Jugoslavija 1945-1985 - Statistički prikaz [PDF]

Zitiervorschau

SAVEZNI ZAVOD ZA STATISTIKU

JUGOSLAVIJA 1945

-

1985

Statistički prikaz

BEOGRAD 1986.

Redakcija teksta: D r D ušan Miljković, Predrag Božović D r M iodrag Nikolić, Ljubom ir Vidaković

Glavni redaktor D r D ušan Miljković

Recenzenti: Spasoje M edenica D r Z o ran Popov

PREDGOVOR Povodom četrdeset godina oslobođenja Jugoslavije i održavanja XIII kongresa Saveza komunista Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku izdaje publikaciju “Jugoslavija 1945-1985” s ciljem da na osnovu obimne statističke građe da prikaz osnovnih rezultata i tendencija poslijeratnog razvoja u svim oblastima društvenog života. Podaci u ovoj publikaciji su rezultati statističkih istraživanja od interesa za cijelu zemlju koja, na osnovu jedinstvenog program a, obavljaju organizacije statističkog si­ stema kao dio društvenog sistema informisanja (Savezni zavod za statistiku, Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove, Savezni sekretarijat za pravosuđe i organizaciju sa­ vezne uprave, N arodna banka Jugoslavije, Služba društvenog knjigovodstva Jugoslavije, Savezni biro za poslove zapošljavanja, Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu, Savez za­ jednica penzijskog i invalidskog osiguranja Jugoslavije, Savez zajednica zdravstvenog osiguranja i zdravstva Jugoslavije). “Jugoslavija 1945-1985” sadrži najaktuelnije podatke iz završenih statističkih istraživanja, odnosno podatke kojima se raspolagalo do predaje publikacije u štampu. Za najveći broj pojava konačni podaci su za 1984. godinu, a za 1985. se daju procjene na osnovu raspoloživih podataka o mjesečnim kretanjim a. Eventualne promjene poda­ taka za 1985. godinu neće uticati na ocjene izrečene o dinamici, strukturi i tendenciji razvoja odgovarajućih oblasti društveno-ekonom skog života. Ova knjiga je djelo stručnih radnika Saveznog zavoda za statistiku. Odjeljak o djelatnosti pripadnika Jugoslovenske narodne armije priređen je u Saveznom sekretari­ jatu za narodnu odbranu. Dio o naučno-tehničkoj i prosvjetno-kulturnoj saradnji sa inostranstvom pripremljen je u Saveznom zavodu za m eđunarodnu naučnu, prosvjetno-kultum u i tehničku saradnju, a odjeljak o zaštiti čovjekove sredine u Savjetu za čovjekovu sredinu i prostorno planiranje pri Saveznom izvršnom vijeću. Tehnička obrada podataka i priprema za štam pu obavljene su u Elektronskom računskom centru Saveznog zavoda za statistiku.

D irektor Beograd, 20.januar 1986. godine

Saveznog zavoda za statistiku dr Dragutin Grupković

SADRŽAJ

1. OSNOVNA OBELEŽJA DRUŠTVENO-EKONOMSKOG RAZVOJA JUGOSLAVIJE U PERIODU 1945 - 1985. GODINE ............................................

9

2. IZGRADNJA SOCIJALISTIČKIH DRUŠTVENO-EKONOMSKIH ODNOSA I RAZVOJ SAMOUPRAVLJANJA .................................................................................29 2.1. OSNOVNI OBLICI SA M OU PRA VNO G O R G A N IZ O V A N JA R A D N IH LJU D I I G R A Đ A N A ............................................................................................. 30 2.1.1. Sam oupravno organizovanje i ostvarivanje sam oupravljanja u udruženom radu ............................................................................................... 31 2.1.2. Organizovanje i sam oupravljanje u sam oupravnim interesnim zajednicama ....................................................................................................... 36 2.1.3. Organizovanje i samoupravljanje u mesnim z a je d n ic a m a ............................. 37 2.1.4. Samoupravljanje u društveno-političkim zajednicama .................................. 39 2.1.5. Zaštita sam oupravnih prava i društvene svojine ............................................ 41 2.2. N EK A OBELEŽJA D R U ŠTV EN O -EK O N O M SK IH OD NOSA U U D R U Ž EN O M RAD U ...........................................................................................42 2.2.1. Neki oblici udruživanja rada i sredstava ......................................................... 42 2.2.2. Organizaciona povezanost udruženog rada .................................................... 44 2.2.3. Odnosi u sticanju i raspodeli proizvoda i dohotka udruženog rada . . . 45 2.2.4. Akumulativna i reproduktivna sposobnost organizacija udruženog rada 48 3. RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA I MATERIJALNE OSNOVE DRUŠTVA 3.1. RAST I PRO M EN E ST R U K TU R E STANOVNIŠTVA .................................

51 51

3.2. D IN A M IK A I STR U K TU R A ZAPO SLEN IH I N EZAPO SLEN IH RA D N IK A .............................................................................................................. 57 3.2.1. Obim i kretanje zaposlenosti ............................................................................. 57 3.2.2. Lica koja traže zaposlenje ............................................................................... 60 3.3. DRUŠTVENO BOGATSTVO I OSNOVNA SREDSTVA ................................62 3.3.1. Veličina i struktura društvenog bogatstva ........................................ 62 3.3.2. Obim i struktura osnovnih sredstava društvene privrede ............................. 62

3.4. INV ESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVA ...................................................... 66 3.4.1. Obim i dinam ika investicione aktivnosti ............................................ 66 3.4.2. Ekonom ska struktura investicija ......................................................................... 67 3.4.3. Tehnička struktura investicija ...............................................................................69 3.4.4. Investicije društvenog sektora prema karakteru izgradnje ...........................70 3.4.5. Način finansiranja investicija u osnovna sredstva društvenog sektora . . 71 4. RAZVOJ PRIVREDNIH I VANPRIVREDNIH DELATNOSTI

............................. 73

4.1. OBIM , D IN A M IK A I S T R U K T U R A D R U ŠT V E N O G PRO IZV O D A . . 73 4.1.1. Tem po privrednog razvoja .................................................................................... 73 4.1.2. Prom ene u strukturi privrede ...............................................................................75 4.1.3. UkUpna produktivnost društvenog rada ..........................................................76 4.1.4. Zavisnost jugoslovenske privrede od uvoza .....................................................77 4.1.5. Cene ...............................................................................................................................78 4.1.6. A ktivnost individualnog sektora privrede ....................................................... 79 4.2. U PO T R EB A D R U Š T V E N O G PR O IZ V O D A .................................................... 81 4.2.1. Osnovni oblici potrošnje društvenog proizvoda .............................................81 4.2.2. Zajednička i opšta p o t r o š n j a .................................................................................. 82 4.3. RAZVO J P R IV R E D N IH D E L A T N O S T I ................................................................85 4.3.1. Industrija .....................................................................................................................85 4.3.2. Poljoprivreda .............................................................................................................90 4.3.3. Šum arstvo .....................................................................................................................96 4.3.4. V odoprivreda .............................................................................................................98 4.3.5. G rađevinarstvo .................................................................................................... 100 4.3.6. Saobraćaj ............................................................................................................... 102 4.3.7. U nutrašnja trgovina ............................................................................................ 107 4.3.8. U gostiteljstvo ....................................................................................................... 109 4.3.9. T urizam .................................................................................................................. 110 4.4. RAZVO J V A N P R IV R E D N IH D E L A T N O S T I .......................... 4.4.1. O brazovna delatnost .................................................................. 4.4.2. N aučnoistraživačka delatnost .......................................................................... 4.4.3. K ultura, um etnost, inform ativna delatnost ............................................... 4.4.4. Zdravstvena delatnost ....................................................................................... 4.4.5. D elatnost društvene i socijalne zaštite ......................................................... 4.4.6. D elatnost fizičke kulture ................................................................................. 4.4.7. D elatnost organa uprave i narodna odbrana ............................ 4.4.8. D oprinos Jugoslovenske narodne armije izgradnji zemlje 1945-1985. godine ................................................................................................................. 5. POTROŠNJA I USLOVI ŽIVOTA STANOVNIŠTVA

122

.......................................... 133

5.1. PO TR O ŠN JA STAN OVN IŠTVA ..................................................................... 5.1.1. Obim i struktura lične potrošnje ................................................................ 6.

112 113 116 112 121 123 126 122

I 33 I 33

5.1.2. Ishrana stanovništva 5.1.3. Potrošnja važnijih industrijskih proizvoda ................................................. 5.1.4. Snabdevenost domaćinstava trajnim potrošnim dobrim a ........................ 5.2. PRIH O D I STANOVNIŠTVA I LIČNI DOHOCI 5.2.1. Ukupni prihodi i rashodi stanovništva ......................................................... 5.2.2. Štednja i krediti stanovništva ........................................................................ 5.2.3. Izvori i namena sredstava domaćinstava 5.2.4. Lični dohoci radnika ........................................................................................ 5.2.5. Radno vreme radnika potrebno za kupovinu nekih predmeta lične potrošnje .........................................................................................................

J 36 137 137 J37 138 139 141 142

5.3. USLOVI ZAPOŠLJAVANJA

143

5.4. USLOVI STANOVANJA

.......................................................................................

145

5.5. SOCIJALNO O SIG U RA N JE ................................................................................ 5.5.1. Invalidsko i penzijsko osiguranje ................................................................... 5.5.2. Zdravstveno osiguranje ..................................................................................

146 147 148

5.6. ZAŠTITA I U N A PR E Đ E N JE ČOVEKOVE SRED IN E ...............................

149

5.7. DRUŠTVENA ZAŠTITA G R A Đ A N A I IM O VINE

150

6. SARADNJA JUGOSLAVIJE SA DRUGIM ZEMLJAMA

.................................. 153

6.1. EKONOM SKA SARADNJA SA INOSTRANSTVOM 6.1.1. Robna razmena .................................................................................................. 6.1.2. Nerobni promet sa inostranstvom ................................................................ 6.1.3. Tekući platni bilans .......................................................................................... 6.1.4. Kreditni odnosi Jugoslavije sa inostranstvom ............................................

153 153 159 161 165

6.2. EKONOM SKO-TEHNO LO ŠKA SA RADN JA SA INOSTRANSTVOM 6.2.1. Dugoročna proizvodna kooperacija .............................................................. 6.2.2. Poslovno-tehnička saradnja sa stranim licima ......................................... 6.2.3. Pribavljanje i ustupanje materijalnih prava na tehnologiju (licence) . . 6.2.4. Ulaganja stranih lica u jugoslovensku privredu ...................................... 6.2.5. Ulaganja organizacija udruženog rada u osnivanje preduzeća u inostranstvu .................................................................................................... 6.2.6. Investicioni radovi u inostranstvu ................................................................

170 171 172 172 173 174 175

6.3. N A U ČN O -TEH N IČ K A SA RADN JA SA INO STRANSTVOM

176

...............

7. NEKA OBELEŽJA PRIVREDNOG RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOMNIH P O K R A JIN A

181

7.1. D IN AM IK A I ST R U K TU R N E PRO M EN E U PRIV RED N O M RAZVOJU .............................................................................................................

181

7.2. PROŠIRENJE M A TERIJA LN E OSNOVE PRIV R ED N O G RAZVOJA

186 7.

7.3. R A Z L IK E U N IV O U PR IV R E D N E R A ZV IJEN O STI IZ M E Đ U ......................................................................... R E PU B L IK A I PO K R A JIN A

187

7.4. M E R E ZA PO D ST IC A N JE B R Ž EG RAZVO JA PR IV R E D N O N E D O V O L JN O R A Z V IJE N IH R E PU B L IK A I SAP K O S O V A

192

7.5. A N A L ITIČ K A D O K U M E N T A C U A O R A ZV O JU SO CIJA LISTIČK IH R E PU B L IK A I SO C IJA L IST IČ K IH A U T O N O M N IH PO K R A JIN A . 197 8. UPOREDNI PREGLED RAZVOJA JUGOSLAVIJE I NEKIH EVROPSKIH ZEM ALJA ............................................................................................................................ 219 9. NEKE KARAKTERISTIKE PRIVREDNIH KRETANJA U PERIODU 1981-1985. GODINE ......................................................................................................... 9.1. K R E T A N JE PR O IZ V O D N JE I E F IK A SN O ST P R IV R E Đ IV A N JA 9.2. RA SPO LO ŽIV A SR E D STV A I PL A T N I B ILA N S

...

227

.......................................

229

9.3. PO L O Ž A J U D R U Ž E N O G R A D A U R A S PO D E L I

..................................... 231

9.4. P R IM A N JA STA N O V N IŠT V A I Ž IV O T N I ST A N D A R D 9.5. SRED STV A Z A Z A JE D N IČ K E I O PŠT E PO T R E B E 9.6. IN V E S T IC IJE I A K U M U L A C IJA 9.7. T R Ž IŠ T E , C E N E , IN F L A C U A

227

........................ 232

...............................

235

.......................................................................

236

............................................................................. 238

9.8. N E K E K A R A K T E R IS T IK E F IN A N S IJS K O G ST A N JA PR IV R E D E I BA N A K A .................................................................................................................. 240

8.

1. OSNOVNA OBELEŽJA DRUŠTVENO-EKONOMSKOG RAZVOJA JUGOSLAVIJE U PERIODU 1945-1985. GODINE U društveno-ekonomskom razvoju posle drugog svetskog rata Jugoslavija se izdigla iz ratne pustoši i privredne nerazvijenosti i dostigla nivo srednje razvijene industrijsko-agrame zemlje. Ubrzani privredni razvoj, zasnovan na industrijalizaciji, bio je osnovna karakteristika razvoja. Takav razvoj omogućio je da se ekonomski potencijal zemlje uveća nekoliko puta. Ostvarene su krupne promene u privrednoj i socijalnoj strukturi stanovništva i zaposlenosti. Privreda je danas dobro opremljena savremenim sredstvima za proizvodnju, a dobrim delom je ovladala i najm odernijom tehnologijom u gotovo svim sektorima materijalne proizvodnje. Značajno je povećan životni standard celokupnog stanovništva, povećan je obrazovni i kulturni nivo stanovništva, proširen je obim i kvalitet zdravstvene zaštite, produžen je ljudski vek. Postignut je brz razvoj pro­ izvodnih snaga zemlje u celini i posebno svih republika i autonom nih pokrajina, izvršene su krupne promene u društveno-ekonom skoj strukturi privredno nedovoljno razvijenih republika i SAP Kosova. U poredo s uspešnim m aterijalnim razvojem ostvaren je radikalni preobražaj jugoslovenskog društva u smeru izgradnje novih socijalističkih odnosa. Samoupravljanje je postalo strategijsko opredeljenje radničke klase i način života u svim oblastima rada i društvenog života. Jugoslavija je smanjila razlike u nivou razvijenosti u odnosu na razvijene zemlje Evrope, ali je pored toga zadržala isti rang među evropskim zemljama po stepenu razvijenosti kao i pre drugog svetskog rata. Zbog krupnih razlika u razvoju pojedinih delova zemlje, Jugoslavija još ima neka obeležja zemlje u razvoju. Period dinamičnog privrednog razvoja. U gotovo ćelom periodu socijalističke izgradnje tempo privrednog razvoja bio je srazm em o brz i kontinuiran, sa izuzetkom u periodu 1980-1985. godine. Prema tem pu razvoja u posleratnom periodu Jugoslavija pripada grupi zemalja koje su ostvarile najbrži privredni rast i najdublje promene u društveno-ekonomskoj strukturi. Od 1947. do 1985.godine društveni proizvod uvećanje 7,2 puta, a po stanovniku 4,9 puta. U ćelom periodu društveni proizvod povećavao se prosečno godišnje za 5,4%. Sada se za nešto više od mesec i po dana proizvede dobara koliko se 1947. proizvodilo za godinu dana. Povećanje proizvodnje ojačalo je ekonomski potencijal zemlje i stvorilo uslove za veću zaposlenost, promene u strukturi privrede i društva i povećanje životnog standarda stanovništva. U pojedinim periodima bilo je razlika u dinamici razvoja, koje su izazvale različite posledice. Naročito dinamičan razvoj ostvarenje u periodu 1953-1965, kada se 9.

društveni proizvod uvećavao prosečno godišnje za 8, 1%. Industrijska proizvodnja sa godišnjim porastom za preko 12% dala je veliki doprinos razvoju. Porastom ličnih do­ hodaka godišnje za 5,3% poboljšan je životni standard i porasla je kupovna snaga stanovništva neophodna za stimulaciju daljeg porasta proizvodnje. Zaduženje u ino­ stranstvu bilo je malo, a izvoz je rastao brže od uvoza, tako da je većim delom pokrivao uvoz. Lični dohoci rasli su sporije od društvenog proizvoda, pa je kroz raspodelu naro­ dnog dohotka, doprinosom poljoprivrede i korišćenjem stranih sredstava ostvarena značajna masa akumulacije. Izgrađena je bazična industrija kao m aterijalna osnova za širenje prerađivačke industrije. Porast cena od 5,8% godišnje ukazuje na stabilnost privređivanja u tom periodu. M eđutim , rast privrede u ovom periodu imao je ekstenzi­ van karakter, jer je, uz visoki porast zaposlenosti, ostvaren prosečno godišnje za 5,9%. U periodu 1966-1970. godišnji rast proizvodnje se smanjuje na 5,8%. Posle toga, u periodu 1971-1979. nastaje izvesno ubrzanje porasta društvenog proizvoda, prosečno godišnje za 6,2%. U ćelom periodu 1965-1979. godine prosečan godišnji porast društvenog proizvoda od 6% bio je, m ada usporen u odnosu na period do 1965. godine, relativno visok po m erilim a koja važe u svetu. M eđutim , rast je bio praćen krupnim strukturnim porem ećajim a, koji su se ispoljavali u različitim oblicima. Stalni porast de­ ficita trgovinskog bilansa registrovao je ekspanziju svih oblika potrošnje iznad društvenog proizvoda. O padanje dom aće akum ulacije uz visoko učešće investicija u osnovna sredstva u društvenom proizvodu od preko 30%, najvećim delom je uticalo na povećanje zaduženosti u inostranstvu. Z anem arivanje razvoja proizvodnje sirovina i energije izazvalo je stalno povećanje uvoza. Sve je više bila izražena nestabilnost u privređivanju praćena ubrzanom inflacijom. U periodu 1966-1970. inflacija se povećava prosečno godišnje za 10%, a u periodu 1971-1979. za oko 18%. Visok obim investicija u periodu 1971-1979. godine nije iskorišćen na pravi način, jer ga nije pratilo povećanje izvoza u takvom obim u, koje bi olakšalo otp latu dugova inostranstvu. Uz sve to povećavala se nezaposlenost. Ove pojave ukazuju da teškoće, koje su se sa izuzetnom oštrinom ispoljile posle 1979. godine, im aju velikim delom začetke u prošlosti. Period usporavanja privrednog razvoja uz visoku inflaciju. U 1980. godini došlo je do izuzetnog usporavanja privrednog razvoja. D ruštveni proizvod se u periodu 1980-1985. godine povećavao prosečno godišnje za sam o 0,6%, što pri godišnjem po­ rastu stanovništva od 0,8% predstavlja stagnaciju privrednog razvoja. U ovom periodu iscrpene su m ogućnosti daljeg dinam ičnog razvoja privrede, koji se zasnivao velikim de­ lom na inflatornom finansiranju i velikom zaduživanju u inostranstvu. N a to su uticale objektivne teškoće, koje prate brz razvoj nedovoljno razvijenih zemalja u koje se ubrajala i Jugoslavija na početku socijalističke izgradnje, nepovoljne političke i ekonomske okol­ nosti u m eđunarodnim odnosim a, kao i subjektivne slabosti. Prelaz sa ekstenzivnog na intenzivni način razvoja izazvao je ozbiljne posledice. Tom e je posebno doprinela i vec dugo godina prisutna autarkična orijentacija u razvoju, počev od odnosa između osno­ vnih organizacija udruženog rada,pa do odnosa između društveno-političkih zajednica i cele privrede prem a privredam a drugih zem alja i svetskom tržištu. Strukturne dispro­ porcije, predim enzionirana dom aća potrošnja u svim oblicima iznad materijalnih mogućnosti i zaostajanje u razvoju socijalističkog sam oupravljanja, ispoljili su se u ne­ stabilnim i neuravnoteženim privrednim tokovim a izraženim kroz naglo smanjenje i 10.

stagnaciju proizvodnje, visoku inflaciju, nedovoljan izvoz i pogoršanje spoljne likvidnosti zemlje. U periodu 1980-1985. godine nepovoljne tendencije su izraženije nego u bilo kojem ranijem periodu. Cene na malo u 1985. bile su veće 9,5 puta nego 1979. godine, odnosno rasle su prosečno godišnje za 45%, izrazito su porasle u 1984. za 57% i u 1985. godini za 76%. Prosečni realni lični dohoci po zaposlenom bili su u 1985. za 27% manji nego 1979. godine, odnosno smanjivali su se prosečno godišnje za 5,2%. Vrednost izvoza porasla je 1980. za 32%, i 1981. godine za 22%, ali u sledeće dve godine stagnira, a u 1984. raste za 6% a 1985. godine za 7%. Vrednost dolara u odnosu na dom aću valutu veća je 1985. godine 16 puta nego 1979. godine. Investicije u osnovna sredstva bile su manje 1985. u odnosu na 1979. godinu za 40%, što je pogoršalo njihovu strukturu i smanjilo efikasnost. Produktivnost rada u društvenom sektoru je u istom periodu opala za 9%, a pogoršani su i ostali kvalitativni faktori privređivanja. U ovako otežanim usIovima industrijska proizvodnja bila je 1985. godine za 19% veća nego 1979, a poljo­ privredna za 1%, što je značajno uticalo, i pored drastičnog smanjenja uvoza, da lična potrošnja u ovom periodu bude m aterijalno pokrivena i da se smanji samo za 5%, a po stanovniku za 8%. Porast industrijske proizvodnje u 1984. za 5,6% u odnosu na pret­ hodnu godinu, i vrednosti izvoza za 5,8%, smanjivanje deficita trgovinskog bilansa u 1984. oko 6 puta u odnosu na 1979. godinu, kao i pozitivan saldo platnog bilansa od 504 miliona dolara, značili su izvesna poboljšanja, ali zbog sporog i nedoslednog sprovođenja Dugoročnog program a ekonomske stabilizacije, i u 1985. godini nastavile ranije ispoljene negativne tendencije u društvenoj reprodukciji. To potvrđuje da su na­ gomilani problemi krupni i dugoročni. Radikalne promene u strukturi privrede. U brzana industrijalizacija izazvala je krupne promene u strukturi privrede. Pre svega, porastao je značaj društvenog sektora, koji je postao nosilac novih sam oupravnih socijalističkih odnosa. Uz prosečan godišnji porast proizvodnje u ćelom posleratnom periodu od 6,3%, društveni sektor privrede povećao je učešće u društvenom proizvodu od 62% u 1947. na 87% u 1985. godini. S druge strane, učešće individualnog sektora privrede, u kome dom inira poljoprivreda, čiji je tempo razvoja bio znatno sporiji i iznosi prosečno godišnje 2,7%, smanjeno je od 38% na 13%. Industrija je zauzela dom inantno mesto u ukupnoj proizvodnji, tako da su značajno izmenjeni odnosi između industrije i poljoprivrede. Učešće industrije u društvenom proizvodu povećano je sa 18% u 1947. na 43% u 1985. godini, dok je učešće poljoprivrede opalo sa 39% na 13%. Obim poljoprivredne proizvodnje bio je 1947. godine 2,1 put veći od industrijske, a 1985. odnos se bitno izmenio. Industrijska proizvodnja bila je 3,2 puta veća od poljoprivredne. Međutim, u politici privrednog razvoja preovladao je jednostran odnos prema industriji kao jedinom činiocu razvoja, pa je došlo do zaostajanja drugih privrednih delatnosti i povećanja zavisnosti zemlje od inostranstva kroz povećani uvoz opreme i sirovina za industriju. Nisko učešće poljopri­ vredne proizvodnje u formiranju društvenog proizvoda od svega 13% ne odgovara raspoloživim prirodnim, proizvodnim i ljudskim potencijalima u ovoj delatnosti. Isto tako, dinamičan razvoj industrije izazvao je pogoršanje granske strukture industrije zbog zaostajanja proizvodnje energije, sirovina, reprodukcionog materijala, i posebno proiz­ vodnje za izvoz. Prerađivačka industrija povećavala je učešće u industrijskoj proizvodnji. Međutim, unutar ove industrije m ašinogradnja sa učešćem od 28% u ukupnoj industri­ ll.

jskoj proizvodnji nije zauzela m esto koji bi odgovaralo nivou ekonom ske razvijenosti, pa se održava visoka zavisnost privrede od uvoza, uz još nedovoljan izvoz opreme. Velike promene u socijalno-ekonomskoj strukturi stanovništva. U brzani privredni razvoj i prom ene u strukturi privrede izazvali su veliku pokretljivost stanovništva, koja se ispoljavala u m asovnom prelasku iz sela u gradove i povećanoj zaposlenosti u ne­ poljoprivrednim delatnostim a. Industrijalizacija je otvorila kanale odliva obilne radne snage iz poljoprivrede otvaranjem novih radnih m esta. Ovaj transfer bio je pojačan m asovnim školovanjem i sricanjem stručnog obrazovanja novozaposlenih radnika. Od 1948. do 1981. godine poljoprivredno stanovništvo je sm anjeno za 6,3 m iliona, a njegovo učešće u ukupnom stanovništvu opalo je od 67% na 20% . O ko tri četvrtine onih koji su napustili stalno mesto boravka u seoskim i m ešovirim naseljim a naselilo se u gradove, tako da je naraslo gradsko u ukupnom stanovništvu od 21% u 1947. na 47% u 1981.godini. Ovakve pro­ mene, koje su izazvale kretanje stanovništva od nerazvijenih ka razvijenim područjim a dovele su i do povećanja kupovne snage i p orasta životnog standarda stanovništva. Za četrdeset proteklih godina stanovništvo Jugoslavije uvećalo se za 7,7 miliona, a izm eđu prvog posleratnog popisa 1948. i poslednjeg 1981. godine za 6,6 miliona. Preko 65% aktivnog stanovništva svoju egzistenciju obezbeđuje radom u društvenom sektoru. Za celu zemlju ostvaren je um ereni porast stanovništva uz visoki stepen radne angažovanosti i porast nivoa obrazovanosti. M eđutim , u n u tar zemlje postoje značajne regionalne razlike. U razvijenijim delovim a proces prirodne reprodukcije stanovništva značajno je porem ećen deficitom u m lađim generacijam a, dok su u nedovoljno razvije­ nim područjim a obrnute tendencije - visok prirodni priraštaj i visoko učešće dece u ukupnom stanovništvu. U koliko se ovakve tendencije ne prom ene u skoroj budućnosti, u razvijenijim delovim a zemlje sve više će se osećati nedostatak stanovništva radnog uzrasta, a povećavaće se udeo starog stanovništva, što će zahtevati sve veća društvena sredstva za njegovo izdržavanje (penzije, zdravstvena zaštita i si.). U radnom odnosu (u društvenom i individualnom sektoru) je 1947. bilo 1,2 mi­ liona, a 1985. godine 6,5 m iliona radnika ili 5,4 puta više. Broj radnika u ovom periodu povećavao se prosečno godišnje za 140 hiljada, odnosno za 4,6% . Od 1000 stanovnika radnog uzrasta 1947. godine bilo je u radnom odnosu 124, a 1985. godine 433, odnosno 3,5 puta više. O vakav porast zaposlenosti, koji je najvećim delom ostvaren u nepoljo­ privrednim delatnostim a, uz značajno sm anjenje poljoprivrednog stanovništva, presudno je uticao na prom ene u socijalnoj strukturi jugoslovenskog društva, tj. na jačanje i pre­ rastanje radničke klase u osnovnu snagu razvoja zemlje. Radnici su 1953. činili 34% aktivnog stanovništva a 1981. godine 65% . M eđutim , ovakav porast zaposlenosti ost­ varen je u uslovima pretežno ekstenzivnog privređivanja. U periodu 1947-1984. porast društvenog proizvoda o stv a ren je za 73% zahvaljujući povećanom zapošljavanju, a samo 27% povećanom produktivnošću rada. U pom enutom periodu dogodile su se i krupne prom ene u strukturi zaposlenih. U industriji je 1985. godini bilo 2,5 m iliona radnika, što je za oko 2,1 milion više nego 1947. godine, tako da danas učešće radnika u industriji čini 40% od ukupno zaposlenih. 12.

Sve je veći broj zaposlenih žena. Učešće žena u ukupnom broju zaposlenih povećalo se od 28% u 1947. na 38% u 1985. godini. Prom enam a u obimu zaposlenosti poboljšavala se kvalifikaciona struktura radnika uključivanjem m ladih, koji su završavali redovne škole ili školovanjem radnika u toku rada. Učešće stručnih u ukup­ nom broju radnika povećano je od 48% u 1966. na 66% u 1983. godini, tako da je udeo nekvalifikovanih radnika smanjen sa 52% na 34%. Sporiji tempo razvoja poljoprivrede nije mogao da zadrži na selu velike rezerve nedovoljno iskorišćene radne snage, a brza industrijalizacija uz zapostavljanje razvoja male privrede (u društvenom i individualnom sektoru), koja je trebalo da angažuje zna­ tan broj radnika, nije mogla da zaposli sva lica koja su, pod dejstvom raznih činilaca želela da se zaposle (bolji uslovi života i rada u društvenom sektoru i gradu nego u po­ ljoprivredi i na selu, povećanje porodičnog dohotka većim zapošljavanjem žena, proširena osnova sistema obrazovanja i dr). Zbog toga se stalno povećavao broj lica koja traže zaposlenje od 45 hiljada u 1952. na 975 hiljada u 1984, a 1985. godine na preko milion. Razlike u nezaposlenosti po republikam a i pokrajinam a su znatne. Prosečan godišnji porast lica koja traže zaposlenje bio je u periodu 1961-1984. godine skoro dvostruko veći od porasta zaposlenih. U 1984. godini više od polovine lica koja traže zaposlenje, odnosno 56%, čine stručna lica, a oko 3/4 bila su m lađa od 30 godina. Među prijavljenima je 1983. godine 289 hiljada lica ili 32% od ukupnog broja imalo zdravstvenu zaštitu, a 1984. godine 32 hiljade ili 3,3% je primalo novčanu naknadu. Mada među prijavljenima, pored onih koji stvarno žele posao* ima i lica prijavljenih radi ostvarivanja određenih prava (zdravstvene zaštite, upisa na vanredne studije i si.) i lica sa sela koja još uvek privređuju na svom posedu, veličina i struktura skupa lica koja traže zaposlenje ukazuju da ova pojava sve više poprim a oblike klasične nezaposlenosti, ali ne u obimu koji prikazuju podaci o broju lica koja traže zaposlenje. Povećanje ne­ zaposlenosti ukazuje da se nedovoljno koristi jedan važan resurs privrednog razvoja, tj. kvalifikovana radna snaga, što ima višestruke posledice. M aterijalno je ugrožen jedan deo stanovništva, a ostavlja se i mali prostor za povećanje produktivnosti rada. Stalno jačanje i proširenje materijalne osnove udruženog rada. Uspešan privredni razvoj povećao je društveno bogatstvo zemlje, koje je u 1975. godini (za koju postoji statistički obračun) predstavljalo veličinu od oko šest godišnjih društvenih proizvoda. Skoro polovinu tog bogatstva - 45% čine osnovni fondovi u privredi, 20% su stambene zgrade, 12% potrošna dobra u domaćinstvima, 13% poslovne zalihe, 5% osnovni fon­ dovi u vanprivrednim delatnostim a i 5% investicije u toku. U društvenoj svojini bilo je 68%, a u svojini građana 32% društvenog bogatstva zemlje. Najvažnije povećanje društvenog bogatstva ostvareno je jačanjem osnovnih fondova , jer je značajan deo društvenog proizvoda izdvajan za investicije. Visok nivo investicija, koji se održao tokom celog posleratnog perioda, jedno je od bitnih obeležja privrednog razvoja. U periodu 1952-1985. godine udeo investicija u osnovne fondove u društvenom proizvodu isnosio je prosećno godišnje 30%. Ako se ovim investicijama dodaju i investicije u obrtne fondove, onda je za ukupne investicije odlazilo 40% društvenog proizvoda. Sve do 1980. godine investicije su brže rasle od društvenog pro­ izvoda. Na toj osnovi u dužem periodu ostvareni su brz porast proizvodnje i krupne promene u strukturi privrede. Naročito je bila živa investiciona aktivnost u poslednjoj 13.

deceniji razvoja (1971-1980) uz angažovanje značajnih inostranih sredstava, kada je ost­ vareno 45% od ukupnih investicija u periodu 1952-1985. godine. U ovom periodu započet je nov investicioni ciklus na širokom frontu u svim delovima zemlje uz angažovanje velikih inostranih sredstava. Predim enzionirani razvojni ciljevi nisu bili u skladu s dom aćom akum ulacijom , pa je povećano učešće stranih izvora u finansiranju proširene reprodukcije zbog uvoza opreme i konvertovanja fmansijskih kredita nekih investitora u dinare, koji su im nedostajali za fm ansiranje investicija. Spoljni dugovi zemlje u ovom periodu povećani su sa 2,4 m ilijarde dolara u 1970. godini na 18,4 mili­ jarde dolara u 1980. godini. Novi kapaciteti oslanjali su se pretežno na ograničenu dom aću tražnju i uvoz sirovina i reprom aterijala, a nedovoljni izvoz smanjivao je efi­ kasnost investicija. Z bog toga su krajem ovog perioda preduzete rigorozne mere sa ci­ ljem da se usklade odnosi izm eđu raspoloživih dom aćih sredstava i investicija. Preduzete mere su u periodu 1980-1985. dovele do osetnog sm anjenja investicionih aktivnosti. Svake godine u tom periodu ulaganja su se sm anjivala prosečno za 9,1% , tako da je učešće investicija u osnovna sredstva u društvenom proizvodu sm anjeno na 21% u 1985. godini. M eđutim , sm anjivanjem investicija um anjen je porast proizvodnih kapaciteta i odloženo neophodno rešavanje prom ena u proizvodnoj strukturi privrede. Sadašnji nivo razvijenosti nije sam o rezultat visokih investicionih ulaganja, već i njihove relativno povoljne strukture, odnosno pravaca ulaganja. Sve do 1956. godine najveće učešće u strukturi investicija im ala je industrija (oko 60% ). Kasnije njen udeo opada i 1970. je iznosio 31% , a 1980. godine 38% . Sve veći deo sredstava izdvaja se za razvoj ostalih privrednih delatnosti i izgradnju objekata društvenog standarda. Z načajna sredstva utrošena su za stam benu izgradnju (20% u 1985, prem a 12% u 1952. godini). Ova investiciona ulaganja poslednjih godina čine blizu 3/4 neprivrednih inve­ sticija. Investicije u saobraćajnice i saobraćajne kapacitete činile su prosečno, u ćelom periodu, desetinu ukupnih investicija (u 1970. godini čak 15%). U deo investicija u ka­ pacitete ostalih privrednih delatnosti građevinarstva, trgovine, ugostiteljstva i turizma porastao je takođe sa 6 % u 1952. na 19% u 1985. godini. Najveći deo investicija do 1965. godine, zbog znatnih ulaganja u kapacitete teške industrije i energetike, bio je nam enjen podizanju građevinskih objekata - oko 61% . M eđutim , ovo učešće se smanjilo na 52% u periodu 1976-1984, dok je učešće oprem e poraslo od 28% u periodu 1952-1965. na 40% u periodu 1976-1984. godine. Izvori sredstava za fm ansiranje investicija menjali su se u zavisnosti od promena u društveno-ekonom skom sistemu i načinu fm ansiranja proširene reprodukcije. Do 1952. godine je osnovni i jedini izvor fm ansiranja investicija bio opštedruštveni budžet Fede­ racije, a posle uvođenja sam oupravljanja učestvuju i radne organizacije sredstvima sopstvenih fondova. O d 1963. jača uloga sredstava banaka, naročito posle ukidanja in­ vesticionih fondova. Učešće sopstvenih sredstava organizacija udruženog rada u ukup­ nim sredstvima za fm ansiranje osnovnih sredstava stalno se povećavalo, od 22% u 1952. na 65% u 1984. godini. Učešće bankarskih kredita dostiglo je u 1980. godini 47% , ali je u 1984. opalo na 33% na šta su uticale mere kreditne politike preduzete radi usklađivanja obim a investicija s m ogućnostim a privrede. Dom aći izvori za fm ansiranje investicija nisu opredelili obim investicija. Akum ulativna sposobnost privrede im ala je tendenciju smanjenja, dok se na visokom nivou 14.

održao udeo bruto investicija u osnovne fondove u društvenom proizvodu. Zbog toga su domaća sredstva akumulacije dopunjavana inostranim kreditima. Udeo stranih sred­ stava u periodu 1952-1984. iznosio je oko 22% od iznosa bruto investicija u osnovne fondove, s tim stoje ovo učešće bilo različito po periodima. U periodu 1980-1984. godine udeo stranih sredstava u investicijama u osnovna sredstva smanjen je na 10%. Visok porast investicija doprineo je jačanju i proširenju m aterijalno-tehničke osnove udruženog rada. Osnovna sredstva društvene privrede su krajem 1984, u odnosu na 1952. godinu, bila veća 10 puta, a povećavala su se prosečno godišnje za 7,6%. Porast osnovnih sredstava po delatnostima bio je različit, zavisno od ciljeva razvojne politike, što je uticalo i na promenu njihove strukture. Učešće osnovnih sredstava industrije povećalo se sa oko 47% u 1952. na 56% u 1984. godini, poljoprivrede s vodoprivredom od 2,6% na 6,4%, trgovine, ugostiteljstva i turizma od 5% na 10%, dok se učešće osnovnih sredstava saobraćaja (bez puteva u javnom saobraćaju) smanjilo od 41% na 20%. Učešće opreme u ukupnim osnovnim sredstvima stalno se povećavalo od 34% u 1952. na 48% u 1984. godini, što ukazuje da su građeni kapaciteti sa savremenijom tehnikom i tehnologijom. U nove kapacitete ugrađivana je visokomehanizovana i automatizovana oprema, a prilikom rekonstrukcije postojećih kapaciteta zastarela oprema zamenjivana je savremenijom. Ove promene odrazile su se na povećanje tehničke opremljenosti rada. Vrednost osnovnih sredstava po radniku povećana je od 1952. do 1984. godine 2,7 puta, a opreme 3,8 puta. Međutim, povećanjem tehničke opremljenosti rada nije ostvarena odgovarajuća produktivnost rada, koja je u pom enutom periodu povećana za 2,2 puta. Produktivnost rada u društvenom sektoru privrede je još uvek nedovoljna u odnosu na povećanje nivoa tehničke opremljenosti rada. Do 1960. produktivnost rada je rasla sporije zbog nedostatka kvalifikovanih kadrova, a posle toga zbog stalnog pritiska sve većeg broja lica koja traže zaposlenje. O padala je i efikasnost osnovnih sredstava i opreme. Sa jednim dinarom uloženim u osnovna sredstva 1952. ostvareno je 0,43 dinara društvenog proizvoda, a 1984. godine 0,33 dinara (obračunato u stalnim cenama). Opala je i efikasnost opreme. N a 1 dinar uložen u oprem u ostvareno je 1952. godine 1,26 di­ nara društvenog proizvoda, a 1984. samo 0,70 dinara. Snažan tempo industrijalizacije. Osnovno obeležje m aterijalnog razvoja u posleratnom periodu je izuzetno brz razvoj industrije, koji je uticao na značajne strukturne promene u privredi i društvu. U 1985. je industrijska proizvodnja bila veća 19 puta u odnosu na 1947. godinu. Sa prosečnim godišnjim porastom u ovom periodu za 8,1%, Jugoslavija spada među zemlje koje su u dugom periodu ostvarile brz industrijski rast. Po obimu i strukturi industrijske prozvodnje Jugoslavija se uvrstila među tzv. novoindustrijalizovane zemlje. Izgradnjom novih kapaciteta poboljšan je regionalni raspored industrije. Industrija je u značajnom obimu prodrla i u privredno nedovoljno razvijena područja zemlje. Visok porast industrijske proizvodnje bio je praćen prom enama u njenoj stru­ kturi. Posebno mesto pripalo je proizvodnji sredstava za rad (mašine, oprema i si.), koja se u većem obimu razvila tek posle rata. U poređenju sa 1947. godinom ova proizvodnja bila je 1985. veća 43 puta. Sada industrija proizvodi mnoštvo različitih mašina za po15.

trebe jugoslovenske privrede, a mnoge od ovih m ašina se i izvoze. U proizvodnji m a­ terijala za reprodukciju, koja je 1985. bila 17 puta veća nego 1947. godine, došlo je do krupnih strukturnih prom ena. Najbrže je rasla proizvodnja čelika, bakra, m ineralnih đubriva, a proizvodnja veštačkih m asa i vlakana nastala je kao nova industrija. U od­ nosu na 1947. porasla je proizvodnja energije - električne energije oko 50 puta, uglja 7 puta, dok je proizvodnja nafte i prirodnog gasa neuporedivo veća. Proizvodnja robe za ličnu potrošnju i potrebe dom aćinstva povećana je od 1947. do 1985. godine 17 puta. N epovoljna strana strukturnog razvoja industrije ogleda se u zaostajanju proiz­ vodnje sirovina i reprodukcionog m aterijala, zbog čega se industrijska proizvodnja veli­ kim delom oslanja na njihov uvoz. Bilo je i prekom em e i nekoordinirane orijentacije na inostrana znanja i tehnologiju, bez istovrem ene jače orijentacije za izvoz. To je prouzrokovalo, naročito posle 1974. godine, povećanje deficita trgovinskog i platnog bilansa i produbljivanje strukturnih porem ećaja u jugoslovenskoj privredi. M ada se udeo industrijskih proizvoda u izvozu povećao od 59% u 1952. na 95% u 1984. godini, nastao je raskorak izm eđu sve dinam ičnijeg razvoja industrije i relativnog opadanja udela ukupnog izvoza u društvenom proizvodu u celini i, posebno, izvoza industrijskih proiz­ voda. Proizvodni kapaciteti, odnosno osnovna sredstva industrije povećana su od 1952. do 1984. godine 12,4 puta. Povećanje kapaciteta praćeno je sve uspešnijom prim enom dostignuća tehničkog progresa. R adna m esta su sve bolje snabdevena m odernom oprem om . V rednost osnovnih sredstava po radniku povećana je od 1952. do 1984. go­ dine 2,7 puta. O prem ljenost radnika pogonskom snagom povećana je za preko dva puta. Snaga instalisanih pogonskih m ašina i m otora po radniku porasla je od 1,7 kW u 1951. na 5,3 kW u 1983. godini. Potrošnja električne energije po radniku povećana je od 3 hiljade u 1952. na 15,3 hiljada kW h u 1984. godini, što pokazuje da su povećani i tehnička oprem ljenost rada i stepen iskorišćenja m ašina. O prem a koju je industrija ko­ ristila krajem 1982. godine bila je uglavnom nova. Preko 41% oruđa za rad bilo je staro do 5 godina, 28% izm eđu 6 i 10 godina, a 31% preko 10 godina. A utom atske i po­ luautom atske m ašine činile su 72% vrednosti opreme. Razvoj industrije stvorio je širok p rostor za povećanje zaposlenosti. U industriji je 1947. radilo 382 hiljade radnika, a 1985. godine 2,5 m iliona. Samo 54 od 1000 sta­ novnika radnog uzrasta je 1952. radilo u industriji, a 1984. godine 162, odnosno 3 puta više. U periodu 1947-1985. godine uz 6,6 puta veći broj industrijskih radnika postignuta je 19 puta veća proizvodnja, što znači da se 2,9 puta povećala produktivnost rada. I pored ovakvog povećanja produktivnost rada jugoslovenske industrije zaostaje 2 do 3 puta za produktivnošću rada koja se postiže u najrazvijenijim zem ljama zapadne Evrope. Od 1952. do 1980. produktivnost rada se povećavala prosečno godišnje za 3,9% , a posle toga njen rast je usporen u 1982. godini je opala za 3% , 1983. za 1%, a 1985. još za 0,5% U periodu 1981-1985. godine zbog tih oscilacija nije bilo nikakvog povećanja produk­ tivnosti rada u industriji.

Povećanje poljoprivredne proizvodnje uz veliko smanjenje poljoprivrednog stanovništva. Poljoprivreda je, u odnosu na industriju im ala relativno skrom nu dinam iku 16.

razvoja. Proizvodnja se povećavala prosečno 2,6% godišnje u periodu 1947-1985. godine. I pored sporijeg razvoja, u poljoprivredi su se dogodile krupne promene. A grarnom re­ formom bitno su izmenjeni posedovni odnosi. Ojačan je društveni sektor. Organizacije agroindustrijskog kompleksa daju danas skoro polovinu ukupne robne poljoprivredne proizvodnje, mada poseduju samo 17% ukupno obradivih površina, postale su značajan činilac u razvoju poljoprivrede. Kroz raznovrsne oblike proizvodne saradnje društvenog sektora sa individualnim proizvođačima odvija se specifičan proces unapređenja poljoprivredne proizvodnje. Poseban napredak postignut je u tehnološkoj opremljenosti poljoprivrede. Skoro celokupna vučna snaga u 1947. godini bila je stočna zaprega, dok u 1984. godini mehanička snaga čini 85% celokupne vučne snage. U po­ ljoprivredi je 1984. godine radilo 809 hiljada traktora. Obradiva površina na 1 traktor smanjena je od 1485 na samo 12 hektara u 1984, m ada to povećanje broja traktora nije praćeno odgovarajućim povećanjem količine priključnih mašina. Povećana je primena savremene agrotehnike, m ada je još nedovoljna. Na hektar obradive površine utrošeno je 1949. godine 1,4 kilograma aktivne materije veštačkih đubriva, a 1984. godine 99 ki­ lograma. U 1949. nije bilo obradivih površina koje su navodnjavane na savremen način, a 1984. navodnjavana je 161 hiljada hektara. Uz sve ove rezultate život na selu je kvalitativno poboljšan, pre svega izgradnjom i opremanjem savremenih zgrada za stanovanje, razvojem seoske infrastrukture i poboljšanjem ishrane i odevanja seoskog stanovništva. Dogodile su se značajne promene i u strukturi poljoprivredne proizvodnje. U periodu 1947-1985. godine brži je bio rast stočarske nego ratarske proizvodnje. Stočarska proizvodnja rasla je prosečno godišnje 3,2% a ratarska 2,3%. Povećanje ratarske proizvodnje postignuto je isključivo povećanjem prinosa po hektaru. Oranične površine povećavale su se do 1961. godine i dostigle 7,7 miliona hektara, a posle toga se smanjuju i u 1985. dostižu iznos iz 1947. godine, oko 7 miliona hektara. Od toga, bilo je neobrađeno 599 hiljada, a u društvenom sektoru 72 hiljade hektara, što sužava prostor za povećanje proizvodnje. Površine pod žitima manje su 1985. za 17% nego 1947. godine. Pšenica i kukuruz zauzimaju 60% oraničnih površina. Prosečni prinosi pšenice po hektaru povećani su od 0,9 tona u 1947. godini na 3,6 tona u 1985, a kukuruza od 1,7 na 4,2 tone. U 1985. proizvedeno je 4,9 miliona tona pšenice. Rekordna proizvodnja od 6,3 miliona tona postignuta je 1974. godine. Najveća proizvodnja kukuruza od 11,3 miliona tona postignuta je 1984. godine, a 1985. godine proizvedeno je 9,9 miliona tona kukuruza. Stočarska proizvodnja je u stalnom porastu zahvaljujući gajenju produktivnijih rasa stoke, poboljšanju ishrane i načinu gajenja. Od 1947. do 1985. proizvodnja mesa povećana je skoro 5 puta, od toga goveđeg 7 puta, živinskog 12 puta. Posle 1980. godine rast stočarske proizvodnje je umereniji, jer je opala platežno sposobna tražnja stanovništva, a na stranim tržištima ojačale su protekcionističke mere. Poljoprivredne organizacije udruženog rada su glavni činilac preobražaja poljo­ privrede. One poseduju 1,7 miliona hektara obradive površine i zapošljavaju preko 200 hiljada radnika. Njihova osnovna sredstva su od 1952. do 1984. godine povećana za oko 26 puta. Društveni sektor je nosilac agrotehničkog napretka. Individualni sektor, koji 17.

poseduje 83% obradivih površina, postiže za 25% do 50% niže prosečne prinose od društvenog sektora. I pored napretka, poljoprivreda u celini zaostaje za drugim delatnostim a. Uzorci zaostajanja su nedovoljno iskorišćeni raspoloživi prirodni i ljudski potencijali (neobrađeno zemljište, niski prinosi u individualnom sektoru, starenje aktivnog stanovništva i si.), kao i dugotrajan neekonom ski tretm an ove delatnosti motivisan po­ trebom očuvanja životnog standarda stanovništva. Poslednjih godina otežano je sna­ bdevanje poljoprivrede reprodukcionim m aterijalim a. Povrem eno dolazi do nestašice nekih poljoprivrednih proizvoda. Intenzivna građevinska delatnost. Obim na investiciona izgradnja, dinamičan razvoj privrede u ćelom posleratnom periodu, razvoj gradova i novih prigradskih naselja i izgradnja velikog broja objekata društvenog standarda izazvali su veoma dinamičan razvoj građevinske delatnosti sve do 1979. godine. Obim radova u građevinarstvu bio je 1980. veći 4 puta nego 1952. godine, a produktivnost rada 1,7 puta. Posle 1980. godine građevinska delatnost je u stalnom opadanju. Fizički obim proizvodnje 1984. godine bio je manji za 32% prem a 1980. godini, a broj radnika je sm anjen za 5%. Ograničenje in­ vesticione potrošnje glavni je uzrok opadanja građevinske aktivnosti. Od 1953. do 1985. izgrađene su razne vrste objekata: veliki broj brana i nasipa za hidroelektrane, zatim pruga, m ostova i drugih objekata, od kojih neki predstavljaju dostignuća koja se mogu meriti i sa gradnjom u zem ljam a koje raspolažu najsavrem enijom tehnikom . U strukturi građevinskih radova posle 1965. godine glavno m esto zauzim a izgradnja zgrada u vanprivrednim delatnostim a (najveći deo su stanovi) 42-50% , privrednih zgrada 11-20%, saobraćajnih objekata 10-14%, objekata hidrogradnje 6-8%. Značajni rezultati su postignuti u izgradnji stanova. Od 1953. do 1985. godine izgrađeno je 3,5 m iliona stanova, od čega u društvenoj svojini 1,3 m iliona, a u indivi­ dualnoj 2,3 m iliona. U tom periodu završavano je prosečno godišnje 41,3 hiljade stanova u društvenoj i 69 hiljada u individualnoj svojini. U poslednjih deset godina gradi se prosečno godišnje 54 hiljade stanova u društvenoj, a 89 hiljada u individualnoj svojini. Pored obim ne delatnosti u zemlji, organizacije udruženog rada postigle su zapažene rezultate u izvođenju radova u drugim zem ljama, i to u oštroj konkurenciji sa stranim firm am a. Stekle su zapaženi ugled u inostranstvu izgradnjom velikih hidrocen­ trala, hidrom elioracionih sistema, puteva, industrijskih hala, hotela i dr. U drugim zemljama je 1966. godine radilo oko 4500 jugoslovenskih građevinskih radnika, a 1984. oko 28 hiljada. M eđutim , povećana aktivnost u inostranstvu nije mogla da nadoknadi opadanje obima radova građevinarstva u zemlji. Velike strukturne promene u saobraćaju. U poredo sa brzim porastom proiz­ vodnje i životnog standarda značajno je povećan obim saobraćajnih usluga. U 1985. prevezeno je 5 puta više tereta nego 1950. godine i 5,6 puta više putnika, i to na znatno dužim rastojanjim a. Saobraćajni kapaciteti u putničkom saobraćaju u ovom periodu povećani su 6 puta, a u teretnom 4,7 puta. Razvoj kapaciteta po saobraćajnim granam a bio je neravnom eran i nije bio u dovoljnoj meri usklađen sa sve većim potrebam a privrednog razvoja. 18.

U strukturi saobraćaja došlo je do krupnih promena. N ekad najveći železnički saobraćaj, koji je 1947. godine prevezao 81% putnika i 81% tereta, u 1984. učestvuje u prevozu putnika samo sa 10%, a u prevozu tereta sa 29% .Istovremeno, povećana je uloga drumskog saobraćaja. Od 17 % prevezenih putnika tokom 1947. godine drum ski saobraćaj je svoj udeo povećao na 89%, a u prevozu tereta od 9% na 55%. Rečni saobraćaj je povećao učešće u prevozu tereta od 5% na 7%, a pomorski od 5% na 10%. Došlo je i do ekspanzije vazdušnog saobraćaja. Pored povećanih prevoznih kapaciteta, izgrađena je mreža modernih aerodrom a koji povezuju skoro sve krajeve zemlje. Sada u zemlji ima 17 aerodrom a, a vazdušni saobraćaj poslednjih godina prevozi preko 5 m i­ liona putnika. Promena strukture prevoza izazvala je veliku potrošnju tečnih goriva. U 1950. godini potrošeno je 85 hiljada tona tečnih goriva, a 1984. godine 2,3 miliona tona. Od toga su 83% utrošili pomorski, vazdušni i drumski saobraćaj. Istovremeno je smanjena potrošnja čvrstih goriva od 3,2 miliona tona na samo 86 hiljada tona. Železnica je u 1984. godini utrošila 1 milion MW h električne energije, što čini 85% od celokupne potrošnje ove energije u saobraćaju. Brz razvoj saobraćaja ostvaren je znatnim ulaganjima u proširenje i m oderniza­ ciju kapaciteta. Od 1952. do 1984. godine osnovna sredstva saobraćaja (bez putne mreže) povećana su 5 puta. U 1984. bilo je 9 279 kilom etara železničkih pruga, od kojih su 10% dvokolosečne. Ukinute su pruge uskog koloseka, koje su 1947. godine činile 24% železničke mreže. Od ukupne mreže 37% pruga je elektrificirano. Izgrađena je nova flota pomorskog saobraćaja, čija je nosivost u odnosu na 1952. godinu povećana 15 puta. Kapaciteti rečne flote u istom periodu povećani su samo 2,2 puta. U cevovodnom saobraćaju izgrađena je mreža od 3481 kilom etra naftovoda i gasovoda, u čemu je najznačajniji poduhvat bio izgradnja magistralnog naftovoda dužine 700 kilometara. Znatno su povećani kapaciteti organizacija udruženog rada drum skog saobraćaja. Od 1947. do 1984. godine broj autobusa je povećan od 654 na 11898, a broj teretnih vozila od 4,6 hiljada na 55 hiljada. Osim toga u organizacijam a udruženog rada, koje nisu registrovane u delatnosti saobraćaja, u 1984. godini bilo je oko 9 hiljada autobusa i blizu 100 hiljada teretnih autom obila. Broj putničkih autom obila u svojini građana u istom periodu povećan je od 6600 na 2 728 000. Osnovu za tako brz razvoj drum skog saobraćaja predstavljali su, pored tehničkog progresa u svetu, modernizacija i proširenje putne mreže. M akadam ski putevi su 1952. godine činili 65% ukupne dužine puteva, a 1984. godine 28%. S druge strane, savremeni putevi (od asfalta, kocke i betona) povećali su se sa 2,5 hiljada kilometara u 1950. na 65 222 kilometra u 1984. godini. Započeta je i izgradnja autoputeva, čija dužina krajem 1984. iznosi 714 kilometara, od čega je skoro polovina izgrađena u peri­ odu 1981-1984. godine. Ovi rezultati su od posebnog značaja za uključivanje Jugoslavije u evropski saobraćajni sistem. Povećana uloga unutrašnje trgovine. Razvoj proizvodnje i orijentacija na tržišno-planski sistem privređivanja bili su podstrek za proširenje kapaciteta i aktivnosti unutrašnje trgovine. Od 1953. do 1984. godine broj prodavnica u trgovini na malo povećanje 2,5 puta; od 1965. do 1982. prodajni prostor veći je za 4 miliona, a površina priručnih magacina za 1,8 miliona kvadratnih metara. Postignut je ravnomerniji re­ gionalni razmeštaj kapaciteta. Na jednu prodavnicu je 1965. godine dolazilo 452 sta19.

novnika, a 1984. godine 300. U strukturi mreže i dalje preovlađuju klasične prodavnice, koje su znatno m odem izovane, ali je njihovo učešće u ukupnom prodajnom prostoru opalo od 85% u 1965. na 59% u 1982. godini, a u strukturi prom eta od 82% na 57%. S druge strane učešće robnih kuća i sam ousluga u ukupnom broju prodavnica je 8% , ali je njihovo učešće u prodajnom prostoru 34% i u prom etu na m alo 27%. U strukturi prom eta trgovine na m alo, u ćelom posleratnom periodu dom inira učešće prehram benih proizvoda, oko trećine. Povećanje industrijske proizvodnje i njenog asortim ana izazvalo je prom ene u strukturi prom eta. U stalnom je porastu učešće prom eta elektrotehničkih i m etalnih proizvoda, građevinskog m aterijala i tečnih goriva, dok se smanjuje učešće tekstilnih proizvoda, kože i obuće. U periodu 1980-1985. godine fizički obim prom eta na m alo se sm anjio za 15% zbog opadanja kupovne snage stanovništva. Porast kapaciteta u ugostiteljstvu i brz razvoj turističke privrede. Intenzivnija ulaganja u povećanje ugostiteljskih kapaciteta počinju od 1962. godine, kad su stvorene veće m aterijalne m ogućnosti. Od 1965. do 1984. sm eštajni kapaciteti su povećani 2,8 puta. Najviše su povećani kapaciteti hotela, m otela i turističkih naselja 3,4 puta, zatim privatni kapaciteti za smeštaj turista 2,5 puta, dok su kapaciteti radničkih i dečijih odm arališta povećani sam o za 50%. D anas u zemlji im a 1,2 m iliona ležaja za smeštaj turista, od toga u objektim a hotelskog tipa 319 hiljada, što čini četvrtinu svih kapaciteta. K apaciteti za smeštaj turista u dom aćinstvim a im aju 364 hiljade ležaja ili oko 30% od ukupnih kapaciteta. Opšti privredni razvoj, posebno izgradnja i m odernizacija puteva i proširenje ugostiteljskih kapaciteta u velikoj meri su doprineli razvoju turizm a, koji postaje značajna privredna delatnost i važan izvor deviznih prihoda. Broj turista je u 1985.godini bio 9 puta veći nego 1950. godine, a broj noćenja 12 puta. U 1985. bilo je 22,1 milion turista sa 109,2 m iliona noćenja, od čega je 47% noćenja stranih turista. Registrovani devizni prihod od inostranog turizm a u 1984. prem ašuje m ilijardu dolara, a procenjuje se da će u 1985. godini prihod iznositi 1,3 m ilijarde dolara. O vakav priliv je nedovoljan, s obzirom na obilje prirodnih lepota u Jugoslaviji i njenu blizinu razvijenim zemljama Evrope. Prim orska m esta najviše privlače turiste. U njim a je ostvareno oko dve trećine ukupnog turističkog prom eta. U dom aćem turizm u je učešće prim orskih mesta 1953. godine iznosilo 29% , a 1985. godine 54% , dok je u stranom turizm u znatno veće, 53% u 1953, odnosno 88% u 1985. godini. O ko polovine ukupnih noćenja turista ostvaruje se u odm aralištim a, privatnim sobam a i kam povim a. U hotelima i turističkim naseljima ostvareno je 44% noćenja, a od ukupnog broja noćenja u ovim objektima 36% se od­ nosilo na dom aće turiste. Pored povećanja dom aćeg turističkog prom eta u zemlji, u porastu su putoyanja jugoslovenskih građana u inostranstvo. U 1979. godini ostvarenje najveći broj odlazaka Jugoslovena u inostranstvo, oko 22 m iliona, što je 17 puta više nego 1965. godine. Mere stabilizacije uticale su da se ovaj broj smanji sa 18,4 miliona u 1981. na 7,5 miliona u 1983. godini. 20 .

Stalni porast spoljno-trgovinske razmene uz povećanje deficita platnog bilansa i sve veće zaduženosti zemlje u inostranstvu. Razvoj proizvodnje je priprem io proširenje svih vidova spoljno-trgovinskih odnosa Jugoslavije. Razvojem industrije i povećanjem asortimana roba konkurentnih na svetskom tržištu stvoreni su uslovi za šire i intenzivnije uključivanje u međunarodnu podelu rada. Od 1955. do 1985. godine fizički obim izvoza roba je povećan 7,7 puta, a uvoza 5,9 puta, dok je u istom periodu društveni proizvod povećan 5,4 puta. Učešće jugoslovenskog u svetskom izvozu povećalo se od 0,30% u 1955. na 0.60% u 1983. godini. M ada se ovo učešće dupliralo, ono je još skrom no u odnosu na stepen privrednog razvoja zemlje. Proširenje robne razmene sa inostranstvom , odvijalo se uz stalno povećanje de­ ficita trgovinskog bilansa. Na to su uticale strukturne neusklađenosti u privredi. Velika domaća tražnja bila je znatnim delom uvozno orijentisana. Rasle su potrebe za uvozom opreme, lične potrošnje, a brz razvoj prerađivačke industrije nije pratio odgovarajući porast domaće proizvodnje sirovina i energije, pa je uvoz proizvoda za reprodukciju (si­ rovina i energije) bio dom inantan. Učešće uvoza reprodukcionog m aterijala u ukupnom uvozu iznosilo je 1984. godine 82%. Zbivanja na svetskom tržištu doprinela su povećanju deficita trgovinskog bilansa. Porast cena nafte bio je od primarnog značaja. Za skoro istu količinu uvezene nafte 1980. plaćeno je m ilijardu dolara više nego 1979, a 1981. godine 1,7 milijardi dolara više nego 1978. Uz to, preorijentacija na štednju nafte odvijala se sporo. Na drugoj strani bio je nedovoljan izvoz roba. Sve je to uticalo na pogoršanje trgovinskog bilansa posle 1965. tako da je u 1979. godini postignut deficit od 7,2 milijarde dolara. U narednim godinam a deficit je smanjivan, 1980. na 6 milijardi dolara, 1981. na 4,8, 1982. na 3,1, 1983. 2,2, a u 1984. godini sveden je na 1,7 milijardi dolara. Deficit je smanjen delimično povećanim izvozom, ali pretežno velikim ograničavanjem uvoza. Deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom ublažavan je i delimično pokrivan prilivom deviznih sredstava od nerobnih transakcija (saobraćajne i druge usluge, prihodi od turizma, doznake radnika na privremenom radu u inostranstvu i dr.). Suficit nerobnih transakcija iznosio je u 1979. svega 49% deficita trgovinskog bi­ lansa, a posle 1983. godine, sa smanjivanjem deficita trgovinskog bilansa, bio je čak i veći od deficita trgovinskog bilansa. To je u izvesnoj meri, pored smanjenog uvoza, uti­ calo i na smanjivanje deficita platnog bilansa do 1982. i ostvarivanje suficita u 1983. i 1984. godini, uprkos povećanim kam atam a na inostrane kredite, koje su dostigle godišnji iznos između 2,1 (u 1981. i 1982) i 1,9 milijardi dolara (u 1984. godini). Povećanje robne razmene sa inostranstvom odvijalo se uz krupne promene u strukturi izvoza i uvoza. Dinamičan razvoj industrijske proizvodnje izazvao je osetan porast udela industrije u strukturi izvoza, tako da je njeno učešće od 69% u 1950. povećano na 96% u 1984. godini. Istovremeno, smanjeno je učešće poljoprivrede i šumarstva sa 31% na 3%. Z natno je izmenjena struktura izvoza prema stepenu obrade proizvoda. U 1950. godini su neobrađeni proizvodi činili 43% izvoza, proizvodi obične prerade 50%, a proizvodi visoke prerade s£mo 7%. Ovaj odnos je korenito izmenjen 1984. godine. U izvozu je bilo 71% proizvoda visoke prerade, 23% proizvoda obične prerade i samo 6% neobrađenih proizvoda. Izvoz opreme u 1950. nije postojao, a u 1984. godini oprema čini 18% ukupnog izvoza. 21 .

