova: »Samo u pluralističkim društvim a, u kojim a je državna sila ograničena, uspevaju se pobunjenički pokreti obuzdati i dobiti k arak ter jedne ograničene epizode«179. Zbog bizam osti, štra jk glađu kao oblik političkog p ro testa zaslužuje posebnu pažnju. Kao oblik političkog ponašanja š tra jk glađu je, najkraće rečeno, specifičan vid autodestruktivnog, politički m otivisanog protestnog ponašanja, koje u biti predstavlja ništa drugo do svesno i sistem atsko (političko) nasilje nad sobom, koje u zavisnosti od postavljenih ciljeva, zahteva, stepena razum nosti onih kojim a je 179 W a l d m a n n , P .: o p . c it., s. 40.

upućeno i uslova da se zahtevim a štrajk ača izađe u susret, može rezultirati u rasponu od psihofizičke iscrpljenosti do sm rti. Š trajk glađu se ispoljava kao nelegalan (zakonom nepredviđen) m edijski atraktivan vid p ritisk a na vlast sa ciljem p rid o b ijan ja dela javnosti za ostvarivanje zahteva za koje se procenjuje da se mogu, ili tek unekoliko mogu, ostvariti legalnim putem . U tom sm islu š tra jk glađu je politički angažm an kojim se u prvi plan dešavanja nastoji staviti onaj koji štra jk u je i isključivo njegova volja; to je svojevrsni voluntarizam u politici nezavisno od toga da li su zahtevi štrajk ača opravdani ili ne. U zavisnosti od dem okratičnosti sistem a u kojem se odvija može biti, s jedne strane, iznuđen oblik političke borbe, poslednje sredstvo ukazivanja na čin nepravde, onda kada su iscrpljena sva druga sredstva kom uniciranja u okviru institucionalizovanih političkih rešenja. Na drugoj strani, može biti ne samo vid političkog eksentrizm a, već socijalni egzibicionizam kojim se često uz najavljenu ili izraženu p re tn ju demokratičnosti sistem a, n astoji m anipulisati delom javnosti da bi se ostvarili ciljevi štra jk a koji, inače, ne m oraju uvek biti realno ostvarljivi, niti u vezi sa istinskim zadovoljenjem društvene, pa čak i lične pravde. Budući da je š tra jk glađu uvek i svojevrsni apel savesti koji po pravilu nailazi na širok odjek, ako ne sopstvene onda inostrane javnosti, uvek je spojen sa očekivanjem realne ili pretpostavljene solidam osti zbog čega može im ati kolektivni, pa i m asovni karakter.

4.2.2. Terorizam Kao višedim enzionalni politički fenom en savremeni terorizam se može teorijski najopštije odrediti kao složeni oblik organizovanog, individualnog i rede institucionalizovanog političkog nasilja obeležen zastrašujućim brahijalno-fizičkim i psihološkim m etodam a političke borbe kojim a se obično u vrem e političkih i ekonom skih kriza, a retko i u uslovim a ostvarene ekonom ske i političke stabilnosti jednog društva, sistematski pokušavaju ostvariti »veliki ciljevi« na način potpuno neprim eren datim uslovim a, pre svega društvenoj situaciji i istorijskim m ogućnostim a onih koji ga kao političku strategiju upražnjavaju. Društveno-ugrožavajući opus terorizm a obuhvata otmice, ucene, p re tn ju silom u okviru intenzivno psihološko-propagandne delatnosti, psihofizičko zlostavljanje, atentate, sabotaže, diverzije, pojedinačna i masovna politička ubistva, intenciju ispoljavanja ređe nad stvarnim i potencijalnim protivnicim a, a češće nad nevinim žrtvam a. Kao vid individualnog, nelegitimnog, nelegalnog i neinstitucionalnog nasilja terorizam je uvek okrenut protiv određenih institucija nekog društva, odnosno in concretum protiv neke države. Ukoliko je vid državnog nasilja, čak i kada je form alno-pravno legalan, ne nalazi legitim ne osnove u relevantnom etičkom i proglesivnom pravnom kodeksu m eđunarodne zajednice. Pod d r ž a v n i m t e r o r i z m o m mogu se smatra ti po form i i sadržini klasični teroristički akti specifični po tom e što su javno izvedeni od strane pripadnika vojnih, policijskih ili plaćeničkih snaga neke zem lje izvan njenih granica, a po odluci njenih vlasti, kao specifični vid ostvarenja politike sile u međuna-

rodnim odnosim a. Najsvežiji prim eri državnog terorizm a su izraelsko bom bardovanje naselja PLO u Tunisu i am erička otm ica egipatskog aviona u novem bru 1985. g. U širem sm islu pojam državnog terorizm a takođe obuhvata i javno ili direktno dirigovani individualni terorizam od stran e nekih država odnosno njihovih institucija. Po svojoj ideološkoj osnovi terorizam može b iti fašistoidan (ultradesni) ili anarhoidan (ultralevi) vid političkog delovanja, a najčešći m otivi koji ga pokredu su usko-nacionalne, separatističke ili neke druge teritorijalno-pretenzione, kao i religiozne, rasne ili revanšističke prirode. Pored niza naučnih pokušaja, p ri određenju definicionog okvira terorizm a jav lja se i čitav niz raznovrsnih nenaučnih pokušaja koji rezultiraju odgovarajucom pojm ovnom zbrkom koja dalje izaziva njoj relevantne kolokvijalne zabune. U cilju pojm ovnog pojašn je n ja terorizm a bilo bi neophodno ukazati b a r na dve osnovne greške ko je desto sredemo p ri definisanju terorizm a. Prva greška je podvođenje borbe istinskih oslobodiladkih pokreta pod terorizam i ona je uslovljena uglavnom razlozim a ideološke prirode, te je upravo stoga najdešće prave a u to ri180 iz onih država i s tru k tu ra koje i inade nastoje ugušiti ili b ar om esti oslobodilacke i druge progresivne pokrete u zem ljam a u razvoju. Sim ptom atidno je da paralelno sa istom tezom nastup aju i njihovi zvanični predstavnici u raznim m edunarodnim forum im a, p re svega u Organizaciji ujedinjenih nacija, težeći da sve oslobodiladke pokrete podve180 iz d v a ja m o : Y o r k , 1976.

K a o t i p i č a n p r l m e r u m n o g o t i r o j n o m n iz u s l i č n i h r a d o v a P a r r y , A .: T e r r o r i s m f r o m R o b e s p i e r e to A r a f a t , N e w

du pod pojam terorističkog delovanja čime pokušavaju obezbediti i odgovarajuće sankcije m eđunarodne zajednice prem a njim a. Pokušajem izjednačavanja stvarnih boraca za nacionalno, socijalno i klasno oslobođenje sa teroristim a teži se ostvarenju đvostrukog medunarodnog efekta. Prvi je diskvalifikacija antikolonijalne i uopšte revolucionam e borbe na svetskom planu, a drugi efekat treb a da bude perfidno uzdizanje pojedinih desničarskih terorističkih grupacija, iza kojih stoje ne samo reakcionarni krugovi, nego i vlasti određenih zemalja, na nivo boraca za slobodu. Zagovornici ove teze, kao po pravilu, traže oslonac za n ju u posto ja n ju m eđunarodno priznatog prava na pobunu, zaboravljajući ili previđajući da je ono legitim na osnova za nasilno političko delovanje samo ukoliko ne postoji ni jedan drugi put realizacije fundam entalnih ljudskih prava što kod terorizm a očigledno nije slučaj. Druga, takođe veoma česta definiciona pogreška jeste nerazlikovanje terorizm a od ostalrh m nogobrojnih oblika političkog nasilja, odnosno svođenje svih oblika političkog nasilja pod nazivnik terorizm a iako je on samo jedan od složenih oblika društvenog nasilja ispoljenog u sferi politike. Posebno je upadljivo nerazliko­ vanje terorizm a od terora. 4.2.3. Subverzija Kao složeni oblik institucionalnog nasilja ko je karakteriše indirektna i direktna prim ena sile, subver­ zija se može definisati kao nastojanje i realizacija nasto jan ja m aksim iliziranog prodora takvih globalnih ideoloških, ekonom skih i ku ltu m ih obrazaca i odnosa, i po ukupan profil društva bitnih društvenih i privred-

nih usm erenja, (kao i parcijalnih poput načina vojne obuke, tržišne orijentacije i sl.), sve do načina individualnog i kolektivnog življenja (potrošački m entalitet) koji om ogućavaju realizovanje strateškog cilja nosioca subverzije, u odgovarajuće pore društva •— objekta subverzivne penetracije. S trateški cilj svake subverzije je d e s t a b i l i z a c i j a određenog društveno-političkog sistem a iznutra, putem suptilnih penetracionih i rušilačkih tehnika u takvoj m eri da nosilac subverzije može, u prvom red u bez vojne intervencije, m eđunarodne osude i uopšte posledica, a sa relativno m alim m aterijalnim ulaganjem i neznatnim ljudskim gubicim a ili bez n jih 181, realizovati svoje strateške, političke, privredne i vojne interese prem a objektu subverzivne penetracije, ili, u m eri da se usled slabljenja odbram benog potencijala objekta subverzije znatno može olakšati, kako direktna vojna intervencija zemlje, — nosio­ ca subverzije, tako i prevratnička politička akcija određenih političkih stru k tu ra i snaga u n u tar zem lje — objekta subverzije, čije političke aktivnosti vode ostvarivanju ciljeva istovetnih sa ciljevim a nosioca subver­ zije. Tehnike subverzija su vanredno širokog Spektra, te ne isključuju ni jednu m oguću aktivnost ukoliko ona vodi željenom cilju. Odlika uspešno organizovanog subverzivnog delovanja jeste iznalaženje za datu sredinu upravo njoj prim erenih m etoda što često otežava prepoznavanje nekih suptilnih subverzivnih aktivnosti 181 R a t u V i j e t n a m u j e k o š ta o iz m e đ u 350—400 m i l i j a r d i ft, n j i m e se n i s u o s t v a r i l i p r e d v i đ e n i c ilje v i, t r a j a o j e 15 g o d in a i d o n e o p u n o m e đ u n a ro d n ih i u n u tr a š n jih p ro b le m a SA D . N a s u p ro t n je m u , s u b v e r z i v n o a n g a ž o v a n j e S A D u Ć ile u j e k o š t a l o s v e g a 8 m i l i o n a ft, o p e ra c ija je tr a ja la v e o m a k ra tk o , o s tv a re n je e k o n o m sk i e fe k a t d e n a c io n a liz a c ijo m r u d n ik a b a k ra , a b e z d ir e k tn o g a n g a ž o v a n ja v o j n e s ile S A D i i j e d n e l j u d s k e ž r t v e .

kao što su špijunaža i sabotaža, sve dok one ne dobiju izrazito vidljiva obeležja. Ipak, neki od m etoda subverzivnog delovanja se mogu izdvojiti kako po svojoj očitosti (terorizam i diverzija), tako i po učestalosti, odnosno om iljenosti prim ene od strane nekih nosilaca subverzije. S obzirom p a to da su u okvirim a subverzivnog delovanja na planu izazivanja i produbljivanja kriznih situacija, rukovodeći politički, kao i privredni, vojni i naučni slojevi jednako važan, ako ne i važniji cilj »subverzivne obrade« od mase, češće je subverzivna pojava planiranje i ostvarivanje korum piranja rukovodećeg političkog, privrednog, vojnog i naučnog kadra zem lje — objekta subverzije, nego sam a indoktrinacija m asa na koju se inače, mnogo upozorava od stra ­ ne tih istih slojeva koji sebe neretko sm atraju, već po svojoj društvenoj funkciji, odnosno, po samoj prirodi svoga m esta u društvu, im unim na subverzivne uticaje, zaboravljajući da su oni pri tom poželjniji, i zato i napadaniji objekt indokrinacije i uopšte subver­ zivne aktivnosti iz više m ogućih razloga. Kao prvo, koherentniji su kao sloj, to je lakše i brže moguće izgraditi tehniku pristupa, drugo, čitav sistem se lakše i brže okreće u željenom pravcu njihovom »obradom« nego npr. izazivanjem nem ira u bazi društva koje je često potom za nosioca subverzije teško i usm eravati i kontrolisati, treće, u planovim a zem alja — nosilaca subverzije »obrada« rukovodstva ima, i za n jih ne bez značaja, daleko povoljniji finansijski efekat, je r po pravilu zahteva daleko m an je investicije od onih koje su potrebne za »obradu masa«, a koje jednako poželjno vode realizaciji njihovih interesa. Iz svih tih, kao i m nogih drugih razloga, subverzivna »obrada« rukovod­ stva uvek ostaje kao 'prim am i i tra jn i cilj i m etod

subverzije, bez obzira na to što paralelno m ožda teče uspešna subverzivna aktivnost u m asam a sa ciljem stvara n ja određenih, po zem lju nosioca subverzije poželjnih i b itnih prom ena u širim društvenim slojevim a i uopšte u društvenom biću. Kako je zajedništvo jedna od najvećih prepreka svakoj subverziji, razbijanje teritorijalnog integriteta i svakog vida društvenog zajedništva se takođe može svrstati u klasične m etode subverzivne aktivnosti koje vode gubitku nezavisnosti objekta subverzije. Najčešće korišćena u tom cilju je tzv. »tehnika društvenog rascepa«, odnosno, korišćenje jedne ili više od sledećih m ogućih divide et im pera varijanti: 1. rascep u političkim , privrednim , vojnim , naučnim i k u ltu m im vrhovim a datog društva, 2. rascep izm eđu određenih vrhova (npr. izm eđu političkih i vojnih ili naučnih i političkih), 3. rascep odgovarajućeg vrha i baze (npr. političkog ili privrednog rukovodstva i baze), 4. rascep u bazi društva (između određenih društvenih grupa korišćenjem m eđunacionalnih ili religioznih problem a ali i ubrzavanjem raslojavanja putem socijalnih razlika i sl.). Do ostvarenja ciljeva nosioca subverzije može dovesti prim ena jedne ili više varijanti tehnike raskola, p ri čemu, neretko, uspešno ostvarena jedna od vari­ janti, preduslovljava ostvarenje drugih. N ije stoga retkost da se u subverzijom inficiranom društvu postigne m ogućnost korišćenja svih kom binacija istovrem eno, p ri čemu je m anje verovatno to da se sve one jave u podjednakom intenzitetu. Osnovi rascepa: klasni antagonizam, i posebno nacionalna i religijska netrpeljivost, nedostatak dem okratije, izražene velike socijalne nejednakosti u uslovim a nagle, duboke, tren u tn e ili

trajn e, ekonom ske i političke krize, postojanje nekih specifičnih. tradicionalnih žarišta i nem ira i sl. Kao osnovna, m ogla b i se odrediti tri k a n a 1 a subverzije na ovom planu njenog razvijanja koji pritom nisu oštro razdvojeni, već, naprotiv, njihovi ogranci su m ahom čvrsto isprepletani: 1. ideološko-kulturni kanal subverzije (prodor ideologije, kulture i jezika), 2. privredni kanal subverzije (različiti oblici stvaranja ekonom ske, a tim e i političke zavisnosti kroz niz represivnih ekonom skih radnji), 3. vojno-obaveštajni kanal subverzije (od vezivanja putem kupovine oružja do vojno-policijske obuke, ili do stvaranja raznorodnih saveza i ugovora o pomoći i sl.). Subverziji se jedno društvo može uspešno suprotstavljati na qrazne načine, a u prvom redu se m ora, ne samo radi preventive, poslužiti podizanjem svesti i uopšte ideološkom akcijom . N ajbolja z a š t i t a od subverzije je stvaranje svog sopstvenog ideološkog identiteta prim erenog datom društvu u svakom pogledu, jednako kao i stvaranje neovisnih privrednih, vojnih i sam ozaštitnih resursa moći koji obezbeđuju snagu sam ostalnosti društva. Tek onda se može uspešno ostvariti i svaka druga preventivna zaštita sa punim uspehom , jer, tek u tom slučaju postoji realna osnova globalne antisubverzivne preventive. Pri ovakvim razm atran jim a uvek ostaje otvoreno pitanje suprotstavlja n ja subverziji nasiljem u cilju zaštite društva. Ono što je po nam a nesporno jeste da kao vid nasilja ko­ ji se može koristiti u cilju zaštite društva od subverzi­ je ostaje, u prvom redu, realnoj opasnosti prim ereno, institucionalizovano, kao legalno i legitimno, protivnasilje.

4.2.4. R epresija Polazeći od toga da je osnovna k arak teristik a svake države postojanje represivne funkcije može se reći da u istoriji ljuđskog društva nem a po retk a ni društveno-političkog sistem a koji se ne služe represijom , odnosno ne pretp o stav ljaju rep resiju kao način svoga održan ja i ostanka vladajuće klase na vlasti, odnosno regulisanja socijalnih konflikata i obezbeđenja poštovanja važećih pravnih, pa, ponekad, i nekih verskih, običajnih i m oralnib norm i putem državne prinude. Svaka klasa na vlasti, u svakom obliku vladavine, je u istorijskoj poziciji da se radi realizacije svojih posebnih interesa služi i represijom , p a je stoga svako klasno društvo — društvo koje karakteriše p risu tn o st represije. Dok građanski teoretičari nap ad aju svaku rep re­ siju u socijalističkom društvu, a često nalaze sasvim logično reaktivnom rep resiju sistem a nad snagam a ko­ je u buržoaskom društvu pokušavaju izvesti revoluciju, u redovim a neom arksista i neoliberala svaka v rsta re­ presije sm atra se neopravdanom zbog svoje nasilne, kao nehum ane dimenzije, navodno potpuno stran e biću socijalizm a, odnosno, univerzalnog hum anizm a, a teoretičari »realnog socijalizma«, su, (pre)poznati po tom e što u krajn jo j liniji uvek (pro)nalaze opravdanje za sve vrste represija u socijalističkom društvu ukoliko one kao sredstvo nalaze svoju form alnu opravdanost u cilju bez obzira na njihovu određenost, odnos­ no neodređenost njim e. Ipak, ono u čemu bi se svi oni mogli složiti jeste činjenica da već raznorodnost pojavnih form i represije kao složenog oblika političkog nasilja u svakom društvu nameće, kao uostalom i njihova kauzalna složenost, sasvim pažljiv p ristu p i analizu. R epresija, kao sistem legalnih prinudnih aktivnosti

vladajućih, sam a po sebi, kao uostalom i svaki drugi oblik političkog nasilja, iako nepoželjna, nije nezavisno od ukupne politike ni pozitivna ni negativna. Ona je uvek sredstvo i deo politike vladajućih čiji će karakter odrediti ne sam o cilj već i nužnost njene upotrebe, koji, iako ga ne m ogu apsolutno etički opravdati kao sredstvo, ipak m u ođređuju k a ra k ter u sm islu pretežnosti njegove konotativne akcione pozitivnosti odnosno negativnosti, što znači da je represija sredstvo vladanja čiji intenzitet i obim treb aju u slučaju prim ene u socijalističkom društvu biti proporcionalni izraženoj potrebi zaštite istinskog klasnog, a ne grupnog ili pojedinačnog interesa, i kao takvo i moguće opravdano k rajn je nužno klasno sredstvo zaštite revolucije. R epresija je nem oguća ukoliko vlast nem a apsolu tnu kontrolu i punu naredbodavnu moć nad v o jn o m s i l o m . Sm anjenje naredbodavne moći i kontrole nad njom autom atski povlači i sm anjenje represivnih m ogućnosti, a tim e i prerogativa sam e vlasti. U »Klasnim borbam a u Francuskoj« M arks pokazuje svu nesuvislost zahteva stranke reda za represijom u uslovima kada se »njena represi\m a snaga desetostruko sm anjila, dok se otpor ustostručio«.182 I, dalje, podrugujući se njenoj nem oći na planu kontrole i izvođenja vojne akcije: »Zar na glavno oruđe sam e represije, na vojsku, ne treba da se prim eni represija?«183, pokazujući tako da vlast nije stvarno vlast ukoliko nem a In­ strum ente za sprovođenje vladavine, odnosno mogućnosti da kazni one koji joj otkazuju poslušnost, nepriznajući je u stvari kao vlast. Socijalni preventivno182 M a r x , K .: 183 ib id e m .

