Metalno srce. Izveštaji sa heavy metal koncerata u inostranstvu 2009‒2015. 9788691968700 [PDF]

Zitiervorschau

Bojan Simić

METALNO SRCE IZVEŠTAJI SA HEAVY METAL KONCERATA U INOSTRANSTVU 2009–2015.

Samostalno izdanje autora Lektor i korektor Biljana Racković Štampa i prelom Colorgrafx, Beograd Tiraž 150 Prvo izdanje ISBN: 978-86-919687-0-0

Sadržaj

Kreator, Caliban, Universiada, Sofija, Bugarska .................................... 11 Saxon, Iced Earth, Boogaloo, Zagreb, Hrvatska ..................................... 13 Judas Priest, Megadeth, Testament, PalaSharp, Milano, Italija ........... 16 Nightwish, Volbeat, Pain, Indica, Palabam, Mantova, Italija............... 20 Nightwish, Pain, Indica, Dvorana Dražen Petrović, Zagreb, Hrvatska...................................................................................................... 23 Hammerfall, Sabaton, Bloodbound, Universiada, Sofija, Bugarska .... 26 Gods of Metal, Stadio Brianteo, Monca, Italija ...................................... 29 Scorpions, Blind Guardian, Edguy, Kaliakra stadion, Kavarna, Bugarska ..................................................................................................... 35 Sabaton, Stratovarius, Turbo, Teatar na Bemowie, Varšava, Poljska ... 38 Tarja, Universiada, Sofija, Bugarska ........................................................ 41 Rage, Sabaton, Hristo Botev, Sofija, Bugarska ........................................ 44 Gamma Ray, Freedom Call, Secret Sphere, Magazzini Generali, Milano, Italija ............................................................................................. 47 Saxon, Exiled on Earth, Estragon, Bolonja, Italija ................................. 52 Queensryche, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska ......................... 55 Kavarna Rock Fest, Kaliakra stadion, Kavarna, Bugarska .................... 57 Blind Guardian, Stodola, Varšava, Poljska.............................................. 65 W.A.S.P., Bastardolomeys, Festivalna, Sofija, Bugarska ........................ 69 Avantasia, Grugahalle, Esen, Nemačka ................................................... 72 Helloween, Stratovarius, Аvatar, Hristo Botev, Sofija, Bugarska ......... 77 Accept, Steelwing, 202, Budimpešta, Mađarska .................................... 81 Angra, Kattah, Estragon, Bolonja, Italija ................................................ 85 Saxon, Emerald Sun, Principal klub, Solun Grčka ................................ 88 Judas Priest: Beograd – Sofija – Budimpešta ......................................... 91 Pegazus, Orto bar, Ljubljana, Slovenija................................................... 94 Tarja, Scala Mercalli, Arena Armeec, Sofija, Bugarska .......................... 98

Dream Theater, Periphery, Papp Laszlo Sportarena, Budimpešta, Mađarska .................................................................................................. 101 Primal Fear, Brainstorm, R.B.F., Sofija, Bugarska ............................... 104 Nightwish, Battle Beast, Eklipse, Budimpešta – Prag ......................... 107 Judas Priest, Thin Lizzy, Incheba Expo Arena, Bratislava, Slovačka .....112 Epica, Xandria, Voices of Destiny, 202, Budimpešta, Mađarska ....... 115 LOUD festival, Sofija, Bugarska ............................................................ 118 Nightwish, Topfest, Piješćani, Slovačka ................................................ 124 Masters of Rock, Vizovice, Češka Republika ....................................... 127 Susret i razgovor sa Markom Hietalom ................................................ 134 Fezen fest, Sekešfehervar, Mađarska ..................................................... 136 U.D.O, Sveta gora, Veliko Trnovo, Bugarska........................................ 139 Therion, KC Vltavska, Prag, Češka Republika ..................................... 141 Overkill, 3 Inches of Blood, Meet Factory, Prag, Češka Republika ..... 143 Accept, PeCsa Music Hall, Budimpešta, Mađarska ............................. 145 W.A.S.P., 202, Budimpešta, Mađarska .................................................. 148 Luca TurilliI’s Rhapsody, Freedom Call, Orden Ogan, Vexillum, 202, Budimpešta, Mađarska ................................................................... 150 Helloween, Gamma Ray, Shadowside, Arena Armeec, Sofija, Bugarska ................................................................................................... 154 Sabaton, Eluveitie, Universiada, Sofija, Bugarska ................................ 158 Overkill, Sabaton, Rock Beach Festival, Balatonsemeš, Mađarska .... 161 Powerwolf, Wisdom, Tales of Evening, Barba Negra, Budimpešta, Mađarska................................................................................................... 164 Skid Row, Ugly Kid Joe, Dead City Ruins, Ottakaringer Brauerei, Beč, Austrija ............................................................................................. 167 U.D.O, Universiada, Sofija, Bugarska .................................................... 168 Gamma Ray, Rhapsody of Fire, 202, Budimpešta, Mađarska ............ 170 Dream Theater, Budapest park, Budimpešta, Mađarska ..................... 173 Testament, Universiada, Sofija, Bugarska ............................................. 176 Grave Digger, Eridan, Mixtape 5, Sofija, Bugarska ............................. 178 Accept, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska .................................. 181

Epica, Dragonforce, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska; Sabaton, Delain, Battle Beast, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska .................................................................................................. 183 Nigthwish, Sabaton, Amfiteatar, Banska Bistrica, Slovačka ............... 189 Masters of Rock, Vizovice, Češka Republika ....................................... 193 Nightwish, Soronnia, PeCsa Music Garden, Budimpešta, Mađarska .... 203 Galerija fotografija ................................................................................... 205 Spisak heavy metal i rock koncerata ..................................................... 212 Beleška o piscu ........................................................................................ 216

Knjiga koja je pred vama nastala je iz jedne velike ljubavi koja traje duže od 25 godina, ljubavi prema heavy metal muzici. Radi se o muzici koja je od proleća 1990. postala sastavni deo moga života a kasnije i deo onoga što jesam. Vreme je prolazilo ali ljubav prema čvrstom i melodičnom zvuku je ostala. Danas sigurno veća i dublja nego na početku. Ideja za knjigu rodila se u zimu 2009. godine kada sam boravio u Sofiji i gledao tri zanimljiva koncerta u tri dana. Tada mi je u jednom razgovoru čuveni Laza iz Zrenjanina predložio da svoje beleške sa koncerata predstavim u jednom internet blogu. Već ranije sam pisao kratke izveštaje i mejlom ih slao drugarima za koje sam znao da bi ih to zanimalo. Posle povratka iz Bugarske otvorio sam blog pod imenom escapist77 i napisao prve nešto opširnije i smislenije izveštaje. Tako su postavljeni temelji za ovu knjigu. Sami izveštaji nastajali su najkasnije nekoliko dana posle koncerata o kojima su govorili, dok su sećanja bila sveža, a neretko su beleške i koncept pravljeni iste večeri. Kada je već bilo jasno da se posete koncertima mogu prorediti ali da od njih ne želim odustati, počeo sam da razmišljam kako da ono što će biti štampano bude neka zaokružena celina što se vremenskog okvira tiče. Na kraju sam u šali zaključio da je najbolje da knjiga obuhvati period od šest godina, šest meseci i šest dana od prvog izveštaja koji će se u njoj naći. Tako je i bilo. Knjiga se sastoji od 55 izabranih izveštaja sa koncerata i festivala u inostranstvu koje sam posetio u periodu od februara 2009. do jula 2015. godine u jedanaest evropskih država (Bugarska, Mađarska, Češka, Italija, Slovačka, Poljska, Hrvatska, Nemačka, Austrija, Slovenija, Grčka). Većina ovih izveštaja je sa jednog određenog koncerta, ali ima i izveštaja sa višednevnih festivala, kao i zbirnih koji govore o nekoliko koncerata istog benda u kratkom vremenskom intervalu. Osnovna želja mi je bila da prenesem svoje neposredne utiske sa nastupa bez „naknadne pameti”, nekog dodatnog promišljanja i ulepšavanja. Izveštaji su dakle subjektivni jer pišem o bendovima koje volim i koje sam odabrao da gledam. Oni oslikavaju lični doživljaj i reflektuju moje raspoloženje u datom momentu. Naravno, trudio sam se da navedem i što više opštih informacija vezanih za prostor, posetu i samu organizaciju koncerta/ festivala. Objavljeni izveštaji su u najvećoj meri onakvi kako su origi7

nalno napisani uz neka tehnička doterivanja i manja skraćivanja. Na određenim mestima usvojio sam i sugestije lektora. Moram napomenuti da sam većinu set lista sa prikazanih koncerata sam zapisivao a da samo onda kad to nisam uspeo ili znao, konsultovao sam sajt setlist.fm. Kao poseban dodatak knjizi nalazi se više fotografija na kojima sam sa poznatim muzičarima. One su nastale uglavnom slučajno tj. kada se za to ukazala prilika. U samom tekstu nalazi se i moj opis razgovora sa basistom Nightwish-a Markom u Češkoj 2012. čiji deo se nalazi na zvaničnom dvd-iju benda Please Learn The Setlist In 48 Hours izdatom naredne godine. Na kraju sam naveo i kompletan spisak koncerata stranih heavy metal i rock grupa koje sam do zaključenja ove knjige gledao. Ovom prilikom želim da se zahvalim svim svojim drugarima i prijateljima koji su me podržavali tokom priprema ove knjige a posebno Miši, Anđeli i Bojani koji su me „pogurali” kada je to bilo neophodno. Ova knjiga je posvećena svima onima koji dele ljubav prema heavy metal muzici i kojima je ona deo svakodnevnog života. Mnoga od njihovih imena nalaze se i na stranicama koje slede. U Surčinu, oktobra 2015, Bojan

8

8. 2. 2009. KREATOR, Caliban, Universiada, Sofija, Bugarska

EKSTREMNA AGRESIJA JAČA OD NESTANKA STRUJE ILITI MILE PROTUTNJAO SOFIJSKOM PRUGOM A LAJKOVAČKU ĆE DA PRESKOČI PROSTOR: Sala Univerzijada je bez razmišljanja odlična za koncerte. Njen kapacitet verovatno ide i preko 3.000 ljudi. Ispred bine je prostor oblika pravougaonika. Dakle omogućava da veliki broj ljudi bude veoma blizu bendu. Iza toga se uzdiže ogromna monumentalna tribina sa ukupno 2.300 stolica. PREDGRUPE: Za razliku od prethodnih večeri sada sam se trudio da predgrupe preskočim. Video sam samo poslednju pod imenom Caliban. Bili su obučeni kao slučajni prolaznici koji su te večeri šetali u blizini hale. Pevač koji je bio izgledom poput onih sa Evrovizije drao se kao da peva u Napalm Death-u. Svirali su oko 45 minuta. Bili su dobro primljeni od publike. SVIRKA: Kreator je svirao tačno 100 minuta. Set lista je bila dobra. Ne zameram ni nekoliko novih pesama jer sam u poslednje vreme promenio mišljenje o novom albumu. Kvalitet postoji i tekstualno i muzički. Ceo nastup pratili su snimci sa video-bima. Nekad su to bili spotovi pesama koje su svirane u tom trenutku a nekad nekakve slike. Uglavnom, vizuelno koncert je bio bolji od ostalih koja sam gledao prethodna dva dana u Sofiji (Sepultura, Sodom/Grave Digger). Ono bez čega ovaj izveštaj ne može je nestanak struje. Taman je krenula Extreme Agression. I bum. Mrak. Prekid je trajao desetak minuta. Ipak, iako je Mile (Mille Petrozza, pevač i gitarista) bio nervozan zbog toga, sve se nastavilo u najboljem redu. Zvuk je posle toga bio neko vreme lošiji ali je sve došlo na svoje mesto. Koncert zaslužuje visoku ocenu i pored toga što nisu bile meni omiljene Some Pain Will Last i Renewal. ATMOSFERA: Bila je na nivou Bugarske. Broj gledalaca ne mogu tačno da procenim ali bih mogao reći da ih je bilo bar 1.500–2.000. Česte su bile masovne šutke koje je neretko i Mile ,,naručivao’’. Čak je i on spomenuo da je od nekog čuo da je ovde publika luda. 11

VRHUNAC: Verovatno na Phobia mada je teško reći. Bilo je dosta momenata koji su angažovali ogroman broj ljudi. MOJ VRHUNAC: Phobia i People Of The Lie (pre skoro 18 godina sam tekst te pesme prvi put pročitao u Hard Metalu. Kako vreme leti…) SPECIJALNI UTISAK: Trenutak nakon nestanka struje, kada je bend napustio binu a svi počeli da skandiraju ime benda i udaraju nogama o parket. I na kraju, prošlu turneju koja se zvala „Enemy Of God“ sam preskočio. Za ovu sam našao zajednički jezik sa „đavolom“ hoću reći Miletom.

bis:

12

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Hordes Of Chaos Warcurse Extreme Agression Phobia Voices Of The Dead Enemy Of God Destroy What Destroys You Pleasure To Kill People Of The Lie Coma Of Souls The Patriarch Violent Revolution Terrible Certain Betrayer

15. 16. 17. 18.

Amok Run Riot Of Violence Flag Of Hate Tormentor

21. 2. 2009, SAXON, ICED EARTH, Boogaloo, Zagreb, Hrvatska

HEAVY METAL SPEKTAKL U ZAGREBU PUTOVANJE: Nas ukupno 17 u mini busu. Nije bio baš najudobniji ali je sve proteklo zadovoljavajuće. Zadržavanja na granici bila su kratka. Moja je procena da su ogromnu većinu putnika činili fanovi Saxon-a koji su malo ili malo više slušali Iced Earth. Što se tiče organizacije, moram da dam veoma visoku ocenu. Sve je bilo jako kulturno (da ne kazem novosadski) a pored karata organizator Borko nam je obezbedio i ogromne plakate. Svaka čast. PROSTOR: Klub Boogaloo je zagrebački SKC sa svim prednostima i manama. Dakle velika vrućina kad je sala puna, beskrajni redovi i dugotrajan „rat” za jakne nakon koncerta. Ono što je prednost ovog prostora je to što je bina postavljena na sredinu sale tako da i oni najudaljeniji gledaoci mogu lepo i jasno da je vide. SVIRKA: Predgrupa su bili Hrvati Inciter. S obzirom na to šta sam sve doživeo nakon njih, ne mogu da napišem ništa konkretno o njihovoj svirci koja je trajala tačno pola sata kako je i planirano. Ono što odmah mogu reći za nastupe dva glavna benda jeste da su bili odlični. Set liste su (možda pod uticajem publike) dodatno poboljšane i proširene za po jednu pesmu. Imajući u vidu sve svirke na ovoj turneji tvrdim da je ovo najbolja set lista koju su oba benda prezentovala ove godine. Iced Earth je svirao 76 a Saxon 79 minuta. Takav je bio prvobitni plan i tako je i bilo. Sjajni Met Barlou (Mathew Barllow) bio je odličan i definitivno utvrdio status mog omiljenog uživo pevača. Pevanje, dranje, vrištanje sve u jednom paketu, i to na visokom nivou. Šef i duša benda Džon Šafer (John Shaffer) veoma aktivan, kako u komunikaciji sa publikom tako i pevanjem pozadinskih vokala. I jedan i drugi oduševljeni prijemom. Jako moćno i dobro. Saxon izleće silovito. Bif (Biff Byford) elegantno obučen, veoma pozitivan, nosi svirku. Gitarista Pol Kvin (Paul Quinn) ovog puta sa zimskom kapom umesto standardne marame (za njega znam da je nosio znak Saxon-a na kapi, dok za Dikinsona još nisam siguran šta nosi). Što bi neko rekao, sve hit do hita. Odlično. 13

ATMOSFERA: Jednom rečju sjajna. Iznenadila me je dobra reakcija publike na oba benda. Prostor pun, dakle negde oko 1.000 ljudi. Pevanje, dranje, skakanje, non-stop. I Iced Earth i Saxon tvrdili su da je ovo najbolja publika u dosadašnjem delu turneje (koja se uzgred uskoro završava). I ja sam stekao takav utisak. Mislim da je tako kod nas bilo samo na par koncerata. To dovoljno govori. Mislim da je za nijansu jača podrška bila Iced Earthu, ali to je samo moje viđenje. Brojna skandiranja, sveprisutno oduševljenje, pevanje pesama. Većinu su činili mlađi ljudi sa zavidnim entuzijazmom. Fantastična atmosfera bila je na veoma emotivnoj Watching over me kada je publika nadjačala bend. Na Saxonu poseban doživljaj 747 Strangers in the night i Denim and Leather. Lepih momenata bilo je mnogo. Ako bih baš morao da izdvojim po jednu pesmu, onda The Hunter od Iced Earth-a (moja omiljena pesma koja nije svirana na ranijim koncertima) i Heavy Metal Thunder od Saxon-a (na kraju pesme sam mahinalno podigao tri prsta ali sam brzo shvatio da to baš i nije pametno). POSEBAN UTISAK: Naravno druženje sa Bifom. Sreća koja je pratila srpsku ekspediciju danas osmehnula nam se čim smo izašli iz autobusa. Neko je video Bifa i pozvao ga da se slika sa nama. Čovek je to prihvatio i strpljivo a može se reći i sa zadovoljstvom se slikao, delio autograme i pozdravljao. Dobar deo nas bio je pomalo zbunjen. On je uporno pitao hoće li još neko da se slika. Svojim mobilnim sam snimio druge sa njim, dok se na dva foto-aparata prisutnih nalaze grupne slike sa njim na kojima sam i ja. Uzeo sam i autogram. Nakon toga je naišao i gitarista Skarat (Doug Scarratt) koji je sve to ponovio. Bravo momci. Svaka čast, tako se to radi. I na kraju, ovaj koncert spada u pet najboljih kojima sam ikad prisustvovao, a bilo ih je mnogo. A biće ih još više, nadam se. Iced Earth 1. In Sacred Flames 2. Behoold The Wicked Child 3. Invasion 4. Motivation Of The Man 5. Setian Massacre 6. Burning Times 7. Declaration Day 8. Vengance Is Mine 9. Violate 14

bis:

10. 11. 12. 13. 14. 15.

Pure Evil Watching Over Me Ten Thousand Strong Dracula Melancholy (Holy Martyr) My Own Savior

16. The Hunter 17. Iced Earth

Saxon 1. Batallions Of Steel 2. Heavy Metal Thunder 3. Witchfinder General 4. 747 Strangers In The Nigh 5. Demon Sweeny Todd 6. Hellcat 7. Broken Heroes 8. Motorcycle Man 9. Valley Of The Kings 10. Wheels Of Steel 11. Power And The Glory 12. Crusader bis 1: 13. Live To Rock 14. Princess Of The Night bis 2: 15. Denim And Leather

15

10. 3. 2009, JUDAS PRIEST, MEGADETH, TESTAMENT, PalaSharp, Milano, Italija

BOGOVI METALA „ODUVALI” MILANO PROSTOR: PalaSharp u Milanu je odličan prostor za održavanje koncerata. Do njega se lako dolazi metroom i može da stane desetak hiljada ljudi. I prostor je takav da bez obzira na popunjenost stalno ima svežeg vazduha. Sala je dovoljno akustična da zvuk može da bude „kao sa cd-a”. Garederobu sam platio tri evra što je „svetski rekord”. Ipak, ne žalim, jakna bi mi ipak prilično smetala. TESTAMENT: Počeli su da sviraju u 18:45. Sala je već bila poprilično popunjena tako da je atmosfera bila na nivou. Povratak nekoliko članova iz stare postave pre koju godinu dao je bendu na težini. Po rasporedu imali su 45 minuta. Otprašili su devet pesama i bili su dobro primljeni. „Najdeblji heavy metal pevač” Čak Bili (Chuck Billy) sa svojim specifičnim nastupom (stalno nosi mikrofon sa držačem) bio je jako zadovoljan. Izjavio je kako je brojao dane do ovog koncerta jer zna da će publika u Milanu da bude na nivou („Milano kicked our ass again”). Povratnik Aleks Skolnik (Alex Skolnick) ponovo je pustio kosu i pokazao nam šta ume sa gitarom. Definitivno sam „poludeo” kad je krenula Souls Of Black koju sam čekao da čujem skoro 18 godina. Sjajno. Atmosfera dosta dobra tokom celog nastupa. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 16

Over The Wall The New Order Souls Of Black Into The Pit More Than Meets The Eye D.N.R (Do Not Resuscitate) 3 Days In The Dark Practice What You Preach Formation Of Damnation

MEGADETH: Za razliku od većine bendova, kod Megadeth vođa Dejv Mastejn (Dave Mustain) izlazi prvi na binu i započinje svirku. Fanovi se manje guraju nego na Testamentu a više pevaju i skandiraju. Sviraju sat i jedan minut. Publika traži još ali se Dejv vadi na to da nije on odredio pravila. Kaže da imaju malo vremena i da neće mnogo da pričaju već da sviraju što je više moguće. Slažem se. Ređaju se dobre pesme. Naravno, neke koje sam hteo da čujem su izostale ali šta je tu je. Dobra svirka, dobar nastup. Čekam da čujem najavu za Holy Wars. Kod ove pesme često je znao da izjavi nešto interesantno. Jednom je u Severnoj Irskoj rekao: „vratite Irsku Ircima” a u Beogradu: „ova pesma je posvećena borbenom duhu srpskog naroda”. Ovde je samo rekao: „da vidim da li ćete prepoznati sledeću pesmu”. Eto, bar da mislimo da je Srbija na njega ostavila jači utisak.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Sleepwalker Wake Up Dead Take No Prisoners A Tout Le Monde Skin On My Teeth She-Wolf In My Darkest Hour Symphony Of Destruction Sweating Bullets Hangar 18 Peace Sells

12. Holly Wars

JUDAS PRIEST: Iako mi je ovo bio treći put da gledam Priest (Sofija 2004, Bolonja 2008) ovo je za mene bio specijalni događaj. Mnogi će reći „taj i taj bend već sam gledao”. Za Priest to jednostavno ne važi. Gledao sam pre manje od godinu dana isti ovaj koncert, apsolutno istu set listu, istu scenografiju, gotovo isti nastup i kretanja na bini ali opet je sve bilo novo, različito, jedinstveno… Svetla se gase, kreće intro Dawn of Creation. Ogromni Nostradamus gleda u nas. Počinjem da drhtim, suze mi kreću na oči i počinje Prophecy. Skačem i derem se. Od svih koncerata Priesta sada sam najbliži bini (7-8. red) i za divno čudo prvi put me niko ne gazi i ne gura. Nažalost, zaboravio sam foto-aparat. Srećom ipak uspevam da napravim desetak kakvih-takvih slika mobilnim. 17

Standardna koreografija, Halford (Rob Halford) u ćosku gore sa kapuljačom na glavi gde peva celu pesmu. K. K. Douning (Kenneth Keith Downing) standardno skroz desno, Tipton (Glenn Tipton) i Hil (Ian Hill) levo (naspram kojih sam i ja). Skot Trevis (Scott Travis) izdignut gore ,,na prvom spratu’’. Nadovezuje se Metal Gods pesma koja simbolično govori o tome koga imamo sreću da gledamo u tom trenutku. Halford iznenađujuće dobro vrišti u jednom momentu da me je prosto isekao glasom. U pauzi se prvi put obraća publici. „Priest is Back”. Pita jesmo li spremni da slušamo „Judas Priest’s heavy metal”. Kako bre nisam? Pa zbog vas sam prešao danas hiljadu kilometara, odgovaram ja (avionom iz Surčina stigao sam tog popodneva u Milano). Ide Eat Me Alive. Odlična atmosfera. Halford se šeta od Douninga do Tiptona, dok se ovi naizmenično menjaju po dva puta na solaži. Divno je gledati tandem koji zajedno svira već skoro četrdeset godina. Sledi Between the Hammer and the Anvil. Halford maše specijalnim Priest zastavama koje (za razliku od Dikinsona) ne baca, već ih postavlja na obe strane da se vijore do kraja koncerta. Sledi Devil’s Child. Vrištim koliko mogu. Zatim čuvena najava Breaking the Law sa publikom. Totalna ludnica. Iako je ovo klasik (kao Run To The Hills za Maidene) skačem zajedno sa svima oko mene. Sledi Hell Patrol. Jedan od vrhunaca nastupa. Teško je opisati kako sam se osećao. Prvi put sam se uplašio za svoje zdravlje, da mi srce ne otkaže ovde u tuđini. Neću da kažem da ne bih žalio da umrem… Nakon toga Death. Mogu reći da mi je utisak i letos i sad bio da većina Italijana nije prihvatila „Nostradamus”. Atmosfera je bitno mirnija nego pre. Specijalna scenografija. Halford peva na stolici, a jedan od ,,roudija’’ ogrnut u kapuljaču ga odvlači na kraju pesme. Sledi Dissident Agressor. Šta reći o pesmi koju je obradio jedan Slayer. Nakon toga Angel. Opet suze na oči. Pevamo i ja i „Talijani”. Halfordova najbolja prezentacija te večeri. Bez greške, kao sa originala. Nakon toga mrak. Izlazi zavesa sa omotom dvd-ija „Electric Eye” i svi iole upućeniji znaju šta nam sledi. Uvod Hellion pušten je sa razglasa da bi se nastavilo u Electric Eye. Atmosferu ne treba da opisujem. Sledi Rock Hard, Ride Free iznenađujuće dobro prihvaćen od publike pa Sinner. Halford ukratko pre pesme prepričava istoriju benda, „Rocka Rolla” i „Sad Wings Of Destiny”. A onda Trevis kreće pa staje dobro nam poznat početak. Zatim još jednom… Kreće ludilo i naravno Painkiller!!!. Kada sam slušao razne bootleg snimke ove pesme sa poslednje turneje, bilo mi je teško što Halford više ne može da otpeva ovu pesmu kao ranije. Ali na ovom koncertu to nije bilo bitno. Jednostavno pravi fanovi 18

se deru u glas i Halford zapravo samo vodi jedan ogroman hor ispred sebe. Ko na Painkiller mirno stoji i sluša kako Halford peva verovatno i nije neki Priest fan. Bend odlazi sa bine i sledi bis. Poznata buka. Halford uleće na motoru, na oduševljenje prisutnih. Sledi himna Hell Bent for Leather na koju se nadovezuje Green Manalishi. Sjajna pesma. U pozadini zelena svetla (pesma posvećena novcu i njegovom uticaju na ljude). Iako se radi o „tuđoj” stvari, ova pesma je već tridesetak godina deo repertoara benda tako da se može smatrati praktično njihovom. Opet pauza pa čuveni deo Halfordove komunikacije sa publikom „Oh Yeah”. Imam utisak da preko 90 posto ljudi peva sa njim. Prelepo. Ostatak benda se pridružuje i kreće You ’ve Got Another Thing Comin’. Halford pušta publiku da sama otpeva prvu strofu, što do sad nisam čuo. To samo govori o tome kakva je bila atmosfera. Ponašanje članova benda, a pogotovo Tiptona, to potvrđuje. I onda, nažalost, kraj. Naklon zahvalnoj publici i odlazak u slavu i večnost. Ukupno nastup od 105 minuta. Odlazim zadovoljan sa strepnjom i nadom vezanom za neki sledeći susret sa bendom. Zaključak će stati u dve reči: METAL GODS. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. bis 1: 16. 17. bis 2: 18.

Dawn Of Creation Prophecy Metal Gods Eat Me Alive Between The Hammer And The Anvil Devil’s Child Breaking The Law Hell Patrol Death Dissident Agressor Angel The Hellion/Electric Eye Rock Hard, Ride Free Sinner Painkiller Hell Bent For Leather Green Manalishi (With The Two Prong Crown) You’ve Got Another Thing Comin’ 19

30. 3. 2009, NIGHTWISH, Volbeat, Pain, Indica, Palabam, Mantova, Italija

„OSTRVLJANIN” NA SEVERU ITALIJE PROSTOR: Palabam u Mantovi (ili bolje reći u blizini Mantove) je tipična rukomenta sala kapaciteta oko 5-6 hiljada ljudi. Prostor je dobar za koncerte i to nije sporno. Nažalost, meni je bilo preterano vruće. To naravno može biti posledica gužve, toga što sam se preterano obukao i pirotehnike koja je konstanto dolazila sa bine. PREDGRUPE: Čak tri predgrupe nastupile su sinoć u Mantovi. Svirali su po principu (25-30-35 minuta). Indica je finski (rekao bih tinejdžerski) bend sastavljen od pet devojaka. Nisam mnogo obraćao paznju na njih, osim naravno na obradu Wuthering Heights koja me je (sama pesma) oduševila. I to naravno više zbog brazilske Angre negoli zbog originalne interpretacije Kejt Buš (Kate Bush). Nakon njih nastupio je Pain. Bend ima solidan broj obožavalaca i svira nešto što se zove industrial metal. Nisu bili loši. Nažalost nisu svirali dve stvari sa novog albuma na kojima je gostovala njihova zemljakinja Anet HEP HEP Olzon (Anette Olzon). Dobro su primljeni od publike. Nakon njih bili su Volbeat. Bend koji je tek u drugom delu turneje uleteo u priču. Više sam bio iznerviran što sam i njih morao da slušam nego što sam ih stvarno slušao. Bili su jako čudno obučeni (urbani kauboji) i mislim da juče nisu imali mnogo obožavalaca. Ono što me je dodatno omelo je i to što su se iza bine pojavili Tuomas (Tuomas Holopainen), Marko (Marco Hietala) i Juka (Jukka Nevelainen) i pratili ove šta i kako sviraju. Što se tiče predgrupa, čudno je što su sva tri benda svirala različitu vrstu muzike. Inače, koncert je počeo je u 19:30. KONCERT: Bina je nameštena i delovala je odlično sa pregršt detalja i koreografije sa poslednjeg, sjajnog „Dark Passion Play” albuma. Tačno u 22h svetla se gase i na binu, na moje iznenađenje, izlazi lično maestro Holopainen i gost Troj Donakli (Troy Donacley, svira gajde i frulu) i počinju jedan instrumental. Tokom pesme ulaze i Juka, Marko pa Empu (Erno „Emppu” Vourinen). Nakon toga kreću pirotehničke vatre i Seven Days To The Wolves. Naravno, stiže i Anet. Od samog po20

četka bio sam protivnik komentarisanja oblačenja heavy metal muzičara. Nikad to nisam radio i smatrao sam to potpuno nevažnim. U slučaju Anet, to je ipak neizbežno. Poznata je po tome da se ni na jednom od oko 170 koncerata na ovoj turneji nije pojavila isto obučena. Prosto neverovatno. Iako je znala da se često katastrofalno obuče (što je samo ohrabrivalo one koji je mrze) sada je bila manje-više na zadovoljavajućem nivou. Sledi Dead To The World. Iako smatram da je najava pesama „najslabiji” deo Nightwish priče, to je neizostavno. Obraća nam se kratko Anet pa nastavljamo sa The Siren. Veoma interesantna pesma sa čudnim melodijama (inspirisana Odisejevim putovanjima). Nakon toga svetski mega hit Amaranth (više od 22 miliona puta pregledan na youtube-u do ovog momenta) i naravno ludilo kod publike. Slede dve pesme iz „Tarjinog” perioda koje prošle godine nisu izvođenje, Romanticide i Dead’s Boy Poem. Naročito na ovoj drugoj Anet pokazuje pravi kvalitet. Jasno je da njoj leže laganije pesme i da tu stvarno pokazuje šta i koliko može. Utisak je mnogih fanova koji su bili na koncertima da se ona značajno popravila ove godine u odnosu na ranije. Takođe joj ide na ruku nešto ređi raspored koncerata odnosno više pauza između njih. Sledi fantastična 14-to minutna The Poet and the Pendulum, životna priča maestra Holopainena (za koju tvrdi da mu je i najbolja pesma). Jedan fan iza mene, koji je do tad bio manje više miran, potpuno je poludeo. I pored toga što mi je malo smetao, bio sam zadovoljan takvom reakcijom. Nakon toga Nemo, možda i najpoznatija pesma benda. Atmosferu ne treba opisivati. Ovo mi je čak četvrti put da slušam ovu pesmu uživo, dva puta u izvođenju Tarje (jednom kao soliste) i dva puta Anet. Sledi Sahara. Pesma na kojoj uzvikivanje HEP HEP doživljava svoj vrhunac. Ja se derem koliko mogu ali nisam jedini. Ima nas nekoliko hiljada. Troj se vraća na binu i slede The Islander i Last Of The Wildes. Atmosfera uzavrela. Publika neverovatno glasno peva. Marko traži da svi upale upaljače i mobilne telefone. Divan pogled. Za kraj prelepa Escapist i Dark Chest Of Wonders. Sledi bis. Ghost Love Score, omiljena mnogima, i za oproštaj, naravno, Wish I Had An Angel. Bend i publika prezadovoljni. Njihovi komentari, ali i dužina nastupa netipčna za Nightish (108 minuta), to govore. PUBLIKA: Po mojoj proceni bilo je nešto oko 4.000 ljudi. Na momente, atmosfera je bila neverovatna. Ona čuvena fraza ,,publika je nadjačala bend’’ u nekim trenucima bila je gotovo stvarna. Iako sam se pre koncerta plašio da neće biti mnogo ljudi i da će biti 99% klinaca, nije bilo tako. Sala je bila puna a bilo je ljudi različitih dobi (naravno 21

„omladina” je činila većinu). Kada poredim publiku sa Priest Feasta-a i ovu, moram da kažem da je ova bila za nijansu bučnija. Naravno, pri tom ne računam momenat čuvenog Halfordovog dela Oh Yeah o kome sam ranije pisao. Iako je koncert bio u Mantovi, daleko od najvećih italijanskih gradova, bez vozova i buseva za povratak, zabeležen je ogroman odziv fanova. On bi verovatno bio i veći da je koncert bio u Rimu ili Milanu. VRUHAC KONCERTA: Neverovatna atmosfera na pesmi The Islander bila je najupečatljivija. Naravno, Amaranth i Nemo su priča za sebe. Takođe bih istakao ludilo na zavrsnoj Wish I Had An Angel sa kojom bend već standardno okončava nastupe. MOJ VRHUNAC: Na nekoliko pesama bilo mi je nešto bolje nego na ostalima. Izdvajam Dead To The World, Amaranth, The Poet and the Pendulum i pre svega Dark Chest Of Wonders. IZJAVA DANA: „Izgleda da su neki koncerti bolji od onih drugih” (Anet). A sad put pod noge. Prvo Srbija a već u četvrtak pravac Zagreb na novi susret sa Maestrom, Empuom, Jukom, Markom i Anet. Nije da nisu zaslužili.

bis:

22

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

7 Days To The Wolves Dead To The World The Siren Amaranth Romanticide Dead Boy’s Poem The Poet And The Pendulum Nemo Sahara The Islander Last Of The Wilds The Escapist Dark Chest Of Wonders

14. Ghost Love Score 15. Wish I Had An Angel

2. 4. 2009, NIGHTWISH, Pain, Indica, Dvorana Dražen Petrović, Zagreb, Hrvatska

NIGHTWISH U DRAŽENOVOM DOMU PROSTOR: Zvaničan kapacitet Cibonine dvorane je 5.400 mesta. To je zbog postavljene bine za ovaj koncert juče bilo verovatno nešto manje. Inače, nalazi se na dobrom mestu, tri stanice tramvajem od „Glavnog kolodvora”. Nažalost, boravak u Zagrebu pratila je jaka kiša koja je pokvarila utisak, ali samo do početka koncerta. Onda ju je Nightwish „sila” zbrisala sa lica zemlje. PREDGRUPE: Za razliku od Italije, u Zagrebu su nastupili samo Indica i Pain. Klinke iz Finske bile su zanimljive. Zasmetalo mi je što je pevačica Jonsu izjavila i da je Zagreb jedan od najlepših gradova koji je videla, identično kao i u Mantovi pre tri dana. Ako je „po mlade dane” ušla u suvi profesionalizam, onda to nikako nije dobro. S druge strane, barem se potrudila da nauči nekoliko korisnih izraza na srpskohrvatskom: Dobra večer, hvala, volim vas, kako ste. Naravno, Wuthering Heights je bio vrhunac nastupa bez obzira na to što Hrvati, za razliku od Italijana, nisu bili preterano oduševljeni njome. Završiše za 22 minuta. Pain je bio standardno dobar. Novost na ovom nastupu bila su dva manja video-bima koja su emitovala materijal benda (spotovi i slično) dok je svirka trajala. Istih šest pesama, tačno pola sata. Mislim da su u Italiji bili primljeni nešto bolje, mada je i ovde podrška bila korektna. Lider benda Peter (Tagtgren) rekao je: „Mi smo ovde da vas zagrejemo za neverovatni Nightwish”. Posle ovoga ih više cenim nego ranije. KONCERT: Tačno u 21:30 krenuo je uvod a na sceni su bili Maestro i multiinstrumentalista Troj. Veoma lepa kompozicija kojoj se postepeno priključuju i ostali članovi benda. S obzirom da sam za Mantovu pisao izveštaj po pesmama, a pošto je set lista bila ista, sada ću se samo osvrnuti na neke momente i samu „izvedbu”. Zvuk je bio savršen, kao sa cd-a. Na momente nisam mogao da verujem da sviraju uživo (ima suprotnih mišljenja po internetu, ali na njih neću trošiti reči). Nastup je trajao sat i pedeset minuta, što je najduže da ja znam da je bend ikad svirao. Maestro Holopainen je bio u svom elementu, iako je, kako sam 23

čuo, dobio grip. To se po njegovom nastupu, svirci i energiji nije moglo primetiti. Pouzdani Juka daje uvek maksimum i samo najbolje. Možda je kao bubnjar po prirodi skrajnut, ali je njegov nastup jednostavno bez greške. Empu izgleda na svakom koncertu ima svoj šou sa publikom. Kada ne svira, praktično je u stalnom kontaktu sa prvim redovima. Ono što je najvažnije, ne koristi uvek iste fore i izmotavanja, već se prilagođava situaciji. Marko se dobar deo koncerta mnogo smejao, što je odavalo njegovo zadovoljstvo (možda i količinu alkohola u krvi). Njegova najava za pesmu Romanticide (koju neću citirati iz pristojnosti) izazvala je smeh i oduševljenje kod mnogih fanova. Specijalni utisak ovog koncerta je bez sumnje Anet Olzon (pri tom neću govoriti o njenom večerašnjem odličnom „stajlingu”). Pevala je veoma pametno. Tačno je znala da iskoristi svoje dobre strane a prikrije nedostatke. Po prvi put Nemo je u njenom izvođenju delovao bez greške (a slušao sam desetak verzija). U prvom delu Ghost Love Score čak je pevala i nešto što je ličilo na operu. Bio sam zabezeknut. Pitao sam se da li je to ista osoba koju sam slušao do večerašnjeg koncerta. Ako sam posle Mantove bio zadovoljan, sada sam mnogo više. Vidi se da je radila na sebi i to je za svaku pohvalu. Nadam se da će na sledećem albumu, kada brilijantni Tuomas bude pisao pesme za nju i njen glas (što nije bio slučaj sa DPP), to biti još bolje. Kaže se da je kolektiv čvrst onoliko koliko je jaka njegova najslabija karika. Ako je sudeći po Anet, Nightwish će u budućnosti biti samo jači i bolji. PUBLIKA: Po mojoj proceni bilo je negde oko 3.000 ljudi. Atmosfera je bila dobra. Fanovi su bili šaroliki a dominirao je naravno mlađi svet. Ja sam bio u četvrtom redu tako da često nisam mogao da imam dobar pregled sale, za razliku od odličnog pogleda na binu. Atmosfera sa upaljačima i mobilnim telefonima na The Islander bila je predivna. Na Dark Chest of Wonders HEP HEP uzvici bili su toliko moćni da je to bilo nešto izuzetno. U nekim momentima Hrvati su bili bolji nego Italijani tri dana ranije, a u nekim slabiji. Tako da na kraju mogu reći da su kao publika tu negde. VRUHAC KONCERTA: Fantastična atmosfera na The Islander i Wish I Had An Angel, gde je publika nadjačala moćno ozvučenje, bila je bez premca. Podatak govori sam po sebi. MOJ VRHUNAC: Jako teško ga je odrediti. Bilo ih je mnogo. Ističem prvi deo Ghost Love Score kada nisam mogao da verujem da Anet to može tako dobro da otpeva. Uzgred, na delu pesme Nemo kada se pominje broj tri, podigao sam tri prsta visoko uvis. Nek se zna. 24

IZJAVE DANA: - Moj drug i saputnik Siniša Petrović Silenci reče: ,,Ovaj koncert i nastup na Exitu prošle godine su kao nebo i zemlja’’. Nisam daleko da se u potpunosti složim sa tim. - Posle koncerta ja rekoh: „Za dve-tri godine, kad izađe novi album, dva nova fana, klinca, vodiće razgovor. Jedan će reći drugome: ,Je l’ znaš da je u Nightwish-u pre Anet pevala neka druga pevačica?‘” Nightwish sam uživo gledao četiri puta. Juče je bilo najbolje.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

7 Days To The Wolves Dead To The World The Siren Amaranth Romanticide Dead Boy’s Poem The Poet And The Pendulum Nemo Sahara The Islander Last Of The Wilds The Escapist Dark Chest Of Wonders

14. Ghost Love Score 15. Wish I Had An Angel

25

10. 4. 2009, HAMMERFALL, SABATON, Bloodbound, Universiada, Sofija, Bugarska

HAMMERFALL ODLIČNO, SABATON SJAJNO, PUBLIKA NEPONOVLJIVO PROSTOR: Za razliku od koncerta Kreator-a, sada nosim nešto lošije utiske o sali Univerzijada. Prostor je naravno isti kao što je i bio. Problem je to što su bila otvorena samo dva ulaza pa se dosta čekalo. Podsetilo me malo na SKC, mada je tamo ulazak „neviđeni” spektakl. Pored toga zvuk je bio nešto lošiji, što je možda posledica same sale a možda i toga što sam se ja navikao na zvuk sa „cd-a” (poslednji koncerti na kojima sam bio su Priest i Nightwish). SVIRKA: Predgrupa su bili Šveđani Bloodbound koji sviraju sasvim solidan heavy metal. Problem je što sam zbog gužve na ulazu odgledao samo poslednju pesmu. Pevač je bio veoma čudno obučen (nekakav sportski dres) ali je sve ukupno delovalo zadovoljavajuće. I publika ih je dobro primila. Nastup Sabatona je trajao oko 50 minuta. Dominirale su pesme sa novog, odličnog „The Art of War” albuma. Pored lošijeg zvuka, moglo se primetiti i nekoliko grešaka u sviranju. Sve u svemu, ništa preterano za zamerku. Naravno, moguće da su imali i „tremu” pred najboljom evropskom publikom. Pevač Joakim (Broden) bio je više puta bez teksta i samo se cerakao i zahvaljivao. Ipak, nisu izostale njegove „čuvene” šale na račun jednog dela njegovog tela. Često skandiranje bendu prekidalo ga je u pričanju. Hammerfall je svirao sat i 45 minuta. Nastup su pratili veoma upečatljivi svetlosni efekti. Pevač Joakim Kans sa svojom karakterističnom bojom glasa (ko ga voli, voli ga), šef benda gitarista Oskar Dronjak koga nisam video da svira niti jedan jedini solo na koncertu (al’ sam ga zato video kako gleda nastup Sabatona i „nastup” publike), basista-povratnik Frederik Larson (nakon kratke „filmske” karijere), novi solo-gitarista debeljuškasti Pontus Norgren i bubnjar Anders Johanson (za onog ko mu ne zna ime može da ga pročita na bubnjevima). Ovaj poslednji bio je zanimljivo obučen, go do pojasa a dole trenerka i velike slušalice na ušima. Dok Joakim peva svoj deo, ostala trojica horski pevaju svoje pozadinske vokale i to 26

skoro u svakoj pesmi. Ne mogu reći da mi se to baš uvek svidelo, ali ima momenata (kao u novoj Any Means Necessary) gde to zvuči odlično. Repertoar je bio prepun novih pesama (6 od 18), što publika nije toliko loše prihvatila. Naravno, stari hitovi su bili popularniji. ATMOSFERA: Sigurno bar dve hiljade ljudi. Više nego na Kreator-u. Ukupnu atmosferu na Sabaton-u moram oceniti kao neverovatnu, dok na Hammerfall-u „samo” kao odličnu. Prosto za neverovati. Jednostavno, Bugari su sjajna heavy metal publika. I to nije samo zato što do devedesetih nisu imali koncerata stranih bendova. Tamo postoji jedna heavy metal kultura od najmlađih do najstarijih (upečatljiv mi je bio jedan klinac od 6-7 godina koji je bio na očevim leđima i pevao pesme Hammerfall-a). Na nastupu Sabaton-a sve se može opisati kao vrhunac. Ipak za nijansu neverovatnije bilo je na Primo Victoria. Najjači momenti na Hammerfall-u bili su Heading The Call i Glory To The Brave za vreme regularnog nastupa i Let The Hammer Fall i Hearts Of Fire za vreme biseva. Nastup Sabatona zbog same atmosfere bio je bez sumnje izuzetan. Dva puta sam se krstio pred svima (ne da je to neko primetio usled sopstvenog angažovanja) nemogavši da se čudom načudim šta se to oko mene dešava. Na Hammerfall-u na Heading the Call, Any Means Necessary i Hearts of Fire doživeo sam najveći uzlet. SPECIJALNI UTISAK: Posle nastupa Sabaton-a čekao sam na šipki desetinu minuta da mi se potpišu na kartu. Taman kad sam dočekao pevača, on se zapričao sa nekom devojkom i ugovorio susret za kasnije. Ja i još neki što su čekali posle toga verovatno nismo bili dovoljno zanimljivi. Doduše, čuo sam da su se oni kasnije, za vreme nastupa Hammerfall-a, pojavili na štandu sa svojim rekvizitima i tamo davali autograme. Pri tom su obećali da ce doći ponovo i održati trosatni koncert. Živi bili pa videli. IZJAVA DANA: ,,Ovo je najbolji koncert u našoj karijeri’’ (Joakim Broden - Sabaton). Sabaton 1. Intro/Ghost Division 2. The Art Of War 3. 40:1 4. Cliffs Of Gallipoli 5. Attero Dominatus 6. The Price Of A Mile 7. Primo Victoria 8. Metal Machine/Metal Crüe

27

Hammerfall 1. Punish And Enslave 2. Crimson Thunder 3. Legion 4. Blood Bound 5. Renegade 6. Halloweed Be My Name 7. Last Man Standing 8. Heeding The Call 9. Glory To The Brave 10. Something For The Ages 11. Any Means Necessary 12. Natural High 13. The Way Of The Warrior 14. Between Two Worlds 15. Riders Of The Storm bis 1: 16. Lore Of The Arcane/Trailblazers 17. Let The Hammer Fall bis 2: 18. Hearts On Fire

28

27–28. 6. 2009, GODS OF METAL, Stadio Brianteo, Monca, Italija

METAL ELITA PONOVO „VOZI” U MONCI OPŠTE KARAKTERISTIKE: Gods of metal je jedan od najvećih heavy metal festivala na svetu. Održava se svake godine i po listi učesnika nekad je jači i od Wacken-a. Skoro svake godine se menja mesto održavanja, a jedan od češćih domaćina u poslednje vreme je i stadion u Monci. Ove godine bile su dve bine postavljene jedna pored druge po dužini igrališta ispod zapadne tribine. Za organizovani dolazak i putovanje kolima može se reći odlično mesto (za putovanje vozom malo zahtevnije). Bendovi su se smenjivali na 15 minuta, čas na jednoj, čas na drugoj bini i tako u krug. Program je počinjao jako rano, negde posle deset a završavao se posle ponoći. Broj ljudi teško mogu da utvrdim ali mislim da je bilo oko 20-ak hiljada svakog dana. Atmosfera je na momente bila jako dobra a na momente veoma mlaka. To se može reći za sve nastupe. Jednostavno, na hitovima totalno ludilo, a na nekim manje poznatim pesmama skoro pa tajac. EDGUY: Veliko je ljudsko zadovoljstvo pozdraviti tvorca verovatno najboljeg albuma koji je izašao u ovom milenijumu (mislim naravno na „Metal Opera part I”). Iako mi je Edguy daleko od omiljenog benda, uživao sam u njihovom nastupu. Tobias (Sammet) je odličan šoumen, ali se pokazao, na moje veliko zadovoljstvo, i kao jako dobar pevač. Mada sam se nadao pesmi Avantasia, izbor pesama je bio zadovoljavajući. Svirali su sat vremena. Atmosfera je bila dobra. A kad padne, tu je Tobias da je digne... 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Dead Or Rock Speedhoven Tears Of A Mandrake Lavatory Love Machine Babylon Superheroes Ministry of Saints 29

8. Vain Glory Opera 9. King of Fools LITA FORD: Svirala je tačno pedeset minuta, iako je trebalo ceo sat. Od Lite sam očekivao više gitarskih bravura a manje „slatkih pesmica”. Ipak, izgleda da je ljubav prema mikrofonu i kod nje prevagnula. Imala je i duet sa nekim ogromnim tipom sa kojim je izgleda u bliskim odnosima... QUEENSRYCHE: Prošlo je više od pet godina od kada sam poslednji put gledao ovaj veliki bend. Četvorka koja je tu od osnivanja (1981), bez DeGarma, pojačana za turneju sa dva klinca kojima ne manjka energije i želje. Odlični muzičari predvođenim sjajnim „Tatom” (Geoff Tate). Jedan od najboljih pevača u istoriji heavy metal muzike još uvek se dobro drži, i glasovno i kao frontmen. Iako sa desetak kilograma više nego kad smo se prošli put videli. Set lista za ovu turneju sastoji se od tri bloka pesama sa tri albuma. Izbor je pao na „Rage for Order”, „Empire” i novi „American Soldier” (koji su mogli da preskoče što se mene tiče). U toku nastupa poče kiša a Tata će duhovito: „Baš kao kod kuće, baš kao u Sijetlu”. Vrhunac nastupa bila je Best I Can. Neverovatno dobar prijem kod publike i odlično horsko pevanje. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

NeueRegel The Whisper Screaming In Digital Walk In The Shadows The Killer Man Down! Dead Man’s Words Best I Can The Thin Line Jet City Woman Empire

TESLA: Nastup ovog benda „odgledao” sam u celosti. Za mene je bilo začuđujuće kako su oni dobili tako dobru satnicu i vreme za svirku. Ipak, bili su dobro primljeni i mogu da se vrate u Ameriku zadovoljni. Pitam se samo koliko bi stvarno bilo ljudi da je ovo bio samo koncert ovog benda nazvanog po našem čoveku. 30

HEAVEN AND HELL: Verovatno najveće i prave zvezde ovog festivala. Ajomi (Tony Iommi), Dio (Ronnie James Dio), Batler (Geezer Butler) i Apis (Vinny Appice), Black Sabbath koji se ne zove tako. Odlična svirka, dobar izbor pesama. „Trećepozivci” sviraju kao klinci, i bolje od njih. Dio ljubimac publike. Ja oduševljen Džizerom, najboljim basistom koga sam gledao uživo. Atmosferu na početku pesme Heaven and Hell teško je opisati rečima. Jedan od retkih bendova, ako ne i jedini, koji je imao video-bim kao dopunu veoma živopisno opremljenoj bini. Posle Black Sabbatha imao sam prilike da vidim i Heaven&Hell. Moram da priznam da su mi ovi drugi više prijali.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

The Mob Rules Childrenof The Sea I Bible Black Time Machine Fear Falling Off The Edge of The World Follow The Tears Die Young Heaven&Hell

11. Country Girl (uvod) 12. Neon Knights

MOTLEY CRUE: Da bih stigao na vreme na poslednji voz, gledao sam samo 15 minuta nastupa benda. Počeli su sa hitom Kickstart my Heart. Jako je zanimljivo videti na bini četiri osobe na čiju su popularnost možda više uticali razni skandali negoli njihova muzika (kad videh Tomija Lija (Tommy Lee) pade mi na pamet stih Prljavog inspektora Blaže njemu posvećen). Vins Nil (Vince Neil) uživo zvuči još „nežnije” nego na regularnim albumima. Na sledećim numerama, Wild Side i Shout at the Devil, dosta dobro je angažovao publiku. Jedan od najaktivnijih pevača na bini koje sam gledao uživo. Ipak, na kraju treba reći i to da je prvog dana festivala najviše ljudi bilo sa Motley Crue majicama, što valjda nešto govori. 1. Kickstart My Heart 2. Wild Side 31

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Shout At The Devil Saints of Los Angeles Live Wire Mother fucker of The Year Don’t Go Away Mad (Just Go Away) Same Ol’ Situation Primal Scream Girls, Girls, Girls Dr. Feelgood

NAPALM DEATH: Gledao sam možda polovinu nastupa benda. Ukratko, žestoko i nerazumljivo. Naravno, za sve one koji nisu fanovi benda. Verujem da su ljudi odsvirali više pesama nego bilo koja druga grupa, što ima veze sa dužinom pesama a ne sa minutažom koju su imali za svirku (malo više od pola sata). Pevač je usput stigao da uvredi Berluskonija nazivajući ga fašistom sa standardnim „fuck him”. Koliko god to bilo interesantno, verujem da je na stadionu bio bar deo publike koji nije bio oduševljen time... MASTODON: Tri bradonje koji nisu ZZ top... Šalu na stranu, bend nisam do sada slušao (a verovatno neću ni u buduće). Imali su dobar nastup, odlično su primljeni od publike. TARJA: Po treći put imadoh zadovoljstvo da vidim Tarju na delu. Ponovo odlično, doduše ne i savršeno. Izbor pesama dosta dobar. Prijem publike na nivou. Muzičari „svetski”. Naročito, gitarista Kiko iz Angre (Kiko Luoreiro), koji nije bio u Beogradu, i stari majstor Majk Terana (Mike Terrana) za bubnjevima. Nastup Tarje za mene, naravno, povlači mnoga poređenja sa nastupima Nightwish-a ali neću o tome ovom prilikom. I samo da dodam da nisam nosio majicu Bye, Bye Beautiful koju sam poneo u rancu. Iz poštovanja prema dami… 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 32

Enough My Little Phonix Wishmaster I Walk Alone Cirian’s Well Minor Heaven Last Northern Star

8. 9. 10. 11. 12.