U strukturi uvoza učešće industrijskih proizvoda poraslo je od 85% u 1950. na 94% u 1985. godini, dok je istovrem eno uvoz poljoprivrednih proizvoda opao sa 15% na 6 %. Prema nameni m aterijal za reprodukciju čini glavni deo uvoza (1950. 73%, 1970. 63% , a 1984. čak 82%). O prem a je sve do 1980. godine činila petinu ukupnog uvoza, a mere smanjenja uvoza uticale su na sm anjen uvoz opreme, tako da je njeno učešće u ukupnom uvozu opalo u 1984. godini na 14%. Uvoz robe široke potrošnje sm anjenje od 7% u 1950. na 5% u 1984. godini. U strukturi robne razm ene po zem ljama dogodile su se, takođe, krupne pro­ mene. U razvijene zemlje odlazilo je 1952. 94% ukupnog izvoza, a 1984. godine 36%. Skoro polovina izvoza, 47% , u 1984. odlazi u socijalističke zemlje, a učešće izvoza u zemlje u razvoju povećalo se od 4% u 1952. na 16% u 1984. godini. U strukturi uvoza smanjen je udeo razvijenih zem alja Z apada sa 88% u 1952. na 48% u 1984. godini. Učešće socijalističkih zem alja u uvozu 1984. iznosilo je 33% , a povećalo se i učešće ze­ malja u razvoju od 12% u 1952. na 23% u 1984. godini. Najveći obim robne razmene u 1984. godini obavljen je sa SSSR-om, SR N em ačkom , Italijom , Irakom , Č ehoslovačkom i SAD. Velika izdvajanja društvenog proizvoda za investicije, i stalni porast lične, zajedničke i opštedruštvene potrošnje, doveli su do veće potrošnje u zemlji od obima dom aće proizvodnje, što je izazvalo stalno povećanje deficita u trgovinskoj razmeni sa inostranstvom i potrebe za dodatnim sredstvim a iz inostranstva. U posleratnom periodu samo u osam godina je platni bilans zemlje bio pozitivan. Strukturne neusklađenosti u razvoju, neusklađenost razvojnih am bicija s raspoloživim sredstvim a podsticana željom i nestrpljivošću da se što pre savlada istorijska zaostalost zemlje, zatim teškoće u eko­ nomskoj razm eni sa inostranstvom izazvane nedovoljnom količinom proizvoda za izvoz na probirljiva tržišta, nestabilni m eđuvalutam i odnosi i nepovoljna kretanja cena u spoljnotrgovinskoj razm eni, prouzrokovali su i povećavali platno-bilansne teškoće zemlje. Posle 1970. godine dolazi do naglog povećanja deficita platnog bilansa koji 1979. godine dostiže iznos od 3,7 m ilijardi dolara. Pojačanim naporim a i odricanjim a posled­ njih godina deficit je osetno sm anjen na 464 m iliona dolara u 1982, a u 1983. i 1984. godini postignuti su i suficiti od 274, odnosno 504 m iliona dolara, i za devet meseci 1985. godine 388 m iliona dolara. M eđutim , zbog sve većih obaveza prem a inostranstvu usled skoka kam ata i zaostajanja izvoza, platno-bilansne teškoće postale su ograničavajući faktor neophodnog dinam ičnog privrednog razvoja zemlje. Pokrivanje deficita platnog bilansa i nedostatak i neracionalna upotreba dom aće akum ulacije, zatim povoljni uslovi za dobijanje kredita na m eđunarodnom tržištu kapitala uz precenjeni kurs dinara i neefikasno korišćenje inostranih kredita zbog nedovoljne povezanosti jugoslovenske privrede, prouzrokovali su porast zaduživanja u inostranstvu. Krajem 1984. godine Jugoslavija je dugovala 20,2 milijarde dolara. Z natan deo inostranih sredstava nije iskorišćen za razvoj proizvodnje za izvoz, čime bi se otplaćivali krediti, niti za investicije koje bi smanjile uvoznu zavisnost zemlje. Zbog toga su nastale velike teškoće u otplati kredita, posebno zbog povećane cene kredita (kamata i drugih troškova) i pogoršanja drugih uslova otplate. N a otplatu kredita Jugoslavija je dala 1981. godine 4,3, 1982. 4,2, 1983. 4,6 i 1984. godine 5,2 milijarde dolara. Od ovih iznosa na kam ate je odlazilo 48% u 1981. i 1982, a 37% u 1983. i 35% u 1984. godini. 22 .

Stepen zaduženosti Jugoslavije, izražen odnosom tekućeg deviznog priliva i iznosom otplate duga, do 1982. godine kretao se u granicam a kreditne sposobnosti zemlje, tj. između 20% i 25%, ali je u 1983. i 1984. prešao kritičnu tačku od 25% , i povećao se na 32% u 1983. i 34% u 1984. godini, što je iznad mogućnosti Jugoslavije da redovno otplaćuje dug. Zbog toga su korišćeni inostrani krediti za refinansiranje duga, što olakšava trenutno teret zaduživanja odlaganjem otplate, ali ne rešava prezaduženost. Isto tako izvršeno je reprogramiranje, odnosno odlaganje otplata inostranih dugova u 1983. i 1984. godini u iznosu od preko 3 milijarde dolara, a u 1985. godini 3,8 milijarde dolara. Odlaganjem otplata je smanjen pritisak na devizne rezerve i očuvana je likvidnost zemlje u plaćanjima sa inostranstvom. Bitne promene u životnim uslovima celokupnog stanovništva. Postignuti rezultati u privrednom razvoju i sve veća preraspodela narodnog dohotka u korist lične potrošnje, bitno su izmenili životni standard celokupnog stanovništva u svim elementima koji ga sačinjavaju: ishrani, odevanju, uslovima stanovanja, snabdevenosti trajnim potrošnim dobrima obrazovanju, zadovoljavanju kulturnih i zdravstvenih potreba, poboljšanju uslova rada, zaštiti životne sredine i si. Stalan porast zaposlenosti i stvaranje povoljnih uslova za obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu i kulturni razvoj, do­ prinosili su povećanju socijalne sigurnosti, koja je važan element socijalističkih društvenih odnosa i društvenog položaja čoveka. PromenQ i poboljšanje životnih uslova stanovništva, na šta su posebno uticali povećani izdaci za zajedničku potrošnju, ostvareni su u svim krajevima zemlje. Ove promene, m ada su bile različitog intenziteta, smanjile su nasleđene razlike u životnim uslovima između razvijenih i nedovoljno razvijenih područja. Podsticajne mere jugoslovenske zajednice za razvoj nedovoljno razvijenih delova zemlje značajno su doprinele smanjenju ovih razlika. Porast lične potrošnje i kvalitativne promene u njenoj strukturi. Porast zaposle­ nosti, praćen povećanjem produktivnosti rada uslovio je stalan porast lične potrošnje i povećanje njenog značaja u raspodeli društvenog proizvoda. Od 1952. do 1985. godine lična potrošnja realno se povećala 5 puta ili prosečno godišnje preko 5%. Brži porast lične potrošnje, naročito posle 1965. godine, doveo je do povećanja njenog učešća u raspodeli društvenog prozvoda. Pre 1965. godine učešće je iznosilo 51% -52% ,a posle toga se do 1979. povećalo na 54%-55%. Posle 1980. godine učešće se smanjilo na 50%. Ako se ovom delu doda i oko 11-13%, odnosno 11% društvenog proizvoda u 1983. i 1984. godini, koji stanovništvo troši u obliku zajedničke potrošnje preko društvenih de­ latnosti (obrazovanja, zdravstva, kulture i dr.), onda je za ukupnu potrošnju stanovništva (ličnu i zajedničku) trošeno do 1979. godine 65-68% društvenog proizvoda, a u 1983. i 1984. godini 61%. Pozitivni rezultati u razvoju lične potrošnje i životnog standarda narušeni su poslednjih godina zbog usporavanja i stagnacije privredne aktivnosti, velikih obaveza u otplati dugova inostranstvu i veoma nestabilnih privrednih i tržišnih kretanja. Povećane su razlike u materijalnom položaju stanovništva, a visoka inflacija i porast troškova života smanjili su kupovnu snagu znatnog dela stanovništva. Prosečni lični dohoci zaposlenih u društvenom sektoru koji su opadali pet godina uzastopno, bili su realno manji za 27% u 1985. u odnosu na 1979. godinu. Troškovi života u 1985. su bili 23 .

9 puta veći nego 1979. godine, pa su se pored zaposlenih s nižim ličnim primanjim a, u nepovoljnom položaju našli i penzioneri. M eđutim , dok su realni lični dohoci po za­ poslenom opali u visokom iznosu, ukupna lična potrošnja je u periodu 1980-1985. smanjena samo za 5% , a po stanovniku za 8%. Pad kupovne snage stanovništva nadoknađen je velikim delom sredstvima štednje, posebno devizne, koja je u velikoj meri narasla posredstvom kursnih razlika zbog visoke devalvacije domaće valute. D inarska štednja je takode narasla uglavnom zbog visokih kam ata. Prirast štednje u ukupnim primanjim a stanovništva 1965. godine je iznosio 10%, a u 1984. godini 21%. Osim pri­ rasta štednje, koja se najvećim delom pojavila u vidu kursnih razlika i kam ata na štedne uloge, za ličnu potrošnju trošio se i deo glavnice štednih uloga, tako da ukupna lična potrošnja nije toliko opala koliko realni lični dohoci zaposlenih. Porast realne lične potrošnje u posleratnom periodu bio je praćen kvalitativnim prom enam a u njenoj strukturi. Smanjeni su izdaci za ishranu u ukupnim rashodim a za ličnu potrošnju od 54% u 1952. na 38% u 1979. godini. Relativnim smanjenjem izdataka za ishranu oslobođena su sredstva za povećanje drugih elem enata potrošnje, čemu je doprinelo i zadržavanje stanarina na niskom nivou. T ako su povećani izdaci za one namene čije je veće učešće u strukturi karakteristično za viši nivo životnog standarda - za nameštaj i oprem u dom aćinstva, prevozna sredstva, za kulturu i razonodu, za higijenu i si. Na takvu strukturu potrošnje uticala je i form irana struktura proizvodnje i, delimično, uvoza potrošnih dobara. Poboljšani su kvalitet i energetska vrednost ishrane, a posebno seoskog stanovništva. Učešće hleba u ishrani je smanjeno, ali je nezadovoljavajuće učešće džula životinjskog porekla i pored njihovog povećanja od 15% u 1952. na 34% u 1984. godini. M eđutim , padom realne lične potrošnje posle 1979. go­ dine došlo je do izvesnih prom ena u njenoj strukturi. Učešće izdataka za ishranu povećalo se sa 38% u 1979. na 40% u 1985. godini i izdataka za ogrev i osvetljenje od 7% na 8%, a sm anjilo se učešće izdataka za nam eštaj i oprem u dom aćinstva od 10% na 8%, i odeću i obuću od 11% na 10%. Povećanjem porodičnog d ohotka povećani su izdaci za kupovinu trajnih potrošnih dobara. Tom e je pogodovala i povoljna kreditna politika. Snabdevenost dom aćinstva trajnim potrošnim dobrim a pokazuje značajne rezultate u poboljšanju uslova života i životnog standarda stanovništva. Podignut je standard stanovanja, olakšano sprem anje i čuvanje hrane, a elektrifikacija dom aćinstva podigla je udobnost stanovanja i, sa širenjem radija i televizije, intenzitet kulturnog života. U 1968. električni i plinski štednjak je posedovalo 37% , a 1983. godine 74% , putnički autom obil je 1968. posedovalo 8% , a 1983. godine 35% dom aćinstava. Od 100 dom aćinstava frižider je 1968. posedovalo 25, a 1983. 82 dom aćinstva, m ašinu za pranje rublja 11, a 1983. godine 61 dom aćinstvo. Poboljšanje uslova stanovanja. Izgradnjom 3,3 m iliona stanova od 1951. do 1985, zatim rekonstrukcijom još najm anje milion stanova i modernizacijom velikog broja stanova uvođenjem električnih i vodovodnih instalacija i dogradnjom kupatila, znatno su pobljšani uslovi stanovanja stanovništva. U periodu 1951-1984. godine prosečna površina stana povećana je od 41 na 62, a stambeni prostor po stanovniku od 9 na 18 kvadratnih m etara,dok je broj lica po stanu sm anjen sa 4,7 na 3,5. U poredo s povećanjem stam benog fonda poboljšana je i njegova opremljenost instalacijama. 24 .

Električnu struju je 1951. imalo 36%, a 1984. godine 96% stanova, u 1961. godini vo­ dovodne instalacije imalo je 34%, a 1984. godine 70% stanova, instalacije za centralno grejanje 5% u 1961, a 1984. godine 15% stanova. Rezultati u stambenoj izgradnji po­ stignuti su uz napregnuta ulaganja. Broj stanova izjednačio se sa brojem dom aćinstava, ali je deficit stanova u velikim gradovima još veliki. Poslednjih godina stam bena iz­ gradnja opada, mada ukupna sredstva koja se izdvajaju za stambenu izgradnju i dalje iznose oko 10% narodnog dohotka. Povećanje obrazovnog nivoa stanovništva. Proširenjem mreže obrazovnih orga­ nizacija i sve većim obuhvatom dece i omladine školovanjem, znatno je poboljšan o bra­ zovni nivo stanovništva. Za razvoj obrazovanja 1970. godine izdvajano je 5% narodnog dohotka, ali je posle toga dolazilo do smanjenja, tako d a je 1984. izdvojeno 3,5% naro­ dnog dohotka. Osnovno obrazovanje danas stiču skoro sva deca uzrasta 7 - 1 4 godina (prema 71% u 1953), školuje se više od polovine omladine od 15 do 18 godina, a medu omladinom od 18 do 27 godina svaki jedanaesti je student. Obrazovna struktura stanovništva bitno se izmenila. Udeo stanovništva bez školske spreme se smanjuje. Početkom pedesetih godina 42% stanovništva iznad 10 go­ dina starosti bilo je bez školske spreme, a 1981. godine 12%. U tom periodu udeo stanovništva sa srednjom spremom povećan je sa 7% na 23%, a sa višom i visokom školom od 0,6% na 5%. Podizanjem obrazovnog nivoa stanovništva poboljšana je kvalifikaciona struktura zaposlenih. Podizanje kulturnog nivoa stanovništva. Uporedo s podizanjem obrazovnog ni­ voa stanovništva preko odgovarajućih organizacija iz oblasti kulture u svim krajevima zemlje, izdavanjem knjiga i časopisa, a posebno razvijanjem radija i televizije, postignuti su značajni rezultati u podizanju kulturnog nivoa stanovništva svih naroda i narodnosti. Naročito je proširena mreža radio-stanica. U 1947. bilo je 13, a 1984. godine 202 ra­ diostanice. M reža radio-stanica obezbeđuje višestuku pokrivenost cele teritorije Jugos­ lavije i prijem program a iz svih delova sveta. U svakoj republici i pokrajini postoje televizijski centri, koji čine jedinstveni sistem jugoslovenske televizije, tako da programe može da prati praktično celokupno stanovništvo u zemlji. U 1963. na jedan registrovani televizijski prijemnik bilo 22 domaćinstva, a 1984. godine 1,5 domaćinstava. Programi radio i televizijskih stanica emituju se na jezicima svih naroda i narodnosti Jugoslavije. Danas u zemlji izlazi 27 dnevnih, 1384 periodičnih i 1652 povremena lista, sa tiražom od 1,4 milijardi primeraka, i 1474 časopisa sa tiražom od oko 32 miliona primeraka. U poslednjih pet godina izdavano je prosečno godišnje oko 11 hiljada knjiga (naslova) u tiražu od preko 60 miliona godišnje. Brojne biblioteke, radnički i narodni univerziteti i kultumo-umetnička i kultum o-prosvetna društva, od kojih mnoga postoje i u manjim mestima, značajno su doprineli kulturnom razvoju. Poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva. Posle rata postignuti su značajni rezultati u organizovanju zdravstvene zaštite i poboljšanju zdravstvenog stanja stanovništva. Dinamičan privredni razvoj stvorio je materijalne uslove koji su delovali na poboljšanje zdravlja. Poboljšani su ishrana i uslovi stanovanja, kao i snabdevanje 25 .

zdravom pijacom vodom. Za potrebe zdravstvene zaštite izdvajano je do 1970. godine 4,8% narodnog dohotka, ali su ta izdvajanja smanjena u 1984. na 3,9%. N a poboljšanje zdravlja stanovništva uticalo je povećanje broja i kapaciteta zdravstvenih organizacija i njihovo bolje korišćenje. Broj lekara se u 1983. godini povećao 6,5 puta u odnosu na 1952, a broj bolničkih postelja 2,3 puta. N a jednog lekara dolazilo je 1952. godine 2565 stanovnika, a 1983. ovaj broj je opao na 509. Međutim, raspored lekara nije zadovoljavajući. U univerzitetskim centrim a radi preko 38%, a u nedovoljno razvijenim područjim a 25% od ukupnog broja lekara. Razvijanje zdrav­ stvene zaštite i poboljšanje uslova života stanovništva smanjili su obolevanje i smrtnost stanovništva, što se odrazilo na produženje prosečnog ljudskog veka. U posleratnom periodu očekivana dužina života produžena je kod m uškaraca za 19, a kod žena za 20 godina, tako da sada iznosi za m uškarce 68, a za žene 73 godine. Smrtnost stanovništva je u stalnom opadanju. D ok je odm ah posle rata na svaku hiljadu stanov­ nika um iralo 15 lica, u 1984. um iralo je 9,3. N aročito je opala sm rtnost odojčadi pružanjem besplatnih usluga porodiljam a. Od 1000 živorođene dece 1947. je umiralo 102, a 1984. godine 29 dece. U 1952. godini od 100 porođaja uz stručnu pomoć je obavljeno 39, a 1982. godine 90, od toga je 84 porođaja obavljeno u porodilištima. Sve veće proširivanje prava i sve više korisnika socijalnog osiguranja. Ustavom su obezbeđena prava radnika na socijalno osiguranje, koje obuhvata razne vidove zdravstvene zaštite i druga prava u slučaju bolesti, sm anjenja ili gubitka radne sposob­ nosti, nezaposlenosti i starosti. Članovi porodice osiguranika takođe imaju pravo na zdravstvenu zaštitu i porodičnu penziju. Zdravstvenim osiguranjem obuhvaćeni su svi zaposleni, privrem eno nezaposleni i penzioneri, kao i članovi njihovih porodica. Ovim vidom osiguranja u 1984. godini bilo je obuhvaćeno 18,7 m iliona lica ili 82% ukupnog stanovništva (u 1952. bila je obuhvaćena sam o četvrtina stanovništva). Od 1959. uvedeno je i zdravstveno osiguranje zem ljoradnika i članova njihovih porodica, tako da danas celokupno stanovništvo ima zdravstvenu zaštitu u oblicim a koji su od opšteg interesa za celo društvo, za očuvanje zdravlja i radne sposobnosti svih građana. Broj korisnika drugih vidova socijalnog osiguranja stalno je rastao u proteklom periodu. Od 1952. do 1984. godine broj korisnika prava invalidskog i penzijskog osigu­ ranja povećan je 5,6 puta. Najviše se povećao broj starosnih penzionera 9,4 puta. U 1984. bilo je 750 hiljada korisnika starosnih, 684 hiljade invalidskih i 541 hiljada porodičnih penzija. N a 1000 aktivnih osiguranika 1952. bilo je 193, a 1984. godine 282 korisnika invalidskog i penzijskog osiguranja. Prosečni mesečni iznos starosne penzije prema čistom ličnom dohotku po radniku u 1984. godini iznosio je 69% (u 1965. je bio 74%), invalidskih 50% i porodičnih 43% . Penzijsko osiguranje poljoprivrednika uve­ deno je u nekim republikam a i pokrajinam a. U 1984. godini u SR Sloveniji bilo je obuhvaćeno 36,4 hiljada poljoprivrednika, u SR M akedoniji 34 hiljade, u SR Hrvatskoj 1,9 hiljada i u SAP Vojvodini 2,7 hiljada. Ravnomeran razvoj svih socijalističkih republika i socijalističkih autonomnih pokrajina. U posleratnom razvoju postignut je ubrzani privredni razvoj Jugoslavije i svih 26 .

njenih delova - socijalističkih republika'i socijalističkih autonom nih pokrajina.U periodu 1948-1984. godine društveni proizvod Jugoslavije povećavao se prosečno godišnje 5,5%. Brži tempo razvoja od prošeka za celu zemlju ostvarile su SR M akedonija 5,8%, SR Slovenija 5,8% i SAP Vojvodina 5,6%, a ispod prošeka SR Bosna i Hercegovina 5,2%, SR Crna Gora 5,3% i SR Srbija 5,4%, a od toga SAP Kosovo 5,1% i teritorija SR Srbije van teritorija SAP 5,3% i SR H rvatska 5,4%. Odlučujuću ulogu u ubrzanju privrednog razvoja imao je brz razvoj industrije u svim republikam a i pokrajinam a (prosečno godišnje u periodu 1948-1984. od 11,1% u SR Crnoj Gori do 7,3% u SR Sloveniji). Brz razvoj industrije izazvao je krupne promene u privrednoj i socijalnoj stru­ kturi svih republika i pokrajina. Društveni sektor postao je nosilac privredne aktivnosti i samoupravnih društvenih odnosa. Povećano je učešće industrije, a smanjeno učešće poljoprivrede u društvenom proizvodu. Izvršen je m asovan prelazak stanovništva iz sela u gradove. Osetno je smanjeno poljoprivredno stanovništvo u ukupnom stanovništvu svake republike i pokrajine. Zaposlenost u nepoljoprivrednim delatnostim a povećana je u periodu 1952-1984. godine između 3 puta (u SR Sloveniji 3,1, SR Hrvatskoj 3,2) i 5 puta (SAP Kosovo 5,4, SR M akedonija 5,4, SR Crna G ora 5 puta), a u strukturi zapo­ slenosti industrijski radnici čine od 30% (u SR Crnoj Gori) do 44% (u SR Sloveniji). Visok rast investicija u svim krajevima zemlje ojačao je m aterijalnu osnovu za razvoj svih republika i pokrajina. Osnovna sredstva društvenog sektora rasla su u Ju ­ goslaviji prosečno godišnje u periodu 1952-1983. godine za 7,7%, a brži razvoj od prosečnog imale su nedovoljno razvijene republike i SAP Kosovo. Industrija dom inira u ukupnim osnovnim sredstvima u svim republikam a. Z natno su smanjene razlike u stepenu razvijenosti proizvodnih snaga između republika i pokrajina, ali njihovo korišćenje i efikasnost nisu dali potpune i očekivane efekte u bržem ukupnom i regi­ onalnom razvoju zemlje. U svim republikama i pokrajinam a ostvaren je veliki napredak u povećanju životnog standarda. Povećana je lična potrošnja, poboljšana ishrana, produžen životni vek, opala je smrtnost, poboljšana zdravstvena zaštita stanovništva, povećana je soci­ jalna sigurnost građana kroz razne oblike socijalnog osiguranja, smanjena je nepisme­ nost, prošireno je srednje i visoko obrazovanje. Postojeće razlike u nekim elementima životnog standarda, uslovljene nasleđenim razlikam a u razvoju pojedinih delova zemlje, ublažavane su raznim podsticajnim m erama koje proističu iz socijalističkog karaktera jugoslovenskog društva. Zbog toga su razlike u nivou životnog standarda između repu­ blika i pokrajina manje nego razlike u nivou privredne razvijenosti.

Stalna briga jugoslovenske zajednice za razvoj nedovoljno razvijenih republika i SAP Kosova. Za prevazilaženje nasleđenog stanja privredne nerazvijenosti pojedinih re­ publika i SAP Kosova i sprečavanje daljeg produbljavanja razlika između razvijenih i nedovoljno razvijenih delova zemlje, jugoslovenska zajednica je preduzimala niz podsticajnih mera. Od 1965. godine otpočelo se sa sistemskim m erama koje imaju dugoročni značaj, pa je osnovan Fond Federacije za kreditiranje bržeg razvoja nedovoljno razvi­ jenih republika (SR Bosne i Hercegovine, SR Crne Gore i SR Makedonije) i SAP K o­ sova. Kroz Fond se obezbeđuje stalni priliv sredstava za podsticanje razvoja, koja od 27 .

1971. godine imaju karakter obaveznog zajma. Obim sredstava utvrđuje se društvenim planom za svaki petogodišnji period. U periodu 1981-1985. godine izdvajano je u Fond 1,86% društvenog proizvoda društvene privrede, a ova sredstva raspoređena su prema zakonom utvrđenim odnosim a i to: SAP Kosovu 42,6% , SR Bosni i Hercegovini 27,9%, SR M akedoniji 19,6% i SR Crnoj G ori 9,9% . Pored sredstava Fonda, nedovoljno razvijenim područjim a obezbeđuju se i druga sredstva iz raznih izvora i pod povoljnijim uslovima (posebna devizna sredstva za uvoz opreme za objekte koji se finansiraju iz sredstava Fonda, korišćenjem većeg dela kredita Svetske banke, usm eravanje inostranih kredita na ova područja, dopunska sredstva za fm ansiranje društvenih delatnosti iz budžeta Federacije, i dr.). U kupna sredstva koja je jugoslovenska zajednica dala za razvoj nedovoljno razvijenih republika i SAP K osova u periodu 1966-1984. godine iznosila su oko 3% društvenog proizvoda društvene privrede Jugoslavije ostvarenog u tom periodu. Učešće podsticajnih sredstava u društvenom proizvodu društvene privrede nedovoljno razvijenih područja iznosilo je u SR Bosni i Hercegovini 5,4% , SR Crnoj Gori 14,1%, SR M ake­ doniji 8% i SAP K osovu 63,4% . Podsticajne mere uz sredstva i napore radnih ljudi ne­ dovoljno razvijenih područja, bitno su izmenili sliku njihove privredne razvijenosti, koja nema ničeg zajedničkog sa onom na početku socijalističke izgradnje. Postojeće razlike u proizvodnji i potrošnji po stanovniku posledica su, pre svega, nasleđenih razlika iz prošlosti, a zatim strukture privrede, niže efikasnosti investicija i bržeg prirasta stanovništva u nedovoljno razvijenim delovim a zemlje. N asleđene regionalne razlike nisu mogle da budu savladane u relativno kratkom periodu, ali bez podsticajnih mera jugoslovenske zajednice sadašnje razlike bile bi daleko veće.

28 .

2. IZGRADNJA SOCIJALISTIČKIH DRUŠTVENO-EKONOMSKIH ODNOSA I RAZVOJ SAMOUPRAVLJANJA Društveno uređenje Jugoslavije ima istorijske korene u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji. Najnaprednije snage, predvođene Kom unističkom par­ tijom Jugoslavije, još u prvim danima rata započele su stvaranje novih društvenih odnosa. Najznačajniji događaji iz tog perioda su stvaranje narodnooslobodilačkih od­ bora i Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije - AVNOJ-a, kao najvišeg organa narodne vlasti. Odlukama AVNOJ-a utemeljen je socijalistički i državno-pravni razvitak samoupravne Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Posle Prvog zasedanja AVNOJ-a usledila je aktivnost na izgradnji nove revolu­ cionarne vlasti. Pored narodnooslobodilačkih odbora, otpočelo je stvaranje zemaljskih antifašističkih veća, kao najviših predstavničkih tela u svim pokrajinam a i oblastima Jugoslavije. Obrazovanjem narodnooslobodilačkih odbora, zemaljskih antifašističkih veća i AVNOJ-a, stvorena je čvrsta osnova federativnog uređenja nove države. Drugo zasedanje AVNOJ-a, održano u Jajcu 29. i 30. novembra 1943.godine, postavilo je privremenu ustavnu osnovu nove Jugoslavije. Odlukama II zasedanja pre­ kinut je svaki kontinuitet sa starim državnim poretkom kraljevine Jugoslavije i utvrđen pravac daljeg razvoja izgradnje društveno-ekonom skog i političkog uređenja zemlje. Na trećem zasedanju AVNOJ-a održanom 10. avgusta 1945. godine u Beogradu, AVNOJ se konstituisao u Privremenu narodnu skupštinu, koja je zasedala u punom sa­ stavu neprekidno do 26.avgusta 1945. godine. Privremena narodna skupština je za kratko vreme svog rada postavila temelje političkog zakonodavstva i rešila najhitnija pitanja iz oblasti društeno-ekonomskih odnosa. Donela je odluke o agrarnoj reformi i kolonizaciji, zakonski je regulisala sudstvo i zaštitila osnovne revolucionarne tekovine donošenjem Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države. Neposredno posle oružane pobede revolucije naglašena je uloga nove države. Radi očuvanja tekovina narodnooslobodilačke borbe i stvaranja društveno-ekonomske osnove novog društva država je preuzela osnovne funkcije upravljanja društvenim i pri­ vrednim poslovima. Ustavom FN R Jugoslavije od 1946. godine ozakonjeno je postojanje tri sektora privrede: državni, zadružni i privatni. Državna svojina, odnosno državni sektor privrede, bio je najvažniji oslonac daljeg razvoja društva. Podruštvljenim sredstvima država je upravljala preko svojih predstavnika. Ovakav koncept državne svojine i administrativno rukovođenje privrednim i drugim delatnostima dosta brzo su došli u sukob sa socijalističkim razvojem društva, u 29 .

kome radnička klasa oslobađajući sebe oslobađa i čitavo društvo i prevazilazi svako posredovanje između proizvođača,uslova proizvodnje i raspolaganja rezultatim a rada. R adničko sam oupravljanje, uvedeno u privredu 1950. godine, i širenje sam ou­ pravljanja na druge oblasti društvenog života, nailazili su sve više na prepreke zbog neadekvatnog uređenja društveno-ekonom skih odnosa i organizacije vlasti. Usled toga je bilo nužno da se radikalnim ustavnim prom enam a otvore prostori daljem razvoju sa­ m oupravljanja. Donošenjem U stavnog zakona o osnovam a društvenog i političkog uređenja i saveznim organim a vlasti 1953. godine,koji je zajedno sa neukinitim delovima U stava iz 1946.godine činio nov ustavni sistem bitno različit od starog, nastala je nova faza društvenog razvoja. Ustavnim prom enam a iz 1963.godine na nov način je definisana suština društvene zajednice: "Federativna N aro d n a Republika Jugoslavija je socijalistička de­ m okratska savezna država suverenih i ravnopravnih naroda". Tom odredbom je po prvi put u jednom ustavnom dokum entu Jugoslavije istaknut socijalistički karakter države. Skupština je definisana kao najviši organ vlasti i društvenog sam oupravljanja i saglasno tome je ustanovljena njena struktura, tako da u njoj budu zastupljene i izražene sve ob­ lasti sam oupravnog organizovanog društvenog rada. U stavnim zakonom ukinuti su Prezidijum i Vlada, a političko-izvršna funkcija je poverena Saveznom izvršnom veću. Funkcija šefa države poverena je Predsedniku Republike. Sve skupštine postaju dvodom ne sa većem proizvođača i društveno-političkim većem. N arednih deset godina društveno-politički i ekonom ski razvoj Jugoslavije odvi­ jao se na osnovam a sam oupravljanja, koje je prevazilazilo svoj početni razvoj i počelo da izrasta u osnovni društveno-ekonom ski odnos. T rajnu orijentaciju jugoslovenskog društva na sam oupravnim osnovam a izrazio je drugi U stav donet 7. aprila 1963. godine. Osnovna načela ovog Ustava, čiji je najveći deo prenet i u U stav iz 1974. godine, sadržala su bitna opredelenja jugosloven­ skog socijalizma zasnovanog na društvenoj svojini i sam oupravljanju radnih ljudi i građana. T o su, pre svega, odredbe o položaju radničke klase i svih radnih ljudi, kao nosilaca vlasti i upravljanja društvenim poslovima; o ravnopravnosti naroda i narodnosti i o bratstvu i jedinstvu, kao osnovu jugoslovenskog federalizma; o nezavisnoj i nesvr­ stanoj spoljnoj politici i dr. Putem ustavnih am andm ana, počev od 1967, a zatim U stavom iz 1974. godine, sankcionisane su duboke prom ene u razvoju produkcionih odnosa na osnovam a sa­ m oupravljanja. D ruštveno-ekonom sko uređenje zasniva se na slobodnom udruženom radu sredstvima za proizvodnju u društvenoj svojini i na sam oupravnom odlučivanju radnika u proizvodnji i raspodeli društvenog proizvoda u osnovnim i drugim organiza­ cijama društvenog rada i u društvenoj reprodukciji u celini.

2.1. OSNOVNI OBLICI SAM O UPRAVNO G ORGANIZOVANJA RADNIH LJUDI I GRAĐANA Jedna od najvećih prom ena koje je doneo Ustav SFR J iz 1974.godine je dele­ gatski sistem. D otadašnji predstavnički sistem je bio prevaziđen i trebalo je naći nove puteve koji om ogućuju dalje jačanje socijalističke dem okratije i sam oupravljanja. To se postiglo uvođenjem delegatskog sistema koji om ogućuje da se politički sistem i celokupna politička vlast vežu za položaj i interese radničke klase i svih radnih ljudi. 30 .

Delegatski sistem izrasta iz osnova sam oupravnog sistema, koje čine osnovne organizacije udruženog rada,mesne zajednice i društveno-političke organizacije. Radni ljudi se samoupravno i politički organizuju u svojim zajednicama rada i u zajednicam a prema mestu stanovanja, birajući svoje delegacije preko kojih ostvaruju vlast i upravljaju opštim društvenim poslovima. Izbor i konstituisanje svih skupština društveno-političkih zajednica i svih sa­ moupravnih organa (skupština sam oupravnih interesnih zajednica i mesnih zajednica, kao i radničkih saveta u organizacijama udruženog rada) vrši se delegiranjem. Radnička klasa, radni ljudi i građani su delegatskim načinom odlučivanja o svim značajnim pitanjima uključeni u odlučivanje na svim nivoima i u svim sferama društvenog života. 2.1.1. Samoupravno organizovanje i ostvarivanje samoupravljanja u udruženom radu Neki začeci sam oupravljanja pojavili su se još 1945.godine. Preko radničkih poverenika obavljana je zaštita interesa radnika i pružana pomoć unapređenju proiz­ vodnje. Sindikalna organizacija je 1946. godine dobila pravo da predlaže mere za povećanje produktivnosti i efikasnosti rada. Svi ovi oblici imali su isključivo konsultativni karakter. U takvim uslovima je 1949. godine u preduzećima form irano oko 100 eksperimetalnih radničkih saveta, a 2.jula 1950. donet je Osnovni zakon o upravljanju privre­ dnim preduzećima i višim privrednim udruženjima. Predajom državnih pred uzeća na upravljanje radnim kolektivima 1950. godine, učinjen je odlučujući korak u stvaranju uslova za slobodan razvoj socijalističkih sam oupravnih društveno-ekonom skih odnosa. Sistem državnog upravljanja društvenom reprodukcijom , počeo je da ustupa mesto sis­ temu radničkog samoupravljanja. Ustavnim promenama iz 1974. godine i donošenjem Z akona o udruženom radu, ustavno-pravno je uobličen sistem sam oupravnih društveno-ekonom skih odnosa. Osno­ vne organizacije udruženog rada postale su osnovni oblik udruživanja rada i sredstava. Radnici su stavljeni u položaj da odlučuju o uslovima i rezultatim a rada. Odnosi između radnika u materijalnoj proizvodnji i radnika koji svojim radom zadovoljavaju njihove potrebe u oblasti obrazovanja, kulture, zdravstva i drugih društvenih delatnosti, uspostavljaju se neposedno preko sam oupravnih interesnih zajednica, bez posredovanja države. U proteklih četrdeset godina razvoj sam oupravljanja praćen je i prom enama organizacionih oblika i strukture proizvođačkih jedinica. Proces organizovanja udruženog rada, koji je započeo donošenjem ustavnih am andm ana, dobio je pun zamah donošenjem Zakona o udruženom radu, koji je dao konkretna organizaciono-pravna rešenja. Zbog promena uslova i rezultata rada menjali su se i usavršavli oblici udruživanja rada i sredstava. Prelazak na nove oblike organizovanja obavljen je do kraja 1978. godine. U 1976. godini bilo je konstituisano oko 81 hiljada organizacija i zajednica, a od toga 33% u privrednim, a 67% u vanprivrednim delatnostima. U odnosu na 1976. u 1980. bilo je za 34%, a u 1984. godini za 51% više organizacija i zajednica. Od 11805 privrednih preduzeća u 1974. form irano je 26790 organizacija udruženog rada u privredi 1976. godine. Od tada se broj organizacija udruženog rada u privredi stalno povećava, tako da ih je u 1984. godini bilo 34531, odnosno za 29% više. 31 .

Tabela 2-1. Organizacije - zajednice prema obliku udruživanja 1976 O sn o v n e o rg an izacije u d ru ž e n o g ra d a O sn o v n e o rg anizacije k o o p e ra n a ta O sn o v n e z a d ru ž n e o rg an izacije O sn o v n e o rg anizacije u d ru ž e n o g ra d a za ko o p e ra c iju s p o ljo p riv re d n ic im a

16402

R a d n e o rg an izacije bez o s n o v n ih o rg an iz a cija R a d n e o rg an izacije k o o p e ra n a ta bez o sn o v n ih org an iz a cija Z e m ljo ra d n ič k e z a d ru g e bez o s n o v n ih org an izacija Z a n a ts k e z a d ru g e bez o s n o v n ih o rg an iz a cija

14785

R a d n e org an iz a cije sa o sn o v n im o rg a n iz a c ija m a R a d n e org an iz a cije k o o p e ra n a ta sa o sn o v n im o rg an iz a cijam a Z e m ljo ra d n ič k e z a d ru g e sa o s n o v n im o r g a ­ nizacijam a Z a n a ts k e z a d ru g e sa o sn o v n im o rg a n iz a c ija m a O stale z a d ru g e Složene org an iz a cije u d ru ž e n o g r a d a Složene z e m ljo ra d n ič k e z a d ru g e R a d n e z ajed n ice o rg a n iz a c ija u d ru ž e n o g ra d a R a d n e z ajed n ice z a d ru g a U g o v o rn e o rg an iz a cije u d ru ž e n o g ra d a In te rn e b a n k e O sn o v n e b a n k e U d ru ž e n e b a n k e Z ajed n ice o s ig u ra n ja - re o s ig u ra n ja b ez o s n o v n ih z ajed n ica rizika Z ajednice o s ig u ra n ja - re o s ig u ra n ja sa o sn o v n im z a je d n ica m a rizika O stale fin an sijsk e o rg an iz a cije U d ru ž e n ja o rg an iz a cija u d ru ž e n o g r a d a S a m o u p ra v n e in te resn e z ajed n ice O sn o v n e zaje d n ice ili je d in ic e s a m o u p ra v n ih in te resn ih z ajed n ica R a d n e zajednice za više s a m o u p ra v n ih in te ­ resnih zaje d n ica

|

1978 19203 266 261

|

1982 20935 797 296

|

1984 19936 896 347

18

56

67

14269

13929

14071

2

7

10

431 240

240 293

467 425

533 517

3011

3812

4427

4257

25

21

13

86

139

100

126

94 5 279

154

286

-

-

424 2

418 1

2822

4173 14

5273 77

5045 93

■

23

59

156

225

i 322 T

167 155 11

174 209 11

205 181 10

117

171

192

4

T 136

19 405

T 24

T 94 384 6837

687 6289

698 5989

T

t

1238

1157

t

T

681

731

317 5647

U p e r io d u 1976-1984. g o d in e i z v r š e n o j e d o s t a p r o m e n a u o r g a n iz o v a n j u udruženog rada. N aročito su velike prom ene bile u prve dve godine kada se vršilo usaglašavanje sa Z akonom o udruženom radu. Oko 40% od ukupnog broja organizacionih prom ena u privredi se odnosi na form iranje osnovnih organizacija udruženog rada i radnih zajednica organizacija udruženog rada. Radne organizacije bez osnovnih organizacija m asovno postaju radne organizacije sa osnovnim organizacijam a, a radne organizacije sa osnovnim organiza­ cijama postaju složene organizacije udruženog rada. M eđutim , u poslednje dve godine zapažaju se. suprotne tendencije. Raste broj prom ena u kojim a radne organizacije sa osnovnim organizacijam a postaju radne organizacije bez osnovnih organizacija. 32 .

Posledica ovoga je gašenje osnovnih organizacija i radnih zajednica i njihovo transformisanje u jedinice u sastavu tih novonastalih radnih organizacija. Smanjuje se i broj složenih organizacija udruženog rada, koje promenom statusa postaju radne organiza­ cije sa osnovnim organizacijama. Tabela 2-2. Organizacione promene organizacija udruženog rada 1976-1978

|

1979-1980

|

1981-1982

|

1983-1984

13770

9403

6048

5721

N astale O snivanjem O rgan izovanjem U druživanjem Spajanjem Izdvajanjem

8183 737 6121 481 441 403

4965 509 3618 246 188 404

2877 607 1797 135 133 205

1687 562 576 62 201 286

Prestale Likvidacijom Voljom udruženih članica Spajanjem Pripajanjem Podelom

2721 262 266 950 687 556

1993 442 281 600 424 246

1671 345 264 530 405 127

2030 283 274 781 603 89

Prom ene statu sa O O U R postale rad n e organizacije R adne organizacije postale O O U R R adne organizacije p o stale složene organizacije D ruge p rom ene sta tu sa

1978

1230

919

929

U kupno

Prom ena delatnosti

678

380

270

227

409

178

172

139

98 793

54 618

24 453

7 556

888

1215

581

1075

Ove promene ukazuju da se u privredi stalno vrši integrisanje udruženog rada. Pripajanjem i spajanjem organizacija udruženog rada stvara se nova, jedinstvena orga­ nizacija, čime se vrši integracija na istom nivou. Od 1976. do 1984. godine na taj način su nastale 3082 organizacije udruženog rada (pripajanjem 2119, a spajanjem 963). In­ tegracijom se smatra i udruživanje organizacija na višem nivou (u radnu organizaciju i složenu organizaciju). Ovakvom integracijom se ostvaruje povezivanje rada i sredstava, a udruženi subjekti zadržavaju pravnu sam ostalnost, i udružuju rad i sredstva radi po­ stizanja boljih proizvodnih rezultata. N a ovaj način je udruženo 493 radnih i složenih organizacija. Od uvođenja sam oupravljanja u privrednim preduzećima 1950. godine do danas izvršeno je više promena, kako u pogledu organizovanja samih preduzeća, tako i u načinu ostvarivanja sam oupravnih prava radnika. Do ustavnih promena 1974. godine radnici su ostvarivali sam oupravna prava preko radničkih saveta obrazovanih u preduzećima. Osnovni samoupravni organ radnika bio je centralni radnički savet. Posle toga je bitno izmenjen položaj radničke klase. Radnici ostvaruju sam oupravna prava u osnovnoj organizaciji udruženog rada, čime je otklonjeno posredništvo u odlučivanju o uslovima i rezultatima rada. Uvođenjem delegatskog principa u obrazovanju organa upravljanja i odlučivanja radnika u organizacijama udruženog rada, stvorene su mogućnosti da radnici neposredno utiču na donošenje odluka organa upravljanja. Iz delegatske osnove u osnovnim organizacijama udruženog rada biraju se dele­ gati za radničke savete u osnovnim organizacijama udruženog rada, u radničke savete 33 .

radnih organizacija nastalih udruživanjem osnovnih organizacija, kao i delegati za radničke savete složenih organizacija udruženog rada. Tabela 2-3. Organi samoupravljanja i njihovi izvršni organi u organizacijama udruženog rada I

1952

|

1956

|

1965

|

1976

1

1983

O rg an izacije u k o jim a je o b ra z o v a n rad n ič k i savet O rganizacije D elegati u ra d n ič k im sav etim a O d toga, u % : žene O m lad in a Č lan o v i izvršnih o rg a n a O d to g a, u % : žene O m lad in a

4646 105018 12,8

5989 124204 12,9 11,1 37366 8,9 7,5

41965 10,3

6746 149404 17,3 10,5 49794 12,8 6,8

22151 344839 26,5 13,5 103353 23,0 9,9

33152 484784 31,2 11,0 138089 29,2 9,7

O rg a n iz a c ije u k o jim a fu n k ciju r a d n ič k o g sa v eta v rše svi rad n ic i O rganizacije R adnici O d to g a, u % : žene O m la d in a Č lan o v i izvršnih o rg a n a O d to g a, u % : žene O m la d in a

4187 52276 16,5

5346 90193 23,4 14,2 23757 15,7 8,8

1509 38483 28,3 22,9 8327 18,5 10,6

8996 225739 41,2 10,9

7179 128681 44,2 11,3 4000 40,4 9,3

U kupan broj organizacija povećao se od 8255 u 1965. na 40331 u 1983. godini. U 82% organizacija bira se radnički savet, a u ostalih 18% svi radnici vrše funkciju radničkog sa veta. Broj delegata u radničkim sa vetim a povećao se više od 3 puta u 1983. u odnosu na 1965. godinu. U 1965. je u organim a sam oupravljanja bilo uključeno ukupno oko 188 hiljada, a 1983. godine preko 613 hiljada radnika. Z astupljenost žena u radničkim savetim a je u stalnom porastu, naročito posle uvođenja delegatskog sistema. Žene su najviše zastupljene u sam oupravnim organima radnih zajednica koje obavljaju adm inistrativne i stručno-tehničke poslove i to sa 51%, a zatim u organizacijam a udruženog rada bez osnovnih organizacija udruženog rada sa 39%. N ajm anje žena je u radničkim savetim a složenih organizacija udruženog rada 18%. Sličan je odnos zastupljenosti žena u izvršnim organim a radničkih sa veta. Zas­ tupljenost om ladine u radničkim savetim a se kreće u intervalu od 11% do 14%, što je u srazmeri sa njihovim udelom u ukupnom broju zaposlenih radnika. Tabela 2-4. Delegati u radničkim savetima prema stepenu stručnog obrazovanja________________________ ______ O rg a n iz a c ije u k o jim a se o b ra z u je ra d n ič k i sav et I960 U k u p n o d e le g a ta, u hilj.

156

|

1970

|

O rg an izacije u k o jim a funkciju ra d n ič k o g sa v eta vrše svi radnici |

1983

I960

485

51

47

129

10,7 10,5 24,3 5,0 10,2 26,4 6,6 6,3

2,7 T 8,4 7,9 9,9 40,7 16,6 13,8

5,8 2,2 14,4 8,2 8,1 29,3 15,1 16,9

18,8 17,9 28,6 7,2 3,1 11,3 4,2 8,9

135

|

1970

1983

S tru k tu r a , u p ro c e n tim a V isoko stru č n o o b ra z o v a n je Više s tru č n o o b ra z o v a n je S rednje s tru č n o o b ra z o v a n je N iže s tru č n o o b ra z o v a n je V iso k o k v a lifik o v a n i rad n ici K v alifik o v an i rad n ici P o lu k v a lifik o v a n i radnici N ek v a lifik o v a n i radnici

34 .

4,2 T 12,0 7,6 15,1 40,5 13,4 7,2

6,0 4,1 15,9 6,4 17,2 33,7 9,3 7,4

Zastupljenost delegata sa visokim i višim stručnim obrazovanjem u radničkim savetima je u stalnom porastu. U organizacijama u kojima se obrazuje radnički savet sa visokom i višom stručnom spremom 1960. godine je bilo 4,2% od ukupnog broja dele­ gata, dok se taj udeo u 1983. godini povećao na 21%. Takođe je povećano učešće dele­ gata sa srednjom stručnom spremom, dok je učešće visokokvalifikovanih i kvalifikovanih radnika u opadanju od 56% u 1960. na 37% u 1983. godini. Slične promene se zapažaju i u organizacijama u kojima funkciju radničkog sa veta vrše svi radnici. Svaka organizacija udruženog rada svojim aktim a utvrđuje da li će u organizaciji postojati inokosni ili kolegijalni poslovodni organ. U najvećem broju organizacija udruženog rada postoji inokosni poslovodni organ. Od ukupno 33152 organizacije udruženog rada, u kojima je obrazovan radnički savet, samo u 2486, ili u 8% organiza­ cija je obrazovan kolegijalni poslovodni organ. Kolegijalni poslovodni organ obrazovan je najviše u većim organizacijama udruženog rada i to u 58% složenih organizacija udruženog rada, a zatim u 19% radnih organizacija sa osnovnim organizacijama udruženog rada. Tabela 2-5. Poslovodni organi u organizacijama udruženog rada, 1983. In o k o sn i p o slo ­ vni o rg an i predsednici k o le ­ gijalnih p o slo ­ vod n ih o rg an a

O d toga

žene

o m lad in a

O rganizacije u d ru že n o g ra d a u k o jim a se o b raz u je rad n ičk i savet U kupno OOUR R adne organizacije bez O O U R Radne organizacije sa O O U R Složene organizacije R adne zajednice

33074 17275 8380 3685 306 3428

5,0 3,9 8,4 2,3 1,0 4,5

0,6 0,6 0,6 0,7 -

0,7

O rganizacije u d ru žen o g rad a u k o jm a funkciju rad n ič k o g savela vrše svi radnici U kupno OOUR R adne organizacije bez O O U R Radne zajednice

7148 2000 3939 1209

10,1 9,1 10,8 6,1

0,8 0,9 0,7 1,0

Broj žena koje obavljaju funkciju inokosnog poslovodnog organa, odnosno predsednika kolegijalnog poslovodnog organa, je veoma mali i kreće se oko 5% od ukupnog broja. Njihova zastupljenost opada sa veličinom organizacije udruženog rada. Najmanje je žena na tim funkcijama u složenim organizacijama udruženog rada, samo 1%, a omladine na ovim funkcijama je još manje i to ispod 1%. Kvalifikaciona struktura inokosnih poslovodnih organa, odnosno predsednika kolegijalnih poslovodnih organa, se znatno izmenila posle ustavnih promena. Sa visokim i višim stručnim obrazovanjem pre 1974. je bilo 58%, a u 1983.godini 86%. U složenim organizacijama udruženog rada je preko 98% inokosnih poslovodnih organa i predse­ dnika kolegijalnih poslovodnih organa sa visokim ili višim obrazovanjem. 35 .

Tabela 2-6. Kvalifikaciona struktura poslovodnih organa u % , u k u p n o = 100 S tru č n o o b ra z o v a n je ( s tru k tu ra u % )

U kupno OOUR R O bez O O U R R O sa O O U R SOUR R a d n e zajednice

ukupno

v iso k o

40222 19275 12319 3685 306 4637

59,9 56,7 54,5 75,3 89,0 73,6

1

više

1

26,4 26,8 31,3 18,3 8,8 19,5

sred n je

|

VKV

10,5 12,6 10,7 5,4 1,6 5,9

|

o sta lo

2,2 2,8 2,3 0,8 0,3 0,7

1,0 M 1,2 0,2 0,3 0,3

2.1.2. Organizovanje i samoupravljanje u samoupravnim interesnim zajednicama Osnivanje sam oupravnih interesnih zajednica u društvenim delatnostim a započelo je posle ustavnih am andm ana 1971, a u oblasti m aterijalne proizvodnje i stam beno-kom unalnih delatnosti posle ustavnih prom ena 1974,godine. Osnivanjem sam oupravnih interesnih zajednica suštinski su izmenjeni odnosi u raspodeli dela narodnog do h o tk a za zajedničku potrošnju i još neke opštedruštvene po­ trebe. Funkcija državnih organa u fm ansiranju zajedničke potrošnje preneta je na sam­ oupravne interesne zajednice u kojim a radni ljudi i građani-korisnici usluga i radnici u organizacijam a udruženog rad a društvenih delatnosti koje vrše .usluge - davaoci usluga, na sam oupravnoj osnovi odlučuju o svojim obavezam a i pravim a. N a taj način su rad­ nici stavljeni u položaj da sam ostalno raspolažu delom svog viška rada i da neposredno odlučuju o njegovoj nam eni. Tabela 2-7. Samoupravne interesne zajednice 1973 U kupno M a te rija ln a p ro iz v o d n ja S ta m b e n o -k o m u n a ln a d e la tn o s t D ru štv e n e d e la tn o s ti O stale d e la tn o s ti

|

1975

|

1978

|

1981

|

1982

1116

3427

4619

4960

5262

.

156 474 2646 151

447 757 3289 126

514 819 3449 178

621 893 3583 165

-

1116 -

Posle donošenja U stava 1974. godine znatno je povećan broj sam oupravnih in­ teresnih zajednica. N a to povećanje bitno je uticala U stavom utvrdjena obaveza o obrazovanju sam oupravnih interesnih zajednica u društvenim delatnostim a i data m ogućnost da se interesne zajednice osnivaju i u oblastim a m aterijalne proizvodnje i kom unalnih delatnosti. Broj sam oupravnih interesnih zajednica u oblastim a materijalne proizvodnje u 1982. bio je 4 puta veći nego 1975.godine. Najveći broj sam oupravnih interesnih zajednica obrazovan je na teritorijalnom principu i to za područje opštine (88% od ukupnog broja), a zatim za područje više opština, regionalnu ili gradsku zajednicu opština oko 8% ,za teritoriju republike,odnosno pokrajine 3% i za određeni interes 1%. Broj zaposlenih radnika u radnim zajednicam a stručnih službi sam oupravnih interesnih zajednica je u stalnom porastu. U 1974. godini bilo je zaposleno 26 hiljada, a 1984. godine 45 hiljada radnika. 36 .

Skupština samoupravne interesne zajednice.zavisno od karaktera i delatnosti za koju je osnovana, obrazuje se kao jedinstvena (jednodomna), ili sa dva ili više veća. U oblastima gde nisu sasvim jasno definisani i razgraničeni korisnici usluga (na primer, planiranje, zapošljavanje i dr.), obrazuje se jedinstvena skupština, dok se u ostalim oblastima, pored veća davalaca usluga, obrazuje jedno ili više veća korisnika usluga. Skupštinu samoupravne interesne zajednice čine delegati izabrani iz redova članova de­ legacija osnovnih samoupravnih organizacija i zajednica odnosne delatnosti. U delegatskim skupštinama sam oupravnih interesnih zajednica bilo je 1982.godine ukupno 184249 delegata. Od ukupnog broja delegata udeo žena u skupštinama samoupravnih interesnih zajednica bio je 25%, a omladine 10%. 2.1.3. Organizovanje i samoupravljanje u mesnim zajednicama Obrazovanje mesnih zajednica, kao sam oupravnih zajednica radnih ljudi i građana na mestu stanovanja, prvi put je instuticionalno ustanovljeno Ustavom SFRJ iz 1963. godine. Ustavnim prom enama iz 1974. godine učinjen je podsticaj za dalji razvoj mesnih zajednica. Radi ostvarivanja određenih zajedničkih interesa i potreba, ustanov­ ljeno je pravo i dužnost radnih ljudi i građana da se sam oupravno organizuju u mesnu zajednicu u naselju, delu naselja ili u više povezanih naselja. Putem izabranih delegacija i delegata u mesnim zajednicama, radni ljudi i građani neposredno ostvaruju svoja prava i organizovano učestvuju u vršenju funkcija skupština društveno-političkih zajednica i skupština sam oupravnih interesnih zajednica. Tabela 2-8. Mesne zajednice i delegati u skupštinama mesnih zajednica M esne zajednice

1970 1974 1978 1980 1982

8586 11606 12654 13103 13570

D elegati u s k u p štin a m a m esnih zajednica ukupno

92725 108120 235323 253547 259899

žene u % 3,4 3,3 9,7 10,6 11,3

o m lad in a u % 8,5 8,9 14,0 13,1 13,7

Usled izmenjene društvene uloge mesne zajednice, znatno je povećan broj mesnih zajednica i izmenjena je struktura organa upravljanja i drugih organa u mesnoj zajednici. Prosečan broj delegata u skupštini povećanje posle ustavnih prom ena od 12 na oko 22 delegata. Istovremeno se zapaža i porast udela žena i omladine u ukupnom broju dele­ gata u skupštinama mesnih zajednica. Pitanjima društvenog standarda radnih ljudi i građana, mesne zajednice posvećuju izuzetnu pažnju i za zadovoljavanje tih potreba obezbeđuju znatna sredstva putem samodoprinosa, zatim uslugama i udruživanjem sa drugim samoupravnim orga­ nizacijama i zajednicama. Prihodi od sam odoprinosa radnih ljudi i građana čine preko 50% ukupnih sredstava mesnih zajednica. Sve do 1980. godine postojala je stalna tendencija porasta rezultata aktivnosti mesnih zajednica u svim oblastima društvenog standarda. Posle toga, aktivnost se smanjuje, naročito oko dnevnog boravka dece i đačkih kuhinja, na šta je uticalo sm a­ njenje životnog standarda stanovništva. 37 .

Tabela 2-9. Rezultati aktivnosti mesnih zajednica u oblasti društvenog standarda 1972

|

1976

|

1978

1980

|

1982

O sn o v a n e org an iz a cije za d n ev n i b o ra v a k dece D eca k orisnici Đ a č k e ku h in je Đaci. k orisnici

106 11162 257 71504

178 15104 358 89693

223 16810 360 86280

214 16128 312 66089

203 14875 229 44997

B iblioteke K njige, hilj. O d rž a n i kursevi za o p ism e n ja v n je O p ism en jen o

278 395 93 3003

214 429 331 12435

190 322 367 15562

216 396 289 16145

213 434 254 8138

13106 2825

22559 5785

33531 8748

37091 10707

36397 10651

1218 81

1788 127

2839 228

2777 160

2360 141

O d rž a n e k u lt.-p ro sv . p rire d b e P osetioci, hilj. O d rž a n i k ursevi za z d ra v stv e n o pro sv ećiv an je S lušaoci, hilj.

Mesne zajednice ulažu znatna m aterijalna sredstva za izgradnju objekata društvenog standarda. O ko dve trećine ukupnih novčanih sredstava kojim a raspolažu mesne zajednice, troše se za izgradnju i održavanje zgrada za dnevni boravak dece, škola, fiskulturnih objekata i terena, dom ova kulture, puteva i drugih objekata društvenog standarda. U tom pogledu prednjače seoske mesne zajednice, koje tri četvrtine svojih sredstava upotrebljavaju za investicionu gradnju i održavanje objekata društvenog standarda. Tabela 2-10. Aktivnost mesnih zajednica na izgradnji objekata društvenog standarda

Z g ra d e za d n e v n i b o r a v a k dece P o v rš in a z g ra d a , m 2 Ig ra liš ta za d ecu F is k u ltu rn i o b jek ti i tere n i Z g ra d e za d ru štv e n i ž iv o t o m la d in e P o v ršin a z g ra d a , m 2 Š kole D o m o v i k u ltu re B iblioteke i č ita o n ic e Z d ra v stv e n i o b jek ti O b je k ti u slu ž n ih d e la tn o s ti za s n a b d e v a n je g r a đ a n a Iz g ra đ e n o lo k a ln ih p u te v a , km O p ra v lje n o p u te v a , km Z a s a đ e n o s ta b a la , hilj N o v e zelene p o v ršin e , h a Izg ra đ e n o tra fo sta n ic a

1972

1976

37 22854 296 540 176 20171 205 166 88 127

88 37531 436 935 265 30876 355 226 157 221

493

730

5936 26026 470 168 1400

8276 34691 825 1461 1919

1978

1980

1982

106 32967 520 956 254 27369 375 205 144 184

109 32125 571 1006 392 59949 544 328 165 274

81 31473 548 939 366 41623 483 268 161 265

575

1117

1198

8368 28504 1166 1693 2281

7613 27443 757 1927 2433

8318 30452 1054 1585 2014

Broj izgrađenih objekata društvenog standarda raste do 1980. godine, a zatim počinje da opada zbog opšteg pada standarda stanovništva. N aročito je značajna aktiv­ nost m esnih zajednica na izgradnji i opravci lokalnih puteva, zaštiti čovekove sredine i izgradnji razvodne električne mreže i trafo stanica. Ove aktivnosti su izraženije u mesnim zajednicam a na seoskom području. 38.

2.1.4. Samoupravljanje u društveno-političkim zajednicama U društveno-političkom sistemu došlo je do krupnih promena. Skupština je postala najviši organ vlasti i društvenog sam oupravljanja. Struktura skupština odražavala je sve oblasti samoupravnog organizovanja. Tabela 2-11. Sastav Savezne, republičkih i pokrajinskih skupština 1963

|

1965

|

|

1967

1969

SA V EZN A S K U P Š T IN A U kupno Savezno veće Privredno veće P ro svetno-kulturno veće Socijalno-zdravstveno veće O rganizaciono-političko veće Veće n aroda D ruštveno-političko veće

670 190 120 120 120 120 -

670 190 120 120 120 120 -

670 190 120 120 120 120 -

R E P U B L IČ K E S K U P Š T IN E U kupno R epubličko veće Privredno veće P ro svetno-kulturno veće Socijalno-zdravstveno veće O rganizaciono-političk o veće

2274 650 406 406 406 406

2274 650 406 406 406 406

2274 650 406 406 406 406

2148 612 409 394 391 331.1/

620 160 115 115 115 115

620 160 115 115 115 115

620 160 115 115 115 115

620 160 115 115 115 115

P O K R A JIN S K A -O B L A S N A S K U P Š T IN A U kupno P okrajinsko- o blasno veće Privredno veće P rosv etn o -k u ltu rn o veće Socijalno-zdravstveno veće O rganizaciono-političk o veće

620 120 120 120 140 120

i, Za SR Bosnu i H ercegovinu p rik a z a n o je D ru štv e n o - p o litičk o veće, za SR C rn u G o ru Veće k o m u n a, a za SR M akedoniju i SA P V o jvodinu Veće o p šlin a.

