Jung i Astrologija [Alpha Crucis ed.] 8673482054 [PDF]

Zitiervorschau

I 1 • ,

I

•

,

Dubinska psihologija Karla Junga je bila određujući uticaj na rast

astrologije XX veka. Vođena simbolima Jungovog sopstvenog horo­ skopa,

ova

knjiga opisuje Jungovo

buđenje

za moć

astrološkog

simbolizma. Ali Jung se borio sa nerešenim dilemama o konceptualnim osnovama astrologije. Njegov model psihe je bio uprošćeno usvojen u modernoj "psihološkoj astrologijt (praktično osnova celokupne današnje zapadne astrologije). Međutim, važna pitanja koja je on postavio o simboličkom stavu su bila ignorisana.

Koristeći mnoge žive primere, koncept

"sinhroniciteta" je po prvi put u ovoj knjizi analiziran i demonstriran sa poštovanjem za njegove radikalne uticaje za celokupnu praktičnu astrologiju. Astrologija i okultno su bili temelj Jungovog rada mnogo više no što je

to uobičajeno proznavano. U ovoj kontroverznoj knjizi autorka istražuje podjednako doprinos astrologije Jungovoj psihologiji i Jungov pečat na modernu astrologiju.

}U.PM CRU�lS

ROI,001}6

}lSI

-

JUNG IASTROLOGIJA Megi Hajd

S engleskog prevele Marina Furlan i I vana Mirčetić

•

,

Nas/ov on'gina/a:

JUNG AND ASTROLOGY Maggie Hyde

SADRŽAJ

® Copyright za Srbiju i Crnu Goru: lP "ESOTHERlA" Beograd

Sva prava prevoda i objavljivanja za Srbiju i Crnu Goru zadržava izdavač.

Posveta Zahvalnica

fzdavač:

lP ESOTHERIA, Beograd Maršala Birjuzova 13a tel: 011/3285-949,2631-820 web: www.esotheria.com e-mail: [email protected]

O/avni uredni/e

Vladimir Madić

An direktor i direktorprodukcije:

Bojana Gnjatović

Lektura i korektura:

Dragana Jovanović Kompjuter.ski s/og:

Slobodanka Bošković Dizajn korica: I vana Flegar

Štampa: "M3", Beograd Prvo izdanje Beograd,2005. Tiraž: 1000 ISBN 86-7348-205-4 ,

Uvod

l. 2. 3. 4. 5.

Doba Riba Jung,Frojd i okultizam Zemlje tame Jungovi znaci: simboličan stav Psihološka astrologija: potraga za dubljim značenjem 6. Mapa psihe 7. Sinhronicitet 8. Astrologija na delu: tumačenje slučajnosti 9. Širenje nebesa lO. Uzajamna tajna veza l l. Svet astrologa: alhemijska slika Dodatak I: tranziti Uian-Neptun Dodatak 2: Mars-Jupiter-Satum: Jung i Frojd Dodatak 3: Frojdov astro-Blizanac Dodatak 4: Astrologija Čivantopela Dodatak 5: Puer B: amalgam Dodatak 6: Konačan trik Društvo astrologa Beleške

6 7 8 12 25 45 62 74 92 109 126 137 155 173 189 195 198 199 207 209 211 212

ZAHVALNICA

Mojoj majci

Mnoge ideje iz ove knjige pojavile su se tokom dve decenije saradnje s prijateljima i kolegama. Htela bih da se zahvalim Premu Agami za seme posejano u Patniju i Vandsvortu AEI koje je dalo više plodova nego što je on ikada mogao da sanja. Moja tri suosnivača Društva astrologa su, svako na svoj potpuno drugačiji način, imala vrhunski uticaj na moju astrologiju. Radikalna revizija astrologije Džefrija Komelijusa s aspekta proricanja sud­ bine omogućila je prodor u njegovu filozofiju i praksu, a to je stvorilo veći deo inspiracije za moje delo. Gordon Votson, sa svo­ jim iskustvom psihoterapeuta, pokazao mi je načine kako da unesem nove ideje u odnos astrolog-klijent i njegova vatrenost je prokrčila put surovom i iskrenom ispitivanju mojih motiva kao savetnika i učitelja. Derek Eplbi mi je otkrio lepotu i draž tradi­ cionalnog horoskopa i pokazao, naročito kroz horamu astrologiju, na koji način njegovi simboli oživljavaju u svetu. želela bih da se zahvalim svim kolegama u Društvu na uvidima koje smo delili godinama, a naročito Pet Bleket, Pru Kejv, Džejn Farer, Alanu Džounsu, Marion Holt, Grejemu Tobinu i Vemonu Velsu. Džefri Komelijus je takođe bio od neprocenjive pomoći sa svojim detaljnim komentarima i kritikom. Komentari Roberta Čan­ dlera na temu sadržaja i stila su bili od ogromnog značaja. Roland Karter i Pet Bleket omogućili su ilustracije u I po!);lavlju. U svetu psihoanalize, zahvalna sam Sonu Samdasaniju za pomoć i učenje o Jungovom mišljenju generalno, a naročito u II i III poglavlju. Takođe sam imala na umu Jungove kritike koje sam čula od prijatelja u udruženju Filadelfija, a naročito od Džoa Fridmana, Džona Hitona i Barbare Lejtam. Oni su mi poslužili kao podsetnik da postoje i drugi načini mišljenja. Posebno bih želela da se zahvalim klijentima i prijateljima koji su dozvolili objavljivanje svojih nataInih karti ili priča, kao i Marsiji i Ferial za njihovu sestrinsku pomoć za vreme pisanja knjige. I, na kraju, zahvaljujem se svom izdavaču, Marion Rasel, što je tolerisala kolaps Saturnovih rokova u vreme Uranovog polupovratka u kome je knjiga napisana. , •

,

9

J U N G I ASTROLOGIJA

se pred tom idejom, osećajući da njegov mitski, sveobuhvatni pri­ stup odvlači od onoga što se "stvarno" dešava pojedincu. Njegov sistem je delovao totalno i sveobuhvatno, bez odgovora na druge oblike razvoja u modernoj filozofiji i psihoanalizi. Ali, sledeći tu reakciju, moje razmišljanje se još jednom preokrenulo. Postepeno je počelo da mi postaje jasno da nijedan drugi od savremenih "velikih načina mišljenja" nema mnogo toga da kaže o plavim biciklima, ili sličnim neobičnim fenomenima koji se događaju ne samo u gru­ pama o snovima, već i u životu generalno, u astrologiji i proricanju sudbine naročito.

UVOD Plavi bicikli su me prvo udaljili od Junga, da bi me na kraju ponovo njemu vratili. Pojavili su se u grupi o snovima koju sam posećivala, grupi kojoj se priključivalo desetak lj udi nedeljno kako bi podelili svoje snove. Jednom prilikom, ni manje ni više nego pet osoba je sanjalo bicikle prethodne nedelje, a nekoliko snova je uključivalo i plavu boju. Vođa grupe je u stvari imao bicikl, ali on nije bio plav i niko nije mogao da shvati kako je toliki broj nas mogao da istovremeno proizvede tu sliku u snu. Poslala sam deo te grupe posle nekoliko godina korisne nezapo­ slenosti, koje sam'provela čitajući Junga i Ivana lliča, učeći astro­ logiju i sanjajući. Citave dane sam provodila zadubljena u Jungove alhemijske tekstove, čitajući do kasno u noć, sanjajući uroborične snove, usklađujući ih, praveći njihove horoskope, povezujući slike iz sna, slike iz horoskopa, alhemijske slike, stvarajući kosmičke slagalice. U tim neograničenim carstvima, Jungova struktura psihe s egom, senkom i slikom duše stvorila je neku vrstu reda i svet je postao jungovski. Sinhroniciteti su se svuda javljali i život je delovao čarobno. Nekoliko godina kasnije, shvatila sam da je taj period astrološki opisan kao aflikcija Neptuna u StreJeu u tranzit­ nom kvadratu sa Suncem u Ribama. U mojoj jungovskoj magli, pronašla sam put do grupe snova koju je vodio psihoterapeut Džo Fridman. On je prilično brzo ocenio Jungovu strukturu psihe sa šesticom. Kada smo analizirali naše snove desilo se da, čak i kad nismo znali unapred kog teoretičara snova ćemo izučavati iz nedelje u nedelju, snovi koji su prethodili skupu ne samo da su mogli da se protumače u skladu s tom teorijom, već su mnogo bolje mogli da se protumače sa tog stanovišta nego s nekog drugog. Ako bi seansa bila o Frojdu, sanjali bismo rakete i torbice. Ako bi se sledeće nedelje radio Mot, pojavile bi se cevi, bazeni i šlemovi. Izučavajući Senoi pleme i njihov običaj sukobljavanja strahova i tigrova u snu, i naši snovi bi postali takvi. A kada se radio Jung, pojavljivali bi se paunovi, ruže i mandale. To iskustvo me je oslobodilo preterane vezanosti za Jungovu misao i pokrenulo je reakciju protiv njega. Povukla sam