Poison Nemo Sing For Me Over The Hills And Far Away Die Alive

DOWN: Videti Fila Anselma (Phil Anselmo) uživo je nešto što sam davno želeo. Ipak voleo bih da je u pitanju bila Pantera. Ovako nisam baš mnogo obraćao pažnju na njegov nastup. Atmosfera standardno dobra. Nažalost nije bilo najvećih hitova ranijeg benda koje sam ja potajno očekivao. BLIND GUARDIAN: Za mene, verovatno, najvažniji bend koji sam gledao ovog vikenda. Prvi put, za razliku od većine pravih (a i onih drugih) fanova u Srbiji. Veoma lepa bina. Sa razglasa kreće War of Wrath. Nakon njega izlazi ošišani Hansi (Kursch) i kreće da peva Time Stands Still a ne Into The Storm kako je na albumu. Zvuk dobar, atmosfera odlična. Izbor pesama prilično zadovoljavajući. Glas Hansija sjajan, kao da na njega vreme nije ostavilo puno traga. Vrhunac nastupa, naravno, Bard Song, koji se verovatno čuo do Milana. Teško je naći heavy metal bend čiju pesmu većina publike peva od početka do kraja. Dakle, ovo se moglo snimiti i bez Hansija. Svi koji su bili na koncertu Guardian-a znaju o čemu govorim a oni drugi moraće da se zadovolje živim snimcima. Još jednom da podvučem, za mene, vrhunac odličnog festivala. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

War of Wrath Time Stands Still (At The Iron Hill) This Will Never End Nightfall Traveller In Time Turn The Page Sacred Goodbye My Friend Blood Tears Vahalla Imaginations From The Other Side The Bard’s Song (In The Forest) Mirror, Mirror 33

CARCASS: Bend za koji znam skoro 20 godina a nisam ga nikada slušao. OK, znao sam šta sviraju. Žestoka svirka i urlanje umesto pevanja. Publika zadovoljna. Ja na tribinama. Jedan od kurioziteta je i želja pevača da nas ubedi u nepostojanje Svevišnjeg. „Bog ne postoji”, reče on, „zato što su juče svirali Black Sabbath (mislio je na Heaven and Hell) a posle njih Motley Crue”. Interesantno... DREAM THEATER: Došlo vreme da i ja vidim čuveni Dream Theater. Nisam veliki fan benda, ali izuzetno cenim ono što rade i kako rade. Može se reći po mnogo čemu jedinstven bend. Takođe, interesantno je napomenuti da pevač Džejms Labri (James LaBrie) na bini provodi samo oko 50% vremena zbog silnih instrumentala i solo deonica. Ostali, majstori svog zanata. Atmosfera dobra, naravno nije mogla biti mnogo bolja zbog same prirode muzike koja se izvodi. Pre koncerta sam poželeo par pesama sa „Awake” i na kraju dobio čak tri. Hvala im. Najveće ludilo, naravno, bilo na Pull Me Under. Za prvi put, i više nego dobro. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

34

In The Presence of Enemies Pt. 1 Beyond This Life Constant Motion A Rite of Passage Hollow Years Caught In A Web Erotomania Voices Pull Me Under Metropolis Pt. 1

2. 7. 2009. SCORPIONS, BLIND GUARDIAN, EDGUY, Kaliakra stadion, Kavarna, Bugarska

,,Тзонко президент!’’ Kaliakra Rock Fest se već redovno održava u mestu Kavarna u severoistočnoj Bugarskoj (5 km od Crnog mora a oko 40 od rumunske granice). Sve to naravno zahvaljujući „heavy metal gradonačelniku” gospodinu Conku Conevu, koji je u poslednjih pet-šest godina uspeo da dovede najveća imena heavy metal muzike (nabrajanje svih bi trajalo jako dugo). I ove godine spisak bendova je bio impresivan. Prvi dan Motley Crue, drugi Edguy, Blind Guardian i Scorpions, a treći Cynic i Dream Theater. Što se mene tiče, odlazak na ovaj festival spada pod obavezno od prošle godine kada sam odgledao rekordni nastup Manowar-a od više od pet sati. Ove godine sam se odlučio za drugi dan jer sam Motley Crue i Dream Theater gledao pre samo nekoliko dana na Gods of Metal festivalu. Poseta festivalu bila je manja nego prošle godine, ali i sada odlična. Procene su da je prvog dana bilo 6.000 a drugog oko 10.000 ljudi. EDGUY: Dobri Nemci predvođeni sjajnim Tobiasom izašli su tačno u 8 na binu. Nastup je, nažalost, trajao samo 45 minuta i bio kraći za dve pesme u odnosu na onaj koji sam pre nekoliko dana gledao u Italiji. Ponovo dobar nastup. Deo scenografije nedostaje (kaže da su ga zagubili kad su leteli sa Austrian Airlines, zatim sledi preporuka da nikad ne letimo pomenutom kompanijom). Za mene je veoma pozitivno bilo to što su najave drugačije, pa čak i ponašanje na bini. To je ono što se od pravog bend i očekuje, dakle, svaki put novo, svaki put drugačije, a ne glumačka predstava koja se ponavlja iz zemlje u zemlju. To sam na sreću sa Tobiasovim Edguy-em video. Prijem publike dosta dobar, videlo se da je bilo pravih fanova benda. I Tobias ih (nas) hvali. Kaže da smo Superheroes (npr. u Monci je u šali rekao da su članovi benda Edguy superheroji, svi izuzev bubnjara koji je „gay”). 1. Dead Or Rock 2. Speedhoven 35

3. 4. 5. 6. 7.

Lavatory Love Machine Tears of A Mandrake Superheroes Ministry of Saints King of Fools

BLIND GUARDIAN: Nešto malo posle devet izašao je jedan od najvećih svetskih heavy metal bendova (bar što se tiče mene i njihovih vernih fanova). I oni nažalost kraći za dve pesme, ali sa određenim izmenama u set listi. Mogao sam da čujem Born in the Morning Hall i The Script For My Requiem kojih nije bilo u Italiji. Hansi kao da peva bolje uživo nego na studijskim albumima. Atmosfera odlična, osim na novim pesmama, kada je primetan pad tempa. To konstatuje i Hansi pa kaže, vidno razočaran: „sad ćemo da prestanemo sa dosadnim stvarima i sviramo nešto klasično”. U trenutku mi ga je bilo žao ali sam je kriv. No, svirka se nastavlja u pravom smeru i naravno, ludilo. Ipak, u žurbi, na kraju je preskočena Bard Song koju sam željno isčekivao da pevam sa Bugarima. Da je ona u prvom trenutku bila planirana, vidi se na orginalnoj set listi čija se fotografija sa precrtanom pesmom može naći na jednom od bugarskih sajtova. Ne znam kuda su svi žurili jer je vremena bilo dovoljno a niko od bendova nema nastup sutradan. Ali šta je tu je. Još jedan nezaboravan nastup. Čestitke bendu i publici. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

War of Wrath Time Stands Still (At The Iron Hill) Born In The Morning Hall Nightfall Traveller In Time Turn The Page The Script For My Requiem Sacred Vahalla Imaginations From The Other Side Mirror, Mirror

SCORPIONS: Zvanično najveće zvezde festivala, ili kako ih je Tobias predstavio „najveći nemački rock bend”, na bini su se pojavili oko 21:40. Ovo je treći put da pokušavam da ih vidim. Dve hiljade šeste sam putovao do Stare Zagore (oko 600 km od Beograda) i koncert je 36

bio otkazan zbog ogromne kiše samo nekoliko sati pred početak. Svi mi smo ih kasnije ispustili u Beogradu kad se takođe desilo „nešto” nepredviđeno. Stari majstori su već nekoliko puta bili u Bugarskoj tako da Klaus (Meine) već raspolaže „solidnim” vokabularom bugarskog jezika, što je naravno samo za pohvalu. Ređaju se hitovi. Nastup benda dobro je uvežban. U pozadini video-bim koji „pomaže” u praćenju koncerta. Klaus peva dosta dobro s obzirom na godine (61), dok šef benda Rudolf Šenker (Schenker) čak na kraju i odsvira nekoliko sola čisto da vidimo da nije samo ritam gitarista. Interesantno je da je na bas/bubnjevi solaži Klaus bacio u publiku oko 50 palica. Nikad više suvenira na nekom heavy metal koncertu. Jako lepa atmosfera. Pevanje balada Send Me An Angel, Still Lovin’ You i Winds Of Change, naravno najglasnije. Na kraju svi srećni. Ukupno sat i po vremena, što je realno i maksimalno koliko se može očekivati od ovih (a i drugih) ,,trećepozivaca’’.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Coming Home Loving You Sunday Morning Is There Anybody Out There The Zoo Coast to Coast Send Me an Angel Holiday 321 Tease Me, Please Me Bad Boys Running Wild Bass&Drums Solo Blackout Big City Lights

14. Still Loving You 15. Wind of Change 16. Rock You Like a Hurricane

I na kraju, kada sledeće godine (nadamo se) padnu vize, očekujem značajan broj pravih fanova heavy metal muzike iz Srbije. Ovaj događaj, a i mi, to zaslužujemo. A što se tiče dovođenja velikih bendova, taj posao ostavimo Conku. On to najbolje radi. 37

31. 8. 2009, SABATON, Stratovarius, Turbo, Teatar na Bemowie, Varšava, Poljska

40:2, INVAZIJA SABATONA NA POLJSKU (sa minimalnom srpskom podrškom) PROSTOR: Amfiteatar na Bemowie je u pravom smislu amfiteatar namenjen za pozorišne predstave. Kapacitet mu varira u zavisnosti od toga koliko ljudi može da uđe na stajanje jer sedećih mesta ima oko 500. Nalazi se na periferiji grada i imao sam sreće što sam ga relativno lako pronašao i sa njega se vratio u dogledno vreme posle koncerta. Akustika je dobra i mogu da kažem da nije loše mesto za svirke. Ono što moram napomenuti je da sam koncert gledao za džabe i to ne zato što nisam hteo da kupim kartu nego zato što nije imala gde da se kupi, tu u okolini hale. Koncert sam zato gledao 20 metara od bine ali skroz ukoso. Ipak, video sam mnogo bolje nego neke koncerte koje sam „debelo” platio (AC/DC, Maiden na Sajmu, Metallica u Sofiji...). PREDGRUPA: Poljaci po imenu Turbo. Svirali si klasičan heavy metal. Bili su dobro primljeni od publike i svirali skoro ceo sat. Na kraju ih je publika zvala na bis skandiranjem imena benda pa su se oni vratili posle par minuta da se ponovo poklone. Pesme su im bile uglavnom na poljskom pa sam ih slabo razumeo. STRATOVARIUS: Pomalo je iznenađujuće što je ovaj bend prihvatio da bude predgrupa mlađim kolegama iz Švedske na prva dva koncerta u Poljskoj. Izašli su tačno u 20:15 i svirali ukupno sat i osam minuta. Intro plus 12 pesama. Od pesama koje sam odmah prepoznao bile su Haunting High and Low, Million Light Years Away, Phoenix, Eeagleheart i Black Diamond. Bilo je i čini mi se tri pesme sa novog albuma, barem po najavama. Pevač se hvalio kako su Poljaci najbolja publika u dosadašnjem delu turneje, koja je doduše tek na početku. SABATON: U 21:46 krenuo je intro. A onda svima nama dobro znana najava: HELLO WARSAW, WE ARE SABATON AND THIS IS 38

GHOST DIVISION! Kompletno ludilo u publici i na bini. Meni srce poskočilo od zadovoljstva. Na samom kraju pesme muzika staje a publika sjajno još jednom glasno peva refren. Taman sam pomislio dobra fora, kad ono shvatim da je nestalo struje. Još jedan ovogodišnji koncert na kome se ovo dešava (Kreator u Sofiji, Manowar u Bukureštu). Za razliku od većine drugih kolega u sličnoj situaciji, bend ostaje na bini i zajedno sa publikom pevaju refrene nekoliko pesama. Jako lepo. Posle desetak minuta struja stiže i kreće The Art of War. Sledi „Dobry wieczor Warszawa” od Joakima na zadovoljstvo svih prisutnih. Nakon toga sjajni Panzer Battalion. Ređaju se hitovi Cliffs of Gallipoli i Attero Dominatus. Atmosfera odlična. Joakim Broden još jednom pokazuje da je sjajan šoumen. Čovek koji zna da napravi dobru atmosferu. Kao nagradu dobija i jedan brushalter iz publike. Sledi Talvisota, koju slušam prvi put uživo. Bend je konačno uveo i pirotehniku koja je primitivna i jednostavna ali veoma efektna. Nakon toga Woflpack i pesma koju do sad nisam primetio da sviraju, Union, o borbi oko Monte Kasina u Italiji tokom II svetskog rata. Za kraj zvaničnog dela neočekivano dolazi Purple Heart. Imam utisak da je set lista benda nešto skraćena zbog nestanka struje (nedostaje mi Panzerkampf između ostalog). Bend izlazi na bis sa pitanjem: „Can you jump?” Svi koji su bili makar na jednom koncertu Sabatona znaju šta sledi. Primo Victoria uz maksimalno učešće publike. Nakon toga pesma koju su svi čekali od početka. Čini mi se da je specijalno zbog Poljske ona pomerena za kraj set liste jer se inače na regularnim koncertima izvodi među prvima. Naravno, 40:1 na oduševljenje svih prisutnih. U publici sam izbrojao pet poljskih zastava. Jedna je završila i na bini. Kolika je čast i zadovoljstvo jednog naroda kada im omiljeni bend posveti pesmu, pa je još izvede i uživo, znaju samo oni malobrojni (Bugari – Manowar i Poljaci – Sabaton). A nama ostaje da se nadamo sličnoj počasti u budućnosti. Za kraj standarni meadly Metal Machine i Metal Crew. I pored ličnog oduševljenja, pritiska me i tuga jer znam da je to stvarno kraj nastupa. Samo sat i 18 minuta (sa sve 10 minuta bez struje). Očekivao sam dužu set listu makar za par pesama. Ipak, šta je tu je. ATMOSFERA: Prijem publike bio je dosta dobar. Momenat vrhunca ne treba posebno pogađati. Poseta od oko 1.000 ljudi pomalo me je iznenadila. Ipak, treba imati u vidu da bend ima još pet koncerata u Poljskoj narednih dana. Možda sam očekivao previše od publike, ali suštinski ne može im se mnogo zameriti. ZAKLJUČAK: Iako nisam neki fan Stratovarius-a ostavili su sasvim solidan utisak. Dovoljno da ću verovatno opet da ih pogledam 39

kad dođu u Beograd u januaru 2010. Sabaton polako prerasta u veliki bend. Ono što je za njih važno je to što su već napravili solidnu bazu tvrdokornih fanova po mnogim zemljama. Naravno, ostaje da se vidi kako će raditi u budućnosti i da li će ih slava poneti. Momcima iz Švedske mogu da kažem samo doviđenja (do skorog petog viđenja). Čekaću ih u Sofiji 17. oktobra sa najboljim heavy metal fanovima u Evropi. Ko preživi neka priča (čitaj bukvalno).

bis:

40

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Ghost Division The Art of War Panzer Battalion Cliffs of Gallipoli Attero Dominatus Talvisota Wolfpack Union (Slopes of St. Benedict) Purple Heart

10. Primo Victoria 11. 40:1 12. Metal Machine/Metal Crew

11. 10. 2009, TARJA, Universiada, Sofija, Bugarska

ZIMSKA OLUJA ZATRPALA SOFIJU Koncert Tarje Turunen, „Glasa Finske”, kako je nazvao predsednik te države, održan je u sali Universiada. Ove godine na istom mestu svirali su Kreator i Hammerfall/Sabaton. Tarja je po drugi put došla u Sofiju za manje od godinu dana. Prošli put je, prema izveštajima, bilo 5.000 ljudi (ja nisam bio jer je koncert održan samo dan posle beogradskog). Ako je neko pomislio da će zbog toga što je bila skoro, i da pri tom od tad nije snimila ništa novo, nastup i atmosfera biti lošiji, taj se opasno prevario. Broj ljudi bio je impozantan a atmosfera po rečima same Tarje i bolja. Sala krcata, od bine do poslednjeg reda tribina, ljudi različitih dobi, oduševljeni i veoma aktivni. Bile su dve predgrupe koje je navodno sama „kraljica” izabrala. Ostaću dužan za izveštaj sa njihovih nastupa, koji su trajali po 40-ak minuta, jer ih uglavnom nisam slušao. Mogu samo da kažem da su prvi bili nešto tvrđi i bučniji a drugi nešto melodičniji. Nastup je počeo u 21:23 introm koji je pušten sa razglasa dok su muzičari polako izlazili na binu. Sa leve i desne strane imali smo dva velika video-bima. Kao prva pesma pozdravila nas je Enough koja je napisana u toku prošle godine i usledila je praktično kao odgovor na dve pesme sa poslednjeg Nightwish albuma, Bye Bye Beautiful i MasterPassion Greed, koje se direktno tiču nje i njenog supruga. U ovoj pesmi možemo da čujemo i Tarjinu stranu čuvenog razlaza iz 2005. Usledila je stvar sa uspešnog prvenca „My Winter Storm”, My Little Phoenix, da bi je pratila prva Nightwish stvar za večeras She is My Sin. Publika u delirijumu. Naravno, jasno je da stare pesme Tarjinog bivšeg benda ipak imaju bolju prođu od njenih stvari. Nakon toga lepa balada Damned and Divine i Minor Heaven. Diva se na kratko povlači sa bine da bi obukla svoj standardni kostim za I Walk Alone, prvi singl sa albuma. Tarja pušta publiku da otpeva deo refrena. Melodični uvod u pesmu dao je čelista Maks (Lilja), zanimljivo jedini Finac u pratećem bendu. Sledi do sad neobjavljena Tired of Being Alone i Last Northern Star. Nakon toga usijanje. Kreće obrada Alis Kuperove (Alice Cooper) Poison. Pe41

sma koju zna 99% prisutnih. Iako je bilo raznih komentara po internetu o kvalitetu ove Tarjine verzije, nisam primetio da je nekome smetalo. Onda malo finskog jezika uz divnu baladu Oasis. Predstavljanje benda nakon ove pesme značilo je da se regularni deo koncerta bliži kraju. Najviše aplauza od muzičara pobrao je, naravno, Majk Terana. On sada ponovo peva muški vokal u Poison, kao i prošle godine (kada je u bendu basista Aleks Šolp (Alex Scholp) to je njegova dužnost). Nakon toga, možda i vrhunac, najveći komercijalni hit Nightwish-a Nemo. U publici ludilo. „I’m living my dream” komentariše Tarja nakon pesme. Na taj njen komentar ne treba komentar!!! I za kraj Sing for Me. Naravno, sledi bis. A onda fino iznenađenje. Obezbeđenje ulazi u publiku i pravi živi štit. Nakon toga dolaze Tarja i momci u novonapravljeni krug na sred sale. Oduševljenje na sve strane. Prvi redovi oko nje su zamoljeni da sednu da bi svi imali dobar pogled. Jako lepo. Sledi medley laganih pesama Wisdom, Boy and the Ghost, Our Great Divide i Calling Grace. Muški članovi benda se vraćaju na binu dok Tarja ostaje i sama svira na klavijaturama novu pesmu If You Beleive. Povratak dive na binu obeležen je još jednim Nightwish biserom Deep Silent Complete. Jedna od onih pesama koje samo Tarja može da peva. Za kraj je predviđena Die Alive. Vidljiva je namera da to bude pesma kojom će tradicionalno okončavati nastup. Ali i publika se nešto pita. Reakcije su takve da se, posle nekoliko minuta klanjanja i pauze, bend vraća. Za drugi bis ostavljena je prelepa balada Sleeping Sun koju je maestro Holopainen napisao krajem 90-ih nakon onog čuvenog pomračenja Sunca. Publika ne prestaje sa aplauzima i skandiranjem. Ipak, sad je konačno kraj. Tačno dva sata od kad je nastup počeo. Ja ne znam da je Tarja nastupala toliko dugo, ni sa Nightwish, ni solo. Na kraju nekoliko zaključaka. Govoriti o atmosferi na heavy metal koncertima u Bugarskoj je više izlišno. Atmosfera može da bude samo vrlo dobra ili odlična. Na današnjem koncertu, bez sumnje, u pitanju je ova druga. Ono što treba konstatovati je da mnogobrojni bugarski fanovi još nisu imali prilike da vide Nightwish uživo. Neću govoriti o Tarji kao utešnoj nagradi, već o prilici da se na delu vidi jedan veliki bend i pozdravi čovek u čijim smo brilijantnim ostvarenjima i danas uživali. Sama Tarja, posle tri godine solo karijere, može biti u potpunosti zadovoljna. Postala je ime u heavy metalu, može bez problema da pravi turneje po nekoliko kontinenata (naravno, ovoliki broj ljudi na jednom koncertu je, ipak, u ovom trenutku teško ostvarljiv). Svi željno očekujemo njen novi album i novu turneju. 42

Jedan od mojih posebnih utisaka je to što sam prvi put uživo video „zloglasnog” Marsela Kabulija (Marcelo Cabuli), bivšeg tur-menadžera Nightwish-a i Tarjinog supruga. Tokom celog koncerta nadgledao je šta se događa i izdavao naređenja iza bine (čak i članovima benda). Sposoban čovek nema šta, a o drugim njegovim „kvalitetima” ne bih ovom prilikom. I na kraju moj subjektivni utisak i jedno zapažanje. Pesmu Nemo, koju sam uživo slušao gotovo neverovatnih sedam puta (četiri puta u izvođenju Tarje i tri kada je pevala Anet), i finska diva peva sa prekidima za uzimanje vazduha u refrenu. Dakle, maliciozne zamerke nekih hrvatskih „novinara” na račun interpretacije njene zamene su bez osnova. Kada je u pesmi došlo do instrumentalnog dela, deo publike oko mene počeo je da skandira HEP HEP. Osim da sam bio jako srećan zbog toga, reći ću i to da je nakon poslednje dve godine to postalo sastavni deo, pored nekih drugih, i ove pesme. Ostajem u iščekivanju subote i Sabaton/Rage co-headliners nastupa. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. bis 1: 15. 16. 17. 18. bis 2: 19.

Enough My Little Phoenix She is my Sin (Nightwish obrada) Damned and Divine Minor Heaven I Walk Alone Drums solo / Band solo Ciaran’s Well Tired of Being Alone Last Northern Star Poison Oasis Nemo (Nightwish obrada) Sing for Me Wisdom/Boy/Divide/Grace If You Believe Deep Silente Complete (Nightwish obrada) Die Alive Sleeping Sun (Nightwish obrada) 43

17. 10. 2009, RAGE, SABATON, Hristo Botev, Sofija, Bugarska

NEMAČKO-ŠVEDSKA INVAZIJA NA SOFIJU Koncert je održan u hali Hristo Botev koju srpski heavy metal fanovi znaju još od 2004. i koncerta WASP-a. Doduše, bila je jedna osetna razlika. Bina je postavljena na sred sale (a ne na kraj) tako da je kapacitet hale bio dosta smanjen. Za ovaj izuzetno zanimljiv spektakl, prema nezvaničnim informacijama koje sam čuo pre koncerta, prodato je 1.500 karata, tako da cenim da je toliko ljudi stvarno i bilo. Tačno u 20:02 kreće intro za Sabaton. Ja u trećem redu na pet metara od benda. Pored mene mladi Stefča iz Bulgarian Panzer Battalion-a, visok malo više od dva metra, što znači da „tri” metra iza mene neće biti nikog. Dakle, niko me neće gurati. Odlično, pomislih ja. Onda, naravno, „Hello Sofia, We Are Sabaton and this is Ghost Division!” Publika u transu. Sledi The Art of War. Od šipke do poslednjih sedišta ljudi skaču i pevaju. Nakon toga ono što su mnogi tvrdokorni fanovi čekali (a nisu čuli na prošlom koncertu) Panzer Battalion. Odlično. Joakim uleće sa svojim čuvenim: ,,još jedno pivo (още една бира)’’. Inače, bend pije domaću vodu Devin i Šumensko pivo. Nakon toga Cliffs of Gallipoli koja mi je legla čak i bolje nego prethodne pesme. Ovo je inače drugi nastup Sabaton-a u Sofiji za poslednjih šest meseci. Sada su obećali da će svirati duplo više nego prvi put, kad su bili predgrupa Hammerfall-u. Nakon toga Attero Dominatus i ja se derem koliko mogu na pomen maršala Žukova i druga Staljina. Još jedna pesma sa odličnog „The Art of War” albuma, The Price of a Mille. Nakon toga slede noviteti za bugarske fanove, prva je Into the Fire. Tu pesmu sam jedini put čuo, na prvom Sabaton nastupu koji sam slušao, 2007. u SKC-u. Onda, Joakim Broden nas pita da pogodimo o kojoj se pesmi radi. Kaže radi se nešto o podmornicama. Većina fanova složno odgovara Wolfpack! Nakon toga 40:1. Ja se pitam da li ću po prvi put prisustvovati idealnoj set listi nekog benda u istoriji mojih odlazaka na koncerte. Ono što sledi dodatno pojačava tu tezu: Panzerkampf! Po prvi put. Ni na jednom od četiri koncerta Sabaton-a na kojima sam do sada bio nisam čuo ovu meni omiljenu pesmu. Ne treba ni da pričam kako sam se osećao. Jaokim sumira turneju i kaže: „Svirali smo više od 160 koncerata. Dva so44

fijska su među pet najboljih”. Iskreno mu verujem. Na kraju Union i Light in Black. Naravno, svi očekuju da će se bend vratiti na binu. Na bis veliko finale Primo Victoria i metal himna Metal Machine dopunjena parčetom Metal Crue. Ukupno 84 minuta. Atmosfera odlična. Ne bih da zakeram, ali moram da kažem da je umesto Light in Black bio Rise of Evil set lista bi bila idealna. Znači tačno ono što većina fanova želi. To sa bendovima koji imaju više albuma, ipak, praktično i nije moguće. Uvek će neko želeti ovu ili onu pesmu umesto neke druge. Takođe, moram reći da je atmosfera na prvom nastupu bila nešto bolja. Ali to je možda bila i najbolja atmosfera na nekom koncertu kojem sam ja prisustvovao. Rage je krenuo u 22:03. Nekih 30% publike je posle nastupa Sabaton-a napustilo salu i više se u nju nije vraćalo. Delom i zbog toga što je u centru Sofije organizovan after party, naravno, uz prisustvo članova benda. Manje ljudi nije značilo da je atmosfera na Rage-u bila loša. 96 minuta odličnog nastupa. Lider benda Pivi Vagner (Peavey Wagner), sa svojih oko 120 kg, prosto puca od pozitivne energije. Njegov nastup jednostavno zrači ljubavlju prema onome što radi. Najbolji gitarista u gradu Sofiji ovih dana, Viktor Smolski, pokazuje svoje umeće na gitari. A na jednom žestokom solu puca žica pa je bio prinuđen da zameni instrument. Na nagovor Pivija obraća se publici na ruskom. Nisam ga sve razumeo ali mogu da pretpostavim o čemu je govorio. I Pivi jedan put kaže spasiba publici. Možda je mislio kad je Rage počeo da svira heavy metal, Bugarska je bila satelit Sovjetskog Saveza. Vokalne deonice, nekad i zahtevne, peva jako dobro. Pomalo sam iznenađen, naravno, pozitivno. Pušta publiku u nekoliko navrata da peva (Don’t Fear The Winter, Down, War Of The Worlds). Momci se pitaju zašto su čekali 25 godina da dođu u Bugarsku. Najavljuju novi album za februar 2010. i ponovni dolazak. Imao sam priliku da vidim još jedan legendarni bend. Vrhunac sam doživeo na mojim favoritima Black in Mind i From the Cradle to the Grave. U srcu mi ostade žal što nisam čuo ništa sa omiljenog, i za mene jednog od 50 najboljih albuma u heavy metal istoriji, „The Missing Link”. Ipak, ima vremena. Još smo mladi. I oni, i ja, a naročito bugarska publika. I na kraju jedan lični stav. Dan pre koncerta, Bulgarian Panzer Battalion organizovao je before party na koji su pozvani članovi Sabatona. Heavy metal brat, Radoslav Todorov Radowar mi je rekao da može da me uvede. Nisam otišao. Sa druge strane, posle koncerta strpljivo sam čekao na šipci da se rukujem sa Pivijem i Viktorom. Nije tajna da više volim Sabaton od Rage-a. Ipak, mladi Šveđani moraju još da se potrude da bi dostigli ime pomenutog dvojca u heavy metal muzici. 45

bis:

bis:

46

Sabaton 1. Sun Tzu Says / Intro 2. Ghost Division 3. Art Of War 4. Panzer Battalion 5. Cliffs Of Gallipoli 6. Attero Dominatus 7. Price Of A Mile 8. Into The Fire 9. Wolfpack 10. 40:1 11. Panzerkampf 12. Union 13. Light In The Black 14. Primo Victoria 15. Metal Machine/Metal Crue Rage 1. Carved In Stone 2. Higher Than The Sky 3. Set The World On Fire 4. All I Want 5. Black In Mind 6. Enough Is Enough 7. Don’t Fear The Winter 8. Great Old Once 9. From the Cradle to the Grave 10. Paint The Devil 11. Gentle Murders 12. Down 13. Innocent 14. No Regrets 15. War Of The Worlds 16. Soundchaser

16. 2. 2010, GAMMA RAY, FREEDOM CALL, Secret Sphere, Magazzini Generali, Milano, Italija

HAIL TO THE METAL!!! UVOD: Gamma Ray mi je među top 5 omiljenih bendova, a „Land of the Free” među top 3 najbolja albuma svih vremena. Takođe, treba da napomenem da mi je novi „Freedom Call” najbolji album koji je izašao u poslednje dve godine. Kaija (Kai Hansen), Dirka (Dirk Schalher), Henja (Henjo Richter) i Dana (Dan Zimermann) nisam video čitave četiri i po godine. Dakle, svi preduslovi za sjajan doživljaj su bili tu. PROSTOR: Magazzini Generali je neka vrsta milanskog SKC-a. I po kapacitetu i po „vlažnosti” vazduha i po problemima sa garderobom nakon koncerta. Samo je sala za nijansu uža i nešto duža. Poseta je bila odlična. Znači oko 1.000 ljudi (zvanični kapacitet je 1.054). Bilo je prenatrpano, što je samo pojačalo gore navedene negativne elemente prostora. Ulaz je kasnio. Umesto u najavljenih 18:00, počelo je da se ulazi u 19:30. Ipak sve se brzo završilo jer nije bilo pretresa. Dakle, ko je hteo da unese pištolj, mogao je. Srećom nije bilo takvih. Teškom mukom sam našao mesto jer je objašnjenje na sajtu sale bilo nepotpuno i nejasno. Ipak sve je dobro što se dobro svrši. Garderobu platio tri a sendvič četiri evra. SECRET SPHERE: Čini mi se da je zbog malog kašnjenja set lista benda skraćena za jednu pesmu. Svirali su 25 minuta a bilo je predviđeno 30. Mislim da je bilo pet pesama. Naravno, bend je bio veoma zadovoljan što je svirao pred domaćom publikom pa su najave i komunikacija bile na italijanskom. Pevač je ostavio jako dobar utisak. Izvlačio je neke deonice veoma dobro. Čini mi se da je on ipak samo zamena za originalnog pevača koji usled neke bolesti nije tu. Bar sam ga ja tako razumeo. Ostali sasvim solidni. U poslednjoj pesmi imali su nekog specijalnog gosta, starijeg istetoviranog basistu. Nemam pojma ko je on, ali kuriozitet je da se ta pesma svirala sa dva basa. I na kraju, gitarista je uzeo od bubnjara palice i bacio ih u publiku. Jedna je pogodila mene u ruku i pala kod mog komšije. Ja sam ruku podigao više mahinalno, bez neke želje da palicu uhvatim, tako da sam ostao bez suvenira. 47

FREEDOM CALL: Bend kome klavijature predstavljaju važan deo muzike koju prave ne sme sebi da dopusti da na turneji nema klavijaturistu. Tako može da im se desi da klavijaturne deonice koje se puštaju sa matrice budu nešto tiše nego što bi trebalo. Ipak, veoma sam zadovoljan nastupom, pa i izborom pesama. Tri bisera sa odličnog novog albuma. Na Babylon i Merlin sam se naježio. Ovaj drugi je za potrebe turneje nešto ubrzan, što mi se baš i ne sviđa ali to ne umanjuje kvalitet same pesme (albuma). Pevač i gitarista Kris Bej (Chris Bay) je odličan šoumen i zna da podigne atmosferu. Tako je i na novim pesmama, koje većina publike nije znala, sve delovalo odlično. Takođe je savladao ,,kratak’’ kurs italijanskog jezika, što nije prošlo nezapaženo. Tokom nastupa napred su se progurala dva muškarca sa malom decom na ramenima. Bio je to lep prizor. Nažalost, posle je nivo tolerancije ostalih naglo popustio, pa su morali da se povlače „glavom bez obzira”. Bend je, kao i Secret Sphere, koristio samo pola bine tako da je sve delovalo pomalo skučeno. Bubnjar koji je (nadam se samo na ovoj turneji) zamena za Cimermana nije se praktično ni video sve do poslednjih pozdrava. Odlično primljeni od publike, koja je čak četiri puta skandirala ime benda. Na moje i njihovo zadovoljstvo. Svirali su ukupno 47 minuta (20:31–21:18). I jedan lični momenat. Zbog finansijske situacije nisam kupio novi cd, ali već početkom marta ispraviću taj propust. GAMMA RAY: Veoma pozitivna atmosfera i neopisiva gužva pratili su pripreme za početak nastupa zvezda večeri. Tačno u 21:43 sa razglasa je krenuo čuveni Welcome. Nadovezuje se Gardens of the Sinner. Kreće šutka, što neke face, koje su do malopre pozadi pile pivo, koriste da se proguraju napred. Prava pesma za početak koncerta. Atmosfera uzavrela. Čim se pesma završila, Hansen nastavlja da peva Empathy. Publika oduševljena. Dirk i Henjo odlično pevaju pozadinske vokale. Istom žestinom je primljena i Deadlands, koja mi ipak ne zvuči kao da je sa cd-a. Kai pita: „Koliko je vas kupilo novi album?” Malo ljudi diže ruku. Sledeće je pitanje: „Koliko je vas skinulo album i za to platilo?” Broju ruku još manji. Treće pitanje bilo je ono logično: „Koliko je vas skinulo album a da nije platilo?” Ja dižem ruku, dok većina ostalih „internet kradljivaca” ostaje nema. Kralj power metala uzvraća: „Kako god, nema na čemu.” Pa, hvala. Kai najavljuje da je sledeća pesma sa albuma „Majestic”. Za mene iznenađujuće, veliko oduševljenje u publici. Kaže da ju je napisao ovaj čovek tamo sa „belom gitarom i belim cipelama”. Iako nisam fan ove pesme, moram priznati da je dobro prošla i 48

zvučala. Mother Angel sa novog albuma bila je definitivno pesma koja je najslabije primljena. Atmosferu je jedino podigao Henjo svojim bravuroznim solom. I ranije, a i juče sam se pitao šta traži ova pesma u set listi. Ako su hteli da sviraju još jednu novu, imali su Rise, Chasing Shadows ili Time to Live na raspolaganju. Ovako... Sledi jedan od najlepših momenata koncerta. Melodija Saviour kao uvod u Abyss of the Void. Publika sama peva ooo u ritmu pesme. Jako lepo i upečatljivo. Sjajna pesma i sjajno iznenađenje za sve prave fanove. A onda na sceni ostaje Cimerman. Njegova bubnjarska tačka bila je drugačija nego obično. U njenom drugom delu u pozadini idu određene klasične melodije u čijem ritmu se lupa. U jednom trenutku dolazi do onog standardnog bubnjarskog zatišja. Na moje iznenađenje, publika kreće kao iz topa da skandira: Zimmerman, Zimmerman. Pridružujem im se veoma rado. A onda Kai izlazi i poručuje nam: „Now all you sinners, This is the prophecy, the revelation of your own destiny. You had a dream once, a dream that you have sold, and now my brothers, Annihilation is foretold.’’ Kreće odlični Armageddon koji je zvučao ubedljivije nego studijski. Nakon blistavog sola cela sala prvi put kliče Hansen, Hansen. Sledi naslovna sa novog albuma To the Metal. Smatram da, iako je dočekana dobro od publike prilikom najave, nije uspešno zamenila Heavy Metal Universe na koncertima, što joj je i zadatak. Nije bilo dela gde peva samo publika, što sam očekivao da će biti posle sola. Balada No Need to Cry nije posebno najavljena. Pevao sam koliko me grlo nosilo. Kada je u pesmi došlo do onog prelaza sa sporog na nešto brži deo, na bini je ostao jedino autor pesme Šlahter. Bio sam iznenađen da je on sam otpevao taj drugi deo sa akustičnom gitarom. Ovo je jedna veoma lična pesma (smrt oca) i to je on svakako zaslužio. Pri tom nije zvučalo tako loše. Posle toga svi smo znali kakvo nam se finale koncerta sprema. Prvi put vezane i cele, Rebbellion i Man on the Mission su vrhunac za svakog pravog Gamma Ray fana. Jednostavo to su trenuci zbog kojih se živi i sluša ova vrsta muzike i ovaj bend. Na prvoj sam se opet naježio, ali ovog puta sam osetio da je to po celom telu... „Man of fuckin’ mission, that’s who we are” kaže Kai, pri tom misli na sve nas. I to je kraj oficijelnog dela. Deo publike se zbog fizičke malaksalosti malo povukao pa je bilo više prostora za disanje. Jedna, ne baš tako mala devojka reče: „ja sam platila ulaznicu nije fer da ništa ne vidim”. Nažalost, to je mana ovog milanskog SKC-a. Bis počinje sa New World Order. Veoma sam zadovoljan što je ova pesma naknadno ubačena kada je turneja već počela. Jednostavno, nema pravog GR koncerta bez nje. Refren pevamo 49

svi. Od Helloween klasika dobili smo I Want Out, na oduševljenje većeg dela publike. Nakon toga usledila je pauza. Publika je to iskoristila da skandira svoje želje. Prvo su se drali Future World, a posle Heavy Metal Universe. Kai je kratko rekao: Shout up, and listen what those two are playing. A Dirk i Henjo su počeli uvod u Send Me a Sign. Nakon toga dugo klanjanje i pozdravljanje sa publikom. Prišao sam još bliže. Kada su se već okrenuli, iz grla manje grupe fanova zaorilo se: Henjo, Henjo. Bio sam srećan da im se pridružim. Gospodin Rišter nam je nasmejan mahnuo. Nije mi više čudno što mu je Dirk prepustio ulogu gitariste u bendu. Definitivno je čovek ostavio najjači utisak na mene ove večeri. A ima šta da se pamti. Kai je kralj Gamma Ray-a, ali to je bend sastavljen od četvorice majstora svog zanata. Ceo nastup je ukupno trajao 102 minuta (21:43–23:25) što je mnogo više nego što smo se nadali. Dva puta sam bio blizu suza. Za vreme Merlina i Rebelliona. Prvi put me je sputala ubrzana verzija pesme, a drugi put me je omela vrućina. Nije mi se dalo da pustim suzu te noći. Hail to the Metal! Secret Sphere 1. Evil or Divine / Stranger in Black 2. Welcome to the Circus 3. Bring On 4. Loud & Raw 5. Dance With the Devil Freedom Call 1. We are the One 2. United Alliance 3. Thunder God 4. Tears of Babylon 5. Hunting High and Low 6. Merlin – The Legend of the Pas 7. Warriors 8. Land of Light 9. Freedom Call Gamma Ray 1. Welcome 2. Gardens of the Sinner 50

bis:

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Empathy Deadlands Fight Mother Angel The Savior Abyss of the Void Zimmerman’s Solo Armageddon To the Metal No Need to Cry Rebellion in the Dreamland Man on the Mission

15. New World Order 16. I Want Out 17. Send Me a Sign

51

16. 3. 2010, SAXON, Exiled on Earth, Estragon, Bolonja, Italija

HM LEGENDE U PUNOJ SNAZI JEZDE EVROPOM Nakon nešto više od godinu dana posle odličnog koncerta u Zagrebu, došao je red da opet vidim britanske heavy metal legende na delu. Letos se usled organizacionih problema nisu pojavili na Gods of Metal, ali im sada nisam dopustio da mi izmaknu. Estragon u Bolonji nalazi se u okviru kompleksa Parko Nord gde je održan Gods of Metal 2008. Po mojoj proceni može da stane i do 3.000 ljudi. Sigurno centar koncertnih dešavanja u ovom delu Italije. Napolju odlične home made majice. Svega 10 evra, pa ko voli nek izvoli. Cena piva 3,5 i 4,5 evra, garderoba 1,5. Na ulazu su me, kad su videli torbu, pitali imam li neko piće unutra. Za oružje ih nije bilo briga... Predgrupa su bili neki Italijani, Exiled on Earth. Sasvim solidno, ali nisam mnogo obraćao pažnju na njih. Unutra je bila neka improvizovana berza diskova, gde jednostavno nema šta nema. Cene su varirale, ali se dobar orginal mogao naći za 13,5 evra. Nažalost finansijska situacija mi nije omogućila da mnogo pazarim. Italijani su svirali oko pola sata pred nekih 500 ljudi. Tačno u 22:11 sa razglasa se čuje intro. Verovali ili ne, to je skraćena verzija Metalikinog Seek and Destroy. Ne znam odakle im to, ali možda ima veze sa činjenicom da je Bif gostovao na poslednjem Metallica koncertu u Parizu (svirali su Motorcycle Man zajedno). Iznervirao sam se što je početak kasnio jer sam se plašio da ću ispustiti poslednji autobus do Železničke stanice. Ali kada su „momci” izašli na binu i kada je krenuo Heavy metal thunder, ništa više nije bilo važno. Ako sam do tog momenta imao neke dileme da li je trebalo da idem na koncert, one su nestale. Toliko pozitivne energije od benda, koji je svoj prvi album snimio daleke 1979, bilo je teško očekivati. Pol Kvin, koji je u Zagrebu bio nešto „smoren”, ovoga puta potpuno je bio u elementu. Dog Skarat odličan u solažama, a na Bifa ne treba trošiti reči. Sjajan frontmen i dobar pevač. Najavljuje sledeću pesmu kao način života članova benda tj. Live to rock. Jedina stvar sa sasvim dobrog poslednjeg albuma koja će biti svirana na koncertu. Nakon toga najbolje zviždanje u heavy metal mu52

zici, svaka čast Klausu Majneu ali Motorcycle Man, bre! U tom trenutku sećam se velikog Saxon fana iz Srbije Miše Rafailovića. A njegov sms mi stiže baš kod čuvenog zviždanja. Ništa nije slučajno. Sledi Requiem, koji Bif posvećuje nedavno preminulom prijatelju. Nakon toga Witchfinder General, Metalhead i Eagle has landed. Na ovoj poslednjoj sjajne gitarske deonice ubitačnog tandema Kvin–Skarat. „Matori” sviraju kao u najboljim godinama. Inače, basista Nibs Karter je zbog bolesti ostao u Engleskoj, ali bend nije želeo da još jednom odlaže ovaj deo turneje, koji je već bio odlagan zbog Bifove bolesti. Njegova zamena na basu, Jenc Leonhardt, bio je na zavidnom nivou. Medley od tri pesme Warrior, Battle Cry i Man and Machine odlično je primljen od publike. Po mojoj proceni više od hiljadu ljudi. Tačan broj teško je proceniti. Nakon toga gromoglasno skandiranje imena benda. Moram priznati da sam bio oduševljen sa Battle Cry jer mi je to jedna od omiljenih Saxon pesama. Sledi promena u set listi i iznenađenje za sve prisutne – To Hell and Back Again. Bif kaže da ima ljudi koji su bili sinoć u Milanu, pa da ubace nešto novo. Pesmu stvarno dugo nisam čuo pa sam se baš prilično oduševio. Inače, on nam otkriva da je navijač Mančester junajteda. Pa dobro, s obzirom da je Englez. Nakon ovoga sledi ubitačna faza koncerta gde se smenjuju najveći hitovi benda. Strong Arm of the Law, Broken Heroes, 20000 ft, „o drogiranom pilotu”). Potpuno ludilo, bar za mene, bilo je na 747 (Strangers in the Night). Na bini ostaju Bif i Pol. Vazduh para jedan od najčuvenijih rifova heavy metal muzike, Princess of the Night. Iskustvo koje svaki pravi fan treba da doživi. Bif se zahvaljuje publici i odlazi sa bine. Naravno, samo na kratko pre očekivanog bisa. Dog prvi izlazi potpuno sam i pokazuje svoje gitarsko umeće. Sledi Wheels of Steel sa značajnim učešćem publike. Drugi bis još bolji. Sjajni Crusader i himna Denim and Leather, pesma posvećena svim pravim fanovima ove predivne muzike. I to je kraj. Tačno 100 minuta. Zadovoljni svi, i publika i bend. Ja naročito. Nije mi bilo žao da zakasnim na poslednji autobus. Ali srećom nisam. Još jedno veče za pamćenje. Nastup Saxon-a bolji nego prošle godine u Zagrebu. Ne samo zbog toga što su svirali više i što je set lista bila bolja, nego mislim da je čak i ponašanje na bini bilo za nijansu na višem nivou. To pre svega važi za odličnog Pola Kvina. Ove legende treba gledati kad god i gde god je to moguće. Vredi svaku paru.

53

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. bis 1: 15. 16. bis 2: 17. 18.