Tabela 2-12. Delegacije i članovi delegacija osnovnih samoupravnih organizacija i zajednica, 1982. O d toga, u % Č lanovi delegacije

žene

70994 44763

767386 455577

28,8 32,7

17,2 15,4

5557

51845

7,9

9,1

139

2095

24,8

14,7

3686 13105 2731

39989 129885 87995

35,0 10,4 21,7

13,3 15,8 27,0

Delegacije

U kupno Delegacije O O U R i rad n ih o rg an izacija Delegacije rad n ih ljudi koji rad e sredstvim a ra d a u svojini g rađ a n a Delegacije rad n ih ljudi koji sam o staln o obavljaju k u ltu rn u , um etn ičk u , n a u čn u , advokatsku ili d ruge p ro fesio n aln e d ela tn o sti Delegacije rad n ih zajednica d ržav n ih o rg an a i društveno-političkih o rganizacija Delegacije u m esnim zajednicam a Delegacije d ruštveno-po litičk ih o rg an izacija

o m lad in a

Ustavom iz 1974.godine ozakonjene su duboke promene u izbornom i skupštinskom sistemu. Uveden je delegatski sistem. Delegatsku bazu skupštinskog si­ stema čine osnovne organizacije udruženog rada i drugi osnovni oblici udruživanja rada, mesne zajednice i društveno-političke organizacije. Radni ljudi i građani u ovim orga­ nizacijama i zajednicama (organizovani prema radu, mestu stanovanja i političkoj pri39.

pađnosti), preko svojih delegacija i delegata ostvaruju sam oupravna prava u odgovarajućim većima skupština društveno-političkih zajednica (veće udruženog rada, veće mesnih zajednica, odnosno veće opština u skupštini republike i pokrajine i društveno-političko veće). N a taj način je uspostavljena direktna veza između radnika i građana i skupština društveno-političkih zajednica, kao najviših organa vlasti i sam ou­ pravljanja. Od ukupnog broja članova delegacija osnovnih sam oupravnih organizacija i za­ jednica izabranih 1982. godine, preko dve trećine (ili 67% ) su iz redova delegacija iz oblasti proizvodnih delatnosti. Z astupljenost žena u delegacijama osnovnih sam ouprav­ nih organizacija i zajednica u stalnom je porastu. U 1974. bilo je 22% žena među iza­ branim članovim a delegacija, a u 1982. godini 29% . Ovakva zastupljenost žena u delegacijama nije srazm erna njihovom prisustvu u izbornim bazam a, odnosno ukupnom broju zaposlenih u udruženom radu i ukupnom stanovništvu. Zastupljenost omladine takođe je nedovoljna. Tabela 2-13. Delegati u skupštinama društveno-političkih zajednica 1974

|

1978

|

1982

49071 22181 13534 13356

50035 22741 13831 13463

50208 22804 13906 13498

1440 665 380 395

1480 670 418 392

1431 670 418 343

S K U P Š T IN E S O C . A U T O N O M . P O K R A J IN A V eće u d ru ž e n o g r a d a Veće o p š tin a D ru š tv e n o -p o litič k o veće

435 210 115 110

435 210 115 110

435 210 115 110

S K U P Š T IN A S F R J U G O S L A V I J E Savezno veće Veće re p u b lik a i p o k ra jin a

308 220 88

308 220 88

308 220 88

S K U P Š T IN E O P Š T IN A Veće u d ru ž e n o g ra d a Veće m esnih za je d n ica D ru š lv e n o -p o litič k o veće S K U P Š T IN E S O C I J A L I S T I Č K I H R E P U B L IK A V eće u d ru ž e n o g r a d a Veće o p š tin a D ru š tv e n o -p o litič k o veće

Z astupljenost žena m eđu izabranim delegatim a u skupštinam a društveno-političkih zajednica, m ada je od uvođenja delegatskog sistema u blagom po­ rastu, nije adekvatna strukturi izborne baze. N ajnepovoljniji je bio m andatni period posle izbora 1978. godine, kad je u Skupštini SF R J bilo sam o 2,3% žena, u republičkim skupštinam a 7,7% , a u pokrajinskim 13%. Posle izbora 1982. godine, žene su najzastupljenije u pokrajinskim skupštinam a 27% , i to u većima udruženog rada pokrajinskih skupština 29% . Zastupljenost om ladine u skupštinam a društveno-političkih zajednica posle iz­ bora 1982. godine je m anja nego što je u delegacijam a osnovnih sam oupravnih orga­ nizacija i zajednica. Najviše om ladinaca ima u skupštinam a socijalističkih autonom nih pokrajina - 12%. Od uvođenja delegatskog sistema 1974. godine zapaža se opadanje učešća om ladine u skupštinam a opština, skupštinam a pokrajina i u Skupštini SFRJ. Om ladina je u skupštinam a opština bila zastupljena 1974. sa 16%, a 1982.godine sa 12%. Zastupljenost om ladine u Skupštini SFR J je sim bolična, 1974. godine je iznosila 2,9% , 1978. godine 3% , a 1982.godine 2 %.

40 .

2.1.5. Zaštita samoupravnih prava i društvene svojine Zaštitu samoupravnih prava i društvene svojine ostvaruju radni ljudi i građani u organizacijama udruženog rada i u drugim sam oupravnim organizacijam a i zajedni­ cama, a posebnu društvenu zaštitu vrše skupštine društveno-političkih zajednica, društveno-političke organizacije, sudovi, javna tužilaštva, društveni pravobranioci sa­ moupravljanja i drugi organi. Ustavnim prom enama iz 1974. godine ustanovljen je društveni pravobranilac samoupravljanja kao samostalni organ društvene zajednice. Krajem 1983. godine je pored Saveznog, republičkih i pokrajinskih, bilo i 354 opštinskih i međuopštinskih društvenih pravobranilaca samoupravljanja, a u njihovim radnim zajednicama je radilo ukupno 930 radnika. Zaštitu sam oupravnih prava i društvene svojine društveni pravobranioci sa­ moupravljanja ostvaruju, pre svega, preventivnim delovanjem na koje otpada oko 75% njihove ukupne aktivnosti. Tabela 2-14. Povrede samoupravnih prava i društvene svojine po kojima su preduzimane mere ili pravna sredstva, 1983. godine P o stu p ak p o k re n u o p rav o b ra n ila c o sn o v a n za p o d ru čje o p štin e i više o p štin a UK UPN O

rep u b lik e p o k rajin e

Savezni d ru štv en i p rav o b ra n ila c

85660

2056

213

S am o u p rav n o o rgan izo v an je i ud ru živ an je ra d n ik a

2692

128

25

Sticanje i rasp o d ela d o h o tk a

1607

27

11623

234

15

2985

47

-

S tam beni odnosi

14184

372

57

R adni odnosi

33430

578

29

480

21

58

1

R aspodela ličnih d o h o d a k a K orišćenje i rasp o d e la sred stav a zajedničke p o tro šn je

S lobodna razm ena ra d a (o d n o si sa SIZ) U druživanje z em ljorad n ik a Povrede d ruštvene svojine O stalo

12883

342

24

5718

306

63

Od ukupnog broja povreda, po kojima su društveni pravobranioci sam oupra­ vljanja osnovani za područje opštine ili više opština preduzimali mere ili pravna sredstva, najviše je bilo iz oblasti radnih odnosa 39%, zatim iz oblasti stambenih odnosa 16%, povreda društvene svojine 15%, itd. Od 2056 povreda, po kojima su republički i pokra­ jinski društveni pravobranioci samoupravljanja preduzimali mere ili pravna sredstva, 28% je iz radnih odnosa, 18% iz oblasti stambenih odnosa, oko 17% iz oblasti povreda društvene svojine, itd. Od 1980.godine ukupan broj povreda samoupravnih prava i društvene svojine je u blagom opadanju. 41 .

U aktivnosti društvenih pravobranilaca sam oupravljanja, osnovanih za područje opštine ili više opština, na zaštiti sam oupravnih prava i društvene svojine preovlađuju upozorenja, predloži i inicijative, na koje otpada oko 75% svih preduzetih m era i pravnih sredstava. K od društvenih pravobranilaca sam oupravljanja osnovanih za teritoriju republike, odnosno autonom ne pokrajine, na upozorenja dolazi oko 64%, a kod Saveznog društvenog pravobranioca sam oupravljanja oko 86%. 2.2. NEKA OBELEŽJA DRUŠTVENO-EKONOM SKIH ODNO SA U UDRUŽENOM RADU Donošenjem U stava 1974. godine i Z akona o udruženom radu dohodovno po­ vezivanje, planiranje zajedničkog razvoja i usklađivanje opštih, zajedničkih i posebnih interesa organizacija udruženog rada, radnih ljudi i građana putem sam oupravnog sporazum evanja i društvenog dogovaranja, na osnovi udruživanja i slobodne razmene rada, postaju osnova privrednog sistema zemlje. M eđutim , udruživanje sporo prevazilazi repuličke i pokrajinske granice i jo š nije poprim ilo veći značaj za integraciju privrede u skladu s razvojem proizvodnih snaga. 2.2.1. Neki oblici udruživanja rada i sredstava U druživanje rada i sredstava u cilju ostvarivanja zajedničkog ukupnog prihoda i dohotka i udruživanje sredstava radi ubrzanja privrednog razvoja još je uvek skrom ­ no,ali je u porastu. Tabela 2-15. Zajednički ukupan prihod i dohodak organizacija u privredi 1976 Z ajed n ič k i u k u p a n p rih o d u m il.d in a r a u % o d u k u p n o g p rih o d a Z a jed n ič k i d o h o d a k u m il.d in a ra u % o d d o h o tk a

|

1980

|

1981

|

1982

|

1983

|

1984

32,7 2,8

456,9 9,1

693,1 9,8

918,4 9,8

1309,5 9,6

2175,8 9,9

3,2 0,9

13,0 1,1

25,4 1,6

42,2 2,1

66,6 2,4

131,6 2,9

Od 1976. do 1980. godine povećava se učešće prihoda organizacija ostvarenih preko zajedničkog ukupnog prihoda, a posle toga dolazi do stagnacije. Učešće zajedničkih prihoda u ukupnom prihodu stabilizovalo se između 9% i 10%. Ako se uzme u obzir da se ostvarivanje zajedničkog ukupnog prihoda odvija uglavnom udruživanjem u okviru radnih organizacija koje u svom sastavu imaju osnovne organizacije udruženog rada, i da od ukupnog broja radnih organizacija 23% čine radne organizacije sa osnovnim organizacijam a udruženog rada, poslovanje po osnovu zajedničkog ukup­ nog prihoda još uvek se nije razvilo u očekivanoj meri. Poslovanje po osnovu zajedničkog dohotka pokazuje iz godine u godinu blagu tendenciju rasta, ali je još uvek m alo razvijeno. N a drugoj strani, udruživanje sredstava organizacija udruženog rada iz oblasti privrede po osnovu dugoročnih plasm ana osetno se povećalo u periodu 1976-1984. go­ dine. U ukupnim dugoročnim plasm anim a udružena sredstva organizacija udruženog rada povećala su učešće sa 25% u 1976. na 40% u 1984. godini. U strukturi dugoročnih plasm ana najbrže se povećavalo učešće plasm ana u druge organizacije udruženog rada od 4% u 1976. na 13% u 1984. godini i u interne banke sa 4% na 8%. K od ostalih vidova plasm ana nije došlo do osetnijih prom ena. Stagnira i opada i onako 42 .

malo učešće plasmana sa zemljoradnicima. Porasli su po iznosu sredstava plasmani pu­ tem udruživanja sa bankam a, mada je učešće ovih u ukupnim plasmanima sm anjeno sa 11% u 1976. na 8% u 1984. godini. S obzirom da dugoročni plasmani učestvuju u stru­ kturi ukupnih sredstava organizacija udruženog rada sa svega 8% do 9% , ovaj oblik udruživanja sredstava je nedovoljan. Tabela 2-16. Dugoročni plasmani putem udruživanja S tru k tu ra u %

U m ilijard am a d in a ra 1976 D ugoročni plasm ani, u k u p n o Od toga: udružena sredstva U druge organizacije u druženog rad a U SIZ m aterijalne p roizv o d n je Sa ostalim korisnicim a društvenih sredstava Sa zem ljoradnicim a U interne banke U b ankam a O stalo

|

1980

|

1984

1976

|

1980

1984

|

147,7

498,3

1851,2

100,0

100,0

100,0

37,2

161,3

742,3

25.2

32.4

40.0

5,9 6,3

25,8 44,6

244,1 108,0

4,0 4,3

5,1 9.0

13.2 5.8

1,9 1,1 6,0 16,0 -

5,9 3,1 26,3 54,8 1,0

37,8 9,7 163,9 140,0 38,8

1.3 0,7 4,0 10,8 -

1,2 0,6 5,3 11,0 0,2

2.0 0.5 8,0 7,6 2,0

Izvor: Služba dru štv e n o g k n jig o v o d stv a Jugoslavije.

Udruživanje sredstava za investicije u periodu 1977-1984. godine stalno raste. Učešće udruženih sredstava u ukupno obezbeđenim sredstvima za investicije povećalo se sa 3% u 1977. na 21% u 1984. godini. Od 25% do 35% ovih sredstava formiralo se na osnovu zakonskih propisa o obaveznom udruživanju. Tabela 2-17. Udružena sredstva u obezbeđenim sredstvima za investicije - stan je 30. sep tem b ra O b ezb eđ en a sred stv a, m rd .d in a ra 1977 1980 1981 1982 1983 1984

593,9 1184,7 1351,1 1483,8 1663,0 2565,5

U tom e: u d ru žen a m rd .d in a ra

19,8 79,0 131,8 174,3 215,2 545,8

u %

3,3 6,7 9,8 11,7 12,9 21,3

Izvor: Služba dru štv en o g k n jig o v o d stv a Jugoslavije.

Proces udruživanja rada i sredstava na jedinstvenom jugoslovenskom tržištu još se ne može sagledati u dovoljnoj meri na osnovu navedenih pokazatelja. Međutim, po­ daci o ostvarenim investicijama u osnovna sredstva ukazuju na visok stepen granske, republičke i pokrajinske zatvorenosti. Od ukupno ostvarenih investicija na području pojedinih republika i autonom nih pokrajina u 1983. godini, oko 99% ulaganja se odno­ silo na investitore iz vlastite republike, odnosno pokrajine. Isto tako ni ulaganja iz jedne delatnosti u drugu nisu visoka. Obično se oko 95% od ukupnih ulaganja jedne delatnosti odnosi na ulaganja u vlastitu delatnost, a svega oko 5% ulaganja se odnosi na druge delatnosti. 43.

2.2.2. Organizaciona povezanost udruženog rada U periodu 1976-1984. godine u radnim organizacijam a se smanjuje učešće osnovnih organizacija udruženog rada različitih delatnosti, tako da ove postaju sve ho­ mogenije u smislu delatnosti koju obavljaju. U istom periodu kod složenih organizacija povećava se učešće radnih organizacija iz drugih delatnosti, tako da one postaju udružene organizacije s raznovrsnim delatnostim a, odnosno kom binati. Teritorijalno povezivanje organizacija udruženog rada je neznatno. Samo 2% od ukupnog broja osnovnih organizacija udruženog rada je organizovano u organizaci­ jam a čije je sedište na području druge republike, odnosno pokrajine. M anje od 3% radnih organizacija udruženo je u složene organizacije sa sedištem u drugim republikam a i pokrajinam a. Tabela 2-18. Sastav radnih organizacija prema delatnosti i teritorijalnoj pripadnosti njihovih osnovnih organizacija O sn o v n e o rg an iz a cije u d ru že n e u rad n e org an iz a cije Broj r a d n ih o r g a n i­

iz d ru g e d e la tn o s ti svega

zacija

1976 1978 1980 1982 1983 1984

2892 3615 4285 4520 4449 4377

sa d ru g e terito rije (S R -S A P )

b ro j 15302 17756 20674 21932 21579 21234

|

4097 4503 5144 5369 5268 5122

% 26,8 25,4 24,9 24,5 24,4 24,1

b ro j 461 414 411 458 448 479

|

% 3,0 2,3 2,0 2,1 2,1 2,3

Tabela 2-19. Kastav složenih organizacija prema delatnosti i teritorijalnoj pripadnosti njihovih radnih organizacija R a d n e o rg an iz a cije u d ru ž e n e u složene o rg an iz a cije

B roj slo žen ih o r g a n i­

svega

sa d ru g e terito rije (S R -S A P )

iz d ru g e d e la tn o s ti

zacija

1976 1978 1980 1982 1983 1984

123 237 364 415 417 419

887 1739 2807 3374 3490 3607

b ro j

%

292 599 989 1170 1233 1281

32,9 34,4 35,2 34,7 35,3 35,5

broj 2 29 66 84 89 102

% 0,2 1,7 2,4 2,5 2,6 2,8

N edovoljno razvijene republike i SAP K osovo im aju veće učešće osnovnih or­ ganizacija udruženih u radne organizacije čije je sedište u drugoj republici, odnosno pokrajini, nego učešće osnovnih organizacija iz drugih republika udruženih u radne or­ ganizacije na njihovoj teritoriji. N aročito je velika razlika kod SAP Kosova i SR Crne G ore. SAP V ojvodina ima takođe znatno učešće osnovnih organizacija udruženih u radne organizacije sa teritorije drugih republika. SR Slovenija i teritorija SR Srbije van teritorija SAP im aju znatno veće učešće osnovnih organizacija sa drugih teritorija u svojim radnim organizacijam a, nego što je učešće njihovih osnovnih organizacija udruženih u radne organizacije drugih republika, odnosno pokrajina. 44 .

Najviše osnovnih organizacija iz drugih republika i pokrajina imaju radne o r­ ganizacije sa teritorije SR Srbije van teritorija SAP i SR Slovenije, a najm anje iz SAP Kosova i SR Crne Gore. Najmanje osnovnih organizacija udruženih u radne organiza­ cije drugih republika ima SR Slovenija, a najviše SR Crna G ora, SAP Vojvodina i SAP Kosovo. Udruživanje osnovnih organizacija iz SR Slovenije u radne organizacije sa drugih teritorija je veoma malo (oko 1% od ukupnog broja osnovnih organizacija u 1984), dok je više osnovnih organizacija sa drugih teritorija udruženo s radnim orga­ nizacijama u SR Sloveniji (oko 3%). Tabela 2-20. Teritorijalna povezanost osnovnih organizacija udruženog rada u radne organizacije °o od u k u p n o g b ro ja |

1976

|

1980

|

1984

O sn o v n e o rganizacije iz d ru g ih rep u b lik a, p o k rajin a ud ru žen e u rad n e organizacije SR Bosne i H ercegovine SR C rne G o re SR H rvatske SR M akedonije SR Slovenije SR Srbije Teritorije SRS van terito rija SA P SA P K osova SAP Vojvodine

2.2 l!b 2,0 1,6 2.8 2.0 6,2 0,6 1,0

0.9 1.7 1.3 2,1 1.4 3.9 0.4 1.1

1.3 0.9 2.1 1.3 2.8 1,5 4.0 0.3 1.1

1,5 5.7 1,9 1,8 0.6 1.2 2.0 3.0 3,7

1.7 5.8 2.3 2.3 0.9 1,5 2.2 3.4 3.5

1.0

O sn o v n e organizacije iz nazn ačen e rep u b lik e, p o k rajin e u d ru žen e u rad n e o rg an izacije d ru g ih rep u b lik a, p o k rajin a SR Bosne i H ercegovine SR C rne G o re SR H rvatske SR M akedonije SR Slovenije SR Srbije T eritorije SR S van terito rija SA P SAP K osova SAP Vojvodine

3,0 9,1 1,8 3,0 U 1,7 2,4 6,3 6,9

Navedeni podaci o organizaciono-teritorijalnoj povezanosti udruženog rada u periodu 1976-1984. godine upućuju d a je radna organizacija sa osnovnim organizacijama zatvorena za osnovne organizacije sa teritorije drugih republika i pokrajina, mada se poslednjih godina uočava blaga tendencija otvaranja. Kod složenih organizacija u ovom periodu nije došlo do većeg udruživanja radnih organizacija sa različitih teritorija. 2.2.3. Odnosi u sricanju i raspodeli proizvoda i dohotka udruženog rada Proces jačanja uloge neposrednih proizvođača u odlučivanju o proizvodu svog rada započeo je 1950. godine predajom privrednih preduzeća na upravljanje radnicima. U 1952. godini radnici stiču pravo na raspodelu dela dohotka koji ostaje posle izdvajanja za društvenu zajednicu. U 1964. godini ukinuti su društveni-investicioni fondovi, a raspodela dohotka za tekuće i investicione potrebe utvrđivala se putem okvirnih proporcija. Ove proporcije su ukinute posle privredne reforme 1965. godine, tako da su radnici stekli pravo da samostalno odlučuju o visini sredstava za proširenje materijalne osnove rada. Ustavom i Zakonom o udruženom radu predviđeno je da radnici neposredno u osnovnoj organizaciji udruženog rada i u drugim oblicima udruživanja rada i sredstava preko svojih delegata ovladaju celinom dohodka u sricanju i njegovoj raspodeli. 45 .

Na proporcije u raspodeli društvenog proizvoda i dohotka udruženog rada u pojedinim fazama razvoja uticali su razvijenost m aterijalne osnove, obim zajedničkih i opštih potreba društva i politika razvoja. Osnovna karakteristika raspodele je porast učešća udruženog rada u raspodeli društvenog proizvoda. U 1952. godini udruženi rad je odlučivao sam o o trećini svog proizvoda. Posle uvođenja sam oupravljanja m enjaju se odnosi u raspodeli društvenog proizvoda između proizvođača i društvene zajednice i os­ talih korisnika društvenih sredstava. T abela 2-21. R aspodela realizovanog društvenog proizvoda društvene privrede - u % , d ru štv e n i p ro iz v o d = 100 D e o p ro iz v o d a za u d ru že n i rad za re p ro d u k c iju U kupno

čisti lični dohoci

svega

fo n d o v i

a m o r­ tizacija

D eo p ro iz v o d a za zajed n ičk e i o p šte p o tre b e i u g o v o rn e obaveze

1962 1963 1964 1965

57,7 57,4 62,0 66,8

32,4 32,6 32,8 35,2

25,3 24,8 29,2 31,6

13,3 13,2 17,8 21,4

12,0 11,6 11,4 10,2

42,3 42,6 38,0 33,2

1966 1967 1968 1969 1970

70,7 69,9 69,2 67,8 68,7

38,8 40,1 41,2 41,4 40,9

31,9 29,8 28,0 26,4 27,8

21,6 16,8 15,2 15,6 16,4

10,3 13,0 12,8 10,8 11,4

29,3 30,1 30,8 32,2 31,3

1971 1972 1973 1974 1975

71,9 71,5 71,1 71,3 69,8

40,9 40,1 39,4 37,4 39,2

31,0 31,4 31,7 33,9 30,6

19,6 18,6 18,4 20,2 18,1

11,4 12,8 13,3 13,7 12,5

28,1 28,5 28,9 28,7 30,2

1976 1977 1978 1979 1980

67,7 68,5 66,9 67,1 67,7

39,9 40,4 39,1 38,1 35,9

27,8 28,1 27,8 29,0 31,8

14,6 16,2 16,7 18,1 21,3

13,2 11,9 11,1 10,9 10,5

32,3 31,5 33,1 32,9 32,3

1981 1982 1983 1984

67,0 66,2 63,9 61,8

35,5 33,6 29,7 27,1

31,5 32,6 34,2 34,7

21,3 18,8 20,5 22,2

10,2 13,8 13,7 12,5

33,0 33,8 36,1 38,2

Udruženi rad već u 1962. godini odlučuje o 58% vrednosti svog proizvoda. Posle 1962. godine udeo se stalno povećava i u periodu izm eđu 1970. i 1975. godine iznosi između 70% i 72% , a u periodu 1976-1981. godine oko 68%. Posle 1981. učešće se smanjuje i u 1984. godini iznosi oko 62% . N a smanjenje učešća u realizovanom društvenom proizvodu uticalo je, prvenstveno, usporavanje tem pa privrednog rasta, kao i velika izdvajanja za kam ate na kredite, koje se iskazuju kao ugovorne obaveze. U okviru dela društvenog proizvoda kojim su raspolagali neposredni proizvođači, takođe je došlo do značajnih prom ena. U poredo sa porastom učešća udruženog rada u raspodeli raslo je i učešće ličnih dohodaka zaposlenih, dok se smanji­ valo učešće izdvajanja za fondove. Lični dohoci zaposlenih su u strukturi društvenog proizvoda društvenog sektora u 1962. godini učestvovali sa 32% , a posle učešće raste i sve do 1979. godine zadržava se između 38% i 41% . Od 1980. godine učešće ličnih do46 .

hodaka se smanjuje, dok se povećavalo učešće izdvajanja za reprodukciju, a posebno izdvajanje u fondove. Izdvajanje za amortizaciju osnovnih sredstava zadržalo je stabilno učešće u raspodeli u ćelom periodu između 10% i 12%, izuzev nekoliko godina kada je prelazilo 13% realizovanog društvenog proizvoda društvene privrede. U skladu sa osnovnim društvenim opredeljenjima došlo je do značajnih prom ena u raspodeli dohotka organizacija udruženog rada. Do porasta učešća udruženog rada u raspodeli došlo je uglavnom u periodu 1962-1966. godine. Posle toga su se sve do 1980. godine od­ nosi u raspodeli formirali u uslovima vi­ soke konjunkture i kretali u pravcu porasta učešća ličnih dohodaka, sredstava za zajedničku potrošnju u organizacijam a udruženog rada, kao i izdvajanja za opšte društvene i zajedničke potrebe, dok je učešće akumulacije bilo nisko. Poslednjih godina ponovo opada učešće organizacija udruženog rada u raspodeli dohotka sa 63% u 1980. na 55% u 1984. sa tendencijom daljeg opadanja i u 1985. godini. Učešće izdvajanja za zajedničke i opšte društvene potrebe u vidu poreza i doprinosa je smanjeno sa 27% u 1976. na 20% u 1984. godini, dok se učešće ugovornih obaveza, od kojih najveći iznos čine kamate, povećalo u istom periodu od 8% na 19%. Ugovorne obaveze (kamate, premije osiguranja i si.) dostigle su u 1984. godini iznos koji skoro odgovara delu dohotka koji udruženi rad u vidu doprinosa i poreza izdvaja za zajedničke i opšte potrebe društvene zajednice. Raspodela realizovanog društvenog proizvoda društvene privrede

Tabela 2-22. Raspodela dohotka društvenog sektora privrede - u p ro ce n tim a 1976 D ohodak

|

1978

|

1980

|

1982

|

1984

100

100

100

100

100

Za udruženi rad Čisti lični dohoci Zajednička p o tro šn ja u O O U R A kum ulacija

59,3 48,2 6,0 5,1

61,5 42,6 8,4 10,5

62,7 38,3 8,9 15,5

60,3 38,6 6,6 15,1

55,1 32,1 5,6 17,4

Za zajedničke i opšte potrebe (doprinosi i porezi) U govorne obaveze Od toga: kam ate

26,8 13,9 7,7

26,6 12,9 7,4

23,8 13,3 8,3

22,9 16,8 11,0

20,0 24,9 19,0

Osnovni odnosi u raspodeli dohotka između udruženog rada i korisnika dohotka izvan materijalne proizvodnje vidno su narušeni na štetu organizacija udruženog rada. Do ovako nepovoljnih kretanja došlo je prvenstveno usled visokih izdvajanja iz dohotka po osnovu ugovornih obaveza, posebno kam ata na kredite, čije se učešće i dalje povećava u 1985. godini. Pomeranje odnosa u raspodeli dohotka u korist banaka, a preko banaka u korist drugih sektora, u prvom redu stanovništva, dovelo je i do promena u raspodeli dela do­ hotka koji ostaje na raspolaganju organizacijama udruženog rada, odnosno čistog do­ hotka. Smanjilo se učešće čistih ličnih dohodaka u čistom dohotku sa 80% u 1980. na oko 58% u 1984. godini. Učešće izdvajanja za fond zajedničke potrošnje zaposlenih 47 .

takođe je smanjeno. Izdvajanja za poslovni fond, proširenje m aterijalne osnove rada i rezerve povećali su učešće u 1984. u odnosu na 1976. godinu preko 3 puta, sa 5% u 1976. na 17% u 1984. godini. Porast izdvajanja za akum ulaciju na račun ličnih dohodaka i fonda zajedničke potrošnje u uslovima visokog sm anjenja realnih ličnih dohodaka i sm anjenja poslovne aktivnosti, izazvano je posebnim okolnostim a, koje su nastale poslednjih godina. Visoke obaveze po dospelim kreditim a i smanjivanje inostranih sred­ stava za investicije prim oravaju organizacije da se više oslanjaju na sopstvene izvore fm ansiranja i na veća izdvajanja za akum ulaciju. Učešće izdvajanja za finansiranje društvenih delatnosti i organa uprave u do­ hotku udruženog rada u obliku doprinosa i poreza takođe se smanjivalo od 27% u 1976. na 20% u 1984. godini. R elativno visoka izdvajanja za zajedničke potrebe ranijih godina om ogućila su brz razvoj m aterijalne osnove društvenih delatnosti. Smanjivanjem učešća poslednjih godina ne sam o da su znatno sm anjene m ogućnosti za jačane njihove m ate­ rijalne osnove i dalji razvoj, već i za održanje nivoa i kvaliteta usluga koje obavljaju. 2.2.4. Akumulativna i reproduktivna sposobnost organizacija udruženog rada Sistem sticanja i raspodele do h o tk a i čistog dohotka, kao i propisi o amortizaciji osnovnih sredstava najneposrednije su se odražavali na visinu akumulacije i sredstava za reprodukciju organizacija udruženog rada, a time i na m ogućnosti njihovog razvoja sopstvenim sredstvim a. A kum ulativna i reproduktivna sposobnost organizacija udruženog rada bila je u čitavom posleratnom periodu niska. Stope akum ulativne i re­ produktivne sposobnosti u pojedinim periodim a i godinam a bile su vrlo promenljive. Od 1970. do 1979. akum ulativnost je opadala. U 1970. godini na 100 dinara korišćenih poslovnih sredstava organizacije udruženog rada ostvarile su akum ulaciju 6,5 dinara, u 1978. svega 3,2, a u 1979. godini 3,6 dinara. Posle 1979. godine stopa akum ulativnosti ponovno raste tako da je 1984. godine na 100 dinara prosečno korišćenih sredstava ostvareno 5,8 dinara akum ulacije. I pored porasta, stopa akum ulativne sposobnosti privrede u 1984. je niža nego 1970. godine. Tabela 2-23. Akumulativa i reproduktivna sposobnost organizacija udruženog rada - u p ro ce n tim a S to p a re p ro d u k tiv n e sp o so b n o sti2 /

S to p a a k u m u la tiv n o s ti 1/ 1970 U K UPN O In d u strija P o ljo p riv re d a Š u m a rstv o V o d o p riv re d a G ra đ e v in a rs tv o S a o b rać a j i veze T rg o v in a U g o stite ljstv o i tu riz am Z a n a ts tv o K o m u n a ln e d elat.

|

1978

|

1982

|

1984

1970 12,0 12,4 8,1 5,4

15,4 3,3 9,6

3,2 3,0 2,0 2,0 2,0 6,9 1,9 3,5

4,6 4,6 5,6 4,0 2,5 7,8 2,9 4,4

5,8 6,1 5,4 4,9 1,8 8,7 3,8 5,3

T 4,1 6,2

2,4 4,8 2,4

3,1 6,0 2,1

4,9 8,3 1,9

6,5 6,4 3,9 2,8

|

1978

|

1982

|

1984

22*8 11,4 12,4

6,0 6,2 4,2 4,6 2,9 8,8 8,7 3,8

8,6 9,2 8,6 8,5 5,0 12,3 10,2 5,6

9,6 10,7 8,0 10,2 3,6 12,4 11,4 6,2

T 8,7 12,3

4.6 6,6 4,8

6,2 9,7 6,3

7,9 11,7 6.1

1/ A k u m u lac ija u o d n o s u n a p ro se č n o k o rišć e n a sre d stv a. 2/ A k u m u lac ija i a m o rtiz a c ija p re m a p ro se č n o k o rišćen im sre d stv im a .

Slične tendencije pokazuje i kretanje reproduktivne sposobnosti privrede. Stopa repro­ duktivne sposobnosti opala je sa 12% u 1970. na 6 % u 1978. godini. U narednim godi­ nam a povećava se reproduktivna sposobnost privrede, tako d a je u 1984. godini na 100 48 .

dinara prosečno angažovanih osnovnih i obrtnih sredstava ostvareno 9,6 dinara sred­ stava za reprodukciju (akumulacije i amortizacije). Razlike u stepenu akumulativne i reproduktivne sposobnosti po pojedinim pri­ vrednim oblastima su znatne. Akumulativna sposobnost saobraćaja, trgovine, ugosti­ teljstva, komunalnih delatnosti i vodoprivrede, a u pojedinim godinam a čak i industrije građevinarstva i poljoprivrede, bila je niža od prošeka čitave privrede. Saobraćaj i ko­ munalne delatnosti u čitavom periodu su imali nižu stopu akumulacije. S druge strane saobraćaj zbog visokog organskog sastava sredstava ima visoka izdvajanja za am ortiza­ ciju i natprosečnu stopu reproduktivne sposobnosti. Slično je i u građevinarstvu. Povećanje stopa akumulativne i reproduktivne sposobnosti posle 1980. godine dogodilo se u vreme usporavanja privredne aktivnosti gotovo u svim delatnostim a, zbog osetnih promena u raspodeli čistog dohotka. Ekonomska politika zemlje u ovom periodu bila je usmerena tako da se u što većem obimu obezbede sopstena sredstva za finansiranje investicija. Međutim, i pored povećanih sredstava za reprodukciju značajan deo ovih sredstava ne koristi se za investicije, već se izdvaja za otplatu stranih i domaćih zajmova. Gubici u tekućem poslovanju organizacija udruženog rada bili su naročito pri­ sutni u onim godinama i periodima razvoja kada je dolazilo do opšteg usporavanja tempa privrednog rasta i pogoršanja uslova privređivanja. U poslednjih desetak godina relativno visoki gubici ostvareni su 1976, zatim 1982. i 1983. godine i to pretežnim delom u industriji (oko 75%) i saobraćaju preko 6% od ukupno ostvarenih gubitaka u privredi društvenog sektora. Tabela 2-24. Gubici u tekućem poslovanju organizacija udruženog rada 1976

|

1978

|

1980

|

1982

|

1984

G ubici, m rd. din. Privreda u k u p n o In dustrija S aobraćaj Učešće gu b ita k a u d o h o tk u ,u % Privreda u k u p n o Industrija Saobraćaj

18,1 11,7

14,6 11,3 0,9

19,4 14,1 2,0

66,1 50,2 6,2

132,8 97,2 4,4

5,3 7,5

2,4 4,0 1,5

1,8 2,7 2,1

3,4 5,9 3,8

3,0 4,2 1,3

85,6 90,6

79,5 80,5

84,0 85,1

64,9 69,3

66,3 65,7

Učešće nepokrivenih g u b itak a u ukupnim gubicim a, u % Privreda u k u p n o Industrija

U industriji i saobraćaju ostvareno je preko 80% svih gubitaka u privredi u poslednjih desetak godina. Visok obim gubitaka u poslednjim godinama imaju i organizacije građevinarstva i saobraćaja. Iako se učešće nepokrivenih gubitaka u ukupnim gubicima smanjuje posle 1976. godine, još uvek je preko 60% gubitaka nepokriveno. Očekuje se da će u 1985. godini doći do osetnog porasta gubitaka iz tekućeg poslovanja. Prema podacima za prvih šest meseci gubici iznose oko 6,7% dohotka, što predstavlja relativno najveće učešće posle 1976. godine. Ovakav rast gubitaka nepo­ voljno će uticati na visinu akumulacije u ovoj godini.

49 .

3. RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA I MATERIJALNE OSNOVE DRUŠTVA 3.1. RAST I PRO M EN E STRUKTURE STANOVNIŠTVA Raspoloživi prirodni resursi, razvijenost proizvodnih kapaciteta i radni potenci­ jal stanovništva presudni su činioci za društveni razvoj, uvećanje društvenog bogatstva i poboljšanje uslova života. U uslovima brzog privrednog i društvenog razvoja dešavale su se korenite promene u prostornom rasporedu i strukturi stanovništva. Za zemlju u celini u posleratnom periodu, uz odgovarajući dinam ičan privredni razvoj, ostvaren je umereni priraštaj stanovništva i visok Stanovništvo Jugoslavije stepen radne angažovanosti uz stalni po­ rast nivoa obrazovanosti. Međutim, nasleđene regionalne razlike u stepenu privredne razvijenosti uticale su na porast stanovništva, njegov prostorni raspored i strukturne karakteristike. U onim delovima zemlje gde je rast stanovništva bio visok (SAP Kosovo, SR M akedonija, SR Bosna i Hercegovina), održao se nesklad u ekonomskoj razvijenosti, a ponegde se čak i produbio, uprkos značajnim m ateri­ Poljoprivredno jalnim ulaganjima u razvoj.

I

1948

1 19bl

1971

■ 1981

Porast stanovništva. U protekle četiri decenije porast stanovništva bio je umeren, sa trajnom tendencijom blagog opadanja prirodnog priraštaja. Samo je u prvim posleratnim godinama prirodni priraštaj stanovništva bio izrazito visok (oko 15 na 1000 stanovnika), pa su u kratkom periodu nadoknađeni demografski gubici nastali tokom rata Tabela 3-1. Osnovni pokazatelji o stanovništvu 1948 Stanovnika, hilj. G ustina naseljenosti, na kv. km Prirodni priraštaj na 1000 sta n o v n ik a M uškarci na 1000 žena Prosečna starost stano v n ištv a, g o dina Očekivana dužina života,!/ godina

15772 62 14,7 926 28,3 51

|1

1953 16937 66 16,0 940 28,6 58

|

1961 18549 73 13,7 951 29,7 64

1

'971 20523 80 9,6 965 31,3 68

|

1981 22425 88 7,5 977 33,0 70

1 V erovatna sta ro st koju će doživeli dete ro đ en o navedene godine.

i uspostavljen prirodan odnos muškog i ženskog stanovništva, narušen ratnim gubicima. U 1981. godini u Jugoslaviji je živelo 6,7 miliona ili 42% stanovnika više nego u vreme prvog posleratnog popisa 1948. godine. 51 .

Porast stanovništva doveo je do povećanja gustine naseljenosti od 62 u 1948, na 88 stanovnika po kvadratnom kilom etru u 1981. godini. Došlo je i do prom ena u sta­ rosnoj strukturi stanovništva. Prosečna starost stanovništva iznosila je 1948. godine 28, a 1981. porasla je na 33 godine, što je uticalo na produženje ljudskog veka. Od 1948. do 1981. očekivano trajanje života poraslo je od 51 na 70 godina, tj. za više od trećine. Tabela 3-2. Starosna struktura stanovništva U d e o u u k u p n o m sta n o v n ištv u u % S ta ro s t s ta n o v n ištv a 1948

1961

1971

1981

D o 19 g o d in a 20 d o 59 g o d in a 60 i više g o d in a

43,5 47,9 8,7

38,5 51,5 9,9

36,5 50,9 12,2

32,7 54,9 12,0

In d ek s s ta re n ja s la n o v n iš tv a l/

20,0

25,7

33,4

36,7

1/ O d n o s b ro ja s ta n o v n ik a s ta r ih 60 i više g o d in a i sta n o v n iš tv a s ta ro g d o 20 g o d in a.

N a povećanje prosečne starosti stanovništva uticalo je smanjivanje priraštaja i opadanje sm rtnosti stalnim unapređivanjem zdravstvene zaštite. U razvijenim delovima zemlje povećan je udeo stanovništva u radnom uzrastu, ali je proces prirodne reproduk­ cije stanovništva značajno porem ećen deficitom u m ladim generacijam a i povećanjem udela starog stanovništva. U nedovoljno razvijenim delovim a zemlje je udeo dece i om ­ ladine dom inantan. U koliko se ovakvi trendovi ne prom ene, u skoroj budućnosti će razvijeni delovi sve više oskudevati u stanovništvu radnog uzrasta. Zbog povećanog udela starog stanovništva biće potrebno sve više sredstava za njegovu socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Unutrašnje migracije. U posleratnom periodu unutrašnje migracije podsticane su posebno intenzivnom industrijalizacijom , što je dovelo do dezagrarizacije i urbanizacije. Tabela 3-3. Promene u sastavu stanovništva 1948

|

1961

|

1971

|

1981.1/

10606

9198

7844

4277

U d e o p o ljo p riv re d n o g u u k u p n o m sta n o v n iš tv u , %

67,0

50,0

38,0

19,9

N e p o ljo p riv re d n o sta n o v n iš tv o , u hilj.

5236

9351

12679

17272

33,0 3312

50.0 5247

62,0 7915

80,0 10337

21,0

28,0

39,0

47,0

P o ljo p riv re d n o sta n o v n iš tv o , hilj.

U d e o n e p o ljo p riv re d n o g u u k u p n o m sta n o v n iš tv u , % S ta n o v n ištv o u g ra d s k im n a seljim a , hilj. U d e o sta n o v n iš tv a u g ra d s k im n a seljim a u u k u p n o m sta n o v n iš tv u , u %

1/ Bez lica n a p riv re m e n o m r a d u u in o s tra n s tv u i č la n o v a p o ro d ic e koji s n jim a b o rav e.

Došlo je do izuzetno visokog opadanja poljoprivrednog stanovništva kako po ukupnom broju, tako i po udelu u ukupnom stanovništvu. D ok je u 1948. godini poJj°“ privredno stanovništvo činilo više od dve trećine ukupnog stanovništva, u 1981. čini svega petinu. N asuprot tom e porastao je udeo nepoljoprivrednog stanovništva uz izraziti porast stanovništva gradskih naselja. Veliki deo stanovništva iselio se sa sela u indu­ strijske i ađm inistrativno-političke centre, posebno u najveće gradove. Zbog toga se udeo stanovništva u gradskim naseljima povećao od 21% u 1948. na 47% u 1981. godini. 52 .

Tokom vremena povećavao se broj stanovnika koji je menjao m esto stalnog boravka. U 1948. godini bilo je 3,1 milion, a 1981. godine 9,2 miliona lica koja su promenila mesto stalnog boravka. Od 22,4 miliona stanovnika popisanih 1981. godine, oko 41% se iselio iz mesta rođenja. Većina tih preseljenja (79%) izvršena je u granicam a iste republike, a manje od polovine tog broja, odnosno oko 35% se odselilo u drugo naselje iste opštine. Preseljenja u drugu republiku izvršilo je 1,8 miliona lica ili 19% od svih migranata. Osnovni smer seoba vodio je od manje razvijenih ka razvijenijim regionima. Tabela 3-4. Unutrašnje migracije stanovništva 1948 Stanovništvo koje se selilo, hilj. Udeo u uku p n o m stan o v n ištv u , %

|

3089 19,5

Od ukupno preseljenog sta n o v n ištv a selilo se,% - u drugo naselje iste o p štin e - u drugu o p štinu iste rep u b lik e - u drugu republiku

1961

|

1971

|

1981

6882 37,1

8236 40,1

9184 41,0

30,7 47,9 19,2

35,7 47,5 14,8

35,0 43,5 19,2

Tokom četrdeset godina stanovništvo se uvećalo prirodnim priraštajem za 8,7 miliona. Znatan deo stanovništva se nalazi na privremenom radu u inostranstvu sa članovima porodice, tako da stanovništvo u zemlji u 1981. godini broji 21,5 miliona lica. Najveći deo stanovništva koje se trajno odselilo, ili se privremeno nalazi u inostranstvu, čini stanovništvo u radnom uzrastu, što utiče da pritisak na zapošljavanje u zemlji bude manji. Promene u društveno-ekonomskoj strukturi stanovništva. Posleratni razvoj izaz­ vao je korenite promene u društveno-ekonomskoj strukturi stanovništva. To se pre svega odražava na promene u strukturi aktivnog stanovništva. Tabela 3-5. Aktivnost stanovništva 1948 A ktivno stanovništvo, hilj. udeo u u k u p n o m sta n o v n ištv u ,% udeo u sta n ovništvu sta ro m 15 i više g o d in a, % Stanovništvo sa ličnim p rih o d o m , hilj. udeo u uk u p n o m sta n o v n ištv u ,% Izdržavano stanovništv o , hilj. udeo u u kupnom stan o v n ištv u , % Izdržavanih na 100 aktiv n ih Izdržavanih na 100 e ko n o m sk i sam ostalnih^/

|

1961

|

1971.1/

|

1981.1/

7741 49 73

8340 45 65

8890 43 59

9871 44 58

275 2

684 4

1241 6

1870 8

7757 49

9524 51

10392 51

10520 47

100

114

117

107

97

106

103

90

>/ Sa radnicim a na priv rem en o m ra d u u in o stran stv u i član o v im a p o ro d ice koji sa njim a borave. 2/ Aktivni i lica sa ličnim p rih o d o m .

Aktivno stanovništvo se povećalo od 7,7 u 1948. na 9,9 miliona u 1981. godini. Međutim, udeo u ukupnom stanovništvu je za isto vreme opao od 49% na 44%. U 1948. godini je od sto aktivnih 19 radilo u društvenom sektoru, a u 1981. godini 65. Većina aktivnog stanovništva uključena je u socijalistički samoupravni produkcioni odnos. Izdržavano stanovništvo i lica sa ličnim prihodom (uglavnom penzioneri) činili su 1981. godine 55% ukupnog stanovništva. Udeo izdržavanog stanovništva smanjio se 53 .

od 49% u 1948. na 47% u 1981. godini, ali se za isto vreme udeo lica sa ličnim prihodom povećao od 2% na 8% . Tabela 3-6. Društveno-ekonomska struktura aktivnog stanovništva 1953 A k tiv n o s ta n o v n iš tv o , hilj. R ad n ici sa sre d stv im a u d ru štv e n o j sv o jin i, hilj. % o d u k u p n o ak tiv n ih R adnici k o d lica sa s re d stv im a u svojini g ra đ a n a , hilj. % od u k u p n o a k tiv n ih S a m o sta ln i bez r a d n ik a , hilj. % o d u k u p n o a k tiv n ih S a m o sta ln i sa z a p o sle n im ra d n ic im a , hilj. % od u k u p n o a k tiv n ih S ta n o v n ištv o koje rad i n a im a n ju ili u rad n ji čla n a svog d o m a ć in s tv a , hilj. % od u k u p n o a k tiv n ih

|

1961

|

1971

|

1981

7719.1/ 2664 34,5

8340 3579 42,9

8301.1/ 4020 48,4

9359.1/ 6089 65,1

210 2,7 1912 24,8 57 0,7

99 1,2 2190 26,3 30 0,4

114 1,4 1980 23,9 32 0,4

128 1,4 1481 15,8 57 0,6

2797 36,2

2442 29,3

1879 22,6

980 10,5

1/ R azlike d o u k u p n o g b ro ja čin e lica k o ja ne o b a v lja ju z a n im a n je (tra že p o s a o , n a o d slu ž e n ju v o jn o g ro k a i si.).

Sm anjuju se i ukupni broj i udeo lica koja rade sredstvim a u svojini građana. Onih koji rade sam ostalno, nezapošljavajući radnike, bilo je 1953 . godine 1,9 miliona, ali se taj broj do 1981. sm anjio na 1,5 m ilion, ili od 25% na 6% od ukupno aktivnih. Stanovništvo koje radi na im anju ili u radnji člana svog dom aćinstva smanjilo se od 36% na 10% aktivnog stanovništva. U poredo sa prom enam a u društveno-ekonom skoj strukturi nastale su i promene u profesionalnoj strukturi stanovništva. Obavljanje proizvodnih zanim anja, osim poljo­ privrednih, je u porastu, ali je bržim tem pom rastao broj radnika neproizvodnih zani­ m anja. Tabela 3-7. Aktivno stanovništvo prema zanimanju u h ilja d am a 1953

|

1961

|

1971.1/

|

1981.1/

U kupno

7849

8340

8302

9359

P o ljo p riv re d n ici i s ro d n i rad n ic i R u d a ri, in d u strijsk i i sro d n i ra d n ic i R adnici u trg o v in i R adnici u u slu g a m a O soblje d ru štv e n e z a štite U p ra v n i, a d m in istra tiv n i i sro d n i rad n ic i R u k o v o d e ć e o so b lje S tru č n ja ci i u m etnici O sta la z a n im a n ja R a d n ic i bez z a n im a n ja

5325 1125 100 1 235 364 T 224 475

4731 1943 226 353 136 317 94 469

3820 2223 282 368 148 532 92 668 13 156

2518 2948 477 529 160 891 154 922 12 170

72

>/ Bez a k tiv n o g sta n o v n iš tv a n a p riv re m e n o m ra d u u in o stra n s tv u .

A ktivno stanovništvo je jedan od ključnih pokazatelja radnih potencijala ko­ jim društvo raspolaže. T okom posleratnog razvoja zemlje izvršene su velike promene u rasporedu aktivnog stanovništva po delatnostim a. Broj aktivnih poljoprivrednika smanjio se od 5,3 m iliona u 1953, na 2,5 m iliona u 1981. godini. Poljoprivreda je jedina delatnost koja sada angažuje m anje radne snage nego trideset godina ranije, dok su sve ostale delatnosti povećale broj angažovanih lica. Po ukupnom broju ak­ tivnih stanovnika industrija je postala najveća nepoljoprivredna delatnost. Brzi rast zaposlenosti u neprivrednim delatnostim a odvijao se neravnom erno. Najbrže se 54 .

povećavao broj radnika u zdravstvu, zatim u obrazovanju . a najsporije u organim a društveno-političkih zajednica. Tabela 3-8. Aktivno stanovništvo prema delatnosti

u h ilja d am a 1953

|

1961

|

1971

|

1981

U kupno

7849

8340

8301

9359

Industrija i rudarstvo Poljoprivreda i ribarstv o Šum arstvo V odoprivreda G rađevinarstvo Saobrćaj i veze Trgovina U gostiteljstvo i turizam Z anatstvo Stam beno-kom unalne d e latn o sti Finansijske i druge usluge O brazovanje i ku ltu ra Z dravstvo i socijalna zaštita D PZ i organizacije Van delatnosti Ostale delatnosti i nep o z n ato Privredne N eprivredne

625 5183 58 00 206 168 162 57 436 29 21 123 74 220 439 48 6924 438

1138 4675 73 00 318 250 226 84 407 78 39 212 143 182 203 312 7249 576

1575 3903 62 00 398 323 524 (2/) 434 87 00 520

2210 2602 64 17 689 445 589 238 310 111 205 430 326 408 579 135 7275 1369

(4/)

289 129 59 7306 809

1/ O buhvaćeno u p o ljop riv red i i rib arstv u . 2/ U k lju čen o u trgovini. 3/ U ključeno u DPZ i org an izacijam a. 4/ U k lju čen o u o b raz o v a n ju i k u ltu ri.

Promene u obrazovanosti stanovništva. Ove promene su imale krupne društvene i materijalne posledice koje su se odrazile na pojedince, društvo u celini i društveni razvoj. Osmogodišnje osnovno obrazovanje, kao obavezno, omogućilo je da znatan deo stanovništva pod jednakim uslovima nastavi školovanje na višim stepenima obrazovanja. Tabela 3-9. Strukture stanovništva po obrazovanju 1953 Stanovništvo sa završenim osm o g o d išn jim obrazovanjem ,hilj. U deo u stanovništvu sta ro m 15 i više god in a,% S tanovništvo sa završenom sred n jo m školom ,hilj. U deo u stanovništvu sta ro m 20 i više g odina,% Stanovništvo sa završenom višom i visokom školom ,hilj. Udeo u stanovništvu sta ro m 28 i više god in a,%

1087

|

1961

1069

|

1971

2548

|

1981

4103

9,2

8,4

17,2

24,4

346

1365

2575

4323

3,5

12,0

19,9

28,8

81

197

474

948

1,0

2,0

4,2

7,2

Udeo stanovništva sa nezavršenom osmogodišnjom školom je u 1981. godini iznosio 44% stanovništva starog 15 i više godina prema 80% neposredno posle rata. U 1^81. godini završenu osnovnu osmogodišnju školu ima 24%, završenu srednju školu više od 29% stanovnika, a višu i visoku 8,6% stanovništva. Izrazite promene nastale su 55 .

u porastu ženskog stanovništva u mlađim generacijam a koje su se redovno školovale, i to na svim stepenima obrazovanja. U posleratnom periodu nepismenost je sm anjena, ali nije eliminisana. U 1981. godini još je 9,5% stanovništva starijeg od 10 godina nepismeno, najvećim delom u starijim generacijam a. K od stanovništva rođenog posle rata nepismenost se javlja kao izuzetak. Promene u nacionalnom sastavu stanovništva. Ove promene su najvećim delom posledica prom ena u prirodnom priraštaju. Dugogodišnje opadanje prirodnog priraštaja kod H rvata, Slovenaca, Srba, M ađara i dr., utiče da se njihovo učešće u ukupnom stanovništvu smanjuje. N asuprot tome, visok prirodni priraštaj Albanaca, M uslim ana, M akedonaca i Rom a utiče na porast njihovog broja i udela u ukupnom stanovništvu. Tabela 3-10. Stanovništvo prema nacionalnom sastavu 1948 Ukupno

|

1953

|

1961

|

1971

|

1981

15772098

16936573

18549291

20522972

22424711

425703 3784353 810126 808921 1415432 6547117 750431

72736 64095 20069 (37140) 83626 97954

466093 3975550 893247 998698 1487100 7065923 754245 1459 61708 34517 2304 35874 2307 502175 70536 4440 84713 60364 12426 (37353) 84999 259535

513832 4293809 1045516 972960 1589211 7806152 914733 1081 62624 30331 2307 25615 2110 504369 20015 3609 31674 60862 12305 (38619) 86433 182964

102953 19883

36728 7890

9463 3781

508843 4526782 1194784 1729932 1678032 8143246 1389523 852 58627 24820 1564 21791 4811 477374 12785 3033 78485 58570 7427 24640 83656 127920 13972 21990 21722

579023 4428005 1339729 1999957 1753554 8140452 1730364 1402 36185 19625 1639 15132 1383 426866 8712 3043 168099 54954 4463 23285 80334 101191 12813 32063 17645

.

-

317124

32774 273077

46698 1219045

6389

14192

15002 67138

25717 153333

N a c io n a ln o se izjasnili C rn o g o rc i H rv a ti M a k ed o n c i M u s lim a n il/ Slovenci Srbi A lbanci A ustrijanci2/ B ugari Česi G rci2/ Ita lija n i Jevreji2/ M a đ ari N em ci Poljaci2/ R om i Rum uni R usi R usini3/ S lovaci T u rc i U krajinci3/ V lasi O stali N is u se n a c io n a ln o izjasnili N is u se izjasnili ni o p red e lili p re m a čl.170. U s ta v a S F R J Izjasnili se k a o Ju g o slo v e n i Izjasnili se u sm islu reg io n a ln e p r ip a d n o s ti N e p o z n a to

61140 39015 79575 496492 55337

.

1/ U re z u lta tim a ra n ijih p o p isa isk a z iv an i su p o d različitim n aziv im a, i to: 1948. g o d in e k a o N eo p red eljen i m u s lim a n i', 1953. g o d in e k a o 'J u g o s lo v e n i n e o p re d e lje n i', 1961. g o d in e k a o 'M u s lim a n i (etn ičk a p rip a d ­ n o s t) ', a 1971. g o d in e k a o 'M u s l im a n i u sm islu n a r o d n o s ti'. • J 2/ U p o p isu 1948. g o d in e, u k lju č e n i su u 'O s ta le " . 3/ D o p o p isa 1971. g o d in e, U k ra jin c i su isk azan i z a jed n o sa R u sin im a .

56 .

3.2. DINAMIKA I STRUKTURA ZA PO SLEN IH I N E Z A PO SL EN IH RADNIKA 3.2.1. Obim i kretanje zaposlenosti Razvojem privrede i društvenih delatnosti u posleratnom periodu stvorene su značajne mogućnosti za aktiviranje radnog potencijala stanovništva. Broj radnika u društvenom sektoru i sektoru individualne svojine (bez individualne poljoprivrede i vlasnika zanatskih i drugih radnji) povećao se od 1,2 miliona u 1947. na 6,5 miliona u 1985. godini, ili 5,4 puta. Od ukupnog broja radnika 6,5 miliona, ili 98% su radnici u društvenom, a 137 hiljada ili 2% su radnici u individualnom sektoru. Tabela 3-1!. Kretanje zaposlenosti Stan o v n ištv o

Z aposleni radnici (godišnji p ro šek )

rad n o g

u d ru štv e n o m se k to ru

u zrasta 1/

ukupno

zenc

svega

|

žene

S tan o v n ištv o i rad n ici, hilj. 1947 1955 1965 1975 1980 19852/

9429 10847 11972 13537 14443 14996

1167 2215 3662 4758 5798 6497

337 567 1105 1625 2063 2453

1132 2159 3583 4667 5681 6360

322 538 1064 1586 2019 2402

4,6 8,4 5,2 2,7 4,0 2,3

5,4 6,6 7,1 4,1 4,9 3,5

Prosečne godišnje sto p e rasta , u % 1948-1985 1948-1955 1956-1965 1966-1975 1976-1980 1981-1985

1,2 1,8 1,0 1,3 1,3 0,8

4,6 8,3 5,2 2,6 4,0 2,3

5,4 6,7 6,9 3,9 4,9 3,5

i ' S tanovništvo rad n o g u zrasta o b u h v a ta m u šk o sta n o v n ištv o od 15 d o 64 i žensko od 15 d o 59 g o d in a staro sti. 2/Prethodni podaci.

U periodu 1947 - 1985. godine broj radnika se povećavao prosečno godišnje za 4,6%. Najveći prosečni godišnji porast od 8,3% ostvarenje u periodu 1947-1955. godine, a najveći apsolutni porast u periodu 1975-1985. godine iznosio je prosečno godišnje 174 hiljade radnika. Broj novozaposlenih radnika je, međutim, veći od prikazanog porasta za broj zaposlenih na mestima upražnjenim usled prirodnog odliva (penzionisanja i smrti rad­ nika). Tako je, na primer, zamenom prirodnog odliva u periodu 1955-1984. godine za­ posleno 2,7 miliona novih radnika u društvenom sektoru, što znači d a je u ovom periodu ukupno zaposleno blizu 7 miliona novih radnika. Porastom zaposlenosti povećao se broj radnika na 1000 stanovnika radnog uzrasta od 124 u 1947. na 433 u 1985. godini, odnosno 3,5 puta. U ovom periodu broj radnika se povećao brže od stanovništva radnog uzrasta, što znači da su, zapošljavanjem aktivirane znatne rezerve radne snage nasleđene iz predratnog perioda. Radi sticanja većeg dohotka i usled teškoća u zapošljavanju izazvanih naglim prelaskom aktivnog poljoprivrednog stanovništva u nepoljoprivredne delatnosti, jedan broj radnika, pretežno nekvalifikovanih, odlazio je na privremeni rad u inostranstvo. 57 .

Prem a popisu stanovništva 1971. godine na privrem enom radu u inostranstvu je bilo oko 670 hiljada radnika. D o 1977. godine taj broj se povećavao. M eđutim , posle toga, stvaranjem većih mogućnosti zapošljavanja u zemlji, kao i usled restrikcija u zapošljavanju u drugim zem ljama, sm anjen je odlazak, a ubrzan povratak radnika. Prem a rezultatim a popisa stanovništva 1981. godine u inostranstvu se nalazilo 625 hi­ ljada radnika. Zaposlenost u društvenom sektoru

istr i j«

Osnovne promene u strukturi radnika zaposlenih u društvenom sektoru. Porastom zaposlenosti povećavalo se učešće radnika društvenog sektora u aktivnom stanovništvu, tako da je rastao stepen podruštvljavanja rada u jugoslovenskom društvu. Učešće rad­ nika društvenog sektora povećalo se od jedne petine u 1948. na tri petine u 1981. godini, što predstavlja jed n u od najvećih i najznačajnijih prom ena u strukturi aktivnog stanovništva. Od ukupnog broja radnika u društvenom sektoru u 1985. godini 83% je bilo zaposleno u privrednim , a 17% u vanprivrednim delatnostim a. U periodu od 1947. do 1985. godine broj radnika u društvenom sektoru privrede povećavao se prosečno godišnje 4,7% , a u vanprivrednim delatnostim a 4,5% . N ajveći porast broja radnika ostvaren je u industriji i rudarstvu i iznosi preko 2 m iliona, što čini 41% od ukupnog p orasta broja radnika u pom enutom periodu. U ukupnom broju radnika učešće žena povećalo se od 28% u 1947. na 37% u 1984. godini. U pojedinim delatnostim a je učešće žena znatno veće od učešća m uškaraca. U oblasti zdravstva i socijalne zaštite žene čine tri četvrtine ukupnog broja radnika, u ugostiteljstvu i turizm u 60% , a u obrazovanju i kulturi 54%. Polovinu od broja radnika u oblasti finansijskih i drugih usluga i u društveno-političkim zajednicama i organizacijam a čine takođe žene. U društvenom sektoru je 1983.godine bilo zaposleno 1,2 m iliona radnika do 27 godina starosti, odnosno om ladine, što je za 249 hiljada ili 27% više nego u 1972. godini. Usporavanje razvoja, koje je nastupilo početkom osam desetih godina, dovelo je do sporijeg porasta zaposlenosti, što se nepovoljno odrazilo i na zapošljavanje mladih. U 1983. u odnosu na 1981. godinu broj zaposlene om ladine je opao za 52 hiljade ili 4% . Od 1968. do 1984. godine radni odnos je zasnovalo 934 hiljade pripravnika, od toga 20% sa visokom, 9% sa višom i 71% sa srednjom školskom spremom. I pored toga učešće 58 .

Tabela 3-12. Radnici u društvenom sektoru po delatnostima S tru k tu ra u %

P ro seč n a g o d išn ja s to p a ra s ta

1985

1947

1948-1985

R adnici - godišnji p ro šek . u hilj. 1947 UK UPN O

1

'9 6 5

|

|

1985

1132

3583

6360

100

100

4.6

P R IV R E D N E D E L A T N O S T I

930

3009

5280

82.2

83,0

4.7

V A N P R IV R E D N E D E L A T N O S T I

202

574

1080

17,8

17,0

4.5

Industrija i ru d arstv o Poljoprivreda i rib arstv o Šum arstvo V odoprivreda G rađevinarstvo Saobraćaj i veze T rgovina U gostiteljstvo i turizam Z an atstv o S tam b e n o -k o m u n a ln a d e la tn o st Finansijske i druge usluge O brazovanje i k u ltu ra Z dravstvo i socijalna zaštita D ruštveno-političke zajednice i organizacije

382 51

2524 230 67 19 581 439 639 233 185 124 242 429 373

33.7 4,5

12,5 14,0 9,9 T 4,2 T 3,2 5,5 3,5

39,7 3,6 1,1 0,3 9,1 6,9 10,0 3.7 2.9 2,0 3.8 6,7 5,9

5,1 4,9

142 159 112 t 48 T 36 62 40

1375 211 84 10 381 273 306 98 124 61 87 249 162

3,8 2.7 5,5 T 5.0 T 5,1 5,2 6,1

100

163

275

8,8

4,3

2,7

T

T

t

omladine u ukupnom broju radnika opada od 23% u 1972. na 19% u 1983.godini. Takođe je opalo i učešće omladinki u ukupnom broju radnika-žena od 28% u 1972. na 22% u 1983. godini. Obrazovni nivo radnika stalno se poboljšavao. Od ukupnog broja radnika 1983. godine 3,8 miliona ili 63% je imalo završenu srednju, višu ili visoku školu, dok je 1966. godine laj udeo iznosio 35%. U odnosu na 1966. godinu broj radnika sa srednjom, višom i visokom školom bio je veći za 2,8 miliona ili 3,2 puta. Tabela 3-13. Radnici u društvenom sektoru prema škblskoj spremi Broj ra d n ik a , hilj.