Od tih iskustava iz sedamdesetih godina naovamo, iz mog rada astrologa i diskusija s psihoanalitičarima, postalo mi je jasno da se takve misterije bukvalno nikad ne pominju. Ironično, astrolozi takođe imaju naviku da ih ignorišu. Sto više tragam za shvatanjem kako astrologija deluje i za idejarna koje objašnjavaju šta se događa između astrologa i klijenta, to me put više usmerava ka Jungu. Jung ne samo da je izučavao astrologiju, već je njegova metoda razrade ukorenjena u nekoj vrsti razmišljanja na bazi mita koje je fundamentalno za astrologiju. Osim toga, među savreme­ nim misliocima, on ostaje bukvalno sam u ozbiljnom shvatanju primene proricanja sudbine i njenom lociranju u onome što naziva "simboličan stav". Od modernog zapadnog oživljavanja na prelasku stoleća, astrologij a je nastavila da cveta, pomognuta hi-tech dobom, koje je, navodno, odavno posedoval o neverovatno znanje da zvezde imaju veze s našim čovečanstvom. Pogled na svet koji dozvoljava astrologiju stalno se ismeva i smatra trivijalnim od većeg dela kulturnih moralista. Ipak, ma koliko neverovatnom naši naučnici i akademici smatrali astrologiju, i ma koliko antiokuitna inkvizicija pokušavala da zaštiti navodno lakovemu javnost od vavilonske kurve, simbolika astrologije i dalje je značajna za mase koje sumnjaju da se u astrologiji događa nešto što je bitno za njih. •

\

I

•

U toj klimije Jung postao značajan za astrologe. U astrologijije došlo do revolucije u poslednjim decenijama s obzirom na to daje ona tražila i stekla više poštovanja kada je odustala od svog proročkog imidža i uskladila se sa psihologijom, savetovanjem i psihoanalizom. N a tom razvojnom putu, Jung je referentna tačka koja štrči. Njegovo zanimanje za alhemiju, gnosticizam i istočne i zapadne tradicije mudrosti probudili su i učinili dostupnim veliki repertoar mitova i slika. Jungov rad, koj i privileguje mitsko i ima­ ginarno razmišljanje, omogućio je astrolozima da istraže svoje simbole bez neudobnog plašta determinizma i srednjevekovnog fatalizma koji se nadnosio nad astrologiju za vreme njenog prepo­ roda na prelazu stoleća.

10

JUNG I ASTROLOGIJA

Koja veza je do sada stvorena između astrologije i Jungove misli? U ovoj knjizi, pokušavam da odgovorim na to kompleksno pitanje služeći se Jungovim glavnim idejama i proučavajući ih onako kako su preuzete u astrologiji. Njegov uticaj se do sada, iako širok, koncentrisao uglavnom na primenu mitske razrade astro­ loških simbola i na veze između njegove strukture psihe i horo­ skopa. Ovaj poslednji je rezultirao sumnjivim pojmom da je horo­ skop "mapa psihe". U IV i V poglavlju, razmatram primenu Jungo­ vog pristupa razradi u odnosu na simbole horoskopa i diskutujem o njegovoj ideji o arhetipovima. U VI poglavlju, razmatram kako su koncepti senke, animusa, anime i tako dalje, pozajmljeni iz Jungove analitičke psihologije na način koji je nepravedan i prema Jungu i prema astrologiji i ilustrujem druge delotvomije načine za oživljavanje ovih koncepata u našoj praksi. Slično, Jungova ideja o sinhronicitetu - značajnoj koincidenciji - izvučena je i z konteksta njegove misli i prilično pojednostavljeno je primenjena kao "objašnjenje" za delovanje astrologije. Ipak, sam Jung se bori s nerešenim dilemama o konceptualnoj osnovi astrologije i značajna pitanja o simboličnom stavu i prirodi simbola ostaju zapostavljena. Zato VIII poglavlje sadrži detaljno ponovno tumačenje njegovih pogleda na sinhronicitet. Njegovi astrološki eksperimenti na temu braka predstavljali su ambiciozan način da se pokaže zakon sinhroniciteta, a remitirali su izazovom za astrologe koji je jedva obelodanjen, a kamoli prihvaćen. Veza između Junga i astrologije može se jedino potpuno razu­ meti ako njegov stav povežemo s okultizll1om. Na njega nisu uticali samo astrologija i Ji Đing, već čitav svet proricanja i paranor­ mainog - "kompleks duha", kako ga je Frojd zvao - i posmatranje Junga u vezi s astrologijom je razJIlišljanje o načinima koji njegovom radu daju dimenziju okultnog. U tom smislu ću napraviti osvrt na Jungov kontakt s Frojdom, proučavajući astrologiju njihovog odnosa i razmatrajući sam psihoanalitički projekat u odnosu na okultno. Jung primamo nije bio astrolog i stoga treba imati na umu značajno pitanje, a to je da li je njegova perspektiva astrologije bila neadekvatna u ma korn smislu? Na primer, čini se da nije koristio horam u astrologiju i veći deo njegove misli sledio je tok astrološke tradicije koji je u stvari ukorenjen u ptolemejskom univermmu. Ta tradicija trenutno podleže značajnom ispitivanju i transfornlaciji u okviru savremene astrologije i pokazaću kako Jungova misao pomaže tom procesu. Uprkos ograničenjima ptolemejskog razu­ mevanja astrologije, u njegovom učenju i viziji, Jungovi astrološki

JUNG I ASTROLOGIJA

11

izleti karakteristično nadmašuju izlete mnogih postojećih astrologa. To nigde nije očiglednije nego u njegovoj zapaženoj i dirljivoj studiji o dobu Riba. U I poglavlju je taj rad opisan, iako astrološki neobrazovan čitalac treba da zapazi da je, zbog svoje astronomske osnove, to poglavlje neizbežno teže za čitanje. Ipak se nadam da će poetičnost Jungove astrologije i dalje biti blistava za one koji ne znaju mnogo o astronomiji. Vrlo sam svesna da sam iz Jungovog opsežnog dela izabrala samo neke od tema koje je pokrenuo, a koje su u vezi s astro­ logijom. Ali, i u okviru tog izbora, razmatranje pripajanja Jungovih ideja astrologiji otkriva da smesi do koje se do sada došlo isuviše često nedostaje Jungov duh. Kontakt s tim duhom nudi nov smer za astrologe. Ponovno tumačenje njegove misli u odnosu na astro­ logiju je u svakom slučaju preterano i otvara mogućnost njegovog ponovnog rađanja u novom milenijumu. Jung je još 1911. shvatio

da astrologija može da pruži slike libida i da je junakovo noćno putovanje morem, dok se borio da se ponovo rodi, opisano u astro-mitologiji zodijačkom i planetarnom sin1bolikom. Praćenje Jungove misli u tim redovima bi moglo da dovede do radikalnih promena u tekućoj primeni astrologije. Nadam se da ću u ovoj knjizi pokazati kako bi to moglo da se uradi.