54

Heavy Metal Thunder Live To Rock Motorcycle Man Requiem (We Will Remember) Witchfinder General Metalhead The Eagle Has Landed Warrior / Battle Cry / Man And Machine / Battle Cry To Hell and Back Again Strong Arm Of The Law Broken Heroes 20,000 Ft 747 (Strangers In The Night) Princess Of The Night Guitar Solo Wheels Of Steel Crusader Denim & Leather

12. 7. 2010, QUEENSRYCHE, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska

BUILDING EMPIRES IN BUDAPEST Brže nego što sam očekivao došao je momenat da po četvrti put gledam Queensryche (dva puta sam ih gledao 2009). Mesto održavanja bio je Petőfi Csarnok, kome se vraćam posle gotovo pet godina, kada sam na istom mestu gledao Gamma Ray (nešto malo ranije i Nightwish). Prostor je dobar za koncerte, ali ne kada se u sred jula to dešava unutra. Bašta bi bila itekako prigodnija, no iz nekog razloga to se ovog puta nije desilo. Moja procena je da je bilo prisutno negde oko 400 ljudi. Verovatno je na takvu posetu uticala i cena karte, koja je i za ovdašnji standard bila previsoka, oko 40 evra. Predgrupa je bio domaći bend u kome peva naš Nikola Mijić, koji se dobro služi mađarskim jezikom. Možda sam čuo par njihovih pesama. Tačno u 21:03 na bini su se pojavili momci iz Queensryche. Četvorka koja je tu od osnivanja (Tejt, Vilton, Džekson, Rokefild) plus klinac koji je mesto ritam-gitariste dobio „nepotizmom” (Tejtov zet). Kao uvodna svirana je Hit the Black. Da nisam video da su to svirali u Moskvi, koji dan ranije, ne bih verovao svojim ušima. Imali su barem 100 boljih pesama (bukvalno, da sad ne pišem i koje) da njima započnu koncert. Isto važi za poslednju pred bis, Right Side of my Mind. Ipak, neću previše da kritikujem. Njihove su pesme i oni imaju pravo da biraju koje će od njih i kada da sviraju. Prvo mi je upalo u oči da je Tata ćelav. Srećom frizura ne utiče na kvalitet izvođenja. Jedan od najboljih vokala u heavy metal istoriji je i dalje na visokom nivou. Ono što me dodatno impresioniralo je i njegov scenski nastup. Odisao je elegancijom, skladom glasa i pokreta. Sviranje saksofona na sjajnoj The Thin Line samo je još jedan plus. Ryche je jedan od retkih bendova koji ima striktnu podelu na solo i ritam gitaru. Majkl Vilton je bio na visini zadatka, tačan i pouzdan. Edi Džekson vrlo dobar, sa basom i pozadinskim vokalima. Na novoj Dead Man’s Words pevao je i deo pesme. Njegov bas na početku Jet City Woman me je ponovo doveo u poseban stadijum zadovoljstva, kao i prošle godine u Sofiji. Skot Rokefild kao da je u nekom svom svetu. Za njega su postojali samo on i 55

njegovi bubnjevi. Doduše jeste mu ispala palica u toku Sacred Ground, ali verujem da je malo ko to primetio. Publika je bila dosta dobra s obzirom na njenu brojnost. Česti i veoma dugi aplauzi su jedna od karakteristika večerašnjeg događaja. Velika vrućina i sparina nisu nam bile saveznice, kako nama tako ni bendu. Ipak, sve je proteklo ,,po planu’’. Definitivno je vrhunac večeri bio bis sa tri „Operation-Empire” pesme. A i ja sam dočekao da prvi put čujem uživo prelepu baladu Silent Lucidity. Vredelo je čekati. Specifičnost ovog koncerta je da su u set listi bili zastupljeni svi studijski albumi osim „The Warning” (gde baš njega da preskoče!!!) Teško da ijedan drugi bend ima hrabrost da uradi ovako nešto. Naročito ne ona većina grupa (među koje bez sumnje spada i sam Queensryche) čiji su radovi sa početka karijere daleko kvalitetniji od onih kasnijih. Kupih specijalnu majicu Building Empires from 1981. Možda i kao znak zahvalnosti momcima za sve što su uradili za mene i milione ljudi na planeti. Sve u svemu, veoma pozitivni utisci posle koncerta koji je trajao tačno 97 minuta. Vozovi skoro pa na vreme. Budimpešta lepa kao i uvek. Metro bez greške. Saradnja sa saputnikom i prijateljom Ognjenom veoma dobra. I da završim Tatinim rečima upućenim svima nama: „Celebrate the music, celebrate the life”.

bis:

56

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Hit the Black Sacred Ground Man Down! The Hands Damaged The Thin Line Dead Man’s Words Breaking the Silence Hostage Killer Silent Lucidity Desert Dance Walk in the Shadows Right Side of my Mind

15. I Don’t Beleive in Love 16. Jet City Woman 17. Empire

23–25. 7. 2010, Kavarna Rock Fest, Kaliakra stadion, Kavarna, Bugarska

METAL IS FOREVER ILITI ALIS U PAKLU A JA U RAJU Već petu godinu za redom Kavarna je domaćin velikog heavi metal festivala pod nazivom Kavarna Rock Fest (do ove godine Kaliakra). Sve naravno pod rukovodstvom heavy metal gradonačelnika gospodina Conka Coneva. Ove godine nikad više bendova, čak 14. Prema bugarskim novinarima, poseta je bila oko 5.000 ljudi po danu, što nije loše imajući u vidu da je Sonisphere festival u Bugarskoj održan pre samo mesec dana. Krenimo redom. DAN PRVI LEAVES’ EYES: Pozitivno iznenađenje za mene jer ih dosad nisam slušao. Kombinacija ženskog glasa i muškog groul vokala. Pevačica Liv Kristine je pokazala da ume da peva. Ukupno 45 minuta uz dobar prijem kod publike. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Njord My Destiny Emerald Island Take The Devil In Me At Heaven’s End Ragnarok Elegy Froya’s Theme

EPICA: Foxy Lady! Iz nekog „čudnog” razloga ta pesma mi se vrtela po glavi sve vreme nastupa ovog benda. Šalu na stranu, jasno je da je razlog tome Simone Simons koja je pokazala da lepota i kvalitet pevanja mogu jedno sa drugim. Jako dobar nastup koji je trajao oko sat vremena. Komunikacija sa publikom na visokom nivou. Prijem vrlo dobar. Zvuk odličan. 57

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Samadhi Resign to Surrender Sensorium Unleashed Martyr of the Free Word The Obsessive Devotion Quietus Cry for the Moon Sancta Terra Consign to Oblivion

DORO: Jedna od prvih dama rok-metal scene imala je sat i desetak minuta da nam prikaže najbolje iz svoje dugogodišnje karijere. Vrlo energičan nastup i dobar prijem kod publike. U dva navrata ukazala je počast svojim prijateljima i velikanima heavy metal muzike. Prvo nedavno preminulom Roniju Džejmsu Diju a nešto kasnije i Judas Priest-u. Obrada Breaking the Law zvučala je nešto drugačije ali svejedno odlično. Vrhunac nastupa bila je pesma njenog bivšeg benda Warlock – All We Are. Zadovoljan onim što sam video i čuo.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Earthshaker Rock I Rule the Ruins Running from the Devil Burning the Witches Bad Blood True as Steel Egypt (The Chains Are On) (Dio obrada) The Night of the Warlock Metal Racer Fur Immer Burn It Up Breaking the Law (Judas Priest obrada) All We Are

14. Always Live to Win

TARJA: Imadoh sreću i zadovoljstvo da po peti put gledam prvu damu heavy metala (jedan put sa Nightwish-om i četiri puta solo). Pre koncerta, malo u šali malo u zbilji, pada mi na pamet kako je moguće da pevačica koja ima samo jedan album bude glavna zvezda jednog 58

velikog metal festivala! Propustih nastup sa simfonijskim orkestrom u Miškolcu (plaćena karta od 30 evra ostaće mi kao suvenir) ali ovaj nisam hteo ni po koju cenu. Odličan nastup sjajne Tarje i grupe muzičara koji je prate. Jedino što bih mogao da zamerim je čak tri pesme sa novog albuma, koji još nije izašao (31. avgust zvanični datum izlaska). Izbor pesama od NW dobar. To je naravno bio vrhunac koncerta, uz druge obrade, kao što su već standardni Poison i Whitesnake-ov Still of the Night. O značaju Tarje u zemlji naših suseda govori i to da je postala prva dama koja je dobila mural na zidu u Kavarni (presekla je vrpcu zajedno sa Conkom nešto ranije toga dana). A ovo joj je i treći koncert u Bugarskoj. Na jesen počinje turneja na kojoj će biti promovisan novi album. Prava prilika za novi susret sa kraljicom.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Enough My Little Phoenix Lost Northern Star Sleeping Sun (Nightwish obrada) Ciaran’s Well Poison (Alice Cooper obrada) Mike Terrana’s drum solo We Are I Walk Alone Still of the Night (Whitesnake obrada) Over the Hills and Far Away (Gary Moore obrada) Falling Awake

13. In For A Kill 14. Wishmaster (Nightwish obrada) 15. Die Alive DAN DRUGI

KORPIKLAANI: Interesantan i veseo nastup folk metal benda iz Finske. Pored standardnih instrumenata imaju violinu i harmoniku. Do sada ih nisam slušao pa je njihova muzika za mene bila iznenađenje. Imali su grupu pravih fanova, ali su i ostali plesali uz ove pomalo netipične zvuke. Sve u svemu fin nastup. DESTRUCTION: Prvi put da gledam „zloglasne” Nemce (ovaj nadimak dadoh im zbog sukoba sa Frubijem, naravno, ha ha). Odlična 59

thrash svirka. Šmir (Schmier) sjajno peva visoko, što itekako izdvaja ovaj bend od mnogih sličnih. Prijem publike vrlo dobar. Počinju brojne šutke koje će biti odlika celog drugog dana. Posebno raduje činjenica da među nemačkom thrash trojkom vlada drugarstvo i međusobna podrška. Svirali su oko sat vremena. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Curse the Gods The Butcher Strikes Back D.E.V.O.L.U.T.I.O.N Eternal Ban Life Without Sense Days of Confusion Thrash till Death Nailed to the Cross Urge the Greed of Gain / The Damned / Tormentor Bestial Invasion Mad Butcher

SODOM: Po drugi put imadoh prilike da gledam Sodom u Bugarskoj. Oni ovde imaju jaku bazu fanova, što pokazuje i deo njihovog uživo dvd-ija koji je delimično sniman i u Sofiji 2004. godine. Očekivana best of set lista i beskompromisna svirka. Još jednom jako pozitivan utisak. I da ne zaboravim. Najsnažnije skandiranje imena nekom bendu na sva tri dana festivala bilo je ono koje jako dobro pamtim iz Sofije od prošle godine: Sodom! Sodom! 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 60

The Saw is the Law Vice of Killing Outbreak of Evil Wachtturm Napalm in the Morning Iron Fist (Motorhead obrada) Agent Orange Eat Me! M-16 Blasphemer Ausgebombt Remember the Fallen Bombenhagel

KREATOR: Glavna zvezda drugog dana festivala bio je Kreator, bend čoveka sa verovatno najvećim autoritetom među pridošlim muzičarima, kontroverznog Mileta Petroze (Mille Petrozza). Nesporno najveći evropski thrash metal bend predstavio se publici u Kavarni sa nekom vrstom best of set liste na kojoj su bile zastupljene stvari sa skoro svakog albuma. Interesantna je činjenica da su svirane naslovne pesme sa čak osam albuma. Možda do sad neviđen „fenomen” (za detalje pogledati set listu). Za mene najjači momenat vezivanje Hordes of Chaos i Phobia. Kao i prošli put u Sofiji, Mile naručuje šutke gotovo pre svake pesme. I publika ga sluša. Tri pesme sa odličnog poslednjeg albuma mi uopšte nisu zasmetale, naprotiv. Moram priznati da je ovog puta sam „Mile” izgledao mnogo bolje raspoložen nego prošli put. Možda zato što ovog puta nije bilo problema sa nestankom struje, ha ha. Tvrdi da je Kavarna na nivou Vakena. Ako ne i bolja. Odličan nastup. Verovatno jedan od najboljih na ovom sjajnom festivalu, koji se uklopio u predviđenih 90 minuta. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.

Choir Of The Damned The Pestilence Hordes Of Chaos (A Necrologue For The Elite) Phobia Enemy Of God Impossible Brutality Endless Pain Pleasure To Kill Terrible Certainty Extreme Agression Coma Of Souls Amok Run The Patriarch Violent Revolution Demon Prince When The Sun Burns Red Flag Of Hate / Tormentor DAN TREĆI

Jedna od najboljih večeri u mom životu!!! Vrhunac mog boravka u Kavarni!!! 61

VOIVOD: Iako su nastupali prvi, imali su na raspolaganju čak sat vremena za svirku. Priznajem da sam u iščekivanju svih onih koji će nastupiti posle prilično slabo obratio pažnju na njihov koncert. Primetio sam ipak da su imali svoju publiku i da su zadovoljni otišli sa bine. PRIMAL FEAR: Ralf Šipers je jedan od najboljih pevača koje sam video i čuo uživo! Ova izjava ima specifičnu težinu. Ne zbog toga što sam ja mnogo pametan i lep, već zato što sam već gledao većinu najboljih pevača u heavy metal istoriji (Halford, Tejt, Dio, Adams, Dikinson, Riper Ovens, Barlou, Gilan…) Metal pevači na koncertima retko daju baš svih 100% svojih mogućnosti. Ono što sam video od Šipersa jedan je od takvih momenata. Skoro pa perfektno. Met Siner (Mat Sinner) i ostali momci na visini zadatka. Naravno, ipak u senci neverovatnog vokala. Izbor pesama vrlo dobar. Moglo je i bolje (Tears of Rage, Under the Radar, Angel in Black…) ali ne žalim se, naprotiv. Na Riding the Eagle dao sam 100% svojih snaga, što se umalo nije završilo tragično po moje zdravlje. Ali šta ćeš, heavy metal je to. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Sign of Fear Chainbreaker Killbound Nuclear Fire Six Times Dead (16.6) Battallions of Hate Fighting the Darkness Riding the Eagle Final Embrace Metal is Forever

ANNIHILATOR: More izliva emocija ove večeri nastavljeno je sa kanadskim kraljem metala Džefom Votersom (Jeff Waters) i njegovim bendom Annihilator. Pored Votersa nekoliko godina unazad u bendu je i Dejv Paden (Dave Padden) na vokalu i gitari (od milja ga zovem Mali zbog mladolikog lica, inače je veoma visok). Izbor pesama jako dobar. U prvom delu svirke dominira Džef na vokalima (večeras nosio crnu majicu Nike). Od prve četiri pesme, tri su sa odličnog „King of the Kill” albuma. Od kojih izdvajam, naravno, fenomenalnu naslovnu. Kasnije Dejv uglavnom preuzima vokal a Voters ga nadopunjuje iz drugog plana. Miksuju se stare i nove pesme. Uleće Set The World On Fire. Suze 62

u očima. Pomislih da li je ovo najlepše veče u mom životu! Ali to nije bio vrhunac. Na kraju heavy metal himna. Po mom mišljenju jedna od deset najboljih pesama svih vremena. Alison Hell, naravno sa uvodom Crystal Ann. Džef priznaje da je uvod „pozajmio” od Sabatove Children of the Sea, čime odaje još jednom priznanje legendarnom Diju. Kada se uvod prelomio u Alison Hell, nastupio je emocionalni slom za mene. Plakao sam i ridao kao malo dete. Nisam mogao da stanem. Posle minut i nešto sam došao sebi i nastavio da pevam sa momcima, kojima se za ovu priliku pridružio i Šmir (Destruction) da otpeva visoke delove u refrenu. Što bi Englezi rekli: priceless!!! Zaista sjajan nastup Annihilator-a. Čak je i par novijih pesama zvučalo odlično. Ukupno sat i šest minuta. Džef i Dejv su pokazali da su dobar tandem, dok je i utisak o „latino” ritam sekciji za ovu turneju pozitivan. Čekao sam skoro 20 godina da ih vidim na delu (doduše, Votersa sam video kao ritam gitaristu Savatage-a 2002. u KST-u). Sledeći put neće trebati toliko. Sigurno. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Box Ambush King Of The Kill Hell Is The War Plasma Zombies Clown Parade Ultra-Motion Set The World On Fire Fun Palace The Trend Crystal Ann/Alison Hell

ACCEPT: Sa puno iščekivanja, nade i strepnje čekao sam nastup legendarnih Nemaca. Promena pevača je uvek problem, naročito kad je u pitanju specifičan vokal kao što je Udo Dirkšnajder (Dirkshneider). Ipak, već od početka himne Metal Heart svima je bilo jasno da nas čeka odličan šou. Ređali su se najveći hitovi. Publika u delirijumu. Obostrano zadovoljstvo. Sa novog albuma, koji bi uskoro trebalo da izađe, svirane su dve stvari. Teutonic Terror je više od obične pesme. To je simbol da se Accept vratio, i da je tu da ostane. Možda je nekim fanovima teško da prebole odlazak Uda ali Mark Tornilo je dostojna zamena a i glasom liči na svog velikog prethodnika. Za mene više nego dovoljno. Prilikom predstavljanja benda preskočio je da kaže svoje ime. 63

Rekao je: „mene znate: I’m Rebbel”. Naravno, usledio je ovaj klasik velikih Nemaca. Wolf Hofman je pravi lider benda. Svesno stavljen u prvi plan tokom nastupa. Njegova opčinjenost klasičnom muzikom u više momenata donosi miks metala i klasike. Accept, kao faktički najveće zvezde ovog festivala, imali su najdužu satnicu i svirali čak 102 minuta. Za mene najveće ludilo bilo je na Metal Heart, Breaker i Burning. Dva bisa su, naravno, priča za sebe. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. bis 1: 16. 17. bis 2: 18. 19.

Metal Heart Midnight Mover Restless And Wild London Leatherboys Losers And Winners Teutonic Terror Breaker Bulletproof Neon Nights Wolf ’s playing classic Up To The Limit The Abyss Peter’s Bass Solo Monsterman Burning Princess Of The Dawn I’m A Rebel Fast As A Shark Balls To The Wall

ZAKLJUČCI: Kavarna je heavy metal prestonica Balkana. Definitivno najdraži festival na kome sam bio. Samo jedanaest Srba ove godine (za koje ja znam), što je nedvosmisleno dokaz finansijsko-moralne krize u kojoj se trenutno nalazimo. Biće bolje, valjda. P. S. Nadam se da sam zbog svih dobrih dela koja sam učinio nekolicini ljudi ove godine u Kavarni zaslužio da jednog dana čujem kako Čak Šuldiner (Chuck Shuldiner) svira Scavenger of the Human Sorrow ili Crystal Mountain. 64

19. 10. 2010, BLIND GUARDIAN, Steelwing, Stodola, Varšava, Poljska

DANKE BLIND GUARDIAN! DZIEKUJĘ WARSZAWA! UVODNE NAPOMENE: Blind Guardian mi je u top 5 bendova a dugo godina mi je bio i broj jedan (1998–2002). Do sad sam ih gledao dva puta (2009), ali oba puta je to bio festivalski nastup, dakle po malo više od sat vremena svirke. Iako mi poslednja tri studijska izdanja benda nisu legla baš najbolje, njihov status, kvalitet i značaj nikad nisu dovođeni u pitanje. PROSTOR: Lokacija kluba Stodola je veoma dobra. Nalazi se relativno blizu, kako centra grada, tako i periferije (gde sam ja odseo). Gradski prevoz u Varšavi funkcioniše tokom cele noći tako da verujem da niko nije imao problema, ni u dolasku ni u povratku. Impresionirala me je činjenica da klub ima čak pet različitih šankova (plus gomilu mesta za sedenje) i dve odvojene garderobe. Kapacitet sale je oko 1.000 ljudi, što se uklapa u standard za koncerte ovakvog tipa širom Evrope. Bina je prilično široka tako da se sve odlično vidi, čak i sa najudaljenijeg mesta. Opšti utisak jako dobar. CENE: Karta za koncert 3.240 u dinarskoj protivrednosti; malo pivo (0,3) 148, veliko (0,5) 243 dinara; garderoba 54; tur majica 1.350, duks 1.890 dinara (pozadi su datumi za septembar, oktobar i novembar 2010). PREDGRUPA: Mladi Šveđani Steelwing, koji su svirkom, glasom i izgledom umnogome podsećali na Pegazus. Rekao bi čovek kao da su izašli iz 1984. godine. Prava heavy metal svirka uz dobar prijem kod publike. Ukupno 34 minuta i pet pesama. Mogu da zaključim da su bili pravi izbor za predgrupu jer su odradili ono za šta su dovedeni tj. zagrejali su masu za nastup zvezda večeri. Momci su odmah nakon svirke otišli do svog štanda i bili veoma raspoloženi za razgovor i slikanje. Ipak, moram konstatovati da nije baš bilo mnogo zainteresovanih za taj vid komunikacije sa bendom. Nažalost. SVIRKA: Nastup je počeo tačno u 20:36 pesmom koja otvara novi album Sacred Worlds. Jedna od najboljih stvari sa novog albuma, koja ima dugačak intro, idealno za početak koncerta. Delirijum u publici u 65

momentu kada se pojavio Hansi. Kaže da im je ovo prvi nastup u Varšavi, ne i u Poljskoj. „Welcome to the show, Welcome to Dying!!!” Setih se KST-a septembra 1996, ove pesme i mog metal ispraćaja u vojsku. Bio je to početak velike ljubavi između mene i benda. Doduše trebalo je prvo preživeti Vojsku Jugoslavije, što nije bilo ni brzo ni lako... Od poljskog Hansi naučio dobar dan (dzien dobry), za koji i sam kaže da nije prikladan za vreme održavanja koncerta, i naravno, hvala (dziekuję). Born in the Morning Hall bila je prva pesma sa „Imaginations” da bi se nastavila u veliki hit Nightfall. Ja oduševljen a reakcija pune sale odlična. Iz publike stiže buket cveća za Hansija koji deluje pomalo iznenađen. Ostavlja ga na bubnjevima uz šaljive komentare. Sledi pesma (još jedna) o Petru Panu, Fly, praćena ilustracijama sa video-bima. Nakon toga objava da je danas rođendan basisti Oliveru Holzvartu. Na to publika kao iz topa počinje da peva poljsku verziju pesme happy birthday. To se ponavlja nekoliko puta uz nesumnjivo zadovoljstvo članova benda a naročito slavljenika. Ja mu želim da postane i zvanično član benda a ne samo studijski muzičar kako se vodi poslednjih godina. Pade mi na pamet i njegov rođeni brat Alex (bubnjar Rhapsody of Fire a svirao i obe Metal Opere od Avantazije). Olivera sam gledao i kao basistu Tarje a Alexa još ne. Nadam se sledeće godine (već pravim „pakleni” plan za to, he he). Sledi sjajna Time Stands Still (At the Iron Hill). Sa njom su počinjali svoje nastupe prošlog leta. U toku pesme Markus ima problema sa gitarom tako da je morao da je zameni. To se za kratko odrazilo na nedostatak ritam gitare nekih 30-ak sekundi. Inače, što se tiče zvuka mogu da kažem da je bio odličan, ne i savršen. Sledi prvo pozitivno iznenađenje za večeras, Quest for Tanelorn. Iako sam pratio set liste na turneji, ova pesma me je potpuno uhvatila nespremnog. Spiritus sanctus, vita aeterna!!! Koliko sam samo dugo čekao da ovo čujem uživo! Publika skandira Majesty, Majesty! Hansi kaže da nije baš raspoložen za tu pesmu ali mu se čini da ostali članovi benda jesu. Pogotovo Andre. Više puta tokom koncerta proziva solo gitaristu. Žali se da nisu u dobrim odnosima i da praktično i ne razgovaraju od kad su krenuli na turneju. Verujem i nadam se da se radi o internoj šali a ne o nekoj krizi u bendu. Publika na to gromko skandira: Andre, Andre! Sledi Majesty, kao prva ispunjena želja odličnoj varšavskoj publici. Hansi inače opet nosi letnju košulju sa kragnom u kakvoj smo ga viđali na festivalima prošle godine. Samo da kažem da se ne slažem sa onim što LazaGNR reče prošle godine u Kavarni da Hansi liči na pijanca ispred dragstora. Ne može tako sa legendom, Hansi je bre to! Sledi sjajna balada Past 66

and Future Secrets i meni suze na oči. Nakon toga Turn the Page sa prošlog albuma i Tanelorn sa novog. Ova druga beše poslednja koju sam čuo pre nego što sam krenuo na koncert. Za kraj regularnog dela sledi Imaginations From the Other Side uz ludilo u publici. U 22:02 bend odlazi sa bine a Poljaci kao sumanuti skandiraju: Guardian, Guardian. Dranje je bilo toliko jako da se bend vratio praktično za minut. Sledi bis za pamćenje. Prvo stvar sa novog albuma Wheel of Time u čijem središnjem delu ide jedan kraći deo sa matrice. Reč je o instrumentalnom delu sa pregršt različitih instrumenata, tako da je to bilo i dobro rešenje. A onda veliko i nezapamćeno finale. Bard’s song (In the Forest), možda i najbolja live pesma heavy metal muzike. Jedna od retkih stvari koju publika peva od početka do kraja. Na video-bimu slika šume. Atmosfera koju treba doživeti, zadovoljstvo koje treba osetiti. Poljaci se deru:Valhalla, Valhalla. A želja publike je za Gardijane zapovest (doduše ne bez Hansijevog gunđanja, ha ha). Ponekad zaboravim koliko je ova pesma teška za pevanje. Kod druge strofe osetih nedostatak Kaija Hansena ali samo za momenat. Već standardna završnica u kojoj publika 2-3 minuta sama peva refren poznata je svim pravim heavy metal fanovima. A onda nagrada od strane benda, i to kakva. Zbog odlične atmosfere biće ubačena još jedna pesma. I to koja, Lord of the Rings. Au, koje iznenađenje! A meni odma’ suze na oči. Šta drugo. Fantastično! Za kraj, naravno, himna Mirror, Mirror! Publika u delirijumu. Skandiraju: dziekuję dziekuję!!! I ja sa njima. Toliko znam poljski, he he. Ukupno dva sata i dva minuta. Veče za pamćenje. Atmosfera odlična. Ali to je više do benda. Gde Blind Guardian svira tu nema loše atmosfere. ZAKLJUČCI: Na kraju mogu da kažem dve stvari: 1) Malo je bendova na planeti koji se mogu meriti sa Blind Guardian-om; 2) Radujem se danu kada će ponovo svirati u Srbiji i kada ćemo (opet) moći da uživamo u po mnogo čemu jedinstvenom heavy metal spektaklu. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Sacred Worlds Welcome to Dying Born in the Morning Hall Nightfall Fly Time Stands Still (At the Iron Hill) Quest for Tanelorn Majesty Past and Future Secrets 67

bis:

68

10. Turn the Page 11. Tanelorn (Into the Void) 12. Imaginations From the Other Side 13. 14. 15. 16. 17.

Wheel of Time Bard’s Song (In the Forest) Valhalla Lord of the Rings Mirror Mirror

27. 10. 2010, W.A.S.P., Bastardolomeys, Festivalna, Sofija, Bugarska

BLEKI U SOFIJI – ČIN TREĆI UVODNE NAPOMENE: Ovo mi je četvrti put da gledam W.A.S.P., treći u Sofiji, tako da su poređenja sa ranijim koncertima neizbežna. „The Crimson Idol” mi je jedan od tri najdraža albuma svih vremena, ako ne i najdraži. Dakle, suvišno je reći da sam nestrpljivo iščekivao još jedan susret sa Blekijem (Blackie Lawless) i ekipom. PROSTOR: Hala Festivalna je najveći zatvoreni prostor za koncerte u Sofiji. Njen maksimalni kapacitet je 5.000 posetilaca. Lokacija je dosta dobra, relativno blizu centra tj. 10 minuta peške od mesta gde sam odseo. U hali sam bio prošle godine na metal festivalu na koji sam išao zbog Queensryche. Sve u svemu dobro mesto za koncert. PREDGRUPA: Bugari Bastardolomey. Na njih sam došao negde na pola nastupa i čuo tri pesme. To nije muzika koja prija mojim ušima, ali su imali topao prijem kod publike. Na kraju su završili sa Snap Your Fingers od Prong-a što me je podsetilo na KST dane „moje mladosti”. Tu pesmu sam jedino tamo i slušao, više puta. SVIRKA: Tačno u 21:17 počeo je intro. Sastojao se od zanimljivog miksa najvećih hitova W.A.S.P-a. Posle par minuta pojavio se Bleki i „omladinci” uz standardnu uvodnu On Your Knees. Svi su naravno odmah bili „na kolenima”. Na nju se odmah nadovezuje The Who obrada Real Me. U pozadini tri video-bima koji prikazuju spotove za pesme. Sledi kratak Blekijev pozdrav uz: Are you ready? All I need is my LOVE Machine!!! Potpuno ludilo u publici. Prema vodećem bugarskom sajtu Metal katehizis, bilo je blizu 4.000 ljudi. Dok skačem i pevam gledam napred, nazad, levo, desno. Velika većina prisutnih radi to isto. Odlična atmosfera. Daleko bolja od one na Scorpionsima pre dva dana. Ali ipak treba reći da su hala i stadion dva različita pojma. A i muzika Scorpions-a i W.A.S.P-a. Nakon toga prva pesma sa novog albuma Crazy. Zaista dobra stvar, donekle autobiografska. Publika je odlično prima. Nešto je drugačija stvar sa sledećom Live to Die Another Day. Možda jedina pesma kojoj nije bilo mesto u ovoj ionako kratkoj set listi. Ovo nikako ne znači da je pesma loša, već da joj je konkurencija prejaka. S 69

obzirom da za ove dve pesme nema spotova, u pozadini su išle prvo scene iz slavnih horora u crno-belom (Drakula, Frankeštajn, Vukodlak...), a posle slike iz starih kaubojaca (što crno-belih, što u koloru). Nakon toga himna svih nas Wild Child. Atmosferu ne treba opisivati. Setih se dragih prijatelja iz Srbije. To je i za njih. Ovo je inače čak peti put da W.A.S.P. svira u Bugarskoj (pored Sofije 2004. i 2006, Kavarna 2006. i Loveč 2008). Teško da je koji strani bend svirao više. Sledi Babylon’s Burning, odlična pesma uz jako dobar spot. Zanimljivo je da Bleki nije nijednom otpevao naslov u refrenu već je svaki put puštao da to publika uradi. Jako sam zadovoljan njihovom reakcijom jer je ovo pesma koju sam silno želeo da opet čujem uživo. Na video-bimu vidimo film koji nas uvodi u prelepu The Idol. Pevam sa suzama u očima, od početka do kraja. Najemotivniji deo koncerta. Divan i dugačak solo poslužio je kao solo tačka jako dobrog gitariste Daga Blera (Doug Blair). Koliko je samo jaka ova pesma. A onda najava za I Wanna Be Somebody. Skačem uz žal jer znam da će to biti kraj oficijelnog dela koncerta. I ovog puta takmičenje leve i desne polovine hale. I ovoga puta moja strana gubi. Doduše moji „protivnici” su bili brojniji jer su imali i celu tribinu na svojoj strani. U ovoj bici mi nije bilo žao da izgubim. Sve je trajalo nepun sat. Sledi bis. Sa razglasa ječi zvuk motorne testere. Oduševljenje u publici. Kreće Chainsaw Charlie. Derem se iz sve glasa. Naročito na psovke koje Bleki i ovog puta preskače ili ublažava. Sad mi nije toliko krivo jer sam to i očekivao. Nešto ranije basista Majk Duda (Mike Duda) je iz publike uzeo zastavu Makedonije, verovatno misleći da se radi o obeležju domaćina. Gitarista kasnije ispravlja tu „grešku” i uzima bugarsku sa kojom svira jedan solo. Na Heaven Hang in Black gledamo detalje iz američke istorije. Lepa balada. Na početku mi je sve zanimljivo (Građanski rat, pa i Drugi svetski), posle baš i ne (Vijetnam i poslednji ratovi). Na kraju ono što smo svi očekivali. Bleki izlazi i govori svoje čuveno: I have only one more thing to say before we leave. I Blind in Texas!!! Svi skačemo i pevamo. Ovog puta uz dosta pozadinskih vokala basiste i gitariste. I to je to. Sat i 24 minuta. Ipak, duže nego 2004. i 2006. ZAKLJUČCI: Još jedna dobra svirka. Ovog puta nije bilo suvišnih foliranja, što je samo za pohvalu. Kratko ali slatko. Naravno, moglo je duže da traje, kao što reče neko „znamo mi Blekija”. Vidimo se nekom drugom prilikom. Uskoro.

70

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

On Your Knees Real Me Love Machine Crazy Live to Die Another Day Wild Child Babylon’s Burning The Idol I Wanna be Somebody

10. Chainsaw Charlie 11. Heaven’s Hang in Black 12. Blind in Texas

71

19. 12. 2010, AVANTASIA, Grugahalle, Esen, Nemačka

AVANTASIA – SAN KOJI JE POSTAO STVARNOST!!! alternativni naslov: I Sveti Nikola sluša Avantaziju PUTNI TROŠKOVI: Povratna karta Wizzair-om do Dortmunda plaćena je 68 evra, hostel – tri noćenja sa doručkom 86, karta za koncert 35. Dakle, sa troškovima hrane i pića, vozova do i od Esena (nekih 40 kilometara od Dortmunda) ukupna cena ove avanture iznosila je oko 250 evra. Malo za ono što se njome dobilo. PROSTOR: Koncert je održan u Grugahalle u Esenu. Do nje se stiže metroom, četiri stanice od Glavne železničke stanice. Radi se o tipičnoj rukomentoj hali. Široka bina postavljena je na jednoj strani hale tako da su za publiku bili dostupni ceo parter i jedna tribina. Rekao bih prostor za nekih 3.000 ljudi, koliko ih je i bilo te večeri u Esenu. Zvuk je bio savršen, delom verovatno i zbog same akustičnosti hale. PRED KONCERT: Već od samog objavljivanja datuma ove mini turneje stajalo je da će koncerti u Nemačkoj počinjati tačno u 20:00 zbog njihove predviđene dužine. Stigoh pred samu halu u 18:15. Padao je sitan ali jak sneg. Tamo je već čekalo stotinak najvernijih fanova. Ulaz je pušten u 18:45 i relativno brzo sam se našao unutra. Za garderobu sam izdvojio 1,5 evro a za malo pivo 2,5. Zanimljivo je da su Nemci odlučili da toče samo „čašice” od 0,25. Brzinom munje sam se stuštio do štanda sa „rekvizitima”. Odlučio sam se za majicu Metal Opera (album koji smatram najboljim u ovoj deceniji) i kapu sa logom benda. 25+15 evra, rekao bih nešto skuplje nego što je to uobičajeno. Ali vredi. Ispred bine bio sam već oko 19 časova. Delovalo je da neće biti sve popunjeno; za nepunih sat vremena sve se izmenilo. KONCERT: Tačno u 20:15 sa razglasa je krenula himna Long Live Rock&Roll. Kad bolje razmislim, teško da su mogli da nađu pogodniju pesmu za početak koncerta. Nakon toga se čuju zvuci Twisted Mind i na bini se ukazuju obrisi članova benda. „Gazda” Tobi se pojavljuje na vrhu bine. Svi, pa i ja, često zaboravljamo da je Avantasia samo skraćeno ime benda a da se sve u stvari zove Tobias Sammet’s Avantasia tj. solo projekat Tobijasa Sameta sa velikim brojem gostiju. I to kakvih 72

gostiju, najveće zvezde heavy metala i rok muzike uopšte. Njihovo nabrajanje zauzelo bi previše prostora. Neke od njih pomenuću u daljem toku izveštaja. Gospodin Samet je autor apsolutno svih tekstova i kompletne muzike sa svih izdatih albuma. Takođe je bitno da Tobi nije samo sjajan muzičar, kompozitor i organizator već i odličan pevač. U to sam imao prilike da se uverim prošle godine kada sam ga dva puta gledao sa Edguy-em, njegovim matičnim bendom. Sastav muzičara gotovo isti kao i 2008. kada je održana prva Avantasia turneja: gitaristi Saša Paet (Sascha Paeth) i Oli Hartman (Oliver Hartmann), basista Rico Huneke (Robert Hunecke), klavijaturista Miro Rodenberg i bubnjar Feliks Bohnke, Tobijev „udarač” iz Edguy-a. Od samog početka na bini je i jedina dama, Amanda Samervil (Somerville) koja većim delom nastupa peva pozadinske vokale. Prosto je neverovatno kako je bend dobro usviran s obzirom na to da su imali jako malo vremena pre prvog koncerta u Švajcarskoj 29. novembra. Pa samo dva dana ranije Edguy je imao koncert u Dortmundu. U uvodnoj pesmi prvi put se čuje horsko pevanje u delu From the Cradle to the Madhouse. Ceo nastup je osmišljen tako da se gosti na vokalu pridružuju Tobiju na bini i smenjuju jedan za drugim. Prvi specijalni gost bio je odlični Jorn Lande (Jorn, Masterplan i još mnogo toga). Slede najduža pesma u Avantazija repertoaru The Scarecrow i Promised Land koja je na novom albumu snimljena sa Jornom na vokalu. Ovo mi je prvi put da ga gledam i slušam uživo i moram da priznam da sam impresioniran. Odličan glas, ponašanje na bini i „stajling”. Na četvrtoj Serpentsin Paradise vrlo dobro menja specifičan i jedinstven glas Dejvida Difejsa (David DeFeis, pevač Virgin Steele-a). Na ovoj pesmi moje lično oduševljenje se nije poklopio sa raspoloženjem u mojoj okolini. Bio sam na pet metara od bine, ali nisam osetio neko preterano ludilo. Čini mi se da je publika u Esenu mnogo bolje reagovala na pesme sa novog albuma i generalno na balade. Ipak, sa mesta na kome sam bio nisam baš mogao objektivno da procenim situaciju. Sledeći gost bio je iskusni Bob Ketli (Catley, Magnum), odlično primljen od ženskog društva u mom susedstvu. Već na samom početku čovek se sapleo i pao ali nije prestao da peva. Pridigao se brzo bez ikakvih posledica na izvođenje. Još jedan specifičan vokal koji je obeležio nekoliko pesama Avantazije. U kompoziciji Story Ain’t Over (sa mini albuma „Lost in Space I”) i Amanda dobija malo više prostora da iskaže svoj neosporan kvalitet. A nakon toga trenutak koji sam čekao skoro 20 godina. Posle uvoda u Reach Out for the Light na bini se pojavljuje jedan, jedini i neponovljivi, mali bog heavy metala 73

Mihael (Michael) Kiske! I to nakon 17 godina od poslednjeg nastupa na nekoj turneji. Najbolji pevač Helloween-a i nesuđenjeni pevač Iron Maiden-a uživo, još jedan san je postao java! Sa novim imidžom (zimska kapa) ali sa istim fenomenalnim glasom koji nije izgubio ništa na svom kvalitetu i prepoznatljivosti. Nisam mogao da verujem šta se događa pred mojim očima. U sledećoj pesmetini The Tower sav sam se naježio kako je Erni (kako je potpisan na prvoj Metal Operi) otpevao središnji deo. Kada je došlo ono Hallelujah Hallelujah Kiske se krsti, za njim i Tobi, pa onda i ja. Doduše, ja sa tri prsta! „Ćelavi” na početku nosi crnu jaknu ali će je kasnije promeniti u onu crvenu u kojoj se pojavljuje poslednjih godinu dana. Sledi sjajna Death is Just a Feeling sa poslednjeg albuma i poslednji veliki gost, heavy metal ikona Kai Hansen, sa štapom i cilindrom. Pomalo neočekivano, i publika i ja doživljamo dotadašnji vrhunac. Horsko pevanje konačno dostiže željeni nivo. Kai sjajno menja Džona Olivu koji orginalno peva ovu pesmu. Nekoliko vrisaka je samo bonus. Čisto da nas podseti sa kim imamo posla. Interesantno je da je pred kraj pesme Kai bacio cilindar i više ga nije nosio pa ni na „onoj” pesmi koja će biti nešto kasnije. Sledi nešto duže obraćanje Tobija. Sve je uglavnom na nemačkom pa je teško razumeti. Govori da je naredna pesma mnogo kritikovana kao komercijalna, MTV-ijevska i tome slično. Na oduševljenje svih prisutnih, sledi Lost in Space. Tobi odlično peva a pred kraj mu se pridružuje i Amanda. Kad se samo setim da je spot za tu pesmu zamalo snimljen u Srbiji. Nastavljamo u istom, laganom ritmu. Tobi i Bob sedeći pevaju baladu In Quest For, jedinu celu kompoziciju sa „Metal Opera II” u večerašnjem repertoaru. Ne bih mnogo komentarisao set listu. Svako od nas pravih fanova ima u sebi neke pesme koje bi želeo da čuje a objektivno je teško svima izaći u susret. Par pesama mi je stvarno nedostajalo, Breaking Away najviše, naravno. Sve u svemu, vrlo dobar izbor. Sledi jako dobra Runnaway Train a Tobiju i Bobu (koji koristi daire) priključuje se i Jorn. Sve mi se više i više sviđa ova stvar. Pesmu završava Feliks svojom minijaturom za bubnjevima. Nakon toga još jedan „specijalitet kuće”. Dying for an Angel sa Kiskeom. Svaka čast Klausu Majneu (Scorpions) koji je to pevao na albumu, ali ova verzija je ona prava, najbolja. I publika i ja se deremo maksimalno. Sledeća je Stargazers, prva i jedina koju Tobi ne peva. Razumna odluka, njemu je potreban odmor jer se svi drugi menjaju na bini a on ostaje. I peva. I to kako, sjajno. Mikrofon „preuzima” Oli Hartman (koji je na „Metal Operi” dao glas papi Klimentu VIII), nastavljajući i da odlično svira gitaru. Većim delom koncerta sam bio tačno na74

spram njegove pozicije, nešto ulevo sa bine tj. udesno iz moje perspektive. Sledi prelepa balada Farewell a ulogu Šaron den Adel preuzima Amanda. Prelep glas (i malo puniji stas, he he) koji ne bih imao protiv ni da čujem u svom najomiljenijem bendu. Publika na „nagovor” Tobija pravi talase rukama. Za kraj oficijelnog dela ostavljena je naslovna sa poslednjeg albuma The Wicked Symphony. Publika reaguje dobro. Moj zaključak je da je, kako je koncert odmicao, atmosfera bila sve bolja i bolja. Svi (osim mene) skandiraju „hoćemo još” na nemačkom. Ja naravno ćutim jer ne znam kako da izgovorim pomenuto. Bend se veoma brzo vraća a Kai započinje himnu The Toy Master. Derem se koliko me grlo nosi. Kao svojevremeno na „Brat mi fura pank” u SKC-u 2006. Ne pamtim da sam nekad jače. Nakon toga Tobi opet uzima reč i kaže da je Avantasia bend sa trojicom gitarista. To je naravno znak da i Kai ode po gitaru i pokaže šta ume. Sledi Schelter from the Rain, fenomenalni Kiske (a i Tobi) i dobra Kaijeva solaža. Tobiju u momentu ispada mikrofon ali opet bez posledica na savršenu svirku. Naslovna Avantasia nas sve dovodi do vrhunca. Kao i tokom celog nastupa, međusobna zezanja ne prestaju. Kiske i Tobi provociraju Kaija dok svira solažu. Srećan sam što sam taj momenat ovekovečio mobilnim. Uopšte, jako dobra atmosfera drugarstva i poštovanja odiše na svakoj pesmi. To se oseća i ne može se lako fabrikovati i folirati. Za kraj je ostavljen sjajni medli Sign of the Cross i Seven Angels. Ipak, pre toga najduže predstavljanje benda u istoriji. Tobi je iskoristio priliku, budući da im je ovo poslednji koncert (od 11) na ovogodišnjoj (drugoj po redu u istoriji benda) turneji da predstavi i crew. Kaže da bendovi kao Iron Maiden i AC/DC vode stotine i stotine ljudi, dok su oni pošli na turneju sa samo šest. Svi su detaljno predstavljeni. Nakon njih predstavljaju se i članovi benda. Tobi melje li melje na nemačkom, sve u šaljivom tonu, naravno sa preterivanjima u pohvalama („ma koji Majk Portnoj – Feliks Edguy Bohnke”). Sve je to trajalo desetak minuta. Svi su zadovoljni jer je jasno da je turneja bila veliki uspeh (onako kako je planirana). Skačem i pevam uz jednu od mojih omiljenih pesama koja se pretače u refren Seven Angels kada svi prilaze na ivicu bine. Veliko finale jednog nezaboravnog događaja. Na kraju dugo poklanjanje publici, odakle je doletela jedna španska zastava sa imenom benda. I lično sam se uverio da je došlo dosta ljudi sa strane. To je i logično jer je ova kratka turneja obuhvatila od evropskih zemalja samo Švajcarsku, Nemačku i Švedsku. Ukupno dva sata i pedeset minuta. Drugi najduži koncert u životu (posle legendarnih pet sati i jedan minut Manowar-a u Kavarni 2008). 75

ZAKLJUČCI: Posle svega imam osećaj da je svako od 11 ljudi na bini dao svoj maksimum, da nije u pitanju samo puki profesionalizam već uživanje u onome što rade. Ovaj koncert je specifičan i po više stvari jedinstven u mom životu. Prvi put sam bio u Nemačkoj, prvi put sam za vreme jednog koncerta napravio čak 140 fotografija, valjda želeći da svaki momenat svojom rukom zabeležim i sačuvam za sva vremena. Ono što je možda i najbitnije, verovatno više nikad neću videti toliko dobrih pevača na istoj bini. Nemci kao publika nisu bili loši, ali bih iskreno voleo da sam ovaj koncert gledao, ako ne u Južnoj Americi, ono bar u Bugarskoj. Na kraju želim da kažem veliko hvala Tobiju, gospodi i dami što su mi dopustili da nekoliko sati provedem u zemlji Avantaziji. Biću vam večno zahvalan. Do nekog novog susreta, s ljubavlju i poštovanjem, Bojan

bis:

76

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Twisted Mind The Scarecrow (Jørn Lande) Promised Land (Jørn Lande) Serpents in Paradise (Jørn Lande) The Story Ain’t Over (Bob Catley) Prelude /Reach Out for the Light (Michael Kiske) The Tower (Michael Kiske) Death Is Just a Feeling (Kai Hansen) Lost in Space (Amanda Somerville) In Quest For (Bob Catley) Runaway Train (Bob Catley & Jørn Lande) Dying for an Angel (Michael Kiske) Stargazers (Oliver Hartmann & Jørn Lande & Michael Kiske) Farewell (Amanda Somerville) The Wicked Symphony (Oliver Hartmann & Jørn Lande)

16. 17. 18. 19.

The Toy Master (Kai Hansen) Shelter From the Rain (Michael Kiske & Bob Catley) Avantasia (Michael Kiske) Sign of the Cross / The Seven Angels (Jørn Lande, Michael Kiske, Bob Catley, Oliver Hartmann, Amanda Somerville)

23. 1. 2011, HELLOWEEN, STRATOVARIUS, Аvatar, Hristo Botev, Sofija, Bugarska

ARE YOU METAL? PROSTOR: Sala Hristo Botev dobro je znana bugarskim, pa i balkanskim ljubiteljima heavy metala. U njoj je do sada održano bezbroj metal koncerata, a ja je posećujem još od novembra 2004. kada sam tu prvi put gledao W.A.S.P. Nalazi se na periferiji Sofije, ali je srećom dobro povezana sa centrom grada autobuskim linijama. Sigurno jedan od najboljih koncertnih prostora u bugarskoj prestonici. Karte za prvi koncert su bile rasprodane više od dve nedelje pre samog održavanja. Razvodnjeno Tuborg pivo koštalo je dva leva (jedan evro) a garderoba jedan lev. Svi uslovi za pravi heavy metal spektakl su postojali. AVATAR su mladići iz Švedske čiju muziku čini mešavina raznih metal pravaca. Od heavy-ja do nečega što je ličilo na Canibal Corpse. Nisam ih slušao ranije pa mi je to sve zvučalo čudno. Pevač je zatražio od publike da ih podrži i kupi njihov cd a oni će kao da ih čekaju na štandu. Kasnije sam ih pred početak Stratovariusa video u publici. Verovatno nije bilo nekog velikog interesovanja… 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

The Great Pretender Roadkill Shattered Wings Reload Deeper Down Pigfucker Queen of Blades

STRATOVARIUS je krenuo tačno u 20:28 a prva pesma bila je himna Hunting High and Low, na zadovoljstvo prisutnih. Pevač Timo Kotipelto rekao nam je već na početku da je bolestan (bakterije u grlu) i da „pokušava” da peva. Imajući to u vidu jasno je zašto je pevao prilično rezervisano. Što se mene tiče, bolje i tako nego da je nastup bio otkazan. Iz napred navedenog razloga dobili smo čak tri instrumentala. 77

„Ostatak” set liste činili su najveći hitovi benda koji je odlučio da ne svira nijednu pesmu sa tek izašlog novog albuma „Elysium”. Treba istaći činjenicu da se za bubnjeve vratio Jorg Mihael, uspešno oporavljen od operacije tumora. Onako iz daljine, sa maramom na glavi, ličio je na Blejza Bejlija. Ukupno sat i jedan minut. Ovo mi je treći put da ih gledam i opet ostajem prilično zadovoljan. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Hunting High and Low Speed of Light Paradise Stratosphere Phoenix Bass solo Guitar solo The Kiss of Judas Twilight Symphony Forever Black Diamond

HELLOWEEN već peti put dolazi u Bugarsku (pored Sofije jednom su svirali i u Kavarni). Gledao sam ih pre tačno pet godina u Zimskom dvorcu u Sofiji. Tada je bilo više od 5.000 ljudi. Pošto su veće hale bile zauzete a interesovanje za ovaj bend nije smanjeno, rešenje je nađeno u tome da se održe dva koncerta u Hristu Botevu. To se pre toga desilo jedino u slučaju Deep Purple sada već daleke 1998. godine. Na ovom mestu ću samo spomenuti da je bend ostavio prazan 25. januar kao datum između dva sofijska i zagrebačkog koncerta, ali nažalost nije bilo tog „avanturiste” koji bi ovaj paket doveo u Beograd. Koji minut pre 22 sa razglasa kreće klasik For Those About to Rock, da bi nakon njega bio pušten intro koji je bio mešavina dobro prepoznatljiv elemenata iz Helloween diskografije (Starlight, Happy, happy Helloween…) Nemačka petorka se pojavljuje na bini sa pitanjem za sve nas ARE YOU METAL? – prvi singl sa poslednjeg prilično dobrog albuma „7 Sinners”. Već na ovoj pesmi Endi Deris pušta publiku da peva refren. Iako sam veći Gamma Ray nego Helloween fan, moram priznati da je Are You Metal bolje prošla od Kaijevog To the Metal. Ova „ložačka” pesma bila je pun pogodak za otvaranje koncerta. Usledio je hit Eagle Fly Free, prva od pet pesama sa kultnog „Keeper II” albuma. Na nju se nadovezuje odlična March of Time. Što se tiče zvuka, on nije bio loš, 78

ali meni ponekad nije bio dovoljno čist. Posle solo tačke gitariste Saše Gerštnera (Sacha Gerstner) sledi When the Sinners Go i mali omaž velikom Judas Priest-u. Nakon toga poslednja nova stvar za ovo veče World of Fantasy (meni omiljena sa „7 Sinners”). Bubnjarski solo je bio uvod u još jedan klasik I’m Alive. Moram reći da sam bio veoma srećan da čujem ovu pesmu uživo. Sledi odlična balada Forever and One a na bini ostaju samo Saša i Endi sa akustičnim gitarama. Nakon nje jedina pesma sa meni jako dragog „Better Than Raw” – Handfull of Pain. A onda je došao vrhunac večeri iliti Keeper’s Medley. U uvodu Deris objašnjava kako mnogi fanovi po raznim forumima traže i Keeper of the Seven Keys i Halloween i The King for a Thousand Years (za ovu poslednju nešto nisam siguran, ha ha). Činjenica je da te tri pesme zajedno traju oko 45 minuta. Kao rešenje za ovu turneju bend nudi jedan meadly tri navedene kompozicije u trajanju od 15 minuta. Njihov raspored je po mojoj slobodnoj proceni Keeper i Halloween po 6-7 minuta a King oko dva. Imao sam sreću da u celom Keeper-u uživam pre pet godina, ali je za mene polovina Halloweena bila vrhunac večeri i ispunjenje sna, bio sam ponosan na činjenicu da je ova pesma prvi put u celini puštena u beogradskom KST-u tog septembra 1996. godine meni u čast tj. mom odlasku u vojsku Jugoslavije. Toliko urlanje i mlaćenje glavom skoro nisam izveo. Pomislih: da u ovom trenutku peva Kiske mesto Derisa, verovatno bih umro od sreće. Ovako mi je „samo” bilo super. Iako već 17 godina peva u bendu, za mnoge od nas Endi Deris će biti i ostati novi pevač Helloween-a. Njegov kvalitet nije sporan, njegov autorski rad u grupi je veoma obiman i činjenica je da je on treći stub na kome počiva bend, pored Vajkata (Michael Weikath) i Groskofa (Marcus Grosskopf), ali Kiske je Kiske. Za kraj zvaničnog dela ostavljen je klasik I Want Out, koji je u večerašnjem izvođenju trajao desetak minuta. Razlog je pevanje publike. Deris traži da publika otpeva poslednju reč u naslovu (Out) što je brže moguće. Kaže u stilu „dobrog prijatelja ovog benda” – Be Quick or Be Dead. Na bis sledi himna Ryde the Sky, koja me je potpuno iznenadila. Iako je svirana i na ranijim koncertima tokom ove turneje, gotovo sam navikao da je slušam samo na živim nastupima Gamma Ray-a. Sledi Future World uz ogromnu pomoć 3.000 oduševljenih fanova. U toku pesme napravljeno je i predstavljanje benda sa puno izmotavanja i zanimljivih i manje zanimljivih šala. Posle toga očekivan je bio i drugi bis. Na binu izlazi i desetak bugarskih fanova obučenih u lekarske uniforme. Naravno, Dr. Stein. Ludilo u publici. Na jednoj tribini napumpana je ogromna bundeva. Bend se poklanja a časovnik 79

otkucava tačno dva sata od početka. Iako je set lista identična kao i na nekoliko prethodnih koncerata, verujem da je ovo rekordno trajanje jednog Helloween koncerta u skorije vreme. Očigledno je razlog tome večerašnja odlična publika. Ostaje žal što nisam bio u prilici da odgledam i nastup narednog dana u istoj hali, ali biće prilike. Kada sam posle koncerta stao na vagu, shvatio sam da sam izgubio jedan kilogram. I to nešto govori. Na kraju se vraćam na pitanje iz naslova: Are You Metal? Odgovori su: Bugari – da, Helloween – uvek, a ja zauvek. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. bis 1: 14. 15. bis 2: 16.