UK UPN O Bez škole i 1-3 razreda osnovne škole 4-7 razreda osnovne škole O snovna škola Škola za kvalifikovane rad n ik e Škola za visokokvalifikovane radnike O stale srednje škole Viša škola V isoka škola

S tru k tu ra u %

P ro sečn a godišnja sto p a rasla 1967-1983

1966

1983

1966

1983

3550

6126

100

100

3,3

195 1230 882 494

219 735 1340 1563

5,5 34,6 24,8 13,9

3,6 12,0 21,9 25,5

0,7 -3,0 2,5 7,0

118 405 79 148

318 1176 346 430

3,3 11,4 2,2 4,2

5,2 19,2 5,6 7,0

6,0 6,5 9,1 6,5

Osetno je poboljšana kvalifikaciona struktura radnika u društvenom sektoru. U 1983. godini u ukupnom broju radnika stručni radnici, koji obuhvataju radnike sa visokim, višim i srednjim stručnim obrazovanjem, kao i visokokvalifikovane i kvalifikovane radnike, učestvovali su sa 66%, prema 48% u 1966. godini. Kvalifikaciona struk59 .

tura radnika u vanprivrednim delatnostim a je znatno povoljnija nego u privrednim. Od ukupnog broja radnika u vanprivrednim delatnostim a 80% je bilo stručnih radnika, a u privrednim 63%. Raspored radnika prema stepenu stručne spreme predviđene za obavljanje određenih poslova i radnih zadataka je nešto drugačiji. Razlike nastaju zbog toga što izvestan broj radnika obavlja poslove i zadatke više složenosti, a za to nema form alnu kvalifikaciju i obratno. T ako je, na prim er, 1983. godine poslove i zadatke visoke stručne spreme obavljalo 505 hiljada radnika, a visoko stručno obrazovanje imalo je 433 hiljade radnika, što znači da je najm anje 72 hiljade radnika obavljalo poslove za koje nije imalo visoko stručno obrazovanje, dok je najm anje 384 hiljade nekvalifikovanih radnika obavljalo poslove za koje se zahteva veća stručna sprema. Da su svi radnici određenog stepena stručnog obrazovanja radili na poslovima i radnim zadacima za koje se tražio taj stepen stručnosti (na prim er, radnici sa visokim stručnim obrazovanjem na poslovima visoke stručne spreme, ili radnici sa obrazovanjem visokokvalifikovanog radnika na poslovima visokokvalifikovanog radnika, itd.), 1983. godine bi nedostajalo 448 hiljada stručnih i 35 hiljada priučenih (polukvalifikovanih) radnika. Tabela 3-14. Radnici u društvenom sektoru prema stepenu stručnog obrazovanja i stepenu stručne spreme 31. decembra 1983. u h iljad am a R a d n ic i p re m a s te p e n u s tru č n e s p re m e

stru č n o g o b ra z o v a n ja

U K UPN O

6126

6126

V iso k o stru č n o o b ra z o v a n je Više stru č n o o b ra z o v a n je S rednje s tru č n o o b ra z o v a n je N iže s tru č n o o b ra z o v a n je V iso k o k v a lifik o v a n i K v a lifik o v an i P riučeni (p o lu k v a lifik o v a n i) N e k v a lifik o v a n i

505 415 1160 234 553 1833 741 683

433 349 1167 328 361 1715 706 1067

M a n ja k - višak ra d n ik a o d ređ e n o g ste p e n a o b ra z o v a n ja ukupno

-72 -66 + 7 + 94 -192 -118 -35 + 384

u %

-14,3 -15,9 + 0,6 + 40,2 -34,7 -6,4 -4,7 + 56,2

M eđutim , svi radnici određenog stepena stručnog obrazovanja ne rade na po­ slovima i zadacim a gde se taj stepen traži, što još više povećava razlike između traženog stepena stručnosti i stepena obrazovanja koje radnik ima. Ima dosta slučajeva da, zbog neusklađenosti razvoja obrazovanja sa potrebam a privrede i društvenih delat­ nosti, radnici sa visokim stručnim obrazovanjem rade na poslovima niže stručnosti i obratno. U 1976. godini je 25% radnika sa višim stručnim obrazovanjem radilo na po­ slovima drugih stepena stručnosti. Isti je slučaj sa 21% visokokvalifikovanih radnika, sa 23% kvalifikovanih i sa 23% radnika sa srednjim stručnim obrazovanjem. Dve trećine radnika sa nižim stručnim obrazovanjem i polovina priučenih radnika obavljali su poslove drugih stepena stručnosti. 3.2.2. Lica koja traže zaposlenje Broj lica koja traže zaposlenje povećavao se u periodu 1952-1985. godine prosečno godišnje za 10,3%. N a evidenciji zajednica za zapošljavanje je 1985. godine bilo 1040000 lica koja traže zaposlenje. Pod dejstvom niza činilaca - boljih uslova života i rada radnika u društvenom sektoru, težnje ženskog stanovništva da se uključi u radni odnos radi povećanja dohotka porodice, odlaska na rad u inostranstvo i dr., 60 .

pokretanje rezervi radne snage radi zaposlenja bilo je brže od porasta m ogućnosti zapošljavanja u društvenom sektoru nepoljoprivrednih delatnosti. Zbog toga se stalno povećavao broj lica koja traže zaposlenje. Izvori priliva lica koja traže zaposlenje su svi oblici nedovoljno i prividno zapo­ slenog i nezaposlenog stanovnštva radnog uzrasta (apsolutne i relativne rezerve radne snage na selu, rezerve u društvenom sektoru, domaćice i dr.), kao i neapsorbovani deo priliva novih generacija školovanog kadra i nestručnih lica. Poslednjih godina javljaju se i povratnici sa rada u inostranstvu kao lica koja traže zaposlenje. Tabela 3*15. Lica koja traže zaposlenje P ro c en a t o d u k u p n o g b ro ja lica k o ja traže zap o slen je U kupno (godišnji p ro šek ),

1952 1955 1965 1975 1980 19852/

Lica k o ja traže zap o slen je

hilj.

žena

stru čn ih lica 1/

lica koja su bila u rad n o m o d n o su

45 67 237 540 785 1040

53,3 56,1 53,3 50,7 55,4 55,7

44,4 28,4 16,0 36,5 43,3 56,3

71,1 68,7 59,5 40,2 31,7 27,1

na 1000 s ta n o v n ik a ra d n o g u zra sta 4 6 20 40 54 69

1/ V isokokvalifikovana, kv alifik o v an a i lica sa visokim , višim i sred n jim stru č n im o b raz o v a n jem .

na 1000 rad n ik a

26 30 65 114 135 160 2/Procena.

Broj lica koja traže zaposlenje nije pokazatelj stvarne nezaposlenosti. Zajedni­ cama za zapošljavanje prijavljuju se i neka lica radi ostvarivanja određenih prava (zdravstvene zaštite, upisa na vanredne studije, olakšice za izdržavanje člana porodice prilikom plaćanja poreza na godišnji prihod građana i si.). Lica koja traže zaposlenje u hilj.

Na evidenciji se nalazi i veliki broj nestručnih lica sa sela koja žele zaposlenje u ne­ poljoprivrednim delatnostima, a koja i dalje mogu da privređuju na svom posedu. Jedan broj lica koja traže zaposlenje je odbio ponuđeno zaposlenje. 61 .

Od strukturnih prom ena u broju lica koja traže zaposlenje povoljno je smanjenje učešća lica koja su bila u radnom odnosu od 71% u 1952. na 27% u 1985. godini. N e­ povoljno je, m eđutim, što se povećava učešće m ladih i školovanih.

3.3. DRUŠTVENO BOGATSTVO I OSNOVNA SREDSTVA 3.3.1. Veličina i struktura društvenog bogatstva M aterijalna osnova predratne Jugoslavije bila je dosta slaba, posebno u sferi proizvodnje. Tokom rata velikim delom je uništena i razorena i ta slaba m aterijalna os­ nova proizvodnje i životnog standarda. O bim na investiciona ulaganja u posleratnom periodu doprinela su značajnom povećanju društvenog bogatstva zemlje, što se odrazilo na širenje proizvodnih potencijala, kao i na povećanje osnovnih fondova vezanih za društveni i životni standard stanovništva. Tabela 3-16. Proizvedeno društveno bogatstvo Jugoslavije 1 S tru k tu r a u %

1975 u m rd . d in

1953

1975

U kupno

1740,3

100

100

Fiksni fond o v i O sn o v n i fo n d o v i u priv red i u v a n p riv red i S ta m b e n e z g ra d e

1220,7 878,8 787,2 91,6 341,9

81,1 53,4 49,0 4,4 27,7

70,2 50,5 45.2 5,3 19,7

232,2 84,3 203,1

7,6 3,1 8,2

13,3 4,8 11,7

P oslovne zalihe Investicije u to k u T ra jn a p o tro š n a d o b r a u d o m a ć in .

1/ P ro iz v e d e n o d ru š tv e n o b o g a ts tv o za 1953. g o d in u d a lo je p re m a p ro c e n a m a p r o f.d r Ive V in sk o g , a za 1975. g o d in u p rem a p ro c e n a m a S a v e z n o g z a v o d a za sta tis tik u .

Proizvedeno društveno bogatstvo zemlje, krajem 1975. godine iznosi 1740 mili­ jardi dinara (u cenam a 1972. godine), što predstavlja veličinu šest puta veću od društvenog proizvoda ostvarenog u toj godini. Od ovog iznosa na osnovne fondove u privredi otpada 45,2% , na osnovne fondove u vanprivredi 5,3% , na stambene zgrade 19,7%, na poslovne zalihe 13,3%, na investicije u toku 4,8% i na potrošna dobra u dom aćinstvim a 11,7%. Od ukupnog proizvedenog društvenog bogatstva 68% je bilo u društvenoj svo­ jini, a 32% u svojini građana, dok je u 1953. godini društvena svojina učestvovala sa 51%, a svojina građana sa 49% . U ukupnim osnovnim proizvodnim fondovima u 1975. godini, društveni sektor učestvovao je sa 89% , dok je 65% stam benih zgrada bilo u svojini građana. 3.3.2. Obim i struktura osnovnih sredstava društvene privrede U proizvedenom društvenom bogatstvu zemlje krajem 1975. godine, ukupni os­ novni fondovi u privredi učestvovali su sa 45% , u kojim a društveni sektor privrede učestvuje sa .89%. U periodu 1952 - 1984. godine sredstva društvene privrede uvećana su 10 puta ili prosečno godišnje 7,6%. D inam ika rasta osnovnih fondova, za razliku od investicija, bila je ravnom em a po periodim a. Prosečni godišnji porast osnovnih fondova 62 .

društvene privrede kretao se između 7,4% i 8,5%, izuzev u periodu 1960-1965. kad je iznosio 9,2% i u periodu 1980-1984. godine 4,4%. Ovako ujednačena dinam ika proizilazi iz karaktera osnovnih proizvodnih fondova, jer oni predstavljaju kum ulativ aktiviranih investicija iz dužeg vremenskog perioda, tako da godišnje oscilacije manje dolaze do izražaja. Tabela 3-17. Osnovna sredstva društvenog sektora privrede1 U kupno

In d u ­ strija i ru d a r ­ stvo

Poljoprivr. i vodo privr.

Š u m a r­ stvo

G ra đ e ­ S a o ­ v in ar­ braćaj i veze stvo

T rg o ­ vina

U g o sti­ teljstvo i tu ri­ zam

Z a n a t­ stvo

3,1 3,7 6,1 11,3 23,0 35,1 50,5 57,5

1,7 2,0 3,5 7,0 17,3 29,0 38,5 45,4

0,6 0,8 1,4 2,7 3,8 6,4 11,0 14,0

1.0 1.1 2,1 3.5 4,5 6,7 10,4 12,8

9,9 10,5 11,8 12,0 5,6 3,3

11,2 11,5 13,4 15,3 5,1 4,2

10,7 12,3 12,9 9.0 9,1 6.2

8,6 10,1 12,3 6.7 7,5 5,3

O slale p riv re d n e d e la tn o sti

Iznosi, m rd .d in . - cene 1972. 1952 1955 1960 1965 1970 1975 1980 19842

97.5 118.9 179,2 278,1 405.5 595,8 848.2 1006,5

45.4 58,7 96,4 151.5 219.0 325.9 476.3 564.4

2,5 3,0 7.4 18,7 30.9 42,5 55,0 64,8

7,6 8,4 8,9 7,9 6.0 4,4

8,2 9.7 10,0 8,0 6,3 4,3

11,0 16,8 20,1 8,6 4,8 4,2

1,4 1,6 2.5 3,6 4,9 6,8 8,6 10,7

2,3 3.1 4,6 9,0 14.7 23,5 33.9 39,6

39,5 44,9 55,2 70,7 87,4 120,0 164,0 197,3

Prosečne godišnje sto p e rasta 1953-1984 1953-1965 1956-1965 1966-1975 1976-1984 1981-1984

6,8 7,5 8,4 6,6 5,2 5,6

i Bez zem ljišta, šum a i p uleva u jav n o m sa o b ra ć a ju .

9,6 11.1 11,2 10,1 5,9 3,9

5,0 4,6 4,7 5,4 5,7 4,8

2/Procena.

Najveći porast osnovnih sredstava društvene privrede, oko 58%, ostvaren je posle 1970. godine. U periodu 1952-1984. godine najveći porast osnovnih sredstava ost­ varen je u ugostiteljstvu i turizmu, prosečno godišnje 11,2%, zatim u poljoprivredi sa vodoprivredom 11%, zanatstvu 10,7%, trgovini 9,9%, građevinarstvu 9,6%, itd., a najniži je u saobraćaju 5% i u šumarstvu 6,8%. Ekonomska i tehnička struktura osnovnih sredstava. Različita dinam ika osnovnih sredstava po privrednim delatnostim a dovela je i do prom ena u njihovoj ekonomskoj strukturi. U ukupnim osnovnim sredstvima društvene privrede industrija ima vodeće mesto. Njeno učešće se stalno povećavalo od 47% u 1952. na 56% u 1984. godini. Iza industrije drugo mesto pripada Osnovna sredstva društvene privrede saobraćaju. M eđutim, učešće saobraćaja (bez puteva u javnom saobraćaju) stalno se smanjivalo od 41% u 1952. na 20% u 1984. godini. Pored saobraćaja opalo je i učešće šumarstva, dok se udeo ostalih pri­ vrednih delatnosti povećao. Značajnije povećanje ostvarila je poljoprivreda sa vo­ doprivredom sa 2,6% u 1952. na 6,4% u 1984. godini, zatim građevinarstvo sa 2,4% na 3,9%, trgovina sa 3,2% na 5,7% i ugostiteljstvo i turizam sa 1,7% na 4,5%. 1952

10b9

1979

1999

1994

I pored značajnih pozitivnih strukturnih promena u osnovnim sredstvima društvene privrede, neke vitalne industrijske 63 .

grane nisu pratile dinam iku ukupnih ulaganja, kao što su elektroprivreda i proizvodnja uglja, proizvodnja nekih osnovnih sirovina i poljoprivreda, zbog čega je došlo do dis­ proporcije između nastalih potreba i postojećih energetskih i sirovinskih kapaciteta, što se naročito nepovoljno ispoljilo poslednjih godina. Tabela 3-18. Struktura osnovnih sredstava društvenog sektora privrede po delatnostima1 u p ro ce n tim a 1952 U K U PN O In d u strija P o ljo p riv re d a i v o d o p riv re d a Š u m a rstv o G ra đ e v in a rs tv o S a o b rać a j T rg o v in a U go stite ljstv o i tu riz am Z a n a ts tv o O stale p riv re d n e d e la tn o s ti

|

1960

|

1970

|

1980

|

19842/

100

100

100

100

100

46,6

53,8

54,0

56,2

56,1

2,6 1,4 2,4 40.5 3,2 1,7 0,6 1,0

4,1 1,4 2,6 30,8 3,4 1,9 0,8 1,2

7,6 1,2 3,6 21,6 5,7 4,3 0,9 U

6,5 1,0 4,0 19,3 6,0 4,5 1,3 1,2

6,4 1,1 3,9 19,6 5,7 4,5 1,4 1,3

i Bez zem ljišta, šu m a i p u te v a u ja v n o m s a o b ra ć a ju .

2/P ro cen a.

Prom ene u tehničkoj strukturi pokazuju pozitivne tendencije sa stalnim povećanjem učešća oprem e u ukupnim osnovnim sredstvima. Udeo opreme u ukupnim osnovnim sredstvim a povećao se sa 34% u 1952. na 48% u 1984. godini. Ovo povećanje je posledica sve većih ulaganja u izgradnju kapaciteta čija tehnologija zahteva veće učešće opreme. U nove kapacitete ugrađivana je visoko m ehanizovana ili autom atizovana oprem a, a prilikom rekonstrukcije i m odernizacije postojećih kapaciteta oprema je zam enjivana savrem enijom . Učešće oprem e povećano je u svim privrednim oblastima, a najviše u saobraćaju sa 19% u 1952. na 51% u 1984. godini. Tabela 3-19. Učešće opreme u ukupnim osnovnim sredstvima17 - u % , u k u p n a o s n o v n a sred stv a = 100 1952 UK UPN O

33,7

In d u strija P o ljo p riv re d a i v o d o p riv re d a Š u m a rstv o G ra đ e v in a rs tv o S a o b rać a j T rg o v in a U go stite ljstv o i tu riz am Z a n a ts tv o O stale p riv re d n e d e la tn o s ti

|

1960

|

1970

|

1980 48,2

|

19842/ 47,9

38,4

42,2

47,0

45,0

46,3

50,8

50,0

30,8 12,0 71,7 18,9 22,4 20,0 43,3 24,0

43.9 10,2 76,5 26,3 30,8 26,7 44,5 23,8

38,0 16,2 74,1 39,4 31,5 21,3 49,5 34,6

35,0 23,0 78,3 50,5 35,9 20,7 53,4 40,6

35,6 24,9 77,2 50,9 35,6 20,9 52,8 40,9

i ' Bez zem ljišta, šu m a i p u te v a u ja v n o m s a o b ra ć a ju .

2 /P rocena.

Tehnička opremljenost rada i efikasnost osnovnih sredstava. Značajna investici­ ona ulaganja u ćelom posleratnom periodu doprinela su povećanju tehničke opremlje­ nosti rada u privredi u celini, kao i u svim oblastim a i granam a delatnosti. Povećana je vrednost osnovnih sredstava po zaposlenom u društvenoj privredi od 74,6 u 1952. na 200 hiljada dinara u 1984. godini (cene 1972), a vrednost opreme od 25,2 na 95,8 hiljada di­ nara. Značajno povećanje tehničke oprem ljenosti rada ostvareno je u svim delatno­ stima. U 1984. vrednost opreme po radniku u industriji bila je veća 2,9 puta nego 1952, 64 .

Tabela 3-20. Osnovna sredstva i oprema po radniku u društvenom sektoru privrede - h ilj.d in ., cene 1972. g o d in e O p re m a

U k u p n o i/ 1952 UK UPN O Industrija Poljoprivreda i v o doprivreda Šum arstvo rađevinarstvo S aobraćaj Trgovina U gostiteljstvo i turizam Z anatstvo O stale privredne d elatnosti

|

1970

|

19842/

|

1952

1970

|

19842 r

74,6

130,5

200,0

25,2

55,1

95,8

85,3

148,3

229,4

40,1

68,6

114,8

31,4 21,3 11,1 274,6 26,6 33,6 6,7

144,1 83,3 31,0 323,5 63,1 149,6 63,3

273,2 164,4 66,1 448,1 86,7 193,0 75,9

9,7 2,6 7,9 51,9 5,9 6,7 2,9

43,2 13,5 23,0 127,5 19,8 32,0 31,3

97,2 40,9 51,0 228,3 30,8 40,4 40,1

40,5

63,3

86,6

9,7

21,9

35,4

1/ Bez zem ljišta, šum a i p u tev a u ja v n o m s a o b ra ć a ju .

2/ P ro cen a.

u poljoprivredi sa vodoprivredom 10 puta, u šum arstvu 16 puta, u građevinarstvu 6 puta, u saobraćaju 4 puta, u trgovini 5 puta, u ugostiteljstvu i turizm u 6 puta, u zanatstvu 14 puta i u ostalim privrednim delatnostim a 3,6 puta. Vrednost osnovnih sredstava po radniku u društvenoj privredi Međutim, i pored vrlo visokog hilj. din. porasta tehničke opremljenosti rada, nije ostvaren i odgovarajući porast produktiv­ nosti rada. Nivo produktivnosti rada društvene privrede, meren iznosom društvenog proizvoda po zaposlenom, povećan je sa 29,9 u 1952. na 66,5 hiljada dinara u 1984. godini (cene 1972), od­ nosno nešto preko 2 puta, dok je tehnička opremljenost rada povećana 2,9 puta. Takođe je opala efikasnost osnovnih sred­ stava i opreme, mereno ostvarenim društvenim proizvodom u odnosu na vrednost osnovnih sredstava, odnosno opreme, i to naročito posle 1960. godine. N a 1 dinar vrednosti osnovnih sredstava ostvareno je u 1960. godini 0,48 dinara društvenog proizvoda, a u 1984. godini 0,33 di­ nara (cene 1972), a na 1 dinar vrednosti opreme vrednost društvenog proizvoda opala je od 1,25 na 0,70 dinara. Tabela 3-21. Opremljenost rada i efikasnost sredstava društvene privrede 1952 Nivo pro d u k tiv n o sti r a d a t/ T ehnička oprem ljenost ra d a 2/ E fikasnost osnovnih sredstava3/ Efikasnost oprem e4/

|

1960

|

1970

|

1980

|

19845/

29,9 25,2

35,5 30,7

57,3 55,1

69,7 88,7

66,5 95,8

0,43 1,26.

0,48 1,25

0,44 1,03

0,39 0,80

0,33 0,70

•/ D ruštveni proizvod (cene 1972) p o zap o slen o m , hilj .din. 2/ V rednost oprem e (cene 1972) p o zap o slen o m , hilj.din. 3/ D ruštveni proizvod n a 1 d in ar osno v n ih sred stav a (cene 1972). 4/ D ruštveni proizvod na 1 d in ar o p rem e (cene 1972). 5/ Procena.

65 .

O padanje efikasnosti osnovnih sredstava posle 1970. godine imale su sve pri­ vredne delatnosti. U industriji je efikasnost opala sa 0,33 u 1970. na 0,29 dinara u 1984. godini, u građevinarstvu sa 1,43 na 0,65, u saobraćaju sa 0,20 na 0,16 dinara, itd. Tabćla 3-22. Efikasnost osnovnih sredstava po oblastima društvene privrede 1952

|

1970

|

19842/

U K UPN O

0,43

0,44

0,33

In d u strija P o ljo p riv re d a i v o d o p riv re d a Š u m a rstv o G ra đ e v in a rs tv o S a o b rać a j T rg o v in a U go stite ljstv o i tu riz am Z a n a ts tv o O stale p riv re d n e d e la tn o s ti

0,29 1,21 1,61 3,13 0,10 2,38 1,56 1,09 1,49

0,33 0,28 0,51 1,43 0,20 1,69 0,36 0,76 1,25

0,29 0,28 0,32 0,65 0,16 1,09 0,22 0,45 0,90

1/ D ru štv e n i p ro iz v o d n a 1 d in a r o s n o v n ih s re d s ta v a (cene 1972).

2 /P rocena.

3.4. INVESTICIJE U O SNO VN A SREDSTVA 3.4.1. Obim i dinamika investicione aktivnosti O snovna karakteristika jugoslovenske razvojne politike u posleratnom periodu je visok obim investicione aktivnosti. Glavni nosilac ove aktivnosti je društveni sektor, čije je učešće u ukupnim investicijam a iznosilo preko 85% . Tabela 3-23. Prosečne godišnje stope rasta društvenog proizvoda i investicija u osnovna sredstva P ro s e č n e g o d išn je s to p e ra s ta U češće in v esticija u o s n o v n a sred stv a ---------------------------------- 1------------------------u d ru štv e n o m p ro z v o d u , u % d ru štv e n i p ro iz v o d | investicije______________________________________ 1953-1960 1956-1965 1966-1975 1976-1980 1981-19851/

8,9 7,3 5,8 5,6 0,6

11,2 9,1 7,1 6,1 -9,1

31,8 31,6 30,4 36,9 24,0

i/Z a 1985. g o d in u p ro c e n a .

D inam ika ukupnih investicija u osnovna sredstva bila je visoka. U periodu do 1980. porast investicija bio je brži od društvenog proizvoda. N aročito je visok porast investicija bio u periodu 1953-1965. godine. U periodu 1976-1979. godine dinam ika rasta investicija bila je nešto usporena, a posle 1980. sve do 1985. godine došlo je do opadanja investicija prosečno godišnje za 9,1% . Intenzitet investiranja bio je različit po periodim a. Od ukupnih bruto investicija u osnovna sredstva do 1960. bilo je uloženo 10%, a u sledećoj deceniji 25%, tako d a je za 18 godina razvoja bilo uloženo 35%. M eđutim , u sledećih deset godina, tj. od 1971. do 1980. obim investicija bio je veći nego u prethodnih 18 godina, 45% od ukupnih in­ vesticija, tako da je to period najintenzivnije investicione izgradnje. Izgradnja započetih objekata iz ovog perioda uslovila je i relativno visoku investicionu izgradnju u periodu 66 .

1981-1985. I pored značajnog smanjenja obima investicija u ovom periodu je ostvareno 21% od ukupnih investicija u razdoblju 1952-1985. godine. Tabela 3-24. Investicije u osnovna sredstva (cene 1972.) Investicije u o sn o v n a sred stv a, m rd .d in .

Period

2197,5 214,1 539,2 979.3 464,9

1952-1985 1952-1960 1961-1970 1971-1980 1981-19851/

D ru štv en i pro izv o d , u m rd .d in .

7447,3 774,0 1697,2 3035,8 1940,3

Učešće u d ru štv e ­ nom p ro iz ­ v o du, u %

29,5 27.7 31.8 32,3 24.0

O stv a re n o investi­ cija u o sn o v n a sredstva u p e rio d u . % 100 9.7 24,5 44.6 21,2

i; Za 1985. god in u p ro cen a.

Jugoslovenska privreda je apsorbovala neuobičajeno veliku masu investicionih sredstava u ćelom posleratnom periodu. Na investicije u osnovne i obrtne fondove od­ lazilo je više od dve petine društvenog proizvoda. Ovako visoka izdvajanja za investicije nisu mogla da budu ostvarena bez izvesnog dela inostranih sredstava, čije je učešće u ukupnim bruto investicijama u osnovna sredstva u periodu 1952-1984. iznosilo 22%. Tako relativno visoko učešće stranih sredstava stvorilo je potrošnju iznad mogućnosti, značajnu zavisnost investicija od uvoza i dovelo do platno-bilansnih teškoća. Visoka izdvajanja iz društvenog proizvoda imala su različite namene i efekte na privredni razvoj. Prosečno svake godine u periodu 1952-1980. godine 9% društvenog proizvoda činile su investicije u obrtne fondove u obliku povećanja zaliha (gotovih pro­ izvoda, nedovršene proizvodnje i sirovina). Bruto investicije u osnovna sredstva U nekim periodima investicije u obrtne ■rd. din. fondove dostigle su desetinu godišnje prozvodnje, a u periodu 1981-1985. godine čak 17% društvenog proizvoda. T ako ve­ liki iznos zaliha je bio veliki teret za pri­ vredni razvoj, jer ovaj deo proizvodnje znači neracionalno zamrzavanje m aterijal­ nih sredstava.

lin-M

1991-79

1971-11

1981-19

cija u periodu 1981-1985. znatno je na svega 24%.

Za investicije u osnovna sredstva odlazilo je preko trećine društvenog pro­ izvoda u ćelom periodu, a u nekim peri­ odima do 1980. godine i nešto manje, ali ne ispod 30%. Zbog smanjivanja investio njihovo učešće u društvenom proizvodu

Za neprivredne investicije u osnovne fondove (stambenu izgradnju i ostale ob­ jekte zajedničke i opšte potrošnje), koje su direktno vezane za povećanje životnog stan­ darda, odlazilo je 10% društvenog prozvoda, uz izvesne varijacije po periodima. 3.4.2. Ekonomska struktura investicija Visoko učešće investicija u industriji u ukupnim investicijama u prvim godinam a posleratnog perioda označavalo je industrijalizaciju zemlje i bilo je presudno za stvaranje uslova za likvidiranje nasleđene privredne zaostalosti. Sve do 1956. godine 67 .

karakteristično je visoko učešće investicija u industriju sa oko 60%, dok su sve druge privredne delatnosti učestvovale sa 25% . a vanprivredne delatnosti sa 16%. Ekonom ska struktura investicija se menjala. Učešće industrije u ukupnim in­ vesticijama sa 60% u 1952. opalo je na 35% u 1984. godini, a raste učešće ostalih pri­ vrednih delatnosti, naročito trgovine i ugostiteljstva i turizma. Politika poboljšanja životnog standarda zahtevala je povećano učešće investcija u objekte društvenog stan­ darda, posebno u stam benu izgradnju, čije je učešće od 12% u 1952. godini povećano na 24% u 1.960. godini, a zatim se ustalilo na oko 20% . Tabela 3-25. Struktura investicija u osnovne fondove u p ro ce n tim a , cene 1972. 1952

|

1960

|

1970

|

1975

|

1980

|

1984

100

100

100

100

100

100

P riv red n e d e la tn o s ti In d u strija i r u d a rs tv o P o ljo p riv re d a i rib a rstv o G ra đ e v in a rs tv o S a o b rać a j i veze T rg o v in a U g o stite ljstv o i tu riz a m O sta le p riv re d n e d e la tn o s ti

85,3 60,2 9,3 1,7 10,0 0,6 0,2 3,3

67,4 27,8 13,9 1,4 13,1 2,9 1,1 7,2

72,6 31,2 5,5 2,7 15,3 5,2 5,3 7,4

72,5 39,1 6,9 2,8 11,4 3,6 2,2 6,3

74,5 37,5 6,0 2,8 13,9 3,7 2,3 8,3

74,2 34,5 9,7 2,3 11,4 2,3 3,2 10,8

V a n p riv re d n e d e la tn o s ti S ta m b e n a iz g ra d n ja O b ra z o v a n je i k u ltu r a Z d ra v stv o i s o c ija ln a z a štita D ru š tv e n o -p o litič k e z a je d n ice i o rg a n iz .

14,7 12,2 1,1 0,9 0,6

32,6 24,4 3,3 2,5 2,4

27,4 21,1 3,4 1,8 1,1

27,5 20,8 3,2 2,7 0,9

25,5 18,2 3,2 2,5 1,6

25,8 20,3 2,4 2,1 1,0

UK UPN O

Sm anjenje investicija u tešku industriju i energetiku, čije je učešće u ukupnim investicijam a industrije do 1956. bilo 85% , uslovljeno je preorijentacijom na ulaganja u ostale privredne delatnosti radi uspostavljanja skladnijeg odnosa izm eđu pojedinih pri­ vrednih delatnosti, naročito izm eđu industrije i poljoprivrede, kao i na izgradnju kapa­ citeta prerađivačke industrije radi povećanja životnog standarda stanovništva. Zbog izgradnje velikih kapaciteta u energetici, ekstraktivnoj. industriji, m etalur­ giji i baznoj herniji, učešće investicija u industriju u ukupnim investicijama se ponovo povećavalo posle 1970. na 38% u 1980. Posle toga učešće je opalo na 34% u 1984. godini pre svega zbog sm anjenja investicija u izgradnju elektroenergetskih objekata, zatim ula­ ganja u crnu m etalurgiju, proizvodnju rude obojenih m etala i proizvodnju baznih hemijskih proizvoda. N a drugoj strani, povećan je udeo investicija u nekim granam a prerađivačke industrije: u m etaloprerađivačkoj delatnosti, proizvodnji saobraćajnih sredstava, proizvodnji tekstilnih tkanina i prediva i prehram benih proizvoda. Investicije u saobraćaj i veze takođe su značajne po svom obimu, sa učešćem od 10% do 15% u ćelom periodu. Z n atn a ulaganja u razvoj saobraćaja počela su u periodu posle 1968, tako d a je u 1970. godini učešće saobraćaja u ukupnim investicijama iznosilo 15%. Poslednjih godina, zbog realnog sm anjenja ukupnih investicija, smanjena su ula­ ganja i u ovu delatnost. Investicije u poljoprivredi, po svom učešću i po dinamici, ispoljavaju dosta neujednačena kretanja. Najveći porast investicija poljoprivreda je ostvarila u periodu 1953-1960. godine, tako da je u 1959. godini ostvarila i najveće učešće u ukupnim in­ vesticijama oko 16%. U narednim godinam a njeno učešće je opadalo tako da je 1980. 68 .

iiodine iznosilo oko 6%. Poslednjih godina učešće investicija u poljoprivredu se povećava. U 1984. godini iznosi oko 10%. Struktura investicija Ostale privredne delatnosti povećavaju učešće u ukupnim investici­ 1962 1914 jama u periodu posle 1956. godine. Građevinarstvo, trgovina, ugostiteljstvo i turizam, i ostale privredne delatnosti, učestvuju u ukupnim investicijama u 1952. godini sa 5,8%, u 1960. sa 12,6%, a u 1984. godini sa 18,6%. Najveći porast učešća u ukupnim investicijama ostvarilo je ugostiteljstvo i turizam sa 0,2% u 1952. na 3.2% u 1984. godini, zatim trgovina sa 0,6% na 2,3% i ostale privredne delatnosti sa 3,3% na 10,8%. Učešće investicija u vanprivredne delatnosti u ukupnim investicijama povećalo se sa 14,7% u 1952. na 26% u 1984. godini. U ovim investicijama najveći deo čine in­ vesticije u stambenu izgradnju, čije je učešće u ukupnim investicijama povećano sa 12,2% u 1952. godini na 20,3% u 1984. godini. 3.4.3. Tehnička struktura investicija U početnoj fazi privredne izgradnje zemlje, kada je vršena obnova i industrija­ lizacija, najveći deo ukupnih ulaganja bio je namenjen podizanju građevinskih objekata, a manjim delom opremi. U periodu 1952-1965. godine građevinski radovi učestvuju u ukupnim investicijama sa 61%, oprema sa 28% i ostale investicije sa 11%. Kasnije se ulagalo prvenstveno u modernizaciju zastarele opreme, a istovremeno je smanjena iz­ gradnja vanprivrednih objekata, tako da je u periodu 1966 - 1975. godine smanjeno učešće građevinskih radova na 56%, dok je učešće opreme povećano na 39%. Tabela 3-26. Investicije u osnovna sredstva (cene 1972.) Iznos, m rd .d in a ra 1952-1965 |

1966-1975

S tru k tu ra u %

| 1976-1984

1952-1965

|

1966-1975

|

1976-1984

U K U PN O

457,7

696,5

967,1

100

100

100

Tehnička stru k tu ra G rađevinski radovi O prem a sa m ontažom Ostalo

278,0 128,4 51,2

391,1 268,4 37,1

505,4 384,8 76,9

60,7 28,1 11,2

56,2 38,5 5,3

52,3 39,8 7,9

S tru k tu ra po nam eni Privredne delatnosti V anprivredne delat. Stam bena izgradnja

312,3 34,8 110,5

494,4 45,3 156,8

719,3 64,1 183,7

68,2 31,8 24,2

71,0 29,0 22,5

74,4 6,6 19,0

Smanjenje učešća građevinskih radova nastavljeno je i u periodu 1976-1984. go­ dine. Učešće je opalo na 52%, dok je udeo opreme povećan na 40%. Investicije u privredne delatnosti povećavale su učešće u ukupnim ulaganjima sa 68% u periodu 1952-1965. na 74% u periodu 1976-1984. godine. To je rezultat relativ­ nog opadanja učešća investicija u vanprivredne delatnosti i posebno u stambenu izgrad­ nju, koja je sa 24% u periodu 1952-1965. opala na 19% u periodu 1976-1984. godine. 69 .

3.4.4. Investicije društvenog sektora prema karakteru izgradnje Jedna od karakteristika investicija društvenog sektora u periodu 1967-1983. go­ dine je povećanje učešća ulaganja u nove kapacitete, a smanjivanje ulaganja u rekon­ strukciju, modernizaciju, zam enu i održavanje postojećih kapaciteta. Učešće ulaganja u nove kapacitete u ukupnim bruto investicijam a društvenog sektora povećano je sa 38% u 1967. na 60% u 1983. godini. Učešće ulaganja u rekonstrukciju i m od­ Investicije prema karakteru izgradnje ernizaciju postojećih kapaciteta je sm a­ njeno sa 44% na 23% i ulaganja za zam enu i održavanje postojećih kapaciteta sa 18% na 17%. Ova struktura značajnije je izm enjena u 1984. zbog pooštrenih uslova fm ansiranja, pa je relativno opalo učešće ulaganja u nove investicije, a povećana su ulaganja u rekonstrukcije, m odernizacije, zam enu i održavanje postojećih kapaciteta.

Tabela 3-27. Struktura investicija u osnovna sredstva društvenog sektora prema karakteru izgradnje u % , u k u p n e investicije = 100 V a n p riv re d a

P riv re d a I n d u s tr ija

e n e r­

m e ta -

getika

u rg ija

Dstala ndusiija

p oljo­

g ra đ e ­

s a o b ra ­

p r i­

v in a r­ stv o

ćaj i veze

vreda

o s ta la p riv re d a

svega

o d to g a: sta m b e n a izg rad n ja

N o v i k a p a c ite ti 1967 1975 1980 1983 1984

38 51 61 60 54

57 66 79 69 65

40 73 74 45 33

27 43 55 58 52

27 27 48 47 45

9 16 23 43 25

25 35 46 48 34

32 49 56 60 57

64 70 81 83 75

84 97 99 98 98

20 16 10 7 11

15 3

R e k o n s tru k c ija i m o d e rn iz a c ija p o sto je ć ih k a p a c ite ta 1967 1975 1980 1983 1984

44 33 24 23 27

33 26 14 19 27

53 20 21 43 58

54 43 32 26 31

45 40 26 26 27

37 40 34 22 24

55 48 32 30 39

47 31 27 23 23

Z a m e n a i o d rž a v a n je n iv o a p o sto je ć ih k a p a c ite ta 1967 1975 1980 1983 1984

70 .

18 16 15 17 .9

10 8 7 12 U

7 7 5 12 9

19 14 13 16 17

28 33 26 27 28

54 44 43 35 51

20 17 22 22 27

21 20 17 17 20

2 1

Najveća ulaganja u nove kapacitete, pored stambene izgradnje, imala je indu­ strija, a u okviru industrije energetika, zatim sledi ostala privreda, pa poljoprivreda, saobraćaj i građevinarstvo. Veća ulaganja u rekonstrukcije, modernizaciju, zam enu i održavanje postojećih kapaciteta u periodu 1967-1984, godine imali su građevinarstvo, ostala industrija i saobraćaj. Investicije za zamenu uništenog društvenog bogatstva. Značajni deo investicija u nekim godinama odlazio je za zamenu uništenog društvenog bogatstva brojnim elem en­ tarnim nepogodama. Naročito značajna sredstva su utrošena za naknadu šteta od ka­ tastrofalnih zemljotresa u Skoplju (1963. godine), Bosanskoj krajini (1969. i 1981. godine), SR Crnoj Gori (1979) i SR Srbiji (1983. godine). Procene šteta od zemljotresa,merene u odnosu na društveni proizvod Jugoslavije u odgovarajućoj godini,iznosile su u Skoplju preko 9% , Bosanskoj krajini oko 0,4% , SR Crnoj Gori 5% i SR Srbiji 1%. Pored zemljotresa jačeg intenziteta bilo je i nekoliko slabijih (u SR Hrvatskoj, SR Sloveniji i SR Srbiji), koji su pričinili znatne materijalne štete. Pored ovih, svake godine bilo je i drugih elem entarnih nepogoda (poplave, požari, suše i oluje), koje su pričinile znatne štete privredi i stanovništvu. Ukupna vred­ nost šteta od elementarnih nepogoda u 1980. godini čini 1,61% narodnog dohotka, u 1981. 1,04%, u 1982. 0,88%, u 1983. 1,57% i u 1984. godini 0,76%. U strukturi šteta od elem entarnih nepogoda do 1983. najveće učešće imale su štete od zemljotresa i poplava. U 1983. i 1984. godini visoko je učešće šteta od suša, oluja i grada, a u 1984. bilo je i znatno veće učešće šteta od požara. Tabela 3-28. Struktura ukupnih šteta od elementarnih nepogoda po uzrocima - u p ro cen tim a 1980 UK UPN O Poplave Zem ljotresi Požari Suše Lavine i m ećave Oluja i grad O stale elem entarne nep o g o d e

|

1981

|

1982

|

1983

|

1984

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

34,3 21,8 1,4 0,0 0,0 11,0 31,4

19,5 46,2 3,1 0,0 0,3 3,0 27,8

54,9 13,6 1,0 2,5

9,1 44,1 6,0 21,2 1,4 16,8 1,3

8,0 6,1 12,0 38,5 11,1 20,4 3,9

.

24,2 3,8

3.4.5. Način finansiranja investicija u osnovna sredstva društvenog sektora Izvori sredstava za fmansiranje investicija menjali su se u pojedinim razdobljima privrednog razvoja u zavisnosti od prom ena u društveno-ekonom skom sistemu. Do 1952. godine osnovni i skoro jedini izvor za fmansiranje investicija bio je opštedruštveni budžet Federacije, iz koga je finan'sirana izgradnja najvažnijih investi­ cionih objekata u zemlji. Njihova izgradnja je finansirana bez obaveze vraćanja. Od 1952. godine, uvođenjem društvenog sam oupravljanja i novog privrednog sistema, u fmansiranju investicija pored budžeta učestvuju i radne organizacije sred­ stvima sopstvenih fondova, a kasnije, počev od šezdesetih godina, uključuju se i sredstva banaka. Od 1963. godine učešće bankarskih sredstava u fmansiranju investicija naglo se povećava kao posledica decentralizacije i prenošenja sredstava investicionih fondova Federacije i ostalih društveno-političkih zajednica na upravljanje bankam a. Posle pri­ vredne reforme došlo je do dalje decentralizacije i povećanja učešća sredstava banaka, 71 .

tako d a je u 1970. godini učešće bankarskih kredita u ukupnim sredstvima za investicije iznosilo oko 43% , sredstva radnih organizacija oko 51% i sredstva bez obaveze vraćanja oko 6% (sredstva društveno-političkih zajednica, sam oupravnih interesnih za­ jednica i dr.). Tabela 3-29. Izvori sredstava za finansiranje investicija u osnovna sredstva društvenog sektora u p ro ce n tim a 1952 UK UPN O Iz so p stv e n ih i u d ru že n ih sre d stav a in v estito ra Iz k red ita Iz d ru štv e n ih sre d stav a bez obaveze v ra ć a n ja

|

1960

|

1970

|

1975

|

1980

|

1984

100

100

100

100

100

100

22,0 -

37,4 1,0

51,2 42,7

53,8 43,3

49,8 46,9

64,9 32,5

78,0

61,6

6,1

2,9

3,3

2,6

Struktura osnovnih izvora sredstava za finansiranje investicija m enjala se u za­ visnosti od instrum enata ekonom ske politike i od proporcija u raspodeli dohotka za tekuću potrošnju i proširenu reprodukciju. Učešće sopstvenih i udruženih sredstava or­ ganizacija udruženog rada stalno se povećavalo sa 22% u 1952. na 65% u 1984. godini. Udeo udruženih sredstava u ovom iznosu je mali. Učešće bankarskih kredita povećalo se sa 43% u 1970. na 47% u 1980. godini, ali je u 1984. opalo na 33%. N a ovo smanjenje su uticale i mere kreditne politike u skladu s nastojanjim a da se obim investicija uskladi sa m aterijalnim m ogućnostim a privrede. U skladu sa izm enam a u društveno-ekonom skom sistemu, učešće društvenih sredstava bez obaveze vraćanja sm anjeno je sa 78% u 1952. na svega 3% u 1984. godini.

72 .

4. RAZVOJ PRIVREDNIH I VANPRIVREDNIH DELATNOSTI 4.1. OBIM , DINAMIKA I STRUKTURA DRUŠTVENOG PRO IZV O D A 4.1.1.Tempo privrednog razvoja Razvoj jugoslovenske privrede u posleratnom periodu karakterišu visok porast proizvodnje i velike promene u privrednoj strukturi. S ciljem da se u što većoj meri za­ dovolje rastuće potrebe stanovništva i izađe iz nasleđene privredne nerazvijenosti, učinjeni su ogromni napori u oblasti razvoja m aterijalne proizvodnje. Društveni proiz­ vod u 1985. veći je 7 puta nego u 1947. godini, što znači da se obim ukupne proizvodnje u posm atranom periodu povećavao prosečno godišnje za 5,4%. Jugoslavija se sa ovako visokim tempom privrednog rasta, koji je u pojedinim periodim a posleratnog razvoja bio među najvećim u svetu, svrstala u srednje razvijene zemlje. Poseban doprinos povećanju ukupnog obima proizvodnje dao je društveni sektor privrede, čija je proiz­ vodnja u pom enutom razdoblju povećana 10 puta, odnosno prosečno godišnje za 6,3%. Doprinos individualnog sektora ukupnom privrednom rastu i stabilnosti privrednih kretanja, s obzirom na njegovu veličinu i strukturu, takođe je znatan. Proizvodnja u ovom sektoru u istom periodu porasla je 2,6 puta, tj. povećavala se prosečno godišnje za 2,5%. U pojedinim razdobljima dolazilo je do osetnih prom ena u tempu rasta proiz­ vodnje. U prvim posleratnim godinam a, od 1948. do 1952. godine, stopa privrednog rasta prosečno je iznosila svega 2% godišnje, usled velikih teškoća koje su tada pratile izgradnju zemlje. Međutim, upravo u periodu obnove i prvog petogodišnjeg plana stvo­ rene su, uz visoke napore, osnove za dalji dinam ičan privredni rast. Od 1953. do 1965. godine ostvarena je stopa privrednog rasta od 8,1% prosečno godišnje. Relativno visoke stope privrednog rasta ostvarene su i u naredne dve decenije. U periodu 1956-1965. stopa rasta iznosi 7,4% prosečno godišnje, a 1966-1975. godine 5,8%. U periodu 1976-1980. godine takođe je ostvaren visok rast od 5,6%, ali je ipak stopa privrednog rasta bila sve manja. Od 1981. do 1985. godine prosečan godišnji porast društvenog proizvoda iznosio je svega 0,6%. U 1980. godini porast iznosi 2,3%, a u narednim godinama porast je sporiji i 1981. godine iznosi 1,5%, a u 1982. godini 0,5% u odnosu na prethodnu godinu. U 1983. dolazi čak do pada ukupnog obima proizvodnje za 1,3% u odnosu na 1982. godinu. Zahvaljujući porastu obima industrijske i poljoprivredne proizvodnje, u 1984. godini dolazi do oživljavanja tempa rasta, koji je tada iznosio 2%. Ocenjuje se da će se u 1985. godini društveni proizvod povećati samo za 0,2%, zbog daljeg opadanja obima građevinskih radova i pada poljoprivredne proizvodnje za 7,5%. Brojni činioci su delovali na usporavanje privrednog rasta u ovom periodu. Vi­ sok tempo privrednog rasta u prethodnom periodu, ostvarivan je u uslovima 73 .

Tabela 4-1. Rast društvenog proizvod« G o d in a

U kupno

D ru štv e n i s e k to r

In d iv i­ d u a ln i s e k to r

In d u strija

P o ljo p ri­ v red a

O stale p ro iz v o d n e d e la tn o sti

D ru š tv e n i p ro iz v o d , u m rd .d in ., (cene 1972) 54,2 59,7 81,1 164,7 217,9 289,9 380,8 392,5

1947 1952 1955 1965 1970 1975 1980 19851/

33,8 41,5 52,1 132,5 177,7 243,2 328,7 340,0

20,4 18,2 29,0 32,3 40,2 46,7 52,1 52,5

9,9 12,9 18,2 56,4 73,2 107,2 148,8 169,8

21,2 18,2 27,0 33,2 38,7 45,2 51,0 52,7

23,1 28,6 35,8 75.1 106,0 137,5 181,0 170,0

7,8 5,4 12,0 12,0 6,6 6,9 4,7 2,7

2,4 -2,9 4,7 2,1 3,1 2,5 1,2 0,6

5,4 4,4 7,7 7,7 6,2 5,8 2,1 -1,3

P ro seč n e g o d išn je s to p e ra s ta , u % 5,4 2,0 8,1 7,4 5,8 5,6 3,1 0,6

19 4 8 -1985 1948-1952 1953-1965 1956-1965 1966-1975 1976-1980 1976-1985 1981-1985

6,3 4,3 9,4 9,8 6,3 6,2 3,4 0,7

2,5 -2,3 4,5 1,1 3,8 2,2 1,2 0,1

1/ P ro c en a .

neravnoteže u robnoj razm eni sa inostranstvom , pri čem u je obim potrošnje prevazilazio obim dom aće proizvodnje. R azlika izm eđu proizvodnje i potrošnje nadoknađivala se dodatnim sredstvim a iz inostranstva, i to prvenstveno za potrebe finansiranja investicija, Društveni proizvod mlrd. din.

pošto dom aća akum ulacija nije bila dovoljna za izuzetno visok nivo investicione aktivnosti. U cilju stabilizacije razvoja ekonom ska politika, u periodu 1979-1985. godine, bila je usm erena ka svođenju potrošnje u okvire vlastitih mogućnosti, ka otklanjanju platno-bilansnih teškoća zemlje i izvršavanju obaveza prema inostra­ nstvu. Ovakva politika delovala je na usporavanje tem pa privrednog rasta u poslednjem petogodišnjem razdoblju. 74.

Na tempo rasta ukupnog društvenog proizvoda u periodu 1948-1985. godine, najjači uticaj imao je rast industrijske proizvodnje prosečno od 7,8% godišnje. U 1985. društveni proizvod industrije bio je 17 puta veći od ostvarenog u 1947. godini. Obim poljoprivredne proizvodnje povećao se u istom razdoblju 2,4 puta. Iako je stopa rasta u ovoj delatnosti bila znatno umerenija od rasta industrijske proizvodnje i proizvodnje i usluga u ostalim proizvodnim delatnostim a, porast društvenog proizvoda poljoprivrede od 2,4% prosečno godišnje imao je, s obzirom na karakter poljoprivredne proizvodnje, poseban značaj za stabilnost privrednih tokova. I u ostalim privrednim delatnostim a ostvaren je visok porast proizvodnje i usluga. Prosečna stopa rasta saobraćaja, trgovine, građevinarstva, zanatstva i drugih proizvodnih delatnosti u razdoblju 1948-1985. godine iznosila je 5,4%. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, zbog naglog opadanja inves­ ticione aktivnosti i usporavanja rasta proizvodnje i potrošnje, došlo je do opadanja a k ­ tivnosti građevinarstva i delatnosti prom eta za 1,3% prosečno godišnje. Društveni proizvod po stanovniku pet puta je veći u 1985. nego u 1947. godini. Prosečan godišnji porast društvenog proizvoda po stanovniku u periodu 1948-1985. go­ dine iznosio je 4,3% što se, takođe, može sm atrati visokim tempom rasta. 4.1.2. Promene u strukturi privrede Dinamičan tempo privrednog rasta i visoka investiciona aktivnost izazvali su krupne promene u strukturi jugoslovenske privrede. G otovo čitav posleratni period iz­ gradnje karakterišu velika ulaganja u razvoj industrijskih kapaciteta. U 1947. godini industrijska proizvodnja učestvovala je u form iranju društvenog proizvoda sa svega 18%, odnosno upola manje od učešća poljoprivrede koje je iznosilo 39%. Krajem šezdesetih godina industrijska proizvodnja dostiže nivo poljoprivredne proizvodnje, a 1984. godine industrijska proizvodnja je tri puta veća od poljoprivredne. Tabela 4-2. Struktura društvenog proizvoda1 u % , u k u p a n d ru štv en i p ro izv o d = 100 1947

|

1952

| 1960

|

1965

|

1970

| 1975

|

1980

| 1984

16,9 15,6 0,3 1,0

14,5 13,4 0,3 0,8

15,7 14,5 0,3 0,9

50,5 37,0 10,3 3,2

53,2 39,1 11,0 3,1

53,5 42,2 7,9 3,4

P rim arne d elatn o sti P oljoprivreda V odoprivreda Šum arstvo

44,6 39,2 0,5 4,9

34,5 30,4 0,4 3,7

30,4 28,2 0,3 1,9

21,7 20,2 0,3 1,2

S ekundarne delatn o sti Industrija G rađ ev in arstv o Z an atstv o

37,6 18,3 13,3 6,0

39,5 21,7 12,5 5,3

41,1 28,4 9,3 3,4

47,6 34,2 10,3 3,1

19,2 17,8 0,3 1,1 48,0 33,6 11,3 3,1

Tercijarne delatnosti Saobraćaj Trgovina i ugostiteljstvo O stale delatnosti

17,8 5,0

26,0 6,8

28,5 8,2

30,7 8,0

32,8 8,6

32,6 8,6

32,3 8,4

30,8 8,5

12,8

16,7 2,5

17,5 2,8

19,0 3,7

21,1 3,1

20,9 3,1

20,4 3,5

19,0 3,3

I/Prem a ob raču n im a u c en am a 1972. godine.

Promene u strukturi privrede bile su velike, posebno u periodu 1947-1965. go­ dine. Posle rata primarne delatnosti (poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda) učestvovale su sa 45% u društvenom proizvodu, a u 1984. godini sa svega 16%, prvenstveno zbog smanjenja udela poljoprivredne proizvodnje od 39% u 1947. na 14% u 1984. godini. Sekundarne delatnosti (industrija, građevinarstvo i proizvodno za­ natstvo) povećale su učešće sa 38% u 1947. na 53% u 1984. godini, zahvaljujući, uglav­ nom, visokom porastu industrijske proizvodnje. U poslednjih nekoliko godina je zbog 75 .

osetnog smanjenja obima investicionih radova značajno opalo učešće građevinarstva od 11% u 1980. na 7,9% u 1984. godini. U oblasti prom eta i usluga je došlo do porasta učešća u društvenom proizvodu sa 18% u 1947. na 31% u 1984. godini. Posle sedamdesetih godina kundarnih i tercijarnih delatnosti. tehnološkog razvitka i privrednog značajne diverzifikacije proizvodnje

nema osetnih prom ena u odnosim a prim arnih, se­ M eđutim , unutar privrednih oblasti i grana, usled i socijalnog razvoja društva u celini, došlo je do i poboljšanja kvaliteta proizvoda.

4.1.3. Ukupna produktivnost društvenog rada Zahvaljujući prom enam a u strukturi privrede, visokim ulaganjim a u osnovna sredstva, razvoju i uvođenju novih tehnologija u svim oblastim a, kao i porastu nivoa obrazovanosti stanovništva i stručnosti zaposlenih, veoma se brzo povećavala produk­ tivnost celokupnog društvenog rada. D ruštveni proizvod po aktivnom stanovniku obračunat u stalnim cenama, koji se uzima kao m era ukupne društvene produktivnosti, povećao se u periodu 1948-1985. godine 5,4 puta, odnosno prosečno 4,5% godišnje, tj. nešto brže od rasta društvenog proizvoda po stanovniku (4,3% ). R ast ukupne društvene produktivnosti bio je srazm erno visok, ali i neravnom eran u pojedinim periodim a posleratnog razvoja. Tabela.4-3. Indeksi produktivnosti rada 1985 1947

1952 1947

1965 1955

1975 1965

1980 1975

1985 1980

D ru štv e n i p ro iz v o d p o s ta n o v n ik u

490

100

183

160

126

99

D ru š tv e n i p ro iz v o d p o a k tiv n o m s ta n o v n ik u

538

108

189

166

124

99

D ru š tv e n i p ro iz v o d p o z a p o sle n o m u d r u štv e n o m s e k to ru p riv re d e

181

84

152

142

112

92

U in d u striji

334

97

162

144

117

98

Društveni proizvod po zaposlenom o bračunat u stalnim cenam a, koji izražava nivo produktivnosti rada u društvenom sektoru privrede, bio je u 1985. veći za 81% nego 1947. godine. Prosečni godišnji rast produktivnosti rada u društvenom sektoru u periodu 1948-1985. godine iznosio je svega 1,6%. M eđutim , dinam ika po periodim a bila je različita. Posle opadanja do 1952. godine, u periodu 1956-1975. produktivnost rada imala je relativno visok porast. U periodu 1956-1965. rasla je prosečno godišnje za 4,3%, a u periodu 1966-1975. za 3,6% . Od 1976. do 1980. porast se osetno smanjuje na 2,3% prosečno godišnje, a u periodu 1980-1985. godine opada prosečno godišnje za 1,7%. U okviru društvenog sektora, najveći uticaj na rast produktivnosti imala je in­ dustrija. Od 1947. do 1985. godine produktivnost rada u industriji povećala se 3,3 puta. Posebno visok rast postignut je izm eđu 1955. i 1965. godine (oko 62%). Od 1965. do 1975. godine o stv aren je, takođe, visok porast produktivnosti (44%). Posle 1980. godine i u ovoj delatnosti je došlo do opadanja produktivnosti rada, koja je u 1985. godini bila za oko 2% m anja nego u 1980. godini. U individualnom sektoru privrede od 1948. do 1985. godine proizvodnja po ak­ tivnom stanovniku povećala se oko pet puta. Razvoj društvenog sektora i promene u privrednoj strukturi, kao i veća socijalna i ekonom ska sigurnost zaposlenih u društvenom sektoru uticali su na stalan odliv stanovništva radnog uzrasta iz poljopriv76 .

rede u delatnosti društvenog sektora. Uprkos tome modernizacija poljoprivredne proiz­ vodnje omogućila je značajan rast produktivnosti rada i u ovoj delatnosti. 4.1.4. Zavisnost jugoslovenske privrede od uvoza Zavisnost jugoslovenske privrede od uvoza odražava se u direktnim i in­ direktnim kom ponentama uvoza u proizvodnoj potrošnji i u pojedinim kategorijama finalne potrošnje. Ovi uvozni efekti (direktni-indirektni) utvrđuju se primenom međusektorske analize za jugoslovensku privredu. Tabelama o međusobnim odno­ sima privrednih delatnosti raspolaže se do 1981. godine. Potrebna količina reprodukcionog m aterijala za jugoslovensku privredu u 1976. sadržala je 14,5% uvoznog m aterijala, a 1981. godine 13%. Zavisnost od uvoza ostalih oblika potrošnje je veća. Tabela 4-4. Uvozna zavisnost jugoslovenske privrede u p ro cen tim a 1976

|

1981

R e p ro d u k c io n a p o tro šn ja D o m aća p ro izv o d n ja D irek tn i uvoz

100 85,5 14,5

100 86,7 13,3

U k u p n a finalna p o tro šn ja D om a ć a p ro iz v o d n ja D irek tn i uvoz In d ire k tn i uvoz

100 79,1 7,7 13,2

100 80,5 5,7 13,8

L ična i zajed n ičk a p o tro šn ja D o m a ć a p ro izv o d n ja D irek tn i uvoz In d ire k tn i uvoz

100 82,7 4,5 12,8

100 83,8 3,2 13,0

B ruto investicije D o m a ć a p ro izv o d n ja D irek tn i uvoz In d ire k tn i uvoz

100 71,8 17,2 11,0

100 75,4 12,1 12,5

Izvoz D o m a ć a p ro izv o d n ja In d ire k tn i uvoz

100 80,9 19,1

100 80,7 19,3

U finalnoj potrošnji u 1981. godini, koju čine lična, zajednička i opšta potrošnja i investicije, 21% sadržaja je iz uvoza u 1976, a 20% u 1981. godini. Od toga u 1981. godini 6% su robe inostranog porekla, a 14% predstavlja indi­ rektan uvoz, tj. uvozne robe koje omogućavaju da se u zemlji proizvedu robe za finalnu potrošnju. Lična i zajednička potrošnja sadrže 84% domaće proizvodnje, 3% direktnog uvoza i 13% indirektnog uvoza. Uvozna zavisnost bruto-investicija je najveća. Investicije sadrže 75% domaće proizvodnje, 12% direktnog uvoza i 13% indirektnog uvoza. U izvezenim robam a 1981. godine bilo je 81% domaće proiz­ vodnje i 19% ugrađenog m aterijala iz uvoza. Po oblastima privrede najveću uvoznu zavisnost ima industrija sa 23 dinara potrebnog uvoza za 100 dinara finalne proizvodnje, zatim sledi saobraćaj sa 15 dinara, građevinarstvo, zanatske usluge i opravke i komunalne delatnosti sa 10, ugostiteljstvo i turizam 9, poljoprivreda sa 7 dinara, na 100 dinara finalne proiz­ vodnje itd. 77 .

4.1.5. Cene U posleratnom periodu više puta je korenito menjan sistem cena. Od 1945. do 1951. godine deo cena osnovnih artikala široke potrošnje određivali su državni organi, dok se drugi deo form irao na tzv. seljačkoj pijaci. Od 1947. godine, pored garantovanog snabdevanja, izvestan broj proizvoda bio je u slobodnoj prodaji po višim jedinstvenim cenama. U tom periodu postojale su niže i više jedinstvene cene, državne cene, kom er­ cijalne cene itd. Tabela 4-5. Prosečne godišnje stope rasta cena - u p ro cen tim a C en e n a m alo ukupno

1953-1985 1953-1960 1961-1970 1971-1980 1981-1985

C ene p ro iz v o đ a č a

in d u strijsk ih p ro iz v o d a

p o ljo p riv r. p ro iz v o d a

uslu g a

in d u strijsk ih p ro iz v o d a

p o ljo p riv r. p ro iz v o d a

15,1 -0,5 9,2 18,9 50,0

18,1 5,5 14,0 19,4 46,5

17,8 12,1 12,9 17,4 38,6

12,4 0,5 5,0 15,3 46,7

18,4 4,5 13,8 19,8 46,3

16,2 2,6 10,6 18,8 4 8,6

U kidanjem direktivnih planova 1951. i 1952. godine, uporedo s uvođenjem radničkog sam oupravljanja, radne organizacije su počele da posluju na tržišnim princi­ pima. N a taj način stvoren je sistem cena, koji će dati pečat razvoju za sledećih 12 go­ dina. Za taj period karakteristični su dispariteti cena koji su u visokom stepenu favorizovali većinu industrijskih proizvoda. Visokim cenam a om ogućeno je da se, pos­ redstvom industrije, akum ulacija koncentriše u društvene fondove. M eđutim , dugo održavanje takvog odnosa cena im alo je za posledicu usporavanje razvoja poljoprivrede, saobraćaja, pa čak i stam bene privrede. K retanje cena od 1952. do 1964. godine odražavalo je napetost stvorenu ovakvim disparitetim a. M eram a privredne reforme ublaženi su dispariteti cena izm eđu proizvoda industrije i poljoprivrede. Porast cena do 1970. godine posledica je otklanjanja dispariteta u cilju popravljanja ekonomskog položaja nekih delatnosti.

Tabela 4-6. Indeksi cena na malo i troškovi života p re th o d n a g o d in a = 100

1983

1984

1985

P rosečne sto p e rasta 1981-1985

1981

1982

C en e n a m alo P o ljo p riv re d n i p ro iz v o d i I n d u strijsk i p ro iz v o d i U sluge

146 140 150 129

130 141 128 120

139 142 139 130

157 140 161 143

176 171 176 178

48,6 46,5 50,0 38,6

T ro šk o v i ž iv o ta

141

132

141

153

174

47,3

U periodu 1970-1975. godine tem po rasta cena prevazilazi tem po iz ranijih go­ dina. U brzanom rastu cena u zemlji pridružio se snažan uticaj skoka cena nafte i drugih osnovnih sirovina na svetskom tržištu, kao i dalji poremećaji u odnosim a (paritetima) cena između pojedinih delatnosti. Cene proizvođača poljoprivrednih proizvoda povećane su prosečno godišnje za 19,8%, cene na m alo za 20,2% i troškovi života za 19,4%. Od 1976. do 1980. godine dolazi do usporavanja rasta cena proizvođača industrijskih proizvoda i cena na m alo, dok su cene proizvođača poljoprivrednih 78.

proizvoda i troškovi života i dalje rasli u istom tempu. Cene proizvođača indu­ strijskih proizvoda povećane su u ovom periodu prosečno godišnje za 12,7%, cene na malo za 17,4%, cene proizvođača poljoprivrednih proizvoda 19,6%, a Prosećne godišnje stope rasta cena na malo troškovi života za 19,7%. Kretanje cena u ovom periodu zavisilo je od režima cena, od nadležnosti pojedinih društveno-političkih zajednica u pogledu društvene kontrole cena i od udela proizvoda za koje se slobodno formiraju cene na tržištu. Tako je, na primer, u 1977. godini za oko 53% industrijskih proizvoda postojao režim neposredne društvene kontrole cena, a za 47% je omogućeno obrazovanje cena prema uslovima tržišta. Kod cena na malo je oko 50% proizvoda bilo pod neposred­ 1993-1189 nom društvenom kontrolom. U periodu 1981-1985. povećanja. Cene proizvođača prosečno godišnje 47%, cene proizvoda za 46%, a troškovi

godine rast cena je znatno prevazišao sva ranija industrijskih proizvoda rasle su u ovom periodu na malo za 49%, cene proizvođača poljoprivrednih života za 47%.