JUNG I ASTROLOGIJA

1. DOBA RIBA U svom delu "Aion" Jung je stavio veliki akcenat na astrologiju. Govoreći o zapadnoj civilizaciji, zaključio je:

Tok naše istorije religije, kao i suštinski deo našeg psihičkog razvoja, mogli su se predvideti, i II pogledu vremena i sadržaja, na osnovu pre­ cesije ravnodnevica kroz konstelaciju Riba.1 Jung misli da je astrološka simbolika mogla da otkrije ključne faze razvoja u zapadnoj religiji od Hristovog rođenja do sadašnjeg doba. To je veliki izazov za astrologiju i daleko iznad cilja čak i .' Z � sada ćemo osta­ ture litera najsofisticiranije tekuće astrološke viti po strani Jungovo shvatanje kako se to desava I koncentfl� saćemo se na sažimanje njegove diskusije o značajnoj povezanosti Hrišćanstva sa nebeskim fenomenima. S Jungove tačke gledišta, astrološka simbolika ne samo da otkriva rođenje Hrista i prirodu njegove misije, već pokazuje dvojni karakter Hrišćanstva i uticaj te dvojnosti na razvoj modernog društva. Ta simbolika podrazumeva dva astronomska faktora. Prvi je konjukcija Jupitera i Saturna u 7. veku pre nove ere, a drugi je precesija prolećne ravnodnevice. Jupiter i Saturn su dve najudaljenije od tradicionalnih i vidljivih planeta i njihov ciklus je dobro dokum entovan u tradICIJI astrolo­ _ gije. Te planete su kronokraton, one oznacavaJu vreme I sastaju se sva­ kih dvadeset godina da označe "Zeitgeist", duh vremena. Najčešće ih viđamo u poluciklusima decenija, kao što su bile gromoglasne dva­ desete, lepršave šezdesete i tako dalje. Njihova konjukcija na svakih dvadeset godina se dešava u istom elementu, sve dok, posle oko ' dvesta godina, ne pređu u drugačiji element. Veliki ciklus kroz sva četiri elementa stoga traje nepunih osamsto godma. Taj CIklus JUpI­ ter-Saturn oduvek je privlačio specijalnu pažnju astrologa, jer te planete simbolizuju suprotne osobine duha i materije, prostora I vremena. Za njihove konjukcije se smatralo da izazivaju promene u religiji i vladanju nacija i, prema Albumasaru,. predviđale su

... dolazak proroka i proricanje čuda II državnim partijama i službama.4

13

Jung je izdvojio konjukciju Jupiter-Saturn u znaku Riba koja se odigrala u 7. veku pre nove ere. To je bila neobična konfiguracija ne samo zato što je označila 800-godišnji ciklus, već je to bila i ' trostruka konjukcija, koja se dogodila tri puta u istoj godini. To je "Zvezda Vitlejema", kako su je videli magi, astrolozi-sveštenici upućeni u proricanja starog testamenta koja se tiču dolaska Mesije na početku nove ere:

... sa istoka su u Jerusalim došli mudraci, govoreći: "Gde je onaj koji je rođen kao Kralj Jevreja? Jer, mi smo videli njegovu zvezdu na istoku i došli smo da mu se poklonimo." (Matej, 2) Jupiter simbolizuje Hrista kao "Kralja Jevreja" zbog njegovog udruživanja sa kraljevstvom i religijskim učenjima. U dignitetu je u znaku Riba kojim vlada i za Palestinu se tradicionalno verovalo da njome upravlja taj znak. Saturn je uvek povezivan s Izraelcima, a jevrejski Sabat je subota, Saturnov dan. Ta Jupiter-Saturn konjukcija, zvezda Vitlejema, prihvaćena je od nekih astrologa kao vrhunsko prikazivanje astrologije. Kepler tvrdi:

On (Bog) odredio je rođenje svog sina Hrista, našeg spasitelja, tačno II vreme velike konjukcije II znacima Riba i Ovna, pored tačke ravnodnevice. 6 Keplerovo pominjanje znakova Riba i Ovna dovodi nas do drugog i čak mnogo značajnijeg astronomskog fenomena,precesije ravnodnevica. Šta je precesija? Naših dvanaest znakova zodijaka dobili su imena po konstelacijama fiksnih zvezda. Svake godine, oko 21. marta, Sunce se vraća na tačku presecanja svog puta, eklip­ tike, sa nebeskim ekvatorom. Taj trenutak označava početak prole­ ća za našu severnu hemisferu i pozicija Sunca u tom trenutku definiše početak našeg zodijaka znakova, O stepeni Ovna - tačku pro­ lećne ravnodnevice. U vreme nastajanja naše klasične grčko-rimske astrologije, tačka prolećne ravnodnevice se našla na granici konstelacija Ovna i Riba, tako da je zodijak od dvanaest znakova odgovarao pozadini konstelacija zvezda istog imena. Ipak, celo nebo pokazuje dešavanja u ciklusima i ništa nije statično. Svake godine kada se Sunce vrati na tačku prolećne ravnodnevice, njegova pozicija u tom momentu nalazi se delić sekunde iza pozicije iz prethodne godine. Tačka ravnodnevice stoga se kreće unazad, ili "precesira" oko 50 sekundi luka svake godine, mereno u odnosu na pozadinu zvezda. To znači da se niz od dvanaest znakova postepeno povlači unazad kroz konstelacije istog imena.

J U NG I ASTROLOGIJA

15

Veliki ciklus od 25.868 godina kada se prolećna tačka pomeri unazad kroz svih dvanaest konstelacija postao je poznat u moder­ noj astrologiji kao Platonova godina, a prolazak kroz svaku konste­ laciju je poznat kao Platonov "mesec". Ipak, za razliku od zodijačkib znakova, konstelacije su nejednake dužine (vidi sliku

1.1) i postoji

velika razlika u dužini vremena koje je potrebno tački da putuje kroz svaku konstelaciju.

U vreme Hrista, tačka prolećne ravnodnevice se nalazila između konstelacija Ovna i Riba i kretala se unazad iz Ovna (Aries) u Ribe (pisces). Stoga se Hrist povezuje sa završetkom doba Ovna i početkom doba Riba i Jung primećuje:

Rođen je kao prva riba u eri Riba i bio �e osuđ.en da umre kao poslednji ovan (jagnje) opadajućeg doba Ovna. Tako su se dva velika astronomska događaja poklopila pri Hri­ stovom rođenju. Prvo, velika konjukcija Jupitera i Saturna u Riba­ ma, vidljiva zvezda Vitlejema koja je označila "Kralja Jevreja". Drugo, nevidljivi faktor precesije ravnodnevice koji je, u vreme Hrista, bio na prelazu Riba u Ovna. Zajedno, oni označavaju Hrista kao Mesiju koji dolazi na početku nove ere. Jung je zapanjen vezom sa simbolikom riba koja okružuje Hrista. Precesija tačke ravno­ dnevice u Ribama ukazuje na

... doba II kome je "riba" korišćena kao ime za Boga koji je postao čovek, koji se rodio kao riba i bio žrtvovan kao ovan, čiji su učenici bili ribolovci i koji je želeo da od njih načini (ribo)lovce na ljude, koji je masu nahranio čudom umnoženim ribama, koji je i sam pojeden kao riba, "sveta hrana", i čiji su sledbenici bile ribice, "pisciculi".8

,

Zapisuje i drugu astrološku simboliku kao što je pranje nogu učenika (Ribe) na Tajnoj Večeri, kao i Hristovo pojavljivanje pred učenicima posle vaskrsenja. Ribarili su na obali i izvukli su još jednu veliku mrežu riba. Čak i rođenje device odražava polarnost Riba kroz suprotni znak Device. Ipak, Jung primenjuje ovu simboliku izvan Hristovog života pokazujući kako ona predstavlja razvoj hrišćanstva. Ako posma­

tramo konstelaciju Riba (vidi crtež 1.2b), vidimo da su dve ribe po­ vezane jednom niti kod zvezde alfa, poznate kod Arapa kao Al Riša, Čvor. One plivaju u suprotnim pravcima, istočna riba se kreće vertikalno severno od ekliptike, a zapadna riba pliva horizontalno

,

Slika 1.1 Konstelacije Ovna, Riba iVodolije

duž ekliptike. Smatra se da to predstavlja dvojnu prirodu znaka, vertikalnu i horizontalnu, dva suprotna kvaliteta koja se ukrštaju,

16

JUNG I ASTROLOGIJA

17

JUNG I ASTROLOGIJA

ali su zauvek povezana jedan s drugim. To su riba duha i riba materije, a raspeće Mesije iz doba Riba označeno je simbol ikom tog ukrštanja. Hrist, prva riba duha, razapet je na krstu materije. Velike teme hrišćanstva - žrtva, odricanje i iskupljenje - takođe definišu osobine znaka Riba.