80

For Those About to Rock (We Salute You) Are You Metal? Eagle Fly Free March of Time Sascha Gerstner guitar solo Where the Sinners Go World of Fantasy Dani Loble drum solo I’m Alive Forever and One (Neverland) (acoustic version) A Handful of Pain The Keeper’s Medley: Keeper of the Seven Keys The King for a 1000 Years Halloween I Want Out Ride the Sky Future World Dr. Stein

2. 2. 2011, ACCEPT, STEELWING, 202, Budimpešta, Mađarska

UP TO THE LIMIT!!! PROSTOR: Klub 202 (bivši Wigwam) nalazi se na samoj periferiji Budimpešte (sa budimske strane). Koliko sam ja razumeo, nešto je preuređen od kad je promenio ime ali je deo indijanske ikonografije ostao. U drugom delu sale postoje stolovi tako da se može reći da je njen kapacitet možda nešto ispod hiljadu posetilaca. Meni, koji sam stajao jako blizu bine ali malo udesno, zvuk nije bio potpuno čist dok se nisam pomerio prema sredini. Ne znam da li je to bio slučaj i na drugim koncertima koji su održani u „Dvestadvojci”. Ispred samog kluba pojavili smo se u ranim popodnevnim časovima da izvidimo situaciju. Naš „lov na Vuka” (kako ga je nazvao Ranko) nije urodio plodom jer su se članovi benda tada nalazili na ručku u gradu (bar je tako rekao Mađar iz obezbeđenja koji je natucao po neku reč engleskog). Šetnja Budimpeštom, koja je bila lepa kao i uvek, nije mogla dugo da traje zbog veoma hladnog vremena. STEELWING: Ako je neki bend izabran samo u razmaku od pet meseci da bude predgrupa bendovima kao što su Blind Guardian, Sabaton i Accept, to je automatska potvrda o njegovom kvalitetu. Mladi Šveđani (za koje još nije sigurno da su punoletni, ha ha) po treći put su pred mojim očima i ušima pokazali svoj neosporan talenat i potencijal. Izveli su četiri pesme sa svog prvenca i jednu koja će biti na drugom albumu, koji je u pripremi. Imidž i zvuk osamdesetih, motivacija na visokom nivou, veoma profesionalno i kvalitetno. Ono što mi je mnogo zasmetalo je sramno ponašanje mađarske publike. Kao da ih je neko silom naterao da gledaju Steelwing. Na poziv Rajlija (pevača) za ruke gore, jedva da je desetoro ljudi tapšalo. I to ne jednom nego više puta. Nikad to nisam ranije doživeo i nadam se da više ni neću. Nastup je trajao ukupno 33 minuta. I ovog puta sam, kao i u Beogradu, posle koncerta otišao da malo popričam sa momcima i dam im podršku. Poželeo sam da jednog dana i oni budu hedlajneri. Nadam se da će to u budućnosti i zaslužiti. 81

1. 2. 3. 4. 5.

The Illusion Headhunter Stone of Allusion Sentinel Hill Roadkill (…or be Killed)

ACCEPT: Posle „samo” šest meseci ukazala mi se prilika da ponovo gledam ovaj legendarni heavy metal bend. Već u ranijem izveštaju (Kavarna rok fest 2010) sam pominjao svoje zadovoljstvo zbog njihovog povratka na scenu i veoma uspešne zamene pevača. Mark Tornilo je kvalitetan i energičan pevač, dostojan naslednik čuvenog Uda, muzika benda ostala je prepoznatljiva a novi album „Blood of the Nations” vrlo dobro je prošao kod fanova širom sveta. Tačno u 21:22 pojavili su se članovi benda, Volf Hofman i Peter Baltes iz „originalne” postave, plus Mark, bubnjar Štefan Švarcman (Schwarzmann) i gitarista Herman Frank. Veoma sam se iznenadio što bubnjar ima istetovirano svoje ime na levoj ruci, ni manje ni više nego na ćirilici. Piše jednostavno Штефан. U ovom trenutku ne znam pozadinu priče, ali ću se potruditi da to saznam. Od samog početka krenuli su žestoko sa Teutonic Terror, hitom sa aktuelnog albuma. Kao što sam već ranije pisao, ova pesma za mene je više od obične pesme, ona predstavlja simbol da se Accept vratio i da je tu da ostane. Ređaju se i stare i nove stvari (ukupno pet). Jedan gotovo neverovatan osećaj me je obuzeo tokom koncerta. Kao da nas je neko zgrabio odmah na početku i „mleo“ gotovo dva sata bez prestanka (nastup trajao tačno sat i 56 minuta). Indikativno je to da se Mark prvi put obratio publici tek posle pete pesme. Sve u svemu, bilo je samo nekoliko kratkih najava, sve ostalo je bila ubitačna svirka koja je izvlačila poslednje atome energije iz fanova. Naravno, mislim na one prave, kojih je sigurno bilo oko stotinak među onih 500-600 ljudi koji su bili prisutni. Posle užasnog utiska koji su na mene ostavili za vreme nastupa Steelwing, moram priznati da su se Mađari donekle popravili i bili pristojna publika za vreme nastupa zvezda večeri. Bend nam ove večeri nije davao klasične solo tačke već su one bile deo nekoliko pesama (Volf, Volf&Peter, Peter). Na mene je najbolji utisak ostavio „duel” Volfa i Petera kada je drugi ponavljao na basu melodiju koju je prvi svirao na gitari. „Obračun” se odigrao tokom Bulletproof. Neke paralele sa nastupom u Kavarni moraju se napraviti. Iako sam u Bugarskoj čuo i Midnight Mover i I’m Rebbel, plus Volfovu solo tačku koja je sadržala mešavinu nekoliko klasičnih kompozicija, ovaj koncert bio mi je bolji. 82

Razloge za to treba tražiti u tome što sam sinoć u Pešti bio na dva metra od bine, pored mene je bilo mnogo dragih lica, ali i u činjenici da je izgledalo kao da je bend dao svoj maksimum, a svirali su i četiri pesme više nego u Kavarni. Zanimljivo je da se na ovoj turneji bend odlučio da tokom legendarnog sola na Metal Heart dâ publici priliku da pevanjem u njemu i učestvuje. Sigurno lep momenat, mada ne bih imao ništa protiv ni da se ostalo pri staroj verziji kada smo svi uživali „samo” u Volfovoj virtuoznosti. Mnogo je bilo snažnih emotivnih momenata tokom koncerta. Teško ih je sve nabrojati. Znam samo da sam na Burning testirao mogućnost sopstvenog grla bukvalno do bola. Kao i u Kavarni, najjači utisak na mene je ostavio sigurno Volf, ponovno svesno stavljen u prvi plan, ali ne preterano već sa dozom ukusa. Lakoća sa kojom je svirao, prodorni pogled sa kojim je „streljao” nas u prvim redovima samo su neki od elemenata koji će biti zapamćeni. A takvih je na ovom koncertu bilo mnogo i ne mogu stati samo u jedan izveštaj. O njima će se dugo pričati i prepričavati među srećnicima koji su ovom koncertu prisustvovali. Postoji izraz „koncert za sve pare”. Za ovaj smatram da bi bilo pošteno da smo na kraju svi nešto i doplatili. Kao što u naslovu piše, do maksimuma, i od benda i od nas. Na kraju treba istaći sjajan „ulov” najmlađeg člana naše ekspedicije Nataše Rafailović: Volfova i Peterova trzalica, fotografije sa članovima Steelwing-a i potpisani disk. Šta da kažem, na mlađima svet ostaje. Nakon sinoćnjeg koncerta moj glas veoma podseća na onaj koji na sceni imaju oba Accept pevača. Ko razume shvatiće. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Teutonic Terror Bucket Full of Hate Starlight Love Child Breaker New World Comin’ Restless and Wild Son of a Bitch Ahead of the Pack Metal Heart Neon Nights Bulletproof Losers and Winners Aiming High 83

bis:

84

15. 16. 17. 18.

Princess of the Dawn Up to the Limit No Shelter Burning

19. Fast as a Shark 20. Pandemic 21. Balls to the Wall

15. 2. 2011, ANGRA, Kattah, Estragon, Bolonja, Italija

ARISING THUNDER POGODIO ITALIJU UVODNE NAPOMENE: Veliki sam fan Angre još od 1997/98, dakle još dok je u bendu pevao Andre Matos. Radi se o jednom specifičnom vokalu, a Matos je bio i jedan od osnivača benda. Njegova zamena Eduardo Falaši dobro je prihvaćen od fanova, ali i u ovom slučaju postoje ljudi koji žale za starom Angrom tj. „starom erom”. Bend je veoma popularan u Brazilu i celog Južnoj Americi, mada ne i u Evropi. Njihove kratke turneje po Starom kontinentu uglavnom se svode na Francusku, Španiju i Italiju. Već sam imao kupljenu kartu za koncert u Milanu, novembra 2009, ali je on, kao i cela evropska turneja, otkazan. Od članova benda uživo sam video samo Kika Loureira (gitara) koji je leta 2009. tezgario sa Tarjom. Više nisam bio spreman da rizikujem sa ovim dragim bendom. Dakle, dugo sam čekao ovaj trenutak i svesno sam se upustio u ovu ne baš jeftinu avanturu. PROSTOR: Estragon u Bolonji je jedan od ključnih prostora za održavanje metal koncerata u Italiji. U njemu je svirala većina najpoznatijih bendova. Nalazi se u okviru kompleksa Parco Nord, gde je održano nekoliko Gods of Metal i drugih ozbiljnih festivala. U Estragonu sam već bio u martu 2010. kada sam gledao Saxon. Moja je procena da je kapicitet sale do 3.000 posetilaca. Nažalost, sinoć je bilo prisutno nekih 300 ljudi. Negde oko 21 ispred ulaza bilo je samo nas stotinak a blagajna nije prodavala karte. Uplašio sam se otkazivanja, srećom do toga nije došlo. Ipak prisutni su bili nekako dobro raspoređeni pa prizor nije bio baš toliko bedan kao što se na prvi mah činilo. Šta je razlog takvoj poseti nije mi poznato. Inače, bend je pre dva dana imao koncert i u Milanu. Cene majica bile su čak 25 evra pa sam zbog nekih vanrednih troškova koje sam imao odlučio da ostanem bez ovog dragocenog suvenira. U ponudi je bilo samo dva motiva: omot albuma „Aqua” i omot prvog singla Arising Thunder koji je meni delovao privlačniji. Cene piva bile su interesantne: 0,3 – 3 evra; 0,4 – 4 a 0,5 – 5 evra. Za garderobu valjalo je izdvojiti 1,5 evra po komadu. PREDGRUPA: Brazilci Kattah na sopstvenoj reklami predstavljeni su kao heavy metal bend sa elementima orijentalnog zvuka. Petorka sa 85

interesantnim latino pevačem. Njegov glas me je na momente podsetio na Dikinsona iz mlađih dana. Na drugoj pesmi nosio je brazilsku zastavu, valjda je za to imao neki poseban razlog. Dobili su značajan prostor, 45 minuta, čak sedam pesama, od kojih je šesta bila instrumental. Bili su dobro prihvaćeni, ali o nekoj specijalnoj atmosferi ne može biti govora. ANGRA: Dugo očekivani nastup počeo je prilično kasno. Zvuci uvodnog instrumentala sa novog albuma „Aqua” začuli su se tek u 23:04. Stajao sam u drugom redu na poziciji između Rafaela Bitenkura (gitara) i Felipea Andreolija (bas). Početno zadovoljstvo kada je krenuo Arising Thunder mi je ometao nešto slabiji zvuk. Ipak je sve jako brzo došlo na svoje. Atmosfera prilično dobra, kao i tokom celog koncerta. Nadovezuje se naslovna sa odličnog prvog albuma Angels Cry i jedan od najlepših momenata za mene. Edu peva prilično dobro, na momente odlično, na momente nešto slabije. Nekako mi deluje veoma opušten i neretko menja način pevanja. Prvi put nam se obraća sa nekoliko reči na italijanskom pa se odmah prebacuje na engleski. Nakon nove Awake From Darkness sledi ono što sam čekao dugo, dugo. Predivna Lisbon uz pregršt emocija. Na The Voice Commanding You mikrofon preuzima Rafa. Jedini čovek koji je u bendu od prvog momenta njegovog postojanja ostavio je na mene najbolji utisak. Ne samo zato što sa Kikom čini jedan od najboljih gitarskih tandema u metalu, što zna da peva bolje nego mnogi pevači, već zbog celokupnog ponašanja i odnosa prema svirci i publici. Sa druge strane, Kiko mi deluje više profesionalan a manje emotivan. Barem mi je tako delovalo sinoć. Jedina solo tačka večeri bila je bubnjarska, povratnika u bend Rikarda Konfesorija. Sledi Spread Your Fire, koja je proteklih godina bila ona pesma sa kojom se završavao nastup. Nakon toga dve pesme sa novog albuma od kojih je druga bila meni omiljena The Rage of the Waters. Za kraj oficijelnog dela himna Rebirth i odlična Nothing to Say, večeras bez uvoda Crossing. Jako lep momenat za mene, kao i za italijansku publiku. Pomalo iznenađujuće, bend napušta binu nakon samo sat i osam minuta. U Milanu pre samo dva dana svirali su čak tri pesme više. Ne znam o čemu je reč, da li je u pitanju kasni početak ili slaba poseta, ali ovo nije jedini slučaj na ovoj turneji da je publika dobila kraću set listu (i Belgijanci su dobili dve pesme manje od Milaneza). Dok se čekao bis, imao sam jednu ličnu dilemu: da li da idem na poslednji autobus do Železničke stanice u Bolonji ili da ostanem i da rizikujem kompletan povratak u Beograd. Ostao sam jer sam znao šta nam je bend spremio za kraj. Sa 86

razglasa kreće Unfinished Allegro koji se pretvara u himnu Carry On. Mlatim glavom i pevam koliko mogu, predugo sam čekao ovaj momenat. Tokom pesme probio sam se i do šipke. Za kraj simbolična Nova Era. Znak da je bend živ i zdrav i da funkcioniše. I to dobro. Na kraju samo sat i 22 minuta, tj. samo 12 pravih pesama. U ovom slučaju ja sam onaj koji kaže da je čaša polupuna a ne poluprazna. Još jedno veče za pamćenje. Objektivno gledano, prilično sam zadovoljan set listom. Sa svakog od sedam albuma bila je bar po jedna pesma. Možda je broj novih stvari u odnosu na ukupan broj pesama nešto veći nego što se meni sviđa, ali ipak je ovo promocija novog albuma. Naravno, nedostajalo je mnogo mojih favorita (Carolina IV!) ali neću da „zakeram”. Sve u svemu jako dobar utisak, još jedna velika želja je ostvarena. Ovaj koncert ostaće mi po mnogo čemu u sećanju. Ovo je prvi put da sam nosio pravi foto-aparat na jedan koncert i napravio jako dobre fotografije. Da ostanu zanavek.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Videruntte Aque Arising Thunder Angels Cry Awake From Darkness Lisbon The Voice Commanding You Ricardo Confessori Solo Deus Le Volt Spread Your Fire Lease of Life The Rage of the Waters Rebirth Nothing to Say

14. Unfinished Allegro 15. Carry On 16. Nova Era

87

6. 4. 2011, SAXON, Emerald Sun, Principal klub, Solun, Grčka

ORAO JE SLETEO U SOLUN UVODNE NAPOMENE: Na treći susret sa heavy metal legendama Saxon zaputio sam se u Solun. Interesantno je da sam u Grčkoj prvi put. Bend slušam još od 1991. kada sam u robnoj kući kod Fontane na Novom Beogradu kupio kasetu „Solid Ball of Rock”. Bio sam deo tročlane ekipe koju su činili još i Ranko i najveći Saxon fan u Srbiji Miša Rafailović. Dug put do Soluna prošao je dobro a smeštaj je bio na zadovoljavajućem nivou. Kao i za Accept u Budimpešti, i ovaj put smo nosili specijalne majice na kojima je pisalo Saxon Serbia, koje je osmislio Miša. Jako lep dizajn i idejno rešenje koje je izazvalo pažnju prisutnih na koncertu, o čemu će kasnije biti reči. PROSTOR: Principal Club Theater je odličan prostor za koncerte. U njega može da stane više od hiljadu ljudi, plus balkon gde sigurno može da sedne stotinak posetilaca. Njegova jedina mana je lokacija jer se nalazi čak 17 kilometara od grada. Klub ima dva šanka a cene pića su paprene. Amstel pivo je čak pet evra. SVIRKA: Predgrupa su bili mladi Grci pod imenom Emerald Sun. Sasvim korektna heavy metal svirka koja je trajala 35 minuta. Ukupno šest pesama, od kojih je četvrta po redu bila obrada čuvenog hita iz 80-ih Holding Out for a Hero od Boni Tajler (Bonnie Tyler). Specijalni gost je bila jedna mlada dama koju posle videh sa klavijaturistom benda. Nastup Grka smo ispratili sedeći za stolom, što je bilo jedno potpuno novo iskustvo za mene. Saxon je krenuo tačno u 21:36 a posle intra usledila je Hammer of the Gods, jedina do tog trenutka poznata stvar sa novog albuma. Dok sam ja žalio zašto nije početo sa nekom himnom tipa Heavy Metal Thunder, Grci su počeli da prave šutke. Ovakav tip ,,zabave’’ nisam očekivao na Saxon koncertu, ali je on bio sastavni deo skoro svake pesme te večeri. Nakon par pesama morao sam da se povučem nešto pozadi. Posle još jedne nove pesme usledila je I’ve Got to Rock (To Stay Alive) koja je na lep način opisala Saxon i njihove fanove. Zatim nekoliko pesama koje nisam očekivao da čujem: Never Surrender, Demon Sweeny Todd i Play It Loud. Jako sam se obradovao, 88

naročito za Demon Sweeny Todd jer mi je to omiljena pesma sa prošlog albuma. Bif najavljuje naslovnu sa novog Call To Arms uz napomenu da se radi o tužnoj pesmi. Nakon klasika 20.000 Feet sledi Solid Ball of Rock koju slušam uživo prvi put. Četvrta pesma sa novog albuma When Doomsday Comes svirana je kao deseta pesma na koncertu. Moram priznati da nisam bio srećan sa tolikim brojem novih pesama jer album još nije ni izašao, ni ,,procureo’’ na internet. Sledi Hungry Years sa „Strong Arm of the Law”, za koju Bif tvrdi da je nisu svirali skoro 30 godina. Kaže da je posvećena radničkoj klasi. A nakon toga ubitačno, produženo finale koncerta. Sedam odličnih pesama, sedam velikih hitova. Prva je na repertoaru bila And the Bands Played On, verovatno i najpozitivnije iznenađenje večeri, barem za nas trojicu. Himna Denim and Leather zvučala je odlično, i to bolje nego inače. Možda i vrhunac koncerta za mene. Jako dobra grčka publika u delirijumu. Za kraj zvaničnog dela koncerta legendarna Princess of the Night sa već standardnom Bifovom najavom: Mister Paul Quinn! Odlični gitarski tandem Kvin–Skarat obogatio je nastup, u odnosu na ranije koncerte koje sam gledao, hodanjem po ivici bine na brojnim solažama. Bend je prvi put otišao sa bine nakon samo sat i pet minuta, što me je u momentu zabrinulo. Ipak, usledio je bis od četiri pesme, i to kakav: Crusader/747 (Strangers in the Night)/Strong Arm of the Law/Wheels of Steel. Pravim Saxon fanovima nije potrebno objašnjavati osećaj prilikom izvođenja ovih pesama. Horsko pevanje bilo je jako dobro, jedno od boljih koje sam čuo u ovakvim koncertnim prostorima. U komunikaciji sa publikom Bif kaže da sutra sviraju u Atini, što izaziva negodovanje prisutnih. Izgleda da i među Grcima vlada rivalitet. Ukupno sat i 31 minut. Jako dobro. POSLE KONCERTA: I pored toga što su se svetla upalila a sa razglasa krenula neka muzika, veliki broj prisutnih ostao je da skandira ime benda. Tinjala je nada da će se oni možda vratiti za bar još jednu pesmu. Ipak, do toga nije došlo. Dok smo nas trojica stajali i sumirali utiske prišao nam je Aleks, jedan od suvlasnika kluba, oduševljen dizajnom naših majica. Nakon kraćeg prijatnog razgovora sa njim i još nekim interesantnim ljudima, uz turu pića postavili smo osnove za neku buduću saradnju. Koncerata će biti, kako u Grčkoj tako i kod nas, samo još da bude i para. ZAVRŠNA RAZMATRANJA: Ne mogu da se otmem utisku da mi je ovo najslabiji od tri Saxona koje sam gledao. Ne zato što nije bilo dobro, već zbog set liste i donekle zbog dužine nastupa. Nedostajale su 89

i pesme poput Heavy Metal Thunder i Motorcycle Man… Pored toga bendu se nema šta zameriti, kao ni publici. Drago mi je da već sada imam datum četvrtog susreta sa HM legendama. Biće to 8. jula u Sofiji kada će Saxon svirati kao podrška najvećem metal bendu svih vremena. Live to Rock!!!

bis:

90

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Hammer of the Gods Back in 79 I’ve Got to Rock (To Stay Alive) Never Surrender Demon Sweeny Todd Play It Loud Call To Arms 20.000 Feet Solid Ball of Rock When Doomsday Comes Hungry Years And the Bands Played On Denim and Leather Princess of the Night

15. 16. 17. 18.

Crusader 747 (Strangers in the Night) Strong Arm of the Law Wheels of Steel

1. 7. 2011, JUDAS PRIEST, Beogradska arena, Beograd; 8. 7. 2011, JUDAS PRIEST, Whitesnake, SAXON, stadion Bugarska armija, Sofija, Bugarska; 11. 8. 2011, JUDAS PRIEST, HELLOWEEN, Siget festival, Budimpešta, Mađarska

TRI PUTA PRIEST: BEOGRAD, SOFIJA, BUDIMPEŠTA Po meni je Judas Priest prvi heavy metal bend, ujedno i najveći bend ikada. Pre 2011. imao sam prilike da ih gledam tri puta (2004, 2008. i 2009). U prvoj polovini ove godine objavljene su dve značajne vesti vezane za bend: oproštajna turneja i odlazak osnivača benda K. K. Dauninga. Ovo prvo, iako mi teško pada, nije toliko neočekivano s obzirom na godine, a ovo drugo sigurno jeste. Nije ovo ni prvi ni poslednji put kada važan član napušta jedan heavy metal bend, ali je za mene posebno bolan. Pored toga što je, kao što rekoh, K. K. osnivač benda, reč je o nečem još i važnijem, a to je autorski rad. Svi pravi fanovi benda znaju da su gotovo sve Priest pesme potpisane sa tri imena: TIPTON, HALFORD, DAUNING. Da je sve ono što je Judas Priest produkt ova tri (nad)čoveka. Ovaj bend je i ranije ostajao bez jednog od „svete” trojke (Halford, 1992–2003) ali se sada čini da je odlazak Dauninga konačan. Njegovoj zameni u vidu mladog gitariste Ričija Folknera (Richie Faulkner) se ne može zameriti skoro ništa, osim što on nije K. K. Naravno, i ovaj „okrnjeni” Priest je bilo sjajno videti, i to tri puta za samo četrdesetak dana (Beograd 1. 7, Sofija 8. 7. i Budimpešta 11. 8). Neću pisati klasičan izveštaj sa koncerta jer su svi oni kojima bi on bio namenjen gledali Priest bar jednom ovog leta. Probaću da napišem kratak osvrt na sva tri koncerta, kao i na suštinu ukazujući takođe na neke manje razlike među njima. Set lista je bila „zakucana” tj. nije bilo promena u njoj tokom cele turneje. To nije bilo iznenađenje imajući u vidu nekoliko poslednjih turneja benda. Što se tiče izbora pesama, prosečan Priest konzument može biti zadovoljan. Cilj je bio da se sa svakog albuma (na kojem je pevao Halford) uvrsti bar po jedna pesma. Svako od nas fanova bi voleo da je možda bila „ova” pesma umesto „one”, ali je izbor generalno jako dobar. Uvrštena je velika većina hitova koji su obeležili karijeru benda, što je i poenta „oproštajne” turneje, a 91

ne kao što su to učinile kolege iz Scorpions-a. Ukupno trajanje nastupa je bilo oko 2 sata i 15 minuta (računajući i intra), što je za pohvalu znajući da njihovi „ispisnici”, pa i mlađi, ne sviraju duže od sat i 45. Nastupi u Sofiji i Budimpešti su trajali i koji minut duže jer je naknadno ubačen kraći Trevisov solo ispred Painkillera i Tiptonov tokom Victim of Changes (u Pešti). Generalno, sva tri nastupa se ne razlikuju mnogo. Mnogo dobre svirke i malo priče između. Prema mišljenju većeg dela grupe „poslednjih old school Mohikanaca” najbolji koncert je bio u Sofiji. Što se mene tiče, Beograd i Sofija su mi u istoj ravni, jedina razlika je što je beogradski bio prvi pa mi je zato za nijansu draži. Poseban odeljak ovog izveštaja mora biti posvećen i samom „metalnom bogu” Robu Halfordu, čoveku čije je ime sinonim za heavy metal. Od njegovog nastupa mnogo je zavisio kompletan utisak, kako za većinu prisutnih tako i za mene lično. Unapred sam bio pripremljen da delove nekih pesama neće moći da otpeva kao nekad. Godine su ipak učinile svoje. I pored toga, u Beogradu i Sofiji njegovo izvođenje je neretko bilo nestvarno dobro. Ovo mi je pre svega drago zbog većine srpske publike koja je bend gledala prvi put (a neki su i zalutali s obzirom da su došli prevashodno zbog Whitesnake-a). Sjajne visoke deonice, odlični vrisci, ponašanje na sceni, jednostavno Halford je pokazao ko je i šta je. Nastup na Sigetu je ipak bio druga priča. Očigledno ga je sustigao umor od gotovo tromesečnih napornih koncerata i putovanja. Na više mesta bio je ispod standarda koje je sam postavio, što se naročito može reći za The Sentinel. Možda sam u poslednjim redovima bio previše kritičan, ali verujem da na to imam pravo jer za mene je Rob Halford broj 1. I biće to dok god budem slušao ovu muziku, što znači dok god sam živ. Najbolji momenti su mi bili na Blood Red Skies i na Prophecy. Radi se o meni jako dragim pesmama koje se ne smatraju velikim hitovima. Naravno, reč je samo o nijansama jer je vrhunac bio gotovo na svakoj pesmi (sa samo par izuzetaka koje neću da imenujem). Najglasniji Breaking the Law od strane publike (jedinstven slučaj za ovu turneju benda) bio je u Sofiji, dok sam u Pešti bio nešto dalje od bine da bih mogao dobro da procenim. Na kraju dodajem da iskreno verujem da ću videti bend bar još jednom u životu. Ne mogu i ne želim da prihvatim da je kraj. Šest puta je mnogo malo.

92

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22.

War Pigs & Battle Hymns (intro) Rapid Fire Metal Gods Heading Out to the Highway Judas Rising Starbreaker Victim of Changes Never Satisfied Diamonds and Rust Dawn of Creation/Prophecy Night Crawler Turbo Lover Beyond the Realms of Death The Sentinel Blood Red Skies Green Manalishi (With the Two Pronged Crown) Breaking the Law Painkiller The Hellion/Electric Eye Hell Bent for Leather You’ve got Another Thing Comin’ Living after Midnight

93

12. 11. 2011, PEGAZUS, Use Less, Orto bar, Ljubljana, Slovenija

THE THUNDER FROM DOWN UNDER IS BACK!!! UVODNE NAPOMENE: Fan sam Pegazusa od 1998. i odličnog „Wings of Steel” albuma (drugo izdanje benda). Kvalitet, svirka i tematika bili su po oprobanom receptu iz „zlatnih” osamdesetih. Za mene su oni tada predstavljali pravo „osveženje” jer je u tom periodu većina heavy metal legendi imala stvaralačku krizu (koja kod nekih traje i do dana današnjeg). Zanimljivo je bilo i to da su okosnicu benda činila braća interesantnog prezimena – Stojčevski (Džoni i Robi). Imajući u vidu da bend nije ostvario širu popularnost van matične države Australije, nisam gajio velike nade da ću ih ikad videti. Poslednji put su bili u Evropi pre 13 godina na turneji sa Hammerfall-om. Unazad par godina bend je bio i prilično neaktivan. Novi, vrlo dobri album „In Metal We Trust”, koji je izašao u prvoj polovini 2011. probudio je novu nadu. Kada su tokom leta objavljeni datumi u Evropi, bilo je jasno da moram učiniti sve da ih vidim i čujem. Prva varijanta bio je Prag, ali se naknadno pojavila i Ljubljana. Kada je bend doputovao u Evropu i počeo da svira, bilo je jasno da će koncerta biti. Konačno. PUTOVANJE I GRAD: Odlučio sam da u Ljubljanju idem autobusom. I put je kraći za par sati nego vozom a i cena povratne karte je nešto jeftinija (oko 60 evra u odnosu na 64 za voz). Jutarnji polazak Lastom u osam je prilično odgovarajući. Stiže se popodne oko pola četiri. Ima se vremena za razgledanje grada koji je na mene ostavio snažan pozitivan utisak. Lepa arhitektura, mali „sređen i uređen” centar, prijatna atmosfera... Vredi posetiti svakako, tako da ću sledeći put kada budem dolazio u maju na Nightwish provesti nešto više vremena u njemu. U grad smo stigli sa manjim zakašnjenjem jer je jedna starija gospođa probala da uđe u Sloveniju sa starim bosanskim pasošem, što joj nije pošlo za rukom. Morali smo svi da se vratimo da je ostavimo u Hrvatskoj, pa opet nazad u Sloveniju. PROSTOR: Orto bar se nalazi 7-8 minuta pešaka od Železničke (i Autobuske) stanice, odnosno desetak minuta od centra grada. Radi se o baru koji ima redovan program sa živim svirkama. Dok je u prizemlju 94

tipičan bar, na spratu se nalazi koncertni prostor kapaciteta oko stotinak ljudi. Bina je relativno mala, što je i za očekivati za ovakav prostor. Malo točeno pivo (Laško i Union) košta 2 a veliko 3 evra. Garderoba je evro a cena karte za koncert bila je 15 evra u „pretrpodaji” a 18 na dan koncerta. Kartu sam rezervisao putem neta tako da sam platio nižu cenu. PREDGRUPA: Samo na ovom koncertu na turneji predgrupa su bili Slovenci Use Less. Klasični heavy metal bend sa dve gitare. Na repertoaru je bio uglavnom autorski materijal. Standardni naslovi u kojima se spominje borba, pobeda i čelik, kao i jedna obrada Asian Hooker od Steel Panther-a. Imali su oko 45 minuta na raspolaganju i ostavili sasvim solidan utisak (osim možda načina odevanja jer je solo gitarista nosio havajsku košulju). NASTUP: Koncert je počeo tačno u 22:30 introm sa „Headless Horseman”, što je bio logičan uvod u naslovnu pesmu sa albuma. Atmosfera je od samog početka bila veoma dobra. Sala je bila puna. Dakle, oko stotinak ljudi. Bolje nego što sam očekivao u svakom pogledu. Koncertnu postavu za ovu turneju pored Džonija i pevača Džastina Fleminga činili su i povratnici u bend Rob Tompson raniji pevač sada na basu, i mlađi Stojčevski na bubnjevima. Sve je zvučalo jako dobro. Mada mi je pomalo čudno da pesme sa „Headless Horseman” peva Džastin dok je originalni vokal sa albuma tu pored njega i svira bas. Zaista retko viđena situacija. Taj osećaj je nestao kada je krenula Road Warrior sa novog albuma. Ne znam zašto, ali čini mi se da mi je nekako najbolja atmosfera bila na dve pesme sa novog albuma. Možda upravo zato što sam navikao na taj isti vokal koji čujem na bini (pored poslednjeg Džastin je pevao i prvi album sa kojeg je te noći bila samo jedna pesma). Zadovoljan sam njegovim pevačkim kvalitetima, kao i načinom na koji je vodio šou i komunicirao sa publikom. Naravno, može se bolje u svemu ali je lakše kada postoji dobra osnova. Nakon toga slede dve pesme sa „Horseman” albuma – Nightstalker i The Patriot, posvećena nama tj. heavy metal patriotama. Slede donekle iznenađujuće Apache Warriors sa prvog albuma i Dragon Slayer odlično primljen od publike. Moram priznati da nisam očekivao toliko pravih fanova Pegazusa u Sloveniji (bilo je i Hrvata). Konstantno pevanje, skakanje i često skandiranje bendu. U nekoliko navrata tražili smo Bastards of War, dobili smo samo početni rif pesme od Džonija na gitari. Nakon himne Metal Forever, usledila je jedina donekle laganija pesma Forever Chasing Rainbows. Džastin tvrdi da smo najbolja publika na evropskoj 95

turneji do sada. Zahvaljuje se što smo se odazvali na njihov A Call to Arms. Sledeća Haunting Me primljena je u početku malo slabije ali je posle sve došlo na svoje mesto. Kao finale „regularnog” dela koncerta predviđen je meadley sa Breaking the Chains i Enchanted World. Jedva preko sat i nešto svirke. Publika traži bis i bend se vraća sa himnom Metal Messiah. Odlično pevanje publike, gde ja ne zaostajem. Džastin pokušava da time završi, ali mu publika ne dozvoljava. Za kraj je ostavljen najveći hit benda Wings of Steel. Verovatno i vrhunac večeri (i meni suze na oči). Ukupno 76 minuta. Sve u svemu set lista veoma blizu idealne. Čak 10 od 15 pesama koje sam stavio na moju željenu listu pre nastupa. Pored već pominjane Bastards of War, stvarno veoma žalim još samo za Braveheart. Nešto kraća svirka je jedina ozbiljnija zamerka bendu. RAZGOVORI SA DŽONIJEM: Imao sam sreće da sam na članove benda naleteo već oko pet popodne kada sam išao da obiđem mesto dešavanja. Desilo se to da su oni upravo tada stigli iz Nemačke, gde su imali prethodni nastup. Kako nije bilo nikog osim nas, nije mi bilo teško da priđem Džoniju i započnem razgovor. Setio me se sa facebook-a, gde smo prijatelji. Bio je oduševljen kada je čuo koliko sam putovao i koliko sam čekao da bih ih konačno video. Pričali smo o trenutnoj situaciji na metal sceni i planovima benda. Džoni je rekao da bend planira da dolazi u Evropu svake druge godine i da će svirati gde god ih pozovu. Sa žaljenjem konstatuje da niko nije bio zainteresovan da ih dovede u Hrvatsku, Srbiju i Grčku. Ja mu spomenuh ekonomsku krizu i kako su prošli Stratovarius i Gamma Ray pre izvesnog vremena. Naravno, nisam želeo da mu kažem da se fanovi benda u Srbiji mogu nabrojati na prste jedne (ili dve) ruke. Čovek je sasvim normalan i običan, što sam i očekivao. Zatražio sam od Roba Tompsona da nas slika (nije bilo nikog drugog). Džoni reče da je bolje da sam sačekao nakon koncerta kad budu u punoj opremi (chains&leathers). Pre samog nastupa, dok sam čekao da uđem, videh ih još jednom. Džoni me pozdravi sa hey brother a Rob sa hi mate. Tek da se zna. Posle koncerta bila je veća gužva i dosta zainteresovanih za meet&greet. Popričah sa svakim članom po par reči. Uzeh diskove, trzalicu i autograme. Prilikom pozdrava Džoni mi se lično zahvalio što sam došao na koncert čak iz Srbije. Eto, i to mi se desilo u mojoj metal karijeri. ZAVRŠNE NAPOMENE: Koncert Pegazusa bio je još jedna ispunjena želja. Ako bude po Džonijevom planu da u Evropi nastupaju svake druge godine, ima nade da ovo neće biti i poslednji put da ih gle96

dam(o). Nosim se mišlju da organizujem i facebook grupu za podršku bendu u Srbiji. Znam da nas ima malo ali i to je nešto, valjda. Najvažnije je ipak ono što rekoh još u naslovu: THE THUNDER FROM DOWN UNDER IS BACK!!! 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

The Headless Horseman Road Warrior Nightstalker The Patriot Apache Warriors Dragon Slayer Metal Forever Forever Chasing Rainbows A Call to Arms Haunting Me Breaking The Chains / Enchanted World Metal Messiah Wings of Steel

97

27. 1. 2012, TARJA, Scala Mercalli, Arena Armeec, Sofija, Bugarska

TARJA PO PETI PUT MEĐU BUGARIMA PREDISTORIJA: Za jako kratko vreme, nesto više od tri godine, Tarja je četiri puta nastupala u Bugarskoj (Sofija 2008. i 2009, Kavarna 2010. i Plovdiv 2011). Bugarski novinari u šali kažu da neće biti čudo ako uskoro kupi kuću u njihovoj zemlji, koliko vremena provodi tamo. Peti po redu nastup pratila je zanimljiva uvertira. Naime, dan pre sofijskog koncerta 26. januara u Rumuniji (gde je Tarja tada pevala) i Bugarskoj bila je prava pravcata zimska oluja. Putevi su bili zakrčeni a nije radio ni granični prelaz Ruse/Đurđu na kome se nalazi jedini most na Dunavu između Bugarske i Rumunije. Situacija je naizgled bila beznadežna. Sreća u nesreći je bila ta da Tarja nije imala planirani nastup za petak 27. već „tek” za subotu 28. januar u Solunu. Arena u Sofiji bila je slobodna a organizatori su se potrudili da Tarji i ekipi obezbede karte za avion. Dakle, sve je bilo onako kako je planirano, samo što se odigralo dan kasnije. PROSTOR: Novoizgrađena arena u Sofiji (koja će u narednih pet godina nositi ime Armeec) otvorena je krajem prošle, 2011. godine. Sala ima nešto više od 12.000 sedećih mesta, što sa parterom čini prostor za negde oko 18.000 ljudi. Sedenje nije bilo u funkciji (osim za neke „persone”), tako da procenjujem da je bilo prisutno oko 4.000 ljudi. Radujem se što naši bugarski prijatelji imaju jednu ovakvu halu (i što je malo manja od beogradske, he he). Verujem da ćemo u njoj gledati mnogo dobrih koncerata u budućnosti. PREDGRUPA: Iako je nakon pomeranja objavljeno da predgrupa neće biti, ipak su nastupili Italijani Scala Mercalli. Radi se heavy/thrash bendu koji predvodi talentovani pevač („koji ne izgleda tako”). Zanimljivost je i mlada basistkinja koja kao da je manja od instrumenta koji svira. Sama muzika nije loša, ali deluje prilično neskladno jer pevač kao da peva (a ponekad i dobro vrišti) u nekom sasvim drugom bendu. Da li je to tako bilo samo za ovaj nastup ili je to praksa nije mi poznato. Elem, nakon tačno pola sata napustili su binu, prilično hladno primljeni od sofijske publike. 98

KONCERT: Nastup je počeo nekoliko minuta pre 22 sata. Velika zavesa na sceni imala je lik Tarje sa omota još uvek aktuelnog albuma „What Lies Beneath”. Posle intra na bini se pojavljuje bend u manje-više standardnom sastavu (Terana/Lilja/Šolp/Krečmar) sa novim basistom Kevinom Šonom, koji za ovu turneju odradio i neke vokale. Svirka započinje uvodnom stvari sa albuma Anteroom of Death koju nisu svirali u prvom delu turneje. Dolazi i Tarja sa nekom čudnom maskom sa rogovima koju nismo mogli dobro da vidimo jer ju je skinula onog trenutka kada je zavesa pala. Pesma mi se jako sviđa. Nažalost, ovo izvođenje je prošlo bez vokala iz benda Van Canto u središnjici. A onda je usledilo ono što je obradovalo sve prisutne. Kraljica se obratila rečima: Добървечер, София, радвам се, че пак съм тук! Doduše, uz malu pomoć sa papira, ali ne mari, njoj je drago što je opet s nama a i nama što smo s njom. A to je najvažnije. Od bugarskog je osim hvala naučila i рацете горе!!! Slede Lost Northern Star (sa malo izmenjenim početkom) i Naiad (bonus pesma sa aktuelnog albuma). Uz zahvalnost publici kaže: Thank you for being my storm. Naravno, sledi veliki hit I Walk Alone. Nakon dobre Dark Star sledi bubnjarska solo tačka Majka Terane. Ovog puta ona je dopunjena i melodijom iz Kan kana. Sledi već poznata kombinacija Little Lies gde bend prvo ima solo nastup a onda dolazi Tarja i izvode zajedničku verziju. Prva nova pesma za veče bila je balada Into the Sun. Tarja je najavila kao deo novog albuma. Do tada je nisam čuo pa nemam posebno mišljenje o njoj. A onda ono što sam čekao skoro sedam godina. Bless the Child. Prva i nažalost poslednja obrada Nightwish-a za veče. Sedam godina je prošlo od kada sam poslednji put čuo uživo izvođenje ove pesme. Tada je i Tarja bila u bendu. Kao šlag na tortu stiže mi vest da su naši rukometaši baš u tom trenutku pobedili Hrvatsku u polufinalu Prvenstva Evrope. Suze su same krenule. Nakon toga sledi veoma lep akustični deo gde se izvode Rivers Of Lust, Minor Heaven, Montanas de Silencio i Sing For Me. Potom i Tarja seda za klavir, da bi se sve nastavilo u I Feel Imortal. Sledi nova Never Enough, čiji delovi obećavaju. Videću kakvo ću mišljenje imati kada poslušam pesmu još koji put. Za kraj regularnog dela ostavljena je In For a Kill. Samo sat i šesnaest minuta od početka. To je ukazivalo da se nastup od 2009, koji je trajao više od dva sata, neće ponoviti. Kao prva na bis ide donekle simbolična Where Were You Last Night. Sve se to nastavlja u medley uključivanjem i obrada Heaven is a Place on Earth i Leaving on the Prayer. Publika je zadovoljna. Za kraj slede Die Alive i Until My Last Breath, koje su možda dobile i najjaču podršku bugarske 99

publike te večeri. Kod pozdravljanja dolazi do male konfuzije. Tarja iz nekog razloga brzo napušta binu, dok je ostali čekaju. Nakon par minuta Terana odlazi misleći da se ona neće ni vratiti. Kada je ona došla (sa cvetom u ruci) njega nije bilo, tako da je završno poklanjanje urađeno u krnjem sastavu. Sve ukupno sat i 37 minuta. I malo i dovoljno. ZAKLJUČAK: Tarja je već najavila da u aprilu ponovo dolazi u Bugarsku da održi koncert sa simfonijskim orkestrom (za sada nije jasno da li ove ili 2013. godine). Ovo mi je treći put da je gledam u Bugarskoj, ukupno sedmi. Napravila je još jedan dobar koncert u nizu. Ipak, sofijska publika i ja pamtimo i bolje i duže nastupe „snežne kraljice”. To nikako ne znači da ovaj nije bio dobar, naprotiv. Sa nestrpljenjem očekujem neki novi susret nakon sledećeg, trećeg po redu solo albuma. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

bis:

100

Anteroom of Death Lost Northern Star Naiad I Walk Alone Dark Star Drum Solo Little Lies (band) Little Lies Into the Sun Bless the Child (Nightwish obrada) Rivers of Lust / Minor Heaven / Montañas de Silencio / Sing for Me 12. I Feel Immortal 13. Never Enough 14. In for a Kill 15. Where Were You Last Night / Heaven Is a Place on Earth / Living on a Prayer 16. Die Alive 17. Until My Last Breath

17. 2. 2012, DREAM THEATER, Periphery, Papp Laszlo Sportarena, Budimpešta, Mađarska

SVAKA ČAST MAJSTORI!!! UVODNE NAPOMENE: Dream Theater sam počeo da slušam od odličnog albuma „Awake” (1994) koji mi je i do dana današnjeg najomiljeniji. Bend sam gledao jednom na Gods of Metal festivalu juna 2009. Tada su nastupili posle meni dražih bendova kao što su Blind Guardian i Tarja, tako da nisam bio maksimalno koncentrisan na njihov koncert. Ovaj drugi put je onaj kada sam istinski video i čuo ovaj veliki bend. Put Papp Laszlo Sportarene, preko Šapca, krenula je mala ali odabrana tročlana ekipa. Interesantno je napomenuti da mi je ovo jubilarni 80. metal koncert kada su u pitanju strani bendovi, a 50. koji sam gledao u inostranstvu. PREDGRUPA: Periphery je američki bend koji postoji od 2005. godine. Do sad su izdali jedan studijski album i jedan EP. Koliko vidim, grupa je imala veliki broj personalnih promena za kratko vreme svog rada. Karakteristika benda je da sviraju sa tri gitare (kao i Maideni i Bajaga i Instruktori!) Na bini su se zadržali tačno 38 minuta. Primljeni su prilično hladno od nekih 1.500 ljudi koji su u tom trenutku bili u hali. Meni je sve delovalo kao da žele da budu Dream Theater umesto Dream Theater-a što im nikako nije pošlo za rukom. KONCERT: Nastup DT počeo je nešto malo pre 21 sat. Uz intro išao je zanimljiv crtani film u kome su članovi benda predstavljeni kao animirani likovi: Petrući kao gusar, Rudes kao čarobnjak, Manjini kao duh iz lampe, Majang kao kung fu borac, dok je Labri bacao munje. Sve je to prikazano na tri video-bima u obliku kocke na samoj bini (postojala su i dva video-bima same arene koja su bila sa strane). Četvorica instrumentalista izlaze u isto vreme na binu i kreće Bridges in the Sky sa novog „A Dramatic Turn of Events” albuma. Bend je snažno pozdravljen od, nažalost, ne više od 3.000 gledalaca koji su se okupili u budimpeštanskoj areni. Sledi 6:00 (on a Christmas morning!) sa „Awake” na moje veliko zadovoljstvo. Pratio sam set liste sa turneje i pre samog koncerta najviše sam se radovao baš ovoj pesmi. Labri hvali novog bub101

njara Manjinija koga pominje kao inspiraciju bendu. Publika to podržava aplauzom. Teško je (a možda i nemoguće) zameniti Portnoja, ali Manjini sigurno ima neophodan kvalitet, znanje i umeće. Sledi Build me up, Break me Down, za koju je snimljen spot. Već tada sam osetio da mi je grlo stradalo, što od pevanja, što od prehlade. Pesmu upečatljivim vrištanjem završava Labri, čisto da pokaže da nije džabe u bendu. Lagana Surronded sa legendarnog „Images and Words” albuma dočekana je sjajno, tako da se horsko pevanje iz publike moglo lepo čuti. Naredna The Dark Eternal Light predstavlja Labrija u nešto drugačijem izdanju sa režećim vokalom. Tokom pesme binom se prošetao i Rudes sa svojim klavijaturama. Manjinijev bubnjarski solo bio je jako ubedljiv i mogu da kažem da mi nije bio nimalo dosadan, što je uglavnom slučaj kada neki drugi bubnjari imaju svoju solu tačku. Slede A Fortune in Lies pa Outcry sa novog albuma. Tokom ove druge na video-bimu idu snimci iz Indije i Egipta (i ko zna još kojih zemalja), gde se pored slike siromaštva vide i mnogobrojni protesti među kojima i oni skorašnji iz tzv. Arapskog proleća. Pesma se završava sa pravim pravcatim gongom koji je deo impresivnog Manjinijevog bubnjarskog seta. Sledi laganiji deo koncerta. Na Wait for Sleep ostaju samo Rudes i Labri. Kad je krenula pesma, setih se našeg Milana Prokića (aka Burton, Old Metalhead) koji je ovu stvar kačio na svom facebook-u mali milion puta. I on je negde u masi, ali ga nažalost nisam video ni pre a ni posle koncerta. Druga pesma u ovom bloku je nova Far From Heaven koju nisu svirali na većini ranijih koncerata sa turneje. Sledi nesuđeni osvajač Grammy nagrade On the Backs of Angels. Zadovoljstvo u publici i kod mene lično. Moram da primetim da su Mađari odlično primili pesme sa novog albuma. Meni se čini da tek uživo možemo videti i osetiti koliko su nove pesme stvarno dobre. Jedna za drugom nadovezuju se dve pesme sa „Six Degrees of Inner Turbulence”: War Inside my Head i The Test That Stumped Them All posle kojih sledi Petrućijeva solo tačka. Nakon toga malo životne filozofije: Labri govori o onome šta nas čeka posle smrti i najavljuje prelepu The Spirit Carries On. Horsko pevanje u publici upotpunjuje divan utisak. Za kraj regularnog dela ostavljena je šesta pesma sa novog albuma za ovo veče Breaking All Ilussions. Jako su retki bendovi koji poseduju takav „bezobrazluk” u sebi da izvode toliko stvari sa novog albuma (možda još Maideni i Nightwish). Na bis As I Am koja mi je lepo legla iako sam očekivao Pull Me Under. Ukupno 2 sata i 8 minuta. Bravo!!! ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Veoma upečatljiv koncert koji ću dugo pamtiti. Najbolje sviranje basa koje sam u životu video izveo je 102

sjajni Džon Majang. Petrući, Rudes i Manjini ne zaostaju mnogo (ako se to uopšte može tako reći). Muzičari koje bi na delu trebalo da vidi svako kome je muzika na srcu. Sigurno se neće pokajati. Toliko znanja, umeća i pozitivne energije na jednom mestu retko se sreće. Zanimljivo je reći da je bend svirao gotovo potpuno različitu set listu od one koju su izveli 2011. u Sehešfehervaru. Jedina ista pesma bila je On the Backs of Angels. Impresivno, retko i vredno hvale. I da završim kako sam i počeo: SVAKA ČAST MAJSTORI!!!

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.