Znatno viši porast cena bio je 1981, 1984. i 1985. nego 1982. i 1983. godine. Za tako izrazit porast cena u 1981. godini uzroke, pre svega, treba tražiti u neusklađenim odnosima ponude i tražnje na domaćem tržištu, posebno robe široke potrošnje. Isto tako na porast cena u 1981. godini značajan uticaj su imale uvozne cene i opadanje kursa di­ nara. Snažan pritisak na cene u 1981. godini o stvarenje nastojanjim a da se putem viših cena obezbede sredstva za investicije, za pokriće gubitaka, za otplatu bankarskih kredita i dr. Cene na malo u 1981. godini bile su pod znatnim uticajem visokog porasta cena poljoprivrednih proizvoda, a veliko dejstvo imalo je i povećanje osnovnog i posebnih poreza na promet. Ukidanje ili smanjivanje kompenzacija kod nekih osnovnih preh­ rambenih proizvoda (hleb, meso, mleko), od septem bra 1981. godine, takođe je uticalo na porast m aloprodajnih cena i troškova života. Kretanje cena u 1984. godini odvijalo se u bitno drukčijem režimu obrazovanja cena. Do početka maja cene su bile pod rigoroznom kontrolom (zamrznute), a od maja pa do kraja 1984. godine izmenjen je režim ‘obrazovanja cena, po kome su organizacije udruženog rada mogle da obrazuju cene prema uslovima tržišta, tako da je došlo do znatno većeg porasta cena i troškova života u drugom polugođu 1984. godine. Rast cena u 1985. godini bio je znatno brži nego u ranijim godinama. U odnosu na 1984. godinu cene proizvođača industrijskih proizvoda veće su za 82%, cene na malo za 76% i troškovi života za 74%. 4.1.6. Aktivnost individualnog sektora privrede Obim proizvodnje i usluga u individualnom sektoru privrede u periodu 1948-1985. godine rastao je prosečno godišnje za 2,5% što je bilo sporije od rasta u društvenom sektoru, tako da se smanjivalo učešće individualnog sektora u ukupnom društvenom proizvodu. Pokrenuta je široka društvena inicijativa za razvoj male privrede i poljoprivrede individualnog sektora. Otvorene su i široke mogućnosti udruživanja ličnog rada sa sredstvima u svojini građana. To je dovelo do oživljavanja aktivnosti u individualnom sektoru. 79 .

D om inantno mesto u strukturi individualnog sektora zauzim a poljoprivreda, čije je učešće u ukupnoj proizvodnji ovog sektora 1984. godine iznosilo 75%. Društveni proizvod poljoprivrede u periodu 1953-1984. porastao je 2,4 puta, a aktivno stanovništvo u poljoprivredi istovrem eno se sm anjilo za gotovo 40% , pa se produktiv­ nost rada u poljoprivredi individualnog sektora povećala oko 4,2 puta. U nepoljoprivrednim delatnostim a individualnog sektora (zanatstvu, građevinarstvu, ugostiteljstvu, trgovini i prevozništvu), čije se učešće u ukupnom društvenom proizvodu zemlje kreće oko 3% , proizvodnja je u periodu 1953-1985. godine rasla prosečno godišnje za 5,3%. Tabela 4-7. Neki pokazatelji aktivnosti individualnog sektora privrede |

1953

|

1965

|

1975

|

1980

|

1984

U češće u d ru štv e n o m p ro iz v o d u , u % 1/ (D ru š tv e n i p ro iz v o d S F R J = 100) U k u p n o in d iv id u a ln i s e k lo r P o ljo p riv re d a O stale d e la tn o s ti

29,5 26,5 3,0

21,5 18,6 2,9

15,2 11,5 3,7

12,2 8,7 3,5

12,3 8,4 2,9

S tru k tu r a d ru š tv e n o g p ro iz v o d a in d iv id u a ln o g s e k to ra p riv re d e, u % i/ U kupno P o ljo p riv re d a G ra đ e v in a rs tv o S a o b rać a j T rg o v in a i u g o stite ljstv o Z a n a ts tv o -p ro iz v o d n o

100 90,0 1,8

8,2

100 86,8 5,6 0,9 0,4 6,3

100 75,4 9,1 3,0 2,4 10,1

100 71,6 9,2 4,3 3,0 11,9

100 75,9 6,4 3,5 3,2 11,0

R a d n je i ra d n ic i u in d iv id u a ln o m s e k to ru p riv re d e Z a n a ts tv o Z a n a ts k e ra d n je , hilj. V lasnici i ra d n ic i, hilj. U g o stite ljstv o U g o stite ljsk e ra d n je , hilj V lasnici i ra d n ic i, hilj. P re v o zn ištv o V lasnici i ra d n ic i, hilj.

155,2 218,9

113,1 145,6

135,3 191,3

130,9 204,4

150,6 242,3

3,4

3,3 3,5

13,2 24,6

15,0 34,1

20,9 47,0

30,1

43,2

58,3

1/ P re m a tek u ć im c e n am a .

Z anatstvo individualnog sektora, koje u 1984. godini učestvuje sa 11% u formi­ ranju društvenog proizvoda individualnog sektora privrede, ostvarilo je u periodu 1953-1985. prosečnu stopu rasta proizvodnje od 3,3% godišnje. D o 1965. godine za­ natstvo je stagniralo, čak i opadalo, a posle toga je došlo do osetnog porasta broja za­ poslenih i broja zanatskih radnji, naročito poslednjih godina. M eđutim , tek se u 1984. broj zanatskih radnji približio broju radnji iz 1953. godine, dok je broj zaposlenih veći za preko 20 hiljada. U ugostiteljskoj delatnosti i trgovini dugo posle rata nije bilo individualnog sektora. Tek se posle 1965. godine otvaraju privatni ugostiteljski objekti. Broj radnji u periodu 1968-1984. godine povećao se sa 3300 u 1965. na 20900 u 1984. godini, a broj zaposlenih (vlasnici i radnici) sa 3500 na 47000. O tvaranje trgovinskih radnji individu­ alnog sektora došlo je do izražaja u poslednjih 10 godina. M eđutim do značajnije ak­ tivnosti u ovoj delatnosti nije došlo. Povećava se aktivnost i ostalih delatnosti individualnog sektora privrede. Posle 1965. godine povećava se prevoznička aktivnost. U 1975. bilo je 30100 prevoznika i radnika, a u 1984. godini 58300. G rađevinarstvo je u periodu 1953-1985. ostvarilo vi­ soku stopu rasta od 8% prosečno godišnje, jer je stanovništvo veliki deo raspoloživih 80 .

sredstava ulagalo u stambenu izgradnju. Naglašenija je aktivnost u pružanju turističkih usluga, koja sve više postaje stalni izvor prihoda velikog broja dom aćinstava u turističkim mestima. 4.2. UPOTREBA DRUŠTVENOG PROIZVODA 4.2.1. Osnovni oblici potrošnje društvenog proizvoda Finalna potrošnja formirala se pod uticajem sistema raspodele i preraspodele narodnog dohotka, koja je bila prvenstveno usmerena na rešavanje razvojnih problema. Obim finalne potrošnje kretao se u gotovo čitavom periodu iznad obima domaće proiz­ vodnje. Razlika između domaće proizvodnje i potrošnje u zemlji nadoknađivana je do­ datnim sredstvima iz inostranstva. Na formiranje neravnoteže između proizvodnje i potrošnje u pojedinim godinama i periodima posleratnog razvoja značajno su uticale investicije. Sredstva akumulacije i amortizacije nisu bila dovoljna za finansiranje visoke investicione aktivnosti, pa se nedostatak sredstava nadoknađivao iz inostranstva. Isto tako u pojedinim razdobljima, a naročito u periodu do 1956. godine, ograničavani su drugi vidovi potrošnje, naročito lična potrošnja, da bi se omogućila veća ulaganja u proširenje materijalne osnove rada. Tabela 4-8. Prosečne godišnje stope rasta društvenog proizvoda i osnovnih oblika Finalne potrošnje - u % D ruštveni p ro zv o d

1953-1960 1956-1965 1966-1975 1976-1980 1981-1985

8,9 7,4 5.8 5,6 0,6

Lična p o tro šn ja

6,9 7,4 5,3 5,0 - 1,2

O p šta i zajed n ičk a p o tro š n ja 2,6 4,9 5,9 5,4 -3,2

B ru to investicije u osn o v n e fo ndove 11,1 9,1 7,1 6,1 -9,1

Sve do 1980. godine porast investicija u osnovna sredstva bio je iznad porasta društvenog proizvoda. Visoko učešće bruto investicija u osnovne fondove u društvenom proizvodu je osnovna karakteristika posleratnog razvoja. U periodu 19471951. godine bruto investicije u osnovne fondove su učestvovale sa oko 31% u društvenom proizvodu, a tako visoko učešće od preko 30% zadržalo se sve do 1975. godine. Posebno visoko učešće ostvareno je u periodu 1976-1980. godine, kada je izno­ silo čak 37%. Posle 1980. godine, zbog platno-bilansnih teškoća zemlje i potrebe svođenja potrošnje u okvire realnih mogućnosti, restriktivnim m erama ekonomske politike je učešće investicija u osnovne fondove u društvenom proizvodu u periodu 1981-1985. go­ dine smanjeno na svega 24%. Porast lične potrošnje stanovništva bio je približan tempu rasta finalne proiz­ vodnje. Njeno učešće u strukturi društvenog proizvoda posebno je smanjeno u periodu 1981-1985. na 50%, prema 54% koliko je iznosilo u periodu 1966-1980. godine. Sma­ njenje učešća lične potrošnje nastalo je zbog povećanih obaveza prema inostranstvu i usporavanja privredne aktivnosti. U formiranju ukupnih sredstava stanovništva učešće ličnih dohodaka poslednjih godina je znatno smanjeno, a njihovo realno smanjenje je daleko veće od lične potrošnje u celini. Međutim, prihodi stanovništva po osnovu ka­ 81

ma ta, devizna štednja i prihodi iz inostranstva ublažili su pad ukupnih prihoda stanovništva, tako da nije došlo do većeg pada ukupne realne lične potrošnje i njenog učešća u društvenom proizvodu. Realno smanjene lične potrošnje posebno je pogodilo penzionere i lica koja svoju egzistenciju vezuju isključivo za prihode od rada u društvenom sektoru. Tabela 4-9. Upotreba društvenog proizvoda 19471951 D ru štv e n i p ro iz v o d L ična p o tro š n ja O p šta i z a je d n ičk a p o tr o š ­ n ja (m a terija ln i ra s h o d i) B ru to investicije u o s n o v n e fo n d o v e P rira s t z alih a S a ld o izvoza i u v o z a ro b a i u slu g a R azlike

19521960

19611965

19661975

19761980

19811985

100

100

100

100

100

100

51,4

52,6

50,2

54,3

53,6

50,0

22,2

13,3

9,0

9,4

9,6

8,2

30,9 - 1,2

30,3 8,1

32,2 11,0

30,4 8,9

36,9 6,4

24,0 19,7

-3,4 -

-2,9 -1,4

-1,5 -0,9

-5,4 2,4

-7,1 0,6

-2,5 0,6

O pšta i zajednička potrošnja prikazuju se u upotrebi društvenog proizvoda samo jednim delom u obliku m aterijalnih rashoda društvenih delatnosti, organa društveno-političkih zajednica i narodne odbrane. Učešće ovih rashoda smanjivalo se u posleratnom periodu i stabilizovalo na oko 9% . M eđutim , ako se ovim sredstvima do­ daju i ostali rashodi (lični dohoci sa doprinosim a zaposlenih u pom enutim delatnostim a i neprivredne investicije i socijalna davanja stanovništvu) onda je učešće zajedničke i opšte potrošnje u društvenom proizvodu preko 40% . Skoro u čitavom periodu, izuzev u periodu 1947-1951. godine, u strukturi upo­ trebe društvenog proizvoda prisutno je visoko učešće prirasta zaliha. Ovo je jedna od nepovoljnih k a rakteristika upotrebe društvenog proizvoda, s obzirom da znatan deo proizvodnje, a time i njenog uvoznog sadržaja, završi na zaliham a. Posebno je visoko učešće prirasta zaliha u periodu 1981-1985. godine, oko 20% , što čini gotovo petinu godišnje finalne proizvodnje. O vako visok deo prirasta proizvodnje koji ostaje na zali­ ham a i način njihovog finansiranja, uglavnom bankarskim kreditim a, im ao je veoma negativne posledice na kvalitet poslovanja organizacija udruženog rada i reproduktivnu sposobnost privrede i predstavljao je jedno od žarišta inflacije. U ćelom posleratnom periodu, izuzev u nekoliko godina, uvoz roba i usluga bio je veći od izvoza. Zbog većeg uvoza od izvoza raspoloživa sredstva za potrošnju u zemlji prelazila su obim dom aće proizvodnje. U periodu 1966-1975. dom aća potrošnja je premašila proizvodnju za 5,4% , a u periodu 1976-1980. godine za 7,1%. Suficit u nerobnim transakcijam a sa inostranstvom nije bio dovoljan da pokrije deficit u robnim transakcijam a, tako da je iz godine u godinu rastao spoljni dug zemlje po osnovu tekućih transakcija. Iako su radi sm anjenja spoljnotrgovinskog deficita i ukupnog obima potrošnje u poslednjih pet godina preduzete opsežne mere, obim potrošnje bio je veći od dom aće finalne proizvodnje, odnosno društvenog proizvoda, u periodu 1981-1985. godine za 2,5%. 4.2.2. Zajednička i opšta potrošnja Ža finansiranje rada i aktivnosti vanprivrednih delatnosti (društvenih delatnosti, organa društveno-političkih zajednica, narodne odbrane, finansijskih i društvenih orga­ 82 .

nizacija) odvaja se preko 42% narodnog dohotka, što pri postojećoj produktivnosti rada predstavlja značajno opterećenje privrede i utiče na strukturu upotrebe društvenog p ro ­ izvoda. U raspodeli narodnog dohotka raste učešće ukupnih izdvajanja za opšte i zajedničke potrebe, ali se poslednjih godina smanjuje učešće tekućih rashoda vanprivrednih delatnosti. Naime, u osnovnoj raspodeli narodnog dohotka izdaci koje privreda izdvaja na ime poreza i doprinosa za fmansiranje opštih i zajedničkih potreba je sm a­ njeno. Osetno su povećana izdvajanja po osnovu ugovornih obaveza (uglavnom kam ata) na kredite sa 8% u 1976. na 13% u 1984. godini. Tabela 4-10. Struktura rashoda za zajedničku i opštu potrošnju u p ro ce n tim a 1952

|

1960

100 17,8 49,7 5,6 26,9

Ukupno Neto lični dohoci Materijalni rashodi Neprivredne investicije Davanja stanovništvu

|

100 22,9 30,0 22,7 24,4

1970

|

1980

100 29,6 27,2 14,2 28,4

|

1985 1/

100 25,4 25,8 16,8 32,0

100 21,7 29,7 15,1 33,5

i/ Procena.

Učešće rashoda za zajedničku i opštu potrošnju u narodnom dohotku u 1952. godini iznosilo je oko 46%, a u periodu 1960-1980. godine smanjilo se između 38% i 40%, a u poslednjih nekoliko godina učešće je poraslo na preko 42%. U strukturi rashoda za opštu i zajedničku potrošnju došlo je do značajnih izmena. Neposredno posle rata se gotovo polovina od ukupih rashoda odnosila na m a­ terijalne troškove vanprivrednih delatnosti i narodnu odbranu. Posle 1960. godine smanjuje se učešće ovih izdataka u ukupnim rashodim a i u 1985. godini je iznosilo oko 30%. Socijalna davanja stanovništvu (penzije, invalidnine, socijalne pomoći, dečiji do­ daci i si.) u periodu 1952-1985. godine čine između 25% i 33% od ukupnih rashoda. Učešće neto ličnih dohodaka zaposlenih u vanprivrednim delatnostim a u ukupnim rashodima je poraslo sa 18% u 1952. na 30% u 1970. godini, a posle se smanjuje i u 1985. godini iznosilo je oko 22%. Z natno je poraslo učešće neprivrednih investicija od 6% u 1952. na 15% u 1985. godini. Učešće tekućih rashoda pojedinih vanprivrednih delatnosti u narodnom dohotku zavisilo je od politike osnovne raspodele narodnog dohotka. Tabela 4-11. Učešće tekućih rashoda vanprivrednih delatnosti u narodnom dohotku1 - u p ro cen tim a 1965 U kupno O brazovanje N auka K ultura Zdravstvena zaštita Socijalna zaštita O rgani društveno-poliličkih zajednica N a rodna o d b ran a U druženja udruženog rad a B ankarstvo O siguranje

|

1970

|

1980

|

1981

|

1982

[

1983 |

1984.2/

22,7

24,9

23,9

21,9

23,3

21,8

21,0

4,1 1.0 1,1 4.5 0,6

5,0 1,1 1,7 4,8 0,9

4,3 1,2 1,3 4,4 1,0

3,9 1,2 1,2 4,0 0,9

4,3 1,4 1,3 4,4 1,1

3,8 1,3 1,2 4,1 U

3,5 1,3 1,1 3,9 1,0

4,4 5,9

4,3 5,5 0,1 1,1 0,4

4,2 5,6 0,2 1,4 0,3

3,9 5,0 0,2 1,3 0,3

4,2 4,6 0,3 1,4 0,3

3,9 4,4 0,3 1,4 0,3

3,9 4,4 0,2 1,4 0,3

0,8 0,3

l/O buhvataju izdatke za lične d o h o tk e s d o p rin o sim a , proširenje m aterijalne o snove rad a. 2/Procena.

m aterijaln e rash o d e, am o rtizaciju i sredstva za

83

Smanjenje učešća tekućih rashoda vanprivrednih delatnosti sa oko 25% u 1970. na oko 21% u 1984. godini, im alo je negativne posledice na njihov razvoj, obim i kvalitet usluga koje pružaju stanovništvu, kao i na m aterijalni položaj zaposlenih u tim delatnostim a. Sredstva za finansiranje zajedničkih i opštih potreba pretežno se prikupljaju preko sam oupravnih interesnih zajednica, budžeta i fondova društveno-političkih zajed­ nica. Preko sam oupravnih interesnih zajednica poslednjih godina preraspodeljuje se između 18% i 21% narodnog dohotka. Tabela 4-12. Sredstva samoupravnih interesnih zajednica društvenih delatnosti

1|

1967

|

1970

|[

1975

|

1980

[

1984

Izn o s, m il.d in a ra U kupno Z ajed n ice o b ra z o v a n ja Z ajed n ic e z d ra v s tv e n o g o s ig u ra n ja Z ajed n ic e p en z ijsk o g i in v a lid sk o g o s ig u ra n ja O stale z ajed n ice

14949 4244 4058 5282 1365.1/

25996 6840 6603 10369 2184.1/

94734 22096 26849 32159 13630

291952 65926 83649 101289 41088

968017 184536 262421 379928 141132

100 23,3 28,3 33,9 14,4

100 22,6 28,6 34,7 14,1

100 19,1 27,1 39,2 14,6

S tru k tu r a , % U kupno Z ajed n ic e o b ra z o v a n ja Z ajed n ic e z d ra v s tv e n o g o sig u ra n ja Z ajed n ic e p e n z ijsk o g i in v a lid sk o g o sig u ra n ja O sta le z a jednice

100 28,4 27,1 35,3 9,1

100 26,3 25,4 39,9 8,4

1/ O b u h v a ć e n a d e č ja z a štita i d o d a ta k n a d e c u i zaje d n ice za z a p o šlja v a n je ra d n ik a .

Od ukupnih sredstava sam oupravnih interesnih zajednica pretežan deo, gotovo 40% , pripada zajednicam a penzijskog i invalidskog osiguranja, a zatim zajednicama zdravstvenog osiguranja, oko 28% . Učešće rashoda obrazovanja u narodnom dohotku, kao i učešće zajednica obrazovanja u ukupnim sredstvim a sam oupravnih interesnih za­ jednica već više godina se znatno smanjuje. Za budžetsku potrošnju izdvaja se oko 13% narodnog dohotka. Glavni izvor prihoda budžeta su porez na prom et, 60% od ukupnih prihoda budžeta, zatim carine i carinske dažbine 24% , dok na ostale prihode, porez na dohodak i lične dohotke, takse i si., otpada oko 16%. G lavne stavke u rashodim a budžeta svih društveno-političkih zajednica su na­ rodna odbrana oko 30% , i uprava oko 20% (učešće narodne odbrane u budžetu Fede­ racije u 1984. godini iznosilo je 63% ). Učešće rashoda za ove namene je posle 1970. godine stabilno. Sm anjene su intervencije u privredi, čije je učešće opalo sa 24% u 1967. na 6% u 1984. godini. S druge strane je poraslo učešće ostalih budžetskih prihoda u prvom redu nam enjenih sam oupravnim interesnim zajednicam a za pokrivanje rashoda društvenih delatnosti i fondova. R aspodela budžetskih sredstava po društveno-političkim zajednicam a menjala se u skladu sa prom enam a njihovih funkcija. Najveće prom ene se odnose na budžet Federacije i budžete republika i pokrajina. Od ukupnih budžetskih sredstava 56% u 1960. i 61% u 1970. godini činio je budžet Federacije, a u 1984. godini svega 32%. Budžetska sredstva opština u ukupnim budžetskim sredstvima učestvuju između 17% i 20% i već duže vreme učešće se nije bitnije m enjalo. Poraslo je učešće budžeta republika i pokrajina, kao i rashodi budžeta koji se prenose sam oupravnim interesnim zajednicama i fondovima. 84.

Tabela 4-13. Sredstva budžeta društveno-političkih zajednica 1960

|

1967

|

1970 1

'9 7 5

1

1980

|

1984

Izvori p rih o d a , u m il.d in a ra U k upno Porez na p ro m e t Porez na d o h o d a k i iz ličnih d o h o d a k a C arine Ostali

8941 2580 2333 353 3675

16780 8924 4410 2413 1033

29951 15822 6052 5690 2387

81209 41770 10971 23450 5018

231215 130655 42824 47794 9942

752621 459373 83042 179612 30594

R asp o ređ e n o d ru štv e n o -p o litič k im zajed n icam a, u m il.d in a ra U kupno Federacija R epublike Pokrajine O pštine Preneto S IZ i fondov im a

8866 5002

16780 10345

-

-

1555 1424 885

2084 4249 102

29951 18291 3464 532 6741 923

81209 37571 19531 5440 15697 2970

231215 66900 78869 10555 44508 30383

752621 243371 187767 75965 123981 121537

100 20,3 27,2 5,5 3,2 7,2 36,6

100 19,3 30,4 15,8 1,3 5,8 27,4

N a m e n a sred stav a, u % od u k u p n ih U kupno U prava N a ro d n a o d b ra n a D ruštvene de la tn o sti V anprivredne investicije Intervencije u privredi O stalo

100 15,3 28,6 18,9 3,7 24,0 9,5

100 19,6 30,7 17,7 6,3 4,7 21,0

100 17,2 27,0 6,3 3,4 18,2 27,9

4.3. RAZVOJ PRIVREDNIH DELATNOSTI Snažan posleratni uspon proizvodnje zahvatio je sve privredne delatnosti, ali je bio neravnomeran. Brzi rast industrijske proizvodnje bio je osnovno obeležje etapnih ciljeva ekonomske politike, kao i merilo njenog uspeha. Proizvodnja u poljoprivredi i šumarstvu povećala se znatno sporijim tempom, tako da su, pored opšteg rasta, nastale i velike promene u privrednoj strukturi. Specifični zadaci svake oblasti privrede, kao i nejednaki uslovi za njihov napre­ dak, zahtevaju kratak osvrt na rezultate postignute u okviru pojedinih delatnosti. Nejednak rast proizvodnje, neujednačeno povećanje kapaciteta, razlike u rastu zaposle­ nosti, produktivnosti rada i drugim obležjima tehničkog napretka rešavajući jedne, otvarali su druge probleme razvoja. Nesklad u odnosima proizvodnje energije, hrane, sirovina i mašina s jedne, i prerađivačkih delatnosti s druge strane, predstavlja strukturni poremećaj, koji otežava prevazilaženje teškoća u kojima se našla jugoslovenska privreda početkom osamdesetih godina. 4.3.1. Industrija Tokom četiri decenije industrija je bila snažan pokretač čitavog privrednog raz­ voja. Ta snaga je dovela do korenitog preobražaja celokupne društvene strukture u Ju ­ goslaviji. Industrijska proizvodnja se povećala od 1946. do 1985. godine oko trideset puta, pri povećanju poljoprivredne proizvodnje od oko tri puta i ukupnog društvenog proiz85 .

voda od oko deset puta. Industrija je bila središte ubrzanog rasta, koji je izmenio nivo ekonomske razvijenosti zemlje i sastav društvenog proizvoda. Prem a rezultatim a obračuna u cenam a 1972. godine, udeo industrije u društvenom proizvodu 1952. iznosio je 22% , a u 1984. godini 42% . Indeksi proizvodnje, zaposlenosti i produktivnosti rada u industriji 1 9 5 2 -1 0 0

Povećanje industrijske proizvodnje je tokom vrem ena teklo u sve sporijem tempu. U prve dve posleratne decenije tem po godišnjeg rasta bio je veći od 10%, a u kasnijim decenijam a se sm anjio na 7% od 1965. do 1975. i na 4,7% od 1975. do 1985. godine. Posle 1980. godine o stv a re n je prosečan godišnji porast od 2,8%. Tabela 4-14. Indeksi razvoja industrije 1955

1965

1975

1985

1985

1985

1946

1955

1965

1975

1980

1946

Fizički ob im p ro iz v o d n je S re d stv a za rad M a te rija l za r e p ro d u k c iju P o tro š n a ro b a

305 806 306 297

309 310 287 352

198 207 187 200

159 171 156 156

115 115 115 113

2955 8886 2556 2708

C ene in d u strijsk ih p ro iz v o d a R adnici V re d n o st o sn o v n ih s re d s ta v a P o tro š n ja e le k tro e n e rg ije P o tro š n ja uv o zn ih siro v in a O p re m ljen o st r a d n ik a P ro d u k tiv n o s t ra d a

102.1/ 135.1/ 129.1/ 167.1/ 120. 1/ 98.1/ 109.1/

131 182 258 333 298 128 170

294 129 215 232 245 166 153

1212 134 173.2/ 172.2/ 130.2/ 130.2/ 118

672 115 119.2/ 129.3/ 107.3/ 105.3/ 99

4761.5/ 426.5/ 1243.4/ 2219.4/ 1132.4/ 270.4/ 334.5/

1/1955:1952.

2/1984:1975.

3/1984:1980.

4/1984:1952.

5/1985:1952.

Izmenila se i struktura industrijske proizvodnje. U periodu 1946-1985. godine najbrže je rasla proizvodnja sredstava za rad. Povećanje od blizu 90 puta pokazuje izuzetan napredak m ašinogradnje, ali i činjenicu da je njena proizvodnja u predratnom periodu bila veoma m ala. O ko dvadeset pet puta povećala se proizvodnja m aterijala za reprodukciju. Najveći i najskuplji objekti posleratne izgradnje podignuti su u ovoj ob­ lasti proizvodnje. Pa ipak, bazična industrija je vremenom zaostajala za rastom 86 .

prerađivačkih grana. Industrija koja proizvodi potrošnu robu, povećala je proizvodnju dvadeset sedam puta. U svim ovim sektorima izgrađeno je m nogo novih kapaciteta, uvedena je proizvodnja velikog broja novih proizvoda i osvojeni su novi tehnološki postupci. I po obimu, i po strukturi industrijske proizvodnje Jugoslavija se probila među tzv. novoindustrijalizovane zemlje, koje su tek posle drugog svetskog rata uspele da savladaju svoju privrednu zaostalost. Tabela 4-15. Proizvodnja energije 1946

|

1955

|

1965

|

1975

|

1980

|

19851/

E lektroenergija, m il.kW h H idroenergija, m il.kW h Term oenergija, m il.kW h N u klearna energija,m il.kW h

1150 478 672 -

4340 2610 1730 -

15523 8985 6538 -

40040 19317 20723 *

59435 28161 31374 -

74740 24000 46700 4040

K am eni ugalj, h ilj.tona M rki ugalj, h ilj.tona Lignit, hilj.tona K oks, hilj.tona Sirova nafta, h ilj.tona Zem ni plin, m il.m 3 Derivati nafte, h ilj.tona

757 3824 2072 21 29 8,5 64

1137 7682 6389 755 257 55 1050

1169 10509 18279 1267 2063 330 5342

598 9430 25509 1315 3692 1554 9956

388 9665 36949 2628 4229 1820 14286

400 12500 56100 3538 4142 2348 14308

1/ Procena.

Proizvodnja energije rasla je u vrlo brzom tempu. Od 1946. do 1985. godine proizvodnja elektroenergije povećana je 65 puta, uglja oko 10 puta, sirove nafte 143 puta, plina 276 puta i naftinih derivata 224 puta. Ipak, Jugoslavija oseća veliku potrebu za većom količinom energije, što je uslovljeno primenom moderne tehnike u proizvodnji, prometu i potrošnji. I u svetu energija postaje faktor od kojeg zavise mogućnosti razvoja. Ocenjuje se da je oko 1980. godine zbog otežanih uslova uvoza nafte i kamenog uglja, Jugoslavija iz svojih izvora podmirivala približno 60% svojih energetskih potreba. Čitava jugoslovenska privreda još ne koristi energiju racionalno. U Francuskoj, Velikoj Britaniji, SR Nemačkoj i Italiji po jedinici utrošene energije postiže se oko dva puta veći društveni proizvod nego u Jugoslaviji. Značaj štednje se posebno nametnuo u po­ slednjih nekoliko godina kada je došlo do akutnih nestašica. Od 1980. do 1985. godine proizvodnja elektroenergije povećana je za 26% , ali su ipak nastajali prekidi u snabdevanju strujom. U isto vreme proizvodnja lignita porasla je za 52%, a nije ga bilo do­ voljno za ogrev. Razvojna politika u poslednjoj deceniji posvećivala je mnogo pažnje proizvodnji materijala za reprodukciju. Povećavala se proizvodnja čelika, aluminijuma, baznih hemikalija, veštačkih masa, vatrostalnih m aterijala, rezane građe, papira i dr. ali je sporo rasla proizvodnja ravnog stakla, metalne ambalaže i veštačkih đubriva. Od 1975. do 1985. godine opadala je proizvodnja bakra i olova, a u poslednjih pet godina još i pro­ izvodnja cigle. Usvojena politika bržeg razvoja proizvodnje sirovina nije u svim obla­ stima dala željene rezultate. Neke od velikih promašenih investicija bile su usmerene u ovu proizvodnju (DIN A, Obrovac, FE N I, fabrike m ediapan ploča i dr.). Uprkos povećanju proizvodnje u poslednjoj deceniji, proizvodnja važnijih reprodukcionih m a­ terijala još znatno zaostaje za proizvodnjom i potrošnjom u najrazvijenijim zemljama. Proizvodnja čelika iznosi u Jugoslaviji oko 250 kg po stanovniku, a u razvijenim zem­ ljama dva do tri puta više . Isto je tako manja i proizvodnja osnovnih hemikalija, papira i dr. Međutim, proizvodnja obojenih metala spada među visoko razvijene grane, u kojoj, u novije vreme, brzo povećanje proizvodnje aluminijuma omogućuje rast prerade i iz­ voza. 87 .

Tabela 4-16. Proizvodnja materijala za reprodukciju 1946

|

1975

|

1980

|

19851/

84 202 112

2000 2916 2359

2425 3634 4244

3106 4449 5500

E le ktrolitički b a k a r, hilj. to n a

13

138

131

130

R a fin ira n o olo v o , hilj. to n a C in k , hilj. to n a A lu m inijum ,hilj. to n a V aljaonički p ro iz .o b o je n ih m eta la , hilj. to n a S u m p o rn a kiselina, hilj. to n a

33 3,3 5,7

126 89 168

102 85 185

92 82 304

0,8 29

145 935

258 1186

273 1420

N a triju m h id ro k sid , hilj. to n a

6,0

97

136

186

N a triju m k a rb o n a t, hilj. to n a

21

147

129

197

0,1 43 324 698 1734 23

160 83 2196 3331 7066 13476 357

438 118 2350 4346 9315 14426 510

577 163 2410 3814 9343 15428 701

K e ra m ik a za g ra d ., hilj. to n a

2,1

163

318

338

E kseri, hilj. to n a M e ta ln a a m b a la ž a , hilj. to n a

15 3

43 104

35 121

43 98

1201 21

3481 527

4206 606

4782 700

44

754

1176

1350

S irovo gvožđe, hilj. to n a S irovi čelik, hilj. to n a V aljani p ro iz .o d čelika, hilj. to n a

V eštačke m ase, hilj. to n a V eštačka v lak n a , hilj. to n a V eštačka đ u b riv a , hilj. to n a Cigle i b lo k o v i,m il.ko m . C em ent, hilj. to n a R a v n o sta k lo , h ilj.m 3 V a tro sta ln i m a te rijal, hilj. to n a

R ezana g ra đ a , h ilj.m 3 D rv e n ja č a i c e lu lo u z a, h ilj.to n a P a p ir, k a rto n i lep e n k a , hilj. to n a 1/ P ro c en a .

Proizvodnja sredstava za rad brzo se povećavala. Pošto je izgrađeno više kapa­ citeta u oblasti m ašinogradnje, na listi proizvoda su se već 1955. godine nalazile mašine za industriju, građevinarstvo i poljoprivredu, zatim kam ioni, traktori, električni m otori i dr. Od 1955. do 1985. godine proizvodnja m ašina za industriju povećana je od 24000 na 112000 tona, m ašina za građevinarstvo od 8400 na 89000 tona i kam iona od 2450 na 15565 kom ada. Uz sav taj napredak, približno polovina vrednosti opreme za privredne investicije uvezena je iz inostranstva. Istovrem eno, izvoz m ašina bio je sve do 1980. go­ dine i do dva puta m anji od uvoza. Posle 1980. godine razvoj m ašinogradnje naišao je na teškoće. Z bog sm anjenja investicija suzilo se dom aće tržište m ašina, a povećani izvoz Tabela 4-17. Proizvodnja sredstava za rad 1946 M ašine za in d u striju ,h ilj. to n a M ašine za g ra đ e v in a rstv o , hilj. to n a M ašine za p o ljo p riv re d u , hilj. to n a T ra k to ri, k o m a d a K a m io n i, k o m a d a T eretni vagoni, k o m a d a R o ta c io n e m ašine, M W U činski tra n s fo rm a to ri, M V A 1/ Procena.

1,9 0,0 3,9 _ . .

8,4 3,8

|

1975

40 35 69 33207 14847 3333 3636 7897

|

1980

91 71 131 50486 18439 2132 3779 9769

J

19851/

112 89 191 55196 15565 2210 4753 11410

nije za sve delove mašinogradnje to mogao da nadoknadi. Proizvodnja m ašina za in­ dustriju je opala, dok se za poljoprivredu povećala. Izvoz sredstava za rad iznosio je oko 17% eelokupnog izvoza u poslednjih nekoliko godina i ne pokazuje posebne tendencije povećanja. Tabela 4-18. Proizvodnja robe za široku potrošnju 1946

Šećer, hilj. tona Jestivo ulje, hilj. to n a M aslac, hilj. tona K onzerve povrća, m esa i ribe, hilj. to n a K o n d ito rsk i proizv o d i, hilj. to n a Pivo, hilj.hl B ezalkoholna pića, hilj.hl Pam učne tkanine, mil. m 2 Vunene tkanine, mil. m 2 T rik o ta ž a, hilj. to n a K onfekcija rublja, mil. m 2

71 21 4,2 0,1 574 89 16 1,2 7,3

|

1975

|

1980

|

19851

525 175 6,0 202 73 8454 2695 376 66 5 118

758 229 9,1 240 116 11712 4179 386 92 30 157

820 234 9.4 261 109 11307 3772 340 101 36 196

K onfekcija odeće, mil. m 2

2,1

92

159

187

K ožna obuća, mil. p ari

3,4

48

70

92

O buća od gum e i p last.m asa, m il.p ari

2,3

23

24

24

10

180

266

288

M ašine za p ran je ru b lja, hilj.kom .

-

391

439

487

Frižideri i zam rzivači, hilj. kom .

-

806

1125

1393

Sapun i deterdženti, hilj. to n a

R a d io -a p a rati, hilj. ko m .

-

140

125

148

Televizori, hilj. kom .

-

425

543

651

A utom obili, hilj. kom .

-

180

247

220

1/ P rocena.

Proizvodnja robe za široku potrošnju imala je dinam ičan rast. Međutim, od 1980. do 1985. godine smanjila se proizvodnja pam učnih tkanina, piva, bezalkoholnih pića, autom obila i dr., dok je proizvodnja jestivog ulja, maslaca, vunenih tkanina, sa­ puna i deterdženata samo malo povećana. Znatne količine ovih proizvoda se izvoze. Izvoz potrošne robe predstavljao je približno trećinu ukupnog izvoza. Posebnu teškoću za rad industrijskih organizacija iz ove oblasti proizvodnje čini visoka uvozna zavisnost. Naime, za proizvodnju robe za široku potrošnju uvoze se velike količine pam uka, vune, sirove kože i drugih sirovina. Broj industrijskih radnika se višestruko povećao. Od oko 300 hiljada, koliko je radilo u industriji pred rat i neposredno posle rata, broj zaposlenih u industriji dostigao je 2,5 miliona sredinom 1985. godine. Uz 8,5 puta veći broj industrijskih radnika posti­ gnuta je oko 30 puta veća proizvodnja. To znači da se višestruko povećala i produktivnosi rada (oko 3,3 puta). M eđutim, po produktivnosti rada industrija Jugoslavije još dva do :ri puta zaostaje za produktivnošću koja se postiže u razvijenijim zemljama zapadne Evi o\. e. Uporedo sa zastojem u proizvodnji, od 1980. godine usporenje i rast produk­ tivnosti, šta više, produktivnost rada je u industriji 1982. godine opala za 3%, 1983. za 1% a 1985. za još 0,5%. Po mnogim obeležjima industrija je bila poprište brzog tehničkog napretka. Sve potpunija mehanizacija, autom atizacija i elektrifikacija proizvodnih procesa dovela je do dvadeset puta veće potrošnje elektroenergije po radniku. Vrednost osnovnih sredstava 89 .

po radniku je tri do četiri puta veća 1985. nego što je bila 1946. godine. Te promene omogućile su pom enuti rast produktivnosti rada. Tabela 4-19. Prosećan broj smena u industriji 1975

|

1980

1,47 2,24

R ad ra d n ik a Iskorišćenje m ašina

|

1983

1,47 2,37.1/

1.47 2,33

i P o d a tak za 1978. g o d in u .

Stagnacija proizvodnje posle 1980. godine nije om ogućila da se bolje koriste ka­ paciteti mašina ni da se zapošljava više radnika u slobodnim smenama. Iskorišćenje mašina po sm enam a bilo je 1983. godine slabije nego 1978. (koeficijent smena je opao od 2,37 na 2,33). Istovrem eno, raspored radnika po sm enam a nije se prom enio od 1970. godine kada je industrija radila prosečno u 1,47 sm ena, što je m anje nego 1965. godine kada je iskorišćenost sm ena iznosila 1,51. Tabela 4-20. Potrošnja deficitarnih sirovina u hilj. to n a 1980 dom aće U galj za k o k so v a n je S irova n a fla R u d a g v ožđa A lu m in iju m u in g o tim a V aljaonički p ro iz v o d i o d č elik a u in d u striji p re ra d e m e ta la C elu lo z a i d rv en ja č a S in te tič k a v lak n a P a m u č n a v la k n a V u n en a v lak n a K aučuk S irova k o ža

4138 2686 120 1399 490 35 4 4 .

85

|

1984 uvozne

dom aće

3527 11036 1327 43

4022 5194 132

4702 9903 811 17

197 156 24 100 18 105 73

1503 542 50 5 5,5 1,3 86

158 159 18 127 11,6 111 66

|

uvozne

Povećanje industrijske proizvodnje povlači za sobom sve veću potrošnju siro­ vina, pa ekonom ija potrošnje postaje problem sve veće važnosti zato što se mnogim si­ rovinam a jugoslovenska industrija snabdeva iz inostranstva. Jugoslavija ne proizvodi ugalj za koksovanje, sirove fosfate, kalijum ovo đubrivo, kalaj, rudu hrom a, prirodni kaučuk, pa potrebe u potpunosti podm iruje uvozom. Pored ovog, jugoslovenska proiz­ vodnja je nedovoljna da bi se podm irile potrebe za naftom , rudom gvožđa i pamukom. Od 1980. do 1984. godine, povećanjem dom aće proizvodnje smanjena je zavisnost od uvoza alum inijum a i kaučuka. Velika je još zavisnost prerađivačke industrije od uvoza vune, sintetičkih vlakana i celuloze, gde postoje uslovi za povećanje dom aće proizvodnje. 4.3.2. Poljoprivreda U poslednje četiri decenije dinam ičan opšti privredni razvoj omogućio je da se veliki napredak ostvari i u poljoprivredi. U periodu 1948-1985. godine poljoprivredna proizvodnja je po obim u povećana oko tri puta, ili prosečno godišnje 2,6% . Obim pro­ izvodnje 1947-1956. godine bio je na nivou predratnog desetogodišnjeg prošeka. U tom periodu se javljaju oštre godišnje oscilacije žetvenih prinosa, kojih je bilo i kasnije ali nisu više tako izrazite. Između 1957. i 1966. godine, a naročito posle 1973. poljoprivredna proizvodnja se razvija brže i stabilnije. U odnosu na 1955. poljoprivredna proizvodnja 90 .

je u 1985. godini veća 2 puta. U poslednjih pet godina, 1981-1985, poljoprivredna pro ­ izvodnja raste po godišnjoj stopi od 0,2%, a na društvenom sektoru 3,6%, dok na indi­ vidualnom opada za 1%. U 1985. velika suša je uticala na smanjenje poljoprivredne proizvodnje, koja je u odnosu na 1984. godinu bila niža za 7,5%. Poljoprivreda je u posleratnom periodu ostvarila osetno niži rast od ostale privrede, ali pokazuje znatno izraženiju stabilnost u svom razvoju. Povoljne rezultate ostvarila je i u periodu posle 1980. godine, ali su se u ovim godinama kumulirali brojni problemi. Poslednjih godina poljoprivreda se suočava sa teškoćama nabavke reprom aterijala, nedovoljno organizovanim tržištem poljoprivrednih proizvoda u zemlji i svetskom energetskom krizom. Usled toga povremeno dolazi do nestašica nekih važnih poljoprivrednih proizvoda, pa se ti proizvodi kupuju na svetskom tržištu. Tabela 4-21. Kretanje poljoprivredne proizvodnje P o ljo p ri­ D ru štv en i vreda se k to r ukupno

In d iv i­ d u a ln i se k to r

Biljna p ro iz v o d n ja ukupno

r a ta r ­ stvo

S to čn a p ro iz v o d n ja ukupno

g o v e d a r­ stvo

svinjarstvo

Indeksi p o ljo p riv re d n e p ro iz v o d n je (1 9 5 5 = 100) 1947 1955 1965 1975 1980 1984

75 100 133 177 196 214

1948-1984 1956-1984 1966-1984 1976-1984 1981-1984

2,9 2,7 2,6 2,2 2,2

100 419 735 951 1196

100 117 142 152 158

75 100 122 158 169 185

76 100 135 171 180 198

82 100 152 225 262 283

83 100 157 233 261 270

84 100 164 204 238 274

3,4 3,7 3,3 2,6 1,9

3,2 3,5 2,9 1,6 0,8

3,2 3,5 2,7 3,3 3,5

P ro sećn e go d išn je sto p e rasta u %

8,9 5,7 5,5 5,9

1,6 1,6 U 0,9

2,5 2,1 2,2 1,7 2,3

2,6 2,4 2,0 1,6 2,5

U posleratnom periodu odigrale su se značajne prom ene u poljoprivredi i na selu. Industrijalizacija zemlje uticala je na brže preseljavanje stanovništva sa sela u grad, naročito mlađeg naraštaja, što smanjuje raniju agrarnu prenaseljenost i podstiče tehnički progres. Ubrzano se smanjuje broj tzv. čistih poljoprivrednih gazdinstava, na koja, prema rezultatima poslednjeg popisa 1981. godine, otpada 28% ukupnog broja po­ ljoprivrednih gazdinstava. Povećava se broj staračkih gazdinstava, nesposobnih za privređivanje, kojih ima oko 300 hiljada. Ulaganja u poljoprivredu doprinela su rastu proizvodnje. Investicije u poljo­ privredu, koje se posle 1952. godine povećavaju po prosečnoj godišnjoj stopi od 6,1%, omogućavale su uvođenje moderne tehnike i tehnologije u proizvodnju. Međutim, povećanje produktivnosti rada u poslednjoj deceniji više je rezultat smanjenja broja aktivnih poljoprivrednih stanovnika nego bolje tehničke opremljenosti rada. Povećanje broja traktora od 225 hiljada u 1975. na 809 hiljada u 1984. godini nije praćeno i adekvatnim povećanjem broja priključnih mašina, što nepovoljno deluje na tehničku opremljenost i efikasnost rada, kao i supstituciju živog opredmećenim ra­ dom. Još nisu iskorišćene velike mogućnosti za povećanje prinosa korišćenjem gen­ etskog potencijala sorata i hibrida domaće proizvodnje (koristi se između 40% i 50% tih potencijala) i intenzivnijom upotrebom veštačkih đubriva. Sa potrošnjom od oko 91 .

Tabela 4-22. Osnovni pokazatelji razvoja poljoprivrede 1947 P o ljo p riv re d n o s ta n o v n iš tv o u hilj. u % od u k u p n o g

|

1960

|

1970

|

1984

10606.1/ 67

9198.2/ 50

7844.3/ 38

4277.4/ 19

A k tiv n o s ta n o v n ištv o u p o ljo p riv re d i u hilj.

5627.1/

4692.2/

4208.3/

2488.4/

V re d n o st p o ljo p riv re d n e p ro iz v o d n je p o sta n o v n ik u , d in. (cene 1972)

1402.5/

2372

2613

3365

In d ek s fizičkog o b im a p o ljo p riv re d n e p ro iz v o d n je (1 9 4 7 = 100)

100

167

204

285

N a 100 h a p o ljo p riv re d n e p o v ršin e p o ljo p riv re d n ih sta n o v n ik a d ru štv e n o g p ro iz v o d a p o ljo ­ p riv re d e, h ilj.din. (cene 1972) investicija u p o ljo p riv re d u , hilj.din. (cene 1972) v red n o sti p o ljo p riv re d n e p r o ­ izvodnje, hilj.d in . (cene 1972)

79

61

54

30

130.5/

222

263

399

11.5/

34

30

64

170.5/

291

345

523

0,9

9,6

21,7

190,6

Izvoz p o ljo p riv re d n ih p ro iz v o d a u u k u p n o m izvozu, u %

21

19

13

4

U v o z p o ljo p riv re d n ih p ro iz v o d a u u kupnom uvozu, u %

20

15

7

6

N a 100 h a o b ra d iv e p o v ršin e v učne sn a g e tra k to ra , k W

1/1948. 2/1961. 3/1971. 4/1981. 5/1952.

125kg aktivne m aterije po h ektaru oranične površine Jugoslavija se nalazi na samom dnu lestvice evropskih zem alja. Indeksi poljoprivredne proizvodnje

Iako je spoljnotrgovinski prom et poljoprivrednih proizvoda u stalnom i brzom porastu, učešće poljoprivrednih proizvoda u ukupnom uvozu i izvozu stalno se smanjuje. Stepen pokrivenosti uvoza izvozom hrane u ćelom periodu znatno je manji nego što je stepen pokrivenosti ukupnog uvoza zemlje izvozom. Jugoslavija uvozi velike količine proizvoda poljoprivrednog porekla koji se ne proizvode u zemlji: kafa, kakao, prirodni kaučuk i dr. M eđutim , uvoze se znatne količine i onih poljoprivrednih proizvoda koji se proizvode u zemlji. N a primer, u 1984. godini m eđu uvezenim proizvodim a nalazi se 92 .

324 hilj.tona soje, 141 hilj. tona uljanih pogača i sačme, 127 hilj.tona pam uka, m leka u prahu 5,5 hilj.tona, pivarskog ječma 10 hilj.tona, šećera 250 hilj.tona. Oranične površine su od 1947. povećavane sve do 1961. godine, kada je dostig­ nut maksimum oraničnih površina od 7,7 miliona hektara. Ove površine se od 1962. godine stalno smanjuju tako da u 1985. padaju na nivo iz 1947. godine - oko 7 m iliona hektara. Površina neobrađenih oranica iznosila je 1980. godine čak 790 hiljada hektara. U poslednjih nekoliko godina ova tendencija se ublažava, tako da je 1985. godine neobrađenih oranica bilo 599 hiljada hektara, a od toga na društvenom sektoru 72 hi­ ljade hektara. Oko 10% neobrađenih oranica značajno sužava m ogućnost za veću pro­ izvodnju u poljoprivredi. Tabela 4-23. Oranične površine |

1947

[

1955

|

1965

|

1975

|

1980

|

1985

P o v ršin a, u hilj. h e k ta ra

Oranice i bašte Zasejane površine U gari i n e o brađene oran ice

7030 6280 745

7530 6860 670

7611 7050 561

7321 6711 603

7153 6351 790

7046 6436 599

100 70,7 6,4 9,7 13,2

100 68,1 6,9 10,1 14,9

100 66,4 8,2 10,0 15,4

S tru k tu ra zasejanih p o v ršin a , u %

Zasejane površine Žita Industrijsko bilje P ovrtno bilje Stočno k rm n o bilje

100 79,8 5,4 7,0 7,8

100 83,1 5,3 5,8 5,8

100 74,2 5,9 8,3 11,6

U strukturi zasejanih površina došlo je takođe do značajnih promena. Površina pod pojedinim usevima zavisila je, pored ostalog, i od politike cena. Ovo se odražava na smanjenje učešća žita, čije su zasejane površine smanjene od 83% u 1947. na 66% u 1985. godini, dok je učešće industrijskog, povrtnog i stočnog krm nog bilja povećano, što je rezultat preorijentacije proizvođača ka gajenju intenzivnijih kultura koje obezbeđuju veći dohodak. Tabela 4-24. Stočni fond u hilj. g rla - stan je 15. ja n u a ra 1949

1

l« 5

G oveda u k u p n o K rave i steone junice

5278 2191

5290 2496

Svinje u k u p n o K rm ače za prip lo d i nazim ice

4135 722

4780 730

11654 7326

11979 8203

Ovce ukupno P riplodne ovce

|

1965

|

1975

|

1980

|

1985

5219 2520

5872 3195

5436 3091

5199 2997

6985 1072

7683 1375

7502 1238

8673 1350

9433 6651

8175 5784

7354 5341

7678 5623

Konji

1050

1242

1109

922

617

438

Živina

19354

24837

31429

54991

63055

70453

Za razvoj stočarstva u posleratnom periodu karakteristične su oscilacije s ten­ dencijom stagnacije broja goveda, porasta broja svinja, dinamičnog povećanja broja živine i opadanja broja ovaca i konja. Broj goveda je u 1985. čak nešto niži nego 1949. godine, broj svinja se više nego udvostručio, a broj živine skoro učetvorostručio. N asu­ prot tome broj ovaca je u 1985. manji za 33% nego u 1949. godini, a konja za 58%. Značajna je i promena u broju priplodnih grla u strukturi stada. Učešće krava i steonih 93 .

junica u ukupnom broju goveda je u 1985. iznosilo 58%, u 1949. godini 42% , a ovaca za priplod u 1985. godini 73% , dok je u 1949. bilo 63%. Broj krm ača za priplod povećao se u 1985, u odnosu na 1949. godinu, za 87%. Jugoslavija na 100 hektara obradive površine ima znatno manje svih vrsta stoke od evropskog prošeka. Tabela 4-25. Proizvodnja biljnih proizvoda Pšenica

K u k u ru z

Šećern a rep a

Sunco­ k ret

K ro m p ir

G ro ž đ e

Šljive

P ro iz v o d n ja , u hilj. to n a 1947 1955 1965 1975 1980 1985

1660 2430 3460 4404 5091 4858

1947 1955 1965 1975 1980 1985

0,92 1,28 2,05 2,73 3,36 3,61

4210 3900 5920 9389 9317 9891

1200 1380 2620 4213 5213 6248

152 102 265 272 • 302 234

1190 2270 2380 2394 2440 2328

843.1/ 1150 1120 1029 1574 952

610.1/ 904 399 950 666 477

6,5 8,6 7,3 7,5 8,4 8,5

0 ,6 . 1/ 0,7 0,7 0,7 1,2 0,9

11. 1/ 16 6 13 9 7

P rin o s p o h a u to n a m a , (č o k o tu , s ta b lu , kg) 1,73 1.58 2,31 3,97 4,22 4,18

16,8 19,8 32,9 39,2 40,7 41,6

1,11 0,99 1,67 1,40 1,67 1,78

1/ 1948. g o d in a.

Pšenica i kukuruz, dve najvažnije kulture, zauzim aju zajedno oko 60% oraničnih površina. Z a poslednjih deset godina površina pod pšenicom konstantno iznosi oko 1,5 m iliona hektara. D o 1958. godine za proizvodnju pšenice karakteristične su znatne oscilacije i niska proizvodnja. O d 1959. kao rezultat primene savremenije agro­ tehnike, znatno je povećana proizvodnja hlebnog žita. R ekordna proizvodnja od 6,3 m iliona tona postignuta je 1974. godine. Proizvodnja pšenice i kukuruza .

Plan i ca

Kukuruz

K ukuruzom je zasejano oko 30% oraničnih površina. D o 1958. godine (izuzev 1957) proizvodnja kukuruza se kretala ispod 5 m iliona tona, potom se povećava da bi 1982. premašila 10 m iliona tona. Najveća proizvodnja kukuruza od 11,3 miliona tona postignuta je 1984. godine. 94.

Proizvodnja šećerne repe, krom pira i grožđa ta kode je porasla, dok je proiz­ vodnja suncokreta opala u poslednjih nekoliko godina. Kod proizvodnje šljiva izražene su varijacije. U poređenju sa 1947. godinom u 1985. proizvodnja šećerne repe veća je 5,2 puta, krompira 2 puta, a grožđa je za svega 12% veća. Prosečna proizvodnja pšenice po hektaru povećana je između 1947. i 1985. godine oko 4 puta, kukurza i šećerne repe oko 2,5 puta, suncokreta i grožđa po čokotu 1,5 puta, krom pira 1,3, dok je prinos šljiva po stablu smanjen za 35%. Povećanje prinosa osnovnih kultura biljne proizvodnje nije bilo dovoljno da se dostigne nivo proizvodnje po jedinici kapaciteta u industrijski i agrarno razvijenim zemljama Evrope. Tabela 4-26. Proizvodnja mesa, mleka i jaja 1949

1

1955

|

1975

|

1980

|

1984

M eso, hilj. to n a G oveđe Svinjsko Ž ivinsko

283 55 169 25

433 114 198 48

1052 330 390 84

1226 344 461 277

1401 371 569 313

M leko, m il.litara Jaja, m il.ko m ad a

1650 900

1861 1260

3688 3590

4352 4394

4576 4640

Stočarska proizvodnja, dugoročno posm atranp, u stalnom je porastu zahvaljujući uvođenju produktivnijih rasa stoke, poboljšanju ishrane i načinu gajenja. Od 1947. do 1984. godine proizvodnja mesa povećana je 5 puta. N aročito je povećana proizvodnja goveđeg (skoro 7 puta) i živinskog mesa (preko 12 puta). Proizvodnja mleka u 1984. veća je 2,8, a jaja 5,2 puta u odnosu na 1947. godinu. Posle 1980. godine oseća se umereniji rast stočarske proizvodnje kao posledica nesklada između rasta proizvodnje mesa (prosečna godišnja stopa 3,2%) i opadanja platežno sposobne tražnje, kao i jačanja protekcionizma na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda. Tabela 4-27. Primena tehnike i tehnologije u poljoprivredi 1949 V učna snaga, hilj. kW % m ehaničke % stočne N a 1000 ha o b radive po v ršin e T ra k to ra K o m b a jn a 1/ P o trošnja m ineralnih đu b riv a na 1 h e k ta r o bradiv e po v ršin e, kg aktivne m aterije N a vodnjavane površine, u hilj.ha

4042 2 98

|

1955

|

1975

1

1980

|

1984

4725 10 90

10413 68 32

15146 84 16

22156 85 15

0,6

1,15 0,78.2/

22,55 7,20

41,82 5,81

82,02 5,69

1,4

6,5 97

72,0 133

82,9 145

99,0 161

1/ D ruštveni sektor. 2/ 1957. g o d in a.

Primena savremene agrotehnike je osnova za povećanje poljoprivredne proiz­ vodnje. Vučna snaga u poljoprivredi povećana je od 4 miliona kW u 1949. na 22,2 miliona kW u 1984. godini. Učešće mehaničke vučne snage u istom periodu povećano je od 2% na 85%. N a jedan hektar obradive površine utrošeno je pre 35 godina 1,4 kg aktivne materije mineralnih đubriva, a u 1984.godini čak 99 kg. Obradivih površina koje su navodnjavane na savremen način nije bilo u 1949, a 1984. godine se navodnjava 161 hiljada hektara. Primena savremene agrotehnike, premda beleži izuzetan napredak, još nije dovoljna. Ne poklanja se dovoljno pažnje zaštiti plitkog, siromašnog, kao ni zaštiti suviše vlažnog i erozivnog zemljišta. Pored toga i nedovoljna upotreba vode, nedostatak organskih đubriva zbog nedovoljnog broja stoke, kao i nekontrolisana upotreba raznih 95 .

sredstava za zaštitu bilja, utiču nepovoljno na intenziviranje proizvodnje i kvalitet pro­ izvoda. Tabela 4-28. Društveni i individualni sektor poljoprivrede 19»54 d ru š­ tveni

1980

1985

in d iv i­ d u a ln i

d ru š­ tveni

in d iv i­ d u a ln i

d ru š ­ tveni

indivi­ d u aln i

O b ra d iv a p o v ršin a , hilj. ha M eh an ičk a vučna s n a g a, hilj. kW

921 562

9060 79

1645 2568

9938 10266

1521 3161.1/

8146 15629.1/

P ro iz v o d n ja P šenica, h ilj.to n a K u k u ru z , h ilj.to n a P rira st s to k e , h ilj.to n a M leko, m il.lita ra

143 318 43 91

1240 2680 823 1610

18?3 1534 518 355

3198 7783 1632 3997

1939 1923 659.1/ 379.1/

2920 7968 1699.1/ 4197.1/

0,93 1,87

0,73 1,17

4,58 6,46

2,90 3,95

Prosečni p rin o s p o h e k ta ru to n a Pšenica K u k u ru z

5,00 6,38

3,04 3,79

1/ 1984. g o d in a

Fond poljoprivrednog zem ljišta društvenog sektora, koji se između 1954. i 1985. skoro udvostručio, obuhvata 1521 hiljadu ha obradivih površina (17% ukupnih obradi­ vih površina). Pored proširenja zem ljišnog poseda, društveni sektor je i nosilac agrotehničkog napretka što je om ogućilo povećanje proizvodnje na društvenom i indi­ vidualnom sektoru. U kupna poljoprivredna proizvodnja društvenog sektora povećana je od 1954. do 1985. oko 11 puta, dok je u istom periodu proizvodnja individualnog sektora povećana 1,5 puta. Individualni sektor sa 83% ukupnih obradivih površina postiže za 25% do 50% niže prinose od društvenog sektora. D ruštveni sektor, i pored visokih prinosa, po prinosim a nekih osnovnih proizvoda ipak zaostaje za razvijenim zemaljma. 4.3.3. Šumarstvo Šume zauzim aju više od jedne trećine ukupne površine Jugoslavije. Sa zapreminom drvne mase od preko 1,1 m ilijarde m3 Jugoslavija se nalazi m eđu prvim zemljama u Evropi. Pored ekonom skog značaja, šume sve više postaju činilac izuzetne važnosti za očuvanje i unapređenje životne sredine. Prem a podacim a poslednjeg popisa šumskog fonda 1979. godine, ukupna površina šum a i šum skog zemljišta iznosi preko 10,5 miliona hektara, od toga površina šum a 9,1 m ilion ili 86% , a neobraslo zemljište 1,4 miliona hektara ili 14%. Tabela 4-29. Sume prema popisu 1979. godine P o v ršin a h ilj.h a

D rv n a m asa

I

G o d išn ji p rira st

hilj. m 3

U kupno

9121

1133602

29351

Priv re d n e šum e Z a štitn e šum e Š um e p o se b n e na m e n e

8518 235 368

1082196 15776 35630

28094 317 940

Od ukupne površine pod šum om u društvenoj svojini je 66% , a u vlasništvu građana 34%. D ruštveno organizovana proizvodnja obuhvata i sve šume u vlasništvu 96.

građana u SR Sloveniji, tako da je društveno obuhvaćeno 73% šumom obraslih površina.

organizovanom

proizvodnjom

Između dva popisa šumskog fonda, 1961. i 1979. godine, ukupna površina šuma je povećana za 432 hiljade hektara ili 5%. drvna masa je veća za 150 miliona m3 ili 15%, a godišnji zapreminski prirast drvne mase veći je za preko 8 miliona m3 ili 39%. Zahvaljujući radovima na veštačkom pošumljavanju, melioraciji i drugim m erama nege i uzgoja šuma, znatno je smanjena površina krajnje degradiranih šuma (šikara, makija i lisničkih šuma),čiji je udeo u ukupnoj šumskoj površini smanjen od 18% u 1961. na 12% u 1979. godini. U periodu 1961-1979. godine došlo je i do znatnog povećanja površine i zapremine drvne mase plantaža i intenzivnih zasada. U 1961. je ukupna površina plantažnih šuma iznosila 25 hiljada hektara sa drvnom masom ispod 1 miliona m3, a 1979. godine površina plantaža i intenzivnih zasada iznosi preko 63 hiljade hektara, dok je zapremina drvne mase povećana za više od šest puta. Tabela 4-30. Pošumljavanje 1 - u h e k ta rim a P ro sečn o go d išn je p o šu m ljen e p o v ršin e u p erio d u |

1955-1959 U kupno Č etinari Lišćari

1960-1969

|

1970-1979

24753 11595 13158

22225 9675 12550

|

1980-1984

29655 20818 8837

53796 42933 10863

1/ U ključeno i p lan ta ž n o p o šu m ljav an je

Obim radova ostvaren u 1982. godini iznosi oko 57 hiljada hektara, što je m a­ ksimum obavljenih radova na pošumljavanju u jednoj godini od oslobođenja do danas. U ukupnim šumskim površinama, prema popisu 1961. godine, od 10,3 miliona hektara, skoro jednu polovinu činile su goleti, degradirane šume i šikare. U posleratnom periodu ukupno je pošumljeno 862 hiljade hektara. Do 1951. godine radovi na pošumljavanju odvijali su se intenzivno, ali usled slabog održavanja i nege uspeh ovih pošumljavanja nije bio zadovoljavajući. Od 1952. do 1972. godine obim radova na klasičnom pošumljavanju stalno se smanjivao, ali je uz stručniji rad uspeh i kvalitet izvršenih radova bio bolji. Od 1973. godine obim radova na pošum ljavanju stalno raste. Tabela 4-31. Seča i proizvodnja šumskih sortimenata u društvenim šumama - u h ilja d am a m 3 P ro sečn a g o d išn ja p ro iz v o d n ja u p e rio d u 1945-1954 B ruto seča P roizvodnja šum skih so rtim enata D rvo za m ehaničk u prera d u T ehničko drvo Celulozno drvo O grevno drvo

||

1955-1964

|

1965-1974

|

1975-1984

14692

17381

19981

8226

8272

9862

13411

3865 1313 498 2550

3311 1398 1022 2541

4363 1681 1545 2273

7435 984 1620 3372

Za proteklih 40 godina ukupno je posečeno oko 700 miliona kubnih m etara drvne mase. Do 1950. godine drvo je bilo jedan od glavnih izvoznih artikala. Od 1950. nastaje period umerenijih seča, dok od 1955. do 1984. godine obim seča uglavnom raste. Prosečna godišnja stopa rasta bruto seče u periodu 1955-1964. godine je 2,8%, u periodu 1965-1974. godine 0,5% i u periodu 1975-1984. godine 2,2%. 97 .