Slika 1.2(a) Ovan

Za Junga, dvojnost koju sadrži riba znaka Riba odražava nepomirljive suprotnosti hrišćanstva. Teistički religiozni sistemi moraju da pomire "dvojnu" prirodu Boga; Bog kao manifestacija i pozitivnog i negativnog, muškog i ženskog, duha i materije. Bog se često viđa kao taj princip koj i ujedinjuje suprotnosti, ali hrišćan­ stvo ima teškoće u mirenju ove dvojnosti. To se u evropskom intelektu ispoljava kao problem "Bog protiv zla" i u provoka­ tivnom p itanju kako Bog koj i je samo dobar može da stvori zlo. Ako zlo autonomno postoj i izvan Boga, onda se podrazumeva da Bog nije svemoguć. Alternativa za to je da se sugeriše da Bog deluje i da jeste, i dobar i zao, ali ta alternativa je isto tako odba­ čena u hrišćanskoj dogmi. Figura Hrista je, stoga, samo svetlost, bez mračne strane, a ta neravnoteža se ispolj ava u neobjašnjivoj ulozi Satane i akcentu koji se stavlja na grešnost svakog čoveka. Ako zlo ne može da dođe od Boga, ono mora biti izazvano čovekovom voljom i l i neznanjem, njegov im prvob itnim grehom. Jung komentariše: Nema sumnje daje prvobitna hrišćanska ideja imago Dei koja postoji u Hristu zamišljena kao sveobuhvatna celina koja uključuje čak i životinjsku stranu čoveka. Ipak, simbolu Hrista nedostaje celost II modernom psihološkom smislu s obzirom na to da ne uključuje mračnu stranu stvari, već je specifično isključuje u obliku luciferske suprotnosti.9 ,

Predstava o Hristu je "tako prefinjena i neukaljana" da sve ostalo postaje mračno pored nje. Tako jednostrani akcenat mora nem inovno da stvori senku zato što je mračna strana odsečena i odvo­ jena. Ona se vraća u slici Antihrista, čij i su dolazak predvideli razni astrolozi i proroci u srednjem veku. Za Junga, dolazak Antihrista nije samo predviđanje proroka - to je neminovan psihološki zakon.10 Srednjovekovna i renesansna predviđanja o Antihristu mogu se videti kao izraz te psihološke neophodnosti. Slika 1.2(b) Ribe Na osnovu ilustracija Ejmi Manson za "Svedočenje zvezda" autora sveštenika Etelberta V. Bulingera, London (1893).

Pretpostavke o dolasku Antihrista uglavnom su bazirane na konjukeijama Jupiter-Satum. Nostradamus je 1 558. godine predvi­ deo uspon "paklene moći" oko 1 792. Kardinal Pjer Daji ( 1 356-1420) predvideo je ovaj događaj za 1 789. ili "tu negde":

JUNG I ASTROLOGIJA

-------

Kažemo da, ako svet do tada izdrži, a to sam Bog zna, onda će doći do mnogib velikih i divnih promena i transfonnacija II svetu, naročito što se tiče pisanja zakona i religijskih sekti ... Antihrist će doći sa svojim zakonom i prokletim sektama, koje su potpuno suprotne i neprija­ teljske za zakon Hrista ... jedan Moćnik će doći ... koji će doneti zakon zla i magije. l I

;: •

"

---------

. 19

�

'"

�

U Aionu, Jung upoređuje ta predviđanja Jupiter-Saturn sa kre­

tanjem unazad tačke prolećne ravnodnevice kroz konstelaciju Riba. U vreme Hrista, prolećna tačka se nalazila na početku prve ribe (vidi crtež 1.3). Hrist jeste ta riba, riba duha, Bog i Svetlost.

-----

� ! , .��

-��� •

----

�

o ��

Dok se tačka ravnodnevice kretala kroz konstelaciju, prolazeći kroz prvu ribu, osnovana je Crkva i nastalo je hrišćanstvo. Ono je cvetalo dok se prolećna tačka kretala duž kanapa koj i spaja ribe, ali tada, kada je prolećna tačka stigla na pola puta između riba, počela su iskušenja Crkve i predviđanja Antihrista. Jung opisuje jeretičke doktrine koje su se javile kako bi dovele u pitanje i oslabile autoritet Crkve i šizma od koga je patila za vreme reforme u šesnaestom stoleću. Od tog momenta nadalje, za vreme revolucije u nauci od 1 500. do 1 700., došlo je do procesa "enantiodromiana" i l i slike u ogledalu dok se prolećna tačka kretala duž kanapa prema drugoj ribi. Nasuprot prvoj ribi koja je plivala naviše u "gotskoj" težnj i ka v isinama, druga ribaje plivala horizontalno prema spolja. Jung to pripisuje istraživačkim putovanj ima i osvajanju prirode do koga je došlo posle Reforme i kaže: Vertikalu je presekla horizontala i čovekov duhovni i moralni razvoJ pomerio se II pravcu koj i je sve očiglednije postajao antihrišćanski'

Prolećna tačka je stigla prvu zvezdu u repu druge ribe, Omega Piscium, oko 1 8 1 7 . Iako je to riba Antihrista, njene manifestacije nisu otelotvorene n i u jednoj osobi ili Mesiji. Umesto toga, one se otkrivaju u filozofijama, "prokletim sektarna", i "zlom i magij­ skom zakonu" koj i je "potpuno suprotan i neprijateljski prema H ristovom zakonu". Jung kao primer za to navodi dolazak na presto boginje razuma u Notrdamu posle francuske revolucije 1 789. godine. Ljudski razum je egzaltiran umesto božanskog zakona. Antihrist se ispoljava u naučnom materij alizmu, uDarvinovom usponu u devetnaestom veku i u rastu takve antihrišćanske misli kao što je marksizam (Marks je rođen 1 8 1 8!).

Slika 1.3 Doba Riba

Stoga za Junga precesija ravnodnevica kroz konstelaciju Riba nosi priču o istoriji religij e Zapada. Jung je u tome izuzetno ubedUiv i nadahnut. Njegov rad je u najvišem smislu astrološki

J U N G I ASTROLOGIJA

•

,

20

poetičan, s mešavinom tehničke veštine i simboličkog značenja, dubinom, širinom, ciljem i inspiracijom koje nudi. Moguće je razmisliti i uvećati materijal koji on nudi n a načine koji to i potvrđuju i šire. Na primer, Blejkov glas, "glas barda koji vidi sadašnjost, prošlost i budućnost", čuo se u Engleskoj s plačem jagnjeta i tigra, nevinosti i iskustva, Jurizena i Losa, dok je Uran otkriven, a tačka prolećne ravnodnevice se pomerila ka drugoj ribi. Prva potpuna kopija " Jerusalima" urađena je između 1 8 1 8. i 1 820. Blejk, pesnik vizionar, nije bio zainteresovan za Hrišćanstvo, već za borbu duha u materijalističkom dobu. Implikacije

A iolla su izuzetne, a kako Jung objašnjava vezu

koju je tako snažno pokazao? Ubeđen je da ne postoji dokaz u staroj književnosti da je simbolika hrišćanske ribe nastala iz zodijaka. Osim toga, on smatra da astronomski faktori ne "izazi­ vaju" te istorijske pomake, već da se bez razloga povezuju na "sin­ hronistički" način . On predstavlja kolektivnu psihu, koja ima i svesne i ne svesne delove, i radi autonomno kroz vreme i prostor kroz naše uobičajene kulturne mitove i predstave. Nesvesna kolek­ tivna psiha se projektuje na spoljni svet, stvarajući osećaj transcen­ dentalnog značenja. Drugim rečima, postoji uzorak, red, smisao života koji prevazilazi individualno razumevanje. To se otkriva u našoj percepciji poretka u kosmosu, ali je proisteklo iz naše kolektivne projekcije. Ta projekcija je predstava o čovečanstvu koju Jung zove sopstvo.