K la s n e

b orbe

u

F r c m c u s k o j,

D e la ,

t.

10, s. 78.

-kontrolni m odel represije im a svoj puni učinak samo ukoliko je legalno postavljen kao socijalno pravedan, prim eren suzbijanju opasnosti po društvo, nekom prom itovan i prospektivan. Prem a intenzitetu represije se kreću od m anje povezanih sa direktnom upotrebom sile da bi se skala violentne intenzivnosti rep resija povećavala i najzad završila sa represalijam a koje karakteriše veoma intenzivni nasilni m etod sprovođenja obele­ ie n izrazitom brutalnošću. R epresija se može i usled objektivnog sticanja okolnosti intenzivirati p a da sistem ipak još uvek ne p rera ste u strahovladu, ali ne i ukoliko represija i po svom obim u i po intenzitetu u d u ž e m periodu, čak iako je neminovno bitno uvećana, postane jedna od najvažnijih funkcija date države, je r se onda, potpuno kao i u slučaju nepravednog hipertrofiranog tren d a rasta represije može govoriti o tom sistem u kao o sistem u terora. Ili, kraće rečeno, kada nasilje predstavlja osnovno načelo, a rep re­ sija stil vladanja i organizacije života jednog društva, to znači da se vladajući poredak u njem u može označiti kao terorski. Za stanje hiperrepresije je posebno karakteristično vansudsko, dakle, nelegalno, iako institucionalizovano nasilje. R e p r e s a l i j a je konkretna form a obično nelegalne n e d i s k r i m i n a t i v n e represije m asovnih razm era od stran e vlasti ili zavojevača na zauzetoj terito riji nad m esnim stanovništvom u cilju odm azde ili zastrašivanja je r su moguće žrtve ne samo odrasli kao potencijalno sposobni da pruže otpor, već svi, što znači, npr. i deca184). Od savrem enih p rim era velik broj je 184 P r e m a a n k e t i V i l i j a m a T a j p e r a , d i r e k t o r a D e č je g i n s t i t u t a M e r s i k o le d ž a , ( N ju jo r k ) , o b j a v l j e n o u č a s o p is u » R e m p a r ts « 1 /6 6 , u v i j e t n a m s k o m r a t u j e u b i j e n o 250. 000, a r a n j e n o 750.000 d e c e . V i­ d i: R a s e lo v s u d , B e o g r a d , 1967, s. 392.

vezan za vijetnam ski rat. Dosledno sprovođenje doslednog slogana represalije zam išljene na »američki način« (»sve uništiti, sve spaliti, sve pobiti«) je, pom oću prekog suda i češće bez njega, rezultiralo spaljivanjem živih V ijetnam aca, javnim silovanjim a, klanjem dece i neum ornim radom najnovijeg egzekutivno-dželatskog pronalaska — m ontažne giljotine koja je u tom ratu zaobišla tek poneko selo. Poseban vid represalije je r e t a l i j a c i j a , uzvraćanje neke države, odnosno međunarodnog subjekta, istim činom na neki čin povrede m eđunarodnog prava. Za razliku od sistem a tero ra sistem i u kojim a postoji represija prim erena potrebam a socijalne sigurnosti datog đruštva om ogućuje pojedincu da živi bez strah a od kazne ukoliko je nevin, što nije slučaj sa načinom života u terorskim sistem im a. Svaka hipertrofirana, objektivnoj potrebi klase pro letarijata neprimerena rep resija samo može u biti da škodi stvarim a revolucije i socijalizma. S jedne strane, ona institucionalno jača socijalističku revoluciju, ili s druge, bitno uman ju je veru m asa u njenu em ancipatornu funkciju, i u dem okratičnost novog sistem a od čega je daleko veća šteta nego što je moguća korist od bilo kakve institucionalizacije revolucije. Kao »zakonito nasilje« nasleđeno od starog društva represija treba sve više da postaje strano biću socijalizm a ne tako što će se čekati na otklanjanje objektivnih činjenica koje je uslovljavaju, i ne samo tako što de kao praksa sve više nestajati i javljati se sve više kao iznim na praksa revolucionarnog subjekta, nego i tako što će sve m an je biti i sam a mogudnost socijalizma. Kada je reč o prim eni represivnih m era u socijalističkom društvu treba reći i to da je svaki zahtev za

ukidanjem represije u uslovim a posto jan ja države i klasnog društva ništa drugo do anarhoidna besm islica. Svaka klasa na vlasti koristi rep re siju u cilju zaštite poretka. No, u socijalističkom društvu ona treb a da je ko­ risti se izraženom tendencijom odum iranja i kao oblik legalnog i legitim nog n asilja u granicam a zakona ili Ustava težeći pritom afirm aciji svojih novih dem okratskih institucija i odnosa. Na planu doslednosti tom principu socijalističko društvo tre b a da p redstavlja uzor tako što će se u njem u, u sp ek tru m ogućih m era ko je su u funkciji odbrane i zaštite revolucije i društva, represija stvarno n asto jati da koristi kao poslednje moguće sredstvo zaštite revolucije i u obim u prim erenom stvarnoj opasnosti. Nažalost, isto rija socijalizm a je puna obrnutih prim era. Upravo i po tom e se na ovom planu SFRJ razlikuje od onih »zapadnih dem okratija«, i socijalističkih zem alja ko je su sredstva državne prinude intenzivno koristile u prošlosti, ili i danas koriste, kao p r i m a r n i fak to r zaštite poretka. Stoga je i svaka teo rijsk a dilem a da li se na sadašnjoj etapi razvoja sam oupravnog socijalizm a mogu prim enjivati sred­ stva represije veštačka. Ona se mogu i ponekad m oraju koristiti, ali p ri tom ne treb a ni zaboraviti da sred­ stva državne prinude, odnosno represivne m ere, treba prim enjivati samo onda kada je to zaista neophodno sa gledišta odbrane socijalističkog i sam oupravnog p o ret­ ka. Ključno i prim arno p itan je budućnosti socijalizm a nije i ne može biti pitanje oblika i sredstava represije, već ono koje m u je rodno tlo, a to je pitanje potrebe njenog opstanka i njene Perspektive tj. važenja u budućnosti, odnosno pitanje doslednosti u prevazilaženju svakog nasilja, pa tim e i represije.

4.2.5. Teror 4.2.5.1. SISTEM TERORA N erazlikovanje tero ra od terorizm a, koje je vrlo desto, vodi pojm ovnoj i kolokvijalnoj upotrebnoj zbrci, što zahteva na ovom m estu njihovu distinkciju. Sličnost tero ra i terorizm a je u tom e što su oba oružje m anjine, što su im žrtve najčešće nedužna lica i što teže izazivanju strah a ne kod žrtve, već strah a žrtvom kod društvene grupe kojoj žrtva pripada. Polazni k riteriju m njihovog razlikovanja je odnos izvršenog nasilja i vlasti. Teror je pretežno vršenje nasilja u okviru procesa sprovođenja moći sa ciljem održanja na vlasti, odnosno zadržanja ili uvećanja moći vladajućih, dakle nasilje vlasti, dok je terorizam vršenje nasilja protiv neke i nečije vlasti, dakle, oblik nasilnog suprotstavljan ja vlasti. M eđutim, kao što tero r nije oznaka za svako nasilje vlasti, već samo za strahovladu, tako ni terori­ zam nije p risu tan u savrem enom društvu samo kao ob­ lik nasilja protiv nedem okratske, totalitarne vladavine, već je mogući vid subverzivnog delovanja protiv svake, pa čak i vrlo dem okratske vlasti. Kao i terorizam i te­ ro r predstavlja direktno nasilje, ali nasilje institucija i to masovno, sa izraženom kom unikativnom funkcijom . I drugi pol — instrum entalnost, ekstrem no je razvijen kod tero ra s obzirom na, ili broj pogođenih nasiljem , ili na intenzitet m etoda izvođenja. I drugi autori, težeći term inološkom i pojm ovnom razgraničenju terorizm a i terora, navode njihove sličnosti i razlike uzim ajući za polazni kriteriju m njihovog razlikovanja odnos izvršenog nasilja i vlasti85. Teror je vršenje nasumičnog na-185 185 V id i n p r . D i m i t r i j e v i ć , V .: o p . c it. s. 111.

silja u cilju održanja vlasti ili njenog učvršćenja, dok je terorizam vršenje n asilja protiv neke i nečije vlasti. Sim bolička funkcija n asilja u tero ru se ne ogleda u nam eri vršenja direktnog nasilja nad svima, već u dom enu egzem plarne egzekucije izrasle iz m ogućnosti da svako bude Objekt nasilja, i isto toliko usled stvorene nem ogućnosti, da se, bez obzira na potpunu nedužnost, ostane zaštićen. S toga, suštinska odlika terora, jeste organizovano, plansko i ciljno izvršenje izazivanja stra h a širokih razm era da bi se kroz željeno ponašanje i delovanje zastrašenih postigli odgovarajući ciljevi, odnosno realizovali konkretni interesi zastrašivača. Vršenje neselektivnog nasilja nad nekim sa kim se ostali članovi zajednice ili grupe po stepenu vinosti ili nevinosti mogu identifikovati izaziva kod n jih nejasan osećaj krivice i stra h koji parališe18617188), prvo usled stvorene neizvesnosti o sopstvenoj, ličnoj sudbini, i drugo, usled pom ešanosti strah a sa nadom da će i pored izražene neselektivnosti prim enjenog nasilja zbog svoje potpune nedužnosti biti baš oni, b a r slučajno, pošteđeni. Tako oblikovan stra h im a za posledicu bitno sm anjenje volje za otpor, a posebno u delovima stanovništva još nepogođenim nasilnim m eram a. M eđutim, kako prim ećuje H ana A rendt187) i s punim pravom podvlači Dim itrijević188), od strah a nisu pošteđeni ni oni koji terorišu. Upravo strah i nesigurnost i jesu osnovni pokretači njihove nasilne akcije, m ada postoje i funkcionišu i drugi što dovodi do posebnih sistem skih form i terora. 186 K a d a g o v o r im o o s t r a h u o n d a p r e m is lim o n a » o s n o v n o ra s p o lo ž e n je č o v e k a k o ji d o ž iv lja v a n e o d r e đ e n , p ro d u ž e n s tra li o d n e p o z n a t o g ( p o d v u k a o D S )« V id i: J e r o t i ć , V .: B o l e s t i s t v a r a n j e , B e o g r a d , 1976, s. 38; n e g o n a o n o š to H a j d e g e r n a z i v a p l a š n j o m ( F u r c h t ) i š to j e p r o u z r o k o v a n o r e l a c i j o m p r e m a n e k o m o d r e đ e n o m li c u ili p r e d m e t u . 187 A r e n d t , H .: o p . c it. s. 56. 188 D i m i t r i j e v i ć , V .: o p . c it. s. 183. 10

4.2.5.2. STALJINSKI SISTEM TERORA Već 1930. g. Korš je pisao »izričito napom injem da se. . . i d e o l o š k a d i k t a t u r a . . . razlikuje od s i st e m a d u h o v n o g u g n j e t a v a n j a koji se u ime navodne d iktature p ro letarijata sada provodi u Rusiji. Ona je ponajpre dik tatu ra proletarijata, a ne diktatura nad proletarijatom . Drugo, ona je d iktatura klase, a ne p a rtije ili p a rtijsk e vrhuške. Treće, ona je u prvom redu revolucionarna diktatura, tj. jednostavni deo onog radikalnog društvenog procesa preobražaja koji sa odstranjenjem klasa i klasnih suprotnosti stvara pretpostavke za »odum iranje države« i istovrem eno za prestan ak svakog ideološkog pritiska«189. M ada se dik tatu ra nad proletarijatom u gradanskom društvu po mnogo čemu razlikuje od diktature nad proletarijatom koja se sprovodi u društvu u kome se teži izgradnji socijalizma, njihova zajednička crta jeste tero r kao »organizovano varvarstvo«190 u različitim pojavnim oblicima. Kao i svaki drugi i staljinski tero r je i izraz diskrepance u stepenu posedovanja i kvalitetu resursa moći. Pojavu staljinskog terora je svakako uslovilo i postojanje stan ja skoncentrisane ogrom ne m oći birokratskog partijsko-državnog aparata koja je stvorila i atm osferu »zaoštrene klasne borbe« koja opravdava teror, ali i nemoći klase izražene kao nepostojanje dovoljnih i kvalitetnih resursa moći pro­ leta rija ta prim erenih za otpor tero ru birokratije. Mada je b itn a osobina i staljinskog, kao i svakog drugog terora, da je u k rajnjem ništa drugo do sistem ski legalizovana subjektivnost neke elite, pa čak i jedne osobe 189 c it. p r e m a : R u s c o n i, G . E .: o p . c it. s. 113. 190 R u s c o n i, G . E .: o p . c it. s. 159.

u neslobodnom društvu, centralno p itan je staljinskog tero ra ipak nije pitan je vođe nego p itan je d r ž a v e koja postaje ciljem um esto da ostane sredstvo revolucije. Kakve opasnosti p rete i p o k retu i p oretku u času kada nasilje pokreta p re ra sta u nasilje poretka pokazuje am bivalentnost stava nove sovjetske vlasti prem a institucionalizovanom nasilju. Dok je sa jedne strane sm rtn a kazna n a inicijativu Lenjina ukinuta, pa nakon godinu dana ponovo uvedena radi opasnosti od kontrarevolucije, sa druge je postepeno, ali ipak brzo, rasla moć ČEKA — novorođene tajn e policije proletarijata. Tako npr., ČEKA je već tokom 1918. g. počela da vrši ubistva »na licu mesta« i druge oblike nediskrim inisanog nasilja nad »kontrarevolucionam im elem entima«, a iste godine su osnovani i prvi koncentracioni logori za čije je popunjavanje opet bila zadužena ČEKA. Uskoro je došlo i vrem e kada je zakonom legalizovano deportovanje u logore bez sudenja i bez preciziranja tra ja n ja kazne. Tako se razvoj represivnih institucija revolucije već rano pokazao kao jedan od sigurnih indikatora njene degeneracije. U sistem u tero ra uloga političkih in stitu cija kao otuđenih činilaca politike raste proporcionalno opadan ju uloge i m ogućnosti u ticaja radničke klase u političkom životu, a zatim , raste samo uloga represivnih insti­ tucija proporcionalno ili neproporcionalno, ali paralelno sa opadanjem uloge i značaja ostalih političkih institucija, pa i onih koje su svojevrem eno bile zagovom ik porasta uloge represivnih, sm atarajući, dosledno logici »lenjog m išljenja«, da je nasilje ključni instrum ent za razrešavanje svih problem a revolucije. U staljinskom sistem u tero ra sudi se svim i sudi se na sve m oguće načine. K ontrarevolucionarim a se su10*

di zbog kontrarevolucionarnog delovanja, pasivnim zbog pasivnosti koja je ravna kontrarevoluciji, a revolucionarim a egzem plarno zbog održanja m orala i čistote revolucije, ali i zbog iskazivanja revnosti. »Revolucija traži žrtve« slogan je Staljinovog vrem ena, koji podrazumeva da se i revolucionarim a sudi za krivicu i kad je im a i kada je nem a, jer, oni su »najsvetlije žrtve«. Poruka klasi i m asi je jasna: kada smo nem ilosrdni prem a nam a, kako ćemo tek biti prem a vam a ako nas ne sledite na Staljinovom , kao jedino ispravnom putu. Pošto dogma n ad rasta racio, na svakom suđenju se su­ di iz perspektiva prezenta i budućnosti, pa čak i za nekadašnje ponašanje koje je svojevremeno bilo u duhu vrem ena i okvirim a norm i partijskog života sasvim ispravno, ali koje u vrem enu u kome im se sudi nije n i ispravno, ni dozvoljeno, uostalom kao i obrnuto. Kako je za staljinski sistem tero ra posebno karakteristična preventivna hiperrepresija, puna n e d i s k r i m i n i s a n o s t tero ra se ogleda upravo u tom e što niko nije i ne može ni po kom osnovu ostati pošteđen od nesigurnosti i strah a od sistem a, ili od njega fizički neugrožen, pa čak ni deca. Tako npr. »Sovjetskaja Sibir« izveštava čitaoce 1939. g. u brojevim a 17, 21, 22, 23 i 24 o »uspehu« pripadnika NKVD koji su »otkrili« čak 160 dece u starosti izm eđu 12 i 14 godina koja su »priznala« da su ođržavala veza sa Gestapoom i bavila se špijunažom i terorizm om 191. Sa stanovišta tem e staljinski m odel terora možemo odrediti kao hipertrofirano institucionalno nasilje masovnih razm era u zem ljam a sa socijalističkim uređenjem koje u cilju apsolutne zaštite i ostvarenja sopstvenih kao uskoposebnih interesa vrši birokratski esta191 P r e m a : D i m i t r i j e v i ć , V .: o p . c it. s. 221.

blišm ent, a koje je najčešće ispoljeno u obliku raznovrsnih vidova rep resija ne samo nad stvarnim , nego i mogućim, p a i pretpostavljenim protivnicim a sistem a p ri čem u praktično s v i mogu b iti tre tira n i kao sumnjivi, a t im e i m ogući protivnici sistem a, i zbog čega se iskazuje kao očevidno nasilje nad klasom u im e te iste klase i zaštite njene revolucije, neprim erno stvar­ nim opasnostim a po društveno-političko uređenje, p ri čem u m u je glavna karak teristik a kvalitativna intenzivnost represija sa relativno širokim i difuznim m ogućim obim om onih nad kojim a se izvodi u datom društvu zbog čega, pored delimično slepe instrum entalne, ostvaru je opsežno i svoju kom unikativnu funkciju kroz efikasno održavanje strah a kao svojevrsnog indikatora shvaćenosti signala o p otrebi respektovanja sistem a po osnovi spoznaje moguće stalne i totalne lične ugroženosti, i, ujedno, nem ogućnosti racionalne zaštite od nje i sistem a kao izvora te ugroženosti. Na osnovu toga može se zaključiti da je staljinizam zacelo predstavljao onu istorijsku m ogućnost prerasta n ja socijalizm a iz pokreta u sistem i poredak koja je na pragm atsko-vulgaran način korenspondirala sa m arksizm om kao teorijom revolucije, što u stvari znači da nije ni korenspondirala. Zato je i konačan učinak staljinizm a na polju rezultata korišćenja autentične revolucionarne prakse apsolutno negativan, je r on, u stvari, usled neprim ernog nekorenspondiranja sa teori­ jom revolucije, nije ni mogao nikada stvarno korenspondirati sa revolucionam om praksom . Kao »najveća ljaga u istoriji socijalizm a«192 staljinizam je i po svojim konsekvencam a i po svojoj društvenoj suštini izdaja autentičnog duha revolucije, a tim e i nje same. 192 V r a n i c k i , s. 87.