Dream Is Collapsing (intro) Bridges in the Sky 6:00 Build Me Up, Break Me Down Surrounded The Dark Eternal Night Drum Solo A Fortune in Lies Outcry Wait For Sleep Far From Heaven On the Backs of Angels War Inside My Head The Test That Stumped Them All Guitar Solo The Spirit Carries On Breaking All Illusions

18. As I am

103

6. 4. 2012, PRIMAL FEAR, Brainstorm, R. B. F., Sofija, Bugarska

METAL IS FOREVER – NATIONS COME TOGETHER!!! UVODNE NAPOMENE: U izveštaju iz Kavarne 2010. godine napisao sam da je Ralf Šipers jedan od najboljih pevača koje sam slušao uživo. Bio sam oduševljen njegovim sjajnim pevanjem i time što sam osetio da je dao svoj maksimum tokom nastupa, što je zaista retkost za nekog heavy metal pevača, pogotovo za vreme dugih i napornih turneja. Inače, Primal Fear je jedan od onih bendova koje slušam od prvog albuma iz sada već daleke 1998. godine. Ovo je pre svega vezano za činjenicu da je pomenuti Šepers prethodno bio vokal jednog od mojih najomiljenih bendova – Gamma Ray. Grupa je tokom godina zadržala svoj prepoznatljiv zvuk i imidž. Sve ovo me je navelo da se ovog proleća uputim u Sofiju, gde je PF imao koncert nakon Zagreba. Nije nevažno napomenuti da je bend imao dan pauze između Hrvatske i Bugarske tokom koje su proputovali i kroz našu zemlju. Nažalost, nije bilo organizatora koji bi ih doveo, a bojim se ni dovoljno zainteresovane publike. PROSTOR: Iako mi je ovo 21. koncert u Sofiji, prvi put sam posetio klub R. B. F. (skraćeno od Rock Bar Fans). Ovaj prostor je tek nedavno aktiviran i namenjen je uglavnom za manje svirke (kapacitet 400 ljudi). S obzirom da nije namenski građen za koncerte klub ima standardnu manu sa ventilacijom kada je prostor pun, kao što je bio slučaj ovog puta. S druge strane, nedostatak garderobe nije nešto što se ne bi moglo lako rešiti. Bez obzira na to, generalni utisak o prostoru je pozitivan. Pivo je koštalo 2 leva tj. oko 110 dinara, originalni diskovi 10, a majice 15 evra. PREDGRUPE: Pre zvezda večeri nastupile su dve predgrupe. Prvu Palace sam propustio jer sam stigao na kraj poslednje pesme. Druga Brainstorm je svirala sat i sedam minuta. Zavidna minutaža za ovaj nemački bend koji je nastao još 1989. (prvi album izdali su 1997). Solidan heavy metal uz dobar prijem kod publike. U iščekivanju Primal Fear-a, nisam se preterano uživljavao u svirku, ali sam nastup pažljivo propratio. Pevač, koji izdaleka liči na Lazu GNR-a, rekao je da su se za sofijski koncert pripremali gledajući Big Four dvd u kome su „glumili” i mnogi od nas. 104

KONCERT: Primal Fear krenuo je tačno u 22:03 zvucima Unbreakable sa istoimenog albuma. Uz oduševljenje svih prisutnih, bend izlazi na binu i započinje sa dve nove stvari Strike i Give’Em Hell. Moram priznati da mi je novi album slabiji od prethodnog, ali i da su pesme uživo zvučale prilično dobro. Nakon njih sledi veliki hit Nuclear Fire i masa doživljava vrhunac. Osećam pozitivnu energiju sa svih strana. Na samom početku zvuk je bio nešto slabiji ali se ubrzo popravio. Ralf se prvi put obraća publici nakon treće pesme i spominje nastup u Kavarni. Kaže da će biti čak šest pesama sa novog albuma a da je prva sledeća Unbreakable part 2. Sigurno jedna od boljih pesama, koja se završava još jednim upečatljivim vrištanjem koje je verovatno uzdrmalo temelje zgrade. Malo usporenje sledi sa Seven Seals koja se okončala uz snažno učešće publike. Nakon nje dolazi Black Sun na radost starih fanova. Bend je nastupio sa novim grčkim gitaristom, on na ovoj turneji menja Magnusa Karlsona, koji odsustvuje zbog privatnih problema. Zbog toga ne čudi što se set lista tokom turneje nije menjala. Ipak, Primal Fear na bini zvuči odlično i veoma usvirano. Ostali članovi benda odlaze iza scene dok Rendi Blek (Randy Black) ima svoju solo tačku. Nekadašnji bubnjar Annihilator-a pokazuje svoje kvalitete uz standardnu podršku publike. Nakon toga sledi nešto bi se moglo nazvati Angels Meadly jer se sastojao od tri pesme koje u nazivu sadrže reč anđeo. Od svih njih najviše mi je legla dugo očekivana himna Angel in Black koja je izvedena gotovo u celosti. Za mene lično sigurno jedan od najlepših momenata. Sledi simbolična Metal Nation sa novog albuma. Možda se može primetiti da nove pesme prolaze za nijansu slabije i kod bugarske publike. Nakon toga prelepa balada Fighting the Darkness (doduše u skraćenoj verziji i bez ženskog vokala). Još jedan od onih momenata kada sam osetio kako pozitivna energija struji kroz celu salu. Ralf najavljuje stvar sa „Jaws of Death” albuma, što je očekivano bila Final Embrace. Moram priznati da se Šipers u drugom delu koncerta malo čuvao kod nekih vokalnih deonica. To me je na momente čudilo. Razlog ću saznati nakon koncerta. To se ipak nije odrazilo na već legendarnu vrišteću najavu za Metal is Forever. U toku pesme gitarista Aleks Bejrod izvodi solo sa gitarom iza glave. Odlično. Inače, pre Metal is Forever Met Siner se obratio publici rečima da je zagrebački koncert do sada bio najbolji na turneji i da je Sofija veoma blizu da ga prestigne. Traži dodatno angažovanje publike što, naravno, i dobija. Sve ovo, sa kompletnim predstavljanjem benda, snimio sam kamerom foto-aparata (kao i veliki broj dobrih fotografija). Na bis ide simbolična Bad Guys Wear Black i prva 105

pesma koju je bend napravio Chainbreaker. Ukupno 84 minuta prilično kvalitetne svirke nakon koje svi mogu biti veoma zadovoljni. VELIKO FINALE: Posle koncerta tridesetak fanova ostalo je da čeka članove benda. Nakon nekih pola sata počeli su da pristižu. Prvo bubnjar Rendi Blek, pa gitaristi. Nešto kasnije izašli su i Met i Ralf u pratnji obezbeđenja i zaputili su se ka tur-busu. U momentu sam pomislio da je to to i da ih više nećemo videti. Ipak, Ralf se posle par minuta vratio. Prvo što je uradio je to da se praktično izvinio svima i objasnio kako ima problema sa grlom i da nije mogao da peva kako ume. Slikao se sa svima koji su to tražili i delio autograme. Iskoristio sam priliku da mu lično kažem ono što sam napred istakao za njegov nastup u Kavarni. Pored fotografije sa jednim od najboljih metal vokala, koja sada zauzima posebno mesto u mojoj koncertnoj istoriji, dobio sam i potpis na kartu. Sve u svemu veliko finale jednog jako dobrog koncerta.

bis:

106

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Intro: Unbreakable Strike Give Em Hell Nuclear Fire Unbreakable 2 Seven Seals Black Sun Drum Solo - Randy Black Where Angels Die / Demons and Angels / Angel in Black Metal Nation Fighting the Darkness Final Embrace Metal is Forever

14. Bad Guys Wear Black 15. Chainbreaker

29. 4. 2012, NIGHTWISH, Battle Beast, Eklipse, Papp Laszlo Sportarena, Budimpešta, Mađarska; 30. 4. 2012, NIGHTWISH, Battle Beast, Eklipse, Tipsport Arena, Prag, Češka Republika

NIGHTWISH – DVA ODLIČNA KONCERTA U DVA DANA UVODNE NAPOMENE: Nightwish je moj najomiljeniji bend unazad nekoliko godina. Inače, fan sam od 2001. i odličnog albuma „Wishmaster”, ali mi ih je tek sva ona zbrka oko Tarjinog odlaska učvrstila na prvom mestu. Nightwish sam do sad gledao samo u četiri navrata (2005. u Budimpešti, 2008. na Exitu, 2009. u Mantovi i Zagrebu). Posle više od tri godine došao je red na peti i šesti put. Izbor je pao na Budimpeštu i Prag (za koncert u Ljubljani imao sam kupljenu kartu, ali je on nažalost otkazan iz „logističkih” razloga). KONCERTNI PROSTORI: Papp Laszlo arena u Budimpešti najnoviji je objekat takvog tipa u gradu. Njegov koncertni kapacitet je 12.000 ljudi. Pre Nightwish-a ovde sam gledao Ozzy Osbourne-a i Dream Theater. Moderan i dobar koncertni prostor. Arena Tipsport u Pragu (od 2008. do 2011. zvala se Arena Tesla) građena je još šezdesetih godina i ima nešto veći kapacitet od budimpeštanske. U ovoj hali svirale su najveće metal grupe: Iron Maiden, Metallica, Judas Priest... U svakom slučaju, veliki prostori u kojima Nightwish nije ranije svirao u Mađarskoj i Češkoj (ne računajući festivalske nastupe u ovim zemljama). Zanimljivo je reći da je bend do sad čak osam puta svirao u zemlji naših severnih suseda i to: 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005. i 2008. u Budimpešti i 2009. u Debrecinu. Onako, malo u šali malo u zbilji, pitam se koliko bi kod nas došlo ljudi na koncert grupe koja dolazi po deveti put. Tur-majice bile su čak 28 evra tako da sam se i iz tog razloga odlučio za Imaginaerum zastavu koja je koštala 10. PREGRUPE: Moram priznati da sam kada su najavljene predgrupe za evropski deo turneje bio pomalo nezadovoljan. Očekivao sam više, odnosno poznatije bendove jer je to bila dosadašnja praksa (Sonata Arctica, Pain, pa i Indica). Ovoga puta radilo se o dva benda koja su objavila debi albume u poslednje dve godine. Nemice Eklipse su vrlo vero107

vatno bile izbor zajedničke diskografske kuće Nuclear Blast Records. U nekih 26-27 minuta izvele su šest pop-rock numera na klasičnim instrumentima. Na kraju to sve nije izgledalo toliko loše. Prava predgrupa bili su mladi Finci Battle Beast koji su promovisali svoj sasvim dobri album „Steel”. Kvalitetna i žestoka heavy metal svirka. Pevačica Nite, koja je skinula nekih desetak kilograma od kada je snimljen spot za Enter the Metal World, pokazala je da ume da peva, bilo da je u pitanju scream tehnika ili clean glas. Oko 37-38 minuta kvalitetne muzike. Završili su sa meni omiljenom Show Me How to Die. Na kraju mogu da zaključim da, što se Battle Beasta tiče, potpuno su opravdali svoju ulogu i funkciju predgrupe. Nastup su završavali melodijom Dead to the World, čisto da odaju priznanje onima koji dolaze posle njih. Želim im sve najbolje u nastavku karijere i da se ponovo sretnemo. KONCERTI: Moja je procena da se u Pešti okupilo oko 5.0006.000, dok je u Pragu bilo, pomalo neverovatnih, 8.000 ljudi (to je rekao Marko pred kraj koncerta). Za Mađarsku odličan podatak (više publike nego ranije na Oziju i Dream Theater-u), a za Češku fantastičan, jedna od najboljih poseta u istoriji NW solo koncerata. Treba dodati da je na ovoj turneji u Parizu bilo oko 10.000 ljudi, a u Helsinkiju približno kao u Pragu (za neke koncerte u Nemačkoj ne raspolažem podacima). Sve u svemu, odličan preduslov za dobar koncert. Na početku treba pohvaliti tačnost i profesionalnost benda. I pored dve predgrupe NW je uspevao da sve nastupe u Evropi počne u rasponu između 20:45 i 21:15. Sa Budimpeštom je bio prvi a sa Pragom drugi slučaj. Uvodni Taikatalvi sa zavesom iza koje Marko peva na finskom klateći se na stolici. Sve se to pretvara u prvi singl sa „Imaginaeruma” – Storytime, nakon čijeg refrena zavesa pada a oduševljena publika pozdravlja sve članove benda. Gotovo bez pauze nadovezuje se Wish I Had an Angel. Zanimljivo je da je od 2005. ovo bila pesma sa kojom su okončavani svi nastupi benda. Ova turneja donela je promenu u redosledu. I ne samo to. Nekoliko pesama ima promenjene aranžmane (Nemo, The Islander, Over the Hills and Far Away), a u nekima su ubačeni i delići pesama sa početka karijere (Stargazers, Gethsemane, Angel Fall First). Sve to nastup čini boljim, zanimljivijim i manje predvidljivim. I sledeća Amaranth spada u tu kategoriju. Na kraju Marko ima svoj deo sa publikom. Iako je na ovoj turneji Anet odustala od HEP HEP uzvika, to nije sprečilo neke od nas da na tome istrajemo tokom instrumentalnog dela. Vizuelni spektakl koji sa sobom nosi NW koncert (video-bim na kojem se stalno smenjuju slike, raznorodna pirotehnika, konfete i dr.) pogotovo dola108

zi do izražaja u eksperimentalnoj Scaretale. Svirka se nastavlja gotovo bez ikakvih najava između pesama. Lagana Slow Love Slow nastavlja niz malo drugačijih stvari koje je doneo novi album. Interesantno je da bend tokom izvođenja sedi a Anet nosi šesir sa perom. Ovaj šešir je upadljivo izostavljen u Budimpešti, verovatno da ne pokvari njenu frizuru za to veče. Generalno Anet je bila jako dobra, ali to više nije iznenađenje. Od 2009, kada je po meni prevazišla krizu i nesigurnost koju je imala, peva na zavidnom nivou. Njen nastup odiše sigurnošću i vidi se da se tokom njega maksimalno zabavlja. Kao, naravno, i ceo bend, pre svega „klovnovi” Marko i Empu koji se non-stop zezaju. Hit I Want My Tears Back je prva pesma na kojoj se pojavljuje engleski muzičar Troj Donakli. Na prošloj turneji bio je čest gost benda a sada je nezaobilazan, može se reći neformalni šesti član Nightwish-a. Sledi Come Cover Me, pesma koju su mnogi sa nestrpljenjem čekali. Jedan od bisera sa „Wishmaster” albuma mnogima je bio vrhunac večeri. Emotivan završetak Anet je jedan od onih momenata koji se dugo pamte. Mogu da kažem da je kraj bolji nego u Tarjinom izvođenju. I suze krenuše, naravno. Sledi nešto laganiji deo koncerta. Lepa balada The Crow, The Owl and the Dove koja se nastavila u sjajnu The Islander. Marko već standardno na početku poziva publiku da upali mobilne, kamere i upaljače i tako stvori neophodnu atmosferu. Prizor tada napravljen u Pragu najlepši je koji sam do sada video na četiri uživo izvođenja pesme kojima sam prisustvovao. Nakon toga akustično izvođenje hita Nemo. Iako preferiram originalnu verziju, ni ovo nije bilo loše. Pre pesme na bini si pojavio i Tero Kinunen, čovek koji je u organizaciji benda praktično od prvog dana (ko je gledao bendov prvi dvd „End of Innocence” sigurno ga je zapamtio). Sledio je, po meni, najžešći deo koncerta kada su vezane tri jako dobre pesme: Planet Hell, Ghost River i Dead to the World. Ovaj deo posebno mi se svideo zbog oštrih gitarskih rifova i odličnih dueta Marka i Anet u ovim pesmama. Veoma mi je drago što je ovom set listom i Empu dobio priliku da pokaže da je, pored toga što je odličan šoumen, i dobar gitarista. Uz veoma raspoloženog Juku, na mene je on ostavio najjači utisak u Pešti. S druge strane, u Pragu je Marko bio bez premca. I kao pevač i kao frontmen. Kao poslednja pesma regularnog dela ostavljena je obrada Over the Hills and Far Away. Anet odaje počast nedavno preminulom Gariju Muru (Gary Moore). Na ovoj turneji bend prvi put izvodi ovu pesmu posle 2005. godine. Zvuči sasvim dobro a na momente Marko priskače u pomoć na vokalu. Na kraju pesme gospodin Hietala ostaje na bini i oprašta se sa nama. U 109

Mađarskoj se zahvalio publici, a u Češkoj je rekao da je to bio najbolji koncert na ovoj turneji. Posle kratkog „ubeđivanja” bend se vraća na binu instrumentalom Finlandia. Za kraj su, pomalo čudno, ostavljene dve pesme sa novog albuma. Song of Myself (bez Love dela čije su reči išle preko video-bima, doduše ne redom) i fantastična Last Ride of the Day, inače zvanična himna ovogodišnjeg svetskog prvenstva u hokeju. Veliko finale obeleženo je vatrometom. Ukupno sat i pedeset minuta. Na nivou standarda postavljenih prošlom turnejom. Na kraju pozdrav sa publikom na kom je prednjačio vidno razdragani šef parade Maestro Holopainen. POREĐENJE KONCERATA: Mogu da kažem da oba koncerta imaju svojih prednosti. U Pragu je zvuk bio bar 20% jači, bilo je više ljudi i nešto bolja atmosfera, što se lepo videlo na The Islander. S druge strane, u Budimpešti sam bio sa NW prijateljima (Siniša, Ranko, Ivana i Petar), što je u brojnim momentima bio dodatan pozitivni faktor (doduše, bilo je i onih drugih). Drago mi je da se bend nije ponavljao u najavama i komunikaciji sa publikom. Ono što je rečeno u Budimpešti uglavnom nije govoreno u Pragu (osim naravno standardnih najava za The Islander i posvete Gariju Muru i još nekih sitnica). Za mene je prednost koncerta u Pešti bila u tome što sam bio u fan-pitu, dok sam u Pragu bio u parteru, dakle nešto dalje od bine (golden circle je bio rasprodat šest meseci pre koncerta). Već pomenuta Markova izjava jasno govori koji je koncert bio objektivno bolji. Nema razloga da mu ne verujemo. Meni lično, ne znam zašto, najbolji momenti bili su na: Wish I Had An Angel, Slow Love Slow, Come Cover Me, Dead to the World i, naravno, Last Ride of the Day. Kad smo već kod set liste, važno je napomenuti da su retki bendovi koji imaju hrabrost (da ne kažem bezobrazluk) da za veče izvedu čak devet pesama sa novog albuma. To se upravo desilo sa NW na ovoj turneji. Ipak, naizgled rizičan potez pokazao se pravi i dobrim delom opravdan. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Nakon trijumfalnog završetka „Dark Passion Play” turneje 2009. godine napisao sam da je Nightwish u tom momentu veći nego što je ikad pre bio. Posle „Imaginaerum” mogu da kažem da su otišli i korak napred. Bend sada svira u najvećim dvoranama u evropskim gradovima (Bercy u Parizu!) gde ima sjajnu posetu, prodaja albuma ide odlično (po platinastim i zlatnim tiražima već je dostignut prethodni), kao predgrupu u Severnoj Americi vode jedan Kamelot, scenski spektakl i kvalitet nastupa podignut je na viši nivo. Gde je granica ovog veličanstvenog benda pokazaće budućnost. 110

Battle Beast 1. Justice and Metal 2. Armageddon Clan 3. Cyberspace 4. Steel 5. Iron Hand 6. Victory 7. Enter the Metal World 8. Show Me How to Die

bis:

Nightwish 1. Taikatalvi 2. Storytime 3. Wish I Had an Angel 4. Amaranth 5. Scaretale 6. Slow, Love, Slow 7. I Want My Tears Back 8. Come Cover Me 9. The Crow, the Owl and the Dove 10. The Islander 11. Nemo 12. Last of the Wilds 13. Planet Hell 14. Ghost River 15. Dead to the World 16. Over the Hills and Far Away (Gary Moore obrada) 17. 18. 19. 20.

Finlandia (Jean Sibelius obrada) Song of Myself Last Ride of the Day Outro: Imaginaerum

111

9. 5. 2012, JUDAS PRIEST, Thin Lizzy, Incheba Expo Arena, Bratislava, Slovačka

SEDMI PUT PRIEST!!! UVODNE NAPOMENE: Mnogo toga što sam mislio i mislim o Priest-u kao bendu i o njihovom živom nastupu rekao sam u zbirnom izveštaju sa tri prošlogodišnja koncerta pa ne bih mnogo da se ponavljam. Zato će ovaj izveštaj biti kraći i biće koncentrisan na neke specifičnosti koncerta u Bratislavi. Put Slovačke krenula je standardna „old skul” ekipa koja je, manje-više u istom sastavu, prisustvovala i pobrojanim nastupima Priest-a u toku 2011. godine. Sve u svemu, pravi ljudi na pravom mestu. Bratislava je jako simpatičan grad koji vredi posetiti, što je samo upotpunilo pozitivne utiske o celoj ekspediciji. KONCERTNI PROSTOR: Incheba Expo Arena je kvalitetan prostor za održavanje koncerata, kapaciteta oko 4.000 do 5.000 ljudi. Lokacija je jako dobra jer se nalazi u blizini Novog mosta, nadomak centra grada i autoputa, za one koji dolaze sa strane. Iza stajanja nalazi se tribina za koju su se prodavale skuplje karte i to za više sektora u zavisnosti od blizine bini. Ipak, nikakve kontrole nije bilo pa je svako mogao da bira želi li da stoji ili sedi. PREGRUPA: Pre Priesta nastupila je najnovija postava benda Thin Lizzy. Sastav smo gledali u Beogradu pre par godina u Domu sindikata (specifičnost tog koncerta je da je počeo oko 20:10 a završio se oko pola deset!) U odnosu na Beograd nedostajali su Džon Sajks (John Sykes) i Tomi Oldridž (Tommy Aldridge), što nije zanemarljivo. Na vokalu se pojavio Riki Vorvik (Ricky Warwick) iz benda The Almighty, a to je u krajnjem slučaju bio plus što se tiče samog live nastupa. Bend je svirao nešto više od 45 minuta najveće hitove, uključujući i Whisky in the Jar koji je kod nas preskočen. Ukupno deset pesama uz jedan duži gitarski solo. Slovaci su ih u početku primili mlako ali se tokom svirke atmosfera popravila. Na kraju sasvim zadovoljavajuće. KONCERT: Tačno u 21 krenuli su zvuci Sabatove War Pigs koja je bila uvod svakog koncerta na oproštajnoj turneji Priest-a. Bend se odlučio da ne menja set listu, što iz nekog ugla ima opravdanja jer su želeli 112

da svim fanovima pruže isti užitak. Naravno, pesme su odabrane tako da svaki album bude zastupljen, očekivano imajući u vidu najave da se radi o poslednjoj turneji. Plod takvog izbora je i gotovo neverovatna dužina koncerta koji je u Bratislavi stigao čak do 2 sata i 25 minuta (sa introm i pozdravljanjem). Čovek se zapita kako ovi ljudi, od kojih su čak trojica (Tipton, Halford i Hil) ušli u sedmu deceniju života, izdržavaju sve to. Možda ubitačan tempo turneje, možda neka prehlada, ali Slovaci nisu dobili pravog Halforda, odnosno onog koga su videli i čuli fanovi u Beogradu i Sofiji prošlog leta. Ipak, „metalni bog” ispod visokih standarda, koje je doduše sam postavio, nije mogao da pokvari generalno snažan utisak koji donosi Judas Priest uživo. Atmosfera je bila dosta dobra a „momci” su pružili standardno dobru svirku. Zaista je bila privilegija ponovo gledati ljude koji su formirali značenje reči heavy metal. U odnosu na prošlu godinu došlo je do nekih promena, pre svega u scenografiji i sadržaju koji je emitovan sa video-bima. Bio sam napred, negde na istoj distanci kao i u prošle godine u Beogradu. Fotografije koje sam napravio bile su dosta dobre, uz ogradu da je moglo i bolje. Ove večeri moj lični vrhunac bio je na Green Manalishi. Ko zna zašto je to bilo tako. Slovaci, njih sigurno više od 3.000, pokazali su se kao solidna metal publika. Nadam se da ćemo se u budućnosti još sretati. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Judas Priest sam gledao sedam puta. Ovo u Bratislavi je bilo najslabije, ali nikako ne slabo. Još uvek ostaje dilema da li je ovo poslednja turneja ovog legendarnog benda. Priče o novom albumu su nešto utihnule u poslednje vreme, ipak se nadamo skorim vestima na tom polju. Verujem da će novih nastupa biti jer bend generalno još nije za penziju. Thin Lizzy 1. Are You Ready 2. Jailbrake 3. Killer on the Loose 4. Don’t Believe a Word 5. Whisky in the Jar 6. Suicide 7. Rosalie 8. Black Rose 9. Cowboy Song 10. The Boys are Back in Town 113

bis:

114

Judas Priest 1. War Pigs & Battle Hymns (intro) 2. Rapid Fire 3. Metal Gods 4. Heading Out to the Highway 5. Judas Rising 6. Starbreaker 7. Victim of Changes 8. Never Satisfied 9. Diamonds and Rust 10. Dawn of Creation/Prophecy 11. Night Crawler 12. Turbo Lover 13. Beyond the Realms of Death 14. The Sentinel 15. Blood Red Skies 16. Green Manalishi (With the Two Pronged Crown) 17. Breaking the Law 18. Painkiller 19. 20. 21. 22.

The Hellion/Electric Eye Hell Bent for Leather You’ve got Another Thing Comin’ Living after Midnight

13. 5. 2012, EPICA, XANDRIA, Voices of Destiny, 202, Budimpešta, Mađarska

DAME IMAJU PREDNOST! UVODNE NAPOMENE: Holandska Epica mi sigurno nije u vrhu najomiljenijih bendova ali cenim njihov rad. Gledao sam ih u Kavarni 2010. i bio sam pozitivno iznenađen kako zvuče uživo. Simone Simons je, bez sumnje, jedna od najlepših dama heavy metala, mada mi se nikad nije posebno sviđala boja njenog glasa. Naravno, njene vokalne kvalitete ne treba dovoditi u pitanje. Nemački bend Xandria u poslednje vreme mi je jedan od omiljenih. Dolaskom odlične Manuele Kraler na mesto pevačice i izdavanjem veoma kvalitetnog „Neverworld’s End” bend je u potpunosti na tragu Nightwish-a iz tzv. gothic faze (1997– 2001) što je za mene veliki plus. Pomenuti album mi je najdraže izdanje u tekućoj godini. Iako samo tri dana od povratka sa Judas Priest-a iz Bratislave, sa nestrpljenjem sam ponovo krenuo na put. KONCERTNI PROSTOR: Klub 202 u Budimu (bivši Wigwam) nalazi se nekih 7 km od centra grada i više godina je mesto održavanja heavy metal koncerata (neki naši stariji fanovi ga znaju još iz devedesetih). U njemu smo gledali Accept prošle godine i mogu da kažem da imam pozitivne utiske o prostoru. Bitno je napomenuti da je bina oko 1,5 metara iznad podijuma gde stoji publika, što omogućava odličan pregled bez obzira na to gde se nalazite. Pivo je bilo oko 200 a garderoba svega 40 dinara. PREGRUPA: Kao zagrevanje nastupili su mladi Nemci Voices of Destiny, takođe sa ženskim vokalom. Zvučali su sasvim solidno, a zanimljivo je da je growl vokale pevao klavijaturista. S druge strane, bubnjar je delovao kao da ga je neko puškom naterao da svira. Bend je imao na raspolaganju nekih 25-26 minuta uz veoma mlak prijem kod mađarske publike. Ovako nešto desilo se i prošle godine za vreme nastupa veoma dobrih klinaca iz Steelwing-a. To me je donekle zabrinulo i pitao sam se šta nas čeka u nastavku. XANDRIA: Tačno u 20:11, koji minut pre najavljenog, krenuo je nastup grupe koja je za mene bila zvezda večeri. Ovo mi je možda prvi 115

koncert u životu gde sam se više radovao predgrupi nego headlinerima. Da je Xandria još uvek objektivno mali bend, govori činjenica da su članovi benda sami štimovali svoje instrumente na bini. Čak smo i na momente čuli opersko raspevavanje gospođice Kraler. Neprocenljivo! Svirka je počela prvim singlom sa novog albuma Valentine. Manuela u sjajnoj formi, bez obzira na višak kilograma koje je izgleda napravila u poslednjih nekoliko meseci. Moram da kažem da nikada do sad nisam video ovakvu promenu raspoloženja publike od početka do kraja nastupa jednog benda. Tokom prve pesme bilo je prilično tiho. Pomislio sam da ima nas oko 5-6 poštovalaca benda. A onda se vrlo brzo sve pretvorilo u pravu uzavrelu atmosferu sa metal koncerta. Do kraja praktično su svi oduševljeno skandirali i pozdravljali bend. Set lista, s obzirom na vreme koje su imali na raspolaganju, bila je skoro potpuno po mom ukusu. Čak šest pesama sa novog albuma (što je tačno pola) uz dva starija hita Ravenheart i India. Ukupno 43 minuta. Vredno da zbog toga prevalim više od 400 kilometara. Na kraju, kao šlag na torti, usledilo je slikanje sa Manuelom i kratak razgovor sa njom i šefom benda Markom (gitara i klavijature). Bili su zadovoljni činjenicom da sam zbog njih potegao čak iz Srbije. Nadam se da je ovo početak jednog velikog prijateljstva. EPICA: Nešto pre 21:30 krenuo je malo duži intro koji se pretvorio u stvar sa novog albuma Monopoly on Truth. Bend ove godine slavi tek deset godina postojanja ali se čini kao da su već mnogo duže na sceni. Tome doprinosi činjenica da su veoma aktivni i da mnogo sviraju. Sa Mađarima se već dobro znaju, pa su i svoj živi album snimali u Miškolcu (2009). Ovaj nastup je predviđen kao promocija novog albuma „Requiem for the Indefferent”, pa stoga ne čudi što su sa njega svirali čak pet pesama. Inače, broj od samo 13 pesama koliko su izveli može da zavara. Radi se o pesmama sa značajnom dužinom, i ceo nastup je trajao sasvim korektnih sat i 45 minuta. Bend pleni pozitivnom energijom, a prednjače gitaristi Mark i Ajzak, obojica pevaju growl vokale (ili grunts&screams kako oni navode). Tokom nastupa (pre Sancta Terra) dele salu na dva dela i sprovode takmičenje čiji deo je glasniji. Po običaju pobeđuje Ajzakov deo (ne treba ni da pominjem da sam ja opet bio na gubitničkoj strani, kao i na W.A.S.P-u). Atmosfera je bila na zavidnom nivou (prisutno oko 500-600 ljudi). Onaj strah od slabog prijema publike koji sam imao za vreme nastupa Voices of Destiny već je nestao tokom Xandrie, tako da je za Epicu sve bilo na svom mestu. 116

Moram napomenuti da je tokom svirke svakog od bendova na prvoj pesmi zvuk bio nešto lošiji, da bi kasnije bio onakav kakav se očekivao. Simone veoma dobra, ne samo vizuelno nego i vokalno, kao i ceo bend. Ovaj koncert ostaće mi u sećanju zbog velikog broja dobrih fotografija koje sam napravio. Da čuvaju vatru do nekog sledećeg susreta. Xandria 1. Valentine 2. Blood on My Hands 3. Euphoria 4. Cursed 5. Forevermore 6. The Lost Esylium 7. Ravenheart 8. India

bis:

Epica 1. Intro, Karma 2. Monopoly on Truth 3. Sensorium 4. Deter the Tyrant 5. Serenade of Self-Destruction 6. Sancta Terra 7. Delirium 8. Blank Infinity 9. The Obsessive Devotion 10. Storm the Sorrow 11. The Phantom Agony 12. Cry for the Moon 13. Unleashed 14. Consign to Oblivion

117

2–3. 6. 2012, LOUD festival, Sofija, Bugarska

METAL JAČI OD KIŠE (možda ne i od blata)! Loud festival je prvi put održan početkom juna u Sofiji. Bilo je predviđeno učešće deset bendova u dva festivalska dana. Sam izbor učesnika bio je respektabilan, mada se može reći da su ljubitelji čvršćeg zvuka bili favorizovani, pogotovo drugog dana. Mesto održavanja, aerodrom u Sofiji, ne bi bio loš izbor da su vremenski uslovi bili povoljniji. Ipak, kiša koja je povremeno padala oba dana napravila je kaljugu, naročito u zoni neposredno ispred bine. Sve to je doprinelo da taj prostor nije bio popunjen, što je kvarilo inače veoma pozitivan utisak o festivalu. Jedan, može se reći organizacioni propust, bili su štandovi sa hranom i pićem. Ispred njih su gotovo uvek bili „kilometarski” redovi, tako da se do dragocene tečnosti nije stizalo ni brzo ni lako. S druge strane, veoma pozitivno je postojanje Nuclear blast štanda na kome su se prodavali orginali (diskovi, dvd-iji, posteri, majice...) po znatno nižim cenama. Veliki izbor kvalitetnih proizvoda naveo me je da potrošim više nego što sam planirao, ali mi nije žao. Postojali su i štandovi za karaoke, kao i mogućnost bungee jump-a za one najhrabrije. Ukupno oko 5.000–6.000 ljudi i jednog i drugog dana (po bugarskim izvorima), što je bilo sasvim dovoljno za dobru atmosferu. Na kraju ovog uvodnog dela želim da istaknem jako dobro funkcionisanje ekipe koja je krenula iz Beograda i Koceljeve (po prvi put sa dva automobila). Ljubav prema metalu definitino spaja različite ljude. Drago mi je što je tako. PRVI DAN LACUNA COIL: Nisam do sada ozbiljno slušao ovaj bend koji praktično podjednako koristi muški i ženski vokal. Uniformisani Italijani su svirali ukupno 45 minuta. Najbolji prijem kod publike, čini mi se, bio je na Heaven’s a Lie i Spellbound. Jedan od najinteresantijih momenata bilo je pevanje publike sa Kristinom, kada je ona iz zezanja zapevala melodiju nekog hita Lejdi Gage, na šta je publika odreagovala 118

pozitivno (ili barem jedan njen deo). „Ne mogu da verujem da ste otpevali”, zaključila je atraktivna pevačica. Generalno sasvim solidan nastup. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

I Dоn’t Believe in Tomorrow I Won’t Tell You Kill the Light Heaven’s a Lie Our Truth In Visible Light Swamped Trip the Darkness Spellbound

BEHEMONT: Muzički stil ovih Poljaka nikako mi ne leži, pa nisam mnogo obraćao pažnju na njihov nastup. Ono što sam mogao da primetim jeste da su svirali nešto jače od sat vremena i da su odlično primljeni od publike. Od pozadi, gde sam u to vreme stajao, delovalo je kao da više od 90% prisutnih podržava bend. Set lista koja sledi prepisana je od pouzdanog izvora tako da verujem da je tačna.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Оv Fire and the Void Demigod Moonspell Rites Conquer All The Thousand Plagues I Witness Alas, Lord Is Upon Me The Seed ov I At the Left Hand ov God Slaves Shall Serve

10. Chant for Eschaton 2000 11. 23 (The Youth Manifesto) 12. Lucifer

SYMPHONY X: Bio mi je ovo prvi put da gledam ovaj jako dobri američki sastav. Svirali su nešto oko sat i deset minuta. Prvu polovinu set liste činile su stvari sa poslednjeg albuma benda „Iconoclast”, što meni nije smetalo, naprotiv. Drago mi je da sam prvi put čuo Rasela Alena uživo, ali i Romea, „najpotcenjenijeg metal gitaristu”. Interesan119

tno je i to da je u jednom obraćanju publici Alen rekao da su oni bez fanova ništa (upotrebio je reč shit). Ako on tako kaže, nema razloga da mu ne verujemo. Generalno, jedan od najboljih utisaka na festivalu. Kao i posle Dream Theater-a, postao sam mnogo veći fan benda kada sam ih video uživo nego što sam to pre bio. Jednostvno, osvajaju kvalitetom nastupa.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Icоnoclast The End of Innocence Dehumanized Electric Messiah When All is Lost Inferno (Unleash The Fire) Of Sins and Shadows

8. Eve Of Seduction 9. The Serpent’s Kiss 10. Set the World on Fire (The Lie of Lies)

W.A.S.P.: Bio je ovo peti nastup heavy metal legende pred bugarskom publikom. Set lista identična onoj koju je većina prisutnih videla i čula 2010. u hali Festivalna. Scenografija donekle izmenjena jer je bila prilagođena za ono što tek sledi, a to je turneja povodom 30 godina benda koja kreće na jesen. Naravno, veoma sam zadovoljan izborom pesama. Dve najbolje pesme sa poslednjeg albuma „Babylon” i 12 pesama koje su obeležile karijeru benda (doduše, neke u skraćenoj verziji). Na početku je zvuk bio nešto lošiji, ali se posle stabilizovao. Bleki se pomalo štedeo na vokalima, što ne čudi s obzirom na to da skoro neprekidno sviraju već dve godine. I na kraju, potpuno čudno zvuči činjenica da je W.A.S.P., poznat po veoma kratkim nastupima, čak i na sopstvenim turnejama, na bini proveo više od ostalih bendova na festivalu. Ovo mi je peti put da gledam W.A.S.P. Imam neki osećaj da će šesti biti najbolji. 1. 2. 3. 4. 5. 120

Оn Your Knees The Real Me L.O.V.E. Machine Crazy Wild Child

bis:

6. 7. 8. 9.

Hellion / I Don’t Need No Doctor / Scream Until You Like It Babylon’s Burning The Idol I Wanna Be Somebody

10. Chainsaw Charlie (Murders in the New Morgue) 11. Heaven’s Hung in Black 12. Blind in Texas DRUGI DAN

SOULFLY: Za razliku od dobrog dela ljubitelja čvršćeg zvuka u Srbiji, do sada nisam imao priliku da vidim Maksa Kavaleru i njegov bend. Nisam neki ljubitelj te vrste metala, pa sam nastup propratio samo delimično. Najbolje je bilo za vreme miksa Arise i Dead Embryonic Cells, doduše skraćenih i bez paklene solaže iz prvopomenute. Objektivne primedbe velikog broja fanova na Maksov način pevanja stoje, ali to nije mnogo smetalo i Soulfly je imao jedan od najboljih prijema kod publike oba dana festivala. Ukupno oko sat vremena svirke. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Intro: Resistance Wоrld Scum Blood, Fire War, Hate Refuse/Resist (Sepultura pesma) Prophecy Back to the Primitive Seek ‘N Strike Intervention / Iron Man (Black Sabbath obrada, deo) Porrada / Walk (Pantera obrada, deo) Arise / Dead Embryonic Cells (Sepultura pesme) Troops of Doom (Sepultura pesma) Attitude (Sepultura pesma) Roots Bloody Roots (Sepultura pesma) Jumpdafuckup / Eye for an Eye

ANNIHILATOR: Bez ikakve sumnje, bend kome sam se najviše radovao na ovom festivalu. Nakon dugih 20 godina čekanja prvi put sam Džefa i kompaniju gledao u Kavarni 2010. Sjajni utisci sa tadašnjeg 121

nastupa duboko su mi urezani u sećanje. Očekivao sam nešto slično i u Sofiji. Set lista je bila duža za čak tri pesme, a i poprilično izmenjena. Naravno, najviše sam uživo na četiri velika hita: King of the Kill, Set the World on Fire, The Fun Palace i himnu svih himni ALISON HELL!!! Ova poslednja je jedina pesma uz koju sam plakao oba puta kada sam je čuo uživo. Džef i Dejv ponovo dosta dobro funkcionišu, i na gitarima i na vokalu (ovaj drugi doduše malo promukao). Ukupno sat i šesnaest minuta. Posle nastupa jedno deset minuta ostao sam bez reči. I to nešto govori. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Аmbush King of the Kill Betrayed Ultra-Motion Set the World on Fire W.T.Y.D. Burns Like a Buzzsaw Blade Phantasmagoria Stonewall I Am in Command The Trend The Fun Palace Shallow Grave Crystal Ann /Alison Hell

SLAYER: Heavy metal veterani imali su možda i najbolji nastup na festivalu. Beskompromisna svirka koja je sadržala vrlo dobar izbor najboljih pesama iz njihove karijere, uz donekle razuman broj pesama sa poslednjeg albuma. Tom Araja zbog problema sa leđima nije pokretljiv kao nekada, ali to ne umanjuje kvalitet i energiju koju bend i u okrnjenom sastavu (bez Hanemana) emituje sa bine. Žestoka svirka bez mnogo najava i komunikacije sa publikom. Na kraju samo sat i sedam minuta. I malo i mnogo. Ostaje žal bar za Seasons in Abyss, ali biće prilike. Slayer sam gledao tri puta, ovde mi je bilo najbolje. 1. 2. 3. 4. 122

World Painted Blood Psychopaty Red War Ensable Die by the Sword

5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Chemical Warfare Hate Worldwide Postmortem Spirit in Black Mandatory Suicide Altar of Sacrifice Jesus Saves Dead Skin Mask Snuff Angel of Death South of Heaven Raining Blood

ZAKLJUČAK: Veoma dobar festival sa određenim manjkavostima u organizaciji. Kako je ovo prvi put da se organizuje, to se može i razumeti. Nadam se da ćemo se ponovo družiti sledeće godine sa, ako ne boljim, ono barem sa grupama na ovogodišnjem nivou.

123

30. 6. 2012, NIGHTWISH, Topfest, Pješćani, Slovačka

SEDMI PUT NIGHTWISH!!! PUTOVANJE: Najjeftinija varijanta za putovanje do Bratislave je vozom do Budimpešte (26 evra povratna karta), a odatle autobusom Orangeways do slovačke prestonice (14 evra povratna). Otežavajuća okolnost je svakako što ovakvo putovanje traje više od 10 sati. Sa sopstvenim prevozom to bi sigurno bilo brže, ali i skuplje. Kao što sam ranije već rekao, Bratislava je jako simpatičan grad i vredi ga posetiti. Ovog puta imao sam priliku da provedem još nekoliko sati u njemu i utvrdim i proširim poznavanje grada. TOPFEST: Sada već redovna manifestacija u Slovačkoj okuplja bendove različitih muzičkih opredeljenja. Ove godine festival je održan na vojnom aerodromu u gradiću Pješćani (oko 80 kilometara od Bratislave). Radi se u banjskom centru koji vodi računa o turizmu. Moram da istaknem da je hotel u kome sam odseo jedan od najboljih u mojoj ne tako siromašnoj putničkoj karijeri. Po veličini prostora u kome se održava, ovo je definitivno najveći festival na kome sam bio. Teško mi je da odredim tačan broj posetilaca, ali on je verovatno premašio 10.000 ljudi po danu. Organizacija je bila na visokom nivou, sa velikim brojem štandova sa hranom i pićem, kao i mnogim zanimljivostima za posetioce (bungee jump, kao i standardne vašarske atrakcije). Svirka se održavala na dve različite bine koje su bile jedna pored druge. To je omogućavalo da se satnica poštuje i dok na jednoj bini bend svira na drugoj se nameštaju scena i instrumenti za one koji dolaze. Od manje ili više poznatih metal bendova ove godine pored NW nastupili su Lordi i Il Nino. NW NASTUP: Možda i više od sat vremena pre početka svirke fanovi su počeli da se okupljaju i zauzimaju pozicije. Interesantno je pomenuti da je pred kraj nastupa nekog slovačkog benda na bini A, ispred nje ostalo samo stotinak ljudi, dok su hiljade stajale ispred bine B i čekale pocetak NW. Tačno u 20:54 krenuo je intro sa razglasa. Nakon toga bend je izašao sa Storytime, što je izazvalo pravo oduševljenje. Ono što je zasmetalo je to što je zvuk bio prilično slab. Anet se i nekako čula 124

dok je ostatak benda bio poprilično tih. Možda i pod tim utiskom, ona traži od publike ono čuveno HEP HEP. Ne znam zašto je to izbacila na ovogodišnjoj turneji, ali mogu da kažem da sam veoma srećan što je to (konačno) vraćeno u njen nastup. Zvuk se popravio već tokom sledeće Wish I had an Angel, pa je uživanje moglo da bude kompletno. Prvo maksimalno angažovanje publike bilo je uz veliki hit Amaranth. Za razliku od regularne turneje, sada nema video-bima sa specijalnim sadržajem, ali je tu scenografija i već čuvena pirotehnika koja je postala nezaobilazna za NW šou. Za festivale ovog leta Maestro je izabrao set listu bez akustičnog dela i klasičnih balada. Tako je i Nemo izveden u originalnoj varijanti. Od pesama sa prva četiri albuma ponovo su odabrane prelepe Come Cover Me i Dead to the World. Bendu se i ovog puta, kao i na svakom nastupu u toku 2012, priključio Troj Donakli, koji je faktički postao šesti član benda. Maestro opet na nivou, mada nekako po strani. To je njegov stil i tu nema iznenađenja. Anet malo slobodnija u izvođenju nego pre par meseci u Mađarskoj i Českoj. Doduše nešto veselija i raspoloženija. Kaže da je došla iz Švedske sa desetak stepeni na slovačko sunce. I zbog toga je jako srećna!? Juka kao mašina. Precizan i korektan. Pred Planet Hell opet podiže atmosferu. Empu izvodi samo njemu svojstven šou sa publikom. Ali nema ponovljanja. Opet je to nešto novo i drugačije. Marko u Slovačkoj malo povučeniji. Manje najava i priče sa publikom. Vokalno standardno dobar. Generalni utisak je da kako je nastup odmicao, bend je bio sve bolji, kao i celokupna atmosfera. Meni lično nekako najbolje legao deo Planet Hell/Ghost River. Ukupno 14 pesama i sat i 22 minuta nastupa, što je bilo i najavljeno. Nije bilo klasičnog bisa, niti suvišne priče i najava. Kvalitetna svirka od početka do kraja. Velika većina zadovoljnih Slovaka očekivala je da će se bend vratiti posle Last Ride of the Day. Ali, kao i posle Slayer-a u Sofiji pre skoro mesec dana, čekanje je bilo uzaludno. Još jednom se potvrdilo da je solo koncert jedno, a festival nešto sasvim drugo. Ko razume shvatiće. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Slovačku, Bratislavu, pa i Pješćane sigurno želim da vidim opet. Da li će me put tamo naneti pokazaće budućnost. Sa druge strane, za NW nema dileme. Već za desetak dana vidimo se u Českoj, gde će biti glavne zvezde čuvenog Masters of Rock festivala. Nadam se nešto dužem nastupu. Jer ne gleda se NW osmi put svaki dan.

125

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

126

Storytime Wish I Had an Angel Amaranth Scaretale Dead to the World I Want My Tears Back Come Cover Me Last of the Wilds Planet Hell Ghost River Nemo Over the Hills and Far Away Song of Myself Last Ride of the Day

12–15. 7. 2012, Masters of Rock, Vizovice, Češka Republika

DEVET DOBRIH BENDOVA ZA MANJE OD 48 SATI O FESTIVALU: Masters Of Rock je najveći metal festival sa tradicijom u istočnoj Evropi. Skoro svake godine neki drugi festival bljesne (OST fest u Bukureštu ove godine), ali se brzo ugasi ili njegov kvalitet opadne (Sofia Rocks, Kavarna Rock Fest). Česki Masters of Rock (koji ima i svoju zimsku varijantu) godinama zadržava kvalitet i masovnu posećenost. Festival se održava u mestu Vizovice, blizu slovačke granice. Najbliži veći grad je Zlin, u kome sam bio lociran. Ove godine bilo je negde oko 20.000 ljudi po danu. Moram reći da cena karte nije bila preterano skupa s obzirom na program. Nekih 56 evra za četiri dana festivala (nije bilo moguće kupiti pojedinačnu kartu). Iz finansijskih razloga odlučio sam se samo za drugi i treći dan. Ono što sam propustio, a za čim žalim su Within Temptation i Kamelot prvog, odnosno Sabaton i Paul Di Anno četvrtog dana. Ipak, u ovom trenutku nije se moglo više. Festival je pratila kiša i prohladno vreme. To nije mnogo uticalo na moj utisak jer je srećom prostor ispred bine pokriven betonom. A i oba dana kiša je stala taman pre nastupa (meni) najvažnijih bendova. Kao uspomena ostadoše mi dve kabanice, koje sam platio 400 dinara svaku. Želim da istaknem da je ovo festival sa najboljim izborom hrane i pića koji sam do sada posetio. Pored standardnog menija, bilo je i raznih gotovih jela, kao i svih mogućih vrsta alkohola i sokova. Program je vodila jedna mlada dama i jedan stariji roker koji su najavljivali i odjavljivali bendove. Pored glavne Ronnie James Dio bine, postajala je i jedna manja na kojoj su svirali domaći i manje poznati bendovi. Generalno jako dobar festival koji je opravdao tvrdnju iznesenu u prvoj rečenici ovog teksta. Posle Kavarne 2010. i Gods of Metal 2009. definitivno najbolji festival na kome sam bio. Nemački happy metal party (drugi dan festivala) FREEDOM CALL: Sa velikim nestrpljenjem čekao sam ponovni susret sa ovim Nemcima (gledao ih u Milanu 2010). Njihov prethodni 127

album „Legend of the Shadowking” ocenio sam jako visoko, kako na godišnjoj tako i na decenijskoj listi albuma. Nažalost, najnoviji album mi nikako nije legao. Već nakon uvodnih We are One i United Alliance bio sam toliko srećan da sam zaključio da je bilo vredno putovati 800 kilometara i samo zbog ove dve pesme. Ni kiša mi nije smetala. Generalno jako pozitivan nastup. U stilu njihove krilatice happy metal party. Kris Bej je veoma dobar šoumen i zna kako da podigne publiku. Set lista bila je mešavina hitova i stvari sa novog albuma. Ukupno oko sat vremena (17:40–18:41) i deset pesama. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

We Are One United Alliance Hero On Video Rockstars Tears Of Babylon The Quest Power And Glory Warriors Land Of The Light Freedom Call

EXODUS: Iako nikad nisam slušao ovaj bend, generalno znam o čemu se radi. Beskompromisna i žestoka svirka od početka do kraja. Pevač Rob često komunicira sa publikom. Kaže da nemaju laganih pesama i da ne sviraju p metal! Česi odgovaraju masovnim i čestim circle pitom. Nisam neki poznavalac pesama Exodusa pa ne mogu da kazem tačnu set listu. Sigurno su bile: A Lesson in Violence, Black List i Strike of the Beast. Svirali su nešto manje od sat i deset minuta. Kao što rekoh, dobro su primljeni od publike. UNISONIC: Odlazeci u Češku definitivno mi je najveća želja bila da vidim Unisonic, bend koji je ponovo ujedinio heavy metal legende Mihaela Kiskea i Kaija Hansena. Istina, njih sam već gledao zajedno decembra 2010. u Esenu kao članove benda Avantasia. Ipak, oni su tamo bili Tobijasovi gosti, a ovo je njihov bend. Moram na početku da kažem da nisam preterano zadovoljan njihovim istoimenim albumom prvencem. Suviše je to mekano za moj ukus. Ipak, to je stil koji Kiske preferira godinama unazad i nije iznenađenje što je album ispao kako je ispao. Elem, to nimalo nije umanjilo želju da ih vidim i čujem. Čak sam i nove 128

pesme pevao sve od reda. Zakazani signing session bio je od 19 do 19:30 i realno nije bilo moguće prići od par stotina fanova koji su dugo i strpljivo stajali u redu. Ipak, uspeo sam da obojicu slikam izbliza, što su neke od najvrednijih fotografija koje sam napravio na ovom festivalu. Set lista bila je očekivana, nove stvari plus tri Helloween klasika. Zaista je privilegija čuti te pesme u izvođenju jednog od najboljih pevača u heavy metal istoriji. Ostaje žal što njegov mikrofon nije bio još glasniji i jači. S druge strane, Kai je mnogo više gitarista nego u Gamma Ray-u, gde je više posvećen vokalu, a gitarski je u maloj senci sjajnog Henja Rištera. Takođe svira i većinu solaža u novom bendu. Kada Kiske i Hansen stanu jedan pored drugog na bini, deluje kao istorijski momenat a ruka se sama maši za foto-aparat. Tokom pevanja sa publikom na Future World Kiske nas je zabavljao svojom verzijom hitova Elvisa Prislija. Ceo nastup je trajao oko sat i petnaest minuta. I malo i dovoljno. Do nekog sledećeg puta.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Unisonic Never Too Late King For A Day I’ve Tried My Sanctuary March Of Time (Helloween pesma) Over The Rainbow Star Rider Souls Alive We Rise

11. Future World (Helloween pesma) 12. I Want Out (Helloween pesma)

EDGUY: Ako se neko pita zašto su ovi Nemci postavljeni za glavne zvezde drugog dana festivala, odgovor je veoma jasan. Tobias i kompanija uživaju veliku popularnost u Českoj, što se moglo lepo videti i tokom signing sessiona a pogotovo tokom samog nastupa. Specijalno za ovu priliku bend je pripremio par iznenađenja tj. pesme koje dugo nisu svirane (ili uopšte). Ovo mi je bio treći put da ih gledam i svaki put je to bilo na festivalu (Italija i Bugarska 2009). Tobi, sjajan šoumen i veliki zezator, i ovoga puta je imao svoje fore. Potpuno je izmenio narativni deo Robin Hood-a preradivši Seventh Son of the Seventh Son („He has the power to steel”). Uspeo je i da zaboravi tekst na Lavatory Love Machine. Namerno 129

ili stvarno, ne znam. Na kraju je rekao da će da sviraju bis ako svi prisutni obećaju da će doći na sledeci Edguy koncert sa još pet članova porodice. Njegovo standardno prozivanje belgijske publike kao najslabije čuo sam i tokom koncerta Avantazije. Moj prijatelj sa facebook-a Feliks Bonke imao je zapaženu solo tačku u kojoj je iskorišćena i tema Imperial March. Trenutno jedan od meni najboljih bubnjara. Generalno set lista je mogla biti znatno bolja, odnosno više po mom ukusu. Najbolje mi je legao Babylon, koji sam baš želeo da čujem. Ukupno sat i 28 minuta.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Nobody’s Hero Tears Of Mandrake Spookes In The Attick Rock Of Cashel 9-2-9 Lavatory Love Machine Robin Hood Drum Solo Superheroes Save Me Babylon Ministry Of Saints

13. King Of Fools

PAIN: Ovo mi je treći put da gledam ove Šveđane (dva puta kao predgrupu NW tokom 2009). Ozbiljno sam slušao samo njihova dva poslednja albuma, od kojih mi je „Cynic Paradise” iz 2008. daleko više svideo. Lider benda, čuveni Peter Tagtgren, obučen u belo, pominjao je neko snimanje dvd-ija. Doduše, nisam primetio neke specijalne kamere osim festivalskih. Svirali su oko sat i deset, koliko su imali na raspolaganju po satnici. Najbolje mi je bilo na hitovima: I’m Going In, Monkey Bussines i Same Old Song. Na poslednjoj Shut Your Mouth gostovao je i pevač Exodus-a Rob, što je on indirektno i najavio hvaleći Pain za vreme svog nastupa. Tek sutradan sam saznao da je prisutna bila i Anet Olzon koja je bodrila svog (nevenčanog) supruga basistu Johana. Nažalost, nisu izveli Follow Me. 1. Crashed 2. Walking On Glass 130

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

I’m Going In Monkey Bussines Dirty Woman Dark Fields Of Pain Don’t Care Eleanor Rigby (Beatles obrada) Fear The Demons Bitch Stay Away The Great Pretender Same Old Song On And On Shut Your Mouth Finsko metal veče (treći dan festivala)

FIREWIND: Možda trenutno i najznačajniji heavy metal bend na Balkanu nisam ranije imao prilike da vidim, osim gitariste Gasa koga sam gledao u dva navrata sa Ozijem. Posle sasvim dobrog novog albuma „Few Against Many” i odgledanih živih snimaka na youtube-u očekivao sam dobar nastup. Mogu da kažem da me mladi Grci nisu razočarali. Pevač Apolo stalno se trudio da motiviše publiku, koja je zbog kiše bila malo posustala. Gas je pokazao svoj neosporni kvalitet i zašto ga je Prince of Darkness zvao u svoj bend. Izbor pesama dosta dobar. Nekoliko sa novog uz najbolje pesme iz dosadašnje karijere. Zanimljivo je da je Firewind jedini bend od deset koje sam gledao u Českoj a da su svirali manje od sat vremena (53 minuta). Sve u svemu, verujem da ovo neće biti poslednji put da ih gledam. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Wall Of Sound Head Up High Till The End Of Time The Undying Fire Mercenary Man World On Fire The Fire And The Fury Loosing My Mind 131

9. I Am The Anger 10. Tyranny 11. Falling To Pieces KORPIKLAANI: Jedan od bendova koji je praktično stvoren za festivale. Veseo i simpatičan nastup ovih Finaca dopire do širokog kruga ljudi. Ni ja nisam izuzetak. Za one koji ne znaju bend, pored klasičnih rok instrumenata koristi violinu i harmoniku. Gledao sam ih u Kavarni 2010. i od tad pratim njihov rad. I oni su se odlučili za mešavinu hitova i predstavljanje novog materijala. Neke pesme su premijerno izvedene. Najbolji deo nastupa bio je vezivanje Vodka – Wooden Pints – Happy Little Boozer. Jedan od najmoćnijih momenata na celom festivalu. Očekivano sam eksplodirao na folk metal himni Wooden Pints. Atmosfera jako dobra. Za kraj Beer Beer i završni instrumental. Ukupno sat i desetak minuta. Tokom nastupa kiša je stala a pojavila se duga. Možda to nije bila slučajnost. STRATOVARIUS: Četvrti put sam gledao ove Fince, a samo jednom sam stvarno išao zbog njih (beogradski koncert 2010). Strato je mnogo izgubio na autentičnosti odlaskom Tima Tolkija i Jorga Mihaela. Ponekad je teško prihvatiti bend koji je nastao 1984, a čiji je najstariji aktuelni član došao u njega deset godina kasnije. Kotipelto, najbolji pevač trećeg dana festivala, ni ovog puta nije bio na očekivanom nivou. Nekako mi je ličilo da previše odrađuje posao. Mislim da pevač njegovog kvaliteta može i mora bolje. Nisam zadovoljan ni forsiranjem novog, meni neubedljivog „Elysium” albuma. Najbolji momenti bili su na Forever, The Kiss of Judas i naravno na Haunting High and Low koja je pomerena za bis. Ukupno sat i 15 minuta. Tokom nastupa Kotipelto je patriotski podržao druge finske bendove koji su svirali toga dana. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 132

Under Flaming Skies Phoenix Deep Unknown Eternity Against The Wind Darkest Hours Eagleheart Infernal Maze Forever

bis:

10. Visions (Southern Cross) 11. The Kiss of Judas 12. Black Diamond 13. Haunting High And Low

NIGHTWISH: U Českoj sam osmi put gledao svoj najomiljeniji bend. Uvod u sve to, i neka vrsta nagrade za vernost, bio je susret sa Markom Hietalom, o kome će biti detaljno reči u dodatku ovog izveštaja. NW su bili i formalno najveće zvezde Masters of Rocka 2012. (kao i 2009). Ovo značajno priznanje bendu upotpunila je i slika stotina Nightwish majica koje su nosili brojni fanovi u Vizovicama. Da grupa ima jaku bazu u Českoj, potvrdio je i koncert u Pragu 30. aprila, kome sam i sam prisustvovao, a gde se okupilo čak 8.000 ljudi. Ovaj nastup ličio je prilično na onaj pre dve nedelje u Slovačkoj. Ne samo zbog identične set liste, koja se mogla i očekivati, već i zbog nekih identičnih najava (Come Cover Me, Ghost River). To naravno nije pokvarilo sam kvalitet izvođenja. Još jednom se pokazalo da Storytime nije baš idealna uvodna pesma na festivalima zbog uobičajenog „traženja” zvuka na prvoj pesmi. Videlo se da publika obožava melodični instrumental Last of the Wilds. Dokazalo se da emotivni završetak Come Cover Me može da dovede do suza. Iskristalisalo se da NW koncert bez Anetinog HEP HEP sa publikom nije potpun. Da Planet Hell zvuči jako moćno i sa „novom” postavom. Da je pirotehnika sastavni i veoma bitan deo svakog pravog NW nastupa... Meni je delimično pokvarilo utisak to što, iako sam bio relativno blizu bine, nisam bio u najboljem okruženju tj. oko mene nisu bili pravi fanovi benda već neki „radoznalci”. Ipak, veoma dobar utisak samog nastupa nije sporan. Vrhunac sam doživeo na Last Ride of the Day, što nije neočekivano. Ukupno 14 pesama i sat i 22 minuta. Ovo će, nažalost, biti poslednji put da gledam bend ove kalendarske godine. Na kraju ipak moram biti zadovoljan jer sam prebacio svoj prvobitni plan da ih u toku 2012. gledam tri puta. Ponosan sam na ono što sam postigao. 1. 2. 3. 4. 5.