I kolektivna i individualna psiha nesvesno nose ovu predstavu sopstva, predstavu o poretku i celovitosti, i upravo kretanje ka toj predstavi predstavlja deo rada Jungove analizel'. To je jedan neprekidan proces koji rezultira pomirenjem suprotnosti unutar individualne psihe. Jungovo proučavanje hrišćanstva prvenstveno je studija o Hristu kao simbolu sopstva. Kolektivno, čovečanstvo je uzelo Hrista kao simbol sopstva, videvši u njemu samo svetlu stranu, isključivši tamnu polovinu, Senku. Kolektivna podsvest nadoknađuje to isključivanje projektujući kolektivnu senku na nebo i na zemlju. Ta tamnija polovina se posmatra ili kao zlo ili u svom ženskom obliku, kao nezamislivo uzvišena Devica Marija, čime se suzbija "životinjska" priroda seksualne reprodukcije. Pitanje pomirenja suprotnosti se, prema tome, može prepoznati i u hrišćanskoj i u individualnoj borbi da se dostigne svojstvo, procesu koji Jung naziva "individucija". Na ovoj najvišoj skali, na nivou kolektivnog, Jung se okreće astrologiji i simbolici velikog doba u nameri da simbolizuje ovaj prqces.· Kasnije, u Poglavlju 3, videćemo kako se još jednom okrenuo astrologiji da bi simbo-

JUNG I ASTROLOGIJA

21

!}zovao isti proces na individualnom nivou, a kroz njegov rad na putu kroz morsko nebo".

Koje mesto u našoj astrologiji zauzima J ungov rad o dobu . Riba? Kao što je on otkrio, Minter je bio taj koji je 182 5. istakao . vezu Između sllnbohke ribe i rođenja Hrista. Sam Minter se poziva na rad Abarbanela ( 1 43 7- 1 508 ) što je i najstariji navedeni izvor. 14 Izg eda da ne post JI astrolog koji je zaista predvideo tok zapadne ? clvdlzaclJe pomocu precesije, na način na koji ju je Jung retro­ aktivno konstlO. Neverovatna predskazanja astrološki se temelje na Ciklusu Jupiter-Saturn. Do sada se nisu pojavilie indikacije da se precesua JJodudara sa značenjem simbola u klasičnoj, srednjo­ vekovnoJ Ih renesansnoj astrol iji. Tradicionalna kosmologija i ?� astrologija su konstrulsale razhclte modele "velikog doba", ali svi dokaZI ukaZUJU da je slmbohka precesionog ciklusa delo astrologa devetnaestog veka."

!

Nekoliko astrologa dvadesetog veka razvijali su ovu simboliku. Margaret Hone daje tipičan primer u njenom Modernoll1l1dIbellikll alr% gije gde nudi konzerviranu istoriju od Doba Lava do tobožnjeg očetka doba Vodolije, od l OOOO. pre nove ere do 200 0. 'p . , nove ere Na pnmer, stan Egipat Je u dobu Bika i odlikuje se : . vrednostima kOJe kara tenš u ovaj period obožavanja bika i . građenja pIranlIda. MOjSijevo Izbavljenje Izraelaca iz Egipta, prela­ zak Crvenog mora, zabrana obožavanja bika i donošenje novih zakona, kao I deset zapovestI mogu biti posmat:rani kao najava promene doba iz doba Bika u doba Ovna.

�

Pristup koji je prezentovala Margaret Hone kao i kod većine autora koji su dikutovali o precesiji doba, za snovu ima "zodia noeta" zvezdani zodijak od dvanaest pravilnih znakova od po 30 , stepem. Posledica to a su Izvedena doba jednakih trajanja, 2. 1 56 � godma svako. NajveCI problem je nedostatak saglasnosti po pita­ nju Ispravne početne tačke, što za posledicu ima da su sazvežđa

�

različitih oblik i dužina i često se preklapaju. U zavisnosti od toga � gde je nulta tacka, Ovan u siderainom zodijaku može biti lociran

nasuprot sazvežđima, a veoma različiti datumi se vode kao vero­ vatni o eci svakog doba. Dejn Radjar izbegava takve probleme p' generlSu,:' vehka dob� IZ zvezda po kojima polarna osa rotira." Ovo je mteresantna Ideja, all Radjar ne nudi neku određenu Simboliku ili tumačenje za različite faze ovog ciklusa i njegove sugestije niSU značajnije razvijane.

�

Jung ostaje pri precesiji ravnodnevnice, ali koristi metodu znatno drugačiju u odnosu na druge astrologe. Umesto da koristi zvezdam zodUak znakova od po 30 stepeni (zodia noeta), on je

J U N G I ASTROLOGIJA

22

sazvežđa lik .ob k na jed ne , ba Ri " iju og fol or "m lio os direktno up kazao ISto­ pn Je on , lje Da . bu ne om ćn no na ku sli o im kako mi vid ećih zvezda toj po a tik ris kte r ka ću mo po ba Ri ba do j : � rijski razvo I U I. 5 19 oJ ck ma Ne u n lje jav ob t pu vi pr je sazvežđa. Aioll u da se nJ čl po o lak po e cij ka pli il11 e ov nj a tad Od 9. . Engleskoj 1 95 �� nsan Jun­ pI ms d, en rt be Ro . ja an slj ITII raz ka loš tro as filtriraju u . . . . ao tehlllcku dIskusIJu podr b­ ec uv I e tod me ve � go nje je gom, pratio sa zvezdama sazvezđa e l1lc ev dn no rav ne leć pro ta sre su m nje tira da nim UJUĆI da Je az uk u lik bo sim io ož izl jno tal de e ođ tak je Riba. " On . a" iako on a ilije lph "A a an ov en im ba Ri đu ež zv sa u da ez zv prva uge :!be dr a zd z va pr je što Po . đa ež zv sa da ez � najsjajnija zv . neoblcnu a bIj do a eg Om I fa Al m sa "Ja a: av izj a ov ist "Omega", Hr zvezdanu korelaciju. ideja koje se lak o Robert Hend razvija ne ke od sopstvenih g rada predstavlJ3 odnose na istoriju religije, suština njegovo sledI Ju ng ov o VI� dir ek tan od raz Jungovih as tro loš kih tez a. On kao nepovezane I đenje po kome t e fenomene treba razumeti voljenja kolektIvne sinhronizovane, a kao rezultat prOjekCIje zado psihe:

J:I

�

Mi stvaramo naš univerzum, što nas naizmenično pretvara .u sliku naše slike. Sinhronizacijaje suštinski r� zultat p? vr�tne spre�� l�eđ� duševnog i fizičkog univerzuma na načm na kOJI pSIha to dozlvlj3va. op�eg rni ltu ku za ita lim t os žn va a ng Ju od ata hv pri e On takođ raziJclte aju zn po re ltu ku ite lič raz što a tog og Zb e. ove simbolik simbole i podudaranje Hrist-Riba:

i�

... pre dstavlja projekc iju ps e Zapada, sve do modernog doba. .