P .:

H is to r ija

m a r k s iz m a ,

Z a g re b ,

1971.,

k n j.

2,

4.2.6. Gerila U protreba term ina je počela od vrem ena francusko-španskog ra ta (1807—1814 g.) kada je gerila predstavljala poseban vid suprotstavljanja španskog naroda Napoleonovoj arm iji, a danas je široko prihvaćen za označavanje određenih form i borbe za dekolonizaciju zem alja u razvoju, i uopšte za socijalno i nacionalno oslobodenje. N astanak gerile je uvek uzrokovan postojanjem snažnih klasnih kao ekonom skih i političkih suprotnosti, odnosno, prisutnošću rasnih, nacionalnih ili religioznih razdora u jednom društvu, ili, okupacionim prisustvom nečijih oružanih snaga, zbog čega dolazi do form iranja naoružanih ilegalnih snaga za otpor koje još uvek nisu dovoljno brojne ni organizovane da bi mogle povesti jedan širi, partizanski način borbe. To što se najčešće kao cilj gerile javlja i ostvarenje političke, pa često i socijalne revolucije, prouzrokovano je činjenicom da revolucionarne ideje najlakše nalaze plodno tlo za svoje ukorenjivanje tam o gde su im i protivurečnosti üajvece. M eđutim, ne vodi svaki gerilski rat socijalnoj revoluciji. N jeni ciljevi mogu biti i otcepljenje, prom ena političke garniture, kontrarevolucija i sl. Gerila se može definisati kao form a borbeno-organizovanog političkog delovanja malih, naoružanih, vrlo m obilnih ilegalnih grupa koje pretendirajudi na zastupanje interesa naroda i nalazeći uporište u njem u vrše kolektivnu upotrebu oružane sile kao direktnog nasilja protiv vladajućih, zavojevača ili okupatora. Presudan faktor za stvaranje i održavanje gerile je svestrana aktivna ili b ar pasivna politička i m aterijalna podrška stanovništva usled identifikacije ciljeva i inte­

resa. Ukoliko se ne obezbedi ta podrška, gerila se svodi na periođičnu akciju pobunjenika izolovanih od narodnih m asa što se već graniči sa avanturizm om . Ako ge­ rila p reraste u p a r t i z a n s k i r a t uvećavaju joj se bitno šanse za uspeh, Pri tom e tre b a im ati n a um u da samo uspešna gerila p rera sta u partizanski ra t kroz proporcionalni p o rast snaga i sredstava dovoljnih za definitivni obračun sa protivnikom . Sličnosti gerile sa partizanskim ratom su n ajp re u m etodim a. M eđutim , kod partizanskog ratovanja cilj je uvek širi, npr. potpuno oslobođenje zemlje, dok kod gerile ciljevi mogu biti i znatno uži, npr. dobijanje izvesnog stepena autonom ije, prom ena politike vlade, i sl. Od gerile se partizanski ra t razlikuje i po m asovnosti, organizovanosti, posedovanju slobodne terito rije kao i stepenu ugrožavanju protivnika. Kao osnovne c i 1 j e v e revolucionam e gerile razlikujem o: a) taktički cilj — p rera sta n je u partizanski rat, b) strateški — oslobođenje zem lje od stran ih posednika ili prom ena društveno-ekonom skog uređenja, odnosno socijalistička revolucija. Ciljevi gerile se obično izlažu u program skim dokum entim a njenog vojno-političkog vođstva. Analizom »Program a gerilske organizacije narodnih fedajina Irana« da se utvrd iti sledeće. Prvo, zagovara se jačanje nacionalne svesti o potrebi otpora Hom einijevom režim u i vođenja »antiim perijalističke i antikapitalističke borbe«193 s o p s t v e n i m snagam a. U tom cilju se »radnicima, seljacim a i revolucionarnoj inteligenciji« 193 U m d a s P r o g r a m m d e r G u e r ill a o r g a n is a tio n d e r V o L k s fe d a y i n I r a n s , H r s g , v o n d e r I r a n i s c h e n S t u d e n t e n o r g a n i s a t i o n O IP F G , W . E e rlin .

vrši obraćanje sa porukom da pristupe gerili je r ih niko ne može spasiti od ra ta i tero ra nepravednog režim a do oni sam i.194 Kao osnovni cilj delovanja ođređuje se »revolucionarno rušenje režim a Islam ske i uspostavljanje D em okratske republike«195. Uz poziv na podizanje opšteg oružanog ustanka u celoj zemlji narod se upućuje i na dodatne akcione m ogućnosti na planu pom oći gerilcim a, kao što npr. generalni štrajk . Potencira se stvaran je n o v i h o r g a n a v l a s t i n a sigurnoj teritoriji, ali i u ilegali, počev od lokalnog nivoa do nivoa vođstva ustanka. Ne k rije se nastojanje da gerila preraste u partizanski ra t om asovljenjem i stvaranjem »partizanskih centara«196 odnosno, javnih pozadinskih, lokalnih »vlasti masa« kao pretpostavke dem okratskog i revolucionarnog konstituisanja skupštine. Kao strateški elem enti program a mogu se označiti svi oni koji upućuju na neophodnost prom ene društveno-ekonomskog uređenja i stvaranje novog dem okratskog poretka u kome će odlučujuću reč im ati proletarijat, odnosno »radnici i seljaci n a vlasti«, i u kom e de svima biti zagarantovane političke slobode, puno razdvajanje države i crkve, pred aja zemlje seljacim a, podržavljenje šum a i krupne industrije, pravo na rad, besplatno obrazovanje i zdravstvena zaštita za sve, dakle, njihovo ostvarenje znači izvođenje političke, odnosno ostvarenje socijalne revolucije. Osnovna t a k t i k a gerile svodi se na dugotrajno fizičko i psihičko iscrpljivanje protivnika usled stalne inicijative, praćeno istovrem enim porastom sopstvenih snaga pri čemu se odlučujući oružani frontalni sudar 194 ib id . s. 23. 195 ib id . s. 6. 196 ib id e m .

sa daleko nadm oćnijim protivnikom odlaže b a r do m om enta brojnog i tehničkog izjednačenja snaga. Gerilsku borbu odlikuje iznenadno izvođenje nekonvencionalnih borbenih dejstava, izbegavanje frontalnih i dugotrajnih sudara sa b rojno i tehnički nadm oćnijim protivnikom i potenciranje faktora iznenađenja čemu pogoduju velika pokretljivost i brzina gerilskih jedinica om ogućene lakim naoružanjem i relativno dobrim poznavanjem terena — p ro sto ra vođenja borbe. Objekti napada su najčešće m anje, tehnički nezaštićene jedinice, važni kom unikacioni objekti, saobraćajnice od važnosti za snabdevanje protivnika, vojna i privredna po stro jen ja od strateškog značaja i sl. Neka od opštih u putstava za uspešno vođenje gerile iskazuju odnos prem a određenju m esta nasilja u gerilskoj borbi, npr. da hranu, odeću i slične potrepštine treb a prvenstveno oduzim ati od n eprijatelja, a nikako nasilno od stanovnistva, a ako je to već nužno, onda ih treb a platiti; takođe, nikada se ne sm eju sprovoditi represalije nad stanovništvom , a posebno individualno, politički nem otivisano nasilje kao što je silovanje i sl. Uz ove principe obično idu i drugi, npr. o načinu vođenja života — ne živeti bolje od stanovnistva u pogIedu hrane, sm eštaja i odeće, i obaveza podizanja nivoa kulture i obrazovanja, kako kod gerilaca, tako i kod stanovnistva i, posebno, obaveza stvaranja začetaka nove vlasti. Uspeh na planu p o k retan ja i om asovljavanja gerile u velikoj m eri obezbeđuje i sprovođenje principa brzog, ali ne i ishitrenog procesa odabiranja i uvežbavanja nadprosečnog borbenog kadra. Pošto je za gerilu daleko važniji kvalitet nego broj boraca, začetno borbeno jezgro gerile, uvek pred stav ljaju najčešće profesionalni

revolucionari197, ali je om asovljenje uvek nužno radi učvršćenja korena revolucionam og pokreta. Uz to, Če Gevara je npr. sm atrao da je neophodno regrutovati nove pripadnike prvenstveno iz područja u kom e gerilci izvode akcije, je r je, po njem u poznavanje terena »jedan od najvažnijih faktora gerilske borbe« te de od samog p ristu p an ja gerili učinak jednog novog gerilca biti zbog toga vedi, demu sigurno doprinosi i stepen njegove inform isanosti o dogadajim a u toj oblasti, kao i m otivisanost da se bori »za svoje« selo, porodicu i sl., što posm atrano sa psihološkog aspekta bitno dopri­ nosi jadanju sam opouzdanja, odnosno borbenog m orala novog gerilca. Če Gevara je u tom e m om entu nalazio i uslov za brže sazrevanje revolucionarne svesti, jer, ako je nekom e »oblast gerilske operacije istovrem eno njegov zavičaj, to jada njegovu svest da brani svoju svojinu kao i svog suseda«198. Prem a prostoru, nadinu i ciljevim a izvođenja gerilskih dejstava razlikujem o s e o s k u gerilu, sa osloncem na m ase i na širu teritoriju, i g r a d s k u , strogo kadrovsku gerilu. Uobidajeno je da se gerila na širem te­ ritoriju, obicno locirana potpuno van gradova i sa osloncem na široke mase, sm atra pravom gerilom. Gradska gerila se zbog svoje pojavne srodnosti sa terorizm om u građanskoj nauci najdešde odbacuje kao zaseban pojam i podvodi ili pod terorizam , ili se definiše kao neka vrsta ploda izm ešanih teroristićkih i gerilskih ideja. Neki autori idu u potcenjivanju gradske gerile tako daleko da je definišu »kao v rstu trk e sa državom u 197 S a m o 82 g e r i l c a s u z a p o č e la u s t a n a k u K u b i k o j i se p r e t v o r i o u p o b o d o n o s n u s o c i j a l i s t i č k u r e v o l u c i j u i p o r e d t o g a š to ih j e n a k o n p r v i h b i t a k a p r e o s t a l o s a m o 12. 198 G u e v a r a , E . C h e : G u e r ill a — T h e o r ie u n d M e th o d e . W e r k e in Z w e i B a n d e n , B e r lin , 1968, B d . 2, s. 54.

izbegavanju nenaklonosti građana«199. No, pojavom gradske gerile nastaje i po treb a za naučno zasnovanijim razlikovanjem gerile od terorizm a nego što su mnoga dotadašnja, npr. da li se oružje nosi javno ili ne2««. Bez nam ere polem isanja oko korisnosti gradske gerile može se reći i gradska, kadrovska gerilska borba, iako se svodi na pojedinačne akcije, diverzije i atentate, im a svoj smisao i perspektivu, iako, doduše, samo onda kada je sastavni ili sarađujući deo opšteg političkog otpora povezan sa gerilom na širem te rito riju koja im a oslonac u širokim m asam a, ili, ukoliko je segm ent delovanja jednog šireg, npr. partizanskog narodnooslobodilačkog ili revolucionarnog pokreta. Verovatno najpoznatiji strateg gradske gerile Brazilac Kariös Marigela ne samo što navodi da se »revolucionarni ra t ispoljava kao gradska gerila, psihološki ra t i seoska gerila«201, nego i podvlači da je osnovni cilj gradske gerile »podrška seoskoj gerili«202. Sasvim slične stavove, koji takode potenciraju istovrem eno postojanje i gradske i seoske gerile, nalazim o i u drugim priručnicim a i program skim dokum entim a gerilaca, izm edu ostalih i u čuvenoj »Filozofiji gradske gerile« čiji je a u to r takođe latino-am erički gerilac A braham Giljen. Gradska gerila se izvodi na relativno uskom , urbanom p ro sto ru gde su objekti napada dostupniji i gde postoje veće m ogućnosti za prikrivanje, opskrbu materijalom i m unicijom . Posebno u m nogom ilionskim gradovim a Južne Amerike, koji su inače i njeno rodno m esto, dolazi do izražaja m ogućnost uspešnog konspi199 W a l d m a n n , P .: o p . c it., s. 60. 200 O v a j k r i t e r i j u m r a z l i k o v a n j a g e r i l e o d t e r o r i z m a , k a o g la v n i, n a v o d i : D ä n ik e r , G .: A n t i t e r r o r - S t r a t e g i e , S t u t g a r t , 1978, s. 31. 2 0 1 M a rig h e la , C .: H a n d b u c h d e s S t a d t g u e r i l l e r o , s. 5. 202 ib id . s. 6.

rativnog i iznenadnog efikasnog nasilnog delovanja čem u doprinosi sm anjena m ogućnost upotrebe moćne, teške ratn e tehnike, je r se u uslovim a borbe na gradskom po d ru čju neutralizuje protivnikova prednost u teškom naoružanju. Taktički cilj je iscrpljivanje i dem oralisanje protivnika usled stalne napetosti i pokazivanje neposrednim posm atračim a •— građanim a protivnikove vojne i organizacione nemoći u slam anju gerile čime se najd irek tn ije vrši Propaganda ideja delom. Akteri gradske gerile su obično konspiratiyno obučavan kad ar iz redova gradskog stanovništva. Dem ografska uslovljavanja pripadnošću gradskoj ili seoskoj gerili zasnovana na proceni psihofizičke izdržljivosti seoskog stanovništva da izdrži napore gerilskog ratovanja na širem terito riju treba sm atrati nedovoljno naučnim .203 Gradsko stanovništvo predstavlja aktere gradske gerile upravo iz istog razloga iz kog je seosko stanovništvo najviše zastupljeno u redovim a gerile na širem terito riju — zbog poznavanja terena. Za uspeh gradske gerile od velikog značaja je i mogućnost stvara n ja inform acionog a p arata i prodora u institucije protivnika. Odlike seoske gerile su da se javlja u agram im , brdsko-planinskim ili šum ovitim područjim a zemalja u razvoju, zbog osnovne orijentacije traženja oslonca u redovim a seoskog proletarijata, da joj je najčešći cilj spoj nacionalnog oslobođenja i socijalističke revolucije i da ne počiva na tako strogom sprovođenju kadrovskog principa, naročito nakon uspešnog početka vođen ja borbe. Eventualna pom oć gerili sa strane se danas desto pojednostavljeno tum ači kao sastavni deo blo203 lla k r ie g e s

H a f f n e r , S .: o d e r S tr a te g ie

U v o d u k n j i z i : M a o T s e - t u n g , T h e o r i e d e s G u e r i­ d e r D r i t t e n W e lt, H a m b u r g , 1970, s. 31.

kovske politike stvaranja i jačan ja interesnih sfera bez koje gerila prem a nekim , po nam a nedovoljno argum entovanim m išljenjim a204, nem a nikakvog izgleda na uspeh. 0 uspehu, odnosno o sudbini svake gerile odlučuje n arod na koji se gerilci oslanjaju. S m rt Če Gevare i gašenje njegove gerilske grupe nije uspeh bolivijskih vlasti i CIA nego njegov neuspeh koji je prouzrokovan prvo, širim neprihvatanjem njegovib gerilaca od strane bolivijskog naroda, koje svoju osnovu im a zacelo i u tom e što kubanski m odel vođenja gerile i podizanja ustanka nije bio m ehanički prenosiv na bolivijske uslove, i drugo, što Če i njegovi gerilci, ne samo što m ahom nisu bili Bolivijanci, nego su ubrzo pokidali sve kontak­ te sa levim bolivijskim snagam a nacionalnog otpora odm ah po dolasku u Boliviju. Kao neke opšte m etode vođenja dosadašnjih borbi protiv gerile mogli bi se navesti: spaljivanje naselja, kao i uništavanje izvora snabdevanja; tre tira n je svih borbeno sposobnih stanovnika kao potencijalnih ge­ rilaca; m asovno korišćenje odm azde u cilju izazivanja strah a i pasivnosti stanovništva, pre svega m asovna hapšenja, zlostavljanja i ubistva, sm eštanje što većeg b ro ja privredno sposobnog stanovništva u logore da bi gerila ostala ne samo bez kadrovske baze već i materijalne i inform acione pomoći, korišćenje u n u tra šn jih razdora datog društva, pre svega verskih, nacionalnih i rasnih, u cilju stvaranja antigerilskih snaga ili b ar antigerilskog raspoloženja u datoj sredini, pojačana psihološkopropagandna delatnost prem a stanovništvu za koje se sm atra da predstavlja stvarnu ili potencijalnu bazu gerile u cilju njegove pasivizacije, korišćenje 204 H a h lw e g , S .: G u e r illa , K r i e g o h n e F r o n te n , S t u t t g a r t , 1968, s. 19.