U ovom posleratnom periodu ukupno je proizvedeno oko 400 miliona m3 šumskih sortim enata. Struktura proizvodnje sortim enata se prilagođavala potrebam a tržišta. U strukturi proizvodnje povećava se učešće drveta za mehaničku preradu sa 47% u prvoj (1945-1954) na 55% u poslednjoj posleratnoj deceniji (1975-1984) i celuloznog drveta sa 6% na 12%, dok se sm anjuje učešće tehničkog drveta sa 16% na 7% i ogrevnog drveta sa 31% na 25%. Veće iskorišćavanje šuma om ogućeno je, pored ostalog, proširenjem mreže saobraćajnica i njihovom m odernizacijom . U kupna dužina šum skih saobraćajnica 1946. godine iznosila je oko 13 hiljada kilom etara. N jihova struktura je bila veoma nepovoljna jer su najveći deo, oko 9,2 hiljade km, činili kolski putevi bez tvrde podloge, 1,2 hiljade km kamionski putevi i 2,5 hiljade km pruge šum skih železnica. Tokom četrdesetogodišnjeg perioda izvršena je m odernizacija saobraćajnica. D užina šumskih saobraćajnica je više nego udvostručena, a struktura bitno izmenjena. U 1979. godini dužina saobraćajnica iznosila je 30,2 hiljade km, a od toga putevi sa tvrdom podlogom, uključujući i puteve sa savrem enim kolovozom , čine preko 70% . Razvojem kamionskog saobraćaja šumske železnice su praktično ukinute.

4.3.4. Vodoprivreda Od 1955. do 1985. godine razvoj vodoprivrede bio je usmeren na zaštitu od štetnog dejstva voda, naročito na zaštitu naselja od poplava, zatim na korišćenje i uređenje voda, vodotoka i slivova, a u m anjoj meri na zaštitu voda od zagađivanja. Tabela 4-32. Melioracija zemljišta 1955 B ranjene p o v ršin e o d sp o ljn ih vo d a, hilj. ha. O d v o d n ja v a n e p o v ršin e , hilj. h a. Sm irene p o v ršin e o d n a p a d a erozije, hilj. ha. N a v o d n ja v a n e p o v ršin e , hilj. h a.

1268 2041

97

1

1965

2 1 1 0 . 1/ 2926.2/ 116 118

|

1975

|

1980

|

1984

2031 2634

2111 3561

2100 3035

259 133

63 143

158 161

i/ Bez p o d a ta k a za S R S lo v en iju 2/ P o d a c i za 1963. g o d in u .

U cilju odbrane od poplava izvedeni su značajni radovi, u prvom redu iz­ gradnjom odbram benih nasipa i regulacionih građevina na rečnim tokovim a Dunava, Tise, D rave, Save, M ure i delim ično M orave. Tim e su zaštićene znatne površine zemljišta od vodene stihije. Sada se brani od poplava spoljnih voda više od 2 m iliona hektara zemljišta, ili 8% od ukupne površine zemlje. N a tim površinam a štiti se oko 1500 naselja, 600 industrijskih objekata, 1600 km željezničkih pruga, kao i važnijih puteva (preko 9 hi­ ljada km). Najznačajniji su sistemi: D unav-T isa-D unav, uređenje sliva Save i M orave, sistem Ibar-Lepenac i dr. M eđutim , sistemi zaštite od poplava nisu još potpuno izgrađeni i obezbeđeni. Po ugroženosti površina od poplava na prvom m estu je SR H rvatska, gde je od 1974. do 1983. godine prosečno godišnje bilo poplavljeno 42500 hektara, a zatim SR Bosna i Hercegovina gde je u istom periodu plavljeno 36200 hektara. Područje Jugoslavije je veoma ugroženo erozijom, bujicama i suvišnim unutrašnjim vodam a. Time su često u opasnosti najkvalitetnija zemljišta u glavnim poljoprivrednim regionima. Poslednjih godina nešto se intenzivnije radi na zausta98 .

vijanju procesa erozije. Do sada je izgrađeno preko 54 hiljade km kanalske mreže i 409 crpnih postrojenja ukupnog kapaciteta 1045/m3/s, pomoću kojih se odvodnjava od 2 do 3,5 miliona hektara. Tabela 4-33. Korišćenje vode u mil. m 3 1975 Za in dustriju i ru d arstv o 1/ U hidroenergetici Za navodnjavan je U dom aćinstvim a Z a ko m u n aln e p o tre b e

|

|

1980

2592.2/ 185864.3/ 538 357 23

1984 7174.4 200072.4 593 636 27

6841 257258 452 540 30

l/B espovralnih , o d n o sn o p o n o v o u p o lreb ljen ih i rec irk u lacio n ih količina vode. 2/ Podaci za 1976. g o d in u . 3/ U k u p n a ele k tro p riv re d a . 4/ P re th o d n i p o daci za 1983. g o d in u .

Sve veći značaj ima snabdevanje vodom. Najveća količina se troši u industriji i rudarstvu. Od 1976. do 1983. godine u industriji je potrošnja povećana za 4,2 milijarde kubnih m etara ili 2,7 puta. U domaćinstvima je od 1975. do 1984. godine potrošnja povećana za 78%, a za komunalne potrebe 17%. Poslednjih godina ubrzano se grade ili modemizuju sistemi za snabdevanje vodom i za odvod upotrebljene vode (kanalizacija), a u toku je izgradnja više regionalnih vodovodnih sistema. Sistemima za navodnjavanje obuhvaćena je 161 hiljada hektara poljoprivrednih površina. Navodnjavanjem se obuhvata samo 2% obradivih površina. Od 1955. do 1984. godine za 66% su povećane navodnjavane površine. Tabela 4-34. Otpadne i prečišćene vode - u mil. m 3 1975 O tp a d n e vode iz in d u strije i ru d arstv a Od toga: prečišćene O tp a d n e vode iz naselja O d toga: prečišćene

653 34

|

1980

|

1983

5855 697

7876 836

916 63

998 94

Porastom potrošnje vode povećale su se i količine ispuštenih otpadnih voda, koje ozbiljno ugrožavaju čistoću (kvalitet) vodnih resursa. Pored velikih zagađivača u oblasti industrije i rudarstva na zagađivanje voda sve više utiče i poljoprivreda zbog izgradnje velikih stočnih farmi, kao i zbog masovne upotrebe hemijskih sredstava. Osim toga, sve su češća i zagađivanja nastala kao posledica kvarova na industrijskim objektima, prosi­ panja velikih količina nafte i naftinih derivata, fenola i drugih opasnih otpadnih m ate­ rija. Stanje na većini naših vodotoka postalo je kritično. Zagađenost pojedinih deonica vodotoka poslednjih godina je čak povećana, a proces zagađivanja, ako se nastavi, us­ koro će dovesti do potpune degradacije reke Save i njenog pretvaranja u kolektor ot­ padnih voda. Intenzivan privredni razvoj zemlje, urbanizacija prostora, kao i porast stanovništva u gradovima i naseljima duž rečnih tokova, jezera i obalnog mora povećavaju potrebe za kvalitetnom vodom. Voda dolazi već teško zagađena i na granicu zemlje. Preti opasnost da vode postanu gotovo neupotrebljive, pa čak štetne i opasne 99.

po zdravlje i život ljudi i životinja. Mali je broj izgrađenih uređaja za prečišćavanje zagađenih otpadnih voda. Nem a program a zaštite, a za ove potrebe ne izdvajaju se ni m inim alna fmansijska sredstva. 4.3.5. Građevinarstvo Posleratni razvoj građevinarstva bio je brz, ali s različitom dinam ikom po peri­ odima. Obim radova u građevinarstvu u 1984. godini, u odnosu na 1952, povećanje 2,9 puta. Najbrži rast ostvaren je do 1965, a od 1965. do 1975. godine napredak je bio sporiji. Posle 1975. godine obim građenja se do 1979. povećava. Od 1980. do 1984. go­ dine građjevinska aktivnost je u stalnom opadanju usled sm anjenja investicija. Tabela 4-35. Razvoj građevinarstva indeksi 1952 = 100 1955 Indeksi Fizički ob im p ro iz v o d n je R ad n ici P r o d u k tiv n o s t ra d a O sn o v n a sre d stv a C e n a g ra đ e n ja

|

1965

|

1975

|

1980

|

1984

104 98 106 141 125

192 148 130 425 339

290 189 153 1091 1504

D ru štv e n i p ro iz v o d (cen e 1972.)

118

209

356

514

365.2/

R ad n ici Izg ra đ e n i s ta n o v i

98 129

146 446

184 558

238 487

227 438

148

570

1248

1476

68

311

360

354

417 247 169 1500 3461

285 236 121 1710.1/ 9714

a) D ru štv e n i s e k to r

b) In d iv id u a ln i s e k to r D ru š tv e n i p ro iz v o d (cen e 1972.) Izg ra đ e n i s ta n o v i

1319.2/ 365

1/1983. g o d in a . 2 /P re th o d n i p o d a c i

M enjala se stru k tu ra građevinskih radova. Prem a vrednosti završenih objekata, u 1984. godini najveći je udeo zgrada vanprivrednih delatnosti, m eđu koje spadaju i stam bene zgrade. Taj udeo je povećan od 16% u 1952, na 43% u 1984. godini. Povećan je još i udeo geoloških i rudarskih radova, posle dugog zaostajanja u periodu 1955-1975. godine. Veće je učešće poljoprivrednih zgrada, a povećavaju se i radovi održavanja. Istovrem eno, sm anjivalo se učešće hidrogradnje, industrijskih i saobraćajnih objekata. K od većine osnovnih vrsta građevinskih objekata dolazilo je to­ kom poslednje tri decenije do osetnih skokova i padova u obim u gradnje. Neustaljenost strukture tražnje predstavljala je posebnu prepreku za povećanje proizvodnje, uvođenje racionalnije tehnike i organizacije rada. Značajna aktivnost građevinarstva bila je u izgradnji stanova. U periodu 1953-1984. godine izgradjeno je 3,5 m iliona stanova. Oko 1,3 miliona stanova izgrađena su društvenim sredstvim a, a 2,3 m iliona sredstvima građana. U pom enutom periodu građeno je prosečno godišnje 110 hiljada stanova, od toga u društvenoj svojini 41 hiljada, a u individualnoj 69 hiljada. N aročito intenzivna stam bena izgradnja je bila u periodu 1966-1980. godine. D o 1975. građeno je prosečno godišnje oko 132 hiljade stanova, a od toga sredstvim a građana izgrađeno je 65% od ukupnog broja stanova. Posebno intenzivna stam bena izgradnja bila je u periodu 1976-1980. godine, kad je 100.

građeno prosečno godišnje 142 hiljade stanova i to 53 hiljade u društvenoj i 89 hiljada u individualnoj svojini. Međutim, u periodu 1981-1984. godine počinje opadanje stam ­ bene izgradnje. U 1981. izgrađeno je 149 hiljada stanova, a 1984. godine 131 hiljada, a ocenjuje se da će u 1985. godini biti završeno 126 hiljada stanova. Posebno opada stambena izgradnja društvenim sredstvima - od 58 hiljada stanova 1981. na 40 hiljada 1985. godine. Opala je i izgradnja stanova sredstvima građana od 91 hiljade u 1981. na 86 hiljada u 1985. godini. Tabela 4-36. Završeni građevinski objekti U kupno 1953-1984 B rane i nasipi, hilj. m 3 Spoljni vodovod, km Spoljna kanalizacija, km H idrolehničke m eloracije, ha Putevi jav n o g sa o b ra ć a ja , km Železničke pruge ja v n o g s a o b ra ć a ja , km trase D alekovodi, km trase N aftovodi, plinovodi i p a ro v o d i, km G eološko-istražni i ru d arsk i rad o v i, km Industrijske p ro izvodne zgrade, hale, hilj. m 2 Poljoprivredni objekti, hilj. m 2 Z grade ugostiteljstva i tu rizm a, hilj. m 2 S tam bene zgrade - u k u p n o , hilj. m 2 Od toga: individualni se k to r, hilj. m 2 šk o lsk e zgrade, hilj. m 2 Z grade za zdravstvenu d e la tn o st, hilj. m 2 Zgrade društv en o -p o litičk ih zajednica i organizacija, hilj. m 2

G o d išn ji prošek 1956-1965 | 1966-1975 | 1976-1980 | 1981-1984

131073 27034 9361 350620 23615 2620 50886 10224 6412 36727 33885 8139 345682 232202 11707 5150

1615 489 201 9028 1321 136 1786 206 98 821 1054 136 7670 4750 388 147

4176 1137 285 5128 1244 113 1450 292 161 1201 418 351 12733 8886 391 148

6032 811 464 1 1720 618 45 1659 654 278 1830 1218 302 12722 8082 447 257

10227 1178 495 34944 471 20 910 477 448 201 1 2641 377 15067 10576 328 235

5064

184

116

228

135

Građevinskih radnika u 1952. bilo je 261 hiljada, a u 1984. godini 592 hiljade ili 2,2 puta više. Pri tome, modernizacija građevinarstva putem izmene tehnologije gradnje i primene moderne opreme veoma je usporila rast broja radnika, naročito u pe­ riodu 1955-1967. godine. N apredovalo je i opremanje građevinskih organizacija mehanizacijom. U 1983. vrednost opreme u stalnim cenama bila je 17 puta veća nego 1952. godine, dok je opremljenost po radniku povećana oko sedam puta. U 1984. godini produktivnost rada je u odnosu na 1952. povećana za 21%. Povećanje obima radova, m odernizacija i rast produktivnosti rada nisu bili do­ voljni da spreče brzi rast cena u ovoj oblasti. Cene građenja od 1952. do 1984. godine povećane su 97 puta, pri čemu poslednjih godina rastu brže nego ranije. Prosečne godišnje stope rasta cena iznosile su od 1956. do 1965. godine 10%, od 1966. do 1975. godine 14%, a od 1976. do 1983. godine 21%. U 1984. godini cene građenja povećane su za 47% u odnosu na prethodnu godinu. Povećao se udeo individualnog sektora građevinarstva. Dok je od 1952. do 1984. godine društveni proizvod u stalnim cenama u društvenom sektoru povećan 4 puta, u individualnom je povećan 13 puta. U društvenom proizvodu građevinarstva u 1984. godini individualni sektor učestvuje sa 16%. Sa 23 hiljade zaposlenih radnika, postao je značajan ekonomski faktor. Uspešno se izvode obimni radovi u inostranstvu. U drugim zemljama je 1966. radilo oko 4500 jugoslovenskih građevinskih radnika, 1975. oko 19000, a 1984. godine oko 28000. U kupna vrednost izvršenih radova u 1984. godini iznosila je 246 milijardi dinara (paritet: 1 USA dolar = 124,80 dinara), što iznosi 38% od vrednosti radova koje 101.

je društveni sektor obavio u zemlji. Najveći deo vrednosti (85% ) ostvaren je u zemljama u razvoju. Izgrađeni stanovi hi lj.

Sm anjivanjem privredne aktivnosti građevinarstvo je pogođeno jače nego druge delatnosti. Od 1980. do 1984. godine obim ukupnih radova u zemlji smanjio se za 42%, a broj zaposlenih radnika za 15%. O štar pad produktivnosti rada, kao neizbežna po­ sledica sm anjenog korišćenja kapaciteta, povećao je ekonom ske teškoće građevinskih organizacija. Povećana aktivnost na radovim a u inostranstvu nije m ogla da nadoknadi opadanje obim a radova u zemlji.

4.3.6. Saobraćaj Snažan razvoj privrede i društvenog i životnog standarda građana u posleratnom periodu bili su osnova za razvoj saobraćaja. U takvim uslovima razvoj saobraćaja bio je veoma brz. Od 1950. do 1985. godine povećan je prevoz tereta 5 puta a putnika 5,6 puta, pri čemu su izvršene i velike prom ene u strukturi prevoza po saobraćajnim gra­ nama. Veoma brzo rastao je drum ski, a sporije od svih ostalih železnički prevoz. Železnička m reža u poslednjih trideset pet godina je sm anjena za više od 2200 km, što je pre svega posledica ukidanja saobraćaja na svim prugam a uskog koloseka, kao i na slabo korišćenim prugam a norm alnog koloseka. Istovremeno, povećana je dužina dvokolosečnih i elektrificiranih pruga, a stalno se vrši rekonstrukcija gornjeg stroja radi povećanja brzine i dozvoljenog osovinskog opterećenja. M eđutim , još vozovi na m agistralnim pravcim a ne voze brzinam a većim od 120 km na sat. Za poslednjih trideset pet godina izgrađeni su mnogi novi i m odem izovani stari putevi. U tom periodu povećana je dužina puteva sa savremenim kolovozom od 2500 km na 65200 km. Z apočeta je i izgradnja autoputeva čija dužina krajem 1984. godine iznosi 714 km, a od toga je skoro polovina izgrađena od 1981. do 1984. godine. Broj aerodrom a p ovećanje od 1950. do 1984. godine od 8 na 17, uz istovremenu m odernizaciju kapaciteta i oprem ljenost za prihvat velikih i brzih aviona. U istom peri­ odu izvršena je i m odernizacija uređaja za kontrolu i veću bezbednost letenja. 102.

Dužina rečnih plovnih puteva povećana je u istom periodu za 20% , pri čemu je dužina plovnih kanala više nego udvostručena . Tabela 4-37. Razvoj mreže saobraćajnica 1950 Železničke pruge, km D vokolosečnc Elektrificirane

11541 685 103

D užina puteva. km M agistralni Regionalni Lokalni

71400.1 9367 39966 22067

|

1980

|

1984

9465 891 3167

9279 893 3462

113673 16537 30582 66554

116602 17050 31299 68253

Pulevi p rem a k v alitetu k o lo v o za, km A sfalt, beton i k ocka A utoputovi T ucanik Zem ljani U nu trašn ji plovni p ulevi. km Reke K anali A erodrom i, broj

2452

56322 386

65222 714

46122 22826

36830 20521

33048 18332

2152 1810 342

2152 1810 342

1771.1/ 1619 152 8

17

17.

G u s tin a sao b ra ć a jn ic a Km pruge na 1000 k m 2 K m puteva na 1000 k m 2 Savrem eni pulevi

45,1 279 10

37,0 444 220

36,3 456 255

i 1954. godina

M eđugradski prevoz putnika u javnom saobraćaju za poslednjih trideset pet godina povećao se preko 5,5 puta. K ako se u istom periodu stanovništvo povećalo za 40%, to znači da je svaki stanovnik 1985. u prošeku 4 puta češće putovao nego 1950. godine. Ovaj period karakteriše i izuzetno povećanje broja prevezenih putnika javnim drumskim saobraćajem uz istovremeno smanjenje prevoza železnicom. U 1950. godini železnicom je prevezeno 179 miliona putnika, a javnim drumskim saobraćajem 30 mili­ ona. U 1985. godini železnicom je prevezeno 122 miliona, a javnim drumskim saobraćajem 1,1 milijarda putnika. U prevozu putnika prvo mesto je preuzeo drumski saobraćaj, koji sada obavlja 89% celokupnog prevoza putnika u javnom saobraćaju. Prevoz tereta povećanje u svim saobraćajnim granam a. Od 1950. do 1985. go­ dine železnica je dva puta povećala količinu prevezenog tereta. Za isto vreme, prevezeni teret je veći u rečnom saobraćaju oko 7 puta, u pom orskom 12 puta, u drumskom saobraćaju skoro 17 puta, a u vazdušnom 57 puta. Ovako neravnom em i razvoj doveo je do velikih promena u relativnom značaju pojedinih saobraćajnih grana. Železnica je do 1966. bila na prvom mestu po obimu prevezenog tereta, a od 1967. na prvom mestu je drumski saobraćaj, koji je 1984. godine prevezao preko polovine celokupnog tereta prevezenog svim granam a saobraćaja. Drumski saobraćaj je znatno veći nego što je ovim brojkam a prikazano. Značajan deo putnika i tereta radne organizacije prevoze sopstvenim voznim parkom u vidu prevoza za sopstvene potrebe. Saobraćajne organizacije drumskog saobraćaja, na koje se odnose prikazani podaci za 1984. godinu o broju prevezenih putnika i količini prevezenog tereta, poseduju 11 898 autobusa, odnosno 41523 teretnih autom obila. U organizacijama udruženog rada, koje nisu registrovane u delatnosti drum skog saobraćaja, u 1984. godini je bilo oko 9 hiljada autobusa i oko 100 hiljada teretnih au103.

Tabela 4-38. Prevoz putnika i teret«

P R E V O Z P U T N IK A U k u p n o , m il.i/ Ž eleznički s a o b ra ć a j P o m o rsk i sa o b ra ć a j Rečni i jez e rsk i sa o b ra ć a j V azdušni sa o b ra ć a j D ru m sk i sa o b ra ć a j G ra d s k i sa o b ra ć a j P u tn ič k i kilo m e tri, mil. PREVO Z TER ETA U k u p n o , hilj. to n a Ž eleznički sa o b ra ć a j P o m o rsk i sa o b ra ć a j R ečni i jez e rsk i s a o b ra ć a j V azdušni s a o b ra ć a j D ru m sk i s a o b ra ć a j T o n sk i kilo m e tri, m il.

1950

1980

19852/

217

1058

1195

179 5,7 2,0 0,1 30

107 7,3 0,1 4,7 939

122 7,9 0,1 5,4 1060

533 9182

1879 45358

2571 50372

61719

337230

308340

46072 2571 3145 0,7 9930

84870 24782 25990 32 201556

88344 29760 21860 41 168335

18498

244990

250478

1/ Bez g ra d s k o g s a o b ra ć a ja . 2 /P ro c e n a

tom obila. Isto tako, značajan je i prevoz putnika sopstvenim autom obilim a. U svojini građana 1984. godine bilo je 2,7 m iliona putničkih autom obila od ukupno registrovanih 2,9 miliona. Tabela 4-39. Utrošak goriva 1950

|

1980

U galj, hilj. to n a Ž eleznički s a o b ra ć a j P o m o rs k i s a o b ra ć a j R ečni i je z e rsk i sa o b ra ć a j

3232 3084 112 36

213 213

T e č n a g o riv a , hilj. to n a Ž eleznički s a o b ra ć a j P o m o rs k i s a o b ra ć a j R ečni i jez e rsk i s a o b ra ć a j V azd u šn i s a o b ra ć a j D ru m sk i s a o b ra ć a j G ra d s k i s a o b ra ć a j P re to v a r

85 41 10 2 30 2 -

E le k trič n a ene rg ija , hilj. M W h Ž eleznički sa o b ra ć a j G ra d s k i s a o b ra ć a j P re to v a r C e v o v o d n i tra n s p o rt

-

40 13 27 .

|

1984 86 86

-

-

-

-

2417 170 758 54 344 950 118 23

2389 177 778 47 340 881 146 20

1030 870 102 33 25

1256 1065 118 -40 33

Za poslednjih trideset godina radne organizacije u oblasti saobraćaja su preko 50 puta povećale devizne prihode. U 1984. godini radne organizacije saobraćaja ostvarile su devizni prihod veći od 1,3 m ilijarde dolara od čega je u pom orskom saobraćaju ostvareno više od 55%. Č ak je i železnica, za razliku od ranijih godina, ostvarila veći devizni priliv nego odliv, iako je iz svojih deviznih prihoda plaćala stranim železnicama prevoze za račun dom aćih korisnika.

104.

Promena strukture prevoza između saobraćajnih grana, povećanje kapaciteta i modernizacija prevoznih sredstava, imali su za posledicu veliko povećanje potrošnje tečnih goriva, što je uslovilo da saobraćaj u znatno većoj meri postane zavisan od uvoza nafte. Radne organizacije iz oblasti saobraćaja trošile su 1950. godine 85 hiljada tona, a 1984. godine 2,4 miliona tona tečnih goriva. Oko 83% tog iznosa utrošili su pomorski, vazdušni i drumski saobraćaj. Za trideset pet godina smanjila se potrošnja čvrstih goriva od 3,2 miliona na samo 86 hiljada tona. Glavni potrošač čvrstih goriva bila je železnica, koja je sve više razvijala dizel i električnu vuču. Od ukupne potrošnje elektroenergije u saobraćaju železnica je 1984. godine utrošila 85%. U posleratnom periodu karakterističan je veoma brz porast broja putničkih au­ tomobila. Još 1950. godine bilo je samo 6,5 hiljada, u 1970. 721 hiljada, a 1984. godine registrovano je 2,7 miliona putničkih autom obila u svojini građana. Brzi rast broja putničkih autom obila posebno je karakterističan za poslednju deceniju. Indeksi saobraćajnih usluga i9 5 e -ie e

Od 1950. do 1984. godine putnička mesta u svim granam a saobraćaja povećana su 6 puta, premda veoma različito po saobraćajnim granam a. U železničkom saobraćaju putnička mesta povećana su za 30%, u pom orskom za 67%, u drumskom 18 puta, vazdušnom 32 puta, dok su jedino opala u rečnom saobraćaju za 72%. Nosivost prevoznih kapaciteta u teretnom saobraćaju za poslednjih trideset pet godina povećana je 4,7 puta, zahvaljujući pre svega zameni starih kapaciteta novim sredstvima znatno veće nosivosti. Najveći porast je bio u drumskom saobraćaju (32 puta), zatim u pomorskom (15 puta), a najmanji u rečnom i železničkom (2,2 puta). Cevovodni saobraćaj se izgrađuje intenzivnije tek u poslednjoj deceniji. Do sada je izgrađena mreža od 3 481 km naftovoda i gasovoda, pri čemu je najznačajniji investicioni poduhvat bila izgradnja magistralnog jugoslovenskog naftovoda ukupne dužine od oko 700 km. Bezbednost saobraćaja najbolje ilustruju podaci o broju lica nastradalih u saobraćajnim udesima. Broj povređenih i poginulih lica prilikom udesa u železničkom saobraćaju, posle stalnog rasta do sedamdesetih godina, u poslednjih petnaest godina znatno se smanjuje. U drumskom saobraćaju povećanje broj nastradalih lica, ali je u isto vreme znatno više povećan broj autom obila. U poslednje četiri godine i pored 105 .

Tabela 4-40. Prevozni kapaciteti u putničkom saobraćaju 1950

|

1975

|

1980

|

1985

278

1048

1393

1681.3/

Ž e le/n ičk i sa o b ra ć a j V agoni M esla. hilj.

3819 181

3780 223

3468 217

3767.3/ 235.3/

P o m o rsk i sa o b ra ć a j B rodovi M esla. hilj.

62 12

57 17

76 20

60 20

Rećni i jezerski sa o b ra ć a j B rodovi M esla. hilj.

17 5,0

20 1,9

20 1,9

23 2,0

V azdušni s a o b ra ć a j A vioni M esla. hilj.

13 0,2

47 4,8

49 5,5

48 6,5

D ru m sk i sa o b ra ć a j A u lo b u si M esla. hilj.

933 30

10041 419

11624 511

11635 541

G ra d s k i sa o b ra ć a j T ram vaji* T ro lejb u si A u lo b u si M esla - u k u p n o , hilj.2/

586 32 289 50

586 35 3551 382

698 52 5445 637

850 167 7940 937

U k u p n o p u tn ič k ih m esla. hilj.

i Sa p rik o lic a m a . 2 S e d išta i s ta ja n ja . 3/ 1984. g o d in a .

povećanja broja drum skih m otornih vozila za 22% , broj nastradalih lica u istom periodu je sm anjen za 13%. Razvoj poštanskog i telefonsko-telegrafskog saobraćaja u posleratnom periodu karakteriše zapaženo povećanje obim a usluga i kapaciteta. D o izrazitog usporavanja rasta došlo je sam o kod pism onosnih pošiljki, ali se i ovde vrše strukturne promene tako da stanovništvo za prenošenje poruka sve više koristi telefon. Tabela 4-41. Prevozni kapaciteti teretnog saobraćaja 1950 U k u p n a n o siv o st. hilj. tona*/

|

1975

|

1980

|

19852/

1591

5764

6954

7563.3/

Železnički s a o b ra ć a j V agoni N o s iv o s t, hilj. to n a

63112 983

54806 1855

47483 1903

50992.3/ 2123.3/

P o m o rsk i s a o b ra ć a j B rodovi N o s iv o s t, hilj. to n a

109 276

274 2872

290 3756

278 4017

R ečni i jez e rsk i s a o b ra ć a j B rodovi N o siv o sl.h ilj. to n a

534 311

760 642

743 686

705 680

7720 21

36054 392

51115 609

52206 656

.

151 973

996 1693

996 2485

D ru m sk i s a o b ra ć a j T e retn i a u to m o b ili i prik o lic e N o siv o st, hilj. to n a C e v o v o d n i tra n s p o rt, km N a fto v o d i G asovodi i'

.

Bez c e v o v o d n o g tra n s p o rta : 2/ Pro c en je n i p o d a c i 3/ 1984. g o d in a

Broj telegrafskih i telefonskih a p ara ta u stalnom je porastu. Dok je 1950.godine bilo 111 hiljada, u 1984. godini ima 3 m iliona telefonskih aparata. Ipak, još nije posti106.

gnuto da svako domaćinstvo ima telefon. Na hiljadu stanovnika dolazi oko 130 tele­ fonskih aparata, sto je znatno manje nego u razvijenim zemljama zapadne Evrope. Tek od 1983. godine je veći broj telefonskih aparata od broja registrovanih putničkih a u to ­ mobila. Tabela 4-42. Razvoj PTT saobraćaja 1950 Poštanski saobraćaj P ošte. P ism onosne pošiljkc.m il. Paketske pošiljke, hilj. Platni prom et.hilj.

|

1975

|

1980

|

1984

|

1985

3818 786 7976 25466

3413 1255 9898 94080

3749 1407 11741 120876

3900 1425 12015 154856

1371 12150 157600

Telegrafski saobraćaj Telegrafski a p a ra ti Telegram i, hilj.

1156 7493

6909 32014

10996 36017

13542 43715

45414

T elefonski saobraćaj M esne telefonske cen trale, broj M ogući priključci,hilj. T elefonski a p a ra ti u u p o treb i.h ilj. T elefonski razgov o ri, mil.

2638 113 III 270

2903 1047 1300 3365

2961 1866 2133 7470

3081 2883 3031 13511

16080

U poslednjih trideset i pet godina broj pošta se neznatno promenio. U 1950. bilo ih je 3818, a u 1984. godini 3900 pošta. M eđutim , povećani su kapaciteti pošta i modemizovana oprema, tako da je u znatnoj meri smanjeno vreme manipulacije poštanskim pošiljkama. 4.3.7. Unutrašnja trgovina U prvim posleratnim godinam a nije bilo većih mogućnosti za razvoj trgovine. Skromna proizvodnja i nestašica roba uslovili su neposrednu distribuciju i adm inistra­ tivno utvrđivanje cena. Prom enam a privrednog sistema započetim 1950. i liberalizacijom robnog prom eta tokom 1951. i 1952. godine ukinuta su adm inistrativna ograničenja u oblasti robnog prom eta i stvoreni uslovi za aktiviranje uloge tržišta. Tabela 4-43. Osnovni pokazatelji razvoja trgovine na malo 1952

|

1975

|

1980

Prodavnice R adnici, hilj. P rom et, mil. din., u cen am a 1980. O snovna sredstva, mil. d in ., u ce n am a 1972. D ruštveni p roizvod mil. d in ., u c en am a 1972. Investicije, mil. din ., u cen am a 1972.

33303 110 60732 3056 7289 91,1

74770 289 531373 35056 52011 3354

78835 335 697706 50485 67027 4436

P rom et po sta n o v n ik u , d in ., u c en am a 1980. Broj stan o v n ik a na je d n u p ro d av n ic u Indeks pro m e ta, u cen am a 1980. Indeks cena robe n a m alo

3615 504 100 100

24886 286 875 808

31282 283 1149 1800

|

19851/ 83480 368 593370 57145.2/ 61621 1959.2/ 25662 277 977 13500

i/Procena. 2/ 1984 . go dina.

Dinamičan razvoj proizvodnje i porast uvoza roba široke potrošnje ubrzali su razvoj trgovine od 1953. do 1980. godine. Broj prodavnica u ovom periodu povećao se 2,4 puta, broj radnika 3 puta, a vrednost osnovnih sredstava preko 16 puta. Fizički obim prometa na malo povećao se preko 11 puta. 107.

Od 1981. gčdine nastalo je opadanje prom eta roba. Za poslednje četiri godine fizički obim prom eta na m alo je opao za 10% ili 2,6% prosečno godišnje. Ocenjuje se da će prom et u 1985. godini biti manji za još 5% N a ovako nepovoljna kretanja robnog prom eta uticali su usporavanje i stagnacija u privrednom razvoju i opadanje kupovne moći stanovništva. Poslednjih godina prem a trgovini su primenjivane i određene res­ triktivne mere, pre svega zam rzavanje m arži, ograničenja investicija i ograničenja u kre­ ditnoj politici. M aloprodajna m reža u poslednje tri decenije brzo je proširivana i modem izovana. Od 1953. do 1984. godine ukupan broj prodavnica se povećao za 49 hiljada ili 2,5 puta. Izgrađen je veliki broj prodavnica sa savrem enom oprem om i organizacijom pro­ daje, čime je značajno poboljšan kvalitet trgovinskih usluga. Intenzivan razvoj m aloprodajne mreže o stv a ren je u periodu 1966-1980. godine sa izraženijom dinam ikom u prvoj polovini ovog perioda. Od 1966. do 1980. godine broj prodavnica se povećao 1,7 puta, prodajni prostor skoro 3 puta i približno toliko priručni magacinski prostor. Izgrađen je veliki broj savrem enih prodavnica kao što su samousluge i robne kuće. N jihov broj se u ovom periodu povećao više od 5 puta, a prodajni prostor skoro 7,5 puta. Posle 1980. godine razvoj m aloprodajne mreže karakteriše značajno usporavanje dinam ike, ali je i dalje izražena tendencija m odernizacije. Tabela 4-44. Kapaciteti prodaje u trgovini na malo1 1965 P ro d a v n ic e P ro d a jn i p r o s to r , hilj. m 2 P riru č n i m ag a c in , hilj. m 2 P ro seč a n p ro d a jn i p r o s to r , m 2 p o 1 p ro d a v n ic i P ro d a jn i p r o s to r p o 1 s ta n o v n ik u Broj s ta n o v n ik a n a 1 p r o d a v n ic u

|

1976

|

1980

|

1982

4J2993 1944 929

69227 4566 2189

73635 5588 2534

75571 5936 2764

45 0,10 452

66 0,21 312

76 0,25 303

79 0,26 300

1/ Bez p ro d a v n ic a in d iv id u a ln o g s e k to ra .

Učešće klasičnih prodavnica u strukturi prodajnog prostora smanjeno je od 85% u 1965. na 59% u 1982. godini, a u strukturi prom eta od 82% na 57%. Proširenjem i m odernizacijom trgovinske mreže povećana je prosečna veličina pro­ davnica od 45 m2 u 1965. na 79 m2 u 1982. godini. Broj stanovnika na 1 prodavnicu sm anjen je od 452 u 1965. na 300 u 1982.godini, a prosečan prodajni prostor po stanovniku je povećan 2,5 puta. Povećanje ukupnog obim a prom eta praćeno je značajnim prom enam a u njegovoj strukturi. Z načajno je učešće prehram benih proizvoda koje je u čitavom posleratnom periodu iznosilo oko jedne trećine. Strukturne prom ene se ogledaju u tendenciji sm anjenja učešća tekstilnih proizvoda, kože i obuće, čiji se udeo smanjio od 36% u 1950. na 16% u 1984. godini i značajnog povećanja učešća elektrotehničkih i m etalnih proizvoda, građevinskog m aterijala i tečnih goriva i maziva. Od 1953. do 1984. godine najbrže se povećavao prom et elektrotehničkih proizvoda (49 puta), tečnih goriva i maziva (preko 25 puta), m etalnih proizvoda (preko 13 puta), hemijskih proizvoda (10 puta), građevinskog m aterijala (preko 9 puta) i nam eštaja (preko 7 puta). Sporije se povećavao prom et proizvoda od tekstila (5,5 puta), prehram benih proizvoda (skoro 6 puta), kože i gume (4,5 puta) 108.

i duvana (3,4 puta). Prva mesta na rang listi po tempu povećanja zauzimaju dobra koja su karakteristična za viši standard.

prom eta

Razvoj trgovine na malo 1 9 5 5 -1 M

Tabela 4-45. Indeksi fizičkog obima prometa na malo po grupama proizvoda ’ 1952= 100 1975 U K UPN O Prehram beni proizvodi D uvanski proizvodi Tekstilni proizvodi K ožni i gum eni pro izv o d i Ogrevni m aterijal M etalni proizvodi Elektrotehnički proizvodi Hem ijski proizvodi Proizvodi od drv eta T ečna goriva i m aziva G rađevinski m aterijal (nem etalni)

|

1980

|

1984

692

859

790

501 282 540 408 144 1073 4329 705 787 2698

608 325 668 490 169 1412 5123 1003 886 3170

561 337 550 454 226 1325 4867 994 727 2552

687

979

942

Pad životnog standarda i kupovne moći stanovništva i povremene nestašice po­ jedinih proizvoda uslovili su smanjenje prom eta u poslednje četiri godine. U grupi prehrambenih proizvoda od 1981. do 1984. godine, izvestan porast prometa zabeležen je kod mleka i ulja, dok je prom et južnog voća i kafe drastično smanjen. Od trajnih potrošnih dobara nešto veći obim prom eta u 1984, u odnosu na 1980. godinu, zabeležen je kod frižidera, usisivača prašine i građevinskog materijala, dok je promet ostalih proizvoda znatno opao. Značajniji porast prometa zabeležen je samo kod ogrevnog drveta (77%) i uglja (21%). 4.3.8. Ugostiteljstvo Ugostiteljstvo je od 1952. do 1984. godine povećalo obim prometa oko četiri puta, broj zaposlenih šest, a broj ležaja oko četrnaest puta. U celini ova grana privrede razvijala se sporije od prošeka čitave privrede. 109 .

Većim investicionim ulaganjim a u izgradnju ugostiteljskih i turističkih kapaciteta posle 1965. godine ubrzan je razvoj ove delatnosti. Od 1953. do 1984. godine broj ugostiteljskih jedinica je povećan 2,3 puta. broj ležaja 14 puta, broj radnika 6,4 puta, a fizički obim prom eta 3,9 puta. Tabela 4-46. Razvoj ugostiteljstva 1952

|

15422 42342 90 23687 1410 1664 2679 35 100 100 100 100

P oslovne jedinice Broj ra d n ik a Broj ležaja, hilj. P ro m e t u c e n am a 1980, m il.d in . P ro m e t po s ta n o v n ik u , d in ., cene 1980. O sn o v n a s re d stv a, m il.d in . cene 1972. D ru štv e n i p ro iz v o d , m il.d in ., cene 1972. Investicije, d ru štv e n i s e k to r, m il.d in ., cene 1972. In d ek s p ro m e ta , cene 1980. In d ek s cena ug o stite ljsk ih u slu g a In d ek s o sn o v n ih s re d s ta v a , cen e 1972. In d ek s d ru štv e n o g p ro iz v o d a , cene 1972.

1975

|

25714 189059 937 64534 3020 28977 8457 1815 272 2703 1741 316

1980

|

29340 231234 1061 81601 3659 38454 10594 2583 344 6250 2311 395

1984 35361 269541 1235 92666 4035 45365 11454 2476 391 20000 2586 431

U strukturi prom eta po vrstam a ugostiteljskih usluga izražena je tendencija sm anjenja učešća pića i hrane, a povećanja učešća noćenja. U 1965. godini alkoholna pića i hrana su činili 71% , a noćenja 7,5% ukupnog prom eta u ugostiteljstvu. U 1984. godini alkoholna pića i h rana čine 63% , a noćenja 16% ukupnog prom eta. Tabela 4-47. Kapaciteti za smeštaj ________________

b ro j ležaja 1955

|

1965

|

1975

|

1980

|

1984

U kupno

90182

444459

937053

1060803

1235014

O sn o v n i k a p a c ite ti H o te li T u ris tič k a na selja

52633 45450

93455 63863 11482

236420 169329 40313

271662 197438 48620

319077 232008 62606

D o p u n s k i k a p a c ite ti O d m a ra liš ta P riv a tn e so b e K am povi

37549 6172 17728 1255

356004 108599 144609 71364

700633 150791 288561 226981

789141 154515 309344 291452

915937 163364 364461 342330

Od 1956. do 1984. godine izgrađeno je oko 800 hiljada ležaja (ne računajući kampove), i to oko 200 hiljada u hotelskim objektim a. U gostiteljstvo danas raspolaže sa 1,2 m iliona ležaja, od čega je 319 hiljada u osnovnim sm eštajnim kapacitetim a (hote­ lima, turističkim naseljim a, m otelim a, pansionim a), a oko 916 hiljada u dopunskim sm eštajnim kapacitetim a (odm aralištim a, privatnim sobam a, kampovim a). Od 1965. do 1984. godine ostvaren je značajan razvoj individualnog sektora ugostiteljstva. Početkom ovog perioda učešće individualnog sektora u ukupnim kapaci­ tetim a ugostiteljstva bilo je neznatno, a učešće u ukupnom prom etu iznosilo je oko 4%. M eđutim , u 1984. godini individualni sektor učestvuje sa 13% u ukupnom prom etu ugostiteljstva. 4.3.9 Turizam U posleratnom periodu turizam se naglo razvijao i pored oscilacija u nekim go­ dinam a. Za poslednjih trideset pet godina ukupan broj turista se povećao 12 puta, a broj noćenja 10 puta. U 1948. godini u ugostiteljskim i drugim objektim a za smeštaj turista registrovano je 1,7 m iliona dolazaka turista, a tri i po decenije kasnije, 1984. godine, 20,4 110.

miliona dolazaka. Broj noćenja turista iznosio je 1948. godine 9,4 miliona, a 1984. 97,5 miliona. Procenjuje se da će u 1985. godini biti 109 miliona noćenja. Tabela 4-48. Noćenja turista u h ilja d am a 1950

|

1975

|

1980

|

19851 109241

U k upno

8819

70427

D om aćih

8640

38805

50128

58030

179

31622

36978

51211

4.4 6,5 18,7 7,0 2,1 0,9 8.5 9.7 120,8

12629 3816 2619 2156 1863 1773 1293 471 5002

16360 3971 2694 2157 2073 2050 1198 334 6141

19408 5315 4993 4963 3852 2885 1545 598 7652

Stranih Od toga iz: N em ačke, SR A ustrije Italije Velike Britanije Č ehoslovačke H olandije F rancuske SA D O stalih zem alja

87106

l/Procena

Povećan je i udeo gostiju iz inostranstva u ukupnom turističkom prometu. Učešće noćenja stranih turista u ukupnom broju noćenja povećalo se sa 4% u 1948. na 43% u 1984. godini, odnosno više od 10 puta. Registrovani devizni priliv od inostranog turizma u 1984. godini premašuje m ilijardu SAD dolara. Procenjuje se da će devizni priliv od inostranog turizma u 1985. godini iznositi 1,3 milijarde SAD dolara. Obim domaćeg turističkog prom eta rastao je u ćelom posleratnom periodu. Sa nešto manje od 9 miliona noćenja dom aćih turista, koliko je ostvareno 1948, broj noćenja se 1985. godine povećao na 58 miliona. U razvoju domaćeg turističkog prometa sve do 1967. godine javljale su se česte i osetne oscilacije koje se posle toga smanjuju. Sve do 1965. godine relativno mali broj Jugoslovena je putovao u inostranstvo. Od tada se njihov broj stalno povećava, ali uz česte i osetne oscilacije. U 1979. je ost­ varen najveći broj odlazaka Jugoslovena u inostranstvo, oko 22 miliona, što je 17 puta više nego 1965. godine. Sprovođenjem Noćenja turista mera stabilizacije broj putovanja se znatno smanjio sa 18,4 miliona 1981, na 15,9 miliona 1982, i 7,5 miliona 1983. godine. U 1984. godini je ukinut depozit, ali je broj putovanja u inostranstvo ipak bio upola manji nego 1979. godine. Sve do 1980. broj putovanja naših građana u inostranstvo u aranžmanu turističkih agencija neprek­ idno se povećavao i skoro se udvostručio u odnosu na 1973. godinu. M eđutim , od 1980. godine se naglo smanjuje i u 1983. je najniži, svega 18% od ostvarenog broja putovanja 1973, a 1984. godine 29% u od­ nosu na istu godinu. Promet stranih turista izrazito se povećava tek od 1953. godine. Obim prom eta meren brojem noćenja od tada se povećao skoro 60 puta. Bitna karakteristika inostranog 111.

turističkog prom eta je stalni rast uz neznatne oscilacije koje su se javile 1956, zatim 1974, 1975. (naftna kriza), 1979. (zemljotres u SR Crnoj G ori) i 1982. i 1983. godine. Relativno je visoko učešće turista iz m alog broja zemalja. Turisti iz SR Nemačke, Austrije, Italije, Velike Britanije, Čehoslovačke, Holandije i Francuske su 1984. godine ostvarili 83% od ukupnog broja noćenja stranaca. Iste godine turisti iz samo dve zemlje - SR Nem ačke i Austrije ostvarili su nešto manje od polovine tog prom eta. Više od polovine noćenja turista ostvaruje se u dopunskim smeštajnim kapaci­ tetima - odm aralištim a, privatnim sobam a, kam povim a. Iz godine u godinu taj udeo opada. U 1980. u dopunskim sm eštajnim kapacitetim a ostvareno je 54% od ukupnog broja noćenja, a 1984. godine 53% . Povećava se učešće prom eta u osnovnim smeštajnim kapacitetim a - hotelim a, turističkim naseljima, pansionim a. Od 1980. do 1984. godine ovo učešće je povećano sa 42% na 49% , pri čemu se učešće dom aćih turista povećalo sa 33% na 36% . U sm erenost ka prim orskim m estim a, gde se ostvaruje više od dve trećine ukup­ nog turističkog prom eta, karakteristika je celog posleratnog perioda. To je izraženije kod inostranog turističkog prom eta nego kod dom aćeg. U prim orskim m estim a je 1965. go­ dine ostvareno 79% ukupnog broja noćenja stranih i 53% noćenja dom aćih turista. Dve decenije kasnije, 1984. godine, u ovim m estim a ostvareno je 87% ukupnog broja noćenja stranaca i 54% noćenja dom aćih turista. Turistički prom et je tipična sezonska pojava. Prom et turista, naročito stranih, dostiže vrhunac u julu i avgustu, značajnije u ju n u i septem bru, dok je u ostalim mesecima znatno m anji i prilično ravnom erno raspoređen. U toku jula i avgusta ostvari se više od polovine godišnjih noćenja. Turistički prom et ostvaren od ju n a do septembra, obuhvata skoro tri četvrtine godišnjeg prom eta. Vrem enska distribucija domaćeg turističkog prom eta je nešto ravnom ernija od inostranog. U toku letnje turističke sezone, odnosno od ju n a do septem bra, dom aći gosti ostvare oko dve trećine ukupnog broja noćenja dom aćih turista, dok stranci u ovom periodu ostvare preko 80% ukupnog broja noćenja stranih turista. U ostalim mesecima ostvaruje se m anji prom et. Postoji izvesna tendencija porasta prom eta u zim skim mesecima, ali ona relativno m alo utiče na ukupni godišnji prom et. Jedino značajnije povećanje prom eta bilo je u februaru 1984. godine, kada su se u Sarajevu održavale XIV zimske olimpijske igre.

4.4. R A Z V O J V A N PR IV R E D N IH D E L A T N O S T I D elatnosti obrazovanja, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite stanovništva ostvarile su, kao i privreda, višestruko povećanje svojih aktivnosti. Spone koje su uslovljavale uporedni napredak privrede i vanprivrednih delatnosti m nogobrojne su i veoma jake. Ekspanzija u oblasti obrazovanja om ogućila je da se iskoriste radno-stvaralački potencijali društva. M asovni priliv m lade radne snage većim delom čini om ladina koja je završila srednje, više i visoke škole, a ostatak čine oni koji su prošli k T0Z osmogodišnje osnovno školovanje. Jačanje zdravstvene službe, uz opšte poboljšanje životnih uslova, pom oglo je da se produži životni i radni vek stanovništva.N auka je po­ magala unošenje novih tehničkih dostignuća u jugoslovensku privredu. Bez takve podrške ovih delatnosti, privreda ne bi ostvarila rast opisan na prethodnim stranicama. M eđutim , ogrom ne potrebe za obrazovanjem , kulturom , zdravstvenom i soci­ jalnom zaštitom izazivale su brži rast vanprivrednih delatnosti od rasta sredstava koja 112.

su mogla da se izdvoje iz proizvodnje. Zbog toga se vodi niz društvenih rasprava o pi­ tanju da li su vanprivredne delatnosti prevazišle ograničenja koja postavlja rast proiz­ vodnje, ili se koncepcija njihovog razvoja m ora menjati u pravcu ograničenja, uvođenja novih, i preispitivanja postojećih prava radnih ljudi i građana, kako bi se obim ovih de­ latnosti sveo u okvire realnih mogućnosti društva. 4.4.1. Obrazovna delatnost U proteklih četrdeset godina širenje mreže škola bilo je uslovljeno potrebam a privrede i vanprivrednih delatnosti za obrazovanijim radnicima. Priliv generacija za školovanje bio je veći iz godine u godinu. Stvorena je solidna osnova za unapređenje uslova školovanja, jer je znatno povećan broj škola. Veći broj nastavnika i poboljšana kvalifikaciona struktura prosvetnog kadra takođe su značajno doprineli unapređenju uslova školovanja. Preko 4,1 milion učenika pohađa danas različite škole. Osnovno obrazovanje stiču skoro sva deca uzrasta od 7 do 14 godina, školuje se više od polovine omladine od 15 do 18 godina, a među om ladinom od 18 do 27 godina svaki jedanaesti je student. Obrazovna struktura stanovništva bitno se izmenila. Udeo stanovništva bez školske spreme u stalnom je padu. Početkom pedesetih godina bez školske spreme je bilo 42% stanovništva iznad 10 godina starosti, a taj udeo se 1981. godine smanjio na 12%. U istom periodu udeo stanovništva sa srednjom spremom povećanje sa 7% na 23% , a sa višom i visokom spremom od 0,6% na 5%. Za potrebe obrazovanja 1984. godine izdvojeno je 3,5% narodnog dohotka. To predstavlja značajno smanjenje u odnosu na 1970. godinu, kad je izdvajano 5% narod­ nog dohotka. U 1983. godini je udeo višeg i visokog obrazovanja u ukupnim rashodim a obrazovanja iznosio 19%, osnovnog 54%, i srednjeg 25%. Poslednjih deset godina povećan je udeo izdvajanja za visoko obrazovanje, a smanjen za osnovne škole. Osmogodišnje obavezno školovanje uvedeno je školske 1952/53. godine. Broj učenika povećavao se do 1963/64. školske godine, kada je bio dva puta veći nego 1945/46. godine. Od tada pa do školske 1982/83. godine broj učenika se blago smanjuje, a posle toga je opet u manjem porastu. Tabela 4-49. Osnovno obrazovanje1

Škole 1945/46 1975/76 1980/81 1984/85

10666 13442 12660 12189

U čenici 1441679 2856453 2808575 2834571

Završili šk o lu 315962 342980 310655.2/

N astav n ici 24303 130977 131728 134557

U čenika na je d n o g n a sta v n ik a 59 22 21 21

•/Bez specijalnih škola i škola za o b razo v an je o d raslih . 2,'Procena.

U 1981. godini je 97% dece od 7 do 14 godina obuhvaćeno obaveznim školovanjem, dok je 1953. godine bilo svega 71%. Znatno je povoljnija kvalifikaciona struktura nastavnika. Neposredno posle rata bilo je mnogo priučenog nastavnog osoblja. Osamdesetih godina nastavni kadar u os­ novnim školama je, po pravilu, sa višom i visokom spremom. 113 .

Do 1950. godine porast broja nastavnika zaostajao je za porastom broja učenika, pa je školske 1949/50. godine bilo 74 učenika na jednog nastavnika. Posle toga se broj nastavnika stalno povećavao, tako d a je školske 1984/85. godine bio 21 učenik na jednog nastavnika. Iz godine u godinu rastao je broj osm ogodišnjih škola. Školske 1946/47. bilo je svega 322, a 1984/85. godine 4792 osm ogodišnje škole, što znači da su poboljšani uslovi školovanja za decu iz naselja iz kojih se ranije dugo putovalo do škole. U 530 specijalnih škola i specijalnih odeljenja pri redovnim školam a je 24093 dece ometene u psihičkom i fizičkom razvoju školske 1984/85. godine sticalo osnovno obrazovanje. Škole za osnovno obrazovanje odraslih je 1979/80. pohađalo preko 41 hiljade polaznika, a 1983/84. godine 13 hiljada. Tabela 4-50. Srednje obrazovanje

U čen ici i/

1945/46 1975/76 1980/81 1984/85 i/ 2/ 3/ 4/

113677 832850 1008109 981816

Završili2/ š k o lu

189033 244521 259277.4/

N astav n ici3 /

14549 49200 62289 62726

U čen ik a n a je d n o g n a sta v n ik a 8 17 16 16

Bez specijaln ih šk o la i š k o la za o b ra z o v a n je o d ra s lih . R ed o v n i i v a n re d n i učenici. O d 1975/76. b ro j n a s ta v n ik a za re d o v n o , sp e cijaln o i o b ra z o v a n je o d ra s lih . P ro c en a .

U srednjim školam a je 1984/85. godine bilo m ilion učenika. Broj redovnih učenika u ovoj godini je 5,5 puta veći nego u školskoj 1947/48. Od 1981. godine broj učenika koji završavaju srednju školu veći je od 250 hiljada. Broj nastavnika srednjih škola od 1955/56. do 1984/85. godine povećao se 2,7 puta, dok broj učenika na Upisani studenti bi i j. jednog nastavnika već duže vreme iznosi 16. Do 1974/75. školske godine srednje obrazovanje je sticalo u školama za kvalifikovane radnike 35% od ukup­ nog broja učenika, u srednjim stručnim školam a 38% i u gimnazijam a 27% učenika. Reform i sistema obrazovanja pristupilo se 1975. godine. Način sprovodenja reform e i obrazovni sadržaji nisu jedinstveni u svim republikam a i po­ krajinam a. Više i visoko obrazovanje jačalo je u ćelom posleratnom periodu, a naročito se­ dam desetih godina. Od 1945/46. do 1980/81. školske godine broj viših i visokih škola uvećao se 11 puta, a broj studenata 18 puta. U poslednjih nekoliko godina opada broj studenata, a smanjuje se i m reža visokoškolskih institucija. U 1980. bilo je 356 škola, a u 1984. godini 340. U istom periodu se broj studenata sm anjio sa 411 na 359 hiljada. Smanjivanje broja studenata je posledica, pored ostalog, pooštrene politike upisa na fa­ kultete i više škole. 114.

U Jugoslaviji postoji 19 univerziteta. U 74 grada nalaze se više i visoke škole, od toga u 54 grada su samo više škole, a u 49 gradova su fakulteti i visoke škole. Šezdesetih, a naročito sedamdesetih godina, broj studenata rastao je brže od broja nastavnog osoblja. U 1959/60. na jednog nastavnika bilo je 12, a 1979/80. godine 19 studenata. U 1984/85. godini, usled smanjenja broja studenata poslednjih godina, na jednog nastavnika dolazi 14 studenata. Učešće studentkinja je prvih godina posle rata iznosilo 37%, a 1984. godine 45%. Tabela 4-51. Više i visoko obrazovanje S tu d en ti Škole 33 296 356 340

1945/46 1975/76 1980/81 1984/85

svega

žene

25339 393801 411175 359175

9371 157443 186855 163007

N astavnici i sarad n ici u nastavi 1248 20925.1' 24237 25882

S tu d e n ata na jed n o g n a sta v n ik a 20 19 17 14

1/ Procena.

Od 1945. do 1984. godine diplom iralo je preko milion studenata, od toga više od polovine (564 hiljade) na fakultetima, akadem ijam a i visokim školama. Struktura diplomiranih studenata po naučnim oblastim a se izmenila. Znatno je smanjeno učešće diplomiranih studenata u oblasti poljoprivredno-šum arskih nauka sa 18% u 1950. na 4% u 1984. godini i medicinskih nauka sa 18% na 9% , a povećano je učešće diplom iranih studenata tehničkih nauka sa 13% na 22% i društvenih nauka sa 48% na 61%. Tabela 4-52. Diplomirani studenti na visokim školama (fakulteti, visoke škole, akademije) prema naučnim oblastima N a u č n e oblasti

U kupno

1945 1975 1980 1984 U k u p n o 1945-1984

p riro d n o m atem . nauke

teh n ičk e nauke

m edicinske p o ljo p riv r. šu m arsk e n au k e n au k e

d ru štv en e n au k e

svega

žene

179 22002 31230 30676

70 8712 13912 13616

8 1429 1829 1420

30 5806 6682 6789

61 2674 3591 3410

19 1439 1421 1879

61 10654 17707 17178

224293

34915

131985

74941

42929

279394

564164

Efikasnost studiranja je slaba. U 1984. godini u roku je diplomiralo 13% re­ dovnih studenata, i to na visokim školama 14%, a na višim školama 12% studenata. Prosečna dužina studiranja je 6,7 godina na fakultetima i visokim školama i 4,9 godina na višim školama. Od 1962. do 1984. godine m agistriralo je i specijaliziralo 26653 kandidata. U 1962. godini najviše je m agistriralo i specijaliziralo na društvenim naukam a 35%, zatim 32% na poljoprivredno-šumarskim, a najmanje na medicinskim naukam a 6%. Posle 22 godine se taj odnos izmenio. N a medicinskim naukam a magistriralo je i specijaliziralo 20% kandidata, na tehničkim naukam a 27%, dok se znatno smanjuje broj magistara i specijalista na poljoprivredno-šumarskim naukam a, i to na 6%. Od 1945. do 1984. godine doktoriralo je 14936 kandidata, i to najviše na društvenim naukam a - 30%, a najmanje na tehničkim naukam a - 14%. 115.

Pripadnici narodnosti, koji žive u Jugoslaviji, im aju prava na obrazovanje na m atem jem jeziku. N astava na m atem jem jeziku narodnosti organizovana je za osnovno i srednje obrazovanje, dok je nastava na albanskom jeziku organizovana i na višem, vi­ sokom pa sve do poslediplom skog obrazovanja i doktorata nauka. U školskoj 1951/52. godini je postojalo oko 1400 osnovnih škola ili odeljenja pri osnovnim školama sa na­ stavom na jezicima narodnosti u kojim a je bilo blizu 200 hiljada učenika. Od tada se smanjuje broj učenika svih narodnosti, izuzev albanske, koja beleži značajan porast. Tabela 4-53. Doktori nauka prema naučnim oblastima U kup no

1945 1975 1980 1984 U k u p n o 1945-1984

N a u č n e o b lasti

svega

žene

9 608 861 920 14936

130 181 153 2991

-

p r ir o d n o m ate m . nauke 1 100 151 153 3053

teh n ič k e nauke 1 91 162 198 2127

m ed icin sk e nauke .

po ljo p riv . d ru štv e n e šu m a rsk e nauke nauke 6 66 80 113 2202

178 225 170 3119

1 173 243 286 4435

Z natno je m anji obuhvat u srednjem obrazovanju na jezicima narodnosti (sa izuzetkom albanske narodnosti), m ada je, za razliku od osnovnog obrazovanja, ovde prisutan porast kako broja učenika tak o i broja škola. U 1983/84. godini školovalo se 92540 učenika na jezicim a narodnosti, od toga 87% albanske, 10% m ađarske i 3% učenika svih ostalih narodnosti. Tabela 4-54. Učenici u školama sa nastavom na jezicima narodnosti S red n je škole

O s n o v n e šk o le 1951/52 U kupno A lb a n s k a B u g a rsk a Č e šk a Ita lija n sk a M a đ a rs k a R um unska R u s in s k a S lo v a čk a T u rs k a

195038 104833 7004 994 7215 45572 4661 1744. 6014 17001

|

1975/76 366809 308956 3799 593 1222 34943 3007 1022 5994 7273

|

1983/84 428623 378868 3223 589 1111 29566 2372 867 5194 6833

1951/52

|

1975/76

|

1983/84

4401 711 1055

65222 51629 -

-

.

26 477 11112 318 174 667 819

105 609 9272 410 226 828 633

533 1644 193 -

234 31

92540 80457

4.4.2. Naučnoistraživačka delatnost Opšti društveno-ekonom ski razvoj dao je podsticaj razvoju nauke. U odnosu na 1970. broj naučnoistraživačkih organizacija u 1984. godini je skoro udvostručen, broj istraživača je preko 4 puta veći, a završenih radova je dva puta više. U 1984. godini je delovalo 469 naučnih organizacija, 118 naučnih jedinica u sa­ stavu privrednih i vanprivrednih organizacija i 305 naučno-nastavnih institucija u oblasti visokog obrazovanja. U svim ovim organizacijam a radilo je 28600 istraživača na oko 19200 projekata. Kvalifikovanost naučnoistraživačkog kadra se poboljšava. Od 1965. do 1984. godine udeo doktora i m agistara nauka i specijalista u ukupnom broju zaposlenih u naučnoistraživačkim organizacijam a se povećao od 27% na 36% , a smanjio se broj za­ poslenih koji ne rade direktno na projektim a. U 1965. su bila četiri zaposlena na jednog istraživača, a 1984. godine 2,5. 116.

Naučnoistraživački kadar je najbrojniji u oblasti tehničkih nauka, gde je 1984. godine bilo zaposleno 49% od ukupnog broja istraživača i saradnika, a na drugom mestu su poljoprivredno-šumarske i prirodno-matem atičke nauke sa učešćem od 20%. Već šezdesetih godina naučne institucije se osam ostaljuju kao radne organizacije i povezuju sa privredom, pa je i udeo organizacija udruženog rada u prihodim a naučnoistraživačkih organizacija povećan. U 1984. godini u prihodim a istraživačkih orgaiiizacija je udruženi rad učestvovao sa 61%, a sam oupravne interesne zajednice, sa 26%, od toga zajednice za nauku sa 21%. Zbog promena u načinu fmansiranja naučnoistraživačke delatnosti, od šezdesetih godina je u porastu broj primenjenih i razvojnih istraživanja u odnosu na fundamentalna. Od ukupnog broja istraživanja u 1984. godini primenjena istraživanja čine 45%, razvojna 38% i fundam entalna 17%. Tabela 4-55. Naučnoistraživačka i istraživačko-razvojna delatnost prema naučnim oblastima Z ap o slen i radnici Broj o rg a n i­ zacija

ukupno

od toga istraži­ vači

Z avršeni istraž i­ vački rad o v i

P rih o d od n a u č n o istra živačkog rad a , m il.din.

1970

463

31789

6975

9789

1369

Priro d n o -m a tem a tič k e n au k e Tehničke nauke M edicinske n auke Poljoprivredne n au k e D ruštvene n a u k e i/

39 227 23 69 105

3270 19103 2283 4794 2339

1178 3549 312 879 1057

1355 5516 226 1354 1338

169 822 50 170 158

19842/

892

71471

28603

19180

56928

P riro d n o -m a tem a tič k e n au k e T ehničke n auke M edicinske n au k e Poljoprivredne n a u k e D ruštvene n auke H um anističke n a u k e

92 369 108 102 151 70

6788 33538 11366 8622 6782 4375

3357 13095 3556 2624 3583 2388

1945 12078 1032 1294 1721 1110

6425 32290 4360 6900 2982 3970

1/ O buhvaćene i hu m an istič k e nau k e. 2/ P re th o d n i podaci.

Razvoj naučnoistraživačke delatnosti zaostaje za visoko razvijenim zemljama, a i nekim susednim zemljama na približno istom nivou razvijenosti. U Jugoslaviji na 10000 stanovnika dolazi svega 11 istraživača, što je dva do tri puta manje nego u vi­ sokorazvijenim zemljama i oko dva puta manje nego u nekim susednim zemljama. Učešće naučnoistraživačke delatnosti u narodnom dohotku opalo je od 1978. do 1984. godine sa 1,07% na 0,86%, tako da po ulaganjima po stanovniku Jugoslavija zaostaje za razvijenim zemljama od 15 do 30 puta, a po ulaganjima po istraživaču za 4 do 5 puta. Zbog tendencije daljeg opadanja ulaganja zaostaje i za nekim manje razvijenim zemljama. 4.4.3. Kultura, umetnost, informativna delatnost Kulturno - umetnička delatnost bila je sastavni deo opšteg društvenog razvitka zemlje. Preko brojnih organizacija sa raznovrsnom aktivnošću postignuti su značajni rezultati u podizanju kulturnog nivoa stanovništva i razvoju nacionalnih kultura. 117.