isključivo kolektivne energIje • •

,

isan pir ins og rol ast an jed još s, liju rne Ko i efr Dž o, bil Bilo kako am u radu Izvan Aionom pokazao je isti precesionistički simboliz dudaranje doba postavlj nih limita." Za početak, istorijsko po ba. A o Ri ba do d ko o on go ne o ičn ob ne nje ma va Ovna je jed o tn naJsv�tiJJe dlm v a), 1.2 ika (sl na Ov e žđ ve saz � mo da gle po . Je s� grupisane kO m, thl sar Me i ton ara Sh , th) Na l (E l ma Ha , de ez zv znacaJa I sn�ge u blizini Ovna. Ova slika sugeriše nagomilavanje bol.ovna IStO znaka u jednoj tački. To se vrlo dobro uklapa u sim : varaJu nbl kao go od be Ri a žđ ve saz na jas ne i ja rzi pe dis i što kao , ekuJemo ekspan ac da vo � astrolaškom znaku. To nam daje za pra e prođe kroz tn ziju doba Ovna kada tačka prolećne ravnodnevnic

�

�

J U N G I ASTROLOGIJA

23

najsjajnije zvezde sazvežđa Ovna. Takva situacija je bila od Shara­ tana 7 1 3 . g. p. n. e. do Hamala 446. g. p. n. e. Ovaj period od 276 godina i jeste zapravo bio plodonosan za svetsku istoriju. Gautama Buda je rođen tokom sedmog veka pre nove ere, kada je i osnovao jednu od velikih svetskih religija koja se neverovatnom brzinom raširila po Istoku. Takođe 5 5 1 . ili 552. g. p. n. e., rođenje Konfučija

obeležila je izuzetno formativan period kineske civilizacije, kreira­ jući obrasce kroz koje će ova dalje napredovati narednih dva i po milen ijuma. Dalje, u tom istom periodu, m i zapažamo i uspon " grčkih polisa što je poznato i kao doba "samouzdignuća Grčke". Poreklo zapadne civilizacije, stoga, takođe simbolički vuče korene iz ovog špica doba Ovna. Stoga najznačajniji periodi u tri velike svetske kulture mogu biti prikazani tako da budu dovedeni u uzajamni odnos, isto­ vremeno nezavisni i sinhronizovani, sa precesijom ravnodnevnice preko glave Ovna. Kornelijus je otišao dalje demonstrirajući zna­ čaj simbola Riba za ključne promene u budizmu. Razvoj Madža­ hane (Velikog točka) Budizma, sa njegovim osnovnim poukama od Bodisatve koji se odriče (Riba) individualne prosvećenosti (Ovan) radi �vih verujućih bića koja su se našla u trenutku osni­ vanja hrišćanstva, kada vrh prolećne ravnodnevnice napušta Ovna i ulazi u Ribe. Ovakva shvatanja ostavljaju potpuno otvorenim pitanje kako zapravo takve uzajamnosti funkcionišu. Ako je određeni sistem simbola podesan za kulture Kine i Indije, onda se čini manje razumljivim projekcija "istočne psihe" zato što njihovi astrolozi koriste drugačiju simboliku. To posebno važi za drevnu kinesku astrologiju koja je koristila potpuno drugačije simboličke forme. Astrologija, kako su smatrali Jung i Hend, funkcioniše "neza­ visno", kroz projekciju psihe n a nebo. Ipak slična logika projekcije ili "povratna veza" nije tako lako prihvaćena u praksi od većine astrologa, uključujući i Henda, kada ju je trebalo primeniti na natalnu astrologiju. U gotovo svim drugim astrolaškim aspektima, fenomen je tretiran kao relativno "objektivan" u smislu da je nezavisan od učeŠća psihe ili projekcije individualnih interesa. Kao što ćemo kasnije videti, dilema između projekcije psihe i objektivnog fenomena pojavljuje se svaki put kada Jungov koncept sinhronizacije bude istaknut kao eksplanatoran princip u astrologiji. Jungova razmišljanja o dobu Riba bila su podsticajna za astrologe. Rad je imao veliki uticaj, jer je otkrio velike domete astrolaške simbolike, balansirajući na granici između astronom-

,

24

JUNG I ASTROLOGIJA

skih činjenica i subjektivne imaginacije, Poslednjih vekova, racionalna, uzročna filozofija druge ribe imala je preovlađujući uticaj na Zapad. Ona je više cenjena i upoređivana sa istinom, jer se bavi materijalnim i "pravim" stvarima. Neracionalni pristupi, koji su prihvaćeni kao umetnost ili poezija, postepeno su gubili na značaju zbog toga što se "oslanjaju na maštu" i, kao posledica toga, manje su stvarni i stoga manje istiniti. Nastaje sve veća razlika između mitske poetike i naučne misli: jedna je privilegovala intuiciju, a druga je prednost davala naučnim metodama. Deo problema sa kojim se suočavaju astrolozi potiče i od toga što se u praksi susrećemo sa oba ova načina mišljenja i dešava nam se da se nađemo u raskoraku nad rascepom subjekat-objekat. Svi smo mi i proroci i naučnici, pa ova konstatacija važi i za Junga. Njegov rad

na psihi i takvim proročkim oblastima kakve su astrologija i Ji Đing prikazuju ga kao proroka. A ipak postoji i naučnik u Jungu koga izazivaju objektivne istine i empirijski dokazi. On je napisao

Aion na vrhuncu svog života kada je proučavao alhemiju i

razmatrao alhemijski brak, jedinstvo suprotnosti sopstva. Njegov rad o Hristu i dobu Riba je pravo filozofsko zlato, koje je otkrilo jedinstvo proroka i naučnika u Jungu. Kao što ćemo videti, on će ipak pokušavati da usavrši taj proces u narednih pola veka.

2. JUNG, FROJD I OKULTIZAM Jungov rad na simbolu Hrista predstavlja samo kulminaciju stalnog . mteresovanja za psihologiju religije. Religijska pitanja su uvek kod njega zauzimala istaknuto mesto, jer su negov otac i osam stričeva bili sveštenici. U svojoj autobiografiji on opsežno govori o efektu tih religuskih uticaja u njegovom detinjstvu na njegovu tajnu, pagansku pobunu protiv jalovosti crkve kada je shvatio da hriŠĆani koji ga

okružuju ne znaju božju delatnost. Jung je do svoje devete godine bio jedinac i, kao mnogi usanlljeni dečaci, u nedostatku društva zakoračio je u carstvo magije i tabua, urezujući majušnog čoveka i sakrivajući ga na tavan kao talisman svoje druge, tajne polovine. Ipak, nue cela porodica bila sveštenička, a svoje pagansko zaveštanje je nasledio od majke. Njegova kćerka, astrolog, Greta Bauman-Jung uverljivo je locirala Jungovu majku u njegovoj natalnoj karti (vidi sliku 2, I) kao Mesec u Biku združen s Plutonom.' On je svoju majku opisao kao "duboko ukorenjenu u nevidljivoj osnovi", a sa Mesecom u skladu sa Uranom; on ju je doživljavao kao osobu sa neočekivanom drugom ličnošću, neobjašnjivu i zastrašujuću. Iako je bila sveštenička kćerka i sveštenička žena, nekada bi iz nje progovarala tamnija strana, koju je upravo nasledila od svog oca. Tokom njenog detinjstva, on je jednom nedeljno razgovarao sa svojom pokojnom, prvom suprugom, pri čemu bi nju naterao da stoji pored njega dok bi pisao propoved da bi oterala loše duhove. Jungu nije io stran svet spritualizma i neobjašnj ivog, kako preko majke, tako l preko lokalnog seoskog stanovništva. Jungov rani religijski razvoj bio je dakle duboko ambivalentan, sa

?

pobožnim ali prilično oslabljenim kalvinizll10m s kraja devetnaestog veka koji je zapravo kamuflirao grub i primitivan spiritualizam. Tokom detinjstva, ali i dečaštva, on je iskusio dve koncepcije samoga sebe, koje je imeno �ao kao ličnost broj I i ličnost broj 2. U školi, ličnosti broj l nedostajalo Je samopouzdanja i izgledala je kao manje inteligentna, čistija i pristojnua od drugih dečaka. Jung je sebe video kao... ,