specijalnih antigerilskih policijskih i vojnih jedixiica2«5 obezbeđivanje pom oci sa strane ukoliko razm ere gerile ugrožavaju dalji opstanak režima, likvidacija vođa geri­ le, najčešće uz pom oć stranih obaveštajnih službi što potvrđuje i angažovanje CIA u praćenju, ugrožavanju i ubistvu gerilskih lidera Če Gevare (od Kube, preko Afrike do Bolivije) i K arlosa Marigele, pri čemu se nisu štedeli ni nevini životi drugih, pa čak ni svojih sunarodnika205206. Kako tero r u cilju suzbijanja gerile ne pogađa najčešće deo stanovništva koje se aktivno bori, protivnik gerile postiže m asovnim represalijam a obično kontraefekat pretvarajući, do tada, manje-više pasivne delove stanovništva u svoje otvorene neprijatelje. N euspeh gerile je najčešće uzrokovan lošom taktikom organizovanja i vođenja gerile i nesrazm ernim ođnosom snaga. Npr., bez obzira na svu gerilsku borbenu upornost K urda hronična m alobrojnost je bitan uzrok njihovog neuspeha. Kao tipični problem i vođenja gerile obično se jav ljaju problem zaposedanja gradova i neuviđanje da nem a konačne pobede bez pi'erastanja gerile u partizanski rat. Ipak, ono što može biti označeno kao p r e s u d a n fak to r njenog (ne)uspeha jeste klasno opredeljivanje za bazu. Oslonac nesm e biti samo jedan, društveni sloj (npr. samo seljaštvo ili samo inteligencija), ili samo deo stanovništva iste rase, ili iste nacionalne, odnosno religijske pripadnosti u više nacionalnoj, odnosno višekonfesionalnoj sredini. Sama 205 V id i n p r . : K e lly . J . F .: U. S . A r m y S p e c i a l F o r c e s , 1931— —1971, V i e tn a m S tu d i e s . D e p o r t m e n t o f t h e A r n y , 1973. 206 D a b i s e d o m o g la o v o g p o z n a t o g b r a z ils k o g p r o f e s o r a z a k o g a se s m a t r a d a j e oLac g r a d s k e g e r i l e p r o t i v a m e r i č k o g im p e r i j a l i z m a u L a t i n s k o j A m e r ic i, C IA n i j e p r e z a l a n p r . n i o d to g a d a u g r o z i ž iv o t 49 p u t n i k a u a v i o n u z a k o j i j e z n a l a d a t r e b a b i t i o te t. P r e m a : M a r c h e t t i , V .; M a r x , J . D . T h e C I A a n d T h e C u l t o f I n t e l l i g e n c e , N e w Y o rk , 1974.

suženost baze već izaziva nezainteresovanost za uključivanje kođ drugih delova stanovništva ili njihovu podozrivost prem a gerili, što je ponekad već sam oniklo seme antigerilskih, ne samo raspoloženja već i snaga. Protivnici gerile bez sum nje će, bilo da su spolja ili već u n u tra stacionirani, k o ristiti uvek takav prilaz ge­ rile bazi radi produbljivanja rascepa u bazi, a tim e i za stvaranje protivnika gerile u sam om narodu. Sam o ujedinjenje čitavog naroda u borbi za opšte ciljeve vodi opštem uspehu. Sve ostalo, gledano sa pozicije potrebnog nivoa ostvarenog jedinstva, donosi parcijalne uspehe koji se odražavaju prostim egzistiranjem gerilskog pokreta kom e zbog sužene kadrovske baze p reti stalna opasnost totalnog uništenja.

4.2.7. U stanak Za ustan ak je pored visokog stepena organizacije karakteristično još i daleko šire učešće m asa nego u socijalnim neredim a i nem irim a te svaki u stan ak kao takav, za razliku od njih, predstavlja sigurno uvek mnogo više od nasilne epizode u životu nekog društva. Takođe, po svim svojim razm eram a, a posebno opet na planu organizovanosti i m asovnosti, i pobuna je uži pojam od u stanka koji podrazum eva opšte ili šire društveno oružano suprotstavljanje neke veće društvene grupe, obično klase ili nacije, postojećim sopstvenim ili tuđim vlastim a na p ro sto ru na kom e zajeđno egzistiraju. U stanak može početi na različite načine što znači da može da počne i kao nenasilni otpor nasilju vladajućih kao što je to bio slučaj u Indiji. Individualne kao i grupne pobune, organizovanih oružanih grupa, pa čak i dela vojne organizacije se još uvek ne m ogu označiti

kao ustanak već i zato što se pod n jim podrazum eva m asovni o tpor neke veće društvene grupe. U stanak može početi i u uslovim a p o stojanja i nepostojanja nereda i nem ira, kao što može biti sastavljen i od niza pobuna, ali ne kao njihovog prostog m ehaničkog zbira, već kao njihove agregacije nastale njihovim slivanjem u jedinstveni fro n t p ro testa usled očevidne saglasnosti ak tera u ciljevima, m etodam a i sadržaju ispoljenih aktivnosti. Da bi buntovništvo m ase preraslo u organizovani oružani oblik političke borbe potrebno je da se ispuni više uslova. Pre svega, neophodno je oform ljenje čvrstog akcionog ustaničkog jezgra ko je m ora biti priznato kao vođstvo od ostalih učesnika, zatim , da bi spontani revolt mogao p rerasti u organizovano delovanje potreban je određen nivo svesti učesnika, zbog čega je takođe bitan kao faktor i protok odredenog vremena, kao i postojanje niza drugih uslova kao što su objektivnost vođstva u odredivanju ciljeva i m etoda, posedovanje m aterijalnih sredstava za borbu, stepen realne snage vladajućih izražen u sposobnosti vladajućih da guše u stanak sam i ili uz pom oć spolja, mogućnost podrške ustanicim a spolja i drugi, što varira u zavisnosti od situacije do situacije. Specifičnost svakog ustanka je sadržana u iznalaženju autentične kao sopstvene form e. Posebno revolucionarni ustanci m oraju iznaći svoju specifičnu, objektivnoj situaciji prim erenu form u razvoja, je r su u protivnom odm ah ili u perspektivi osuđeni na neuspeh. Još jedan faktor svakog revolucionarnog ustanka je uvek od presudnog značaja za njegov uspeh. O f a n z i v a je upravo ono što daje ustanku ne samo njegovu instrum entalnost, već ono što iskazuje i snagu njegovih ideja, revolucioniše mase, tera ih u pokret i stvara revolucionarni zanos praćen širenjem baze ustanka. Svako povlačenje ustanka u okvi-

re dostignutog Status quoa, svako zadovoljavanje postignutim (kao ođsustvo ofanzivnosti) jeste izraz defanzive i nagoveštaj k ra ja ustanka, pa je zato defanziva sm rt svakog oružanog ustanka. Ciljevi ustanka mogu b iti klasno, nacionalno, političko i svako drugo oslobođenje i u prak si su najčešće tesno isprepleteni. Zavisno od toga koje društvene snage učestvuju u ustanku, ko ih vodi i kakvi su im ciljevi, ustanci su određuju kao p r o g r e s i v n i ili r e a k cionarni. Da je ustanak stalni pratilac klasnog društva pokazuje niz ustanaka protiv različitih vidova ugnjetavan ja u svim istorijskim epohama. U stanci robova, poput Spartakovog, m nogobrojni ustanci seljaka, pa čak i neki savrem eni pokušaji vođenja antikolonijalne borbe u form i ustanka, im ali su kao svoje osnovne slabosti, prvo, podvojenost ak tera što je činilo problem savezništva nerešivim i dovodilo do izolacije ustanika, i, dru ­ go, nepostojanje jasno definisanih političkih ciljeva i program a. Zbog toga su po svom dom etu uglavnom i predstavljali slabo organizovane osvetničke izlive masovnog nezadovoljstva koji su pre svog konačnog poraza dovodili i do uzajam nih m asovnih krvoprolića, a kasnije i surovih odm azdi nad ustanicim a. Tako npr. »slovenački se lja c i... su već 1513. g. podigli ra tn u zastavu »za stare pravice«, što se 1515. g. pretvorilo u » o s v e t n i č k i r a t stalno obm anjivanog naroda. Kao i u M ađarskoj, svuda su razarani zamkovi i m anastiri, a zarobljenim plem ićim a sudili su seljački porotnici i odrubljivali im glave. U Š tajerskoj i K oruškoj uspeo je carski kapetan D itrihštajn da brzo uguši ustanak. U K ranjskoj je ustan ak ugušen tek napadom na Brežice (ujesen 1516 g.) i bezbrojnim ausli

trijsk im zverstvim a, koja su zatim usledila i koja se sasvirn mogu staviti u red s gadostim a m ađarskih plemića«207. Kako su izgledale te represalije nad ustanicim a Engels podrobno opisuje n a više m esta. Plemstvo je sve uhvaćene pobunjenike nabijalo na kolac, vešalo i svirepo mučilo, a posebno surove represalije su vršene nad vođam a ustanka. Iz naše istorije poznato je krunisanje užarenom krunom seljačkog vođe M atije Gupca pre njegovog pogubljenja, dok je npr. »Dözsa bio zarobljen, pečen na usijalom prestolu i njegovi ljudi su ga živog pojeli, je r im je samo pod tim uslovom poklan jan život«208. Rezerva prem a stihiji seljačkih ustanaka kao »žakeriji« ostala je dosta dugo prisu tn a i socijalističkoj misli, što je bio i jedan od razloga da se velik broj socijalistički orijentisanih m islilaca opredeli za tzv. gradske ustanke. Ipak, kod nekih od tih, kao npr. kod Babefa, bila je prisu tn a i odredena rezerva o ograničenju ustanka samo na gradski prostor. M edutim, kako preneti revoluciju iz grada u šire prostore bio je za njega i njegovo vreme nerešiv problem . Po njem u, ustanku može i nem ora prethoditi stanje učestalih nereda i nem ira, ali je zato z a v e r a značajan elem enat svakog ustanka. U pokušaju zbacivanja buržoazije sa vlasti p ro letarijat m ora koristiti zaveru kao »zaveru jednakih« koji će kroz ustanak uspostaviti i pravedno društvo. Mada prilično napredna za svoje vreme, Babefova m isao o ustanku je ostala u raskoraku zagovaranja zavereništva i nužnosti agitacije, jer, upravo, agitacija prouzrokovana potrebom širenja ideja revolucije, sman ju je stepen konspiracije prisiljujući zaverenike na 207 E n g e ls , F .: N e m a č k i s e l j a č k i r a t, D e la , t. 10, s. 312. 208 ib id ., s. 311.

javne kontakte i istupe što je potpuno u suprotnosti sa načelim a zavereništva onako viđenim kako ih je izložio sam Babef. Takođe, i B lankljeva koncepcija u stan k a podrazumeva nasilnu političku akciju gradskih m asa predvodenih zaverenicima. Prvi profesionalni revolucionar je ostavio za svoje vrem e neprevaziđena u p utstva za ustanak u kojim a do u tančine izlaže tak tik u njegovog vođenja, što je sve potkrepljeno raznovrsnim skicam a i planovim a građenja i rasporeda barikada. Takođe, uočio je da su podvojenost ustanika, uslovljena baš sam im barikadam a, i uopšte dezorganizacija, slabe tacke svakog ustan k a koje dovode do toga da se vlasti ustrem lju ju svom silom na jednu po jednu barik ad u ili otpornu tačku i tako postepeno, ali sigum o, slam aju ustanak. Zato u cilju koordinacije ustaničkih akcija predlaže raznovrsne inovacije, npr. korišćenje kanalizacione mreže i sl. M eđutim, i pored sve podrobnosti u ob jašn jen ju veštine vođenja ustan k a za B lankija svaki ustan ak kao gradski ne ide dalje od nivoa »uličnog rata«. Znatno kasnije, i Đ erđ Lukač sm atra da je ustan ak u gradu nužno sredstvo za stvaranje jedinstva pokreta što je dobrim delom i posledica njegovog tadašnjeg rezervisanog stava prem a seoskim m asam a. Danas, posle Marigele, E rik Hobsboum spada u one koji pri analizi ustanaka još prvenstvo daju ustancim a u gradovim a. Povodom svih tib i drugih m išljenja može se o ustancim a u gradovim a reći sledeće. Moguća povoljnost za podizanje ustanka u gradovim a je svakako u tom e što su gradovi centri ekonom ske i političke moći i ujedno kom unikacioni centri (TV, radio, PTT i dr.), kao i to što su uvek m oguća žarišta političkog protesta, posebno nereda i nem ira zbog sjedinjenih socijalnih suprotnosti. Naime, zbog lokacione klasne lr

stam bene politike dolazi do guste koncentracije određenih slojeva, pa i kläsa, u, za njih nam enjenim , stambenim četvrtim a. K arakteristično je za sve gradove uopšte, da najbogatiji, odnosno vladajući, i p ro letarijat ne stan u ju na istom m estu. To, sa jedne strane, doprinosi bržem širenju i dužem tra ja n ju nem ira u sirotinjskim četvrtim a usled teritorijalne hom ogenosti proletarija ta , a sa druge, zbog lake dostupnosti »bogatih četvrti« povećava i m ogućnost direktnog pritiska ustanika na one koji odlučuju o njihovom socijalnom položaju. Pri tom je od ne m ale važnosti eventualno postojan je univerzitetskih naselja i njihov položaj. Takođe, po H obsboum u kao posebno povoljne okolnosti za vođenje ustanaka u gradovim a određuju se još: nepostojan je velikih vodenih površina u gradu, posebno reke koja ga pregrađuje, i nepostojanje mnogo mostova pošto se isti lako blokiraju od strane vlasti209. Na ovom m estu treba reći da H obsboum ipak, za razliku od Ma­ rigele, ne daje neke savete za ustanak već samo analizira m ogućnosti vođenja ustanka u gradovima, m ada vrlo detaljno, kao npr. kad procenjuje da su od svih savrem enih priručnih sredstava za pravljenje barikada najbolji tram vaji, je r njihova težina, dužina i m etalna konstrukcija om ogućuju laku blokadu saobraćaja i nadiranje policijskih vozila210. M edutim, pri podizanju ustanaka u gradovim a treba takode im ati u vidu i to da je istorijsko iskustvo već odavno nagnalo vladajuće da preduzim aju i odgovarajuće preventivne korake od strateškog značaja za suzbijanje ustanaka u gradovima, počev od arhitektonskog rasporeda (npr. u Beču ogrom ni prstenovi zelenila) drugačije 209 H o b s b a w m , E . R e v o l u t i o n u n d R e v o lte , F r a n k f u r t a. M . 1977. s. 304. 210 ib id ., s. 303.

gradnje ulica (upravo zbog uskih gradskih ulica pogodnih za brzo p rodiranje barik ad a poznati francuski arh itek ta Bulevar dobio je svojevrem eno zadatak od vlasti da napravi takve ulice u kojim a se ne m ogu lako praviti barikade), m odernizacije policijskih jedinica u obuci i oprem i (tenkovi, helikopteri), što bitno doprinosi suzbijanju u stan ak a u svakom gradu, a neke tehnike ustanaka i tam o gde su pogodne — npr. barikade u gradovim a sa užim ulicam a, čini potpuno anahronim ; zaključno sa tendencijom izm eštanja centara vlasti iz najvećih gradova (Versaj, Vašington, Hag, Bon, itd.) i paranoičnim preventivnim reakcijam a211. Da, ipak, ni jedno rešenje m a kako brižljivo planirano nije ni trajno, ni bez m ane, pokazuju danas upravo arhitektonska rešenja poput širokih bulevara i velikih trgova. Ono što je nekada otežavalo građenje barikada, a tim e i ustanak, danas olakšava novi vid ispoljavanja političkih p ro testa u velikim gradovim a, posebno m asovnih dem onstracija i nereda. Takođe, da ovi, tehnički faktori ipak ne m oraju im ati odlučujuću ulogu za ishod jednog ustan k a pokazao je prim er ruske revolucije 1917. g. koja je počela upravo u Petrogradu, gradu koji prem a svim ovim pravilim a, a posebno zbog svog plana građenja, nije bio sm atran podesnim za izvođenje u stan­ ka. Zato se može reći da su gradovi, a pogotovu danas, jednako kao i šira terito rija, pogodni za otpočinjanje ustanka ukoliko su se stekli svi b itn i uslovi za otpočinjan je i vođenje. U okviru savrem ene revolucionarne strategije organizovanja ustanaka i revolucionarne bor211 N p r ., k a d a s u 1968. g. u S R N e m a č k o j iz a š la s a b r a n a d e la O g is ta B l a n k i j a , p o d n a z i v o m I n s t r u k c i j e z a u s t a n a k u k o j i m a je , iz m e đ u o s ta lo g , i j e d a n d e t a l j a n p l a n b a r i k a d a u z u p u s t v o z a u lič n e b o r b e , o d m a h j e u s l e d i l a p r e d o s t r o ž n a z a b r a n a d e la o d s t r a n e v l a s t i k o j a je , d o d u š e , p o s le z g r a ž a v a n j a i p o d s m e h a , n e s a m o n a u č n e ja v n o s ti, u b rz o i p o v u č e n a .

be u stan ak se kao jedan od m ogućih puteva, odnosno form i revolucije, po pravilu ne javlja niti samo na selu, niti samo u urbanim sredinam a, niti im a nekakvog opštevažeđeg pravila gde prvo počinje. To, uostalom , potvrđuje i iskustvo uspešnog ustanka naroda i narodnosti Jugoslavije 1941. g. kojim je rukovodila KPJ, kao i iskustvo niza uspešnih oslobodilačkih ustanaka kao form i antikolonijalnih revolucija. Kao bitni za procenu pokretanja, ali i ocenu značaja i dom eta ustanka slovo sledeći faktori: mogući stepen organizovanosti i m asovnosti ustanka, stepen sposobnosti akcionog jezgra ustanka, stepen uticaja na m ase radi njihovog p riključenja akciji ustanika ili dobijanja njihove podrške, stepen stabilnosti vlasti, sposobnost vlasti, od­ nosno klase na vlasti da uguši ustanak izražena pored nivoa ekonom ske i organizacione moći i u brojnosti i obučenosti snaga za uspostavljanje reda, ali i vremenom u kome to može da izvede, spoljna situacija izražena u stepenu postojanja m ogućnosti uticaja i pomoći izvana kako vlastim a tako i ustanicim a.