Storytime Wish I Had An Angel Amaranth Storytime I Want My Tears Back 133

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Dead To The World Come Cover Me Last Of The Wilds Planet Hell Ghost River Nemo Over The Hills And Far Away (Gary Moore obrada) Song Of Myself Last Ride Of The Day

SUSRET I RAZGOVOR SA MARKOM HIETALOM Nakon kraćeg obilaska Zlina, te subote 14. jula otišao sam na ručak u McDonalds koji je smešten blizu centralnog gradskog trga. Uzeo sam sto koji gleda prema ulici koja vodi do parka. Taman kad sam bio pri kraju, videh preko puta dvojicu metalaca kako prolaze. Pomislih da jedan od njih liči na Marka, barem sa leđa. Rekoh sebi što da ne proverim, za svaki slučaj. Krenuh u tom pravcu i posle minut videh da su moje pretpostavke bile tačne. Bio je to Marko Hietala, basista i pevač Nightwish-a i Tarota. Pored njega bio je Vile Lipiainen, režiser poslednja dva Nightwish dokumentarca: „Back in the Day… is Now” iz 2009. i ovogodišnjeg „Making of Imaginaerum”, kao i spota za Storytime. Nisam hteo mnogo da čekam i prišao sam Marku. Rekoh da mi je čast i zadovoljstvo da ga upoznam. Pomenuh, naravno, da sam došao iz Srbije, putovao 800 kilometara, uglavnom zbog njih. Gospodin Hietala reagovao je pozitivno. Izvinih mu se što sam nosio majicu Sabatona. Rekoh da mi je NW majica u hotelu i da ću je obući večeras. Marko reče da i sam sluša gomilu različitih bendova. Odmah zatražih od Vilea da nas fotografiše da ovekovečimo ovaj poseban momenat. Na slici Marko je ispao Marko dok se na meni vide tragovi umora i nespavanja posle dugog puta. Ne mari. Posle toga čuh pitanje: „Da li bi želeo da budeš na novom Nightwish dvd-iju”? ‘Oću, što da neću, pomislih u sebi. Na to čovek poče da vadi iz ranca silnu opremu, kameru i mikrofon. Trebalo je da postavim par pitanja Marku, na koja će on da odgovori, i sve će to biti snimljeno za novi dvd. S obzirom da sam bio iznenađen, nisam smislio bog zna kako originalna pitanja. Prvo se ticalo njegove omiljene pesme sa poslednjeg „Imaginaerum” albuma. Marko je objasnio da još 134

uvek na album gleda kao na celinu, ali ako bi morao da izdvoji neku pesmu to bi bila Scaretale zbog celokupne „ludačke” atmosfere. Drugo moje pitanje ticalo se pripreme za koncert. Gospodin Hietala je odgovorio da nema poseban ritual pred nastup, da jednostavno izađe na binu i see how it goes. Nakon toga Vile me je pitao koji mi je ovo Nightwish koncert po redu i koji mi je od njih bio najbolji. Rekoh da će mi večeras biti osmi, a da mi je najdraži onaj u Zagrebu 2009. Verovatno zato što sam bio u trećem redu, dodadoh. Spomenuh i da sam ih prvi put gledao u Budimpešti 2005. Nakon toga nastavio sam da govorim o razlici između solo koncerata i festivala. Rekoh da je razlika ne samo u dužini već i u zvuku, misleći na nastup u Slovačkoj pre dve nedelje. Marko se složio sa mnom. Zaključio je da sam hardcore fan i pružio mi je ruku da mi čestita. Napomenuh da mi je cilj da uskoro dođem do dvocifrenog broja NW koncerata. Očekujem da će se to desiti naredne godine jer su u drugom delu tekuće bukirane uglavnom Severna i Južna Amerika. Za kraj, kamerom je napravljen jedan moj snimak sa Markom za potrebe dvd-ija. Nisam želeo da ih previše zadržavam. I ovih desetak minuta bilo je sasvim dovoljno. Na kraju se pozdravih i ponovih da mi je bila čast i zadovoljstvo. Generalno, stekao sam utisak da je Marko baš onakav kakvog ga vidimo na koncertima i u sada već čuvenim Nightwish dokumentarcima. Veseo i običan covek. To sam i očekivao. Posle par dana poslao sam mail Vileu, čiji odgovor prenosim u celosti: hi bojan and thanks for your mail. yes, it was a good interview and me and marco thought it is a good idea to put on the dvd. it is coming out in 2013 so something to wait for! :) hope you liked the show and all the best! ville / director of nightwish

135

2. 8. 2012, FEZEN fest, Sekešfehervar, Mađarska

TESTAMENT I SABATON U PANONSKOJ RAVNICI O FESTIVALU: U mestu Sekešfehervar na severozapadu Mađarske održan je po šesnaesti put Fezen fest. U poslednjih nekoliko izdanja na njega svraćaju kvalitetni heavy metal bendovi, što je privuklo i moju pažnju. Prošle godine sam imao kartu za nastup Dream Theater-a, ali ipak nisam otišao zbog svirke mog omiljenog domaćeg benda Vatreni poljubac u Bijeljini (tada još uvek u sastavu Mića, Deki i Gostović). Prostor održavanja festa je igralište lokalnog kluba. Na njemu se okupilo sigurno više od 5.000 ljudi. Odlučili smo se se za prvi dan kada su između ostalih nastupali Sabaton, Testament, Machine Head i mađarski rokeri Lord. Od bendova koji su svirali narednih dana pažnju zaslužuju Kreator, Korpiklaani i Sepultura. Program je organizovan na nekoliko bina. Inače, na samom festivalu ništa se nije moglo kupiti gotovinom već samo karticom koju je svaki posetilac dobio na ulazu, a koja se mogla dopuniti na posebno odredjenim štandovima. Kuriozet ovog putovanja je da smo od Beogradske arene do centra Budimpešte stigli za manje od četiri sata. Zasluge pripadaju Nikoli za volanom Pekarovog Tiguana. Povratak je bio znatno sporiji zbog brojnih automobila na Horgošu. * Nastupe Machine Head i Lord „ispratio” sam gotovo u celosti ali nisam ni poznavalac njihove muzike niti sam im poklonio potrebnu pažnju, tako da o njima neću pisati.

TESTAMENT: Ovo je drugi nastup thrash legendi po izlasku njihovog novog, sasvim dobrog albuma „Dark Roots of Earth”. Bend sam gledao jednom, i to 2009. u Milanu, na moćnoj turneji nazvanoj Priest Feast, koja je trajala samo oko mesec dana sa Judas Priest-om i Megadeth-om (izveštaj se nalazi u ovoj knjizi). U Mađarskoj je nastup Testamenta bio nešto duži i trajao je malo više od sat i deset minuta. Otvorili su sa prvom pesmom sa novog albuma da bi nastavili sa dva hita The New Order i The Preacher. Moj vrhunac bio je na novim stvarima Native Blood i True American Hate koje su usledile. Ova druga je 136

delovala manje ubedljivo nego na albumu jer je Čak odlučio da ono drugo hate na refrenu pevaju ostali na pozadinskim vokalima (ko je slušao pesmu shvatiće). Tokom naslovne Dark Roots of Earth došlo je do prekida, zbog tehničkih problema, koji je trajao par minuta. Bend je ubrzo nastavio svirku po utvrđenom planu. Moram priznati da nisam pretereano zadovoljan set listom, pogotovo bisom. Izbor pesama je mogao biti bolji a ovog puta sam ostao bez omiljene Souls of Black. Generalno dobra i žestoka svirka bez mnogo suvišne priče. Bend je tokom bisa dao podršku zatvorenom Rendiju Blitu, pevaču Lamb of God, sa transparentom Free Randy!

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Rise Up The New Order The Preacher Native Blood True American Hate Into the Pit The Haunting More Than Meets the Eye Dark Roots of Earth Practice What You Preach Over the Wall

12. D.N.R 13. 3 Days in Darkness 14. The Formation of Damnation

SABATON: Posle nešto duže pauze, od skoro dve godine, ponovo sam imao prilike da slušam sjajne Šveđane Sabaton. Ovo mi je bio sedmi put da ih gledam a prvi nakon izlaska novog „Carolus Rex” albuma. Pomalo je čudno što je Sabaton u Mađarskoj umesto na glavnoj bini svirao pod šatorom. Doduše, prostor je bio prilično velik i moglo je da stane i do 2.000 ljudi. Nastup je počeo nekoliko minuta posle ponoći sa dve pesme koje su puštene kao intro. Nakon njih sledi ono čuveno: Hello Fezen Hungary, We are Sabaton and this is Ghost Division!!! Na binu istrčavaju Joakim i Par sa tri nova člana benda (gitaristi Kris Rorland i Tobe Englund i bubnjar Roban Bek). Zvuk prilično dobar, atmosfera odlična ako imamo u vidu Mađare kao jednu od najmirnijih metal publika sa kojom sam imao prilike da se sretnem. Izbor pesama bio je 137

odličan, a najviše sam uživao na dve pesme koje nikad ranije nisam čuo uživo: The Lion from the North (izvedena uživo prvi put u istoriji benda) i Midway sa prethodnog „Coat of Arms” albuma. Ova prva mi je daleko najomiljenija stvar sa poslednjeg albuma. Na drugoj sa novog Gott Mit Uns po jednu strofu pevala su obojica gitarista. Interesantno je da je ovo bio pedeseti nastup benda u novoj postavi i da su, kako kaže Joakim, svugde dobro primljeni od publike i da nije bilo ni najmanjeg incidenta/protesta. Imali smo prilike da čujemo i nešto drugačiju, ubrzanu verziju Into the Fire koja je zvučala i bolje od originala. Joakim ponovo pokazuje da je odličan frontmen i na svakoj pesmi podiže publiku. Tokom bisa na binu je doneo poklon od mađarskog fan kluba, flašu palinke, koju su pred publikom probali svi članovi benda. Na poslednjoj Metal Crue, čak je skočio u publiku i pustio da ga ona nosi. Jako dobar nastup na kome se promene u postavi nisu ni osetile. Nove pesme zvuče bolje nego na albumu. Ukupno oko sat i dvadeset minuta.

bis:

138

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Final Countdown / The March to War Ghost Division Uprising Gott Mit Uns 40:1 Cliffs of Galipoli The Lion From the North (prvi put uživo!!!) Price of the Mille Into the Fire Carolus Rex Midway Attero Dominatus

13. The Art of War 14. Primo Victoria 15. Metal Crüe

25. 8. 2012, U.D.O, Sveta gora, Veliko Trnovo, Bugarska

UDO NA SVETOJ GORI (ALI BUGARSKOJ) PROSTOR i FESTIVAL: Za mesto održavanja ovog moto skupa izabrano je brdo Sveta gora u okolini Velikog Trnova, srednjovekovne prestonice Bugarske. Sam grad je vrlo zanimljiv i ima šta da ponudi turistima, a pogotovo ljubiteljima istorije. Brdo Sveta gora je udaljeno svega nekoliko kilometara od centra grada pa taksi do njega košta oko dva evra. Ulaz za sve dane festa bio je 7,5 evra, odnosno pet za one koji su došli motorom. Sa mnom je bio i Vladimir, verovatno najveći fan Uda u Srbiji. Pored Uda, zbog kojeg smo došli, bilo je i nekoliko bendova iz Bugarske i regiona, među kojima i beogradski Texas Flood, koji smo gledali neposredno pre glavnih zvezda festivala. SVIRKA: U.D.O ima široku bazu fanova u Bugarskoj. Kao dokaz ovoj tvrdnji može poslužiti i činjenica da je prošlogodišnji koncert u Sofiji sniman za zvanični dvd benda. Tokom dana u samom Trnovu zabeležena je temperatura od 41 stepen, ali je Udov nastup bio prilično kasno (22:30) pa je sve izgledalo daleko prijatnije. Svirka je počela na vreme, očekivano otvorena naslovnom pesmom sa poslednjeg albuma „Rev-Raptor”. Publika je jako dobro primila bend. Teško je proceniti koliko je ukupno bilo ljudi toga dana na festivalu, ali sigurno oko par hiljada. Ono što želim da istaknem je veoma dobar zvuk tokom celog koncerta, što je za pohvalu imajući u vidu većinu festivala na kojima sam bio ovog leta. Udo veoma motivisan a za njim nisu zaostajali ni ostali, među kojima se istakao originalni bubnjar Accept-a Stefan Kaufman (prvih devet albuma), sada u ulozi gitariste. Inače, Accept u novoj postavi gledao sam dva puta (2010. i 2011), a ovo mi je bio prvi put da sam video Uda, inače osnivača benda. Bilo je interesantno čuti kako zvuče stare pesme u orginalnom vokalnom izvođenju. Na kraju, od 15 pesama čak šest od Accept-a. Meni je najlepše bilo na Princess of the Dawn i Metal Heart gde je Udo maksimalno iskoristio publiku. Od pesama iz solo karijere najbolje mi je legla Man and Machine. Ukupno sat i 28 minuta kvalitetne svirke. Godine čine svoje, ali Udo definitivno još nije za penziju. 139

bis:

140

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Rev-Raptor Thunderball Leatherhead Independence Day Screaming for a Love-Bite (Accept pesma) Vendetta Princess of the Dawn (Accept pesma) Head Over Heels (Accept pesma) Animal House Break the Rules Up to the Limit (Accept pesma) Man and Machine Metal Heart (Accept pesma)

14. The Bogeyman 15. Balls to the Wall (Accept pesma)

14. 10. 2012, THERION, KC Vltavska, Prag, Češka Republika

HEAVY METAL OKTOBAR U PRAGU PUTOVANJE I BORAVAK: Na dalek put krenula je četvoročlana ekipa odvažnih metal fanova (Pekar, Profa, Nikola i ja) svesni da će ovo biti jedan od poslednjih ovakvih poduhvata do nekih boljih vremena. Boravak u Pragu bio je prijatan tako da je svako od nas poneo i poneku lepu uspomenu nevezanu za koncerte. Meni je ovo bio treći put da posećujem Češku ove godine zbog koncerata. Jednom je to bilo na Masters of Rock a druga dva puta u Pragu. Na ulicama grada videli smo i jedan redak prizor tj. porodicu čiji je otac bio tamnoput a majka poreklom najverovatnije iz Kine. Pored njih bilo je dvoje dece. SVIRKA: Ovo mi je treći put da gledam Therion. U odnosu na poslednji koncert u Beogradu (2010) došlo je do određenih promena na mestu vokala. Nedostaje sjajni Snovi Šou dok umesto Katarine Lilje, koja je trenutno van muzike, peva ćerka aktuelnog pevača Theriona Tomasa, Linea Vikstrom. Pored njih, tu je i odlična Amerikanka Lori Luis. Ova jubilarna turneja, povodom 25 godina postojanja benda, koristi se i za promociju kontroverznog cover albuma francuskih šlager i pop pesama iz šezdesetih i sedamdesetih izdatog pod nazivom „Les Fleurs du Mal”. Generalno, nisam protiv obrada nemetal pesama, naprotiv. Ipak, možda je jedan ceo takav album malo previše. Te večeri izvedeno je tri pesme sa tog albuma. Sasvim dovoljno. Pre zvezda večeri nastupile su dve predgrupe, koje smo planski propustili. Mesto na kome je održan koncert u Pragu je izgleda nekadašnji bioskop koji je preuređen za koncertna dešavanja. Ono što treba naglasiti za ovaj nastup Therion-a je skoro savršen zvuk. Osim u jednom trenutku na Wine of Aluqah, kada su vokali bili nešto glasniji, ceo dvočasovni nastup imao je veoma dobar i uravnotežen zvuk. Vrhunci večeri za mene su bili vezivanje Lemuria i Gothic Kabbalah a nešto kasnije i Wine of Aluqah i The Rise of Sodom and Gommorah. Set lista je bila nešto izmenjena u odnosu na početak turneje, što se može oceniti kao pozitivno. Naravno, svako od nas može da kaže da je nedostajala ova ili ona pesma, ali generalno možemo biti zadovoljni ponuđenim. Najbolji 141

utisak ostavili su očekivano Tomas i Lori. Retki su bendovi koji imaju dva ovakva vanserijska vokala. Pred kraj je šef benda Kristofer Johnson pitao publiku da li bend treba da se rukovodi željama izdavačke kuće, trendovima ili sopstvenom kreativnošću. Odgovor pod tri bio je očekivan. Ovo pitanje ne čudi jer je bend imao problem sa izdavačkom kućom zbog želje da izda pomenuti cover album. Na kraju je taj album izdat u sopstvenoj režiji. Treba napomenuti da je cena tog diska na štandu bila 12 evra. Kakva će prodaja biti ostaje da se vidi. Završili su očekivano sa To Mega Therion. Sve u svemu, jako dobar koncert. Što se tiče posete, procena je da je bilo oko 500-600 ljudi. Sasvim dovoljno za prijatan ambijent. Česi su se pokazali kao sasvim korektna metal publika. Nastup je trajao tačno dva sata i tri minuta. Meni možda najbolji Therion do sada, delom i zbog prostora koji je definitivno bolji od SKC-a, gde sam prethodna dva puta gledao bend. Kris je najavio da će ovo biti poslednja turneja za neko duže vreme. Verujem da će ih verna publika čekati. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. bis 1: 19. 20. bis 2: 21. 142

Fortuna (Carl Orff obrada) Poupée de Cire, Poupée de Son (France Gall obrada) Son of the Sun Via Nocturna The Flight of the Lord of Flies J’ai le Mal de Toi (Betty Mars obrada) Abraxas Vanaheim Lemuria (Accoustic) Gothic Kabbalah The Siren of the Woods Ginnungagap Land of Canaan Wine of Aluqah The Rise of Sodom and Gomorrah The Khlysti Evangelist Une Fleur Dans le Cœur (Victoire Scott obrada) Son of the Staves of Time The Wondrous World of Punt The Blood of Kingu To Mega Therion

15. 10. 2012, OVERKILL, 3 Inches of Blood, Meet Factory, Prag, Češka Republika

HEAVY METAL OKTOBAR U PRAGU II PUTOVANJE I BORAVAK (nastavak): U samom Pragu pored poznatih turističkih atrakcija našli smo i jedan cd-dvd šop gde smo mogli da vidimo skoro sve albume koji su nam padali na pamet, kao i odličan izbor metal majica i suvenira uglavnom novijeg datuma. Možda je i bolje što nije bilo više para, bojim se da bismo ih tamo ostavili. Pored raznih vrsta piva (crni Kozel mi je apsolutni favorit) probali smo i nekoliko vrsta kobasica na nekom sajmu hrane koji se održavao u centru. OVERKILL: Odlazak u „penziju” koji sam najavio na kraju ove godine ne bi imao preteranog smisla ako bar jednom ne bih video i thrash metal legende iz Nju Džersija. Na ovoj turneji Overkill je imao tri predgrupe, od kojih smo mi pogledali samo poslednju, 3 Inches of Blood. U iščekivanju zvezda večeri nismo im se mnogo posvetili. Prostor u Pragu, kao što mu ime kaže, ličio je na neku napuštenu fabriku. U određenim delovima „sale” je zvuk bio nešto lošiji, pa smo bili prinuđeni da se povučemo malo unazad. Pre nekoliko reči o samom koncertu, želeo bih nešto da podvučem. Zaista je teško naći bend koji je počeo osamdesetih godina a da mu je poslednji album jedan od najboljih u karijeri. Ovo je bez sumnje slučaj sa Overkill-om. Moram da priznam da ranije nisam mnogo slušao ovaj bend. Tek sa izlaskom sjajnog „The Electric Age” albuma posvetio sam im dužnu pažnju. Ovogodišnji album ulazi u sam vrh kandidata za metal izdanje godine. Srećom bend nas je te večeri počastio sa tri pesme sa albuma među kojima su i moja dva favorita Save Yourself i Electric Rattlesnake. Ova druga može bez problema biti proglašena hitom godine. Ostatak set liste bili su hitovi iz svih perioda karijere a zastupljeno je bilo preko deset albuma. Zaista beskompromisna svirka koju su predvodili dvojac Bobi Blic i D. D. Verni, jedini preostali članovi od osnivanja. Ukupno sat i trideset tri minuta. Bez mnogo suvišne priče, samo kvalitetno „rokanje” koje se po običaju završava obradom Fuck You. Što se tiče publike, procenjujem da je bilo oko 700-800 lju143

di. Njeno ponašanje bilo je zadovoljavajuće, ali viđao sam bolje, kako drugde tako i u samoj Češkoj. Na kraju mogu da kažem da sam potpuno zadovoljan nastupom Overkill-a. Drugačije nisam ni očekivao. Jedan od onih bendova koji daje maksimum na bini. Sve preporuke za one koji ih još nisu gledali.

bis:

144

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Come and Get It Bring Me the Night Rotten to the Core It Lives Electric Rattlesnake Hello From the Gutter Ironbound Save Yourself The Wait - New High in Lows Thunderhead Old School Who Tends the Fire In Union We Stand Elimination

15. Coma 16. Fuck You / Powersurge

26. 10. 2012, ACCEPT, PeCsa Music Hall, Budimpešta, Mađarska

IT’S PANDEMIC! IT’S METAL DISEASE! UVODNE NAPOMENE: Ovo mi je treći put da gledam Accept uživo. Već nakon prošlog nastupa u Budimpešti (202, februar 2011) formiralo se jasno mišljenje da je reč o jednom od najboljih metal bendova koje sam uživo gledao. Nakon definitivnog rastanka sa Udom, bend predvođen Volfom Hofmanom i Peterom Baltesom napravio je odličan izbor dovođenjem Marka Tornila na mesto pevača. Usledila su dva veoma dobra albuma, koja i bez minulog rada imaju određenu težinu. Zbog bolesti, propustio sam da odem u Sofiju pre šest dana, pa je zato odlazak na ovaj koncert bio imperativ. PROSTOR: PeCsa Music Hall je samo nešto izmenjeno ime za Petőfi Csarnok, našim fanovima dobro poznato mesto održavanja heavy metal koncerata. Tamo sam prvi put bio maja 2005. na koncertu Nightwish-a. Treba reći da u poslednje vreme ovaj prostor gubi primat u odnosu na 202. To je donekle razumljivo jer Petefi ima kapacitet od 2.500 ljudi, što je u ovom momentu teško dostižan broj za većinu metal bendova koji sviraju u prestonici Mađarske. KONCERT: O početku samog koncerta postojale su oprečne informacije. Na karti je pisalo da sve počinje u 18, dok je na sajtu hale stajalo 20 časova. Ova druga mogućnost delovala mi je logičnije, pa sam se u Petefiju pojavio nešto pre osam. Izgleda da je istina bila negde između jer je predgrupa, mađarski Omen upravo završavao nastup negde u to vreme. To je značilo da će zvezde večeri uskoro na binu. Tako je i bilo. Tačno u 20:14 čuli su se zvuci Hung, Drawn and Quartered, uvodne pesme sa poslednjeg albuma „Stalingrad”. Koliko sam bio oduševljen na samom početku, svedoči i šaljiva poruka koju sam tada uputio velikom Accept fanu Miši Rafailoviću koja je glasila: Sidu leče!!! Cela set lista je bila mešavina starih hitova i pesama sa dva albuma sa Markom. Jako dobro usklađeno. Bend je opet funkcionisao odlično. Moram da pohvalim to što nismo gledali reprizu prošlogodišnjeg koncerta. Gitarski i bas solo su bili drugačiji i na različitim mestima u set listi. Na zajedničkoj Volf/Peter solaži tokom Bulletproof imali su potpuno nov 145

nastup. Na himni Metal Heart smo imali i instrumentalni solo i deo sa publikom. U Kavarni sam slušao prvu a u Budimu drugu varijantu. Sada obe zajedno. Posebno sam čekao da prvi put uživo čujem i pesmu Stalingrad. Tada je bina bila obojena dominantno u crveno a Mark je tokom solaže mahao Accept zastavom. Inače, kao i prethodnih puta, Tornilo nije previše komunicirao sa publikom, kojoj se obratio tek pred petu pesmu. Svirka je, naravno, bila u prvom planu. Zanimljivost ovog koncerta je jedna devojčica, od nekih 7-8 godina, koja je na ramenima svoga oca ludovala ceo koncert. Članovi benda su to primetili i više puta je pozdravljali tokom koncerta. Na kraju joj je Peter namenio trzalicu a Stefan poklonio svoju bubnjarsku palicu. Nastup od tačno sat i 59 minuta. Moram pomenuti i merchandise štand na kome se nalazilo 5-6 odlično dizajniranih majica. Ostaje žal što nijedna nije našla put do mog ormara. S obzirom da sam koncert gledao iz trećeg reda, teško mi je da procenim koliko je ljudi bilo prisutno. Možda nekih 700-800. Ono što je sigurno jeste da je Accept u Budimpešti 2012. privukao više ljudi nego godinu i po dana ranije. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Još jedan koncert za pamćenje. U poređenju sa set listom iz 2011. možemo zaključiti da je bilo 15 istih pesama. Ono što preteže na stranu koncerta u klubu 202 je činjenica da su svirali jednu pesmu više, kao i meni veoma drage hitove Burning i Son of a Bitch. Ipak, što se tiče nekog generalnog utiska, u pitanju su nijanse. Još jedan odličan koncert jednog vanserijskog benda. Accept treba gledati kada i gde god je to moguće. Iskrenost i pozitivna energija koje stižu sa bine su nešto što svaki pravi heavy metal fan treba da doživi. Po mogućstvu više puta. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 146

Hung, Drawn and Quartered Hellfire Restless and Wild Losers and Winners Stalingrad Breaker Bucket Full of Hate Monsterman Shadow Soldiers (sa Volf Hofmanovim gitarskim solom) Neon Nights Bulletproof

bis:

12. 13. 14. 15. 16. 17.

Aiming High Princess of the Dawn (sa Peter Baltesovim bas solom) Up to the Limit No Shelter Pandemic Fast as a Shark

18. Metal Heart 19. Teutonic Terror 20. Balls to the Wall

147

27. 11. 2012, W.A.S.P., 202, Budimpešta, Mađarska

ŠESTI SUSRET SA BLEKIJEM! UVODNA RAZMATRANJA: Tačno 21. septembra 2011, na dan prvog koncerta u istoriji benda, Bleki je objavio da će naredne tj. ove godine praviti jubilarnu best of turneju sa koncertima u trajanju od po dva sata. Prvi sat predviđen je za pesme sa prva četiri albuma, nakon čega bi usledila dvadesetpetominutna verzija albuma „The Crimson Idol”. Poslednjih 35 minuta namenjeno je za mešavinu starih i novijih hitova. Imajući u vidu veoma kratku set listu koju je bend izvodio poslednjih godina, svi smo imali razloga da sumnjamo da će se obećano ostvariti. I pored toga, bez mnogo razmišljanja smo kupili kartu mesecima unapred. Izbor je pao na najbližu nam Budimpeštu i poznati prostor kluba 202 (ex Wigwam). Ekipu su pored mene činili Ranko, Mića i Vesna. KONCERT: Predgrupa nije bilo a okupilo se oko hiljadu ljudi, znatno više nego na prošlom peštanskom koncertu W.A.S.P.-a (oktobar 2010), koji je trajao samo sat i pet minuta. Verovatno je fanove privukla najava o jubilarnoj turneji povodom 30 godina benda. Posle već standardne uvodne On Your Knees usledila je The Torture Never Stops sa istoimenog W.A.S.P. prvenca, koju sam čuo prvi put uživo. Drugopomenuta je samo za kratko prekinula seriju hitova koji su deo svih set lista poslednjih decenija (The Real Me, L.O.V.E Machine, Wild Child). Prvi meadley te večeri činili su Sleeping (In the Fire) i Forever Free koje su obe zaslužile da budu izvedene u celini. Na himni I Wanna Be Somebody prvi put posle dužeg vremena nije bilo takmičenja u pevanju, u kojem je levi deo sale obavezno gubio od desnog. Usledio je „The Crimson Idol” deo koncerta, kome sam se najviše radovao. Već sam ranije pisao da mi je taj album jedan od tri najdraža koje sam čuo u životu. Celokupnu priču o Džonatanu pratili su snimci sa video-bima koji su samo upotpunili doživljaj. Posle meadley-a koji su činile pesme iz prvog dela albuma, sledilo je izvođenje pesama The Idol i The Great Misconceptions of Me. Na prvoj sam ponovo plakao, dok sam drugu slušao uživo prvi put. Verovatno najbolji deo koncerta! Treba reći da 148

je ovaj deo jedini trajao onoliko koliko je prvobitno bilo predviđeno tj. oko 25 minuta. Usledila je jedna heavy metal reklama iz ranih 80-ih a za kraj su ostavljene standardne dve pesme koje su završavale i nekoliko ranijih nastupa benda koje sam gledao: Heaven’s Hung in Black i Blind in Texas. Generalno gledano, po set listi i dužini trajanja ni ovaj koncert nije mnogo odudarao od onih iz prethodnih par godina. Ipak, sa dodatkom bubnjarskog sola, anegdote iz prošlosti i višeminutne reklame, šou je izašao na pristojnih sat i 27 minuta. Jubilarna turneja je samo delom opravdala svoje ime. Ostaje žal što nije bilo nijedne pesme sa „Inside the Electric Circus”, kao i nekih manje dobrih ali kvalitetnih albuma. ZAKLJUČAK: Ovo je bio moj šesti susret sa Blekijem i njegovim bendom W.A.S.P. Bez obzira na to što je skoro svaki put set lista bila kraća nego što sam želeo i očekivao, ne mogu da kažem da sam ikada zažalio što sam otišao na bilo koji od tih nastupa. U ovom momentu ne znam da li ću ih više gledati, ali ako se to desi, to sigurno neće biti slučajno. Naprotiv. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

bis:

On Your Knees The Torture Never Stops The Real Me (The Who obrada) L.O.V.E. Machine Wild Child Sleeping (in the Fire) / Forever Free I Wanna Be Somebody The Crimson Idol Medley (The Invisible Boy / The Gypsy Meets The Boy) 9. The Idol 10. The Great Misconceptions of Me Spinal Tap Heavy Metal Memoires commercial 11. Drum Solo 12. Heaven’s Hung in Black 13. Blind in Texas

149

28. 11. 2012, LUCA TURILLI’S RHAPSODY, Freedom Call, Orden Ogan, Vexillum, 202, Budimpešta, Mađarska

HEAVY AND HAPPY! UVODNE NAPOMENE: Nakon što sam pre više meseci odlučio da ću gledati W.A.S.P u Budimpešti na njihovoj jubilarnoj turneji, kao „kec na deset” došao je i koncert Rhapsody (varijante koju predvodi Luka Turili), samo dan kasnije u istom prostoru. Da sreća bude veća, kao predgrupe su najavljeni Freedom Call i Orden Ogan, bendovi koje cenim i slušam. Rhapsody sam gledao prošle godine u najjačem sastavu, ali sam veoma želeo da vidim kako zvuče sada, naročito posle vrlo dobrog albuma „Ascending to Infinity”. Sve navedeno doprinelo je tome da se boravak u Mađarskoj obavezno produži bar za jedan dan. ORDEN OGAN: Pre Nemaca nastupila je italijanska grupa preobučena u Škote pod imenom Vexillum. Na bend nisam obratio dovoljno pažnje tako da ih neću komentarisati. Orden Ogan počeo je tačno u 19:17 i na raspolaganju su imali nekih četrdeset minuta. To je bilo dovoljno za šest pesama. Moram priznati da bend nisam posebno slušao do izlaska poslednjeg, veoma dobrog albuma „To the End”. Tek nakon njega sam se vratio na ranije radove. Nastup je bio na zavidnom nivou, iako sam često imao utisak da u publici osim mene i Miće Draškovića (nezvanično najvećeg fana benda u Srbiji) više niko ne peva. Bez obzira na to, prijem stotinak prisutnih Mađara u tom trenutku bio je sasvim OK, što se ne bi moglo reći za bend koji je svirao pre. Izbor pesama mi je legao, mada sam se nadao još kojoj pesmi povučen verovatno lažnom set listom koja je kružila internetom sa nastupa u Barseloni. Na kraju pevač Seb je zatražio da publika snimi pesmu Angels War i postavi na youtube. Verovatno je reč o nekom takmičenju za novi spot. Moram pohvaliti Seba, koji je dosta iskusno znao da pokrene publiku i na novim stvarima. Drago mi je što su i večeras pesmom We Are Pirates odali poštu heavy metal legendama Running Wild. Zadovoljan sam viđenim i doživljenim. 150

1. 2. 3. 4. 5. 6.

To New Shores of Sadness We Are Pirates The Things We Believe In Masks To the End Angels War

FREEDOM CALL: Ovo mi je treći put da gledam ove zanimljive Nemce. Nijednom to nije bio njihov samostalni koncert, ali sam ih svaki put očekivao sa nestrpljenjem (predgrupa Gamma Ray-a u Milanu i nastup na ovogodišnjem Masters of Rock u Češkoj). Tvorci formulacije happy metal odsvirali su standardnu set listu koju su izvodili na ovoj turneji. Moram reći da njome u početku nisam bio zadovoljan jer su izostavljeni brojni hitovi, kao i meni veoma drage pesme, za račun nekih drugih. Ipak, uživo je sve zvučalo OK. Pomalo je glupo da ponovo iznosim standardnu zamerku za nedostatak klavijatura na turneji, sa tim sam se već pomirio. Lični vrhunac, očekivano, doživeo sam na Tears of Babylon, sa meni omiljenog pretposlednjeg albuma benda. Čini mi se da je i ostatak prisutnih delio moje mišljenje. Treba reći da je atmosfera, sada već solidno popunjene sale, bila mnogo bolja nego za vreme Orden Ogana. Odlična muzika i ponekad neukusne šale šefa benda i pevača Krisa Beja trajali su tačno 51 minut. Nekoliko puta orilo se Freedom Call, Freedom Call, na zadovoljstvo benda i moje lično. Ističem veoma kvalitetan nastup bubnjara, za koga mislim da je samo zamena za zvaničnog člana benda Klausa Šperlinga. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Freedom Call The Eyes of the World Rockstars Tears of Babylon The Quest Power & Glory Warriors Land of Light

RHAPSODY: Prošlo je nešto više od godinu i po dana od mog susreta sa Rhapsody of Fire u njihovom najjačem sastavu koji su činila oba ključna čoveka benda: Luka Turili i Aleks Staropoli, a sa Fabiom Lioneom na vokalu. Luka je za svoj Rhapsody, pored dvojice Francuza 151

iz orginalnog benda (Dominik Lerkvin - gitara i Patris Guers - bas), doveo školovanog pevača Alesandra Kontija, koga je beogradska publika već imala priliku da vidi u februaru 2010, kao zamenu u bendu Secret Sphere. Upravo ovaj poslednji izazvao je kod mene najveću pažnju. Zameniti vanserijskog vokala kao što je Fabio jako je teško, ako ne i nemoguće. Živo me je zanimalo kako će sve to izgledati. Nastup je počeo u 21:37, koji minut pre od najavljenog. U sali je bilo oko 700 ljudi, po slobodnoj proceni. Na ovoj turneji nije bilo Lerkvina jer je pre izvesnog vremena ozbiljnije povredio ruku. Ipak, iznenadila me je odluka da mu se ne traži zamena već da bend nastupi samo sa jednim gitaristom. Veliki broj video-bimova i pripremljeni video-materijal potvrđuju orijentaciju benda ka nekoj vrsti „bioskopskog metala”. Set lista je bila mešavina stvari sa novog albuma, pesama iz zajedničke Rhapsody faze, kao i onih sa solo albuma objavljenih pod firmom Luca Turilli. Što se tiče Rhapsody stvari do 2012. smatram da je izbor bio interesantan. Veliki hitovi kao Emerald Sword, The Village of Dwarves i Dawn of Victory, ali i manje svirane pesme kao Riding the Winds of Eternity i Son of Pain. Naravno da je odabir mogao biti i bolji, ali i sa ovim ja sam veoma zadovoljan. Treba napomenuti da je od šesnaestominutne sage o Arhangelu Mihailu i Luciferovom padu izvedeno samo par minuta i to deo koji se nalazi između jedanaestog i četrnaestog minuta originalne pesme. Generalno gledano, Konti je kvalitetan pevač, tehnički potkovan i dostojna zamena za Fabija. Relativno je mlad (1980) i dobar izbor za budućnost. Ipak, svakom starom fanu benda nedostajaće Lione. Nekom manje, nekom više. Spadam u onu prvu grupu. Interesanto je da je Konti pričao o tome da postoje lakše i teže pesme za njega u ovoj set listi. Kao jednu od težih istakao je i himnu The Ancient Forest of Elves za koju je tražio i pomoć publike. Lično meni jedan od vrhunaca večeri. Naravno, uživao sam iznad svega da ponovo budem u Selu patuljaka a da prvi put prošetam kroz Šumu jednoroga sa sve Mukom i strašću. Na video-bimu su se smenjivali razni snimci a saznali smo da će sledeći spot biti za pesmu Excalibur koji, iako relativno prost, deluje moćno. Specijalni gost bila je nemačka pevačica Sabine Sasi Bernert koja je vokalno, ali i vizuelno, doprinela kvalitetu nastupa. Još jedna gošća (ili domaćica) bila je Turilijeva dugogodišnja devojka Nadia Belir, koja je imala svoje dve kraće plesne tačke, jedna u ranoj fazi koncerta i druga na početku bisa. Za uspomenu na ovaj nastup na štandu sam uzeo Lukinu trzalicu i fotografiju sa autogramima svih članova benda. 152

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

bis:

Riding the Winds of Eternity Clash of the Titans Tormento E Passione (sa Sassy Bernert) Demonheart The Village of Dwarves Excalibur Drum Solo Forest of Unicorns (sa Sassy Bernert) Warrior’s Pride (sa Sassy Bernert) The Ancient Forest of Elves Bass Solo Of Michael the Archangel and Lucifer’s Fall (deo pesme) (sa Sassy Bernert) 13. Son of Pain 14. Dawn of Victory 15. Dark Fate of Atlantis 16. Emerald Sword 17. Warrior of Ice

ZAKLJUČAK: Ovaj mali festival u Budimu bio je kruna koncertne 2012. godine, koja je bila najbogatija u mojoj karijeri jer sam odgledao čak 23 koncerta stranih heavy metal grupa. Već sam ranije najavio penziju tj. značajno smanjenje aktivnosti, pogotovo u inostranstvu. Ipak, ko zna šta donosi budućnost.

153

15. 3. 2013, HELLOWEEN, GAMMA RAY, Shadowside, Arena Armeec, Sofija, Bugarska

HEAVY METAL (IS THE LAW)!!! UVODNE NAPOMENE: Gamma Ray spada u mojih top 5, a Helloween u top 20 bendova. Pomalo je čudno da nijedan od bendova nisam gledao u Srbiji, već u drugim državama (Gamma Ray u Mađarskoj 2005. i Italiji 2011. a Helloween u Bugarskoj 2006, 2011. i Mađarskoj 2011). Zajednički koncert ovih bendova 2007. godine u Beogradu i samostalni nastup Gamma Ray-a u SKC-u 2011. nisam gledao jer sam tad imao obaveze vezane za doktorat u Italiji. Srećom, ovom turnejom imao sam prilike da ispravim propust. PROSTOR: U sofijskoj areni bio sam u januaru 2012. kada sam gledao Tarju. Hala je inače otvorena samo nekoliko meseci pre toga, u oktobru 2011. Prostor je multifunkcionalan, nešto manjeg kapaciteta od beogradske Kombank arene. Ni ovoga puta u prodaju nisu bile puštene tribine, pa nisam mogao da vidim kako bi to izgledalo. Na koncertu se, prema Bugarima, okupilo više od 4.000 ljudi. Sve vreme sam bio napred, tako da ne mogu dati sopstvenu procenu broja okupljenih. SHADOWSIDE: Čuo sam za ove Brazilce, ali ih ranije nisam slušao. Svirali su 35 minuta i imali su solidan prijem kod publike. Zvuk je bio veoma dobar i jasan. Najveću pažnju publici je (logično) zaokupila frontdama Dani Nolden. Bez obzira na to što je uglavnom pevala veoma glasno i rekao bih neženstveno, pokazala je u više navrata da je kvalitetan pevač. Najveće zadovoljstvo kod prisutnih, sasvim očekivano, izazvala je obrada Motorhead-ove Ace of Spades. GAMMA RAY: Oko 20:45 sa razglasa se čuo čuveni intro Welcome koji se pretvorio u Anywhere in the Galaxy. Na bini se pojavila čuvena trojka Kai, Dirk i Henjo, kao i novi bubnjar Mihael Ehre, koji od prošle godine pokušava da zameni velikog Dana Cimermana. Uvek veseli Kai večeras je imao izvesnih problema. Kratkotrajnih sa gitarom, a nešto većih sa glasom jer je prehlađen. Ipak, to nije uticalo na njegov odličan nastup, niti je manjkala pozitivna energija koju on širi na svakom kon154

certu bez obzira u kom bendu svira (Helloween, Gamma Ray, Avantasia, Unisonic). Zanimljivo je da je pio koka kolu što je prvi put da vidim da to neko od metal muzičara radi na sceni. Ipak, takvom majstoru sve je „oprošteno”. Set lista je ostala nepromenjena u odnosu na početak turneje i bila je skoncentrisana na promociju EP „Master of Confusion” i poslednjeg studijskog albuma „To the Metal” (sedam od 11 pesama). Od dve nove stvari sa EP-ja (koji je zvanično izašao baš na dan koncerta) brza Empire of the Undead bila je bolje primljena kod publike. Najbolja atmosfera u hali bila je tokom Helloween pesme Future World (glupo je reći obrade jer je Hansen autor i muzike i teksta). Pesmu sam čuo mnogo puta u više različitih izvođenja, ali čini mi se prvi put bez pevanja sa publikom. Što se mene tiče, vrhunac sam doživeo na pesmi Gamma Ray, koju sam dugo čekao da čujem uživo. Režeći Kaijev vokal na refrenu delovao je čak bolje i od Šipersovog albumskog izvođenja. Više od ostalih legle su mi i Empathy i Send Me a Sing. Samo sat i pet minuta. Srećom bend će se kasnije ponovo vratiti na scenu za veliko finale koncerta.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Intro: Welcome Аnywhere in the Galaxy Men, Martians and Machines The Spirit Gamma Ray (BIRTH CONTROL obrada) Master of Confusion Empire of the Undead Empathy Rise Future World (HELLOWEEN pesma) To the Metal

12. Send Me а Sign

HELLOWEEN: Ovo je sedmi put da je Helloween svirao u Bugarskoj, čime su postali bend sa najviše nastupa u ovoj zemlji. Kada su 2006. godine pravili video-izdanje koje je sadržalo tri koncertna snimka sa tri kontinenta, Bugarska je izabrana kao predstavnik Evrope (Brazil za Južnu Ameriku a Japan za Aziju). Te činjenice dovoljno govore o vezi koja postoji između grupe i ovdašnjih fanova. Nastup je pomalo iznenađujuće počeo izvođenjem pesme Wanna Be God sa novog albu155

ma. Ona se vrlo brzo pretočila u odličnu Nabatea (doduše u skraćenoj verziji), zasigurno najkvalitetniju pesmu sa albuma. A to su bile tek dve od šest stvari sa „Straight Out of Hell”. Shvatam da je ovo turneja kojom se promoviše novi album, ali su ga „malo” preterali. Derris (u majici Kiss-a), zbog čije su bolesti otkazali prethodni koncert u Istanbulu, zvučao je na svom nivou, dok je bilo čudno gledati Veikafa bez cigarete u ustima. Zabrana pušenja se ovog puta odnosila i na publiku i na muzičare. Ostatak repertoara činio je zanimljiv miks pesama iz starijeg i novog perioda. Meni je nedostajala Falling Higher koju su svirali na nekim ranijim koncertima. Veoma dobra svirka, uz jaču podršku publike nego prilikom nastupa GR. Moram pohvaliti i vrlo lepu scenografiju koja je očekivano bila u fazonu novog albuma. U sofijsku set listu ubačena je i If I Could Fly, što su pre koncerta izričito tražili fanovi, a članovi benda obećali u jednoj radio-emisiji. Na bis već dobro poznato pitanje: Are You Metal i nezaobilazna Dr Stein, ovog puta bez kostimiranih fanova. Ukupno oko sat i 25 minuta. A onda spektakl! Zajednički nastup dva benda. Prvo sjajni meadly od oko 10 minuta: Halloween / How Many Tears / Heavy Metal (is the Law). Ako izuzmemo činjenicu da je većina nas prisutnih želela da čuje tri pesme u celosti, bilo je sjajno. Za mene vrhunac dana bio je kada je Kai ponovo uzeo mikrofon i sa publikom zapevao Heavy metal (is the Law). Posle više od dvadeset godina od kada sam prvi put slušao pesmu na snimljenoj audio-kaseti, čuh to i uživo. Neprocenjivo. Na poslednjoj himni I Want Out bili su svi muzičari (osim novog GR bubnjara). Zaista lep prizor. Iako sam imao problema sa foto-aparatom, uspeo sam da uhvatim par dobrih snimaka iz ovog dela. Da ostane „za uspomenu i dugo sećanje”. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 156

Intro: For Those About to Rock (We Salute You) (AC/DC) Wаnna Be God Nabataea Eagle Fly Free Straight Out of Hell Where the Sinners Go Waiting for the Thunder Steel Tormentor Drum Solo I’m Alive Live Now!

bis:

12. 13. 14. 15.

Hold Me in Your Arms If I Could Fly Hell Was Made in Heaven Power

16. Are You Metal? 17. Dr. Stein HELLOWEEN & GAMMA RAY 1. Medley (Helloween sa Kai Hansenom): - Halloween/ How Many Tears /Heavy Metal (Is the Law) / Halloween 2. I Want Оut (Helloween i Gamma Ray) 3. Outro: A Tale That Wasn’t Right

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Konačno sam imao prilike da vidim zajedničku turneju ova dva velika heavy metal benda. Kao pre svega GR fan, žao mi je što nisu duže svirali. Ipak, dvadesetominutni zajednički nastup dovoljno je veliko zadovoljstvo da bi se samo i zbog njega isplatilo doći na koncert. Do nekog sledećeg susreta sa bendovima ostaje da važi zakon koji su zajednički doneli još 1986. godine. A on kao što znamo glasi: HEAVY METAL IS THE LAW!