. .. prolazni fenomen koji je eksplodirao u svim vrstama emocija, kao plamen koji bukne brzo i onda se ugasi. '

JUNG I ASTROLOGIJA

26

�� ,

I �t •

tĐ

""':s g

27

"Drugi" se vezuje za kamen, na kojem je J ung često sedeo, razmišljajući da li sedi na kamenu ili je, pak, on sam kamen na kojem sedi. Broj 2 bio je "bezvremen, neuništiv kamen", deo tajnog

�

života, Jungovog sna iz detinj stva o falusu' i čovečuljku skrivenom na tavanu. On je bio usamljen i izolovan od drugih zbog toga što je

If

� ll> !:J

J U NG I ASTROLOGIJA

"LS

osećao da zna nešto što oni nisu iskusili - prirodu božanstva. On se poistovećivao sa Bogom i bio je blizak prirodi, noći i snovima. Drugi je bio "dah velikog prostranstva zvezda i beskonačnog svemira"; onje imao duhovne kvalitete i bio je u dobrim odnosima sa neobjašnjivom stranom svoje majke. Broj 2 je nosio razume­ vanje i istorijski kontinuitet, za razliku od "nepovezanosti i slučaj­

nosti" koje odlikuju život broja I . Bio je superiorne inteligencije i

��'------1

morao je da se nosi sa stvaranjem snova. O tome nam Jung kaže:

l'-;

. . . u njemu (broju 2) vlada svetlost, kao u prostranim holovima kraljevske palate čiji su visoki pro zori otvoreni prema krajoliku okupanom suncem. s

?t

7.. 5

.f1.,

-

"?

I

�

.:b l>

.., ,., '"

b'

I

",

N

tr

5)!f

� I/,'

'I I }[.

:z.:

Slika 2.1 Ju ng 19 .32LMT=18. 55GMT, 26. Juli 18 75 ., Kesvi/, 47N369E19. (izvor: Greta Bauman-Jung)

tinjasto de , an ov lin cip dis ne , an jat pri ne je ao ost 1 j bro nt Kao stude se SUOČI sa da je leo že i u cij ak žio tra je On . an trz ras i n razočara uke I na ne od pri je al dir stu l j bro st no lič a ist Ta a. � � njom ovde i sad Želela je pol ozaj I pnstoja� je. du pre na da ri me na u na ioz bila ambic . da pOStOJI JOS sh standard, a ništa je nije više deprimiralo od poml 1 Jung prepoznao jedan koncept sem nje same. Tako je u brojU JI po s� aku cenu kO og esn sv 1 os etl sv e rav pe tre ca sio no , � o" "eg . � ." stl brO J 2 . no hc od lI pre mu je kO ja en išt un od an uv i sač bit mora Štaj e sa ličnošću broj 2? Jung opisuje predstavu o sebi u detinj­ stvu kao:

Ovaj "Drugi" je bio starac � oji j e žive� II osamna�stom veku, no� io cipele sa šnalom i belu penku... 1, �ao. vihor se ':' OZIO na. .konkavmm, zadnj im točkovima između k OJ lh J e bila postavljena kutiJa, smeštena na federima i kožnom kaišu ?

ZanimUivo je bilo potražiti obe ličnosti u njegovoj natainoj karti, a Greti Bauman-Jungje to otkrilo da su Saturn i Uran nosioci onoga što Jung naziva njihovim "dejstvom i kontradejstvom". Izgleda da postoje mala neslaganja oko tačnog vremena Jungovog rođenja i ona se kreću u rasponu od dvadeset minuta ' Ovaj interval je dovoljan da promeni podznak iz Jarca u Vodoliju. Jung se izgleda nalazi na samom prelazu, došao je na svet istovremeno pod Saturnom i Uranom. Greta Bauman-Jung je koristila kartu sa ascendentom u prvim stepenima Vodolije i čini se da je ovo prilično odgovarajući horoskop za Junga . Ona je ubedljivo pokazala taj prelaz i progresiju Saturna i Urana kao ključne u životu i radu svog oca. Na primer, ona ukazuje da je kada je Jung pisao Mislerium Coniunc/ionis, Sunce prolazilo kroz trojstvo, prvo kroz Saturn, pa kroz Uran, ujedinjujući tako ličnosti broj I i broj 2 . Kada je Jung umro planete su konačno došle u poziciju progre­ sivne suprotnosti. Koliko dobro se opisi broja I i broja 2 uklapaju u simboliku Saturna i Urana? Deo Jungovog opisa broja I pokazuje da je on

konvencionalan, ambiciozan i tip naučnika. Snažno prisustvo Saturna u njegovom horoskopu označava njegovu veliku inteligenciju, Vodolija u njemu označava principijelnost, njegovu težnju da bude dogmatičan (popravljao bi i vazduh) i da uvek zauzme objektivan stav . To je racionalni Jung sa njegovom teoretskom strukturom psihe. Osim toga, Saturnov stari rival, Jupi­ ter je tu kao aspekt neposredne podrške. Jupiter u Vagi u 8. kući

28

•

vljuje u ključnim ja po se ja ko a Ol tiz ui ok iju of oz fil a nagoveštav tu da kompenzuJe st ve ds po Je o kO po ije or te e ov J eg J nj elementim a ag a) kOJu (V st no že te no av ur ne v sta po us vo no i d a pokušava da po . raskl d� sa og ov eg nj sle Po . ) cI . ku l u n ur at je stvorila svest (S . zdusnog va o ov a cl en Ig el m na Iv kt � le J ko , om liz Frojdom i psihoana sa velIkIm sI no se da 1u sll vr po na tI os un tp po trojstva je izb ila u da pratImo dI vo na s na To a. am ej id m ki its m i a temama simbolizm koncepcIje e nj re vo ot el ot o ka rn tu Sa o m di vi i g Gretu Bauman-Jun Ira Saturn oC ev o ak dn je 2 a oj br is op ov ng Ju , lo broja 1. Bilo kako bi utonom - ta m a, Pl sa se že sla i ja an zn sa ka ijs or ist starac ka m en n?st broj I lič i , ća ve š )o la bi ija uz nf ko bi a D e. jn ta nepozn to, čuv r stI I vatre, lo et sv a am Ik sl m m nt pa fra su ne isa i ličnost broj 2 op la zI u na se I ko va La na še vi š jo J i iji o\ od V ukazujući na Sa turn u , ostI opIsana u Icn I od a ak sv Uranu. Ispada da je do nekog stepena isključivo na lje sta ed pr ti bi e ož m ne da i e et � odnosu na obe plan nucIma tre m m uc klJ u e tn isu pr su le bi e jednom. Obe planet neverovatno o Im e on , m dl go oj st ae � an J dv U . Jungovog života . e mIslIo da � e I kO za a" lIc ag m iz a J id J "z iz o vi ja po iskustvo ka da se ovog rođenja eg nj m ko ili pr je ko ka o em uj eć im Pr večno iza nj eg a. va planeta pr e da l al , m no tu ep N J tim vi lo ag m Sunce u skladu sa emenu bI O vr u e pr na ao et kr se k do t pu ov eg koja je stupila na nj udbonosna "s ItI ac zn o ov će da o dn le ig oč je a Uran. Iz horoskop godina". U momentu otkrovenja

�

�

_

�

29

JUNG I ASTROLOGIJA

JUNG I ASTROLOGIJA

�

�

. .. odjednom sam znao: sada sam j � stv arn? ja !. .. u ovon: momentuja . . sam se sreo sa samim sobom. I mOlJe sam Ja pos�oJao, ah se sve samo dešavalo meni. Sada sam seja desio s�mom �ebl. Sada. 1oam: Ja sam ono što jesam, sada postojim . . . postOjI autOrItet II menJ. sa sa mlm eo sr se m sa a "J i oć M a ar ad vl su n, ra U . Sunce otkriva a peno ov se da e uj az uk g un -J an um Ba ta re sobom". Takođe G ,postOjI a nc Su Jungovog poklapa sa prel.askom Saturna preko . autontet u mem". no je ponovo đe vi e et an pl e dv u eđ izm vo jst de ra nt Dejstvo i ko e sedeo kao dete: m je kO na u en m ka io J at vr ng Ju se da ka

Teškoće u pronalaženju jasne simbolike za obe Jungove ličnosti vraćaju nas nazad suptilnosti njegove vlastite definicije.