4.2.8. Vojna intervencija Vojne intervencije predstavljaju složeni oblik institucionalizovanog nasilja koji obuhvata različite form e m ešanja oružane sile jedne ili više zemalja, ili neke m eđunarodne organizacije, u un u trašn je poslove neke druge zem lje radi ostvarivanja konkretnih političkih, ekonom skih i vojno-strateških interesa. U užem smislu, pod vojnom intervencijom se sm atra neposredna upotreb a oružane sile kao otvoreno i direktno m ešanje u u n u tra šn je poslove neke zemlje, dok vojna intervenci­ ja u širem sm islu obuhvata i posredne oblike m ešanja

kao što su dem onstracija snage i p re tn ja silom koje nisu praćene neposrednom upotrebom oružane sile. N ekada su vojne intervencije vršene rad i ostvaren ja vrlo uskih ciljeva kao što su npr. n aplata državnog duga, zaštita am basade i svojih građana i sl., da bi sve više ti i slični ciljevi služili samo kao povod (npr. 1881 g. b ritanske grupe su izvršile okupaciju Egipta pod maskom naplate duga), a danas se izvode uglavnom u vidu »pomoći« nekoj od stran a u intem om oružanom sukobu. Posebno su velike sile te koje danas, rad i izbegavanja izazivanja ra ta širih m eđunarodnih razm era, kao i osude svetske javnosti, nastoje da sve više realizuju svoje ciljeve »racionalno« i u što kradem vrem enu, zbog čega favorizuju vojnu intervenciju kao sukob niskog intenziteta u odnosu na rat. Na to vrlo indikativno ukazuje i nagli razvoj njihovih snaga za brze vojne intervencije. Tako npr., SAD su razvile snage za brze vojne intervencije (Rapid Deployment Forces) do te m ere da su one sastavljene iz svih rodova i b ro je (stanje 1982) preko 200.000 ljudi212. Pored sopstvenih snaga SAD vrše priprem anje, obuku i ubacivanje i tuđih sna­ ga. Prim era radi, SAD su do k raja 1984. g. ubacile u Nikaragvu iz H ondurasa i K ostarike oko 5.000 kontrarevolucionara, a p laniraju ubacivanje još oko 6.000213. Francuske snage za brze vojne intervencije su 1984. g. brojale 23.000 ljudi, angažovane su u Čađu, a predvideno je da se do 1988. g. razviju do cifre od 47.000 ljudi214. 212 M ü lle r , H .: D ie s c h n e l l e E i n g r e i f t r u p p e d e r U S A ; D e p l o y m e n t F o r c e s , » A n t i m i l i t a r i s m u s I n f o r m a tio n « , 12 /82, s. 195. 213 S o tr a , Ž .: S n a g e z a b r z e v o j n e i n t e r v e n c i j e — s t a ln a n o s t o d o r u ž a n e a g r e s ije , » S a v r e m e n i s t r a t e g i j s k i p r o b le m i« , s. 91. * 214 ib id ., s. 93.

R a p id III — opas11 /85,

Takođe, i snage za brze vojne intervencije Velike Britan ije i Ita lije b ro je oko 20.000 ljudi. I SSSR vrši i planira vojne intervencije ili sa specijalnim snagam a ili sa nekim delovima svojih regularnih trupa. Treba napoili Generaine skupštine OUN, i m ogućnost intervencije OUN protiv svake države koja je ne samo narušila m ir, nego i protiv svake one koja ga ugrožava.

4.2.9. R a t Ukupni društveni i civilizacijski razvoj čovečanstva ispunjen je hiljadugodišnjom istorijom ratova. Prema proračunim a pedantnih švajcarskih istraživača u poslednjih 5500 godina čovečanstvo je ratovalo čak 14.513 puta, dok broj ubijenih u svim dosadašnjim ratovim a u istoriji ljudskog društva iznosi 3,640.000.000 ljudi215. Već odavno, a posebno danas, definisati rat »kao nešto neprirodno«216 znači, bez obzira na svu prihvaćenost definicije, nezadovoljiti čak ni osnovne pretpostavke za naučno-istraživačke potrebe analize ovog fenomena, pa se takvo definisanje pojavljuje kao indikator strukturalizm a i specifičnog m etodskog em pirizm a kao pokušaja depolitizacije nauke kroz distanciranje polaznih postavki od svakog ideološkog tla sa jedinim ciljem — da istraživanje »na k raju vodi konkretnim rezultatim a«217. 215 D e n k e r , R .: S t e u e r u n g d e r A g g r e s s io n , u : S c h m id t, R .: A g g r e s s io n u n d R e v o l u t i o n , S t u t t g a r t , 1868, s. 11. 216 G a ltu n g , J .: F r ie d e n s F o r s c h u n g i n N o r w e g e n . E i n I n t e r v i e w m i t d e r A r b e i t s g e m e i n s c h a f t F r ie d e n s } o r s c h u n g , H e id e l b e r g , u : » Z u k u n f t s — u n d F r ie d e n s f o r s c h u n g « , H e f t 4/1970, s. 84. 217 G a ltu n g , J .: F r ie d e n s } o r s c h u n g . V e r g a n g e n g e i t s e r f a h r u n g e n u n d Z u k u n fts p e r s p e k tiv e n . U : G a ltu n g , J .: S t r u k t u r e l l e G e w a lt, H a m b u r g , 1975, s. 37.

štaviše, Galtung ide čak toliko daleko da razlikuje negativni m ir, koji definiše kao odsustvo personalnog nasilja, od pozitivnog m ira čija se definicija svodi na odsustvo strukturalnog nasilja koje posledično uzrokuje prisustvo socijalne pravde, ispoljene u jednakoj raspodeli m oći i društvenih resursa218, što je samo još jedno u nizu negativnih određenja ovoga pojm a, pošto on govori o m iru kao o onom e što on nije, a ne šta on jeste. M arksističkoj m isli pripada zasluga za naučno objašn jen je ra ta kao društveno-istorijske pojave koja nastaje na određenom stepenu razvitka ljudskog društva kao rezultat društvenih protivurečnosti, a tim e i za sm eštanje u m uzej starin a dotad rasp ro stran jen ih teza 0 prirodno-biološkom i nadprirodno-duhovnom poreklu rata. Otkrivši stvam e uzroke pojave ratova u ljudskom društvu M arks i Engels su objasnili socijalnu suštinu ra ta kao kom pleksnog i intenzivnog sveobuhvatnog đruštvenog sukoba, kao sukoba ne samo na planu m asovne i organizovane oružane borbe izm edu zaraćenih stran a nego i kao njihovog sukoba na političkom , ekonom skom , vojnom i svakom drugom planu, a tim e 1 kao jednog od najsloženijih društvenih procesa. Ambivalentnost istorijske uloge ra ta u razvoju društva, ko­ ja se ogleda u tom e što se ra t iskazivao i kao činilac ubrzanja društvenog razvoja i njegovog kočenja (m ada se ratom društveni razvoj uspeo zaustavljati sam o na kraće vreme), im a svoj uzrok u podeljenosti ljudskog društva na klase i dubokim političkim , ekonomskim,. socijalnim i drugim suprotnostim a koje iz toga proiziIaze, dakle u klasnoj suštini rata. M arksova misao, da 218 V id i o p š i r n i j e : G a l t u n g , J .: G e w a lt , F r ie d e n u n d F r i e d e n s f o r s c h u n g , s. 88.

se đruštvo razvijalo i pom oću ratova nalazi svoju potvrdu u saznanju da ne samo rat, već i svaka priprem a za njega, u veom a velikoj m eri utiču na proširenu društvenu reprodukciju219, a sledeći tu misao, mogli bism o reći i to da je ra t ponekad intenzivnije i pre uticao na razvoj ekonom skih odnosa nego m ir. Da M arks ne boluje od ekonomskog determ inizm a potvrduje i njegovo prom išljanje o ra tu upravo na ovom planu, kao npr., kada u »Kapitalu« kaže da je »rat usavršen ranije nego m ir, način kako su se ratom i u arm ijam a itd. razvili izvesni ekonom ski odnosi, kao najam ni rad, m ašine itd. ran ije nego u unu trašn jo sti građanskog đruštva«220. Uobičajeno je da se p ri razm atran ju o d n o s a r a t a i p o l i t i k e koristi Klauzeviceva definicija da je r a t nastavak politike drugim sredstvim a. N ju su, uostalom , prihvatili i M arks i Engels. M eđutim, treba im ati u vidu i sledeće. Za razliku od građanske m isli ko ja tum ači ra t kao nastavak s p o 1 j n e politike, m arksistička misao, tum ači ra t kao nastavak politike koja predstavlja j ed i n s t v o spoljne i un u trašn je politike. Takode, svaki ra t kao pro d u k t tako shvaćene politike, jeste složeni p o l i t i č k i proces. Rat je najsloženija f o r m a političkog nasilja, pošto nije ništa drugo do nastavak po­ litike nasilnim sredstvim a koja je započeta nenasilnim sredstvim a. Za stav da je i sam ra t politika, M arks je nalazio argum ente u činjenici da se politika vodi i na­ silnim jednako kao i nenasilnim sredstvim a, dok Engels desto precizira da je ra t ne samo neki, od politike za219 V id i: P il ić —R a k i ć , V .: M u r k s o v m e t o d e k o n o m s k e a n a liz e u 4 to m a K a p ita la (p o s e b n o d e o » T e o r i ja d r u š t v e n e r e p r o d u k c i j e i J N A « ), B e o g r a d , 1982. 220 M a r x , K .: K a p ita l, o p . c it. s. 29.

sebni deo, i kao takav n jen produžetak, već je »do kraja politika«. S uprostavljenost ekonom skih i političkih ciljeva i interesa odredenih klasa, država, in stitucija (crkveni ratovi) i n aro d a dovodi do ra ta uvek onda kada se nagom ilane društvene protivrečnosti zaoštre do tih granica da sva ostala sredstva sem intenzivnog, oružanog, političkog nasilja postanu nedovoljna za njihovo razrešavanje. D ruštveno-istorijski k a ra k ter ra ta uslovljava i njegovu klasifikaciju. Polazeći od m oguće revolucionarne, odnosno reakcionarne uloge ra ta u društvenom razvoju M arks i Engels su ratove delili na odbram bene i napadačke. Izvestan nedostatak ove podele, koji se ogledao p re svega u tom e što revolucionam i ratovi mogu b iti napadački, prevazišao je Lenjin svojom klasifikacijom ratova na pravedne i nepravedne, p ri čem u su pod pravedne svrstani nacionalnoodbram beni, oslobodilački i revolucionarni ratovi, a pod nepravedne im perijalistički, osvajački i kontrarevolucionarni ratovi. Moguće jedinstvo revolucije i ra ta kao kom pleksne form e nasilja Engels dovodi na onaj istorijsko-m aterijalistički nivo razm atranja toga problem a koji je u Antidiringu bio samo zacrtan, tek u rad u Uslovi i izgl&di jednog rata svete Alijanse protiv revolucionarne Francuske 1852. g. Pri tom, kao b itan fak to r svakog modernog ra ta on ustanovljava borbeni m oral, čija uloga, po njem u, posebno dolazi do izražaja u revolucionarnim ratovim a. R e v o l u c i o n a r n i ra t se najkraće može odrediti kao kom pleksni oblik intenzivne prim ene sile eksploatisane klase nad vladajućom u cilju stvaran ja i učvršćenja novog, progresivnog društveno ekonomskog uređenja u kome revolucionarna klasa im a rukovodeću ulogu u društvu. Kao intenzivni oružani sukob koji se odvija između društvenih grupa (pre svega klasa) u okviru jednog

globalnog društva, i koji može i ne m ora p o stojati isprepletan sa eksternim , g r a đ a n s k i ra t je samo onda revolucionam og karaktera, ukoliko jeste ili prerasta u ra t izm edu ra ta i kapitala. Tako npr., zaštita ruske socijalističke revolucije je ostvarivana na vojnom, odnosno ratnom polju dvojako. Protiv spoljnih intervenionističkih snaga voden je klasičan odbram beni rat, a u un u trašn jim okvirim a sudar snaga revolucije i kontrarevolucije p rerastao je u gradanski ra t koji je obuhvatio čitavu zem lju, tj. u oružanu borbu jednog dela naroda protiv drugog. Da su o s l o b o d i l a č k i ratovi, a posebno danas u zem ljam a u razvoju, kao putevi antikolonijalne re­ volucije uvek nužno pravedni nije potrebno posebno dokazivati. Na tu form u nužnosti skoka porobljenih na­ roda b a r u carstvo nacionalne i političke kao nepotpune slobode ukazuje odavno već i činjenica da su se kolonijalni sistem i u poslednjoj fazi svoje vladavine održavali samo kroz »mučenja, silovanja i m asakre«-21. M arksistička teorija o pravednim i nepravednim ratovim a se odnosi samo na ocenu karaktera ra ta ko­ ji je izbio neizbežno i nezavisno od radničke klase ili joj je bio nam etnut i njenog odnosa prem a takvom ratu, a nikako ne znači to da radnička klasa treba da bude za rat, odnosno da se čak bori za jedan ra t koji bi mogao da bude pravedan. Podelu ne treba tumačiti u dogm atskom duhu, tj. da je jačanje socijalizma uslovljeno vodenjem ratova. R at nije neizbežan ukoli­ ko se prihvati stanovište da je osnovna društvena potreba socijalizm a m ir i da dalji razvoj socijalizma k oj i s e n e o d r i č e o d b r a m b e n o g r a t a zavisi21 221 F a n o n , F .: F ü r e in e M ., 1972, s. 76.

a f r i k a n i s c h e R e v o l u t i o n , F r a n k f u r t a.

od uspeha u borbi za m ir. Ovakvo stanovište o potrebi aktivne m iroljubive koegzistencije je neophodno zastup a ti tim pre što savrem eni svet sve više k arakteriše zloupotreba proizvodnih moći, i to tako što se one sve više koriste za stvaranje potencijala za oružanu destrukciju sveta. M ada je za razvoj ljudskog đruštva karakteristično upravo to da je čovek uvek, od svih svojih instrum enata i oruđa kao najsavršenije posedovao i razvijao ne one koji su nam enjeni za rad, ili spasavanje i produženje ljudskog života, već upravo one koji su nam e­ njeni u b ija n ju i razaranju, izgleda kao da je taj svojevrsni apsurd razvitka klasne civilizacije stigao danas do svoje zenitne tacke. Prim era radi, navodim o da i pored toga što je ukupni nukleam i razom i potencijal već odavno toliki da celokupna zem ljina kugla može b iti uništena više desetina puta, danas preko 20%j od ukupnog b ro ja svih naučnika n a svetu veom a m arljivo neposredno rade i na daljem usavršavanju oružja i uopšte sredstava za ubijanje i razaranje. Poslednja reč ratn e tehnike su danas akceleratorska oružja koja deluju na principu fantastičnog ubrzanja atom skih čestica u jednom snopu, i tzv. geofizička oružja koja su ništa drugo do zloupotreba prirode, je r se pod njim a podrazum eva veštačko izazivanje zem ljotresa, orkana, svih vrsta vrem enskih nepogoda, razornih m orskih i okeanskih talasa, naglog pada ili porasta tem perature vazduha itd. Šta tek reći za najnovija biohem ijska oružja222 koja podrazum evaju pored upotrebe nekih starih, čovečanstvu već dobro poznatih, opakih virusa 222 Z a u n i š t e n j e ž iv o ta n a j e d n o m k m 2 p o t r e b n o j e d a n a s p o t r o š i t i a k o s e u n i š t e n j e v r š i k l a s i č n i m n a o r u ž a n j e m 2000 U S d o la ra, n u k l e a r n i m 800 U S d o la r a , h e m i j s k i m 600 U S d o l a r a , a a k o se u n i š t e n j e v r š i b i o l o š k i m o r u ž j e m s a m o j e d a n U S d o la r !

i b akterija, kao što su izazivači kuge i velikih boginja i u potrebu novih, proizvedenih m utacijom u laboratorija m a (između ostalog, najverovatnije je eksperimentisano i virusom SIDE). Pritom tre b a im ati i to na um u da besom učna trka u naoružanju velikih, koja stim uliše i uslovljava stalni svetski tre n d p o rasta vojnih izdataka, prinuđuje i m ale na stalno usavršavanje i kupovanje oružja, pa m akar ono bilo isključivo za odbranu, što im bitno povećava društvene ukupne rashode i slabi njihovu ekonom sku moć, a kod zem alja u razvoju dovodi čak i do novog vida eksploatacije rad i njihove prinuđenosti da se zbog tehnološke nemoći u potpunosti naoružavaju putem uvoza oružja što povratno još izaziva i nove for­ me tehnološke zavisnosti. Naime, danas su izdaci za naoružanje u zem ljam a u razvoju dostigli iznos koji je tro stru k o veći od ukupne oficijelne pomoći koju te zem lje prim aju za svoj razvoj. Besmisao svakog, ne samo svetskog, već i svakog nepravednog rata kao »strahovite socijalne nesreće« i »političkog bezumlja«223 je danas očito veća nego ikad ukoliko socijalizam ostane dosledan u svom nasto jan ju da pokaže kako je za razvitak socijalizm a i progres čovečanstva neophodan m ir i da je tendencija njegovog razvoja praćena borbom za p orast om ogućenja konačne elim inacije rata iz društvene prakse. 5. 0 KRAJU NASILJA U okvirim a savrem enih razm išljanja o k r a j u na s i 1 j a i uspostavljanju nenasilne civilizacije postoje najm anje dva različita, m eđusobno oštro suprotstav223 M a r x ,

K .:

G ra đ a n ski ra t u

F r a n c u s k o j,

o p . c it.

s. 24.

ljena stanovišta. Prvo stanovište, koje po mnogo čemu lavira izm eđu ortodoksnog m arksizm a i sveta dogmi, sm atra da se nasilje ne može dokinuti drugačije do nasiljem . M eđutim, problem koji se javlja u teo rijam a zastupnika ove teze, m eđu kojim a su najpoznatiji Mao Tse Dung i Franc Fanon, jeste, čime un ištiti novo na­ silje koje može biti rođeno kao svojevrsno protivnasilje tom uspostavljenom i dom inirajućem protivnasilju projektovanom kao posleđnjem nasilju. Drugo, sve rasp ro stran jen ije i teorijski pom odnije, stanovište o kraju nasilja, zastupa tezu o prevladavanju nasilja i s k l j u č i v o n e n a s i l j e m . Pored učenja M ahatm a Gandija koje se u različitim m odusim a pojavilo transform isano u različitim teorijskim okvirim a savrem ene građanske i, sve više, i m arksističke misli, rasprostranjen ju ove teze u m nogome su đoprineli hipipokret 60-ih, i raznovrsni m irovni pokreti 80-ih godina. Zajednička karak teristik a svih ovih shvatanja je apsolutno ođbacivanje svake upotrebe sile, pa čak i u odbram bene svrhe. Po njim a, svako nasilje je zlo i kao takvo ne može i ne sm e uopšte biti korišteno u prevladavanju nekog drugog nasilja, tim pre, što neizbežno rađ a novo nasilje kao novo zlo u društvu. P rim am a aporija ovog stanovišta, izražena u nem ogućnosti objašnjenja zašto apsolutno nenasilje i kad je pretpostavljeno kao aktivan odnos nem a opšti uspeh u transform aciji sveta, možda ipak nalazi svoj ključ ukoliko se objektivno pođe od nesavršenosti sveta koji nas okružuje i to stan je prihvati kao njegova n e d o v r š e n o s t . Jer, kako prim ećuje Merlo Ponti, »apsolutno nasilje, u k rajnjoj liniji počiva na ideji o s t v o r e n o m , i t o d o b r o s t v o r e n o m s v i j e t u (podvukao DS)224« a za ovaj 224 M e r l o - P o n t y , M .: o p . c it. s. 132.

svet u kom e se već želi delovati isključivo nenasilno, ta pretpostavka očito ne stoji. M ada se i jednoj i drugoj s tm ji ne mogu odredi b ar progresivne intencije, i jedna i druga predstavljaju svojevrsno teorijsko zastranjenje prouzrokovano slepilom jednostranosti koje ne poštuje istorijske mogućnosti subjekta nasilja na planu samooslobađajude stvaralacke prakse. N astanak nasilja se ne može ostvariti samo putem suprotstavljanja protivnasilja nasilju, niti samo putem suprotstavljanja nenasilja nasilju. I jedna i druga varijanta p ripadaju kuhinjam a ekstremne recepture, radionicam a misli koje proizvode šeme, dogme i obrasce koji iskljuduju sve druge mogudnosti. N estanak nasilja se može i treba ostvarivati samodelatnom aktivnošdu autentičnog revolucionarnog subjek­ ta i na jedan i na drugi nadin, a u kojoj m eri de se ti nadini koristiti, i pri tom koliko dugo nasilje, to mogu odrediti samo specifidni uslovi datog tla i vrem ena u saglasju sa m ogucnostim a revolucionarnog subjekta i opštim , istorijskim ciljevima socijalistidke revolucije. Uz to, treba reci da uzajam no prožim anje nasilnih i nenasilnih aktivnosti na planu razrešenja društvenih konflikata predstavlja ujedno i racionalni put podruštvljavanja politike kao put njenog rastvaranja u društvu u kome sve slobodniji i svesniji ljudi sve više komuniciraju hum anijim i racionalnijim putevim a opštenja nego što je nasilje. Uopšte, bilo bi dobro da svaka rasprava o bududnosti nasilja, a tim e i revolucionarnog nasilja, pođe od utvrđivanja njihovog eventualnog smisla u sve tu bududnosti, je r stepen ogranidenosti i potisnutosti nasilja iz ljudskih odnosa danas i su tra jeste istovrem eno i stepen nepotdinjenosti i postignute ljudske slobode.