157

18. 3. 2013, SABATON, Eluveitie, Universiada, Sofija, Bugarska

LAV SA SEVERA PO ČETVRTI PUT OSVOJIO SOFIJU UVODNE NAPOMENE: Ovo mi je osmi put da sam gledao Sabaton a treći put u prestonici Bugarske. Prvi nastup iz aprila 2009. (kao predgrupa Hammerfall-u) ostao mi je u sjajnom sećanju po jednoj od najboljih atmosfera koje sam doživeo u svojoj koncertnoj karijeri. I sam bend tako misli pa su i večeras pominjali taj nastup (Joakim je tada rekao da je to najbolji koncert u istoriji benda). Veza koja postoji između Sabatona i bugarskih fanova očigledno je jako snažna, u šta sam, na moje zadovoljstvo, ponovo imao prilike da se uverim. PREDGRUPE: U Sofiji su kao predgrupe nastupali Mađari Wisdom i Švajcarci Eluveitie. Nisam ranije slušao nijedan od pomenutih bendova pa sam prvopomenute propustio. Jedino što znam je da su svirali oko pola sata. Eluveitie je jedan od poznatijih folk metal bendova današnjice a prepoznatljivu muziku upotpunjuju sa growl vokalom. Svirali su čak 10 pesama i sve je trajalo oko 50 minuta. Solidan prijem kod publike, koja je imala prilike lično da ih upozna na specijalnom beforeparty-ju u sofijskom klubu Rock It koji je organizovan dan pre koncerta. Nastup bendova počeo je tačno po utvrđenoj satnici u 19 časova po lokalnom vremenu (18 po našem). Eluveitie 1. Hеlvеtios 2. Luxtos 3. Thousandfold 4. Neverland 5. Santonian Shоres 6. Home 7. Inis Mona 8. The Uprising 9. Uxеllodunon 10. Havоc 158

NASTUP: Sve je počelo netipično dugim uvodom koji se sa The Final Countdown od Europe protegao na celih deset minuta. Više od 2.000 ljudi sa nestrpljenjem je očekivalo nastup zvezda večeri. Na bini se prvi pojavio, ni manje ni više, nego Snovi Šou, poznati pevač i kompozitor (Therion) koji na ovoj turneji zamenjuje zvaničnog bubnjara benda. Tu informaciju nisam znao pa sam se prilično iznenadio. Pozitivno, naravno. A onda smo u 21:03 čuli ono već legendarno: Hello Sofia. We are Sabaton and this is Ghost Division! Sledi ludnica, šta drugo. Generalno gledano, set lista je prilično dobro sastavljena. Pet pesama sa novog „Carolus Rex” albuma, četiri sa fenomenalnog „The Art of War”, dok je sa ostalih bila bar po jedna pesma. Interesantno je da je publika čak tri puta imala mogućnost da bira između dve ponuđene pesme. Prvi put izabran je Attero Dominatus umesto Into the Fire, a nakon toga i švedska verzija pesme Lifetime of War umesto The Carolean’s Prayer. Poslednji izbor bio je za pesmu sa „Coat of Arms” gde je odlična Uprising bila publici draža od solidnog Midway-a. Atmosfera tokom koncerta bila je fantastična. Na momente cela hala je skakala i pevala, čak i poslednji red tribina. To sam video više puta tokom nastupa, a Joakim je u šali rekao da je Bugarska jedna od retkih zemalja gde je fanove teško naterati da ćute. Zanimljivo je reći da je novi gitarista Tobe Englund bio u dugogodišnjoj vezi sa Bugarkom, pa je znao i više bugarskih reči, što je naravno publika sa oduševljenjem pozdravila. Bend ni ovog puta nije imao klavijaturistu, a samo za pesmu The Hammer Has Fallen klavijature su donešene za Joakima. On nije propustio da se zeza svirajući melodiju Van Halen-ove Jump. Na bis The Art of War, nezaobilazna Primo Victoria i Metal Crew, kojom bend od prošle godine završava koncerte umesto medley-a sa Metal Machine. Ukupno više od sat i po svirke bez onog dugačkog uvoda. Sasvim zadovoljavajuće imajući u vidu da su svirali samo petnaest pesama. ZAVRŠNI KOMENTAR: Još jedan dobar koncert i atmosfera za pamćenje. Bugarski Panzer Battalion je ponovo pokazao da se radi o sjajnim heavy metal fanovima. Bend je bio na visokom nivou, ali manje nisam ni očekivao. Sve pohvale i jednima i drugima. A šta je najbolje u celoj priči?! Pa to što ću Sabaton opet gledati u Domu omladine večeras. Verujem i nadam se da ni srpski fanovi neće podbaciti. To znači da nas očekuje prvoklasni muzički spektakl.

159

bis:

160

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Intro: The Final Countdown (Europe pesma) Ghоst Division Gott Mit Uns Carolus Rex Poltаva Cliffs Of Gallipoli Attero Dominatus 40:1 En Livstid I Krig (A Lifetime Of War) The Lion From The North The Hammer Has Fallen Uprising Swedish Pagans

14. 15. 16. 17.

The Art Of War Primo Victoria Metal Cruе Outro: Masters Of Thе World

28. 7. 2013, OVERKILL, SABATON, Rock Beach Festival, Balatonsemeš, Mađarska

METALNO JEZERO FESTIVAL: Rock Beach festival održan je prvi put ove godine. Za lokaciju je odabran Balatonsemeš, mesto na južnoj obali jezera Balaton. Poseta trećeg dana, za koji smo se mi odlučili, nije bila velika, svega nekoliko hiljada ljudi. Nadam se da će i to biti dovoljno da festival opstane. Pored glavne bine postojala je još jedna pod šatorom, solidne veličine. Cena karte za jedan dan bila je oko 13,5 a cena piva 1,3 evra. Na put dugačak od nešto manje od 400 kilometara uputila sa ekipa u sastavu: Pekar, Profa, Nikola, Šarenac i ja. OVERKILL: Thrash metal legende gledao sam prvi put u oktobru prošle godine u Pragu na promociji odličnog „The Electric Age” albuma. Na Balatonu su imali termin od 20:45 ali su počeli sa oko 20 minuta zakašnjenja, čini se zbog problema sa zvukom. Pred glavnom binom okupilo se nešto više od hiljadu ljudi. Atmosfera je bila sasvim solidna a često se skandiralo i ime benda. Sjajni Bobi Blic na vokalu i basista D. D. Verni ponovo su pokazali da u njima još uvek ima vatre za pravi heavy metal spektakl. Set lista bila je očekivano dobra. Stari hitovi plus po dve pesme sa poslednja dva (vanserijska) albuma. Još jednom sam imao prilike da se divim, verovatno najboljoj pesmi objavljenoj 2012. godine, Electric Rattlesnake. Na Staroj školi Mađari su napravili čak i šutku. Na nastup je ipak uticalo često odsustvo drugog gitariste Dereka Tajlera. Na nekim pesmama ga je bilo a na nekim nije. Na kraju je, po rečima Bobija, završio u hitnoj pomoći, a nastup se okončao nakon samo 60 minuta od predviđenih sat i po. I malo i dovoljno. Zdravim članovima benda se nema šta zameriti, osim nešto lošijeg zvuka, što je verovatno posledica festivalskog ozvučenja. 1. Come And Get It 2. Rotten To The Core 3. Wrecking Crew 161

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Bring Me The Night Electric Rattlesnake Infectious Ironbound Old School Who Tends The Fire Fuck You (The Subhumans obrada)

SABATON: Ovo mi je bio deseti jubilarni put da gledam Sabaton. Mislim da je to jedini bend koji sam gledao dvocifreni broj puta, računajući i domaće. Nastup predviđen za 23 nije kasnio a ispred bine se okupilo nešto više ljudi nego za Overkill. Posle petominutnog uvoda čuli smo onu čuvenu najavu za Ghost Division. Atmosfera je bila odlična, a kao i obično ozvučenje to nije ispratilo. Srećom, posle par pesama zvuk se stabilizovao. Ređali su se hitovi uz čak dve švedske verzije pesama sa novog „Carolus Rex” albuma (navodno na zahtev publike). Ovo je bio treći nastup Sabatona u Mađarskoj u poslednjih 12 meseci (Sehešfehervar, Budimpešta, Balatonsemeš), tako da je sa publikom uspostavljen posebno prisan kontakt. Joakim, koji je nosio znojnicu u bojama mađarske zastave, previše vremena je, rekao bih, potrošio na komunikaciju sa publikom, što njima verovatno nije smetalo. U pauzama između pesama uglavnom su skandirali palinka, ime mađarske rakije koju su poklonili bendu. Tako da je i Joakim bio ,,primoran’’ da piće proba nekoliko puta u toku nastupa. Ukupno sat i 33 minuta. Može se reći standardno za Sabaton. Vrhunac sam doživeo na sjajnoj The Art of War, na onoj poruci za sva vremena …I will win but never fight, That’s the Art of War!!! 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 162

The Final Countdown / March To War Ghost Division Gott Mit Uns Carolus Rex Swedish Pagans Into The Fire The Carolean’s Prayer (švedska verzija) 40:1 Midway The Price Of The Mile Poltava (švedska verzija)

bis:

12. Cliffs Of Gallipoli 13. Attero Dominatus 14. The Art Of War 15. Primo Victoria 16. Metal Crew

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Što se tiče nastupa Overkill-a i Sabaton-a sigurno sam ih video u boljem izdanju, ali ni u jednom trenutka nisam zažalio što sam otišao da ih ponovo čujem. I pored slabijeg ozvučenja, kvalitet je isplivao na površinu. I publika nije bila loša. Sve u svemu, ostao je dobar utisak u iščekivanju nekih novih susreta. Možda baš na ,,rok plaži’’ Balatona.

163

15. 11. 2013, POWERWOLF, WISDOM, Tales of Evening, Barba Negra, Budimpešta, Mađarska

BUDAPEST AFTER DARK UVODNE NAPOMENE: Powerwolf je bend u usponu čija popularnost u nekim zemljama poprima široke razmere. U matičnoj Nemačkoj, njihov novi, vrlo dobri album „Preachers of the Night” bio je prvoplasirani na nacionalnoj top listi. Takav uspeh je redak i za mnogo poznatije heavy metal bendove. Vukovi su jedinstveni po svom specifičnom stilu odevanja u vidu katoličkih sveštenika i odgovarajućoj scenografiji i tekstovima. Muzika je power metal, koji upotpunjuje retko kvalitetan i školovan vokal koji nastupa pod pseudonimom Atila Dorn. Osim njih nastupali su Mađari Wisdom, koje smo gledali ove godine u Domu omladine kao predgrupu Sabatonu, i Tales of Evening. Za razliku od popularnijih zemljaka, ovi drugopomenuti pevaju na svom maternjem jeziku, što strancima drastično otežava razumevanje. Na ovom festivalu trebalo je da nastupi i italijanski Vision Divine predvođen Fabiom Lioneom, ali je njihov menadžment otkazao. Organizatori tvrde da je bendu bio obezbeđen smeštaj i dogovoreni honorar. Bilo kako bilo, ostaje nada da ću imati prilike da ih vidim u budućnosti, jer sam njihov poslednji album „Destination Set to Nowhere” ocenio visokom ocenom i bio mi je u vrhu godišnje liste za prethodnu 2012. godinu. O Fabiju kao pevaču nepotrebno je trošiti reči. PROSTOR: Klub Barba Negra sam prvi put posetio zbog ovog koncerta. Nalazi se sa budimske strane grada, relativno blizu Dunava i Arpadovog mosta. Po izgledu podseća na Wigwam (202), ali mi se čini da je nešto veći. Ovde može da stane 1.500, pa i više ljudi. Elem, fino mesto za koncerte. ‘Em si blizu izlaza na autoput za Srbiju, ‘em možeš neke manje bitne bendove da odgledaš sedeći za stolom sa pićem po izboru u ruci. Kako ti volja. KONCERT: Tales of Evening krenuli su nešto posle 19:30 i imali su na raspolaganju skoro sat vremena. Budući da su objavili samo jedan album, očekivao sam da će svirati bar nekoliko obrada. Od toga nije bilo ništa. Doduše, možda su i svirali neku obradu ali to je onda bio neki mađarski bend zato što ni reč engleskog nismo čuli. 164

Vukovi su krenuli malo posle 21:15 uz podršku nešto više od 1.000 ljudi. Zanimljivo je da su večeras nastupali pre Wisdom-a koji im je inače bio predgrupa na prvom delu evropske turneje. Verovatno se radi o tome da su želeli da im dopuste da pred domaćim fanovima sviraju mnogo duže. Set lista koju su izveli bila je za nijansu kraća od one uobičajene jer je nedostajala Dead Boys Don’t Cry. Izbor pesama bio je jako dobar iako su nedostajali neki moji favoriti (Moscow After Dark, Lust for Blood). Atila je pored odličnog pevanja „kao sa cd-a” pokazao i zavidan nivo umeća komunikacije sa publikom. U tome mu je svesrdno pomagao i klavijaturista Falk Maria Šlegel. Interesantno je da on skoro polovinu nastupa provodi u animaciji publike tj. radi to kad god ne svira. Moram priznati da mi sve to baš nije leglo. Braća Grejvolf su odlučila da obojica sviraju gitaru, tako da nismo imali basistu na sceni. Još jedan prizor koji se retko viđa na metal koncertima. Ubedljiva svirka pred prosečnom publikom. Ukupno nešto više od sat i dvadeset minuta, koliko su vidim svirali i sutradan u Ljubljani. Kvalitetan nastup benda koji ima budućnost. Naravno, postoji problem ograničenosti tematike na kojoj insistiraju. Videćemo kako će se snaći u narednim godinama. Optimista sam u tom pogledu. Wisdom je krenuo sa nekih pola sata zakašnjenja. Ovaj koncert sigurno je bio jedan od najvažnijih u karijeri benda. Dok su na „normalnim” nastupima tokom turneje svirali samo sedam pesama, u rodnom gradu su dobili mogućnost da izvedu čak sedamnaest. Glupo je reći da su izveli svoje najveće hitove jer su svirali skoro 50% svog stvaralačkog opusa. Čuo sam i moje omiljene War of Angels, Judas i Somewhere Alone i mogu biti zadovoljan. Vrhunac sam doživeo za vreme obrade Holy Thunderforce, bez obzira što ni ozvučenje ni pevač Gabor Nađi nisu u potpunosti odgovorili izazovu kakav je ova heavy metal himna. Interesantno je reći da je organizator posle otkaza Vision Divine rekao da će učiniti sve da Fabio Lione nastupi kao gost Wisdoma. To nije bilo realno očekivati, ali su momci bar pripremili adekvatnu pesmu. Solidan prijem mađarske publike, mada sam očekivao više jer je reč o jednom od njihovih vodećih metal bendova. Zanimljivo je da su na štandu Wisdom-a cene bile više nego prihvatljive. Diskovi su bili oko tri a majice oko sedam evra. Kao odgovor na ovu „provokaciju” kupio sam prošli album „Judas” i to baš kada su završili izvođenje pomenute pesme. Sve u svemu jedan koncert koji će ostati u prijatnom sećanju, pre svega zbog prvog susreta sa Vukovima. Nadam se ne i poslednjeg. Nažalost, zaboravio sam foto-aparat iako sam pripremio nove baterije 165

pred polazak. Greška, ali ne mnogo skupa. Prava greška bila bi da nisam otišao na koncert.

bis:

bis:

166

Powerwolf 1. Sanctified With Dynamite 2. Prayer in the Dark 3. Amen & Attack 4. All We Need Is Blood 5. Sacred & Wild 6. Resurrection by Erection 7. Coleus Sanctus 8. Kreuzfeuer 9. Werewolves of Armenia 10. We Drink Your Blood 11. Lupus Dei 12. Raise Your Fist, Evangelist 13. Saturday Satan 14. In the Name of God (Deus Vult) Wisdom 1. War of Angels 2. God Rest Your Soul 3. Somewhere Alone 4. Fate 5. Have No Fear 6. Fallin’ Away From Grace 7. King of Death 8. Live Forevermore 9. Wake Up My Life 10. Marching for Liberty 11. Holy Thunderforce (Rhapsody of Fire obrada) 12. Failure of Nature 13. Take Me to Neverland 14. Judas 15. Wisdom 16. Dust of the Sun 17. Strain of Madness

26. 11. 2013, SKID ROW, Ugly Kid Joe, Dead City Ruins, Ottakaringer Brauerei, Beč, Austrija

PRVA METALNA LJUBAV SE NE ZABORAVLJA Umesto klasičnog izveštaja prepisao sam sms poruke koje sam tokom svirke slao Vladimiru sa kojim sam počeo da slušam Skid Row pre više od 23 godine. Pored teksta poruke napisao sam i vreme kada je poslata. A sad ono što sam čekao više od dve decenije: SKID ROW (20:59). She was a ballerina... (21:06) Plačem na Baladu o Rikiju (21:16). Četvrti put se ježim večeras. I REMEMBER YOU (21:43). Vezuje se Monkey i Slave. Naravno. (21:57). Osećanje koje sam imao tokom SWEET LITTLE SISTER može se opisati kao ČISTA SREĆA (22:07). YOUTH GONE WILD za kraj. 16 pesama. 1h 14min. Nikada u svom životu se nisam naježio šest puta na jednom koncertu (22:17).

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Let’s go Big Guns Makin’a Mess Piece of Me 18 and Life Thick is the Skin Riot Act In a Darkned Room Kings of Demolition Psycho Therapy (Ramones obrada) I Remember You Monkey Bussines Slave to the Grind

14. Sweet Little Sister 15. Get the Fuck Out 16. Youth Gone Wild 167

11. 2. 2014, U.D.O, Universiada, Sofija, Bugarska,

NEMAČKA METAL MAŠINA POKORILA SOFIJU! Na početku izveštaja zanimljivo je reći da je ovo bio čak sedmi nastup Uda Dirkšnajdera u Bugarskoj. Dva puta kao pevač Accept-a (i to poslednji put u karijeri u Kavarni 2005. godine) i pet puta sa svojim bendom U.D.O. Jedan od tih nastupa gledao sam u Velikom Trnovu leta 2012. Bend je inače izdao i zvaničan dvd sa poslednjeg sofijskog koncerta. Za razliku od prethodnog nastupa, u bendu više nema gitariste i producenta Stefana Kaufmana (inače čoveka koji je svirao bubnjeve na svim albumima Accept-a u periodu od 1980. do 1994) zbog zdravstvenih razloga. Ostatak benda čine uglavnom mlađi muzičari zavidnih kvaliteta. Predgrupu Black Blitz sam planski propustio tako da sam u halu došao nekih pola sata pre nastupa zvezde večeri. Ovog puta izabrao sam da koncert pogledam sa tribina po sredini bine i nisam pogrešio. Satnica je bila ispoštovana, tako da je U.D.O izašao tačno u 21:15. Od početka do kraja zvuk je bio skoro savršen, pa sam se ponekad pitao da li bend svira uživo ili su pustili cd. Pohvala za tonca, ali pre svega za odličan i usviran bend. Hala Univerzijada bila je solidno popunjena i prema mojoj proceni bilo je oko 1.300-1.400 ljudi. Za „običan” grad više nego odlična poseta, ali za Sofiju možda malo slabija. Razlog tome verovatno treba tražiti i u pomenutoj činjenici o čestim gostovanjima benda u Bugarskoj. Atmosfera je bila na očekivano visokom nivou tokom većeg dela koncerta. Izabrana set lista za ovu turneju bila je kombinacija novih pesama i hitova iz svih perioda karijere, kao i pesama koje nisu dugo izvođenje. Čak sedam pesama sa aktuelnog „Steelhammer” albuma nije mi nimalo smetalo, naprotiv. Da je samo umesto Stay True bila Basta Ya, bio bi to savršen izbor. Zaista su retki bendovi od kojih želim da čujem više od 2-3 pesme sa novog albuma na koncertu. U.D.O spada u tu malu grupu. Vrhunac večeri, ne računajući Accept deo, bio mi je vezivanje They Want War i Never Cross My Way. Te dve pesme, svaka na svoj način, ostavljaju na mene poseban utisak. Eh, da su se čula deca na They 168

Want War, gde bi mi bio kraj. Mada, i ovako sa publikom je bilo odlično. Za razliku od prethodnih turneja Accept pesme nisu izvođene do bisa, što je svakako bilo iznenađenje. Ipak, sâm kraj koncerta sa četiri stara hita bio je nešto stvarno posebno, tako da se ovakvim rasporedom postiglo da nastup ima stvarno trijumfalan završetak. Svakome ko je bar jednom čuo uživo Metal Heart ili Balls to the Wall (u Accept ili U.D.O verziji) ne treba objašnjavati kakva je atmosfera napravljena u publici. Ukupno dva sata i pet minuta zaista dobre svirke kojom mogu biti zadovoljni svi oni koji su bili prisutni. Zanimljiivo je da je koncert u Bugarskoj održan na rođendan možda i najvećeg U.D.O fana u Srbiji Vladimira Vićentića. Kako njega večeras nije bilo, trudio sam se da ga dostojno zamenim. Sofijska publika imaće priliku da Uda ponovo vidi u martu kao deo projekta Metal Allstars, ovoga puta u prostoru Arene Armeec. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. bis 1: 18. 19. 20. bis 2: 21. 22.

Stеelhammеr King of Mean Future Land A Cry of а Nation Heart of Gold They Want War Never Cross My Way Stranger Stay True In the Darknеss Azrael No Limits Mean Machine (guitar solos & drum solo) Metal Mаchine Devil’s Bite Go Back to Hell Timebomb Holy Metal Heart (Accept pesma) I’m a Rebel (Accept pesma) Balls to the Wall (Accept pesma) Fast as a Shаrk (Accept pesma) 169

25. 3. 2014, GAMMA RAY, RHAPSODY OF FIRE, 202, Budimpešta, Mađarska

RHAPSODY OF GAMMA RAY UVOD: Kombinacija Gamma Ray – Rhapsody of Fire je jedna od onih koje ne ostavljaju ravnodušnim nijednog pravog poklonika heavy/ power/symphonic metala. Njihovo udruživanje za ovu turneju značilo je i moje obavezno prisustvo bar na jednom koncertu. Mađarska je izabrana kao najpogodnija destinacija. U dobro poznatom prostoru kluba 202 u Budimu okupilo se, po slobodnoj proceni, oko 800-900 ljudi. Zanimljivo je da sam pre samo „godinu i nešto” u istom prostoru video i Rhapsody koji predvodi Luka Turili (kompletan bend gledao sam u Bolonji 2011. godine). Među prisutnima je večeras bio i jedan „fudbalski tim” iz Srbije sa ljudima koji su došli iz više različitih gradova. Podatak vredan pažnje. RHAPSODY OF FIRE: Nastup drugog dela nekad jedinstvenog benda počeo je tačno u zakazano vreme odnosno u 19:45. Prvo su na binu izašla ljubiteljima metala dobro poznata braća Holzvart (Blind Guardian, Avantasia, Tarja...) koji čine ritam sekciju benda. Jako mi je zasmetalo što je nastup Rhapsody of Fire delovao kao nastup predgrupe. Na bini su za vreme svirke bili pokriveni instrumenti i scenografija Gamma Ray-a, a zvuk je na početku bio loš (pre svega bubnjevi). Ipak, sve je relativno brzo došlo na svoje mesto a Aleks, Fabio i kompanija su pokazali šta znaju i umeju. Set lista je bila jako dobra i ona je pored hitova uključivala i dve pesme sa novog „Dark Wings of Steel” albuma. Moj vrhunac očekivano bio je na Emerald Sword kada sam ponovo srećno pevao FOR THE KING, FOR THE LAND, FOR THE MOUNTAINS! Izbor pesama pokazao je sav raskošni talenat i kvalitet pevača Fabija Lionea. Raspon glasa koji je prikazao, od balade Lamento Eroico do growl tehnike u Reign of Terror zaista se retko čuje i viđa. Posebno mi je drago zbog onih koji se prvi put sreću sa njim i koji nisu znali šta da očekuju. Bendovi kao Rhapsody of Fire koji imaju značajan deo orkestarskih i horskih momenata u svojim pesmama, prinuđeni su da ih 170

emituju sa matrice. Smatram da je i to bolje rešenje nego da tih delova uopšte nema. Ukupno deset pesama i nastup od 63 minuta, kojim sam uz napred navedene primedbe, veoma zadovoljan. Generalno, mađarska publika nije bila loša, ali daleko je to od neke spektakularne atmosfere. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Rising From Tragic Flames Land of Immortals The March of the Swordmaster Unholy Warcry Dark Wings of Steel Lamento Eroico Holy Thunderforce Dawn of Victory Reign of Terror Emerald Sword

GAMMA RAY: Ovo mi je bio tek četvrti put da gledam jedan od mojih najomiljenijih bendova (doduše i šesti susret sa Kaijem koga sam još gledao kao člana bendova Avantasia i Unisonic). Prvi put sam ih video takođe u Budimpešti pre osam i po godina. Metal legenda Kai Hansen (sa blagim viškom kilograma), sjajni gitarista Henjo Rišter, nekad gitarista a sada basista benda Dirk Šlahter i bubnjar čija jedina mana je što nije Dan Cimerman, izašli su na binu nešto posle 21:20. Nastup je počeo sa novom pesmom Avalon koja mi ne deluje pogodno za otvaranje nastupa jer je početak prilično spor. Ova turneja jeste namenjena promociji novog albuma „Empire of the Undead” ali je broj izvedenih pesama sa njega (šest) po mom mišljenju preteran, jer se album još uvek nije pojavio. Ostatak set liste bio je prilično dobar, prošaran pesmama iz svih perioda karijere benda (iz set liste je netragom nestala Rich&Famous koju su svirali na prva dva nastupa). Vrhunac je za mene bio „vampirski deo” Blood Religion/Empire of the Undead i pre svega „Land of the Free” triling na kraju oficijelnog dela koncerta. Rebellion in Dreamland mi se čini da je najbolje primljena kod publike. A što i ne bi kad se radi o jednoj od najkvalitetnijih pesama, ne samo u karijeri ovog vanserijskog benda nego i u metalu. Zaista pravi heavy metal koncert na koji smo navikli kada je u pitanju Gamma Ray. Kai peva na momente jako dobro, iako mu to nije „primarno zanimanje”. Sa uvodnim pesmama i celokupnim oproštajem nastup je trajao oko sat i pedeset minuta. Nije to bio najbolji nastup 171

Gamma Ray-a koji sam gledao, ali sigurno koncert iznad proseka. Do nekog sledećeg susreta.

bis:

172

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Bad Reputation (Joan Jett pesma) / Welcome Avalon Hellbent Heaven Can Wait Tribute to the Past Razorblade Sigh Time for Deliverance Pale Rider Drum & Bass Solo Blood Religion Master of Confusion Empire of the Undead Rebellion in Dreamland Land of the Free Man on a Mission

16. To the Metal 17. Send Me a Sign

26. 7. 2014, DREAM THEATER, Budapest park, Budimpešta, Mađarska

TRI SATA KVALITETNOG PROGRAMA UVOD: Dream Theater slušam od 1995, kada sam prvi put čuo sjajni „Awake” album koji je objavljen godinu ranije. Nešto kasnije moj interes za bend je splasnuo ali se ponovo vratio u poslednjih pet godina. Bend sam gledao dva puta: na Gods of Metal festivalu 2009. i u Budimpešti 2012. u okviru promotivne turneje albuma „A Dramatic Turn of Events”. Propustio sam ih zimus, ali kada su objavljeni ovi letnji datumi, nisam imao dileme, osim one Pešta ili Sofija. Pošto je Mađarska „padala” za vikend i to je lako odlučeno. PROSTOR: Prvi put sam bio u Budapest parku i prijatno sam iznenađen. Nalazi se u južnom delu Pešte, blizu Dunava. Odličan prostor za koncerte dobro povezan tramvajskim i autobuskim linijama sa centrom i drugim delovima grada. Park je izgrađen sa osnovnom namenom da se u njemu održavaju koncerti. Kompletan prostor je popločan drvenim podom, tako da u slučaju kiše nema blata, odnosno prašine kada je suvo. Sa leve i desne strane se nalazi niz štandova sa stolicama. Pored ovoga, u kompleksu se nalazi i nekoliko restorana i kafića. KONCERT: Tačno u 19:48 nastup je počeo. Prvo snimcima sa video-bima a onda i izlaskom muzičara na scenu. Koncert je otvoren prvim singlom Enemy Inside sa novog albuma koji nosi ime benda (koliko to ima smisla ne bih ovom prilikom). U tom momentu setih se Ranka Vasiljevića koji je izdvojio pozamašna sredstva da ih gleda zimus u Beču, iako ih ranije nije slušao. Ta pesma bila je za njega! Set lista je uglavnom bazirana na tri albuma: „Awake” (5 pesama), „Metropolis pt. 2: Scenes from a Memory” (4) i aktuelnog „Dream Theater” (5). Pauza od petnaest minuta je napravljena nakon prvog seta, koji je uglavnom bio mešavina poslednja dva albuma i trajao je oko sat i petnaest minuta. Drugi deo koncerta je bio posvećen pomenutom „Awake” albumu, na moje veliko zadovoljstvo. Ovog puta radilo se o drugom delu albuma, odnosno svirano je po redosledu od sedme do jedanaeste pesme. I pored toga što je taj deo za nijansu slabiji od prvog, meni je odgovarao jer sam skoro sve pesme iz prethodnog dela već čuo na ranijim nastu173

pima. Od svih stvari sa omiljenog DT albuma jedino Silent Man nisam čuo uživo. Biće prilike, nadam se. I mađarska publika je lepo reagovala. Neverovatan tandem dva Džona, Petrući–Majang pokazao je zašto ih svrstavaju među najbolje na svojim instrumentima. Manjini nije Portnoj ali je sjajan bubnjar. Džordan Rudes je pored kvalitetnog muziciranja bio zadužen i za podizanje atmosfere. Najslabija tačka benda, pevač Džejms Labri bio je iznenađujuće dobar i zaslužuje pohvale za trud. Treći deo koncerta bio je faktički bis u kome su svirali pesme sa „Metropolis pt. 2: Scenes from a Memory”, uključujući oba instrumentala sa albuma. Koliko je DT veliki bend, svedoči i to što su se odvažili da sviraju čak šest pesama koje su duže od deset minuta. Zaista retko i vredno divljenja. Kompletan nastup trajao je tačno tri sata i tri minuta. Nekoliko hiljada prisutnih (možda 4.000-5.000) otišlo je zadovoljno kućama, u to nema nikakve sumnje. I vreme je poslužilo jer je bilo prijatno, bez padavina. Još da dodam da je zvuk bio praktično savršen od početka do kraja. Sve u svemu, još jedan koncert za pamćenje. ZAKLJUČAK: Nastup u Budapest parku je drugi najduži heavy metal koncert kome sam prisustvovao posle onih, već legendarnih pet sati i jedan minut Manowar-a u Kavarni 2008. godine. Još jedna zanimljivost: u tri nastupa DT koja sam gledao nema nijedne jedine pesme koju sam čuo sva tri puta. U stvari, samo sam On the Backs of Angels čuo i na prošlom nastupu. Dakle tri nastupa, tri faktički potpuno različite set liste. Neverovatno, sjajno i jedinstveno. Ekipa od četiri vanserijska muzičara i jednog prosečnog pevača i dalje praši punom snagom i sa dosta entuzijazma. Preporuka za svakog pravog ljubitelja heavy metal i rock muzike. Ukratko, uživo sam gledao stotinak bendova. Najbolje zvuče ACCEPT i DREAM THEATER. Part I 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

174

The Enemy Inside The Shattered Fortress On the Backs of Angels The Looking Glass Trial of Tears Enigma Machine (drum solo) Along for the Ride Breaking All Illusions

Part II 9. 10. 11. 12. 13. 14. bis: 15. 16. 17. 18.

The Mirror Lie Lifting Shadows Off a Dream Scarred Space-Dye Vest Illumination Theory Overture 1928 Strange Déjà Vu The Dance of Eternity Finally Free

175

11. 8. 2014, TESTAMENT, Universiada, Sofija, Bugarska

THRASH METAL LEGENDE KONAČNO U SOFIJI! UVODNE NAPOMENE: Testament slušam od „Souls of Black” albuma (1990). Još uvek se sećam piratske kasete koju sam tada kupio. Naslovna numera ostala mi je i danas omiljena iz celokupne diskografije benda. Legende američkog thrasha gledao sam dva puta: Milano (2009) i Sekešfehervar (2012). Aktuelni album „Dark Roots of the Earth” mi je jedan od najboljih thrash metal albuma koje sam slušao u poslednjih desetak godina. Dovoljno razloga za novi susret. PROSTOR: Hala Univerzijada mi je dobro poznata jer sam u njoj gledao već pet koncerata. Generalni utisak je uvek bio pozitivan, a neki od njih su mi među najboljima ikada viđenim i doživljenim (Sabaton 2009). Većinu sam ih gledao u parteru a poslednji u februaru ove godine sa tribina (U.D.O). Zajedničko za sve te koncerte bilo je to što su svi održani tokom zime ili ranog proleća. Ovog puta se pokazalo da ova hala nije za koncerte u sred leta. Nedovoljno dobra ventilacija negativno je uticala na celokupni događaj. Ipak ne može se reći da je bilo nepodnošljivo, već samo toplije od optimalnog. KONCERT: Iako nenajavljena, pre zvezda večeri svirala je bugarska metal grupa Downslot koja iza sebe ima jedan objavljen album. Na bini su se zadržali tačno pola sata i njihov energičan nastup nije prošao nezapaženo. Kakvih predgrupa ima, ovi nisu bili loši. Nakon kraće pauze u 20:57 (po bugarskom vremenu) počeo je i nastup Testamenta. Zanimljivo je da je bend samo jednom svirao u Bugarskoj (Kavarna, 2006) i ovo im je bio prvi nastup pred sofijskom publikom. To je i pevač Čak Bili više puta naglasio pominjući ,,nove prijatelje”. Moji saputnici Pekar i Profa i ja sigurno ne spadamo u tu grupu jer smo se sa bendom već družili u nekoliko evropskih država. U sali je bilo oko hiljadu ljudi, što je respektabilna cifra, ali za ,,prestonicu metala” Sofiju možda nešto slabija. Na ovo je sigurno uticala i činjenica da je avgust mesec u kome većina građana Bugarske koristi godišnji odmor, a neke institucije imaju i kolektivne godišnje odmore. Koncert je započeo numerom Rise Up sa poslednjeg albuma. Lično mnogo više mi je legla prva polovina 176

set liste, koja je bila mešavina novih stvari i starih hitova. Atmosfera je bila prilično dobra, a kako i ne bi kada je bend prašio punom snagom. Pored očekivano sjajnog Čaka izdvojio bih i virtuoza na gitari Aleksa Skolnika. Zaista odlično izvođenje, i muzički i vizuelno. Ukupno sat i 31 minut. Iako su dominirali pozitivni utisci sa koncerta, spomenuo bih i nešto drugačije. Ono što je donekle pokvarilo ceo nastup je preglasan i na momente loš zvuk. Neki posetioci su čak bili toliko besni zbog toga da su napustili salu pre završetka koncerta. Tome bih dodao i vrlo čudan izbor bisa za kraj nastupa. Naime, svi bendovi za bis čuvaju neke od svojih boljih pesama, pa čak i najveće hitove iz svoje karijere. Što se tiče Testamenta, izbor je pao na dve pesme sa albuma „The Gathering”, koji nije nešto omiljen među fanovima, i naslovnu pesmu sa pretposlednjeg izdanja benda „The Formation of Damnation”. U najmanju ruku iznenađujuće. ZAKLJUČAK: Testament je decenijama jedna od najboljih thrash metal grupa i jedan od boljih heavy metal bendova uživo. Kvalitetna svirka i pozitivna energija ih svakako preporučuju svakom ljubitelju čvršćeg zvuka. Što se mene tiče, ako nastave da izdaju dobre albume kao što je poslednji, ja ću nastaviti da ih gledam uživo. Toliko.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Rise Up The Preacher More Than Meets the Eye Native Blood True American Hate Dark Roots of The Earth Into the Pit New Order Practice What Your Preach Riding the Snake Eyes Of Wrath Over the Wall Disciples of the Watch

14. D.N.R (Do Not Resuscitate) 15. Three Days in Darkness 16. The Formation of Damnation 177

21. 9. 2014, GRAVE DIGGER, Eridan, Mixtape 5, Sofija, Bugarska

GRAVE DIGGER PO DRUGI PUT U SOFIJI!!! UVODNE NAPOMENE: Retki su bendovi koji su počeli karijeru u „zlatnim” osamdesetim a da su svoja najbolja ostvarenja napravili tokom devedesetih. Takav je slučaj sa Grave Digger, a to se pre svega odnosi na tri odlična albuma („Tunes of War” 1996, „Knights of the Cross” 1998. i „Excalibur” 1999). Nemačke heavy legende gledao sam dva puta i to oba puta u februaru. U Beogradu 2007. sa Therion-om i Sabaton-om, i u Sofiji 2009. sa Sodom. Nastupi su mi ostali u jako dobrom sećanju, i po kvalitetu svirke i po atmosferi u publici. Više od pet godina čekao sam na treći. PROSTOR: Iako mi je ovo dvadeset i osmi (i brojem 28) koncert u Sofiji, prvi put sam bio u klubu Mixtape 5. Prostor se nalazi u širem centru grada, u prolazu ispod NDK-a. Kapacitet je po mojoj proceni oko 500 ljudi. Imajući u vidu lokaciju, sam izgled i kvalitet zvuka u njemu, klub zaslužuje pozitivnu ocenu i dobro je rešenje za manje koncerte. Jedino što nisam očekivao da će drugi nastup GD u Sofiji spadati u tu kategoriju. Po proceni organizatora u klubu se okupilo oko 250 ljudi, što za mene a verujem i za druge poznavaoce prilika u Bugarskoj predstavlja neprijatno iznenađenje. Srećom to nije uticalo na kvalitet koncerta, naprotiv. PREDGRUPA: Bugari Eridan izašli su na binu negde oko 20:15. Na bini su ostali oko 45 minuta i izveli devet pesama. Iako se radi o starijoj ekipi muzičara, nisam primetio da su imali ozbiljnu podršku domaće publike. Pevač je većinu tekstova čitao, a basista je nosio majicu sa sopstvenim likom, što je na mene ostavljalo loš utisak. Jedino je gitarista Dimo Todorov „vadio” prosek. Pažnju fanova privukli su sa dve poslednje pesme koje su u stvari bile dve obrade: Spotlight Kid (Rainbow) i Gladijator (Impuls, bugarski heavy metal bend iz osamdesetih). KONCERT: „Grobari” su se na bini pojavili tačno u 21:28 sa zvucima uvoda Return of the Reaper sa istoimenog novog albuma. Intro se očekivano pretvorio u singl Hell Funeral. I kao što to obično biva, tokom prve pesme tonac je tražio pravi zvuk. Dobro je što ga je brzo 178

našao i što je on bio na zavidnom nivou do kraja nastupa. Vođa benda pevač Kris Boltendahl, standardno obučen sa prepoznatljivim kreštavim glasom, moj prijatelj sa facebook-a gitarista Aleks Rit, najbliže od Running Wild-a što sam video basista Jens Beker, bubnjar Stefan Arnold i klavijaturista u kostimu smrti napravili su dobru atmosferu među prisutnim fanovima. Odlična set lista u kojoj su se ređali hitovi iz karijere duge preko 30 godina. Sa novog albuma izvedeno je četiri pesme, među kojima i meni najdraže Season of the Witch i Grave Desacrator. U jednom trenutku Kris je primetio da neki ljudi napuštaju klub pa se kratko našalio: „Mi nismo Manowar, svi wimps and posers mogu ostati u sali”. Pored očekivanog ludila na jednoj od najboljih heavy metal pesama u istoriji ove muzike Rebellion, vrhunac sam doživeo i na Morgane Le Fey koju sam konačno dočekao da čujem uživo. Za kraj je očekivano ostavljena Heavy Metal Breakdown sa istoimenog prvog albuma, izdatog sada već daleke 1984. Ukupno 18 pesama i 98 minuta žestoke svirke. Treba pomenuti da je bend zaveo striktnu politiku protiv snimanja, pa su često redari opominjali one sa foto-aparatima. Već na drugoj pesmi Kris je uzeo aparat iz ruku jednog fana iz prvih redova i ostavio ga kod bubnjeva. Naravno, on je posle nekoliko pesama vraćen, ali je taj potez samo demonstrirao rešenost benda da stane na put snimanju. Još jedna zanimljivost je da se na koncertu prodavala samo jedna zvanična majica GD sa standardnom cenom oko 20 evra. I malo i dovoljno. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Sve u svemu još jedan kvalitetan koncert koji je ispunio očekivanja. Kao što rekoh odmah posle nastupa: „suviše su oni mator i dobar bend da bi omanuli”. Po set listi verovatno i najbolji Grave Digger od tri koja sam gledao. Ostajem zadovoljan u iščekivanju nekog sledećeg susreta. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Intro: Return of the Reaper Hell Funeral The Round Table (Forever) Knights of thе Cross Wedding Day Ballad of a Hangman Tattooed Rider Hammer of the Scotts Seаson of thе Witch The Curse of Jacques 179

bis:

180

11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.

Excalibur Killing Time Morgane Le Fay Grave Desecrator The Dark of the Sun Home at Last Rebellion (The Clans Are Marching)

18. Highland Farewell 19. Heavy Metal Breakdown

26. 10. 2014, ACCEPT, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska

STAMPEDO U BUDIMPEŠTI! Izveštaj sa ovog koncerta neće biti u standardnoj formi. Za to postoje jasni razlozi koje ću elaborirati u nastavku teksta. Ovo mi je četvrti put da gledam Accept i uvek isto. Beskompromisna svirka, odličan zvuk, bend usviran i uigran do perfekcije, ogromna količina pozitivne energije sa bine, ali i iz publike, nastup od oko dva sata. Ukratko, sve bolje od boljega. Kako mi je ovo treći Accept u Budimpešti, a drugi u prostoru Petőfi Csarnok, zadržaću se na nekim razlikama između koncerata. Prvo što treba naglasiti jeste činjenica da je ovo ubedljivo najposećeniji nastup od tri koja sam imao sreću da doživim u prestonici Mađarske (februar 2011, oktobar 2012. i oktobar 2014). Zbog izvesnog smanjivanja kapaciteta hale u odnosu na raniji period, nešto je teže predvideti broj prisutnih. Procenio bih ga na nekih 1.500 ljubitelja heavy metala. Dakle, sigurno bar za trećinu više nego pre dve godine, a više nego dvostruko u poređenju sa 2011. Porast interesovanja za metal legende sigurno je posledica odličnih nastupa iz prošlosti. Set lista za ovu turneju (promocija albuma „Blind Rage”) bila je „zakucana” od samog početka. Ukupno 21 pesma, od toga čak šest sa novog albuma. Generalno, nisam za toliko pesama sa novog albuma kada je u pitanju bilo koji bend, ali mogu da kažem da je ovoga puta to bilo sasvim OK. Nekako je i utisak da šta god da su izabrali iz bogate karijere ne bi bilo nezasluženo i slabije primljeno kod publike. Nastup je počeo tačno u 20:28 zvucima prvog singla sa novog albuma Stampede. Jedna od najvećih „faca” u heavy metalu, gospodin Volf Hofman ponovo je bio u prvom planu, kako samom svojom pojavom, tako i gitarskim umećem. Koliko sam uspeo da primetim, drugi gitarista Herman Frank odsvirao je samo jedan samostalan solo i to u pesmi London Leatherboys. Sve ostalo je bilo delo Vuka, uz par zajedničkih solaža. Pevač Mark Tornilo imao je standardno dobro veče. Veoma sam mu zahvalan što pesmu Shadow Soldiers nije posvetio američkim vojnicima, kao par puta ranije na turneji. Zanimljivo je što se sada razgolitio tek za vreme bisa. Izgleda da mu je bilo hladno u Pešti. Drugi čovek benda, basista 181

Peter Baltes ponovo je imao energičan nastup. Svoj sada već čuveni instrumentalni duel sa Volfom imao je na pesmi No Shelter. Bubnjar Švarcman sa ćiriličnom tetovažom svoga imena (Штефан) bio je moćan, u svom elementu (doduše, jednom mu je ispala palica ali ne mari). Srpska ekspedicija u sastavu (Miša, Ranko, Vesna, Aco, Anđela i Bojan) nosi samo pozitivne utiske sa koncerta. Još da nije bilo čekanja od dva i po sata na granici, gde bi nam bio kraj. Moji vrhunci večeri iz nekih razloga bili su na Restless and Wild i na novoj 200 Years. Što se tiče većine Mađara, to je bilo na himnama Metal Heart i Princess of the Dawn. Zvaničan kraj nastupa stigao je u 22:23. Zaista je teško naći bilo kakvu zamerku bendu. Jedan izrazito profesionalan, a s druge strane i emotivan nastup. Dalje pohvale posle svega izrečenog su suvišne. Jednostavno, to je ACCEPT!!!

bis:

182

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.

Stampede Stalingrad Hellfire 200 Years Losers and Winners London Leatherboys Starlight Dying Breed Final Journey Shadow Soldiers From the Ashes We Rise Restless and Wild Ahead of the Pack No Shelter Princess of the Dawn Dark Side of My Heart Pandemic Fast as a Shark

19. Metal Heart 20. Teutonic Terror 21. Balls to the Wall

24. 1. 2015, EPICA, DRAGONFORCE, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska; 25. 1. 2015, SABATON, DELAIN, BATTLE BEAST, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska

ZIMSKI HEAVY METAL VIKEND U PEŠTI! UVODNE NAPOMENE: Onoga trenutka kad se pojavila mogućnost da ću u prestonici Mađarske moći da u dva dana pogledam pet dobrih metal bendova, pala je i odluka vezana za moje prisustvo na tim koncertima. Povoljna okolnost bila je što se sve održavalo za vikend i što je mesto održavanja bilo isto, Petőfi Csarnok, dobro poznata hala koju sam prvi put posetio pre skoro pa punih deset godina. Pored određenih problema, kašnjenje voza iz Beograda, radova u metrou u Pešti i dr. u halu se stiglo taman kad je trebalo. Hladno vreme i padavine u gradu nisu omele brojne heavy metal fanove iz Mađarske i okruženja da pohitaju put Petefija. Prvog dana okupilo se više od 1.500 ljudi, dok je drugog dana koncert bio rasprodat nekoliko dana ranije. Znači više od 2.000 ljubitelja dobre muzike. Šou je mogao da počne. DAN PRVI DRAGONFORCE: Za bend znam već dugo ali se moje veće interesovanje za njih pojavilo sa poslednja dva studijska albuma („The Power Within” i „Maximum Overload”). Igrom slučaja radi se o albumima sa drugim pevačem benda Markom Hadsonom. I pored toga što je on sasvim korektno odradio posao pevača/frontmena, glavna pažnja bila je usmerena na odlični gitarski tandem osnivača grupe, Herman Li/ Sem Totman. Njihovo umeće i uigrani scenski nastup sigurno su najjači utisak sa nastupa. Prevashodno se to odnosi na Lija, sa kojim sam imao prilike i da se slikam nakon nastupa. Zanimljivo je da je Dragonforce bio jedini od pet bendova koji su svirali u Pešti a koji ranije nisam imao prilike da gledam. Na raspolaganju su imali oko 45 minuta i odlučili su se za standardnu set listu od sedam pesama koju forsiraju od početka turneje. Akcenat je bio na promociji veoma dobrog novog albuma, sa 183

koga su izveli tri pesme. Moj vrhunac bio je očekivano na najvećem hitu sa prošlog albuma Cry Thunder. Koncert je bio prilika i za predstavljanje novog bubnjara, Džija Anzalonea. Inače, na nastupu je nedostajao klavijaturista, koji je u međuvremenu dobio sina pa se vratio u Englesku. Sve u svemu, pozitivan utisak. I više nego dobro za prvi put. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Fury of the Storm Three Hammers The Game Symphony of the Night Cry Thunder Valley of the Damned Through the Fire and Flames

EPICA: Ovo mi je bio treći put da se srećem sa simpatičnim Holanđanima posle Kavarne 2010. i Budima 2012. godine. Nikad među omiljenim bendovima, ali poslednjih godina sam počeo da ih cenim više nego ranije. Simone Simons Palotai (kako se zvanično zove nakon udaje) posebna je pojava među heavy metal damama, ne samo zbog svoje izuzetne lepote već i zbog svog pevačkog umeća i autorskog rada. Iako je reč o relativno mladom bendu, osnovanom 2002, oni već godinama iznose prilično uspešne samostalne turneje na koje vode i kvalitetne predgrupe. Sudeći po Budimpešti i broj fanova se progresivno uvećava. Nastup je počeo nešto posle 21:30 u skladu sa najavama. Velika bina na dva nivoa, sa prikladnom scenografijom, bez nekih specijalnih efekata. Set lista bila je prilično u skladu sa mojim željama. Čuo sam većinu omiljenih pesama u veoma dobrom izvođenju benda. Podržao sam slobodu govora sa Martyr of the Free World, osetio kako je to kad ne može da se preboli bolan raskid sa Obsessive Devotion i video kako izgleda kad se život uzme u sopstvene ruke sa Design Your Universe. Zvuk očekivano „obogaćen” horskim i orkestarskim delovima sa matrice. Šef grupe Mark Jansen odlično nadopunjuje Simone sa growl vokalima. I ostali članovi benda prilično raspoloženi i energični. Specijalni gost bio je mađarski violinista Tamás Kriston, sa kojim je Epica izvela jedan kraći instrumental. Nastup je uz jedan bis trajao tačno 100 minuta. Na kraju svi možemo biti zadovoljni. Da zaključim, bend je lako izgurao porodiljsko odsustvo Simone, snimio još jedan kvalitetan album i ima dobru turneju. Verujem da ih čeka svetla budućnost. 184

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Originem The Second Stone The Essence of Silence Unleashed Storm the Sorrow The Last Crusade Martyr of the Free Word The Obsessive Devotion Victims of Contingency Presto (instrumental sa violinistom Tamásom Kristonom) Cry for the Moon Drum Solo Design Your Universe

14. Sancta Terra 15. Unchain Utopia 16. Consign to Oblivion DAN DRUGI

BATTLE BEAST: Bend gledam treći put ali prvi put sa drugom pevačicom Norom Louhimo. S obzirom na veoma moćnu prethodnicu Nite Valo, bilo mi je interesantno da vidim kako će se ona snaći. Snimci preko youtube-a su jedno a nastup uživo nešto sasvim drugo. Odmah da kažem da sam veoma zadovoljan. I kvalitetom pevanja uživo i ponašanjem na bini i energijom koju donosi. Budući da su bili druga predgrupa, na raspolaganju su imali samo pola sata, pa je izbor pao na šest pesama. Očekivano, polovina je bila sa novog albuma „Unholy Saviour”, koji je zvanično izašao pre desetak dana. Sa sjajnog prvenca „Steel” čuli smo samo odličnu Iron Hand. Klavijature su bile nešto tiše na ovoj pesmi, što mi je zasmetalo. BB su ponovili kratak omaž bendu kojem sviraju kao predgrupa u vidu uvoda sa melodijom Lifetime of War od Sabaton-a. Isto su učinili svojevremeno i sa Dead to the World od Nightwish-a. Gest vredan pažnje. Što se tiče zvuka, on je škripuckao s vremena na vreme, ali to nije umanjilo jako dobar nastup. Povratak u osamdesete (tim rečima ga je Nora i najavila) u vidu Touch in the Night prošao je vrlo dobro kod publike, kao i kod mene. Sve u svemu, kratko ali slatko. Na kraju moram reći da, na moju žalost, karijera ovih dobrih Finaca u najmanju ruku 185

stagnira, jer su nakon prvog albuma bili prva predgrupa Nightwish-u, a sada, nakon trećeg, druga predrupa Sabatonu. A isti Sabaton biće predgrupa Nightwish-u na proleće u Americi. Nadam se da je to samo privremeno i da će Battle Beast dobiti pažnju koju bez sumnje zaslužuju. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Far Far Away Black Ninja Touch in the Night Madness Iron Hand Out of Control

DELAIN: Ovaj sastav beogradska publika je imala priliku da gleda sada već davne 2009. u SKC-u, kao predgrupu Fincima Sonata Arctica. Od tada su mi ostali u sećanju lepa Šarlot (Charlotte Wessels) i katastrofalan zvuk. Možda jedan od najgorih na metal koncertima kojima sam prisustvovao. A bilo ih je podosta. Elem, Holanđani su od tada snimili nekoliko albuma i proputovali Evropu i svet na više različitih turneja a i Šarlot je postala master of arts na jednom holandskom univerzitetu. Poslednji album „The Human Contradiction” smatram jednim od boljih izdanja protekle godine, tako da sam sa nestrpljenjem čekao njihov nastup. Na raspolaganju su imali nešto malo više od 40 minuta, tako da je sve to stalo u devet pesama. Iznenadio me njihov izbor. Sa odličnog poslednjeg albuma koji je trebalo da promovišu izabrali su samo jednu pesmu i to ne jednu od tri najbolje. Ne znam šta je razlog tome, možda zato što su bili prinuđeni da pred sam početak turneje promene gitaristu. Kad smo već kod toga, zamena je bila vrlo interesantna i iznenađenje za većinu prisutnih. Radi se o mladoj gitaristkinji Merel Behtold, rođenoj 1992. godine, visokoj nešto malo preko metar i po. Prilikom nameštanja bine ona se šetala i donosila flaše sa vodom. Malo ko je očekivao da će se „mali zvrk” pojaviti sa gitarom kada je nastup počeo. Sve u svemu jako simpatično i prilično uspešno. Ipak, nesporno glavna zvezda nastupa bila je Šarlot. Ona možda nije među najboljim pevačicama današnjice, ali 100% isporučuje ono što čujemo da je snimljeno na cd-u. Moram priznati da sam impresioniran. Našaliću se u maniru dr Šeldona Kupera: „Nemoguće je da neko tako dobro izgleda a u isto vreme i tako dobro peva”. Atmosfera na nastupu bila je na visokom nivou a hala je već bila puna za vreme nastupa Delain-a. Sledeći susret sa bendom već imam zakazan za 11. jul, u okviru Masters of Rock-a. Jedva čekam. 186

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Mother Machine Get the Devil Out of Me Army of Dolls Go Away Pristine Sleepwalkers Dream The Gathering Not Enough We Are the Others

SABATON: Verovali ili ne, bio je ovo moj jedanaesti (i brojem: 11) put da gledam Sabaton. Čak treći put u Mađarskoj, ali prvi put u Budimpešti (posle Sehešfehervara i Balatona). Mnogo toga o njihovim nastupima i atmosferi sam već rekao i ne bih da se ponavljam. Jednom rečju jedinstveno i toplo ga preporučujem svim fanovima metal muzike. Želim odmah da naglasim da sam u prostoru Petőfi Csarnoka gledao mnoge po imenu i kvalitetu veće bendove (Accept, Gamma Ray, Queensryche) ali niko od njih nije bio blizu da rasproda ovaj prostor kao što je to učinila „švedska ratna mašina”. Podatak vredan divljenja. Set lista sastojala se od pesama sa svih albuma, što je urađeno planski, a dominirale su stvari sa novog albuma „Heroes” (komada pet). Nisam ljubitelj poslednjeg izdanja benda, iako je veliki broj pesama sa njega bio očekivan jer se radi o promotivnoj turneji. Odlično raspoložena mađarska publika je u dva navrata izabrala švedske verzije pesama sa „Carolus Rex”: Gott Mit Uns i Lifetime of War, uz naravno standardno traženje pesme Swedish Pagans koje je već postalo tradicija na turneji. Ovaj nastup doneo je manje izmene u najavi za Ghost Division, za koju sam mislio da je nepromenljiva, nešto više pozorišnih elemata sa Joakimovim sviranjem gitare i rifova metal klasika, kao i već standardno „preganjanje” sa publikom koja konstantno skandira palinka između pesama a Joakim posle toga „mora” da pije ovu mađarsku rakiju. Zbog svega navedenog nastup se produžio na sat i četrdeset minuta, prilično netipično za ovaj bend. Poseban utisak ostavila je Primo Victoria kada je više od 2.000 ljudi skakalo, od prvih redova do kraja hale. Gledao sam mnogo bolje koncerte Sabatona, a i ovaj je bio sasvim dobar. I više od toga. 1. The Final Countdown (Europe) / The March To War 2. Ghost Division 3. To Hell and Back 187

bis:

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Carolus Rex Soldier of 3 Armies Gott Mit Uns The Art of War 7734 Resist and Bite 40:1 A Lifetime of War Far from the Fame Swedish Pagans Uprising

15. Night Witches 16. Primo Victoria 17. Metal Crüe

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Po mnogo čemu bio je ovo vikend za pamćenje. Pet kvalitetnih bendova u dva dana na jednom mestu i dobar provod je zagarantovan. Po broju kvalitetnih koncerata u poslednje vreme u Mađarskoj i broju prisutnih na njima možemo zaključiti da je heavy metal u usponu u zemlji našeg severnog suseda. Što je, generalno, ohrabrujuće a daje priliku i nama da iz toga profitiramo. Bilo odlaskom na te koncerte, bilo zbog mogućnosti za lakše „dovlačenje” interesantnih bendova koji su već zakazali Mađarsku. Videćemo šta će se događati u budućnosti ali treba biti optimista. Ako ništa drugo, ono barem na ovom planu.