On je naglašavao da njegova životna bitka između dva koncepta ne uključuje razdvajanje u psihijatrijskom smislu, pošto "se ona odigrava u svakoj individui". Ako je Jung u pravu, i ako je koncept

dvojstva zaista u osnovi ljudske prirode, tada mi ne možemo očekivati da lociramo i trajno odredimo simboliku ove dualnosti u svakom pojedinačnom natalnom horoskopu. Uvek će postojati dejstvo i kontradejstvo u svakom od njih, kao i svim simbolima, posebno tamo gde oni iskazuju dualnost i suprotnost, bilo u sebi, bilo u kombinaciji. Saturn i Uran nose dualnost bez toga da je definišu. Mogućnost razdvajanja, koja se javlja iz rascepa,

li

izražena je u anarhičnom U ranu u 7. kući koji suštinski ne pripada

ni broju I ni broju 2. Ipak, prvobitni primer iste dualnosti se može naći u simbolici svetlosti. Sunce, muški, princip uređenja, nalazi se Lavu, intuitivnom vatrenom znaku. Mesec, fluid, ženski princip, jeste u Biku, osećanjima svojstvenim zemljanom znaku. Oba su usklađena sa rušilačkim i haotičnim transsaturnijskim planetama. u

Ova usklađenost ukazuje na složen način izražavanja Jungovog dualizma: bilo koji fa ktor bilo kada može biti infonnišući, dok drugi već prilazi da ga prekine. Jungov talenat leži u njegovoj izvanrednoj sposobnosti da se kreće unutar takvog dualizma. Gledano iz tog ugla, postaje jasnije da Jung, kada govori o ličnostima broj I i broj2, zapravo opisuje različite kvalitete nečega što je najpravilnije nazvati dušom. Kao student Jung je bio pod uticajen Kanta, koj i je pridavao značaj ovom fenomenu. U jednom od svojih prvih predavanja na psihologiji, koje je održao student­ skom udruženju Zofingija, Jung navodi Kantova uverenja:

•

�

?

b u . . . Iznenada ag i n m to na o ja sta et op m sa ja , ije sn ka a din . Trideset go 1Z st1 ve o ka , a str lJe m ao led iz ! u rih � Ci u ot živ j � . sam po m isl io na mo uće. nekog dalekog sveta i vremena. To Je bI lo zastrašuJ enje, otuđe­ m �a , na di go t se de tri rn tu Sa na e uj az Simbolika uk polupovratka e em vr u đa ga do se o ov , ak ip ah nost, vreme i str Urana.

, .. ljudska duša se nalazi II neraskidivoj vezi svim nematerijalnim oblicima du hovnog sveta ... primajući od njih utiske kojih, zbog svoje ljudske prirode, uopšte nije svesna dok sve ide kako treba .' Kant sugeriše da duša ima dve različite orijentacije: jednu koja je usredsređena na životne probleme i drugu koja je povezana sa spiritualnim carstvom. U svakodnevnom životu, ova veza se uzima zdravo za gotovo i tek kada život dođe do graničnih situacija mi postajemo svesni spiritualne dimenzije duše. Jedna dimenzija, poput Jungovog broja I , usredsređena je na svoju sopstvenu istoriju i identitet, kao i na njihovo snalaženje u svakodnevnim aktivno­

stim a . Druga je u dodiru sa Božjim svetom, veČIlOŠĆU, umom izvan prostora i vremena koji je prisan sa "zvezdan1a i beskrajnim

30

JUNG I ASTROLOGIJA

tič e se da še vi lo ba tre ja tri ja ihi ps bi da je ru ve ng Ju . sv em iro m" sa di lju u, el sm m no lje že u idu ne i ar stv jih ko d ko duše, je r su ljudi : tu aln og . lfl sp vo "b ole sn im m isl im a", sp os ob ni da opaze carst J ungova kasnija shvatanja ps ihe proističu direktn.o i:: . ovog l1l � lJe clI c n or og ko bo du O bI je on k ve čo ,: lad m o š ka Jo koncepta. di iro pr a ac zn Ju da pn ne J e uk na e en tv uš dr ni e dn iro pr com da ni a me­ nt de stu g no re vo ot o dim vi i, gij fin Zo u a jim an av ed pr du še . Na e, ag sn ne ot živ z be o tel ći aju atr sm po u, rć sm sa o di cin e koj i se susre on , om tv us isk . vim tak Sa še du e nj ja sto po dio vr ut i tako nepobitno komentariše: Čudno je, Nešto se odvaja od tela, Nešto što sadrži volju za životom . . . elementama sila, životni princip . . . Dopustite da hrabro ovom transcendentalnom subjektu dodel im ime ':duša". Sta podrazumevll1o 10 pod "dušom"? Duša je um nezavisan od prostora i vremena. �

šaj ku po na se su a sil no od i gij fin Zo na ja an av ed pr a Ju ng ov eme­ vr im rn de mo nim oje str na ki js tel ija pr ne u še du ja isp oljavan ostora, pr i a en em vr od an vis za ne um o av pr za ša du je o ni m a. Ak si ko pr i j ko čin na na je stu ife an m se da ti iva ek onda se može oč To ti. os čn ro uz i ru to os pr u, en em vr o a m va sta uo bi čaje ni m pred clt a�u a e n so re te l n ra o ov ng � Ju J o em m �� zu ra � � da e až nam pom I ne uo blc aJ el1lh stanj a, l1lh em str ek i a en om fen ih aln lln no ra pa skalu ­ vl do v e, nJ ca .Iakon što je stekao novo telo, duh je odbacio stari oblik. Time je Jung otelotvorio duh vodomara dok je Neptun u tranzitu prolazio blizu Sunca u kvadratu sa Neptunom." Dalja pojašnjenja dobijamo iz astrologije. Kvadrat Sunce-]\eptun prikazuje vodomara ili kralja ribo!ovaca. Jung je već imao san II

58

J U NG I ASTROLOGIJA

kome je bio srednjovekovni vit� z II potrazi za � ralom;12 a �I legell? i , nbara, koga Je �opl. e o Gralu Persifal nailazi na ranjenog kralja ! pogodilo u kuk. Dok su večerali, Persifaije nekoliko puta pnmetlO prelepu devicu kako prolazi pored njega nosecl zlatnu posudu ispunjenu najukusnijim đakoIllj ama I srebrni. serV IS, neznanom , pal te, gostu. Uprkos želj i da pita o prirodi večere u sknveno�, knlu � ostao je nem. Prekasno je ol'kno da kralj nbar� moze bItI. Izlecen jedino ako ga neko pita kOllle su đakonIje posluzene. KralJ I Gral su nestali i Persi fal je nastavio da traga I za Jedl11l1l za drugIIn. U svojim ranim radovima iz psil� ijatri.)e i p� ihoanal ize, poput Persi fala, Jung nije mogao da govon o mls�� nJI duše: zdela pll.n� hrane (Mesec u Biku) koju je nosila pred nJ Im kelner�ca (sekstd I uzajamno v ladarstvo Venere II Raku LI 6. kuc l - B �bet. S�il raJno�'� , Frenk Mi lerova). Duša ostaje neotvoreno poglavlje u psJilOana!Jzl. Fon Franc smatra daje kralj ribara zapravo Hnstova senka, ranjena jer je otrgnuta iz tame, ženstvene ribe.43 Baš kao n�njeni kralj ribara -i JUI1? je tl potrazi �a svojil�l Stlnc:lll tl L�:' �I."