Tako dugo dok egzistira nasilje ljudsko društvo ne može b iti ništa drugo do otuđeno društvo. N asilje je ind ikator i p o stojanja i njegove otuđenosti i opstajan ja njegove otuđujuće klasne floskule. Zato, »p oz i t i v n o ukidanje svakog otuđenja« pretpostavlja ukidanje i nasilja kao otuđene i otuđujuće delatnosti kao sine qua non uslova za »povratak č o v je k a ... u svoje l j u d s k o , tj. d r u š t v e n o postojanje«225. Zahtev za ukidanjem socijalne i političke alijenacije u budućem društvu je zahtev da čovek postane stvam o društveno biće kao rodno biće koje se »prem a sebi odnosi kao prem a univerzalnom , te stoga slobodnom biću«226 u svom em pirijskom životu. U okviru toga, perspektiva nasilja je sledeća: čim društvo bude uspelo da ukine e m p i r i j s k u suštinu nasilja i njegove pretpostavke, ono će biti o n e m o g u ć e n o227. Time će se konačno rešiti i ta, kao i svaka druga dim enzija sukoba izm eđu čoveka i čoveka, kao i izm eđu čoveka i prirode. Kao vid ljudskog otuđenja političko nasilje nestaje zajedno sa nestankom politike kao načinom ostvarivanja ljudskog ponašanja putem institucionalnih prinuda. U kidanjem političkog posredovanja u društvenom životu ukida se i političko nasilje. K raj političkog na­ silja kao vida političke prakse i nužnosti klasnog društva koincidira sa krajem na klase podeljenog društva politike kao izrazite klasne tvorevine i prakse dominacije. M arks i Engels su, pak, perspektivu individualnog nasilja vezivali za s p o s o b n o s t g o s p o d a r e n j a ljudi kao s l o b o d n i h b i ć a s o b o m , a n e drugim a, je r »s ukidanjem baze, privatne svojine, s komunis225 M a r x , K .: E k o n o m s k o - f i l o z o f s k i r u k o p i s i , o p . c it. s. 237. 226 M a r x , K ., o p . c it. s. 221. 227 V id i: M a r x , K .: P r i l o g j e v r e j s k o m p i t a n j u , o p . c it., s. 149. 12

tičkim regulisanjem proizvodnje i s njim povezanim uklanjanjem otuđenosti, s kojom se ljudi odnose prem a svom sopstvenom proizvodu, isčezava i moc odnosa ponude i tražnje, i ljudi opet počinju da g o s p o d a r e razm enom , proizvodnjom , n a č i n o m n a k o j i s e p o n a š a j u j e d n i p r e m a d r u g i m a«228. Zato po njim a, proces odum iranja nasilja i im a svoj kraj n e u n e s t a n k u s v a k e k a z n e , nego u n e s t a n k u k a z n e k a o s p o l j n e p r i n u d e i ns t i t u c i j a i l j u d i . N estanak nasilja podrazum eva uspostavljene l j u d s k e odnose m eđu ljudim a, »a u l j u d s k i m odnosim a kazna s t v a r n o nede biti ništa drugo do sud onoga koji greši o samom sebi. Ljudi ga nede h teti ubeđivati da s p o l j a š n j e n a s i l j e , koje su m u drugi učinili, jeste nasilje koje je sam on sebi učinio. U d r u g i m ljudim a on će pre nadi prirodne izbavitelje od kazne koju je sam on izrekao, tj. odnos de se upravo o b m u ti (podvukli KM i FE)«229. Sa­ mo razrastanjem em ancipacije stvaraju se uslovi za konačno učvršdivanje svesti o nužnosti odbacivanja svakog nasilja i dokidanja ritualizacije regulisanja odnosa m eđu ljudim a silom. U tom kontekstu de i mogude personalno nasilje biti radikalno ogranideno i udinjeno neškodljivim , novim, kao univerzalno važećim m oralnim norm am a usled dostignutog nivoa svesti, i naravno, sve radikalnijeg o t k l a n j a n j a u z r o k a u društvu ko­ ji ga rađaju, a konacnim nestankom uzroka socijalnih konflikata nestace i svaka potreba njihovog nasilnog regulisanja. Ipak, neki znadajni mislioci m arksistidke orijentacije nisu sigurni u kraj nasilja ved su uvereni samo u 228 M a r x , K ., E n g e ls , F .: N e m a č k a id e o lo g ija , o p . c it., s. 34. 229 E n g e ls , F ., M a r x , K .: S v e t a p o r o d ic a , o p . c it., s. 157.

m o g u ć n o s t njegovog k ra ja u »carstvu slobode«. N pr. govoreći o tzv. »toploj struji« u m arksizm u, Bloh napom inje da je »ona ta ko ja izaziva revolucionarno oduševljenje, koja ljude te ra da ne prezući sm rt odu na barikade za prelaz iz carstva nužnosti u carstvo slo­ bode, u kojem nasilje i m oć m o g u p o stati suvišni (podvukao DS)«230. Pitanje koje se ovde nam eće jeste: može li se doći do apsolutnog k ra ja n asilja ukoliko dezintegracija starog kao represivnog istorijskog to ta liteta predstavlja stalni uslov razvoja društva? Odgovor je —- može, uko­ liko zadato k retan je društva sve m anje im a ne samo form u, već i suštinu nasilja nad čovekom, a sve više nad dom inacijom , eksploatacijom i sam im nasiljem kao obogotvorenom kom unikacionom form om ; sve više kao negacija političkog nasilja kao »večnog« nasilja, a afirm acija revolucionam og kao »smrtnog« n asilja koje gubi svoj b rahijalni tero rsk i k a ra k ter u onoj m eri u kojoj se pretv ara u rastvarajući, nužno poslednji i sve bespotreb n iji Segment jedinstvenog revolucionam og delovanja koje podrazum eva neproporcionalno jedinstvo nasilno-radikalnog i hum anog perm anentnog preispitivanja zatečenih form i i sadržaja datoga sveta. Jer, potsetim o se, i nasilje može b iti hum ano ukoliko je jedino moguće oslobađajuće sredstvo porobljenih, ugnjetenih i potčinjenih od raznovrsnih form i potčinjenosti i dominacije, ukoliko m u se ne oduzim a a trib u t istorijskog, n iti prid aje a trib u t večnog pratioca ljudskog društva. Danas sve veća opasnost od gubitka kontrole nad silom opom inje da je k rajn je vrem e da se shvati da sve veća m aterijalna osnova nasilja izražena u kvantitativnom uvećanju sredstava prinude, dom inacije i to230 B lo c h , E .: P r a x i s , 1 /2 , 1969. g. s. 5. 12*

talnog uništenja, rađ a sve veću m ogućnost njihove upotrebe usled p ritisk a koji vrše sam a ta sredstva upravo t im svojim kvantitetom . Ukoliko društvo zaista hoće m ir i hum anizaciju ljudskih odnosa ono se m ora odreći tih sredstava, ali i elim inisati društvene protivrečnosti koje perm anentno uslovljavaju »potrebu« njihove produkcije i eventualne reprodukcije. U tom pravcu treb a jačati moć društva ne radi uvećanja mogućnosti vršenja nasilja, nego radi uvećanja m ogućnosti njegovog nevršenja, kao uvećanje m oći rešavanja konflikata nenasilnim dem okratskim putem , je r jedino d e m o k r a t i j a bez nasilja om ogućuje ostvarenje ljudske zajednice oslobođene svake otuđenosti, neslobode i potčinjenosti. Prevazilaženje nasilja je moguće samo -kao p r o c e s koji čoveka potvrđuje kao tvorca sopstvene istorije. Svesno pospešivanje procesa prevazilaženja nasilja u ljudskom društvu podrazum eva afirm aciju racionalnih i hum anih sredstava u kom tm iciranju među ljudim a u kojim a će dom inirati stvaranje um esto razaranja, dogovaranje i sporazum evanje um esto netolerancije i nesporazum evanja. U onoj m eri u kojoj svest bude određivala čovekov svet kao sve m anje svet netrpeljivih, on će se potvrđivati kao sve više stvaralački, a sve m anje dom iniran i zavisan od nasilja i vladavine institucija.

PREGLED ZNAČAJNIJIH PO LITIČ KIH UBISTAVA I ATENTATA

Pre naše ere: 514.

Hiparh, tiranin Atine. Ubijen od Harmodija i Aristogeitona koji otada važe za prve republikanske martirere. 370.

Jason, tiranin Fere, osnivač tesalonijske države. Ubijen jer je težio hegemoniji u Grčkoj. 353.

Dion, tiranin Sirakuze. Ubijen od svojih najbližih kada se saznalo da je kriv za smrt svoga prethodnika.

337 .

Artakserkses III, kralj Persije. Otrovao ga evnuh Bagoas koji je kasnije (335) uklonio i njegovog sina i naslednika Arsesa. 336.

Filip Makedonski. Na nagovor njegove žene Olimpije ubio ga je telohranitelj Pausanije. 330.

Darije III, persijski kralj. Posle poraza od Aleksandra Makedonskog ubijen od prestolonaslednika Besosa. 316.

Olimpija, majka Aleksandra Makedonskog. Posle njegove smrti, da bi osvojila vlast, pobila pola svoje porodice da bi na kraju i sama bila ubijena.

129.

Scipion Afrikanac Mlađi, rimski konzul i pobednik u bici za Kartaginu. Iz nepoznatih razloga postao žrtva rimskih zavereničkih borbi. 125.

Tiberije Sempronije Grah, rimski državnik. Od političkih protivnika tučen do smrti i onda zajedno sa 300 ubijenih pristalica bačen u Tibar. 72.

Sertorije, rimski vojskovođa. Ubijen od zamenika Pesperne. 52 .

Klodije, starorimski demagog. Batinan do smrti.

48 .

Pompej, protivnik Cezara. Ubijen u Egiptu.

44 .

Cezar, rimski vojskovoda i konzul. Zbog težnje za uspostavljanjem monarhije ubijen od zaverenika-republikanaca Bruta, Kasija i drugih.

43 .

Ciceron. Ubijen na svom imanju kod Formije po nalogu Marka Antonija.

U našoj eri: 37 .

Tiberije, rimski car. Na Kapriju ga zadavio jastukom zapovednik pretorijanske garde.

41 .

Kaligula, rimski car. Ubio ga pretorijanac Kasije Herea.

54 .

Klaudije, rimski car. Otrovan gljivama na zapovest njegove treće žene Agripine, Neronove majke.

59 .

Agripina, majka rimskog cara Nerona. Prisvojila suviše vlasti pa je organizovano njeno ubistvo. 69 .

Galba, rimski car. Ubijen od pretorijanaca po nagovoru njegovog naslednika Ota. 96 .

Domicijan, rimski car. Ubijen od zarobljenika koga je oslobodio. 192.

Komod, rimski car. Ubijen od zaverenika. 222 .

Elegabel, rimski car. Ubijen od zavemika.

235.

Aleksandar Severus, rimski car. Ubili ga nezadovoljni vojnici u vojnom logoru kod Majnca. 913 .

Anastasije III, papa. Otrovan od kurtizane Teodore. 928.

Leon VI, papa. Ubijen po nalogu kurtizane Mauricije. 929.

Jovan X, papa. Ubijen u zatvoru po nalogu kurtizane Mau­ ricije. 974.

Benedikt VI, papa. Ubio ga kardinal Feruči. 982.

Oto II, nemački kralj. Ubijen u Rimu pomoću otrovnih rukavica. 984 .

Jovan X IV , papa. U Engelsburgu zatvoren u tamnicu i udavljen.

1170.

Beket Tornas, kanterberijski nadbiskup, borio se protiv engleske kraljevske vlasti zahtevajući veću moć crkve. Isečen od četiri viteza u katedrali. 1208.

21. 6. Filip od Švapske, nemački kralj. Ubijen od Ota fon Vitelsbaha po nalogu svog suparnika kralja Ota IV. 1308.

1.5. Albreht I, nemački kralj. Ubio ga nećak.

1400.

14. 2. Ričard II, pri nasilnoj smeni vlasti od strane Hen­ rika IV.

1404.

Bonifacije IX, papa. Otrovan smokvama. 1478.

26. 4. Đulijano Medici, vladar Firence. Ubijen u crkvi uz saglasnost pape Sikstusa IV. 1503.

Aleksandar VI (Rodrigo Bordžija), papa. Otrovan vinom. 1555.

Marsei II, papa. Otrovan, vladao 22 dana. 1562.

18. 2. Fransoa Giz, vojvoda, vođa katolika u Francuskoj. Ustreljen u Orleanu od jednog hugenota. 1572.

24.8. Kolinji, admiral, vođa francuskih protestanata (huge­ nota). Njegovo ubistvo (po nalogu porodice Giz) izazvalo »bartolomejsku noć«. 1584.

10. 7. Viljem Oranski, holandski namesnik. Po nalogu španskog kralja ustrelio ga u Delfima Baltazar Žerar.

1588.

23. 12. Anri Giz, vojvoda, vođa francuske katoličke »lige«. Ubijen po nalogu Anrija III koji je sa pravom Video u njemu pretendenta na prestol. 1589.

2. 8. Anri III, kralj Francuske. Ubijen od Žaka Klemana po nalogu porodice Giz. 1590.

Sikst V, papa. Otrovan po nalogu jezuita i španskog kraIja Filipa II. 1610.

14. 5. Anri IV, kralj Francuske. Posle više uzastopnih pokušaja ubio ga Fransoa Ravajak. 1634.

25.2. Valenštajn fon Fridland, vojvoda. Ubijen u Egeru po nalogu cara Ferdinanda II. 1672.

20. _8. Jan i Kornelije Vit, braća, holandski državnici. Ubijeni u Hagu. 1757.

5.1. Ludvig XV, kralj Francuske. Atentat nožem, motiv nejasan. 1762.

17. 7. Petar III, ruski car. Ubijen od grupe oficira koje je predvodio Aleksej Orlov. 1792.

17. 3. Gustav III, švedski kralj. Ubijen na maskenbalu iz pištolja. 1793.

13. 7. Zan Pol Mara, vođa francuske revolucije. Izbola ga u kadi Sarlota Korde. 1800.

24. 12. Napoleon Bonaparta, francuski vojskovoda i konzul. Atentat mu je poslužio kao izgovor za napad na jakobance.

1801,

23. 3. Pavle I, ruski car, duševno poremećen. Ubijen od zaverenika koje je predvodio grof Palen. 1808.

28. 7. Selim III, turski sultan, Ubijen na podstrek njegovog nećaka koji je potom stupio na presto kao Mustafa IV. 1809.

12. 10. Napoleon I, francuski car. Atentat Nemca Štapsa u Šenbrunu. 1819.

23. 3. August fon Kocebi, nemački pisac i ruski državni savetnik. Ubijen od Sanda. 1820 .

13. 2. Sari Ferdinand, francuski vojvoda i sin Karla X, poslednji od Burbona. Ubijen u Veneciji zbog prestola. 1831.

9.10. Kapo d'Istria, grof, grčki predsednik. Zbog rusofilstva ubijen od braće Konstantina i Georgija Mauromihalisa. 1835.

28. 7. Luj Filip, kralj Francuske. Atentat izvršio italijanski avanturista Fiši pomoću paklene mašine koja se satojala od 24 puščane cevi. Poginuo maršal Martije i 11 ljudi iz kraljevog obezbeđenja. 1836.

25. 6. Luj Filip, kralj Francuske. Atentat. 27. 12. Luj Filip, kralj Francuske. Atentat. 1840 .

10. 6. Viktorija, kraljica Engleske. Atentator keiner Oks­ ford. 15. 10. Luj Filip, kralj Francuske. Atentat.

1842.

30. 5. Viktorija, kraljica Engleske. Atentat.

1846 .

16. 4. Luj Filip, kralj Francuske. Atentat.

29. 7. Luj Filip, kralj Francuske. Atentat. 1848.

15. 11. Grof de Rosi, italijanski državnik i istaknuti teoretičar prava. Ubijen kao papski poslanik.

1849.

12. 7. Princ Vilhelm, kasnije pruski kralj i nemački car. Atentat u Nidrigenliajmu kod Majnca. 1850.

22. 5. Fridrih Vilhelm IV, kralj Pruske. Atentat izvršio umobolnik Zefeloge. 1852.

2. 2. Izabela, španska kraljica. Atentat izvršio sveštenik Mar­ tin Merino. 1853.