Od 1950. do 1980. godine broj naučnih i stručnih biblioteka je udvostručen, dok je knjižni fond povećan četiri puta. U 1983. bilo je 1498 naučnih i stručnih biblioteka, 1972 narodne i 8263 školske biblioteke. Knjižni fond biblioteka se stalno povećavao. U svim bibliotekam a se nalazi preko 83 m iliona knjiga. U poredo s porastom bibliotečkog fonda raste i broj korisnika biblioteka, i to najviše u narodnim bibliotekam a i u bibli­ otekam a visokoškolskih organizacija. Pozorišna aktivnost se odvija u profesionalnim , dečjim i am aterskim pozorištim a. U 1945/46. godini bilo je blizu 3 hiljade am aterskih pozorišta koja su imala izuzetno živu aktivnost - 19 hiljada predstava, dok su 42 profesionalna pozorišta izvela 6 hiljada predstava. U 1984/85. glavna aktivnost se odvija u 68 profesionalnih pozorišta, koja su dala preko 11 hiljada predstava pred 3,6 m iliona posetilaca. U 32 dečja pozorišta dato je 5737 predstava za 1,5 m iliona posetilaca, a u 114 am aterskih pozorišta dato je oko 2700 predstava pred 616 hiljada gledalaca. Broj bioskopa u 1984. je veći 2,5 puta nego 1945. godine. U 1984. radilo je 1307 bioskopa, koji su prikazali 1368 film ova na preko 530 hiljada predstava, koje je posetilo blizu 90 m iliona gledalaca. Sa razvojem televizije broj posetilaca opada. U 1984. je broj posetilaca bio za 31% m anji nego 1960. godine. U 1984. godini snimljena su 33 dugom etražna filma, što je za 11 film ova više nego u 1980. godini. N a radničkim i narodnim univerzitetim a i u dom ovim a kulture odvija se, pored obrazovne i kulturno - prosvetna delatnost, koja obuhvata priredbe, bioskopske i pozorišne predstave, koncerte i izložbe. Poslednjih godina narodni univerziteti pretežno neguju obrazovnu delatnost, dok dom ovi kulture im aju pretežno kulturno-prosvetnu delatnost. D ok je broj polaznika obrazovnih program a opao od 2,4 m iliona u 1947. na 1,3 m iliona u 1981/82. godini, broj posetilaca kulturno- prosvetnih priredbi se povećao od 1,7 m iliona u 1960/61. na 9,1 m ilion u 1981/82. godini. Tabela 4-56. Izdavačka delatnost i štampa K n jig e i b r o š u r e b ro j n a s lo v a 1948 1980 1984.2/

3413 11301 10918

L isto v i (n o v in e )

tira ž. hilj.

bro j

30739 62099 56411

306 2865 3063

tira ž hilj. 4315.1/ 1088265 1399107

Č aso p isi bro j

232 1295 1474

tiraž hilj. 1723.1/ 201664 31881

i/P ro se ča n tira ž p o je d n o m b ro ju . 2 /P re th o d n i p o d a c i.

U 1980/81. godini radilo je 2179 kultum o-um etničkih i kulturno-prosvetnih društava sa blizu 9000 dram skih, folklornih, m uzičkih, recitatorskih i literarnih sekcija. U ovim društvim a radi 183 hiljade aktivnih članova. A ktivnost društava najvećim delom čine koncerti narodne m uzike, folklorne priredbe, pozorišne predstave, akademije i pro­ slave. D ruštva su održala preko 42 hiljade priredbi na kojim a je prisustvovalo oko 21 m ilion posetilaca. Izdavanje knjiga i brošura je do 1980. godine im alo tendenciju stalnog rasta. Posle toga se sm anjuje, tako da je u 1984. objavljeno 4% naslova m anje nego u 1980. godini. Broj i tiraž listova i časopisa je u porastu u odnosu na 1980. godinu. U periodu 1980-1984. godine najveći broj izdatih knjiga je iz oblasti društvenih nauka 32% od ukupnog broja izdatih knjiga, dok knjige iz oblasti književnosti čine 20% 118.

i iz oblasti primenjenih nauka 24%. Od ukupnog tiraža 47% čine knjige iz društvenih nauka, iz književnosti 16%, a iz primenjenih nauka 180/> Tabela 4-57. Knjige i brošure po oblasti dela T iraž. hilj.

Broj dela (n aslo v a) 1948 U kupno M arksizam -lenjinizam D ruštvene nauke Prirodne n auke P rim enjene n auke U m einost L ingvistika,filologija Kjiževnosl G e ografija,biologija,isto rija O pšta grupa Religija

|

1975

|

1984

1948

1

W 5

|

19X4

3413

11239

10918

30739

70449

56411

1088 234 804 269 10 694 67 222 25

103 4916 317 1591 1181 157 2318 279 141 236

41 3499 420 1871 1478 199 2488 41) 227 284

14337 2511 5383 882 24 4789 1034 1648 131

744 43627 738 5497 3950 663 12290 1179 371 1390

97 27932 1087 5868 5112 953 11840 1509 635 1378

Od ukupnog broja naslova 68% knjiga je štam pano na srpskohrvatskom jeziku, 17% na slovenačkom, 5% na m akedonskom , 3% na albanskom i 3% na jezicima ostalih narodnosti. U odnosu na 1980. godinu u porastu je broj knjiga izdatih na m akedonskom jeziku za 8% i na albanskom jeziku za 7%. Knjige i brošure se takođe izdaju na nekoliko stranih, uglavnom svetskih jezika. Od prvih posleratnih godina novinsko-izdavačka delatnost se brzo razvijala. Od 1950. do 1980. godine broj listova je uvećan 8 puta. U periodu 1980-1984. godine broj listova se dalje uvećava za 9% , a tiraž za 8%. Dnevno izlazi 27 listova, čiji tiraž pokriva 59% ukupnog tiraža, 1384 periodičnih listova sa 32% ukupnog tiraža i 1652 lista koji izlaze povremeno sa blizu 9% ukupnog tiraža. Tabela 4-58. Novine (listovi) po jeziku izdanja N o v in e (listovi) 1953

1

'9 7 5

|

T iraž, hilj. 1984

1953

|

1975

|

1984

U kupno

457

1939

3063

318264

765026

1399107

S rp sk o h rv a tsk i i h rv atsk o srp sk i Slovenački M akedonski A lbanski Bugarski Češki i slovački I talijanski M ađarski Rum unski Rusinski Turski O stali jezici

332 68 22 4 1 5 4 10 2 1 2 6

1370 368 100 29 3 4 2 17 3 6

2113 537 175 32 3 11 6 40 7 5 8 126

248972 52009 6470 528 73 769 1026 7615 378 70 50 304

640204 83457 17231 7514 67 502 1202 13953 7 146

1145759 169881 38348 21214 168 616 1458 15436 882 902 423 4020

.

37

-

743

Najčešće se kao izdavači listova javljaju organizacije udruženog rada u privre­ dnim i vanprivrednim delatnostim a, 46% , zatim novinsko-izdavačke organizacije 16%, organi društveno-političkih zajednica 9% , itd. Međutim, najtiražniji su listovi koje iz­ daju novinsko-izdavačke organizacije, 69% ukupnog tiraža i listovi čiji je izdavač Socijalistički savez radnog naroda 22%, dok su O U R u privrednim i vanprivrednim de­ latnostima zastupljeni sa 5% ukupnog tiraža. 119.

Najveći broj listova se štam pa na srpskohrvatskom jeziku 69% , na slovenačkom 18%, na m akedonskom 6% i na jezicima narodnosti 5%. Oko 1% listova štam pa se na stranim jezicima, a na više jezika izlazi 3% listova. U 1984. godini je izlazilo 1474 časopisa. Broj časopisa u odnosu na 1975. godinu povećan je za 20%. U 1984. godini tiraž časopisa iznosio je oko 32 m iliona prim eraka. Časopisi svojom tem atikom zadiru u najrazličitije oblasti. Društvene i primenjene nauke učestvuju sa 55% u produkciji časopisa, a prirodne nauke i književnost sa po 7%. N aučni i naučno-populam i časopisi obuhvataju 67% izdatih časopisa, a časopisi sa kulturno-um etničkom tem atikom 9% . N ajtiražniji su naučni i naučno-popularni časopisi sa 43% ukupnog tiraža, inform ativni časopisi sa 14% i časopisi za decu sa 12% ukupnog tiraža. Najveći broj časopisa se izdaje na srpskohrvatskom jeziku, 69% od ukupnog broja, na slovenačkom 14%, na m akedonskom 4% , na m ađarskom 1%, albanskom 1%, na stranim jezicim a 4% , na više jezika 4% itd. R adio - program stiže do najudaljenijih krajeva zemlje, preko republičkih i pokrajinskih, regionalnih i lokalnih radio-stanica koje su u 1984. godini emitovale pro­ gram preko 860 odašiljača jačine 14087 KW . Tabela 4-59. Radio E m isije ra d io - p ro g r a m a , č a so v a R a d io ­ sta n ic e

1945 1975 1980 1984

m u zič k i p r o g ra m

g o v o rn i p r o g ra m

10360 191807 211442 252673

9565 109167 133630 164852

10 190 191 202

R a d io p retp latn ici hilj. 180 3561 4242 4699

D anas u Jugoslaviji rade 202 radio-stanice koje em ituju program u trajanju od 418 hiljada časova. M uzički program obuhvata 60% ukupnog radio-program a, s tim što zabavna m uzika čini 54% , n arodna m uzika 36% i ozbiljna 10%. U okviru govornog program a emisije vesti obuhvataju 16%, zabavne emisije 15%, spoljna i unutrašnja politika 12% i privreda 9% em itovanih časova. R adio-program se emituje na jezicima naroda i narodnosti, dok ''R adio Jugoslavija" em ituje program na 10 stranih jezika. Tabela 4-60. Televizija T elev izijsk i p ro g ra m u č a so v im a

1960 1975 1980 1984

TV ce n tri

svega

3 8 8 8

924 12955 19420 23068

in fo r ­ m ativ n i

k u llu rn o -u m e tn ič . i z a b av n i

197 4081 6830 7549

511 4615 6850 7950

o b ra ­ zovni

1532 1480 2305

s p o rt

o sta lo

103 1384 1950 2627

113 1343 2309 2637

P re tp la t­ nici, hilj. 30 2747 3735 4075

Početkom šezdesetih godina počinje razvoj televizije, pa slika i r e č postaju najmasovnije sredstvo javnog inform isanja. U 1984. godini iz televizijskih studija emitovano je 23 hiljade časova program a. 120.

Emisije kulturno-um etničkog i zabavnog program a čine 34% od ukupnog emitovanog program a, emisije informativnog program a čine 33%, sportske emisije 11%, dok obrazovni program čini 10% ukupnog program a. Broj televizijskih pretplatnika je u stalnom porastu, tako da je 1984. godine prešao 4 miliona. N a 1000 stanovnika bilo je 177 pretplatnika. 4.4.4. Zdravstvena delatnost Od oslobođenja do danas postignuti su značajni rezultati u organizovanju zdravstvene zaštite i u poboljšanju zdravstvenog stanja stanovništva. N a ostvarene re­ zultate uticao je dinamičan privredni i društveni razvoj, stvarajući ekonomske i druge uslove koji su delovali na čoveka i njegovo zdravlje, vrstu bolesti i okolinu. Povećanje proizvodnje uticalo je i na poboljšanje ishrane stanovništva i uslove stanovanja. Izgrad­ njom novih vodovoda i proširenjem postojećih u većim naseljima poboljšano je snabdevanje stanovništva zdravom pijaćom vodom. Za potrebe zdravstvene zaštite stanovništva 1970. godine izdvajano je 4,8% narodnog dohotka. Posle toga ovo izdva­ janje se smanjuje i u 1984. godini je iznosilo 3,9% narodnog dohotka. Zdravstvo h ilj. 4 l-i

h ilj.

Bolasnifika postal ja

35382521 15-

II5-

I-

1952

1983

1952

1983

Ostvareno je povećanje kapaciteta zdravstvenih organizacija i njihovo bolje korišćenje, kao i povećanje broja stručnih kadrova. U 1983. godini bilo je 4358 punktova u službi opšte medicine, u specijalističkoj službi 2902, u službi medicine rada 1593, u službi predškolske zaštite dece 1200, zaštite školske omladine 781, zaštite žena 974, os­ talim službama 913 i u stom atološkoj zaštiti 3709. Tabela 4-61. Lekari i stomatolozi 1952 Lekari O pšte m edicine Specijalisti Stom atolozi S tanovnika na 1 lekara

|

1971

|

1975

|

1980

|

1983.1/

6364

21902 11360 10544

26264 12238 14026

32850 14705 18145

36872 15672 21200

184

3378

4976

6772

8013

2607

939

813

675

509

Istraživanja za 1984. nisu završena

121.

U bolnicama je u 1983. godini bilo ukupno 127929 postelja ili 5,6 postelja na 1000 stanovnika. Od toga je u opštim bolnicam a bilo 63814 postelja, u specijalnim 31726, u kliničnim 26906, a u vankliničnim stacionarim a 5483. Tabela 4-62. Neki pokazatelji aktivnosti zdravstvene delatnosti

1

1971

|

1975

|

1980

|

1983

O sn o v n a z d ra v stv e n a z a štita o d raslih Lekari S ta n o v n ik a na 1 lek a ra o p š te p ra k s e Posete lek a ru . hilj. O d loga: u kući o b o lelo g

5548 2417 71075 1967

6369 2257 87906 1964

6198 2423 100042 1497

7103 2205 105665 1578

Z d ra v stv e n a z a štita p re d š k o ls k e dece Dečji lekari Dece na 1 lek a ra P osete lek a ru . hilj. O d loga: u kući o b o le lo g

1056 2413 7330 106

1329 1901 10457 160

1639 1574 12619 171

1673 1390 13856 143

P re v en tiv n a a k tiv n o s t, h ilj.p o se la Posete s a v elo v a lištu P a tro n a ž n e p o se te

2075 1198

2288 1453

1486 1776

1550 2076

Z d ra v stv e n a z a š tita š k o lsk e d ece i o m la d in e L ekari D ece na 1 lek a ra Posete, hilj. O d toga: u kući o b o lelo g P rev en tiv n e a k tiv n o s ti, h ilj.p o s e ta Siste m a tsk i p regledi P a tro n a ž n e p o se te Posete s a v e to v a lištu

669 6896 6269 60

815 5464 2353 88

1134 4027 9253 73

1370 3192 10579 90

720 2 193

789 6 258

885 30 284

1059 27 285

460 16871

663 12343

848 10130

887 9894

3673 1193

4751 1595

5721 1803

5934 1891

818 759

1001 809

1052 947

1118 1179

Z d ra v stv e n a z a štita ž e n a L ekari Ž e n a na 1 le k a ra Posete, hilj. G in e k o lo š k im o r d in a c ija m a S a v e to v a lištim a S a v e to v a lištim a za k o n tra c e p c iju P a tro n a ž n e p o se te

U svim zdravstvenim ustanovam a je u 1983. godini radilo 36872 lekara, 8013 stom atologa, 5374 farm aceuta i ostalih zdravstvenih radnika 126485. O rganizovanim radom zdravstvenih radnika do šezdesetih godina iskorenjene su neke endem ske bolesti kao što su m alarija, pegavac, trahom i sifilis. Efikasnom vakcinacijom suzbijene su do elimenacije i druge zarazne bolesti kao što su dečija paraliza, difterija i dr. C elokupno stanovništvo je obuhvaćeno osnovnom zdravstvenom i pre­ ventivnom zaštitom , naročito vakcinacijom , tako da su znatno smanjene i ostale zarazne bolesti. Osetno je sm anjen broj obolelih i um rlih od tuberkuloze, tako da od sedamde­ setih godina ova bolest ne predstavlja zdravstveno socijalni problem u zemlji. U kupni rashodi zdravstvene delatnosti u 1983. godini iznosili su 114,3 milijarde dinara. Od toga je 68% izdvojeno za stacionarnu zaštitu, 33% za am bulantnu, 5% za preventivnu, 3% za stom atološku i 2% za ostalu zaštitu. 122 .

Brzim razvojem zdravstva u posleratnom periodu smanjio se broj stanovnika na jednog lekara. U 1952. je na jednog lekara bilo 2607 stanovnika, a u 1983. godini 509. Ukupan broj medicinskih kadrova bio bi dovoljan da zadovolji potrebe zdravstvene zaštite stanovništva. M eđutim, njihov teritorijalni raspored nije zadovoljavajući. U univerzitetskim centrima je zaposleno preko 38% kadrova, a u nedovoljno razvijenim područjima od ukupnog broja lekara radi samo 25%. Tabela 4-63. Uzroci smrti S tru k tu ra u % 1971

1

'” 5

U m rli na 100 hilj s ta n o v n ik a |

1982

1971

|

1975

|

1982

U kupno um rli

100

100

100

870

865

Infektivne i p a ra z ita m e bolesti

3,7

1,4

0,8

32

12

7

T uberkuloza N eoplazm e Bolesti org an a za disanje

2,0 11,6 5,8

1,4 13,4 7,4

0,7 15,3 5,8

17 101 51

12 116 64

6 137 52

898

Bolesti srca i k rvnih su d o v a

32,9

41,4

50,2

286

358

451

Nesrećni slučajevi N edovoljno definisane bolesti

7.6 27,7

66.9 17,0

7,0 8,6

66 241

60 147

63 77

Ostali uzroci sm rti

10,7

11,0

11,6

93

95

104

Osnovna zdravstvena zaštita odraslih odvija se u am bulantam a opšte medicine i medicine rada. U ovim ustanovam a je 1983. godine radilo 7103 lekara i obavilo 106 miliona pregleda, što znači da jedan lekar obavi oko 52 pregleda dnevno. N a zaštiti predškolske dece učinjen je veliki napredak kako po broju angažovanih radnika tako i po obimu rada. Smanjena je sm rtnost odojčadi od 140 na 1000 živorođene dece u 1951. na 32 u 1983. godini. I pored toga, smrtnost odojčadi je visoka i spada među najviše u Evropi na šta utiču velike razlike po republikam a i po­ krajinama. U 1983. godini je stopa smrtnosti u SR Sloveniji iznosila 16, u SAP Vojvodini 15, u SR Makedoniji 54, a u SAP Kosovu 72 umrla odojčeta na 1000 živorođenih. U zdravstvenoj zaštiti školske omladine postignuti su skromniji rezultati u od­ nosu na ostale vidove zaštite, posebno u nerazvijenim i seoskim područjima, što se ogleda u nedovoljnom obuhvatu omladine sistematskim pregledima. Na zdravstvenoj zaštiti žena učinjen je, takođe, veliki napredak, a posebno na zaštiti trudnica. U 1983. godini preko 90% porođaja obavljeno je uz stručnu pomoč zdravstvenih radnika, odnosno 84% porođaja je obavljeno u porodilištima. Povećao se broj poseta u savetovalištima za kontracepciju, osim u SAP Kosovu. Smrtnost stanovništva je u stalnom opadanju. U 1952. je od 1000 stanovnika umiralo 12, a u 1983. godini 7,5. U odnosu na uzroke smrti smanjuje se sm rtnost od infektivnih bolesti i tuberkuloze, a u porastu je sm rtnost od malignih neoplazmi i kar­ diovaskularnih bolesti. Polovina umrlih u 1983. godini je od bolesti srca i krvnih sudova, a 15% od malignih neoplazmi. 4.4.5. Delatnost društvene i socijalne zaštite Društvena zaštita dece i omladine se najvećim delom ostvaruje u organizacijama za predškolski vaspitno - obrazovni rad i u domovima učenika i studenata. Ona obuh­ vata određene oblike organizovanog zbrinjavanja, podizanja i vaspitanja dece predškolskog uzrasta i smeštaj učenika i studenata koji se školuju van mesta boravka. 123 .

Dosadašnji razvoj ove delatnosti karakteriše povećanje broja organizacija i veću obuhvatnost dece i om ladine. Tom e je posebno doprinelo stvaranje fondova za neposrednu dečiju zaštitu. Stabilniji izvori finansiranja omogućili su izgradnju većeg broja novih objekata, a time i povećanje obuhvata dece i om ladine raznim oblicima društvene zaštite. M eđutim , nivo društvene zaštite u celini i dalje zaostaje za potrebam a porodice i društva. K ao sastavni deo obrazovno - vaspitnog sistema predškolsko vaspitanje i obra­ zovanje (dečje jasle, vrtići, zabavišta) obezbeđuje dnevno zbrinjavanje, negu i ishranu dece uzrasta do 7 godina. Tabela 4-64. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje D eca ukupno

O rg a n iz a c ije

P re m a u z ra stu d o 3 g o d in e

1950 1975 1980 1985

526.1/ 2436 3430 4153

23469.1/ 191427 304735 401049

|

p re k o 3 godine

6651 26942 47608 69892

16818 164485 257127 331157

1/ O b u h v a ć e n a i o b d a n iš ta za šk o ls k u d ecu .

M reža predškolskih vaspitno - obrazovnih organizacija se sve više širi. Od 1946. do 1985. godine broj tih organizacija povećan je 23 puta, a broj dece 42 puta. M ada je porast značajan, o buhvat dece je još nedovoljan. Od ukupnog broja dece uzrasta do 7 godina sam o je 0,7% bilo obuhvaćeno 1948, a 1985. godine 15%. U predškolskim organizacijam a najbrojnija su deca uzrasta 3 - 7 godina. U okviru te grupe najviše je dece 6 - 7 godina (36% ), što pokazuje da je zbrinjavanje dece uzrasta do 3 godine još nedovoljno. Od 400 hiljada dece smeštene u ovim organizacijama u 1985. godini 69% je dece koja u toku dana borave preko 8 časova. Od ukupnog broja smeštenih 81% su deca čija su oba roditelja zaposlena i 15% deca čiji je samo jedan ro­ ditelj zaposlen. Za decu iz porodica sa m anjim prihodim a društvena zajednica participira u troškovim a boravka za 54% dece. U 1985. godini u predškolskim organizacijam a je bila zaposlena 41 hiljada radnika, a od toga je 20 hiljada vaspitnog osoblja, preko 6 hi­ ljada zdravstvenog i oko 2 hiljade adm inistrativnog osoblja. I pored postignutih rezultata, nivo, obim i m aterijalna osnova društvene zaštite dece i om ladine ne odgovaraju rastućim potrebam a porodice i društva. Tabela 4-65. Domovi učenika i studentski domovi D o m o v i u č e n ik a dom ovi 1946 1950 1975 1980 1985

|

556 1110 260 261 236

učenici 50615 114625 42431 43590 37767

S tu d e n tsk i d o m o v i dom ovi 5.1/ 18 60 75 79

|

stu d e n ti 1620.1/ 4864 36621 44548 48827

1/ S tu d e n tsk i d o m o v i sa m o u S R Srbiji i S R H rv a ts k o j.

Broj dom ova učenika i učenika koji se nalaze na školovanju van m esta stano­ vanja osetno se sm anjuje, dok se povećava broj studentskih dom ova i smeštenih stude­ 124.

nata. U 1985. godini u 236 dom ova za učenike bilo je smešteno 37767, a u 79 studentskih domova 48827 korisnika. Troškove boravka u domovima za 58% korisnika snose roditelji u celini, za 10% društvena zajednica, za 27% učestvuju roditelji ispod polovine troškova, dok za 5% korisnika roditelji uplaćuju više od polovine troškova boravka. Kao poseban oblik društvene brige o deci, dodatak na decu je novčani vid pomoći porodicama sa manjim primanjima. Uslovi za sricanje prava na dodatak na decu i visina dodatka regulisani su republičkim i pokrajinskim propisima. Tabela 4-66. Dodatak na decu K o risn ici, u hilj.

D eca n a k o ju se p rim a d o d a ta k ,u hilj.

Isplaćena sred stv a, u mil. din.

1022 1018 1830 1864 1749

21 32 3671.1/ 8823 26993

445 474 846 832 765

1948 1950 1975 1980 1984 1/ Bez C rn e G o re i S A P K o so v a

Socijalnoj zaštiti, koja se preduzima u cilju sprečavanja socijalne ugroženosti dece, omladine i odraslih lica, društvo poklanja punu pažnju. Za to se staraju odgovarajuće službe i institucije raznim oblicima pomoći i stručnog socijalnog rada. Tabela 4-67. Socijalna zaštita dece, omladine i odraslih O rg an izacije za o d ra s la lica

O rg an izacije za decu i o m la d in u b roj 1946 1950 1980 1984

270 236 248

|

korisnici

b ro j

22866 21164 19939

158 109 139 158

1

O rganizacije za p ro fesio n aln u reh ab ilitaciju

korisnici

broj

6620 7412 24707 28872

18 7 60 73

|

korisnici 2860 601 5892 7543

Tokom rata je znatan broj dece ostao bez roditelja. U 1950. godini je bilo 214 organizacija za smeštaj i zbrinjavanje dece lišene roditeljskog staranja u kojima je bilo smešteno oko 19000 dece. Od 1953. godine smanjuju se kako broj organizacija tako i broj dece. U 1984. godini u 51 organizaciji smešteno je preko 4500 štićenika. U 1984. godini bilo je 84 organizacije za zbrinjavanje teže invalidne dece sa 6270 štićenika. Oko 5500 dece ometene u psihičkom i fizičkom razvoju bilo je smešteno u 6} organizaciju. U 52 organizacije bilo je smešteno 3607 zapuštene dece i omladine. Najviše korisnika je primljeno po odluci organa starateljstva - 60% i po odluci suda Kapaciteti organizacija za smeštaj i zbrinjavanje odraslih lica su u porastu, U 158 organizacija 1984, godine je bilo smešteno oko 29 hiljada korisnika, prema oko 7 hiljada u prvim posleratnim godinama. Međutim, to je još nedovoljno s obzirom na porast broja starih i nezbrinutih lica. 125 .

U porastu je i broj organizacija za profesionalnu rehabilitaciju, koje obezbeđuju stručno osposobljavanje i zapošljavanje lica sa sm anjenim radnim sposob­ nostima. U 1984. godini u 73 organizacije bilo je preko 7500 lica. Znatni napori i m aterijalna sredstva ulažu se u razvoj centara za socijalni rad, koji neposredno sprovode socijalnu zaštitu, prate i proučavaju pojave i problem e u ob­ lasti socijalne zaštite. U poslednjih deset godina broj centara i broj zaposlenih u centrim a povećan je skoro tri puta. Od 266 hiljada m aloletnih korisnika usluga ovih službi, koliko ih je bilo 1984. godine, najbrojnija je kategorija dece ugrožene porodičnom situacijom 56%, zatim dece s porem ećajim a u ponašanju - 17%, dece ometene u psihičkom razvoju - 13% i dece om etene u fizičkom razvoju - 5% . Od 370 hiljada punoletnih korisnika, 24% su ostareli korisnici, 23% m aterijalno neobezbeđeni, 19% fizički i psihički ometeni i 11% sa porem ećajim a u ponašanju. Najčešći oblik zaštite je novčana pom oć, a zatim ostali oblici, pom oć u naturi, starateljstvo i smeštaj u organizaciju socijalne zaštite. U 1984. godini od ukupnog broja zaposlenih (14175) u organizacijam a socijalne zaštite 20% su radnici neposredno angažovani na vaspitno - obrazovnom radu i na os­ posobljavanju dece i om ladine, 30% zdravstveni radnici a 50% su radnici angažovani na adm inistrativnim , finansijskim i ostalim poslovim a. 4.4.6. Delatnost fizičke kulture U 13 hiljada sportskih organizacija 1982. godine najm asovnije su zastupljeni fudbal, streljaštvo, lov, šah, rukom et, košarka, kuglanje, sportski ribolov i stoni tenis. Ove organizacije čine 75% od ukupnog broja organizacija. Od preko 1,5 m iliona aktivnih članova u organizacijam a fizičke kulture žene su zastupljene sa 15%, a njihova aktivnost je najizraženija u Savezu za telesno vaspitanje “P artizan ” 24% i u planinarskim društvim a 20% . Pionirke i juniorke čine više od polo­ vine aktivnih članica. Učenici i studenti učestvuju sa 40% , a radnici sa 42% u ukupnom broju članova. Organizacije fizičke kulture su u 1982. godini organizovale blizu 120 hiljada takm ičenja, 10 hiljada izleta koliko i javnih časova, sletova i festivala, preko 1500 logo­ rovanja i oko hiljadu kroseva i akadem ija. Tabela 4-68. Fizička kultura A k tiv n i č lan o v i, hilj. O sn o v n e o rg a n iz a c ije 1953 1960 1971 1982.1/

7886 10604 8708 13243

ukupno

žene

642 862 874 1509

114 163 132 229

>/ O b ra d a re z u lta ta islra ž iv a n ja (k o je se vrši sv a k e d ru g e g o d in e) za 1984. g o d in u je u to k u .

U finansiranju organizacija za fizičku kulturu sam oupravne interesne zajednice za fizičku kulturu i savezi za fizičku kulturu učestvuju sa 25% , privredne i vanprivredne organizacije sa 14%, dok same organizacije ostvaruju prihod sopstvenim delatnostim a, kao i prihod od članarina, takm ičenja i priredbi sa 34%. Jugoslavija je bila uspešan dom aćin nekoliko značajnijih sportskih priredbi (XIV zimske olimpijade, nekoliko svetskih i evropskih prvenstava, m editeranskih i balkanskih igara i dr.). 126.

4.4.7. Delatnost organa uprave i narodna odbrana U organima društveno-političkih zajednica bilo je u 1984. godini blizu 191 hi­ ljada zaposlenih ili 3,1% od ukupnog broja zaposelnih u društvenom sektoru. U orga­ nima uprave radilo je 110 hiljada zaposelnih a od toga u organim a federacije 12,6 hiljada ili 0,2% od ukupnog broja zaposlenih u društvenom sektoru. Za upravu i narodnu odbranu se trošilo pre 1980. godine nešto više od 10% narodnog dohotka, a zatim se učešće ovih rashoda smanjivalo i u 1984. iznosilo je 8.3%. Učešće rashoda organa svih društveno-političkih zajednica u narodnom dohotku sm a­ njeno je sa 4,2% u 1980. na 3,9% u 1984. godini. Takođe je u istom periodu smanjeno učešće rashoda za narodnu odbranu sa 5,6% na 4,4%. U rashodima za narodnu od­ branu nisu obuhvaćena sredstva koja narodna odbrana ostvaruje mimo budžeta kao prihode od sopstvene delatnosti, kao i sredstva drugih društvenih subjekata, tj. orga­ nizacija udruženog rada i drugih organizacija i zajednica, koja se troše za društvenu samozaštitu i opštenarodnu odbranu. Tabela 4-69. Učešće rashoda organa društveno-političkih zajednica i narodne odbrane u narodnom dohotku - u procentima 1965

|

1970

|

1975

|

1980

|

1984

UK U PN O

10,3

9,8

10,8

9,8

8,3

O rgani dru štv en o -p o litičk ih zajednica U tom e O rgani federacije N a ro d n a o d b ra n a

4,4 0,62 5,9

4,3 0,64 5,5

4,5 0,73 6,3

4,2 0,74 5,6

3,9 0,36 4,4

U periodu usporavanja i stagnacije privredne aktivnosti u poslednjih pet godina (1980-1984), došlo je do smanjivanja učešća zaposlenih u organim a društveno-političkih zajednica u odnosu na ukupan broj zaposlenih u društvenom sektoru, što znači da je zapošljavanje u ovoj oblasti bilo sporije od zapošljavanja u društvenom sektoru u celini. Došlo je i do smanjivanja učešća rashoda organa društveno-političkih zajednica i nar­ odne odbrane u ukupnom narodnom dohotku, čemu su doprinele i stabilizacione mere tekuće ekonomske politike koje su preduzimane u ovoj oblasti u smislu manjeg zapošljavanja i veće racionalizacije poslovanja. 4.4.8. Doprinos Jugoslovenske narodne armije izgradnji zemlje 1945-1985. godine Posle pobedonosnog završetka četvorogodišnjeg oslobodilačkog rata i socijalističke revolucije, Jugoslovenska narodna armija se uporedo sa vlastitom izgrad­ njom, borbom protiv ostataka neprijatelja, čuvanja tekovina revolucije i mira na grani­ cama, najpre angažuje u borbi za obnovu ratom razorene zemlje, a zatim u izgradnji samoupravnog socijalističkog društva. Izgradnja i rekonstrukcija puteva. Zajedno sa radnim ljudima i građanima. Ju ­ goslovenska narodna armija dala je veliki doprinos izgradnji i rekonstrukciji putne mreže. Njene inženjerijske jedinice su uz pomoć ostalih pripadnika Armije, izgradile i rekonstruisale od 1945. do 1985. godine 11038 kilometara puteva. Medu značajnijim putevima, pravcima i rejonima na kojima su jedinice JN A bile angažovane u izgradnji, ili su ih sufmansirale, spadaju, pored ostalih, Jadranska magistrala, Ibarski put, autoput Beograd-Zagreb i dr. Inženjerijske jedinice čiji je doprinos u gradnji puteva najveći, bile su, posebno od 1954. godine, veoma dobro opremljene. Inženjerija je imala mehanizaciju na evrop127 .

skom nivou, stručne kadrove i razrađenu tehnologiju građenja, pa je dala značajan do­ prinos izgradnji puteva u zemlji. U periodu 1945-1974. godine Jugoslovenska narodna armija je izgradila i rekonstruisala 11 hiljada kilom etara puteva. Samo u poslednjih deset godina, od 1975. do 1985. godine, izgrađen je 5661 kilom etar puteva. Godišnje je građeno ili rekonstruisano između 350 i 650 kilom etara puteva, a najviše izgrađenih pu­ teva je bilo 1985. godine 664 kilom etra. Izgradnja vodovodne mreže. O d 1945. godine su inženjerci i pripadnici drugih rodova, radeći sa om ladinom i građanim a u m estim a širom Jugoslavije, izgradili i rekonstruisali više hiljada kilom etara vodovodne mreže. Veoma je dugačak spisak mesta u kojima su vojnici i starešine učestvovali u gradnji vodovodne mreže. Pripadnici Armije gradili su svake godine po više desetina pa i stotina kilom etara vodovodne mreže, a sam o u periodu 1975-1985. godine je izgrađeno 1892 kilometra. Osim u gradovim a, vojnici i starešine su gradili vodovode u mnogim selima, gde je voda dovođena sa planina i sa udaljenosti od više desetina kilom etara. Izgradnja železničkih pruga. Inženjerijske jedinice, zajedno sa pripadnicim a os­ talih rodova su u periodu 1946-1960. godine učestvovale u izgradnji više od 700 kilo­ m etara železničkih pruga od 1300 kilom etara ukupno izgrađenih pruga u Jugoslaviji u tom periodu. Pripadnici Arm ije učestvovali su u gradnji pruge .Bosanski Šamac - Sara­ jevo (ukupna dužina pruge 242 kilom etra), Bihać - K nin (115 km), Banja Luka - Doboj (97 km), Sabac - Z vom ik (74 km ), K uršum lija - Priština (71 km), Kruševac - Kraljevo (59 km), Nikšić - T itograd (56 km ) i Lupoglav - Štalije u Istri (53 km). Osim toga, A r­ mija je učestvovala i u polaganju drugog koloseka na prugam a Beograd - Zagreb i Šamac - Sarajevo, kao i na izgradnji 65 kilom etara dugačke pruge od Savskog M arofa preko K um rovca do m esta Im eno na pruzi Zidani M ost - M aribor, U toku posleratne gradnje železničkih pruga, inženjerijske jedinice su probile 117 tunela u ukupnoj dužini od 16,5 kilom etara. Izgradnja mostova. Od 1945 - 1985. godine pripadnici Armije su izgradili i rekonstruisali 1273 m osta u ukupnoj dužini preko 36000 m etara. U poredo sa gradnjom puteva i železničkih pruga, inženjerci su gradili uglavnom arm irano-betonske i drvene, a prem a potrebam a i m etalne m ostove, kao privrem ena rešenja za kratkoročnu upo­ trebu. Svake godine inženjerci su, zavisno od planova i potreba društveno-političkih zajednica, u okviru svoje redovne vojno-stručne i borbene obuke, gradili po više desetina mostova. U periodu 1945 - 1985. godine gradili su u prošeku po tridesetak mostova godišnje, a za poslednjih deset godina, izgradili su 312 i rekonstruisali 36 m ostova u dužini od oko 100 kilom etara. Najčešće su to bili arm irano-betonski i mostovi metalne konstrukcije. Sticanje kvalifikacija. Sticanju raznih kvalifikacija vojnika za vreme služenja vojnog roka poklanja se izuzetna pažnja u svim jedinicam a Jugoslovenske narodne ar­ mije. U periodu 1945 - 1985. godine više od rpilion m ladića iz svih krajeva zemlje steklo je diplome kvalifikovanih radnika raznih struka i specijalnosti, Od 1945- do kraja 1985. u Armiji je steklo kvalifikacije za rukovaoce inženjerijskih m ašina, za tesare i zidare oko 123 hiljade vojnika, za vozače m otornih vozila "Cu i "E" kategorije 520 hiljada, za kuvare 330 hiljada, za pekare 90 hiljada, za saobraćajce 20 hiljada i za bolničare 20 hiljada vo­ jnika. To predstavlja poseban doprinos Armije privrednom razvoju zemlje, jer svi ti mladići, od kojih je najveći broj došao na odsluženje vojnog roka bez ikakvih kvalifika­ cija, posle odsluženja vojnog roka odlaze u svpje životne i radne sredine obogaćeni no­ vim znanjima i iskustvima za obavljanje raznih zanim anja. 128.

Doprinos vojnih instituta. U Jugoslovenskoj narodnoj armiji radi više savremeno opremljenih instituta, koji svojim dostignućima upotpunjuju i pom ažu rad srodnih ustanova u građanstvu. Kroz razvijenu i intenzivnu saradnju sa vanarm ijskim naučnoistraživačkim institucijama i fakultetima na razvojnim program im a i na primenjenim istraživanjima u svim oblastim a vezanim za problem atiku osvajanja sredstava naoružanja i vojne opreme, ostvarena je značajna cirkulacija znanja čime je obogaćen opšti naučni potencijal. Vojnotehnički instituti su tokom četiri decenije dali veliki doprinos razvoju jugoslovenske privrede. U poredo sa radom na istraživanju i razvoju naoružanja i vojne opreme, mnoga rešenja i rezultate iz te oblasti su transformisali za civilne potrebe. Pored svojih redovnih armijskih zadataka, vojnotehnički instituti preuzimaju i odgovarajuće poslove za potrebe privrednih i drugih organizacija. Vojnotehnički institut kopnene vojske se prema kadrovskim potencijalima i la­ boratorijskoj opremi svrstava u najveće naučnoistraživačke organizacije u zemlji. Uspešno rešavajući probleme savremenih konstrukcija naoružanja i vojne opreme, In­ stitut je radio na istraživanju i razvoju najsavremenijih konstrukcionih m aterijala i vrhunskih svetskih tehnologija za njihovo dobijanje, preradu i ugradnju. Kvalitet i funkcionalnost tih m aterijala i tehnoloških rešenja verifikovani su i na sredstvima naoružanja i vojne opreme, a domaće fabrike su ih široko uvele u proizvodnju robe za domaće tržište i izvoz. Razradom kriterijum a i m etoda za kontrolu kvaliteta svojih proizvoda za potrebe Armije, značajno se uticalo na podizanje opšteg nivoa kvaliteta proizvodnje jugoslovenske industrije. Pored toga, Institut je dao značajan doprinos pri­ vrednom razvoju zemlje kroz obavljanje specijalnih radova na hidroenergetskim i in­ dustrijskim objektima, kao što su hidroelektrane M ratinje i Đerdap, železare Nikšić i Zenica, M etalurško-rudarski kom binat Bor i luka Bar. U okviru saradnje sa upravom za civilnu plovidbu, Institut je izvršio ispitivanja i dao elemente za rekonstrukciju poletno-sletnih staza na aerodrom im a T itograd, Cilipi, Beograd, Ti vat, Ljubljana, Ohrid i M aribor. Značajan doprinos, takođe, predstavlja sistem elektronskog obezbeđenja raz­ nih objekata koji je projektovan od dom aćih kom ponenata. Zapaženi radovi izvršeni su i na području civilne zaštite, vodosnabdevanja i prečišćavanja vode. Vazduhoplovno-tehnički institut, takođe, najneposrednije sarađuje sa privre­ dnim i istraživačkim organizacijama i institucijam a u građanstvu. Institut je pružao razne istraživačke, stručno-tehničke i ostale usluge radnim organizacijama i drugim in­ stitucijama u zemlji, sarađujući sa njima na rešavanju mnogih složenih tehničkih pro­ blema. Ostvarena je saradnja sa preko dvadeset radnih i naučno-istraživačkih organizacija u oblasti m aterijala i tehnologija. Institut je uspešno izvršio suspstituciju za skoro sva pogonska goriva koja su se ranije uvozila. Danas ne postoji potreba za uvo­ zom ulja za vazduhoplovno naoružanje, nekih specijalnih ulja za zaštitu naoružanja i drugih proizvoda za podmazivanje i zaštitu tehničkih materijalnih sredstava. Brodarski institut takođe obavlja niz poslova za potrebe brodogradnje i privrede izvan Jugoslovenske narodne armije. Za brodograđevinsku industriju, odnosno trgovačku brodogradnju Jugoslavije, svake godine Institut izvrši više ispitivanja raznih modela brodova, propelera, ili drugih brodskih elemenata. Hidrografski institut Ratne m ornarice učestvuje u rešavanju mnogih zadataka koji su zainteresovani privreda, u prvom redu pom orska, i naučne institucije koje se bave istraživanjem Jadrana, hidrografskim i okeanskim premerima mora i izradom po­ morskih karata. Ovaj institut snabdeva pomorskim kartam a, potrebnim za sigurnost plovidbe i norm alno odvijanje pom orskog saobraćaja, pomorsko-privredne organizacije, 129.

pom orske škole i dr. Pored toga, bavi se i prem eravanjem priobalnog područja i izradom odgovarajućih elaborata za potrebe privrede. Vojnogeografski institut se posebno afirm isao u izradi geodetskih podloga za projektovanje saobraćajnica, naftovoda, geofizičkih istraživanja, šem atskih karata, pla­ nova krupnih razm era, geografskih istraživanja, geografskih karata, i slično. T opo­ grafske, geografske, reljefne i druge karte dostupne su radnim i naučnim organizacijam a, ustanovam a i pojedincim a. Tehničko opremanje i modernizacija. Osnovni ciljevi tehničkog oprem anja i m odernizacije JN A realizuju se oslanjanjem , pre svega, na sopstvene istraživačko-razvojne i proizvodne m ogućnosti zemlje. Oko 90% sredstava i sistema naoružanja i vojne oprem e, koji se danas proizvode u zemlji, rezultat su vlastitih istraživanja i razvoja. Istraživačko razvojni potencijal se danas sastoji od nekoliko hi­ ljada istraživača u vojnim naučnim i istraživačko-razvojnim organizacijam a, radnim or­ ganizacijam a vojne industrije i drugim istraži vačko-razvojnim i proizvodnim organizacijam a širom Jugoslavije. Od 1981. godine do danas razvijeno je više od stotinu novih sredstava i sistema naoružanja i vojne oprem e i osvojena njihova serijska proizvodnja. M eđu njima su vrlo složeni i savrem eni sistemi, kao što su: avioni, helikopteri, oklopni transporteri i tenkovi, raketni sistemi, složeni elektronski uređaji i drugo. Više stotina sredstava i sistema naoružanja i vojne oprem e proizvodi se u organizacijam a udruženog rada, koje su članice Zajednice industrije n aoružanja i vojne oprem e Jugoslavije, kao i u drugim or­ ganizacijam a udruženog rada, a više stotina organizacija udruženog rada iz cele zemlje učestvuju kao kooperanti-isporučioci sirovina, reprom aterijala, delova, sklopova i dr. V ojnoekonom ska i naučno-tehnička saradnja sa inostranstvom , i pored složenih vojnopolitičkih i ekonom skih uslova u kojim a se odvija, beležila je stalan napredak. K arakterišu je povećan obim , učešće sve većeg broja zemalja (naročito nesvrstanih i zem alja u razvoju) i sve veća raznovrsnost i kvalitet oblika saradnje. Pomoć JNA prilikom elementarnih nepogoda. U nizu elem entarnih nepogoda, koje su veom a često nanosile ogrom ne m aterijalne štete i odnosile ljudske živote, vojnici i starešine Jugoslovenske narodne arm ije su bili m eđu prvim a koji su pružali pomoć stanovništvu. Prilikom katastrofalne poplave, koja je m aja 1965. godine zahvatila 16 opština regiona Kraljevo, pripadnici Arm ije su bili m eđu prvim a na m estu nesreće. U borbi sa vodenom stihijom spasli su 300 ljudskih života. U vreme katastrofalnog zemljotresa u Banja Luci pom oć Arm ije ispoljila se u pružanju m edicinske pomoći povređenima. sm eštaju stanovništva pod šatore, obezbeđenju hranom i vodom za piće, raščišćavanju ruševina, itd. E fikasna i brza pom oć pružena je prilikom zem ljotresa koji je pogodio C rnogorsko prim orje i kontinentalni deo SR Crne G ore 1979. godine. Pružajući pomoć stanovništvu, inženjerijske i druge jedinice Arm ije dale su 63880 radnih časova u vrednosti od blizu 3,2 m iliona dinara. N a područjim a koja su zahvaćena zemljotresom na K opaoniku i danas rade inženjerijske jedinice JN A . Izgradile su saobraćajnice koje su povezale m noga sela i zaseoke. T renutno grade put koji će asfaltnom trakom povezati sva m esta između Brusa i Kuršumlije. Učešćem u obuzdavaju vatrene stihije pripadnici JN A su u svim delovima zemlje dali neprocenjiv doprinos spašavanju ljudskih života i m aterijalnih dobara. Najsvežiji prim er predstavlja učešće blizu 5 hiljada vojnika i starešina u gašenju desetine požara, 130.

koji su u leto 1985.godine zahvatili neke delove priobalnog pojasa i ostrva na Ja d ran ­ skom moru. Doprinos stabilizaciji. U naporim a koje čitava jugoslovenska zajednica preduzima na planu privredne stabilizacije, pripadnici Jugoslovenske narodne armije su pos­ tigli rezultate koji ukazuju da je ova opštedruštvena akcija najozbiljnije shvaćena i da predstavlja sastavni deo života i rada svih vojničkih kolektiva. Štednja, racionalno pos­ lovanje i druge mere ekonomske stabilizacije sprovode se u Jugoslovenskoj narodnoj armiji u svim jedinicama i ustanovam a. Opštearm ijskim program om štednje utvrđeni su zadaci i obaveze svih kom andi jedinica i ustanova za ekonomično trošenje sredstava. Poseban doprinos Armije stabilizaciji su finansijski efekti ostvareni u razvoju infrastrukture. Od 1981. do 1984. godine vrednost radova na infrastrukturnim objektima u tekućim cenama iznosila je 6,8 milijardi dinara, a učinjeni troškovi za tu izgradnju iz­ nosili su oko 3 milijarde, tako da je zajednici samo u tom periodu ušteđeno 3,8 milijardi dinara. Uz mala ulaganja obezbeđuju se značajne količine hrane za ishranu pripadnika JNA. Istovremeno, time se smanjuje pritisak na tržište poljoprivrednih proizvoda. Po­ ljoprivrednom delatnošću se m aksim alno i racionalno koristi slobodno vojno zemljište (oko 11 hiljada hektara obradivih površina) koje se preko civilnih organizacija ne može obrađivati. Pored toga gaji se oko 10 hiljada grla stoke. Godišnje se u prošeku proizvede oko 27 hiljada tona žitarica, 8 hiljada tona povrća za zimnicu, 40 hiljada tona industrij­ skog bilja, 40 hiljada tona krm nog bilja, 600 tona svežeg mesa i drugih proizvoda. P ro­ izvodnja je namenjena 80% za potrebe Armije, a 20% za potrebe stanovništva. Odmor i rekreacija. U čitavoj posleratnoj izgradnji JN A je u svom sastavu imala posebnu organizaciju čiji je zadatak da stvara uslove i organizuje odm or pripad­ nika JN A i članova njihovih užih porodica. D anas JN A ima 13 vojnih odm arališta. Radi boljeg korišćenja izgrađenih kapaciteta, om ogućeno je da vojna odm arališta koriste i građani, pa i stranci u vreme kad su kapaciteti slobodni. Vojna odm arališta sve rashode pokrivaju sopstvenim prihodim a od prodaje roba i usluga i plaćaju sve obaveze prema društvenoj zajednici.

131.

5. POTROŠNJA I USLOVI ŽIVOTA STANOVNIŠTVA U posleratnom periodu ostvareno je značajno poboljšanje uslova života i rada radnih ljudi i građana. Stalni porast proizvodnje širio je materijalnu osnovu za zado­ voljavanje ličnih i zajedničkih potreba. K ao rezultat povećane potrošnje (lične i zajedničke) nastale su krupne kvalitativne promene u svim elementima životnog stan­ darda: u ishrani.odevanju, stanovanju, obrazovanju, zadovoljavanju kulturnih i zdravstvenih potreba, poboljšanju socijalne sigurnosti i dr. U raspodeli ostvarenog društvenog proizvoda lična potrošnja je učestvovala do 1965. godine sa 51-52%, od 1965. do 1979. sa 54-55%, a od 1980. do 1984. godine učešće se smanjilo na oko 50%. Ako se ovom delu doda i oko 11-13% u periodu do 1979, odnosno 11% društvenog proizvoda u 1983. i 1984. godini koji stanovništvo troši u obliku zajedničke potrošnje (obrazovanje, zdravstvo, kultura i dr.), za ukupnu potrošnju stanovništva (ličnu i zajedničku) do 1979. godine odlazilo je 65-68% društvenog proizvoda, a u 1983. i 1984. godini 61%. U sredstvima za ličnu i zajedničku potrošnju bio je uključen još i deo sredstava iz inostranstva (deo od podignutih zajmova), kao i sredstva od doznaka radnika na pri­ vremenom radu u inostranstvu. Zbog toga je lična i zajednička potrošnja, u dosta dugom periodu, bila iznad stvarnih mogućnosti. Od 1980. godine počinje značajnije usporavanje rasta proizvodnje (društveni proizvod raste 1% godišnje), otplate inostranih kredita su znatno veće od novodobijenih kredita, a osetno se sm anjuju i doznake radnika na pri­ vremenom radu u inostranstvu, pa je sve to uticalo na smanjenje lične i zajedničke potrošnje. Smanjenje lične i zajedničke po tro šile nam etnulo se kao nužnost radi usklađivanja potrošnje i realnih m aterijalnih mogućnosti. 5.1. POTROŠNJA STANOVNIŠTVA 5.1.1. Obim i struktura lične potrošnje Od 1952. do 1984. godine lična potrošnja se povećala 5 puta, ili prosečno godišnje preko 5%, a njeno prosečno učešće u narodnom dohotku iznosilo je 60%. Po­ rast lične potrošnje bio je različit po periodima. Od 1952. do 1955. godine povećavala se prosečno godišnje oko 6% , a u sledećoj deceniji, tj. od 1955. do 1965. godine preko 7%, dok je u periodu 1965 - 1980. prosečno godišnje povećanje iznosilo 5%. Od 1981. do 1984. godine lična potrošnja se svake godine smanjivala za 1% , a njeno učešće u narodnom dohotku opalo je od 61% , koliko je iznosilo u periodu 1955 - 1965. godine, na 58%. Realan porast lične potrošnje od 1952. do 1979. godine uslovio je i promene u njenoj strukturi. Najznačajnija prom ena je smanjenje učešća izdataka za ishranu od 54% 133.

u 1952. na 38% u 1979. godini. Sm anjeno je i učešće izdataka za odeću i obuću od 19% na 11 % , i za piće i duvan od 14% na 11%, a istovrem eno se povećalo učešće izdataka Struktura izdataka za ličnu potrošnju karakterističnih za strukturu lične potrošnje višeg standarda. Povećalo se učešće izdataka za saobraćaj, u prvom redu za nabavku i održavanje autom obila od 2% u 1952. na 12% u 1979. godini, kao i učešće izdataka za nabavku nam eštaja i ostale opreme za dom aćinstvo od 5% na 10% i izdataka za obrazovanje, kulturu i razonodu od 1% na 4% . M eđutim , istovrem eno sa stagna­ cijom i padom realne lične potrošnje posle 1980. godine došlo je do izvesnih prom ena u strukturi lične potrošnje. Povećalo se učešće izdataka za ishranu od 38% u 1979. na 40% u 1984. godini, učešće izdataka za ogrev i osvetljenje od 7% na 8% , a istovremeno se sm anjilo učešće izdataka za nam eštaj i oprem u za dom aćinstvo od 10% na 9% , za odeću i obuću od 11% na 10%, itd. Slična tendencija nastavljena je i u 1985. godini. Tabela 5-1. Struktura lične potrošnje stanovništva u p ro ce n tim a 1952 U kupno I s h ra n a Piće i d u v a n O deća i obuća N a m e šta j i o p r e m a z a d o m a ć in s tv o O grev, osv e tlje n je i o d rž a v a n je s ta n a H ig ije n a i n e g a z d ra v lja O b ra z o v a n je , k u ltu r a i r a z o n o d a S a o b ra ć a j i P T T u slu g e L ični p re d m e ti i sličn o N e ra s p o re đ e n o

|

1955

|

1965

|

1975

|

1980

1

19851/

100

100

100

100

100

100

53,7 13,6 18,8 4,8

52,9 11,4 18,4 5,7

42,8 9,3 15,3 8,0

38,0 11,6 11,7 10,0

38,3 10,3 10,9 9,4

40,0 10,1 10,0 8,2

6,3 2,6 0,7 1,7 2,3 -4,5

5,6 2,9 1,0 2,4 2,3 -2,6

5,2 3,5 3,3 6,3 3,0 + 3,2

6,6 4,1 3,9 10,8 3,3 -

7,5 3,7 4,1 12,2 3,6 -

7,9 3,6 3,9 12,1 4,2 -

1/ Prvi re z u lta ti za p e rio d ja n u a r -s e p le m b a r .

5.1.2. Ishrana stanovništva U posleratnom periodu, kao rezultat porasta dohotka stanovništva, povećanja poljoprivredne proizvodnje, poboljšanja asortim ana industrijskih proizvoda i izmene socio-ekonom ske strukture stanovništva, došlo je do značajnih prom ena u ishrani stanovništva. Poboljšanje kvaliteta ishrane ogleda se u prvom redu kroz smanjenje potrošnje hleba i brašna po stanovniku sa 192 kg. u 1952. na 173. kg u 1984. godini, ili za preko 11 % ,s tim što se potrošnja kukuruznog brašna smanjila za 36 kg, dok se potrošnja pšeničnog i raženog brašna povećala za 17 kg. U isto vreme povećala se potrošnja kvalitetnih proizvoda: mesa, m leka, jaja, voća i grožđa i dr. Potrošnja mesa i ribe povećala se tri puta, tj. sa 18 kg. u 1952. na 56 kg. u 1984. godini. Potrošnja biljnih i drugih ulja povećala se više od 7 puta i iznosi oko 12 litara; mleka za 43 litre, svinjske masti za blizu 6 kg, jaja za 129 kom ada ili 4 puta, šećera za oko 24 kg itd. Od 1980. do 1984. godine sm anjila se potrošnja svežeg voća, svinjskog mesa, mleka i šećera. 134.

Međutim, i pored značajnog napretka u poboljšanju ishrane stanovništva, kva­ litativna struktura ishrane još uvek ne zadovoljava potrebe uravnotežene ishrane. Još je uvek visoka potrošnja proizvoda od žita, a nedovoljna potrošnja visokovrednih proiz­ voda životinjskog porekla, mesa, mleka, mlečnih proizvoda i jaja. Učešće proizvoda životinjskog porekla povećalo se od 15% u 1952. na 34% u 1984. godini. Tabela 5-2. Potrošnja nekih prehrambenih proizvoda po stanovniku _______________ 1952 Pšenično i raženo b rašn o K u k u ru z n o b rašn o K ro m p ir Pasulj Sveže voće i grožđe A grum i G oveđe m eso Svinjsko m eso Ovčije m eso Živinsko m eso Riba Svinjska m ast Biljna i d ru g a ulja M leko, litara Sir Jaja, k o m ad a Šećer

133,1 58,5 60,0 6,1 35,4 0,1 4,8 6,7 2,9 2,4 1,2 4,9 1,7 58,0 3,8 46 8,0

|

1955 132,6 48,8 60,5 9,0 57,0 0,5 5,9 10,9 2,9 2,5 1,3 7,5 2,1 65,2 4,3 52 10,8

|

- u kg 1965 158,5 27,7 63,3 8,8 45,2 3,2 6,2 14,3 1,9 4,2 1,5 7,0 6,4 68,2 4,8 78 23,8

|

1975 157,5 22,6 65,5 8,0 62,1 6,5 14,7 17,8 2,7 9,3 3,0 9,7 10,6 90,1 6,2 166 32,8

|

1980 152,8 23,0 61,1 7,5 66,5 7,3 14,1 20,8 2,8 12,8 3,4 10,6 11,4 103,4 6,8 190 36,6

|

1984 149,8 22,9 55,4 5,7 56,3 2,9 15,0 22,8 1,7 12,8 3,2 11,1 11,8 101,2 5,9 175 31,8

U izdacima za ishranu smanjeno je učešće troškova za hleb i brašno od 29% u 1952. na 15% u 1984. godini, a istovremeno se povećalo učešće izdataka za meso i ribu od 19% na 26%, za voće od 5% na 7%, za kafu od 0,8% na 3,7% itd. Pored toga,osetno se povećalo učešće izdataka za gotove obroke u restoranim a i bolnicama od 3% na 13%. Posebno je poboljšan kvalitet ishrane na Struktura energetske vrednosti ishrane selu, na što ukazuje i smanjenje učešća potrošnje vlastitih proizvoda poljoprivred­ 1BS2 1984 nika (naturalna potrošnja) u izdacima za ishranu od 41% u 1952. na 21% u 1984. godini. Energetska vrednost ishrane je povećana u periodu 1952 - 1984. godine. Broj džula u prosečnom dnevnom obroku po stanovniku se povećao od 11082 na 14788 , što predstavlja povećanje od 33%. Učešće džula životinjskog porekla je po­ raslo od 15% u 1952. na 34% u 1984. ^ Biljnog poroklo E 3 životinjskog porokla godini, tj. više nego dvostruko. Pa ipak, struktura energetske vrednosti ishrane još ne zadovoljava potrebe pravilne i racionalne ishrane. U poljoprivrednim domaćinstvima se postiže najveća energetska vrednost is­ hrane, ali je u nepoljoprivrednim domaćinstvima veće učešće džula životinjskog porekla. U 1952. prosečna potrošnja belančevina po dnevnom obroku iznosila je 83 grama, a 1984. godine 102 grama, što se sa stanovišta normalne ishrane može sm atrati dovoljnim. Međutim, učešće belančevina životinjskog porekla još je relativno malo iako se povećalo od 19% u 1952. na 35% u 1984. godini. Najveća potrošnja belančevina je u poljoprivrednim domaćinstvima, a najbolju strukturu imaju nepoljoprivredna domaćinstva, kod kojih belančevine životinjskog porekla učestvuju sa 51%. 135.

Tabela 5-3. Struktura izdataka za ishranu - u procentim a 1952 U kupno H leb, b ra š n o i p ro iz v o d i žita Povrće Voće M eso i riba M asnoće M leko i m lečni pro iz v o d i Jaja Šećer, m ed, k a k a o i p ro iz v o d i od šećera K afa G o to v i ob ro ci u re s to ra n im a i si. O stali p re h ra m b e n i p ro iz v o d i

|

I

1955

1965

|

1975

|

1980

|

19841/

100

100

100

100

100

100

28.6 11,7 5,3 19,2 8,8 12,8 2,8

27,9 8,9 4.5 21,1 10.0 11,5 3,0

22,7 9,5 6,0 24,6 6,0 10,2 2,8

16,5 9,0 7,4 24,9 4,8 9,4 3,0

14,6 8.9 7,8 25,5 3,6 11,0 3,4

14,6 9.6 7,1 25,5 4,0 10,8 4,6

5,3 0,8 • 2,5 2.2

5.9 0,7 3,7 2,7

6,0 1,6 8,6 2,0

7,3 3,9 11,6 2,1

5,8 4,7 12,8 1,9

4,9 3,7 12,8 2,3

i P re th o d n i rez u lta ti.

5.1.3. Potrošnja važnijih industrijskih proizvoda Potrošnja industrijskih proizvoda je u stalnom porastu. Od 1952. do 1984. go­ dine potrošnja električne energije po stanovniku povećala se preko 50 puta, potrošnja sapuna i sapunskog praška 12 puta, tkanina 4 puta, obuće 3,6 puta, kupovina radio-aparata 4 puta i bicikala 13 puta.

Tabela 5-4. Potrošnja važnijih industrijskih proizvoda po stanovniku 1952 E le k trič n a en e rg ija , kW h S a p u n i sa p u n sk i p r a š a k , kg T k a n in a , m 2 O b u ć a , p a ri P o su đ e, kg R a d io -a p a ra tit/, k o m . T e lev iz o ri*/, kom . Bicikli i/, ko m .

1955

|

17,3 1,0 5,9 0 ,9 0,3 2,2

26,8 1,5 9,3 1,1 0,3 4,9

.

-

2,1

3,2

1965

|

|

1975

148,0 4,0 21,4 2,3 0,7 17,5 10,2 14,1

|

1980

514,9 8,0 24,8 2,4 0,6 19,8 20,5 13,1

|

1984

730,5 10,8 26,0 3,1 0.5 11,0 22,0 28,1

874,5 11,7 21,0

8,6 14,9 27,5

i i K u p o v in a n a 1000 s ta n o v n ik a .

Povećala se nabavka trajnih potrošnih dobara koja im aju obeležje višeg stan­ darda, kao što su putnički autom obili, televizori, frižideri i dr. Od 1965. do 1984. godine Tabela 5-5. Nabavka važnijih industrijskih proizvoda 1952 E lektrični š te d n ja ci,h ilj.k o m . F rižideri, h ilj.kom . P osuđe, h ilj.to n a Šivaće m ašine, h ilj.kom . R a d io -a p a ra li, h ilj.kom . T elevizori, hilj.k o m . P u tn ič k i a u to m o b ili,h ilj.k o m .