188

14. 6. 2015, NIGHTWISH, SABATON, Amfiteatar, Banska Bistrica, Slovačka

THE GREATEST SHOW ON EARTH!!! UVODNE NAPOMENE: Banska Bistrica u Slovačkoj igrom slučaja postala je mesto u kome ću prvi put videti svoj najomiljeniji bend u novoj postavi. Od dolaska u bend Holanđanke Flor Jansen mogao sam ih gledati samo jednom, u českom Liberecu 2013. godine, ali to nisam uspeo i pored kupljene karte. Nova turneja povodom izlaska osmog studijskog albuma „Endless Forms Most Beautiful”, bila je prilika koja se nije mogla ni smela propustiti. Kada je kao glavna predgrupa objavljen Sabaton, već sam odavno prelomio da ću ići u Slovačku. O FESTIVALU: Iako je prvobitno zamišljen kao samostalni koncert Nightwish-a u jeku „festivalske” sezone, na kraju je dodavanjem Sabaton-a i nekoliko domaćih bendova to postao pravi festival čiji je muzički program trajao od 17 do ponoći. Amfiteatar izgleda lepo i odlično je mesto za koncerte. Organizatorima zameram nedostatak video-bima, što je za događaje na ovako velikom prostoru nešto što se podrazumeva. Takođe, broj štandova sa pivom i hranom bio je mali tako da su redovi ispred njih bili „kilometarski”. Zbog samog koncerta i zbog prijatne atmosfere koja je vladala, festival sigurno može dobiti prilično visoku ocenu. SABATON: Bio mi je ovo dvanaesti put da gledam Sabaton, čime se učvrstio na prvom mestu liste bendova koje sam u životu video bez obzira na stil muzike. S jedne strane to je posledica činjenice da volim taj bend, a s druge strane i toga što oni jako često gostuju u Srbiji (čak šest puta) kao i u regionu. U Slovačkoj su imali na raspolaganju sat i po, što se poklapa sa dužinom njihovog headliner nastupa. Počelo je negde oko 20 časova sa dve već sada standardne intro pesme, na koje se nadovezala himna Ghost Division. O nastupima Sabatona sam već toliko pisao da ću se sada ograničiti samo na specifičnosti ovog u Banskoj Bistrici. Prvi put sam doživeo da su čak dve pesme za redom izvođene na švedskom (Gott Mit Uns i A Lifetime of War), obe kao izbor publike. 189

Čak pet pesama sa novog albuma „Heroes” sigurno nije nešto što se meni dopada, ali promocija albuma još traje pa ni ne čudi. Zanimljivo je da su tokom nastupa članovi benda dobili orden od neke slovačke patriotske organizacije zbog doprinosa promociji istorije Čehoslovačke. Joakim je bio zadovoljan priznanjem a malo manje srećan time što su predstavnici udruženja pokušali da mu nametnu obavezu da napiše pesmu o određenom liku iz njihove prošlosti. Šta će od toga biti ostaje da se vidi. Nastup se završio u 21:25, atmosfera je bila na zadovoljavajućem nivou pogotovo na hitovima kao Primo Victoria. Zanimljivo je napomenuti da smo basistu i jednog od osnivača benda Para Sundstroma videli nekih sat vremena pre početka nastupa u centru grada kako se mirno šeta sa nekom plavušom, verovatno lokalnom devojkom. Nisam želeo da ih ometam...

bis:

1. Intro: The Final Countdown (Europe pesma), The March to War 2. Ghost Division 3. To Hell and Back 4. Carolus Rex 5. Swedish Pagans 6. Resist and Bite 7. The Art of War 8. Soldier of 3 Armies 9. Gott mit uns 10. A Lifetime of War 11. Attero Dominatus 12. Far from the Fame 13. Night Witches 14. Primo Victoria 15. Metal Crüe

NIGHTWISH: Tačno u 22:02 uz zvuke uvodne pesme počeo je dugo očekivani nastup zvezda večeri. Ne mogu reći da je sve krenulo idealno. Zvuk na uvodnoj Shudder Before the Beautiful nije bio baš najbolji a osvetljenje sa bine bilo je jako tako da sam na bini jedva razaznavao članove benda. Uz to je u blizini bio neki pijanac looking for a fight. Na trenutak pomislih: šta me snađe. Već na drugoj Yours is an Empty Hope zvuk se stabilizovao a blještavo svetlo je isključeno. A i onaj tip se 190

negde izgubio. Za razliku od američke turneje, bend ovde koristi pirotehniku, što samo upotpunjuje doživljaj. Šestorka funcioniše skladno a izbor pesama je očekivano napravljen sa naglaskom na poslednji album (7 od 17). To meni, a i dobrom delu publike nije smetalo, naprotiv. Svi smo jako dobro prihvatili nove pesme, skoro podjednako kao stare. Neke čak i bolje, nevezano za činjenicu ko i koliko podržava teoriju evolucije koju određene pesme promovišu. U odnosu na američku turneju vraćena je Wishmaster a svirana je i sjajna Ever Dream, što je naravno naišlo na neskriveno odobravanje publike. Sigurno najjači utisak sa koncerta očekivano je bila Flor Jansen, neko ko se može opisati kao „tri u jednom”. I glas i stas i ponašanje na bini. Bez dileme najbolji izbor za poziciju vokala koji je bend mogao da napravi. Tarja, pa čak i Anet, sigurno mogu delove nekih pesama otpevati bolje od nje, ali niti imaju njenu vokalnu raznovrsnost niti njen stav i ponašanje na bini. Večeras je samo potvrđeno ono što su mnogi naslutili a to je da Flor jeste i treba da bude trajno rešenje. I Troj je prvi put predstavljen u svojstvu stalnog člana, iako od 2009. godine svira na svakom NW koncertu, tako da je slovačka publika već imala prilike da ga vidi (i ja sa njom) na Topfestu 2012. u Pješćanima. On je standardno na bini bio samo u pesmama gde je njegova vokalno-instrumentalna uloga bila neophodna. Što se mog utiska tiče, posle uvodne nelagode sve se polako pretvorilo u veliki trijumf. Bukvalno kako je koncert odmicao, bilo mi je sve bolje. Tri puta se naježih i to na Storytime, Sleeping Sun i možda iznenađujuće na The Greatest Show on Earth. I na kraju pesme povik WE WERE HERE kao zajednička poruka benda i fanova da smo svi mi 14. juna 2015. proveli jedno divno veče u Amfiteatru u Banskoj Bistrici u Slovačkoj, na planeti Zemlji, koje ćemo pamtiti do kraja života. U 23:35 prekid i gotovo bez pauze sledi bis. Dve himne Ghost Love Score i Last Ride of the Day za kraj jednog vanserijskog koncerta, za mnoge najboljeg u životu. To vam mogu potvrditi i moji saputnici Siniša i Petar. Nešto pre ponoći bend se nasmejan oprašta od zadovoljne publike. Ukupno sat i 52 minuta. Zvaničan podatak je da je bilo čak 9.000 ljudi. Zaista se na prste jedne ruke mogu nabrojati metal bendovi koji bi u Slovačkoj mogli da privuku toliko publike. Veliki trijumf i dokaz popularnosti. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Ovo je koncert koji je potvrdio da Nightwish spada u jedan od vodećih metal bendova današnjice i da njihova popularnost bukvalno raste posle svakog izdatog albuma, bez obzira na pevačicu koja je u tom trenutku u bendu. Što se mene tiče, ovo je bio samo prvi u nizu Nightwish koncerata koje u toku ove 191

godine nameravam da posetim. Sledeći susret je već u julu kada će u Češkoj biti glavne zvezde čuvenog Masters of Rock festivala. To će mi biti jubilarni deseti Nightwish nastup (sa sve tri pevačice), što sam nagovestio i Marku Hietali prilikom našeg susreta u Zlinu. U najkraćem: THE GREATEST SHOW ON EARTH!

bis:

192

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Intro: Roll Tide (Hans Zimmer pesma) Shudder Before the Beautiful Yours Is an Empty Hope Amaranth Endless Forms Most Beautiful Ever Dream My Walden Élan Weak Fantasy Storytime I Want My Tears Back 7 Days to the Wolves Wishmaster Stargazers Sleeping Sun The Greatest Show on Earth (Chapters 2: Life, 3: The Toolmaker)

17. Ghost Love Score 18. Last Ride of the Day 19. Outro: The Greatest Show on Earth Chapter IV: The Understanding, The Greatest Show on Earth Chapter V: Sea-Worn Driftwood

9–12. 7. 2015, Masters of Rock, Vizovice, Češka Republika

GOSPODARI ROKA PO TRINAESTI PUT U ČEŠKOJ O FESTIVALU: Masters of Rock se tradicionalno održava u Vizovicama kod Zlina na samom istoku Češke. Na festivalu sam prvi put bio 2012. godine, kada sam ostao dva dana (drugi i treći). Ovoga puta sam bio sva četiri i ispratio veći deo muzičkog programa na glavnoj bini nazvanoj po preminuloj legendi heavy metal muzike Ronnie James Dio. Po nekim informacijama, u Vizovicama se okupilo oko 30.000 ljudi a program, koji se standardno bazirao na heavy/power zvuku, ove godine je bio raznovrsniji nego ranije. Više od četrdeset bendova samo u glavnom programu, plus sporedna bina na kojoj su nastupali domaći sastavi. Kada se preračuna da je za sve to trebalo izdvojiti nekih desetak evra po danu, ovaj festival gledajući odnos cene i kvaliteta nema premca u Evropi. Zanimljivo je napomenuti da je ove godine vreme bilo znatno hladnije nego inače. Pogotovo prve večeri kada je temperatura oko ponoći bila nekih 5 stepeni. Zaista neverovatno s obzirom da je prethodnog dana kada smo krenuli iz Beograda bilo zabeleženo čak 37. THE GENTLE STORM: Sa velikim zadovoljstvom i nestrpljenjem čekao sam da vidim uživo zaista sjajan projekat Arjena Lukasena i Anike van Giersbergen pod nazivom The Gentle Storm. Sam album za mene je jedno od najboljih ostvarenja ove godine i za svaku je preporuku. Iako smo znali da Arjena nećemo videti u Češkoj, ostatak benda predvođen odličnom Anikom je ostavio vrlo pozitivan utisak. Solo gitaru svirala je ,,mali zvrk” Merel Behtold, koju smo imali prilike da vidimo zimus u Budimpešti kao gitaristkinju Delain, dok je drugi vokal bila simpatična Marsela Bovio iz Stream of Passion. Ukupno šest pesama sa istoimenog prvenca uz još nekoliko obrada što Ayreona, što The Gathering, sadašnjih i bivših bendova vodećeg dvojca. Iako je termin od 17:30 bio dosta nepovoljan, videli smo prilično dobro interesovanje i prijem kod publike. Ukupno sat i deset minuta. Iako na samom početku, za mene jedan od najbitnijih momenata festivala. Zamiljivo je da su se tokom nastupa u pozadini bine pojavile i Šaron den Adel i 193

nova pevačica benda Xandria Diane van Giersbergen (nije u srodstvu sa Anikom). Holandska solidarnost na delu! 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Endless Sea Heart of Amsterdam Brightest Light The Storm Eléanor (The Gathering obrada) New Horizons Valley of the Queens (Ayreon obrada) Isis and Osiris (Ayreon obrada) Fallout (Devin Townsend Project obrada) Strange Machines (The Gathering obrada) Shores of India

KAMELOT: Moj prvi susret sa ovim bendom bio je 2010. godine na Siget festivalu. To je, kao što će se kasnije ispostaviti, bio jedan od poslednjih nastupa Roja Kana kao vokala Kamelota. Novi frontmen Tomi Karevik pristojno je odradio posao i posle dva studijska albuma učvrstio svoje mesto u bendu. I on je podsetio da mu je jedan od prvih nastupa bio upravo onaj pre tri godine na Masters of Rock-u. Za njegov čudan stajling čuh izraz fancy metal. Oko sat i dvadeset minuta svirke. Meni, naravno, najbolje na hitovima Karma i Forever, koje je i većina publike zadovoljno prihvatila.

bis:

194

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Rule the World Torn The Great Pandemonium Veil of Elysium Karma Revolution Center of the Universe When the Lights are Down Insomnia Ghost Opera Forever

12. Sacrimony (Angel of Afterlife) 13. March of Mephisto

U.D.O: Jedan od najenergičnijih nastupa na ovogodišnjem festivalu bio je svakako nastup Uda Dirkšnajdera i njegovog benda. Ukupno 17 pesama i sat i po beskompromisne svirke. Bez mnogo priče, samo heavy metal i numera za numerom. Prilično šarenolika set lista, svirano je više pesama koje dugo nisu izvođene. Neke od njih bile su iznenađenje i za mene (Blitz of Lightning, Metal Eater). Sa novog albuma „Decadent” očekivano je izvedeno najviše pesama, četiri. U skladu sa praksom u poslednje dve godine pesme iz Accept perioda ostavljene su za bis, što je samo dodatno popravilo utisak. Od tri odgledana U.D.O nastupa ovaj mi je zbog izbora pesama bio najslabiji ali definitivno među najboljima na festivalu. To dovoljno govori o energiji koju U.D.O emituje na svojim nastupima.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Speeder Blitz of Lightning King of Mean Decadent Black Widow Never Cross My Way They Want War Animal House Man and Machine Faceless World Pain Untouchable Metal Machine Metal Eater

15. Metal Heart (Accept pesma) 16. Fast as a Shark (Accept pesma) 17. Balls to the Wall (Accept pesma)

WITHIN TEMPTATION: Prvi put u životu imao sam prilike da vidim ove popularne Holanđane. Album iz 2011. „The Unforgiven” ostavio mi je jako dobar utisak iako sam muziku sa njega formulisao kao pop metal. Na početku odmah moram reći da je bend opravdao status zvezde večeri i drugog benda na festivalu. To se pre svega može reći za nastup i spektakularnu binu i scenografiju. Čak tri video-bima na kojima su se emitovali spotovi pesama koje su izvođene, kao i ostali „prigodan” sadržaj. Zanimljivo je da se bend nije odlučio da izvodi vokalne deonice gostu195

jućih pevača već su one puštane sa matrice. Tako smo već u prvoj pesmi Paradise (What About Us?) mogli da čujemo Tarjin glas i da je u isto vreme vidimo na video-bimu. Harizmatična Šaron pokazala je svoj specifičan stil nastupa iako je zbog hladnoće morala ponovo da obuče ogrtač. Zaista netipična scena za sredinu jula. Mislim da je teško naći majku troje dece koja u isto vreme dobro peva i odlično izgleda. Nisam veliki fan ovog benda ali sam zadovoljan set listom, kao i kompletnim nastupom. Na kraju tačno sat i po, što je bilo predviđeno vreme za headlinere sva četiri dana.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Paradise (What About Us?) Faster In the Middle of the Night Fire and Ice Our Solemn Hour Stand My Ground The Cross Dangerous And We Run Summertime Sadness (Lana Del Rey obrada) Iron The Heart of Everything What Have You Done Ice Queen

15. Sinéad (accoustic) 16. Covered By Roses 17. Mother Earth

HAMMERFALL: Po četvrti put sam gledao Šveđane za koje mogu da kažem da ih pratim od prvog albuma izdatog još daleke 1997. godine. Definitivno za mene najznačajniji bend drugog dana. Na raspolaganju su imali sat i petnaest koje su popunili mešavinom starih hitova i novijih pesama. Ovaj nastup mi je donekle vratio nadu u sam bend posle razočaranja koje sam ranije doživeo njihovim prečestim ponavljanjem, a to se pre svega odnosi na kontakt Joakima Kansa sa publikom, njegovim istim frazama i najavama. Verovatno je tome doprinelo i nekoliko godina pauze od kada sam ih gledao poslednji put (Beograd 2011). Možda očekivano, vrhunac doživljaja bio mi je na samoj pesmi Hammerfall koja je jedina izvedena sa neprevaziđenog prvenca „Glory to the Brave”. 196

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Hector’s Hymn Any Means Necessary Renegade B.Y.H. Blood Bound Let the Hammer Fall Live Life Loud 400 Meter Medley Threshold Last Man Standing Hammerfall

12. Bushido 13. Hearts on Fire

DELAIN: Simpatične Holanđane gledam treći put uživo, a ovaj nastup je imao svoje specifičnosti. Sve je krenulo jako amaterski, od članova benda koji sami nameštaju svoje instrumente na bini do prilično lošeg zvuka u prvom delu svirke. Ipak, sve je ,,peglano” pozitivnom energijom pevačice Šarlot i njenom konstantnom animacijom publike. Za nešto manje od sat bend je uspeo da izvede 11 pesama, od kojih sam prvi put čuo i dugo očekivanu Stardust sa poslednjeg albuma. The Gathering je izveden bez Marka Hietale a nastup je standardno završen sa We are the Others. Šarlot, nešto konzervativnije obučena nego obično, bila je zvezda nastupa a deo energije uspela je da prenese na publiku. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Mother Machine Get the Devil Out of Me Army of Dolls Stardust Pristine Sleepwalkers Dream The Tragedy of the Commons Stay Forever Not Enough The Gathering We Are the Others 197

POWERWOLF: Vukovi su Masters of Rock izabrali kao mesto za snimanje svog dvd-izdanja i od organizatora su dobili glavni termin trećeg dana. Pored najvećih hitova iz dosadašnjeg dela karijere, ovaj koncert obuhvatio je i premijerno izvođenje nekoliko pesama sa novog albuma „Blessed&Possessed”. I baš kad je trebalo da se izvede naslovna numera, došlo je do nesvakidašnjeg problema. Pesma je prekinuta jako brzo jer bubnjar nije znao šta i kako da svira. U prvom trenutku ostali članovi benda bili su iznenađeni i mislili su da se radi o trenutnom propustu. Posle kratkotrajnih konsultacija bilo je jasno da ovu pesmu nećemo čuti. Da li će taj momenat biti izbačen iz budućeg dvd-ija ostaje da se vidi. Možda je i zbog toga ukupan nastup trajao svega sat i dvadeset pet minuta. Bez obzira na to, Powerwolf je dokazao da je bend na vrhuncu popularnosti i da ima fanove širom Evrope. Pevač sa umetničkim imenom Atila Dorn nije bio dovoljno glasan za moj ukus (što je više problem ozvučenja), ali je još jednom pokazao svoje vokalne i frontmenske sposobnosti. Na kraju je publika u kolektivnoj ispovesti priznala da je posednuta heavy metalom. Sigurno je da ovaj jedinstven imidž ima svoje prednosti ali pitanje je kako će se bend snaći u budućnosti zbog ograničenosti tematike kojom se bave.

bis:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Sanctified With Dynamite Coleus Sanctus Army of the Night Amen & Attack Resurrection by Erection Armata Strigoi (prvi put izvedena uživo) Sacred & Wild All We Need Is Blood Drum Solo Kreuzfeuer Werewolves of Armenia Blessed & Possessed (prekinuta jer bubnjar nije znao pesmu) We Drink Your Blood Lupus Dei

15. Raise Your Fist, Evangelist 16. In the Name of God (Deus Vult)

ARKONA: Imao sam zadovoljstvo da prvi put vidim ruski metal sastav koji je na prošlom albumu posvetio pesmu mojoj otadžbini. Mo198

ram priznati da sam od početka koncerta čekao taj momenat. I onda, kao četvrtu pesmu, Maša je najavila: SERBIA!!! Naježih se. Mlada Ruskinja imala je veoma energičan nastup, pevala je i growl tehnikom po potrebi. Ostavila je zaista pozitivan utisak. Generalno, atmosfera je bila jako dobra a publika je imala svoj šou. Trčali su i skakali u jednom velikom krugu. To je posebno bilo izraženo na Stenka na stenku. Malo je metal bendova koji pevaju na svom maternjem jeziku (a da nije engleski) i da su popularni širom sveta. Svirali su više od sat vremena. Tačnu set listu ne znam ali navodim pesme koje su svirane bez pravog redosleda. Sa nestrpljenjem čekam 27. oktobar kada će Arkona biti gost Beograda kao predgrupa finskim folk metal velikanima iz Korpiklaani-ja. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Yav’ Goi, Rode, Goi Serbia Zakliatie Na strazhe novyh let Slavsya Rus! Stenka na stenku Yarilo

SONATA ARCTICA: Posle skoro šest godina bio sam ponovo u prilici da pogledam Tonija Kaka i Sonatu Arcticu. Nastup u Češkoj bio je jedan od onih na kojima je bend svirao svoj ceo prvi album „Ecliptica” izdat 1999. godine. Osim vrlo dobrog prvenca publika u Vizovicama imala je mogućnost da čuje još samo Don’t Say a Word na otvaranju i The Wolwes Die Young sa poslednjeg albuma na kraju. Nastup je trajao nešto malo preko sat i deset minuta. Moj vrhunac očekivano je bio na vezivanju Replica, Kingdom for a Heart i himne FullMoon. Toni se prisetio kako je prvi put na Masters of Rock-u bilo neko nevreme pa su FullMoon faktički izveli bez muzike. Prijatan nastup Sonate kao uvertira u veliko finale koje će uslediti. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Don’t Say a Word Blank File My Land 8th Commandment Replica Kingdom for a Heart 199

7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

FullMoon Letter to Dana UnOpened Picturing the Past Destruction Preventer The Wolves Die Young Vodka

GAMMA RAY: Peti put sam pogledao jedan od mojih najomiljenijih bendova. Heavy metal ikonu Kaija Hansena sedmi jer sam ga gledao i sa drugim bendovima (Avantasia, Unisonic). Iako kraći nego što sam se nadao i sa manje pesama, i ovaj nastup Gamma Ray-a ostaće mi urezan u sećanje. Zvuk mi je po prvi put na festivalu delovao savršen (dok nisam shvatio da se mikrofoni za pozadinske vokale jedva čuju). Set lista sigurno je mogla da bude bolja, ali za mene teško da bilo kakav izbor GR pesama može da bude loš. Kada su vezane Rebellion in a Dreamland (nepotpuna) i Land of the Free, zaplakao sam. Jednostavno, ne postoji album koji mi više znači od tog remek-dela izdatog pre tačno 20 godina. I veliko je pitanje da li će postojati. Definitvno nastup koji je na celom festivalu od mene izvukao najsnažnije emocije. U interakciji sa publikom I Want Out i Somewhere Out in Space trajale su duže nego što bih želeo, ali kao što rekoh, sa Kaijem, Dirkom, Henjom nema promašaja. Ni „povampirenje veštačkog hita” Fight nije mi smetalo, naprotiv. Veliko je zadovoljstvo što će moj sledeći susret sa njima biti na jesen u Budimpešti i to na specijalnoj turneji kojom se obeležava 25 godina postojanja benda. Jedan je Kai, jedan je Gamma Ray!

bis: 200

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Avalon Hellbent Heaven Can Wait Fight Master of Confusion Empathy I Want Out (Helloween pesma) Rebellion in Dreamland Land of the Free Somewhere Out in Space

11. Send Me a Sign

NIGHTWISH: A onda je došlo vreme da se festival zatvori. Došlo je vreme za glavne zvezde, za bend čiji je poster na zvaničnim plakatima Masters of Rock-a. Ovo je inače treći put da je Nightwish glavni bend festivala, nakon 2009. i 2012. Dakle, kao da je formirana tradicija da se to dešava na svake tri godine. U odnosu na prethodni nastup kada sam ih gledao, nov je album „Endless Forms Most Beautiful”, nov je bubnjar, Kai Hahto koji menja privremeno odsutnog Juku, i nova je pevačica. I to kakva! Gospođica Flor Jansen predstavila se češkoj publici pre dve godine u Liberecu ali je sada prvi put pevala pesme sa albuma na kojem je ona učestvovala. Kada se pojavila na bini, iako sam je gledao pre samo dvadesetak dana u Slovačkoj, meni je delovala kao da ima tri metra. Da li je u međuvremenu porasla ili je samo u pitanju optička varka?! Koliko je stvarno visoka, imao sam prilike da se uverim samo par sati ranije na meet&greet kada sam je video „u dva-tri metra” što bi rekao Palma. Stvarno impozantna, viša od svih ostalih kolega u bendu, kojima visina ne manjka. Izuzimajući Empua, naravno. Elem, u odnosu na Slovačku na Mastersu smo dobili festivalsku set listu jer se bend, iako glavni, morao uklopiti u predviđenih sat i po. Umesto Wishmaster ubačena je She is my Sin dok smo ostali bez Ever Dream, 7 Days to the Wolves i naslovne Endless Forms Most Beautiful. Šteta, sigurno, ali to ne umanjuje doživljaj gledanja Nightwish-a uživo. Iako se na momente primetila tronedeljna pauza (ispadanje Kaija na Amaranth) bend je delovao skladno i moćno. Pirotehnika je bila sadržajnija u odnosu na Slovačku, ali je na bisu nije bilo, što sigurno nije bilo planirano. Kao propust organizatora navodim nestanak video-bima u toku Elana, koji je trajao desetak minuta. To se sigurno nije dopalo ljudima stotinama metara od bine. A takvih je bilo mnogo. Tokom nastupa NW očekivano je zabeležena najveća gužva, gde su i svi prolazi pored štandova bili zakrčeni. Odlučio sam da ovaj nastup pogledam sa veće udaljenosti da mi niko ne bi „upadao u kadar”. Ta odluka pokazala se dobrom jer sam „najveći šou na svetu” mogao pogledati bez guranja i nerviranja. Koji minut posle ponoći nastup i festival su završeni standardnom Last Ride of the Day, na oduševljenje zadovoljne publike. Do sledećeg jula. 1. 2. 3. 4. 5.

Shudder Before the Beautiful Yours Is an Empty Hope Amaranth She Is My Sin My Walden 201

bis:

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Élan Weak Fantasy Storytime I Want My Tears Back Stargazers Sleeping Sun The Greatest Show on Earth

13. Ghost Love Score 14. Last Ride of the Day

OSTALI: Od drugih bendova pogledao sam praktično cele nastupe: Krokus, Gothard, The Exploited, Voodoo Circle i delove nastupa Black Label Society i Legion of the Damned. Neke bendove koje sam želeo da vidim nisam uspeo zbog satnice njihovog nastupa kao npr. Anvil, Bloodbound, Turbo. Najveći žal ostaje za grupom Xandria, ali zbog kašnjenja voza iz Beograda, koje je poremetilo prvobitni plan, to nije bilo izvodljivo. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Masters of Rock je jedan od najvažnijih heavy metal festivala današnjice, sa već zavidnom istorijom. Publika dolazi iz svih delova Evrope i veoma je raspoložena. Može se reći i da ih je sve više i više. I ove godine nosim pozitivne utiske i preporučujem ovaj festival svim pravim heavy metal fanovima koji su, naravno, u mogućnosti da ga posete. Iskreno verujem da neće zažaliti.

202

15. 7. 2015, NIGHTWISH, Soronnia, PeCsa Music Garden, Budimpešta, Mađarska

NIGHTWISH U PETEFIJU – 10 GODINA POSLE UVODNE NAPOMENE: Nightwish sam prvi put gledao pre nešto više od jedne decenije u Petőfi Csarnoku u Budimpešti. Moj prvi pokušaj da ih vidim u jesen 2004. završio se neuspešno jer je koncert rasprodat veoma brzo. U znak zahvalnosti, bend je zakazao novi za maj naredne godine, u istom prostoru, samo na otvorenom. Sa velikim zadovoljstvom odgledao sam taj nastup i u isto vreme prvi put posetio prestonicu Mađarske. Niko nije ni slutio kakav sukob postoji unutar benda i da će to biti jedan od poslednjih nastupa Tarje Turunen sa Nightwish-om. Nakon toga došla je Anet, snimljena su dva odlična albuma, pa Flor sa kojom je snimljen novi „Endless Forms Most Beautiful”. U međuvremenu sam NW gledao još devet puta. Simbolika je htela da jedanaesti put to bude u gradu i prostoru u kojem sam ih prvi put gledao. I to baš deset godina kasnije. Inače, prvobitno je nastup planiran za festival u Tokaju, ali s obzirom da je ceo događaj otkazan, premešten je u Peštu. Nama iz Srbije i brže i lakše. KONCERT: Kao predgrupa nastupili su Mađari Sorronia, koji su imali celih 40 minuta na raspolaganju. Nisu ostavili neki specijalan utisak. Simpatična pevačica Ana Kiralji deluje previše stidljivo za frontdamu jednog metal benda. Bendu želim sve najbolje, ali nisam siguran da imaju ono što je neophodno da bi se probili u širim okvirima. Pred početak nastupa zvezda večeri prostor se napunio. Zaista mi je teško da procenim broj ljudi jer mi je sve delovalo manje nego pre 10 godina. Dok ne nađem neki pouzdaniji podatak, pretpostavljam da je bilo 2.000-3.000 posetilaca. Više nije ni moglo da stane. Nešto posle 20:30, još uvek pod svetlošću dana, počeo je intro Roll Tide. Ovo mi je drugi put da gledam dva uzastopna koncerta NW. Prethodno sam 2012. spojio Peštu i Prag. Sada sam povezao Masters of Rock i Peštu. Pošto sam bend u ovoj postavi gledao u Slovačkoj i Češkoj i o tome napisao izveštaje, sada neću mnogo dužiti u opisivanju već ću navesti neke specifičnosti peštanskog nastupa. Set lista je bila identična onoj 203

sa Masters of Rock-a a samim tim i trajanje koncerta od nekih sat i po. Definitvno mogu da kažem da je u Mađarskoj bila najbolja odnosno najvatrenija atmosfera. Konstantno guranje, vriska i skakanje su nešto što na ranijim koncertima ove godine nisam osetio. Pirotehnika je bila daleko najbogatija. Zanimljivo je da se Flor čak dva puta našla „u vatri” i to za vreme uvodne Shudder Before the Beautiful i Weak Fantasy. Da li je ona pogrešno procenila mesto gde treba da stane ili je to bila greška ekipe nije ni bitno. Najvažnije je da se to nije odrazilo na njen nastup a mislim da nije došlo do stvarnih opekotina. Kasnije je samo šaljivo prokomentarisala kako je bukvalno on fire. Na Sleeping Sun neke mlade Mađarice pored nas su plakale celu pesmu. Sigurno jedan od momenata po kome ću pamtiti ovaj nastup. Bina je bila nešto niža, tako da je bilo teško videti članove benda u celosti. To je sigurno jedan od minusa ovog koncerta, no to je već propust organizatora. I na kraju, Miša je uhvatio palicu, ali ju je predao pomenutim „uplakanim” klinkama. Sve u svemu još jedan odličan nastup. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA: Od tri koncerta NW koja sam ovog leta gledao bez razmišljanja najbolji mi je onaj u Slovačkoj. Bio sam najbliži bini, nastup je trajao nadjuže, a i prvi put sam video bend sa Flor. Novi susret sa omiljenim bendom zakazan je za decembar ove godine. Još uvek nepotvrđene Pešta 12. i Bratislava 13. čine se kao idealne opcije. Ipak, moraćemo da sačekamo zvaničnu objavu. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

204

Shudder Before the Beautiful Yours Is an Empty Hope Amaranth She Is My Sin My Walden Élan Weak Fantasy Storytime I Want My Tears Back Stargazers Sleeping Sun The Greatest Show on Earth Ghost Love Score Last Ride of the Day

Sa Bifom Bajfordom (Saxon) u Zagrebu 2009. godine.

205

Sa Džonijem Stojčevskim (Pegazus) u Ljubljani 2011. godine

206

Sa Manuelom Kraler (Xandria) u Budimpešti 2012. godine

207

Sa Ralfom Šipersom (Primal Fear) u Sofiji 2012. godine

208

Sa Markom Hietalom (Nightwish) u Zlinu 2012. godine

209

Sa Blejzom Bejlijem (ex Iron Maiden) u Beogradu 2013. godine

210

Sa Hermanom Lijem (Dragonforce) u Budimpešti 2015. godine

211

HEAVY METAL I ROCK KONCERTI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 212

30. 3. 2002. Paul Di Anno, Barutana, Beograd, Srbija 26. 7. 2002. Motorhead, Stadion Tašmajdan, Beograd, Srbija 6. 8. 2002. Savatage, KST bašta, Beograd, Srbija 7. 12. 2003. Deep Purple, Sajam, Beograd, Srbija 15. 6. 2004. Metallica, Stadion Partizan, Beograd, Srbija 18. 6. 2004. Judas Priest, Queensryche, Stadion Akademik, Sofija, Bugarska 30. 11. 2004. W.A.S.P, Hristo Botev, Sofija, Bugarska 26. 5. 2005. Nightwish, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska 28. 5. 2005. Paul Di Anno, Dom omladine, Beograd, Srbija 14. 6. 2005. Megadeth, Dungeon, SKC bašta, Beograd, Srbija 23. 6. 2005. Black Sabbath, Black Label Society, Stadion Lokomotiva, Sofija, Bugarska 9. 7. 2005. Slayer, Exit festival, Novi Sad, Srbija 29. 9. 2005. Gamma Ray, Nocturnal Rites, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska 29. 1. 2006. Helloween, Zimen dvorec na sporta, Sofija, Bugarska 10. 10. 2006. W.A.S.P., SKC, Beograd, Srbija 5. 2. 2007. Therion, Grave Digger, Sabaton, SKC, Beograd, Srbija 14. 3. 2007. Iron Maiden, Lauren Harris, Sajam, Beograd, Srbija 27. 6. 2008. Iron Maiden, Avenged Sevenfold, Parco Nord, Bolonja, Italija 29. 6. 2008. Judas Priest, Iced Earth, Yngwie Malmsteen, Parco Nord, Bolonja, Italija 5. 7. 2008. Manowar, Holly Hell, Kaliakra stadion, Kavarna, Bugarska 10. 7. 2008. Nightwish, Exit festival, Novi Sad, Srbija 25. 7. 2008. Metallica, Stadion Vasil Levski, Sofija, Bugarska 4. 10. 2008. Thin Lizzy, Dom sindikata, Beograd, Srbija 27. 10. 2008. Tarja, SKC, Beograd, Srbija 6. 2. 2009. Sepultura, Sorrow, Blue Box, Sofija, Bugarska 7. 2. 2009. Grave Digger, Sodom, Hristo Botev, Sofija, Bugarska 8. 2. 2009. Kreator, Caliban, Universiada, Sofija, Bugarska 10. 2. 2009. Iron Maiden, Lauren Harris, Beogradska arena, Beograd, Srbija 21. 2. 2009. Saxon, Iced Earth, Boogaloo, Zagreb, Hrvatska 10. 3. 2009. Judas Priest, Megadeth, Testament, PalaSharp, Milano, Italija 30. 3. 2009. Nightwish, Volbeat, Pain, Indica, Palabam, Mantova, Italija 2. 4. 2009. Nightwish, Pain, Indica, Dvorana Dražen Petrović, Zagreb, Hrvatska

33. 10.04.2009. Hammerfall, Sabaton, Bloodbound, Universiada, Sofija, Bugarska 34. 11. 4. 2009. Hammerfall, Sabaton, Bloodbound, SKC, Beograd, Srbija 35. 26. 5. 2009. AC/DC, The Answer, Stadion Partizan, Beograd, Srbija 36. 27. 6. 2009. Heaven and Hell, Motley Crue, Queensryche, Edguy, Lita Ford, Tesla, Stadio Brianteo, Monca, Italija 37. 28. 6. 2009. Dream Theater, Blind Guardian, Tarja, Napalm Death, Down, Carcass, Mastodon, Stadio Brianteo, Monca, Italija 38. 29. 6. 2009. Queensryche, Saga, Festivalna, Sofija, Bugarska 39. 2. 7. 2009. Scorpions, Blind Guardian, Edguy, Kaliakra stadion, Kavarna, Bugarska 40. 31. 8. 2009. Sabaton, Stratovarius, Turbo, Teatar na Bemowie, Varšava, Poljska 41. 11. 10. 2009. Tarja, Universiada, Sofija, Bugarska 42. 17. 10. 2009. Rage, Sabaton, Hristo Botev, Sofija, Bugarska 43. 18. 10. 2009. ZZ Top, Beogradska arena, Beograd, Srbija 44. 15. 11. 2009. Sonata Arctica, Delain, SKC, Beograd, Srbija 45. 17. 11. 2009. W.A.S.P., Hristo Botev, Sofija, Bugarska 46. 23. 1. 2010. Stratovarius, Tracedawn, SKC, Beograd, Srbija 47. 16. 2. 2010. Gamma Ray, Freedom Call, Secret Sphere, Magazzini Generali, Milano, Italija 48. 16. 3. 2010. Saxon, Exiled on Earth, Estragon, Bologna, Italija 49. 22. 6. 2010. Metallica, Slayer, Megadeth, Anthrax, Levski stadion, Sofija, Bugarska 50. 23. 6. 2010. Manowar, Alice in Chains, Levski stadion, Sofija, Bugarska 51. 12. 7. 2010. Queensryche, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska 52. 23. 7. 2010. Tarja, Doro, Epica, Leave’s Eyes, Kaliakra stadion, Kavarna, Bugarska 53. 24. 7. 2010. Kreator, Sodom, Destruction, Korpiklaani, Kaliakra stadion, Kavarna, Bugarska 54. 25. 7. 2010. Accept, Annihilator, Primal Fear, Voivod, Kaliakra stadion, Kavarna, Bugarska 55. 15. 8. 2010. Iron Maiden, Kamelot, Sziget festival, Budimpešta, Mađarska 56. 23. 9. 2010. Guns’n Roses, Danko Jones, Beogradska arena, Beograd, Srbija 57. 4. 10. 2010. Ozzy Osbourne, Papp Laszlo Arena, Budimpešta, Mađarska 58. 19. 10. 2010. Blind Guardian, Stodola, Varšava, Poljska 59. 24. 10. 2010. Scorpions, Ahat, Stadion Akademik Pliska, Sofija, Bugarska 60. 27. 10. 2010. W.A.S.P., Bastardolomeys, Festivalna, Sofija, Bugarska 61. 17. 11. 2010. Therion, Leprous, SKC, Beograd 62. 19. 11. 2010. Sabaton, Alestorm, Steelwing, SKC, Beograd 63. 19. 12. 2010. Avantasia, Grugahalle, Esen, Nemačka 64. 23. 1. 2011. Helloween, Stratovarius, Аvatar, Hristo Botev, Sofija, Bugarska 65. 2. 2. 2011. Accept, Steelwing, 202, Budimpešta, Mađarska 213

66. 15. 2. 2011. Angra, Kattah, Estragon, Bolonja, Italija 67. 25. 2. 2011. Rhapsody of Fire, Visions of Atlantis, Estragon, Bolonja, Italija 68. 6. 4. 2011. Saxon, Emerald Sun, Principal Club Theater, Solun, Grčka 69. 29. 4. 2011. Blind Guardian, SKC, Beograd, Srbija 70. 25. 6. 2011. Tarja, Debeljača, Srbija 71. 1. 7. 2011. Judas Priest, Whitesnake, Beogradska arena, Beograd, Srbija 72. 8. 7. 2011. Judas Priest, Whitesnake, Saxon, Stadion Bugarska armija, Sofija, Bugarska 73. 31. 7. 2011. Slash, Beogradska arena, Beograd, Srbija 74. 11. 8. 2011. Judas Priest, Helloween, Sziget festival, Budimpešta, Mađarska 75. 23. 8. 2011. Uli Jon Roth, Beer fest, Ušće, Beograd, Srbija 76. 12. 11. 2011. Pegazus, Orto bar, Ljubljana, Slovenija 77. 23. 11. 2011. Iced Earth, SKC, Beograd 78. 1. 12. 2011. Hammerfall, Vicious Rumors, Amaranthe, SKC, Beograd 79. 27. 1. 2012. Tarja, Scala Mercalli, Arena Armeec, Sofija, Bugarska 80. 17. 2. 2012. Dream Theater, Periphery, Papp Laszlo Arena, Budimpešta, Mađarska 81. 7. 4. 2012. Primal Fear, Brainstorm, R.B.F., Sofija, Bugarska 82. 29. 4. 2012. Nightwish, Battle Beast, Eklipse, Papp Laszlo Arena, Budimpešta, Mađarska 83. 30. 4. 2012. Nightwish, Battle Beast, Eklipse, Tipsport Arena, Prag, Češka Republika 84. 8. 5. 2012. Metallica, Machine Head, Usće, Beograd, Srbija 85. 9. 5. 2012. Judas Priest, Thin Lizzy, Incheba Expo Arena, Bratislava, Slovačka 86. 13. 5. 2012. Epica, Xandria, Voices of Destiny, 202, Budimpešta, Mađarska 87. 2. 6. 2012. W.A.S.P., Symphony X, Behemont, Lacuna Coil, Aerodrom Sofija, Bugarska 88. 3. 6. 2012. Slayer, Annihilator, Soulfly, Aerodrom Sofija, Bugarska 89. 28. 6. 2012. Ozzy Osbourne, The Cult, Black Label Society, Paradise Lost, Ušće, Beograd, Srbija 90. 30. 6. 2012. Nightwish, Topfest, Pješćani, Slovačka 91. 13. 7. 2012. Unisonic, Edguy, Freedom Call, Exodus, Pain, Masters of Rock, Vizovice, Češka Republika 92. 14. 7. 2012. Nightwish, Stratovarius, Firewind, Korpiklaani, Deathstars, Masters of Rock, Vizovice, Češka Republika 93. 2. 8. 2012. Sabaton, Testament, Machine Head, Lord, Fezen fest, Sekešfehervar, Mađarska 94. 25. 8. 2012. U.D.O, Texas Flood, Sveta gora, Veliko Trnovo, Bugarska 95. 24. 9. 2012. Tim Ripper Owens, Gun club, Beograd, Srbija 96. 14. 10. 2012. Therion, KC Vltavska, Prag, Češka Republika 97. 15. 10. 2012. Overkill, 3 Inches of Blood, Meet Factory, Prag, Češka Republika 214

98. 20. 10. 2012. Accept, PeCsa Music Hall, Budimpešta, Mađarska 99. 30. 10. 2012. Steve Vai, Beverly McClellan, Kombank arena, Beograd, Srbija 100. 27. 11. 2012. W.A.S.P., 202, Budimpešta, Mađarska 101. 28. 11. 2012. Rhapsody, Freedom Call, Orden Ogan, Vexillium, 202, Budimpešta, Mađarska 102. 15. 3. 2013. Helloween, Gamma Ray, Shadowside, Arena Armeec, Sofija, Bugarska 103. 18. 3. 2013. Sabaton, Eluveitie, Universiada, Sofija, Bugarska 104. 20. 3. 2013. Sabaton, Eluveitie, Wisdom, Dom omladine, Beograd, Srbija 105. 25. 6. 2013. Slayer, Newsteed, Kombank arena, Beograd, Srbija 106. 27. 6. 2013. Iron Maiden, Vodoo Six, Topfest, Pješćani, Slovačka 107. 28. 7. 2013. Overkill, Sabaton, Rock Beach Festival, Balatonsemeš, Mađarska 108. 15. 11. 2013. Powerwolf, Wisdom, Tales of Evening, Barba Negra, Budimpešta, Mađarska 109. 26. 11. 2013. Ugly Kid Joe, Skid Row, Dead City Ruins, Ottakaringer Brauerei, Beč, Austrija 110. 4. 2. 2014. Iced Earth, Warbringer, Elm Street, Dom omladine, Beograd, Srbija 111. 11. 2. 2014. U.D.O, Universiada, Sofija, Bugarska 112. 18. 2. 2014. Deep Purple, Kombank arena, Beograd, Srbija 113. 23. 3. 2014. Blaze Bayley, Forever Storm, Sioux, Beograd, Srbija 114. 25. 3. 2014. Gamma Ray, Rhapsody of Fire, 202, Budimpešta, Mađarska 115. 6. 6. 2014. Sepultura, Fuel for Disaster, Guardians of Time, Dom omladine, Beograd, Srbija 116. 17. 6. 2014. Iron Maiden, Ghost, Kalemegdan, Beograd, Srbija 117. 26. 7. 2014. Dream Theater, Budapest park, Budimpešta, Mađarska 118. 11. 8. 2014. Testament, Downslot, Universiada, Sofija, Bugarska 119. 21. 9. 2014. Grave Digger, Mixtape 5, Sofija, Bugarska 120. 26. 10. 2014. Accept, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska 121. 6. 11. 2014. Tarja, SKC, Beograd, Srbija 122. 24. 1. 2015. Epica, Dragonforce, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska 123. 25. 1. 2015. Sabaton, Delain, Battle Beast, Petőfi Csarnok, Budimpešta, Mađarska 124. 9. 3. 2015. Overkill, Sanctuary, Dom omladine, Beograd, Srbija 125. 19. 5. 2015. Blind Guardian, Burning Circle, Expo centar, Beograd, Srbija 126. 26. 5. 2015. Accept, Red’s Cool, Barba Negra Music club, Budimpešta, Mađarska 127. 14. 6. 2015. Nightwish, Sabaton, Amfiteatar, Banska Bistrica, Slovačka 128. 29. 6. 2015. Judas Priest, Helloween, Kombank arena, Beograd, Srbija 129. 9. 7. 2015. U.D.O, the Gentle Storm, Within Temptation, Kamelot, Masters of Rock, Vizovice, Češka Republika 130. 10. 7. 2015. Hammerfall, Black Label Society, Masters of Rock, Vizovice, Češka Republika 215

131. 11. 7. 2015. Powerwolf, Delain, Gothard, Krokus, The Exploited, Masters of Rock, Vizovice, Češka Republika 132. 12. 7. 2015. Nightwish, Gamma Ray, Sonata Arctica, Arkona, Vodoo Circle, Masters of Rock, Vizovice, Češka Republika 133. 15. 7 .2015. Nightwish, Soronnia, PesCsa Garden, Budimpešta, Mađarska 134. 29. 7. 2015. Judas Priest, Black Label Society, Gus G, Fezen fest, Sekešfehervar, Mađarska 135. 16. 10. 2015. Annihilator, Dom omladine, Beograd, Srbija 136. 27. 10. 2015. Korpiklaani, Arkona, Dom omladine, Beograd, Srbija 137. 8. 11. 2015. Gamma Ray, Serious Black, 202, Budimpešta, Mađarska

BELEŠKA O PISCU BOJAN SIMIĆ je rođen 1977. godine u Beogradu. Diplomirao i magistrirao istoriju na Beogradskom univerzitetu a doktorirao u Italiji (Scuola Normale Superiore di Pisa). Zaposlen je u Institutu za noviju istoriju Srbije u Beogradu. Autor je dve stručne monografije i više desetina članaka i priloga. Živi u Surčinu. blog: escapist77.blogspot.rs mail: [email protected]

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 784.011.26.091(4)”2009/2015” СИМИЋ, Бојан, 1977Metalno srce : izveštaji sa heavy metal koncerata u inostranstvu 2009-2015. / Bojan Simić. - 1. izd. - Beograd : B. Simić, 2016 (Beograd : Colorgrafix). - 216 str. : fotogr. ; 25 cm Tiraž 150. - Beleška o piscu: str. 216. ISBN 978-86-919687-0-0 a) Хеви метал - Концерти - Европа - 2009-2015 COBISS.SR-ID 221739788

216