18. 2. Franc Jozef I, car Austrougarske. U Beču atentat nožem izvršio mađarski nacionalista Libanji.

1854.

27. 3. Karlo III od Farme. Ubijen zbog strahovlade. 1855.

28. 4. Napoleon III, francuski car. Atentator Italijan Belamare. 8. 9. Napoleon III, francuski car. Atentator Italijan Pianori. 1356.

8. 12. Ferdinand II, italijanski kralj. Atentator Agezilao Mi­ lano. 1858.

14. 1. Napoleon III, francuski car. Bombu bacio italijanski grof Feliće Orsini.

1860.

12. 8. Danilo I, crnogorski vladika. Ubijen s leđa u Kotoru od Todora Kadića. 1861.

14. 7. Vilhelm I, pruski kralj. Atentator nemački nacionalista Beker, mesto Baden-Baden. 18. 9. Amalija, grčka kraljica. Atentator grčki Student Drosios. 1862.

3. 7. Konstantin, ruski veliki knez, namesnik Poljske. Vilopoljski, ruski grof, upravnik Varšave. Atentat izvršen prvi dan po njihovom dolasku u Varšavu. 1863.

24.12. Napoleon III, francuski car. Atentat.

1865.

14. 4. Abraham Linkoln, predsednik SAD. Ubio ga u pozorištu glumac Džon Viks But, južnjački ekstremista. 1866.

18. 4. Aleksandar II, ruski car. Atentator nihilista Karakosov. 7. 5. Bizmark, pruski državnik. Atentator Student Koen-Blind. 1867.

6. 6. Aleksandar II, ruski car. Atentat izvršio Poljak Berezovski na svetskoj izložbi u Parizu. 1868.

29. 6. Mihailo Obrenović, srpski knez. Ubijen od pristalica Aleksandra Karađorđevića. 1872.

19. 1 .Amadeus I, sin italijanskog kralja Viktora Emanuela, prestolonaslednik. Nakon neuspelog atentata odrekao se prestola.

8 . 2. Grof Majo, engleski vicekralj Indije. Ubijen pri poseti zatvoru u Port Bleru od jednog zatvorenika, fanatičnog muslimana.

2. 3. Viktorija, engleska kraljica. Atentator trgovački pomoćnik Roderik Meklin pucao iz pištolja. 1874.

13. 7. Bizmark, nemački kancelar. Atentat pištoljem izveo bačvarski pomoćnik Eduard Kulman. 1875. 6. 8.

Prof. Garsija Moreno, predsednik Ekvadora. Ubijen od svojih najbližih saradnika.

1876.

4. 6 . Abd ul Aziz, turski sultan. Umoren nakon povlačenja sa prestola. 1878.

5. 2. Trepov, gradonačelnik Petrograda. Atentator Vera Zasulič. 11. 5. Vilhelm I, nemački car. Atentator limarski kalfa Maks Hedei. 2. 6 . Vilhelm I, nemački car. Atentator dr Karl Nobiling naneo caru teške povrede hicem iz sačmare. 16. 8 . Mezencev, general, šef Ohrane u Petrogradu. Atentatori nihilisti. 17. 11. Umberto, italijanski kralj. Atentat u Napulju izveo kuvar Pasanante. 1879.

21. 2. Kropotkin, guverner Harkova. Atentatori nihilisti. 14. 4. Aleksandar II, ruski car. Atentator nihilista Solovjev. 25. 4. Drentelen, šef policije u Petrogradu. Atentatori nihi­ listi.

1. 12. Aleksandar II, ruski car. Bačen eksploziv na kočiju. 12. 12. Lord Liton, engleski vicekralj u Indiji. Neuspeo atentat. 30. 12. Alfons XII, španski kralj. Atentator Gonzales. 1880.

17. 2. Aleksandar II, ruski car. Atentat eksplozivom u Zimskom dvorcu u Petrogradu.

3. 3. Loris Meljikov, ruski ministar. Atentatori nihilisti. 1881.

13. 3. Aleksandar II, ruski car. Ubio ga nihilista Grinevicki. 2. 7. Diejms Abraham Garfild, predsednik SAD. Ubijen na železničkoj stanici u Vašingtonu. 1882. 6 . 5.

Lord Kevendiš, ministar za Irsku; Burke, podsekretar za Irsku. Ubijeni od irskih nacionalista u Feniksparku kod Dablina. 25. 12. Streljnikov, predsednik vojnog suda u Odesi. Ubi­ jen od nihilista. 1883.

18. 12. Sudejkin, šef ruske policije. Ubijen od nihiliste Degejeva. 1887.

13 3. Aleksandar III, ruski car. Atentatori nihilisti. 1888.

29.10. Aleksandar III, ruski car. Atentat eksplozivom na kočiju kod Bonkog. 1890.

7.7. Menendez, predsednik Salvadora. Ubijen nakon što je smenjen.

1891.

27.3. Belčev, bugarski ministar. Ubijen od panslavista. 23.5. Nikolaj, ruski prestolonaslednik. U japanskom gradu Otsu atentat sabljom izveo žandar Tsuda Sanzo. Motiv: mržnja prema strancima. 1894.

24.6. Sadi Kamo, predsednik francuske republike. Ubijen nožem od italijanskog anarhiste Kazerija prilikom posete izložbi zanatstva u Lionu. 1895.

15.7. Stefan Stambulov, bugarski predsednik. Ubijen od rusofila. 1898.

3.2. Hoze Marija Rejna Barios, predsednik Gvatemale. Nakon proglašenja za diktatora ubijen po planu njegovog strica Prospero Moralesa. 10.9. Elizabeta, austrougarska carica. Ubio je u Ženevi italijanski anarhista Lukeni. 1900.

16.6. Klemens fon Keteler, grof, nemački poslanik u Pekingu. Ubistvo izvršila tajna kineska organizacija »Bokser«. 29.7. Umberto, kralj Italije. Ustreljen od anarhiste Gaetana Breši. 16.11. Vilhelm II, nemački car. Atentat sekirom izvršila umno poremećena Nemica Snapka. 1901.

6.3. Vilhelm II, nemački car. Atentat izveo lučki radnik Ditrih Vajland iz Bremena. 21.6. Toru. Hoši, japanski m inistar saobraćaja. A tentat izvršio jedan propali Student.

6.9. Mek Kinli, predsednik SAD. Ubijen u Bufalu od anar­ histe Čolgoša.

1902.

6.2. Kanžšev, bugarski ministar školstva. Ubijen u Sofiji od nezaposlenog makedonskog učitelja Karanđulova. mart. Trepov, šef moskovske policije. Tri atentata u jednom mesecu. 18.5. Val, ruski guverner Vilne. Atentat revolverom izvršio Hirš Lekuh. 15.6. Sipjagin, ruski ministar unutrašnjih poslova. Ustrelio ga u Petrogradu Student Balbašov. 11.8. Knez Obolenski, ruski guverner u Harkovu. Atentat. 1903.

11.6. Aleksandar I Obrenović, srpski kralj. Ubijen zajedno sa ženom Dragom Mašin od grupe oficira. 1904. 11.6 .

Bobrikov, ruski guverner Finske, sprovodio politiku rusifikacije. Ubio ga Eugen Šauman.

28.7. Venzel Plehve, ruski ministar unutrašnjih poslova. Umro od posledica ranjavanja bombom koju su bacili soci j al-revolucionari. 1905.

Nikolaj II, ruski car. Atentat socijalrevolucionara. Suvalov, komandant Moskve. Atentat socijalrevolucionara. 17.2. Veliki ruski knez Sergej, carev ujak, generalni guver­ ner Moskve. Ubijen bombom koju je bacio Student socijalrevolucionar Kaijajev. 1906.

31.5. Alfons XIII, španski kralj. Atentat bombom skrivenom u buket cveća izvršio na kraljevom venčanju anarhista Mateo Morales. 25.8 Staljipin, ruski ministar. Bombaški napad na njegovu kuću za odmor rezultirao sa 27 mrtvih i 32 povredena. On ostao nepovređen.

1907.

Petkov, bugarski ministar. Ubijen od nihilista. 1908.

Grof Potocki, austrougarski namesnik u Galiciji. Ubijen. 12. Kariös I, portugalski kralj. Ubijen od republikanaca u Lisabonu. 1.2. Luis Felipe (Luis III), portugalski prestolonaslednik i vladar sa najkraćim stažom u istoriji. Vladao svega 20 minuta. 28.2. Mohamed Ali, persijski šah. Revolucionarni atentat. 1909.

Lord Minto, engleski vicekralj u Indiji. Atentat. 1911.

14.9. Stolipin, ruski ministar. U Kijevu smrtno ranjen od socijalrevolucionara Mordke Bogrova. 1912.

Lord Herdindi, engleski vicekralj u Indiji. Atentat. Viktor Emenuel III, italijanski kralj. Atentat. Grof Stefan Tiča, mađarski predsednik parlamenta. Atentator Kovač. 12 .11 .

Hoze Mendez, španski ministar. Ubijen od anarhista.

1913.

18.3. Georg I, grčki kralj. Ubijen u Solunu. 1914.

28.6. Franc Ferdinand, austrougarski nadvojvoda i presto­ lonaslednik i njegova žena Sofija. Ubio ih u Sarajevu Gavrilo Princip, pripadnik »Mlade Bosne«. 31.7. Žan Žores, vođa francuskih socijalista. Zbog insistiranja na miroljubivoj politici ustreljen od Vilana. 13

1915.

17.5. Grof Karl fon Štirgk, austrougarski predsednik vlade. Ubijen od socijaldemokrate Adlera. 1916.

16.12 Raspućin, Grigorije Jefimovič. Ubijen od princa Feliksa Jusupova i zaverenika koji su ga prvo otrovali, zatim više puta pucali u njega i još živog bacili u zaleđenu reku. 1918.

6.7. Grof Vilhelm Mirbah, nemački diplomata u Moskvi. Ubijen od socijalrevolucionara. 16.7. Nikolaj II, ruski car. Sa celom porodicom likvidiran u Jekatarinaburgu po odluci boljševičkog izvršnog komiteta. 30.7. Ajhorn, nemački general, vrhovni zapovednik Ukrajine. Ubijen od boljševika. 30.8. Lenjin, Vladimir Iljič, vođa Oktobarske revolucije. Atentat sa tri revolverska hica izvršila Dora (Fani) Rold-Kaplan, pristalica desnih esera. Teško ranjen. 30.8. Mojsej S. Uricki, šef ČEKE (tajne policije) u Petrogradu. Ubijen iz pištolja od desnih esera. 31.10. Grof Ištvan Tiža, mađarski državnik. Ubijen od revolucionarnih socijalista. 14.12. Sidonia Paes, portugalski predsednik vlade. Ubijena. 1919.

15.1. Roza Luksemburg i Karl Libkneht, vođe nemačkih komunista. Ubijeni od desnorädikalnih oficira. 19.2. Klemenso, francuski političar. Atentat. 20.2. Uabib Ulah, avganistanski emir. Ubijen od naconalista koje je predvodio njegov brat Nasr Ulah. 21.2. Kurt Ajzner, predsednik bavarske republike. Ubijen od potporučnika grofa Arka. Isti dan na njegovog naslednika

Erharda Auera i poslanika Ezela atentat izvršio mesarski kalfa Alojz Lindner. Ubijen Ezel. 12.4. Oto Nojrih, saksonski ministar. Ubijen. 7.11. Hugo Haze, vođa USPD. Ubijen. 1920.

26.1. Matijas Erzberger, nemački ministar. Atentat, treći po redu te godine. 20.5. Venustijano Karanca, general, meksički predsednik. Ustreljen. 1921.

15.3. Talat Paša, turski ministar. Ubijen. 8.3. Eduardo Dato e Iradier, španski predsednik. Ubijen od anarhista. 10.6. Karl Garajs, nemački političar. Ubijen od oficira. 26.8. Matijas Erzberger, nemački ministar. Ubijen od bivših oficira Tilescna i Sulca po zadatku »Organizacije konzul«. 1922.

2.6. Henri Vilson, engleski maršal. Ubijen od irskih nacionalista u Belfastu. 24.6. Volter Rateman, nemački ministar spoljnih poslova. Ubijen u Berlinu od bivših oficira Kerna i Fišera. 3.7. Maksimilijan Harden, jevrejski publicista. Atentator nemački nacionalista. 14.7. Aleksandar Etjen Mileran, francuski predsednik republike. Atentat. 16.12. Gabrijel Narutovic, poljski predsednik. Ustreljen ubrzo posle imenovanja. 1923.

5.1. Rašin, češki ministar. Ubijen.

13*

10.5. Vorovski, ruski ministar. Ubijen u Lozani. Vita, meksički general. Ubijen. Genadiev, bugarski ministar. Ubijen. 14.6. Aleksandar Stambolijski, bugarski predsednik. Ubijen od oficira-zaverenika. 1924.

1.6. Ignjac Zajpel, austrijski kancelar. Atentat.

10.6. Đakomo Mateoti, italijanski socijalistički poslanik. Ubi­ jen od fašista sa znanjem Musolinija. 1925.

14.4. i 16.4. Boris III, bugarski kralj. Atentati.

1926.

Benito Musolini, vođa italijanskih fašista, Četiri atentata. I. 8. Prbno de Rivera, španski predsednik. Atentat u Bar­ celona Hirohito, japanski prestolonaslednik. Atentat. 5.5. Simon Petljura, ukrajinski egzil-političar. Ubijen u Parizu. 1927.

7.6. Vojkov, ruski ambasador u Varšavi. Ubijen. 10.7. Higins, irski viceprezident. Ubijen u Dablinu. II. 8. Georg II, grčki kralj. Atentat. 30.10. Konduricios, grčki predsednik. Atentat. Karl Zajc, gradonačelnik Beča. Atentat. 1928.

Viktor Emanuel III, italijanski kralj. Atentat.

4.6. Čang Tso-Lin, kineski general. Ubijen bombom.

20.6. Stjepan Radić, vođa Hrvatske seljačke stranke. Atentat pištoljem u jugoslovenskoj skupštini izvršio radikal Puniša Račić. Umro od zadobijenih rana 8 . 8 . 1928. 17.7. Alvaro Obregon, meksički general i predsednik. Ubijen odmah nakon izbora. 1930.

Kutepov, Aleksandar, beloruski general. Likvidiran u Parizu od GPU. 1932.

8.1. Hirohito, japanski car. Atentator Korejanac. 9.2. Maje, japanski ministar finansija. Ubijen. 6.5. Pol Dumer, predsednik francuske republike. Smrtno ranjen od ruskog emigranta Gorgulova. 15.5. Invkai, japanski predsednik. Ubijen od oficira-zaverenika. 29.5. Šigemicu, japanski poslanik u Kini. Atentat u Šangaju na njega i japanske generale izvršili Koreanci. 1933.

7.11. Nadir, avganistanski kralj. Ubijen. 21.11. Vakacuki, japanski predsednik. Atentat.

29.12. Jon Duka, rumunski m inistar pravde. Ubijen od članova »čelične garde«. 1934.

25.7. Engelbert Dolfus, austrijski kancelar. Ubijen u kongresnoj dvorani u Beču iz pištolja od austrijskog naciste Oto Planeta. 9.10. Aleksandar II, jugoslovenski kralj i Žan Luj Bartu, francuski ministar spoljnih poslova. Od hrvatskih nacionalista organizovano ubistvo u Marselju izvršio bugarin Veličko Georgijev.

1.12. Sergej Mironovič Kirov, partijski sekretar Lenjingrada. Ubijen po uputstvu Staljina da bi se dobio povod za »čistku«. 1936.

4.2. Vilhem Gustlov, vođa švajcarskih nacista. Ubijen u Dovosu u znak odmazde zbog progona Jevreja. 13.8. Kalvo Sotelo, španski policijski oficir i monarhistički poslanik. Njegovo ubistvo poslužilo kao povod za građanski rat. 1937.

19.2. Marsal Gracijani, italijanski vice-kralj u Abisiniji. Atentat u Adis Abebi. 4.9. Reis Ignjac, sovjetski partijski funkcioner. Nakon raskida sa Staljinom likvidiran od GPU u Švajcarskoj. 19.9. Miler Jevgenije, beloruski general. U Parizu otet i lik­ vidiran od GPU. 1938.

16.2. Lev Sedov, sin Lava Trockog i vođa trockističke IV Intemacionale. Ubijen od GPU. 23.5. Erhen Konovalec, ukrajinski egzil-političar. Ubijen u Roterdamu. 7.11. Rat, nemački ambasador. Atentat pištoljem izvršio u Parizu sedamnaestgodilnji nemački Jevrejin Hersei Grinšpan. Ubistvo je bilo povod za »kristalnu noć«. 1939.

21.9. Kalinesku, rumunski predsednik. Ubijen od pripadnika »Gvozdene garde«. 8.11. Adolf Hitler, nemački kancelar. Pozadina atentata u minhenskoj pivnici nije rasvetljena. 1941.

20.8. Lav Trocki, jedan od voda Oktobarske revolucije. Po Staljinovom nalogu ubio ga u Meksiku planinarskim pijukom Ramon Merkader.

1942.

4.6. Rajnhard Hajdrih, nacistički general, šef službe bezbednosti i Protektor čehoslovačke. Ubijen u Libenu od češkog kaplara Jana Kubiša po nalogu engleske obaveštajne službe. 1943.

13.3. Adolf Hitler. Neuspeo bombaški napad grupe nemačkih oficira u Rastenburgu.

4.7. General Sikovski, šef poljske vlade u egzilu. Pad aviona nad Gibraltarom. 1944.

20.7. Adolf Hitler. Atentat eksplozivom izvršio nemački pukovnik, grof fon Staufenberg. Hitler ostao nepovređen. 1946.

Vicko Glumčić, jugoslovenski konzul u Napulju. Ubijen u logoru Eboli od združenih četnika i ustaša — emigranata. 1948.

30.1. Mohandas Karamöand Gandi — Mahatma, indijski državnik. Ubijen iz pištolja od hinduekstremiste Naturan Vinajak Godsea. 17.9. Grof Folke Bemadot, predsednik švedskog Crvenog krsta. Ubijen od jevrejskih terorista. 1950.

1.11. Hari Truman, predsednik SAD. Atentatori dvojica Portorikanaca. 1951.

20.7. Abdalah Ibn Husein, jordanski kralj. Ubijen u džamiji zbog podrške britanskoj politici. 1952.

273. Konrad Adenauer, nemački kancelar. Atentat eksplo­ zivom u paketu. 5.12. Ferhad Haket, vođa nacionalnih sindikata u Tunisu. Ubijen od »Crvene ruke«.

1954.

5.12. Gamal Abdel Naser, egipatski predsednik. Na mitingu u Aleksandriji na njega pucao iz pištolja Mohamed Latif, pripadnik fundamentalističke organizacije »muslimanska braća«. 1955.

11.2. Johan Hof man, predsednik Sara. Atentat eksplozivom. 1957.

16.1. General Raul Salan, francuski zapovednik u Alžiru. Atentat bombom izveli pripadnici organizacije »Crvena ruka«. 12.10. Lev Rebet, ukrajinski disident u egzilu. Ubijen u Minhenu. 1958.

14.7. Fejsal II, irački kralj; Abdul-Ilah, princ; Nuri es Said, predsednik vlade. Ubijeni.

1959.

15.10. Stefan Bandera, vođa ukrajinske emigracije. Ubijen u Minhenu.

1960.

11.4. Ververd, južnoafrički predsednik. Atentator farmer Dejvid Prat. 28.8. Hasan Madčali, jordanski predsednik. Ubijen bombom. Samo 40 minuta kasnije bomba bačena i na kralja Huseina na koga je do tada izvršeno 7 atentata. 12.10. Inegiro Asanuma, vođa socijalističke opozicije u Japanu. Ubijen.

1961.

12.2. Patris Lumumba, premijer Konga. Ubijen.

20.4. Sankara Pilai, visoki indijski diplomata. Ustreljen u Otavi. 12.8. Salah ben Jusuf, tuniski ministar pravde u egzilu. Ustreljen u Frankfurtu na Majni.

8.9. Sari de Gol, predsednik francuske republike. Atentat plastičnim eksplozivom izveli OAS-ovci Arman Belvizije i potpukovnik Žan Mari Bastijan Tiri. 18.9. Dag Hamarsjeld, generalni sekretar OUN. Pad aviona u Africi. 1962.

4.6. Bela Lapušnjik, visoki mađarski oficir-obaveštajac. Nakon bekstva na Zapad ubijen u bečkom zatvoru cijankalij-pistoljexn. 22.8. Sari de Gol. Atentat oružjem izveli OAS-ovci uz pomoć tri mađarska emigranta. 29.11. Momčilo Popović, jugoslovenski diplomata u Bonu. Ubijen od pripadnika »Hrvatskog križarskog bratstva«. Tom prilikom ranjen i jugoslovenski diplomata Stane Dovgan. 1963.

2.11. Ngo Dien Diem, predsednik Južnog Vijetnama. Revolucionarni atentat. Ubijen. 22.11. Dion Kenedi, predsednik SAD. Ubijen u Dalasu, prema zvaničnim izveštajima od Li Osvalda. 1965.

21.2. Malkolm Iks, vođa američkih »Cmih muslimana«, Ubi­ jen u Harlemu za govomicom. Počinioci ostali nepoznati. 29.10. Ben Barka, lider marokanske opozicije. Kidnapovan u Parizu uz pomoć francuske policije i kriminalaca a zatim likvidiran. Antun Klarić, jugoslovenski konzul u Minhenu. Teško ranjen od pripadnika »Hrvatskog revolucionarnog bratstva«.

8 .6 .

1966.

30.8. Sayo Milovanović, jugoslovenski diplomata u Stutgartu. Ubijen od ustaša-pripadnika »Hrvatskog revolucionar­ nog bratstva«.

1968.

4.4. Martin Luter King, lider cmačkog pokreta u SAD. Ubio ga iz puške u Memfisu rasista Džejms Erl Rej. 11.4. Rudi Ducke, lider nemačkih studenata. Teško ranjen iz revolvera od slikara Jozefa Bahmana u Berlinu. Umro od posledica 12 godina kasnije. 5.6. Robert Kenedi, Senator SAD i predseđnički kandidat. Ubijen u Los Anđelosu sportskim malokalibarskim revolverom. Ubica je Sirhan Bišara Sirhan, poreklom Jordanac. 1969.

30.6. Antun Kolendić, šef jugoslovenske vojne misije u Zapadnom Berlinu. Teško ranjen od ustaša-pripadnika »Hrvatskog revolucionamog bratstva«. 1971.

7.4. Vladimir Rolović, jugoslovenski ambasador u Šveđskoj Ubistvo vatrenim oružjem izveli pripadnici ekstremne hrvatske emigracije. Tom prilikom ranjena i sluibenica Arnbasade Mira Štempihar. 1975.

29.3. Mladen Đogović, jugoslovenski vice-konzul u Lionu. Teško ranjen od ustaša-pripa'dnika »Hrvatskog revolucionarnog bratstva«. 1976.

7.2. Edvin Zdovc, jugoslovenski konzul u Frankfurtu. Ubi­ jen od ustaša-pripadnika »Hrvatskog narodnog otpora«. 197S.

16.3. Aldo Moro, vođa italijanskih demohrišćana. istaknuti italijanski političar. »Crvene brigade« izvele otmicu u kojoj je pobijena cela Morova pratnja. On je ubijen 9.5. 1981.

29.3. Ronald Regan, predsednik SAD. Ranjen u grudi hicem iz revolvera koji je na njega u Vašingtonu ispalio Džon Vernon.

13.5. Jovan Pavle II, papa. Ranjen u Rimu iz revolvera. Atentator Turčin Mehmed Ali Agdža. 14.7. Blagoje Anakioski, savetnik jugoslovenske ambasade u Briselu; Franc Špiđler, službenik jugoslovenske ambasa­ de. Ranjeni od albanskih terorista-pripadnika »Crvenog narodnog fronta«. 4.8. Stojan Đerić, službenik jugoslovenske ambasade u Bri­ selu. Ubijen od terorista-pripadnika »Crvenog narodnog fronta«. Tom prilikom ranjen Redžo Zuka, službenik amba­ sade. 6.10. Anvar el Sađat, egipatski predsednik. Ubijen na paradi u Kairu, atentat organizovala fundamentalistička organizacija »Muslimanska braća«. Ubica husein Abas Mohamed je osvajač bronzane medalje u streljaštvu na Mediteranskim igrama u Splitu. 1984.

5.10. Margaret Tačer, britanski premijer. Ostala neozleđena iako je bombom ogromne snage raznet hotel u kome se nalazila. Atentat je delo IRE. 31.10. Indira Gandi, indijski premijer. Ubijena u vrtu reziđencije u Delhiju od dvojice Sika-pripadnika njene telesne garde — Beanta Singa i Satvant Singa. 1986.

28.2. Ulof Palme, švedski premijer. Ubijen iz revolvera po izlasku iz bioskopa u centru Štokholma. 30.7. Radiiv Gandi, indijski premijer. U Kolombu/Sri Lan­ ka prilikom svečanog ispraćaja atentat pokušao m ornar iz počasnog stroja. 2.10. Radiiv Gandi. U Redžgatu pokušano ubistvo sa tri hica.

R E G IST AR POJMOVA I I M E N A

Adams Geri, — 125 Agresija, — 18, 41, 43, 48 Agresivnost, — 39, 40, 41, — 47, 69, 70 Amati Silvija, — 99 Anaškin, G. Z., — 106 Antikolonijalna borba, — 134 Arendt Hana, — 145 Atentat, — 107 •— 110 Babef, — 162, 163 Bajme Klaus fon, — 51 Benit R., — 124 Berkovic L., — 46, 48 Blanki, — 163 Bloh Em st, — 56, 57, 179 Breht Bertold, — 54 Brikner Peter, — 23, 45, 53, 66

Cenić Mita, — 93 Cezar, — 53 Če Gevara, — 154, 157 Dalard Džon, — 45, 46, 48 Dejvis Dž. S., — 49, 50, 51, 113 Delgado Hoze, — 101 Demonstracije, — 125, 129

Demokratija, — 180 Denisov V., — 16 Destabilizacija, — 135 Dimitrijević Vojin, — 94, 145 Direktno nasilje, — 15, 16, 29, 65, 70, 71, 144 Diring, — 19 Disidenti, — 101 Diverzija, — 110, 111, 136 Doje Karl, — 75 Društvena moć, — 5, 59, 67 Država, — 33, 34, 79, 85, 105, 139, 147 Državni terorizam, — 132 Državno nasilje, — 33, 34, 78, 84 Dub, — 46 Ekonomska moć, — 6 Ekonomska kriza, — 61 Ekonomska sila, — 13 Elektrokonvulzivna terapija, 101 Engels, — 19, 32, 55, 64, 66 , 88 , 104, 118, 162, 169, 170, 171, 177 —

Fajerabend K., — 47, 48, 54 Fajerabend R, L., — 47, 48, 54

Fanon Franc, — 100, 175 Ferdovsi Mir., — 69 Fizička sila, — 18 Fizičko mučenje, — 94, 95 Fizičko nasilje, — 16, 27, 29, 70 Franko, — 105 Frojd Zigmund., ■ — 42 From Erih., — 43, 44 Frustracija, — 45, 48, 50 Galtung Johan., — 58, 59, 60, 72 — 74, 169 Gandi Mahatma., — 175 Gandijevsko učenje, ■ — 36 Gar Ted., — 18, 47, 48, 49, 51 — 54, 59, 129 Gerila, —• 150 — 159 Giljen Abraham., •— 155 Gradska gerila, — 154, 155 Građanski rat, — 124, 129, 172 Gubec Matija., — 162 Habermas Jirgen., — 56 Hajncen., — 108 Hegel, — 36, 37 Henri VIII, — 104 Hibs, — 47 Hobs Tomas., — 9 Hobsboum Erik., — 163, 164 Homeini, — 95 Homens, — 47 Indirektno nasilje, — 15, 65, 70, 71, 83, 90 Individualno nasilje, — 76, 78 Informaciono nasilje, — 71 Institucionalno nasilje, — 33. 41, 66, 83. 84, 85, 134, 138, 141, 148, 166

Instrumentalno nasilje, — 79, 80 Interesi, — 56 — 58, 68 , 69 Iracionalne osnove nasilja, — 52, 53 Iracionalno nasilje, — 81 Jokl Emst., — 25 Kanali subverzije, — 138 Keler G., — 96 Klausen Detlev., — 77 Klauzevic, — 110, 170 Koh Ilza, — 93 Kolektivno nasilje, — 76, 78 Komunikativno nasilje, — — 79, 80, 81 Konflikt, — 17, 58, 59, 60, 139, 176 Kontrarevolucionama pobuna, — 127 Korš Karl., — 146 Krizna stanja, — 60, 63 Kunc H., — 46 Kult nasilja, — 19 Kuvačić Ivan., — 17 Legitimnost nasilja, ■ — 134 Lenjin, V. I., ■ — 57, 62, 171 Logično nasilje, — 82 Lorenc Konrad., — 42 Lukač Đerđ., — 163 Manipulacija, — 71, 117, 121 Marigela Kariös., — 155, 158, 163, 164 Marjanović R. Jovan., — 29 Marković Svetozar., — 57, 126, 127 Marks, —■ 13, 14, 18, 19, 31, 32, 33, 55, 82, 88 , 104, 108. 118, 140, 169. 170, 171

Markuze Herbert., — 77 Masovno nasilje, — 77 Megacid, — 103 Mičerlir Aleksandar., — 42 Miler, — 46 Milosavljevid Slavomir., — 68

Mir, — 169 Mod, — 5, 8, 12, 60, 146 Nadmoć, — 17 Napoleon, — 150 Nasilni put ka vlasti, — 32, 44 Nasilje, — 5, 7, 11, 14 •— 22, 34 — 36, 40, 47, 59, 67, 141, 147, 177 Nasilje dece i mladih, — 23 — 26, 35 Nasilje nad decom, •— 25, 34, 35, 141, 148 Nasilje nad prirodom, — 23, 27 ' Nasilje nad ženama, — 73 Nasilje pokreta, — 147, 149 Nasilje poretka, — 147, 149 Nasilje u porodici, — 25, 26 Nasilje u sportu, •— 24, 25 Nasilje žena, — 34 Nelogično nasilje, — 82 Nemiri, — 119 — 122 Nenasilni put ka vlasti, •— 32 Nenasilje, — 35, 175, 176 Neredi, —• 118 •— 120 Nesloboda, — 69 Nezadovoljstvo, — 47 — 56 Niberg H. DŽ., — 28 Niče Fridrih, — 6 O b lic i p o litič k o g n a s ilja , —

86

Odbrambeno nasilje, — 77 Openhajm F. E., — 7 Oreb Milivoj, — 22 Osnove moći, — 8 Osnove nasilja, — 36 Pacifizam, — 35, 36, 41 Pahlavi Reza, — 95 Papke Sven, — 10, 54 Personalno nasilje, — 72 Pobuna, — 51, 126 Politička kriza, •— 61 — 63 Politička moć, — 6 , 12 Politička sila, — 13 Političko nasilje, — 16, 18, 27, 28, 30, 33, 35, 63, 64, 65 Političko samoubistvo, — 106 Političko ubistvo, — 103 Politika, — 31, 176, 177 Poper Karl, — 31 Potrebe, — 60, 69 »Pranje mozga«, — 96, 97, 98 Pravo na pobunu, — 134 Pretnja silom, •— 15, 70, 87, 88 , 89 Prevazilaženje nasilja, •— 26, 69, 70, 175 — 180 Prevrat, — 51, 57 Prinuda, — 20, 35, 36, 65, 87, 88 , 139 Pritisak, — 15, 35, 36, 87, 88 Propaganda, — 71 Protest, — 58, 80, 81, 112, 113 — 117, 129, 130 Protivnasilje, — 32, 57, 138, 176 Psihička sila, — 18 Psihičko mučenje, — 95 — 102

Psihičko nasilje, — 15, 27, 70

Psihofizičko zlostavljanje, — 91 — 103 Psihohirurgija, — 101 Punktualno nasilje, — 77 Racionalno nasilje, — 81 Ransimen, — 47 Rat, — 67, 168 — 174 Relativna deprivacija, — 47, 48, 49, 51 Represalija, — 141, 153 Represija, — 139 — 143 Represivne institucije revolucije, — 147 Retalijacija, — 142 Revolt, — 50, 82, 129, 160 Revolucija, — 18, 32, 45, 50, 57, 85, 139, 142, 146, 176 Revolucionamo nasilje, — 32, 33, 77 Rukovodeći sloj, — 136 Seksualno nasilje, — 24, 25 Selimović Meša, — 54 Seoska gerila, — 154 Siers, — 46 Sila, — 5,7, 8 , 11, 12, 13— 17, 20, 21, 29, 64 Silovanje, — 142, 153 Sistem terora, — 141, 144 Snage za brze intervencije, — 167 Socijalne osnove nasilia, — 66 , 67 Socijalno nasilje, — 19, 20, 22, 23 Sorel žorž, — 15, 116 Staljin, — 102, 148 Staljinizam, — 149 Staljinski sistem terora, — 146

Strah, — 145, 148 Strahovlada, — 144 Strakturalno nasilje, — 59, 66, 72, 74, 75, 76, 84, 169 Subjekt nasilja, — 20, 23, 30, 52, 85, 176 Subverzija, — 134 — 138 Štim er Maks, ■ — 8, 33, 55 Štrajk glađu, — 130 Tamer R. H., — 81 »Tehnika društvenog rascepa«, — 137 Tehnike deprivacije, — 98 Tehnike interakcije, — 98 Tehnike komunikacije, — 99 Tehndke kondicionirania, — 99 Teror, — 144 Terorizam, -— 39, 86, 132 — 134, 136, 144, 154 »Trashing«, — 81 Ubistvo, — 53, 147 Ustanak, — 159 — 166 Uzroci nasilja, — 36 Valdman Peter, — 130 Vaskez S. A., — 22 Veber Maks, — 7, 11, 34 Vojna intervencija, — 135, 166 — 168 Vojna sila, — 140 Volter E, V., — 19 Vladavina, — 10, 11 Vlast, — 5, 9, 10, 33 Zavera, — 162 Žomini, — 110

SADRŽAJ

1. RAZGRANIČENJE POJMOVA MOĆI, SILE I NASILJA — — — — — — —— — — — 1.1. Moć, vlast, sila i nasilje —— — — — 1.2. Nasilje i političko nasilje —— — — —

5 16

2. UZROCI I OSNOVE NASILJA U POLITICI — —

36

3. VRSTE I TIPOLOGIJE POLITIČKOG NASILJA —

70

4. POJAVNI OBLICI POLITIČKOG NASILJA — — 4.1. Osnovni oblici — — —— — — — 4.1.1. Pretnja silom, prinuda i pritisak — 4.1.2. Psihofizičko zlostavljanje — mučenje 4.1.3. Političko ubistvo i atentat — — — 4.1.4. Diverzija — — — — — — — 4.2. Složeni oblici — — — — — — — — 4.2.1. Nasilni protesti, pobune, neredi i nemiri — — — — — — — — 4.2.2. Terorizam — — — — — — — 4.2.3. Subverzija — —— — — — 4.2.4. Represija — — — — — — — 4.2.5. Teror — — — — — — — — 4.2.5.1. Sistem terora — — — — 4.2.5.2. Staljinski sistem terora — — 4.2.6. Gerila — — — — — — — —

87 87 87 91 103 110 112

5

112

132 134 139 144 144

146 150

42.7. Ustanak — — — — — — — 159 42.8. Vojna intervencija — — — — — 166 42.9. Rat — — — — — — — — 168 5. O KRAJU NASILJA — — — PRILOG: atentata

—

——

— — 174

Pregled značajnijih političkih ubistava i — — -— — — — — — — — — 181

REGISTAR POJMOVA I IMENA —

——

— — 205

CIP — KaTajiorH3at[Hja y n y 6 jiH K au ,n jH Hapo^Ha ÖHÖJiHOTeKa Cpönje, Beorpaa

323.26/.28 CHMEYHOBHß, Äparan Političko nasilje / Simeunović Dragan. — Beo­ grad : Radnička štampa, 1989. — 208 crp. ; 22 cm. — (Biblioteka »Ideje«; kolo 8 ) ISBN 86-7073-060-X IIK:

a . I I o jih t im k o H a cH Jte

6. TepopH3aM B. ÄTeHTaTH, nOJIHTIMKH

U sedmom kolu biblioteke »IDEJE« objavljeni su sledeći naslovi: Dr Jovan Đorđević OTVORENO DRUSTVO Dr Milan Matić MIT I POLITIKA Dr Vladimir Milanović OBRAZOVANJE I DRUSTVO Dr Ratko Božović LAVIRINTI KULTURE Dr Ilija Pavlović PRINCIP VEĆINE I MANJINE Harold Laski SLOBODA U MODERNOJ DRŽAVI Biblioteka »IDEJE« (prvo kolo) dobila je, na Medunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 1973, nagradu Skupštine grada Beograda i Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije ža najveći izdavački poduhvat godine.

Panwo T e n e B M S u j a

C p S n je

PB Opyrn

36574 radnička št

llll El!IIIIIII!II llllllllll 000036574

C08ISS s