136.

|

1955

4,5

5,1

38

87 .

|

1965 201 160 13,3 110 341 198 38

f

1975 270 861 12,3 85 400 415 208

|

1980 315 707 11,5 85 235 470 240

|

1984 500 837 16,5 80 190 330 230

nabavka putničkih automobila povećala se više od 6 puta, frižidera 5,2 puta, televizora 1,7 puta, električnih štednjaka više od 2 puta. Za poslednjih devet godina (1975-1984) nabavka putničkih automobila povećala se za 11% i električnih štednjaka za 85%. Is­ tovremeno, manje je nabavljeno frižidera za 3%, televizora za 20%, radio-aparata za 52% i šivaćih mašina za 6%. 5.1.4. Snabdevenost domaćinstava trajnim potrošnim dobrima Snabdevenost dom aćinstava trajnim potrošnim dobrim a predstavlja jedan od značajnih pokazatelja dostignutog nivoa životnog standarda. Prem a rezultatim a ankete o potrošnji dom aćinstava, koja se sprovodi svake pete godine, u 1968. godini od 100 domaćinstava putnički autom obil je posedovalo 8, a u 1983. 35 dom aćinstava; frižider 25, a u 1983. godini 82 dom aćinstva; m ašinu za pranje rublja 11, a u 1983. 61 domaćinstvo. Snabdevenost dom aćinstava i ostalim trajnim potrošnim dobrim a znatno se povećala. U 1983. godini od 100 dom aćinstava električni štednjak posedovalo je 64 domaćinstva, 10 dom aćinstava je imalo plinski štednjak, 20 električni i plinski (kombinovani) štednjak, televizor cmo-beli 62, a televizor u boji 24, dom aćinstva. Ovi podaci ukazuju na dalje poboljšanje snabdevenosti dom aćinstava trajnim potrošnim dobrima, odnosno na poboljšanje uslova života i životnog standarda stanovništva. Tabela 5-6. Snabdevenost domaćinstava trajnim potrošnim dobrima Od 100 do m ać in sta v a po sed uju Električni štednjak Plinski štednjak K om binovani električni i plinski šted n jak E lektrične peći F rižider Televizor crno-beli Televizor u boji M ašinu za p ran je rublja M ašinu za p ra n je p o su đ a Putnički a u to m o b il

1968

|

1973

36,9

60,7

25,1 28,1

10,8 53,5 52,1

10^9 7,9

34*9 0,6 17,6

|

1978

|

19831/

60,7 7,5

64,1 9,7

12,8 14,9 70,4 63,2 8,0 50,4 0,9 29,2

82,3 61,5 23,6 60,7 1,8 35,3

19,9

i/Prvi rezuha ti

5.2. PRIHODI STANOVNIŠTVA I LIČNI DOHOCI 5.2.1. Ukupni prihodi i rashodi stanovništva Ukupne prihode stanovništva čine čisti lični dohoci zaposlenih, primanja po osnovu socijalnih davanja, ostala transferna prim anja i primanja iz inostranstva, koja obuhvataju primanja od radnika privremeno zaposlenih u inostranstvu i primanja po osnovu iseljeničkih doznaka. Od ukupnih prihoda stanovništva najveći deo čine cisti lični dohoci od rada za­ poslenih u društvenom sektoru privrede, čije je učešće u ukupnim prihodim a u 1985. oko 46% prema 29% u 1952. godini. Učešće čistih ličnih dohodaka zaposlenih u vanprivrednim delatnostima iznosilo je 11% u 1985. godini, prema 13% 1952. godine. Čisti lični dohoci individualnog sektora privrede učestvovali su sa 37% u 1952, ali se njihovo učešće u 1985. godini smanjilo na 15%.

137.

Prem a značaju u form iranju ukupnih prihoda stanovništva na drugom mestu su prim anja po osnovu socijalnih davanja (penzije, invalidnine i si.). M eđutim , učešće ovih prim anja se osetno sm anjilo od 19% u 1952. na 15% u 1985. godini. Prim anja od radnika privrem eno zaposlenih u inostranstvu imaju poslednjih godina značajnog udela u form iranju ukupnih prihoda stanovništva. Njihovo učešće u 1985. godini iznosilo je oko 11%. Tabela 5-7. Struktura prihoda stanovništva u p ro ce n tim a 1952

||

1955

1

1975

1

|

1980

|

19851/

100

100

100

100

100

100

Č isti lični do h o ci: U d ru štv e n o m s e k to ru p riv re d e U in d iv id u a ln o m s e k to ru p riv re d e U v a n p riv re d n im d e la tn o s tim a

28,5 36,9 12,7

26,6 42,3 13,1

41,8 27,3 14,0

42.8 17.8 14,1

42,8 14,0 13,7

45.7 14.7 10.7

P rim a n ja p o o s n o v u so c ija ln o g o s ig u ra n ja i so c ija ln e z a štite

19,2

15,4

15,2

14,5

15,5

15,1

P rim a n ja z a p o sle n ih iz sre d sta v a z a je d n ičk e p o tro š n je

-

-

-

1,2

3,1

2,1

O s ta la tra n s fe rn a p r im a n ja

1,8

1,7

0,3

0,5

0,9

0,8

P rim a n ja iz in o s tr a n s tv a (n e to ) 2/

0,9

0,8

1,4

9,1

10,8

10,9

U k u p n i p rih o d i

i/P e rio d ja n u a r -s e p te m b a r . 2/D o 1965. o b u h v a ć e n e iseljen ičk e d o z n a k e i p e n zije, a o d 1965. g o d in e d o z n a k e ra d n ik a p riv re m e n o zaposlenih u in o stra n s tv u .

Od ukupnih rashoda najveći deo sredstava tro še n je za ličnu potrošnju. Od 1952. do 1985. godine učešće izdataka za ličnu potrošnju u ukupnim rashodim a se smanjilo od 95% u 1952. na 89% u 1985. godini. S druge strane povećano je učešće izdataka za poreze, takse, sam odoprinose neproizvodne usluge i si., sa 4,8% na 8,3%. Istovremeno, učešće izdavanja za investicije i štednju se povećalo sa 1,3% 1952. na 13% 1982, ali je u 1984. godini sm anjeno na 10,3%. Tabela 5-8. Struktura rashoda stanovništva u p ro ce n tim a 1952

|

1955

1

'9 6 5

|

1975

|

1980

|

19841/

U k u p n i rashodi

100

100

100

100

100

100

L ična p o tro š n ja

94,5

94,3

84,1

80,3

80,0

81,7

P orezi, tak se i si. i n e p ro iz v o d n e usluge

4,2

4,6

5,9

7,6

8,6

8,0

Š te d n ja i investicije

1,3

1,0

10,0

12,1

11.4

10,3

1/P e rio d ja n u a r-s e p te m b a r.

5.2.2. Štednja i krediti stanovništva Ulozi na štednju stanovništva su do septem bra 1985. godine dostigli iznos od 727 milijardi dinara. U 1978. godini oni su porasli u odnosu na prethodnu godinu za oko 39%, u 1979. za 22% , a u 1980. godini za svega 7% . Od tada se rast ubrzava: 1981 138.

19%; 198? - 26%; 1983 - 25% a 1985. godine raste čak 99%. Povećane kam ate na di­ narske štedne uloge i kursne razlike na devizne depozite glavni su razlog za ovako brzo nominalno povećanje uloga na štednju. U strukturi novčanih sredstava stanovništva zapaža se dugoročna tendencija smanjenja gotovog novca kod stanovništva i to sa 93% u 1952, na 57% u 1965. godini i na 12% u 1985. godini. S druge strane devizni depoziti građana, koji su bili skoro beznačajni u periodu do 1970. godine, naglo se povećavaju od 1975, tako da 1980. učestvuju u ukupnim novčanim sredstvima sa 42% , a u 1985. godini dostigli su učešće do 59%. Tabela 5-9. Struktura sredstava stanovništva i kredita u p ro ce n tim a 1952

|

1955

|

1965

|

1975

|

1980

|

1985

Stanje n ovčanih sre d stav a G o to v novac u o p ticaju Devizni depoziti g ra đ a n a Ulozi na štednju

100,0 92,8 7,2

100,0 86,1 13,9

100,0 56,8 2,2 38,9

100,0 30,3 26,9 38,1

100.0 21,1 41,9 29,7

100,0 12,0 59,0 20,6

S tanje k red ita Potrošački krediti K rediti za sta m b e n u izg rad n ju

100,0 100,0 -

100,0 100,0 -

100,0 70,0 27,9

100,0 47,8 48,4

100,0 34,1 56,9

100,0 11,3 50,7

Krediti koje je uzelo stanovništvo dostigli su krajem septem bra 1985. iznos od 562,5 milijardi dinara, a od toga su svega oko 4% kratkoročni, a 96% dugoročni. Promene u strukturi kredita su značajne. U periodu do 1970. godine, učešće potrošačkih kredita bilo je dosta visoko. Od 1970. do 1975. godine, zbog restriktivnih mera potrošački krediti su smanjeni, a od 1977. se sm anjuju zbog povećanja kam atnih stopa na korišćene kredite. Ova pojava je posebno izražena od 1981. godine. Krediti stanovništva za stam benu izgradnju povećavaju učešće od 28% u 1965. na 61% u 1972, a posle toga njihovo učešće neznatno opada i u 1985. godini iznosi 51%. Ova pojava je u vezi s potrebam a bržeg razvoja stambene izgradnje i povećanog učešća sredstava stanovništva za te svrhe. Razlika između stanja novčanih sredstva i stanja kredita pokazuje da je u ćelom periodu stanovništvo više plasiralo svoja sredstva u društveni sektor nego što je od tog sektora dobijalo u vidu kredita. Finansiranje društvenog sektora sredstvima stanovništva dosta je visoko u čitavom periodu. Smanjenje lične potrošnje ne pogađa jednako sve slojeve stanovništva. Smanje­ nje realnih ličnih dohodaka zaposlenih i prim anja penzionera pogađa najveći broj rad­ nika i penzionera, a naročito one sa najnižim primanjima. S druge strane, sloj stanovništva koji je već ostvario visok nivo životnog standarda, koristi mogućnost da sredstvima štednje i visokim kam atam a na štednju sačuva ranije dostignuti nivo životnog standarda. Pojava da u isto vreme opada životni standard i raste štednja stanovništva ukazuje na značajne razlike u prihodim a između pojedinih slojeva stanovništva. 5.2.3. Izvori i namena sredstava domaćinstava Raspoloživa sredstva četvoročlanih radničkih dom aćinstava, koja obuhvataju primanja iz radnog odnosa, primanja van radnog odnosa, socijalna davanja, kredite, pozajmice i sredstva iz ušteda, povećala su se od 1965. do 1983. godine nom inalno 34 139.

puta. U strukturi raspoloživih sredstava prem a izvorim a, u tom periodu došlo je do značajnih prom ena. Povećano je učešće prim anja iz radnog odnosa sa 77% na 84% , kao i učešće sredstava iz ušteda sa 3% na 8% , ali je sm anjeno učešće prihoda van radnog odnosa sa 3% na 2% , prim anja od socijalnih davanja sa 9% na 2% , i kredita i pozajmica sa 5% na 3%. S truktura sredstava po nam eni pokazuje da najveći deo raspoloživih sredstava četvoročlana radnička dom aćinstva troše za ishranu. I pored apsolutnog povećanja iz­ dataka za ishranu, njihovo učešće je u ukupnim izdacim a sm anjeno sa 39% u 1965. na 35% u 1983. godini. Z natno je sm anjeno i učešće izdataka za odeću i obuću sa 12% na 8% , dok je učešće izdataka za saobraćajne i PTT usluge, koji obuhvataju i izdatke za nabavku i održavanje autom obila, povećano sa 3% na 7% . Učešće izdvojenih sredstava na štednju znatno je povećano sa 6% u 1965. na 10% u 1983. godini. Tabela 5-10. Izvori i namena raspoloživih vodstava četvoročlanlh radničkih domaćinstava

• mesečni prošek po domaćinstvu 1965 854

R a sp o lo živ a sre d s tv a , d in .

|

1970 2151

J

ws 5633

I

1980 13724

|

1983 29063

S tru k tu r a iz v o ra s re d s ta v a , u p ro c e n tim a 100 76.7 3,0 9,3 2,4 3.2 5,4

U kupno Iz r a d n o g o d n o s a V an r a d n o g o d n o s a O d so c ija ln o g o s ig u ra n ja O sta la p rim a n ja U šte d e K re d iti

100 80,1 3,1 2,7 1.7 6.5 5.9

100 83,4 2.0 2,1 1,2 5.8 5,5

100 83,7 U1 1.9 1.4 7,6 3,6

100 84,4 1,7

100 30,2 4,0

100 34,8 4 .9

2,7 5.1 7,7 19.2 10,7

*5 4.8 7,0 15.2 10,2

1,5 7,9 2.7

S tr u k tu r a s re d s ta v a p o n a m e n i. u p ro c e n tim a U kupno Ish ra n a Piće i d u v a n O deća i obuća S ta n o v a n je H ig ijen a i n e g a z d ra v lja O b ra z o v a n je , k u ltu r a i r a z o n o d a S a o b rać a j i P T T usluge O stali tro š k o v i š te d n ja

100 39,3 3,9 11,7 13,1 2,0 5,2 3,2 15,7 5,8

100 31,0

4*2 9 ,5 12*2 2,6 5,7 6,8 16,8 11,2

100 30.9 4.6 9,1 12^ 2,9 5,3 8,6 16,1 10,2

9a m

8,1 m

U kupan bruto-prihod seoskih dom aćinstava, koji obuhvata novčana prim anja i vrednost utrošenih vlastitih proizvoda u dom aćinstvu (naturalna potrošnja), povećao se od 1965. do 1983. godine nom inalno 45 puta. U strukturi izvora bruto-prihoda povećalo se učešće novčanih prim anja od rada na gazdinstvu sa 31% u 1965. na 38% u 1983. godini, dok je učešće od rada članova dom aćinstva van gazdinstva povećano sa 31% u 1965. na 37% u 1983. godini. Učešće naturalne potrošnje u form iranju bruto prihoda se sm anjilo sa 31% u 1965. na 22% u 1983. godini. Učešće lične potrošnje u ukupnim bruto-prihodim a iznosilo je u 1983. godini 55%, učešće ulaganja u stam bene zgrade povećalo se sa 3% u 1965. na 4% u 1983. go­ dini, dok se u istom periodu učešće za potrebe gazdinstva (nabavke m aterijala za repro­ dukciju, usluge, porezi i si.) neznatno sm anjilo sa 22% na 21% . Učešće izdataka za otplatu dugova u 1983. iznosi 2% , dok je u 1965. godini iznosilo 4% , a učešće novčane štednje znatno se povećalo sa 4% na 18%. 140.

Tabela 5 *11. lavori I nam etu sredstava seoskih domaćinstava • g odišnji p ro še k p o d o m a ć in stv u 1965 9716

B ruto p rih o d , u d in arim a

|

1970 18528

|

1975 56911

|

1980

[

1983

155239

435278

32,4 40.9 24,5 6,8 9,6 4,6 22,1

38.3 36.8 22.3 5,4 9.1 2.7 22,1

58,2 33,7 5.0 8,7 1,6 9,2 4,6 18,6 2,9 15,7

55,2 34,1 4,7 7,2 1,4 7,8 4,2 20,7 2,2 17,6

S tru k tu ra izvora, b ru to p rih o d = 100 30,9 31,4 20,8 4,6 6,0 7,1 30,7

Od rad a na gazdinstvu Od ra d a van gazdinstva R ad u O U R -im a Socijalna p rim a n ja O stalo O stala no v čan a p rim a n ja N a tu ra ln a p o tro in ja

30,0 39,1 24,8 5,8 8,4 7,7 23,3

27,4 45,7 27,3 7,3 U ,1 7,3 19,6

S tru k tu ra u p o tre b e b ru to p rih o d a , u p ro ce n tim a Lična p o to šn ja H ra n a i piće O devanje Stanovanje O brazovanje, k u ltu ra i raz o n o d a Ostali izdaci U laganje u stam bene z g rad e Izdaci za gazdinstvo O tp lata dug o v a N ovčana štednja

66,8 39,6 8,0 10,9 2,0 6,3 2,8 22,2 4,0 4,3

58,8 32,6 6,8 8,5 1,9 8,9 3,7 21, 1 . 3,0 13,4

64,1 34,5 7,0 9,1 2,0 11,4 5,0 19,7 3,7 7,4

5.2.4. Lični dohoci radnika Od 1952. do 1985. godine čist lični dohodak po radniku stalno se povećavao, ali sa izrazitim razlikam a u pojedinim periodim a. Do 1964. godine nominalni porast iz­ nosio je prosečno godišnje 12%, tako da se, uz sporiji porast troškova života (6%), realni čist lični dohodak po radniku u ovom periodu povećavao prosečno godišnje za 5,4%. U periodu 1965-1980. godine ostvaren je prosečan godišnji porast nom inalnog čistog ličnog dohotka po radniku od 20%, a realnog od 3,2% (troškovi života su rasli godišnje za 16%). Od 1980. do 1985. godine nom inalni čisti lični dohoci rasli su prosečno godišnje za 40% , ali je uz znatno veći prosečni godišnji porast troškova života za 47%, došlo do pada realnih čistih ličnih dohodaka prosečno godišnje za 5%. U 1985. godini je, u odnosu na 1980. godinu, realni čist lični dohodak po radniku bio manji za 22%, u privrednim delatnostim a za 21% , a u vanprivrednim za 26%. Tabeli S-12. Indeksi realnog čistog ličnog dohotka po radniku

UK UPN O Privredne d e latnosti V anprivredne delatn o sti

1985

1970

1975

1980

1985

1965

1965

1970

1975

1980

127 130 116

142 143 137

107 108 106

105 104 106

78 79 74

U periodu 1965-1984. godine porast nom inalnog čistog ličnog dohotka po rad­ niku kretao se po delatnostim a prosečno godišnje od 21% (u zdravstvu i socijalnoj zaštiti) do 24% (u poljoprivredi i ribarstvu). Razlike u porastu između delatnosti, mada nisu bile velike, izazvale su određene izmene u visini čistog ličnog dohotka po radniku u pojedinim delatnostima. U odnosu na prosečan čist lični dohodak radnika u 141.

društvenom sektoru u 1984. godini je povećan nivo čistog ličnog dohotka u većini pro­ izvodnih delatnosti, a smanjen u svim vanprivrednim delatnostim a. Čist lični dohodak po radniku u 1965. godini bio je u privrednim delatnostim a niži nego u vanprivrednim za 18%, u 1980. za 15%, dok je u 1984 godini ova razlika smanjena na 8% i pored bržeg poboljšanja kvalifikacione strukture radnika u vanpri­ vrednim nego u privrednim delatnostim a. Osim toga, poslovi istog stepena stručnosti više su plaćeni u privrednim nego u vanprivrednim delatnostim a. Tabela 5-13. Indeksi nivoa čistog ličnog dohotka po radniku prema stepenu stručne spreme potrebne za obavljanje određenih poslova u 1983. U kupno

P riv re d n e d e la tn o s ti

V a n p riv red n e d e la tn o sti

U K UPN O

100

98

108

V isoka s tru č n a sp re m a Viša s tru č n a sp re m a S re d n ja s tru č n a sp re m a N iža s tru č n a s p re m a V iso k o k v a lifik o v a n K v a lifik o v an Priučeni (p o lu k v a lifik o v a n ) N c k v a lifik o v a n

100 100 100 100 100 100 100 100

103 108 102 103 100 100 101 102

97 91 95 91 95 95 88 84

O bjašnjenje zašto je čist lični doho d ak po radniku u privrednim delatnostim a za sve stepene stručne sprem e pojedinačno veći nego u vanprivrednim delatnostim a, a isto­ vremeno za privredu u celini m anji, treba tražiti, izm eđu ostalog, i u različitoj kvalifikacionoj strukturi radnika. Septem bra 1984. godine u 32% organizacija i zajednica raspon izm eđu najnižeg i najvišeg čistog ličnog d o h o tk a iznosio je od 1:2 do 2,9, u 24% organizacija od 1:3 do 3,9, a u 14% je bio 1:4 ili veći. Veom a visoko učešće organizacija kod kojih je raspon bio od 1 prem a 1,1 do 1,9 (30% od ukupnog broja) javlja se zbog toga što su kao or­ ganizacije prikazane i sve jedinice u njihovom sastavu (prodavnice i si.). To potvrđuju podaci za trgovinu, gde je u 59% organizacija ovaj raspon bio mali, kao i za ugosti­ teljstvo i turizam gde je 39% organizacija bilo sa ovim rasponom . 5.2.5 Radno vreme radnika potrebno za kupovinu nekih predmeta lične potrošnje Jedan od pokazatelja realne kupovne snage ličnog dohotka je potrebno vreme rada za nabavku određenog proizvoda lične potrošnje. Poslednjih decenija, sve do 1980. godine, realni čist lični dohodak zaposlenih, odnosno njihova kupovna snaga je bula u porastu. N a to ukazuje i sm anjenje radnog vrem ena potrebnog za nabavku određenih predm eta lične potrošnje. T ako, na prim er, dok je u 1970. godini za nabavku 1 kg hleba bilo potrebno 18 m inuta rada, u 1979. se potrebno vreme sm anjilo za 28% , za 1 kg mesa bilo je potrebno 32% , a za 1 litar m leka 13% rada manje. Slično je i sa nabavkom trajnih potrošnih dobara. Za nabavku autom obila “Z astava 750” 1970. godine je bilo potrebno 2691 časova rada, a u 1979. godini 1.591 časova, ili 41% manje. Za nabavku televizora u 1979, u odnosu na 1970. godinu, bilo je potrebno 50% časova rada manje, za nabavku frižidera 46% , za nabavku m ašine za pranje rublja 53% časova m anje itd. Počev od 1980. godine, kada su cene na m alo počele naglo da rastu, a realni čisti lični dohoci da se sm anjuju, potrebno radno vreme za nabavku predm eta lične 142.

potrošnje počelo je da se povećava. U 1984. potrebno radno vreme za nabavku 1 kg hleba se povećalo u odnosu na 1979. godinu za 31%, za nabavku 1 kg goveđeg mesa za 23%, za 1 kg svinjskog mesa za 45% , a za 1 litar mleka za 46%. I kod ostalih preh­ rambenih proizvoda povećalo se potrebno radno vreme za njihovu nabavku. Kod nabavke trajnih potrošnih dobara je takođe došlo do osetnog povećanja potrebnog broja časova rada za njihovu kupovinu. Naime, u 1984. godini za nabavku automobila "Zastava 750" broj potrebnih časova rada povećao se za 28%, za nabavku mašine za pranje rublja za 32%, a za usisivač prašine za 22%. Tabela 5-14. Radno vreme potrebno za kupovinu nekih predmeta lične potrošnje 1979 čas. 1 kg hleba (pšenično b rašn o tip a 600) I kg pasulja 1 kg jab u k a 1 kg goveđeg m esa, bez ko stiju 1 kg svinjskog m esa, bez k ostiju 1 lit.svežeg m leka 1 lit. jestivog ulja 1 kg svinjske m asti 1 kg šećera u kristalu 1 m uško odelo 1 p a r m uških cipela 1 p ar ženskih cipela Televizor, crno-beli Televizor, u boji Električni štednjak Frižider Usisivač prašine M ašine za p ran je rublja A utom obil 'Z a s ta v a 750' A utom obil 'Z a s ta v a 101'

.

2 2 -

65 18 16 196 688 149 134 32 221 1 591 2 857

|

1984 m in. 13 54 28 11 40 13 43 37 25 19 40 14 -

čas.

1 2 3 -

1 1 92 28 23 204 767 150 137 39 292 2 041 3 119

|

m in. 17 12 32 59 49 19 7 14 31 56 54 47 36 51 4 29 13 32 41 23

5.3. USLOVI ZAPOŠLJAVANJA Pravo na rad zagarantovano je Ustavom . Zapošljavanje radnika je uslovljeno i ograničeno materijalnim mogućnostim a i potrebam a u proizvodnim i neproizvodnim delatnostima. I pored veoma brzog rasta zapošljavanja, koje je bilo brže od povećanja stanovništva radnog uzrasta, jedan značajan deo stanovništva ostao je bez zaposlenja, a isto tako veliki deo stanovništva, našao je zaposlenje van zemlje. Uzrok ovakvom stanju je, pre svega, brzo napuštanje sela i poljoprivrede. Broj novozaposlenih radnika je visok, ako se uzme u obzir da je ekonomski jedino prihvatljivo produktivno zapošljavanje. U 1964. godini zaposleno je blizu 300 hiljada radnika i taj nivo se zadržao sve do 1982. godine, kada se značajno smanjuje zbog usporavanja privrednog rasta. Porast broja radnika zbog otvaranja novih radnih mesta je manji i do 1979. se kretao nešto iznad 200 hiljada da bi se kasnije smanjivao i u 1984. godini sveo na 128 hiljada novih radnika. Stalno se povećava broj radnika po osnovu upražnjenih radnih mesta zbog penzionisanja ili smrti. Na tako upražnjena radna mesta 1964. je primljeno 84 hiljade, a 1984. godine 162 hiljade radnika. U isto vreme je priraštaj stanovništva bio znatno manji. Do 1974. godine bio je nešto iznad 200 hiljada stanovnika, a posle ispod toga. 143.

U kupni porast stanovništva radnog uzrasta u periodu 1979-1984. godine iznosio je 570.894 stanovnika, a broj novozaposlenih 1.415.900 radnika. Tabela 5-15. Prirodni priraštaj i zapošljavanje stanovništva u h ilja d am a 1965 P riro d n i p rira šta j sta n o v n ištv a N o v o z a p o sle n i radnici N a no v a r a d n a m esta N a u p ra ž n je n a ra d n a m esta L ica ko ja tra ž e zap o sle n je

f

1975

|

1980

|

1981

|

1982

|

1983

|

1984

238

203

185

168

176

160

163

119

332

319

304

255

250

290

48

244

175

165

134

117

128

71

88

144

139

121

133

162

237

540

785

809

862

910

975

I pored bržeg zapošljavanja stanovništva od prirodnog priraštaja i porasta stanovništva radnog uzrasta, broj lica koja traže zaposlenje je u stalnom porastu, a veliki je i broj radnika koji su našli zaposlenje u inostranstvu. Socijalni položaj nezaposlenih lica, koja nem aju nikakvog posla, je težak jer je m aterijalno obezbeđenje nezaposlenih skrom no. M aterijalno obezbeđenje nezaposlenih lica se sastoji iz prava na novčanu naknadu, zdravstveno osiguranje, dečiji dodatak i dr. M eđutim , m aterijalnim obezbeđenjem je obuhvaćen veom a mali broj lica, vreme koriščenja m aterijalnog obezbeđenja je relativno kratko, a vrednost m aterijalnih davanja je nedovoljna za egzistenciju korisnika i njegove porodice. N ovčanu naknadu je 1984. godine prim alo prosečno m esečno 32219 lica, odnosno 3,3% od broja lica koja traže zaposlenje (u 1983. godini to je iznosilo 3,9% ). Z dravstvenim osiguranjem u 1983. godini obuhvaćeno je 289 hiljada, odnosno 32% lica koja traže zaposlenje. K orisnika deČjeg d odatka je 1984. godine bilo svega 973. Prem a podacim a sam oupravne interesne zajednice za zapoljšljavanje, kojoj se prijavljuju slobodna rad n a m esta, i pored velikog broja nezaposlenih sva radna mesta ne m ogu da se popune. Jedan broj prijavljenih slobodnih radnih m esta ostaje stalno nepopunjen. T o su, pre svega, m esta za koja se traže stručni radnici, što ukazuje na neusklađenost (profesionalnu i teritorijalnu) izm eđu strukture prijavljenih potreba za radnicim a i kvalifikacije lica koja traže zaposlenje. T eško se popunjavaju i radna mesta sa težim uslovima rada (rudari i si.). Tabela 5-16. Prijavljene potrebe za radnicima - m esečni p ro šek 1980

|

1981

|

1982

|

1983

|

1984

B roj prija v lje n ih p o tre b a za ra d n ic im a

77 899

76 564

71 450

73 191

77 618

Z a sn o v a lo ra d n i o d n o s

46 485

44 416

43 307

44 792

53 726

59,7

58,0

60,6

61,2

69,2

% p o p u n je n ih ra d n ih m esta

D o nem ogućnosti da se popune sva upražnjena radna m esta, iako je m eđu ne­ zaposlenim veliki broj školovanih, dolazi, pre svega, zbog neusklađenog školovanja ka­ drova s potrebam a privrede. Razni kursevi za prekvalifikovanje sam o su nužna i privrem ena m era da bi se popunjavala i ova radna mesta. Visoka nezaposlenost u pojedinim republikam a i pokrajinam a m ogla bi se ublažiti m igracijom nezaposlenih u razvijenije republike. N e postoje detaljni i ažurni 144.

podaci o medurepubličkim migracijama, uli prema nepotpunim podacima Sam oupravne interesne zajednice za zapošljavanje pokretljivost nezaposlenih radnika je veoma mala. Najveća migracija nezaposlenih je iz SR Bosne i Hercegovine u SR Sloveniju. 5.4. USLOVI STANOVANJA Od 1951. do 1984. godine stambeni fond je uvećan za 87%. a njegova površina 2,9 puta. U protekle trideset dve godine građeni su stanovi čija je površina bila iznad prošeka prethodnog perioda. Prosečna površina jednog stana 1951. bila je 41,3 m2, a 1984. godine 61,7 m2. Prosečna površina stana na jedno liceje 1951. iznosila 8,7 m2, a 1984. godine 17,9 m2. U jednom sta n u je 1951. živelo prosečno 4,7 lica, a 1984. godine 3,4 lica. Prosečna površina stana u ovom periodu povećana je za 20,4 m2, a prosečan broj lica na jedan stan smanjen je za 1,3 lica. Do ovakvih prom ena, koje ukazuju na značajno povećanje standarda stanovanja, došlo je zbog toga što je stambena izgradnja rasla brže od porasta stanovništva. Poboljšanje standarda stanovanja postignuto je i boljom opremljenošću stanova instalacijama. U 1951. bilo je elektrificirano 36%, a u 1984. godini 96% stanova. Značajno je porasla i opremljenost stanova instalacijama vodovoda i centralnog grejanja. U 1971. godini je 34% stanova imalo vodovodne instalacije, a u 1984. godini 69%. U istom periodu su instalacije centralnog grejanja uvedene u još 11 % stanova, tako da je 1984. godine centralno grejanje imalo 15% stanova. K upatilo je 1971. godine imalo 25%, a u 1984. godini 54% stanova. Tabela 5-17. Neki pokazatelji uslova stanovanja 1951 Stanovi, hilj. Površina sta n o v a , hilj.m 2 Prosečna po v ršin a sta n a , m 2 Prosečna p o v ršin a sta n a na 1 lice, m 2 Lica n a 1 stan U deo sta n o v a s električn o m strujom u u k u p n o m b ro ju stanova, %

1

1961

|

1971

|

1981

|

1984

3490 144241 41,3

4082 182732 44.8

5043 249932 49,6

6130 372241 60,7

6668 411545 61,7

8,7 4,7

10,0 4,5

12,2 4,1

17,0 3,6

17,9 3,5

35,7

54,5

87,8

95,7

96,0

U periodu 1971 - 1984. godine učešće stanova u gradskim naseljima se povećalo u ukupnom broju stanova sa 42% itia 50%. Prosečna površina stana povećana je, u odnosu na 1971. godinu, u gradskim naseljima za 10,1 m2, a u ostalim naseljima za 14,1 m2. Za isto vreme prosečna površina na 1 lice povećana je u gradskim naseljima za 4,2 m2, a u ostalim naseljima za 5 m2. M eđutim, i pored toga što se stam ­ beni fond znatno povećao, broj lica na 1 stan smanjen je u gradskim naseljima samo za 0,4, a u ostalim naseljima za 1 lice, što je posledica dalje migracije stanovništva iz seoskih i mešovitih u gradska naselja. U 1983. godini su stanovi i krediti za stanove dodeljivani u 23 514 organizacija i zajednica, u kojima je bilo zaposleno 4,2 miliona radnika ili 69% od ukupnog broja zaposlenih u društvenom sektoru. Od ukupnog broja zaposlenih u ovim organizacijama i zajednicama svaki sedmi radnik podneo je zahtev za dodelu stana, a svaki dvanaesti za dodelu kredita za stan,tako d a je 1983. godine bilo 921 hiljada podnetih zahteva. Od ukupnog broja podnetih zahteva 62% se odnosi na zahteve za dodelu stana, a 38% na zahteve za dodelu kredita za stan. 145.

Tabela 5-18. Stambeni fond u gradskim 1 ostalim naseljima 1971 g ra d s k a n a selja

1981 o sta la n aselja

g ra d s k a n aselja

1984 o sta la naselja

g rad sk a naselja

o sta la n aselja

U d eo s ta n o v a u u k u p n o m sta m b e n o m fo n d u , u %

42,2

57,8

49,9

50,1

50,3

49,7

P o v ršin a s ta n o v a , m il.m 2

107,1

142,8

180,3

196,5

202,6

209,0

P ro seč n a p o v ršin a s ta n a , m 2

50,3

49,0

59,1

62,5

60,4

63,1

P ro seč n a p o v ršin a s ta n a n a 1 lice, m 2

13,8

11,3

18,0

16,3

3,7

4,4

3,3

3,8

62,8 10,1 49,5

12,2 0,4 6,3

89,7 20,1 76,0

47,2 8,9 27,9

89,2 20,2 76,3

49,2 10,4 3,77

P ro seč n o lica na 1 sta n Učešće s ta n o v a ,u % Sa in sta la c ija m a v o d o v o d a Sa in sta la c ija m a c e n tra ln o g g re ja n ja Sa k u p a tilo m

U organizacijam a i zajednicam a je 1983. godine rešeno 198 hiljada zahteva za dodelu stana ili kredita za izgradnju stana, što čini 22% ukupno podnetih zahteva. Od ukupnog broja rešenih zahteva 20% je rešeno kroz raspodelu stanova, a 80% kroz raspodelu kredita za stam benu izgradnju. Tabela 5-19. Raspodeljeni stanovi prema razlozima za podnošenje zahteva R a z lo zi za p o d n o š e n je z a h te v a R a s p o d e lje n o s ta n o v a

n e m a ju sta n

s u s ta ­ n a ri

s ta n u ju sa r o d i­ teljim a

s ta n je n eh ig i­ je n sk i

sta n ne o d g o v a ra

1978

41239

21456

1555

4465

4795

8968

1983

40651

21860

1401

5044

3972

8337

S tru k tu r a u p r o c e n tim a 1978 1983

I 1 100,0 1

I

100,0

52,0

3,8

10,8

11,6

21,8

53,8

3,4

12,4

9,8

20,5

Od ukupnog broja raspodeljenih stanova 54% je dodeljeno radnicim a bez stana, a 21% radnicim a kojim a stan ne odgovara po veličini. U organizacijam a u kojima je bilo rešenih zahteva od ukupnog broja raspodeljenih stanova 33% je dodeljeno visokokvalifikovanim i kvalifikovanim radnicim a, a 16% polukvalifikovanim i nekvalifikovanim radnicim a, 27% radnicim a sa srednjom i nižom sprem om i 24% radnicim a sa visokom i višom sprem om. Od ukupno dodeljenih kredita za stam benu izgradnju 43% je dodeljeno visoko kvalifikovanim i kvalifikovanim radnicim a, 16% polukvalifikovanim i nekvalifikovanim radnicim a, 22% radnicim a sa srednjom i nižom sprem om i 12% radnicim a sa visokom i višom spremom.

5.5. SOCIJALNO OSIGURANJE Prava radnika na zdravstvenu zaštitu i druga prava za slučaj bolesti, porođaja, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, nezaposlenosti i starosti, kao i na druge oblike socijalnog osiguranja zagarantovana su Ustavom . Članovi porodice radnika takođe 146.

imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, porodičnu penziju i na druga prava po osnovu so­ cijalnog osiguranja. 5.5.1 Invalidsko i penzijsko osiguranje. Invalidsko i penzijsko osiguranje obuhvata radnike i sa njima izjednačena lica. Od 1952. do 1984. godine broj korisnika prava invalidskog i penzijskog osiguranja povećan je 5,6 puta, a broj aktivnih osiguranika 9 puta. Prema vrsti penzija najviše se povećao broj korisnika starosnih penzija 9,4 puta, zatim invalidskih 4,9 puta i porodičnih 4,8 puta. U 1952. godini na 1000 aktivnih osiguranika bilo je 78 korisnika invalidskih penzija, 44 starosnih i 62 korisnika porodičnih penzija. U 1984. godini broj korisnika penzija se znatno povećao, tako da je na 1000 aktivnih osiguranika bilo 90 korisnika invalidskih penzija, 96 korisnika starosnih penzija i 71 korisnik porodičnih penzija. Na ovako visok porast korisnika penzija uticao je povećani broj zaposlenih, koji su stekli pravo na penziju, kao i produžavanje životnog veka, jer je sve veći broj stanovništva iz­ nad 65 godina starosti. N aročito je porastao broj korisnika invalidskih penzija, koji su brojčano gotovo izjednačeni sa korisnicima starosnih penzija. Na ovakav odnos uglav­ nom su uticali povoljni propisi za sticanje invalidske penzije. Tabela 5-20. Korisnici prava invalidskog i penzijskog osiguranja |

1952

|

1955

|

1965

|

1975

|

1980

|

1984

K o risn ici prava, hilj. U ku p n o Invalidske penzije S tarosne penzije P orodične penzije Telesno oštečenje-invalidnine

349 140 80 112 17

444 164 117 140 23

929 311 314 224 80

1431 454 499 364 114

1635 573 609 453 174

1975 684 750 541 229

267 85 93 68

257 90 96 71

282 98 107 83

K o risn ici p rav a na 1000 ak tiv n ih o sig u ra n ik a U ku p n o Invalidske penzije S tarosne penzije P orodične penzije

193 78 44 62

179 66 47 56

219 73 74 53

Zbog visokog porasta broja korisnika penzija izdvajaju se i znatna sredstva iz narodnog dohotka. Izdaci za penzijsko i invalidsko osiguranje učestvovali su u narod­ nom dohodku 1960. godine sa 3,2%, 1970. sa 7,6%, 1980. sa 8,3%, a 1983. sa 7,5%. Da bi se zaštitio životni standard korisnika penzija, nivo penzija je do 1978. godine usklađivan sa porastom troškova života, a od 1979. sa porastom nominalnih ličnih dohodaka zaposlenih. Penzije korisnika prava iz penzijskog i invalidskog osigu­ ranja su se od 1975. do 1984. godine povećale 7,5 puta, što je bilo u granicama povećanja nominalnih ličnih dohodaka zaposlenih. Invalidske penzije povećale su se 7,5 puta, starosne 7,3 puta, a porodične 7,4 puta. Odnos penzija prema čistim ličnim dohocima radnika se pogoršava. U 1955. i 1965. godini starosna penzija iznosila je 75% čistog ličnog dohotka radnika a 1984. go­ dine 70%. Slično je i sa invalidskim penzijama koje su 1955. iznosile 58% čistog ličnog dohotka radnika, a 1984. godine 50%. Od 1972. godine počelo je penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika. Os­ novane su samoupravne interesne zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja zemljo­ radnika najpre u SR Sloveniji 1972, zatim u SR Makedoniji 1979, u SR Hrvatskoj 1980. 147 .

Tabela 5-21. Prosečni mesečni iznosi penzija' 1

1952

|

1955

|

1965

1

1975

|

1980

|

1984

P ro seč a n iznos p en zija, d in. 49,7 54,0 62,1 35,6

U kupno In v alid sk a penzija S la ro s n a penzija P o ro d ič n a penzija

61,4 62,7 81,6 42,9

290,8 241,3 373,5 205,5

1665 1498 2164 1316

4361 3893 5504 3357

12596 11379 15845 9721

7368 7167 8428

22810 22500 24440

58,9 52,8 74,7 45,6

55,2 50,0 69,5 42,6

Č ist lični d o h o d a k p o r a d n ik u (m esečn i p ro še k ), d in. 92 86 125

U kupno P riv red n e d e la tn o s ti V a n p riv re d n e d e la tn o s ti

108 98 144

501 485 594

3060 2981 3444

O d n o s p e n z ija i č isto g lič n o g d o h o tk a p o r a d n ik u , p ro se č n i lični d o h o d a k = 100 U kupno In v alid sk e penzije S ta ro sn e penzije P o ro d ič n e penzije

54,0 58,7 6 7,5 38,7

56,8 58,0 75,5 39,7

58,0 48,1 74,5 41,0

54,4 48,9 70,7 43,0

i. Penzije bez z a štitn o g d o d a tk a .

i u SAP Vojvodini 1984. godine. U 1984. godini je ovim osiguranjem bilo obuhvaćeno u SR Sloveniji 36395 zem ljoradnika, u SR M akedoniji 33960, u SR Hrvatskoj 1922 i u SAP Vojvodini 2730 zem ljoradnika. Zem ljoradnici su relativno kasno ostvarili pravo na invalidsko i penzijsko osiguranje, i to sam o oni koji su se dobrovoljno odlučili na plaćanje doprinosa za ovu vrstu osiguranja, kako to čine radnici u društvenom sektoru privrede. 5.5.2 Zdravstveno osiguranje Z dravstveno osiguranje obuhvata lica u radnom odnosu, privrem eno nezapos­ lene i korisnike penzija, kao i članove njihovih porodica. Zdravstveno osiguranje zem­ ljoradnika obuhvata individualne poljoprivrednike i članove njihovih porodica. Zdravstveno osiguranje pruža pravo na zdravstvenu zaštitu i druga prava za slučaj bo­ lesti, porođaja, sm anjenja ili gubitaka radne sposobnosti, nezaposlenosti, kao i neka druga prava. D anas sam o mali deo stanovništva nije obuhvaćen zdravstvenim osigu­ ranjem ni po jednom osnovu. M eđutim , celokupnom stanovništvu obezbeđujii se vidovi zdravstvene zaštite, koji su od opšteg interesa za čitavo društvo, za očuvanje zdravlja i radne sposobnosti svih građana (potpuna zdravstvena zaštita žena u vezi sa m aterin­ stvom i dece do 15 godina života, zatim otkrivanje, sprečavanje i lečenje tuberkuloze, veneričnih i drugih bolesti, lečenje teških duševnih bolesti, rano otkrivanje zloćudnih tum ora i šećerne bolesti i dr.). O d 1952. do 1984. godine se broj osiguranih lica po osnovu zdravstvenog osi­ guranja radnika povećao 3,9 puta. U isto vreme broj aktivnih osiguranika povećao se, takođe, 3,9 puta, lica privrem eno van radnog odnosa 11,5 puta, korisnika prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja 5,6 puta, a broj ostalih osiguranih lica i porodica 3,6 puta. .U strukturi zdravstvenog osiguranja došlo je do izvesnih prom ena u periodu 1952-1984. godine. Učešće aktivnih osiguranika je uglavnom neizmenjeno i iznosi oko 38%, dok se učešće ostalih lica i porodica sm anjilo od 54% u 1952. na 50% u 1984. 148.

Tabela 5-22. Zdravstveno osiguranje radnika u hiljadama 1952

|

1955

|

1965

|

1975

|

1980

[

1984

U kupno

4760

6505

11920

15154

18540

18680

A ktivni osiguranici K orisnici p rav a iz penzijskoinvalidskog o siguranja Lica privrem eno van rad n o g o dnosa i/ O stala o sig u ran a lica

1809

2479

4235

5359

6369

7001

350

444

849

1325

1654

1953

35 2566

47 3535

51 6785

126 8344

243 10274

403 9323

1/ U ključeni su i članovi p o ro d ic a o sig u ra n ik a .

godini. Istovremeno učešće lica privremeno van radnog odnosa povećalo se od 0,7% na 2,1%, a učešće korisnika prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja od 7% na 10%. U 1965. godini zdravstvenim osiguranjem bilo je obuhvaćeno 7,7 miliona zem­ ljoradnika i članova njihovih porodica, a u 1975. se ovaj broj smanjio na 6,1 milion i u 1984. na 4,6 miliona. N a to je uticalo smanjenje poljoprivrednog stanovništva. U 1984. godini je od ukupnog broja zdravstveno osiguranih zem ljoradnika bilo 34% nosilaca prava zdravstvenog osiguranja, a 64% su članovi njihovih porodica.

5.6.

ZAŠTITA I UNAPREĐENJE ČOVEKOVE SREDINE

Razvoj koji je Jugoslavija ostvarila u posleratnom periodu bitno je uticao na korišćenje prostora i na kvalitet čovekove sredine. M nogo više su se koristili prirodni i energetski izvori, povećavale izgrađene a smanjivale poljoprivredne i šumske površine. U industrijskoj proizvodnji su se razvijale grane koje znatno utiču na prostor, odnosno čovekovu sredinu i prete da je ugroze, a to su energetika, industrija nafte, metalurgija, hemijska industrija, itd. Zaštita i unapređenje čovekove sredine je ustavna obaveza i regulisana je bro­ jnim propisima. Preko 370 propisa direktno i indirektno reguliše ovu materiju. Jugosla­ vija je ratifikovala i 28 m eđunarodnih konvencija. Suština politike zaštite čovekove sredine je da obezbedi usklađivanje društvenog razvoja sa očuvanjem prirodnih i radom stvorenih vrednosti čovekove sre­ dine. Nastoji se da se to postigne odgovarajućim m erama, kao što su: racionalizacija proizvodnje, prenosa i potrošnje energije; uvođenje savremenije tehnologije sa boljim iskorišćavanjem sirovina; kontrolisanje i bezbedna primena hemijskih produkata u pro­ izvodnji, prom etu i upotrebi; smanjivanje emisije svih štetnih m aterija iz stacionarnih i pokretnih izvora zagađivanja tla, voda i vazduha, smanjivanjem nivoa buke i vibracija u naseljima i industrijskim postrojenjima; racionalno korišćenje poljoprivrednog zemljišta; ubrzanije pošumljavanje goleti i degradiranih šumskih površina; onemogućavanje nekontrolisanog širenja naselja m erama zemljišne, lokacione, poreske, investicione i kreditne politike itd. Rezultati ovakve politike su evidentni u mnogim područjima, mada su u celini prisutni veliki problemi. Značajni su napori na odbrani od erozija, na zaštiti od poplava i navodnjavanju i odvodnjavanju poljoprivrednih površina, osvajaju se nove poljopri­ vredne površine i sve stručnije, se koriste veštačka đubriva i hemijska sredstva za zaštitu bilja. U svim republikama i pokrajinam a se preduzimaju ozbiljne i raznovrsne mere za poboljšanje stanja šumskog fonda regulisanjem bujica i izgradnjom šumskih puteva itd. 149.

Pri rudarsko-industrijskoj eksploataciji m ineralnih sirovina uvode se tehnologije kojima se hvataju' neki od zagađivača vazduha i voda i ponovo vraćaju u proizvodnju. Ima uspešnih primera rekultivacije površinskih kopova i njihovog privođenja poljopri­ vrednoj proizvodnji. Kvalitet vazduha u gradovim a se popravlja uvođenjem daljinskog grejanja iz term oelektrana-toplana i gasifikacije, autom atizacijom upravljanja i kontrole saobraćaja, razvojem javnog gradskog saobraćaja i prom enom režima kretanja kroz na­ selja i uvođenjem novih nezagađujućih tehnologija u proizvodnju. Broj mesta na kojima se meri kvalitet vazduha (m eteorološke stanice) povećao se od 72 u 1976. na 104 u 1981. godini. Snabdevanje stanovništva vodom iz javnih vodovoda se udvostručilo. Vodom iz javnog vodovoda snabdevano je 21% ukupnog stanovništva 1965, a 42% 1980. go­ dine. Značajni radovi su realizovani na uređenju vodo tokova i režima voda, na odbrani od poplava i na zaštiti od erozije i bujica. Puštanje u pogon novih privrednih objekata je uslovljeno izgradnjom uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. U cilju zaštite i uređenja čovekove sredine u Jadranskom području, četiri priobalne republike donele su ili priprem aju nove zakone o vodam a, o m orskom dobru, o postupanju sa otpadnim m aterijam a i dr. Površina pod zaštićenom prirodnom baštinom je krajem 1983. godine iznosila oko 3,5% jugoslovenske teritorije. Pri tom e je 1667 zaštićenih životinjskih i 1007 biljnih vrsta. U spisak svetske baštine upisani su nacionalni parkovi Plitvička jezera i D urm itor, kao i prirodno i kulturno-istorijsko jezgro O hrida i K otora. Od ukupne površine gradskih i seoskih naselja 2,3% (prem a stanju 1976. godine) je pod zaštićenim kulturnim dobrim a. U spisak svetske baštine unete su tri izuzetne kulturno-istorijske vrednosti: Stari grad D ubrovnika, Stari Ras sa Sopoćanim a i istoriisko jezgro Splita sa D ioklecijanovom palatom . D anas se u zaštitu i unapređenje sredine ulaže oko 2% svih troškova i 1% novih investicionih ulaganja. Stvarno stanje čovekove sredine, i pored evidentnih rezultata, beleži i pojave ugrožavanja i degradacije. T o je posledica brzog razvoja koji nije uvek uspevao da kvantitativni rast prati kvalitativnom transform acijom , ponekad nedovoljno celovitog tretiranja sredine, nedovoljnog sagledavanja m eđuzavisnosti parcijalnih interesa delova sredine i celine, pojedinačnih i zajedničkih interesa, i nedoslednog sprovođenja predviđenih m era za zaštitu čovekove sredine.

5.7. DRUŠTVENA ZA ŠTITA GRA ĐAN A I IM O V IN E Intenzivan razvoj jugoslovenskog društva u protekle četiri decenije je uticao na obim i vrstu društveno-negativnih ponašanja. D ruštvo je preduzim alo sve organizovanije akcije u cilju onem ogućavanja ovih ponašanja, ali ne isključivo kroz represiju, već obim nijim preventivnim delovanjem i poboljšavanjem uslova života. Uspešna organizovanost društvenih snaga u suzbijanju krim inaliteta ogleda se kako u obimu tako i u strukturi krim inaliteta, u kojoj je sve veće učešće lakših dela, najviše zbog krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. U 1947. godini je bilo osuđeno 132340 punoletnih učinilaca krivičnih dela, a u 1984. 113651, ili za 16% manje. N ajm anje osuđenih bilo je 1956. godine 91024, a najviše 1955. kada je bilo osuđeno 139105 lica. U 1953. godini na 1000 150.

stanovnika starijih od 20 godina krivičnih dela, a 1981. godine 6.

bilo

je

osuđeno

11

punoletnih

učinilaca

Tabela 5-23. Osuđena punoletna lica prema vrsti krivičnih dela 1947 O suđena lica K rivična dela protiv: D ru štv en o g uređenja Ž ivota i tela S loboda i p rav a čoveka i g ra đ a n a Č asti i ugleda Privrede Im ovine O pšte sigurnosti i bezbednosti jav n o g sao b ra ć a ja Službene du žn o sti O stala krivična dela

|

1955

|

1965

|

|

1975

1984

132340

139105

113877

115649

113655

10211 16936 1166 14544 47126 25333

882 30386 2883 29961 17304 30300

169 28400 2931 31796 7244 22444

534 22835 3399 17705 9155 26275

295 15749 2260 9938 13125 33046

1730 15294

2614 8629 16146

8897 3893 8103

21266 3958 10522

24847 4821 9574

U periodu 1947-1984. došlo je do izvesnih prom ena u vrstama krivičnih dela. Od ukupnog broja osuđenih lica za krivična dela protiv privrede 1984.godine osuđeno je 10%, prema 35% koliko je bilo osuđeno u 1947. godini. Za krivična dela protiv života i tela u 1959. osuđeno je 33822 lica, prema 15749 lica u 1984. godini, ili 50% manje. S druge strane povećao se broj krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. D ok je u 1953. godini za ova krivična dela bilo osuđeno oko 1500 punoletnika, u 1984. se broj osuđenih povećao za oko 16 puta, odnosno osuđeno je 24847 lica. Porast krivičnih dela ove vrste rezultat je povećanog broja m otornih vozila. Broj krivičnih dela protiv imovine stagnira. U 1947. godini za ova dela je bilo osuđeno 25333 lica, 1956. godine 31113, a 1984 - 33046 učinilaca. M eđutim , kod ovih krivičnih dela je veliki broj nepoznatih učinilaca. Tako je u 1984. godini bilo prijavljeno oko 140 hiljada lica, od kojih je oko 50% ostalo nepoznatih učinilaca. Poslednjih godina gotovo pod­ jednako se napada društvena i privatna imovina. Od ukupnog broja osuđenih punoletnika za krivična dela protiv imovine 49% je bilo osuđeno zbog napada na društvenu i 51 % na privatnu imovinu. Kod krivičnih dela političkog kriminala, tj. dela protiv naroda i države, odnosno protiv osnova socijalističkog sam oupravnog društvenog uređenja i bezbednosti SFRJ, znatno opada broj osuđenih lica od 1947. sa 10.211 na 295 učinilaca u 1984. godini. U posm atranom periodu za ova krivična dela najm anje je bilo osuđenih 1967. godine, svega 92 lica. U 1972. i 1973. godini dolazi do porasta ove vrste krivičnih dela i tada je osuđeno 700 učinilaca. U poslednjih deset godina (do 1982) najviše je osuđeno za lakše oblike ove vrste krivičnih dela, tj. za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, raz­ dora ili netrpeljivosti i za neprijateljsku propagandu. Međutim, u 1983. i 1984. godini raste broj osuđenih lica za najteže oblike krivičnih dela, kao što je kontrarevolucionarno ugrožavanje društvenog uređenja. Učešće broja učinilaca dela političkog kriminala u ukupnom broju osuđenih punoletnika u 1984. godini iznosi svega 0,2%. Tabela 5-24. Osuđena maloletna lica prema vrsti krivičnih dela 1947 O suđena lica

|

1955

4533

4401

160 527

9 637

2100 1746

2665 1090

|

1965

|

1975

|

1984

4682

7196

7246

.

7 498 121 6132 438

22 296 99 6396 433

K rivična dela protiv: D ruštvenog uređenja Ž ivota i tela D ostojanstva, ličnosti i m o rala Im ovine O stala krivična dela

405 95 3932 250

151.

U 1947. godim bilo je osuđeno 4533 m aloletna učinioca krivičnih dela a 1984. za 59% više ili 7246. Poslednjih godina došlo je do porasta vrše’n ia krivičnih dela od strane m aloletm ka. Dok je 1958. bilo osuđeno 5266 maloletnih delinkvenata, 1984. godine broj delinkvenata se povećao na 7246, ili za 37% U posm atranom periodu došlo je do prom ena u strukturi krivičnih dela za kola su maloletnici bili osuđivani. T ako je 1947. za krivična dela protiv imovine bilo osuđeno 2100 m aloletm ka, a 1984. godine 6396 m aloletnika, ili 88% od ukuDnoe broja osuđenih u toj godim. K od krivičnih dela protiv života i tela tendenciia je obrnuta. D ok je 1947. godine za ova dela bilo osuđeno 527 m aloletnika ili 11% od ukupnog broja osuđenih, u 1984. je za ova dela bilo osuđeno 296 m aloletnika. odnosno 4% od ukupnog broja osuđenih.

152.

6. SARADNJA JUGOSLAVIJE SA DRUGIM ZEMLJAMA Saradnja Jugoslavije sa drugim zemljama odvija se u raznim vidovima: političkom, ekonomskom, naučno-tehničkom , prosvetno-kultum om i dr. Saradnja je ostvarena sa gotovo svim zemljama sveta, kao i sa m eđunarodnim i regionalnim orga­ nizacijama. Jugoslavija ima predstavništva u velikom broju zemalja: u 130 zemalja ima svoje ambasade, zatim ima 24 generalna konzulata, 13 konzulata, 4 konzularna odeljenja, 2 kultum o-inform ativna centra i 1 misiju. Pored toga ima stalnu misiju pri Organizaciji ujedinjenih nacija u N jujorku i stalnu delegaciju pri O U N u Ženevi, stalnu delegaciju u UNESCO u Parizu, stalnu misiju pri Sa vetu za uzajam nu ekonomsku pomoć (SEV) u Moskvi i stalnu delegaciju pri Organizaciji za ekonom sku saradnju i razvoj (OECD) u Parizu. Ekonomska saradnja Jugoslavije sa drugim zemljama, započeta odm ah posle oslobođenja zemlje, u stalnom je porastu. Osnova te saradnje je ravnopravnost u eko­ nomskim odnosim a koja se zasniva na principima politike nesvrstanosti i izgradnji novih ekonomskih odnosa u svetu. Ekonom ska saradnja sa inostranstvom se odvija kroz različite oblike: robnu razmenu, usluge (saobraćaj, turizam , investicione radove i druge usluge), ekonom sko-tehnološku saradnju, kreditne odnose i dr. Naučno-tehnička saradnja sa drugim zemljama razvija se delom u okviru Pro­ grama Ujedinjenih nacija za razvoj, a delom kao bilateralna i m ultilateralna saradnja sa zemljama u razvoju, kao i sa razvijenim zemljama. Prosvetno-kultum a saradnja sa drugim zemljama odvijala se u saglasnosti sa trajnim opredeljenjima politike Jugoslavije, koja je otvorena prema svemu što je pro­ gresivno. 6.1. EKONOMSKA SARADNJA SA INOSTRANSTVOM 6.1.1. Robna razmena U posleratnom periodu robna razmena sa inostranstvom je višestruko povećana. Fizički obim izvoza roba povećanje u periodu 1955-1984. godine 7,4 puta, a uvoza 6,1 put. U istom periodu društveni proizvod se povećao 5,4 puta. Prosečan godišnji porast realnog izvoza iznosio je 6,9%, uvoza 6,2%, a društvenog proizvoda 5,8%. I izvoz i uvoz u ovako dugom periodu brže su rasli od društvenog proizvoda. U prvom periodu (1955-1965) rast društvenog proizvoda i spoljnotrgovinske razmene je najveći, ali se u sledećim periodima smanjivao, a u poslednjem periodu (1976-1984) uvoz je čak i opadao. 153.

Brži rast izvoza i uvoza od rasta društvenog proizvoda u periodu 1955-1984. godine ukazuje da se jugoslovenska privreda polako uklapa u m eđunarodno tržište. U periodu 1955-1965. godine rast izvoza i uvoza je znatno brži od rasta društvenog proiz­ voda: U sledećem periodu 1966-1975. rast izvoza je m anji, a uvoza znatno veći od rasta društvenog proizvoda, dok je u periodu 1976-1980. godine rast i izvoza i uvoza bio manji od rasta društvenog proizvoda. U periodu 1981-1985. godine izvoz je opet brže rastao od društvenog proizvoda, a uvoz je opadao. Tabela 6-1. Prosečne godišnje stope rasta društvenog proizvoda, izvoza i uvoza roba - u p ro ce n tim a 1955-1984

|

1955-1965

|

1966-1975

|

1976-1980

|

1981-1985

D ru štv e n i p ro iz v o d

5,8

7,9

5,8

5,6

0,6

Izvoz U voz

6,9 6,2

11,4 10,8

5,4 10,0

4,7 2,3

2,1 -7,9

Učešće izvoza i uvoza u društvenom proizvodu se povećava. Učešće izvoza je 1955. godine bilo 5% , uvoza 6% , a u 1984. 20% , odnosno 24% . Povećanje učešća izvoza i uvoza u društvenom proizvodu pokazuje da je sve veći deo dom aće proizvodnje pred­ met m eđunarodne razm ene, odnosno, pokazuje sve veću otvorenost jugoslovenske priv­ rede prem a svetu. M eđutim , to učešće je još m alo u odnosu na većinu evropskih zemalja. Učešće jugoslovenskog u svetskom izvozu i uvozu je, takođe, veoma malo. U 1955. godini učešće u svetskom izvozu bilo je 0,30% , a u periodu 1966-1970. poraslo je na 0,53% . Posle toga učešće izvoza se sm anjivalo pa je u periodu 1976-1980. iznosilo 0,44%. Povećanjem izvoza posle 1980. godine, ali i zbog značajnog sm anjenja svetskog izvoza, učešće Jugoslavije se povećalo 1983. godine na 0,60% . Učešće uvoza u svetskom uvozu je bilo 1955. godine 0,48% , a 1983. 0,70% . M ada se učešće udvostručilo od 1955. do 1983. godine, ono je jo š uvek skrom no. Tabela 6-2. Uvoz i izvoz robe u m ilija rd a m a d in a r a 1 1955 Izvoz ro b e U v o z ro b e T rg o v in sk i d e ficit S tepen p o k riv e n o s ti uvoza izvozom u %

|

1965

|

1975

|

19852/

32,0 55,0 -23,0

136,2 160,7 -24,5

508,2 960,5 -452,3

1329,2 1520,2 -191,0

58,0

84,7

52,9

87,4

1/ R a č u n a to p o k u rsu o d 124,80 d in a r a za 1 S A D d o la r. 2/ P re th o d n i p o d a c i.

Izvoz po stanovniku 1955. godine je iznosio 16 dolara, a 1984.godine 457, dok je uvoz nešto veći i 1955. godine je iznosio 21, a 1984. godine 535 dolara. Povećanje iz­ nosi preko 25 puta. Sa oko 500 dolara izvoza, odnosno uvoza po stanovniku Jugoslavija se nalazi na začelju evropskih zem alja. R obna razm ena Jugoslavije sa drugim zem ljama još uvek je nedovoljno raz­ vijena, m ada je u odnosu na prve godine posle rata znatno porasla. Nedovoljna razvije­ nost jugoslovenske privrede uticala je na njenu nedovoljnu povezanost sa svetskom privredom. M ada su u izvozu postignuti značajni rezultati, još uvek se uglavnom izvozi ono što je višak ili se ne prodaje na dom aćem tržištu. M eđutim , poslednjih nekoliko godina ima pojava izvoza po svaku cenu. Izvoze se čak i proizvodi neophodni domaćoj potrošnji, a sve radi pribavljanja deviza za uvoz robe i otplatu inostranih dugova. 15 4.

U periodu 1955-1985. godine vrednost izvoza se povećala 40, a uvoza 27 puta. U pom enutom periodu rast izvoza i uvoza bio je veoma promenljiv sa stalnom tendencijom porasta. Od 1979. godine do danas oscilacije u izvozu i uvozu su mirnije. Tabela 6-3. Porast vrednosti izvoza i uvoza roba - u % prema prethodnoj godini 1979

Izvoz Uvoz

19,9 40,4

|

1980 32,1 7,5

|

1981

|

21,7 4.6

1982 0.3 -8.2

|

1983 0.1 -4.7

|

1984 5.8 1.4

|

1985 7.0 5.0

Visoki deficiti u robnoj razmeni sa inostranstvom u 1979. i 1980. godini, do kojih je značajnim delom došlo zbog velikog povećanja cena nafte (iznosi plaćeni za naftu u 1979, 1980. i 1981. su se udvostručili), kao i zbog nepovoljnih odnosa uvoznih i izvoznih cena (u 1979: odnos razmene je pogoršan za oko 4% ), nametnuli su potrebu povećanja izvoza (što se i ostvarilo 1980. godine, izvoz je povećan za 32%) i drastičnog ograničavanja uvoza. U 1980. usporava se rast uvoza na 7,5% u odnosu na prethodnu godinu, a od 1982. godine uvoz počinje da opada.'/. Smanjeni uvoz je delovao na sm a­ njenje izvoza što se produžilo i 1983. godine. Relativno poboljšanje uvoza u 1984. u odnosu na prethodnu godinu, uticalo je na poboljšanje izvoza, koji u 1984. godini beleži porast od 5,8%. U 1985. izvoz se povećao za 7% , a uvoz za 5% u odnosu na 1984. godinu. Izvoz i uvoz roba mrd. d o la r a

U posleratnom periodu uvoz robe je premašivao izvoz. Vrednost uvezene robe ne pokriva se vrednošću izvezene robe. Stepen pokrivenosti uvoza izvozom bio je u pe­ riodu 1955 - 1969. godine između 60% i 70% (u 1965. godini čak 85%), a 1970 - 1980. godine između 50% i 60%. Od 1981. stepen pokrivenosti je iznad 70%, a u 1985. godini dostigao je 87%. Ovako dobri rezultati u poslednjem periodu postignuti su povećanjem izvoza, ali još više smanjenjem uvoza. '/

Z bog nove m etodolo g ije o b ra č u n a izvoza i u voza u Saveznom zav o d u za sta tistik u n a sta ju razlike izm eđu ovih p o d a ta k a i p o d a ta k a u p latn o m bilan su za 1981, 1982, 1983. i 1984. g odinu.

155.

Deficit trgovinskog bilansa bio je stalni pratilac spoljnotrgovinske razmene, jer je uvoz stalno bio veći od izvoza roba.2 Tabela 6-4. Deficit trgovinskog bilansa’ 1979 Iznos, m il.d in .i' Po v a lutnim p o d r u ­ čjim a K o n v e rtib iln o K lirin šk o Po g ru p a m a zem alja Socijalističke zem lje Zem lje u raz v o ju R azvijene zem lje

|

1980

1

1981

|

1982

|

1983

]

1984

901.7

759,6

539,6

352,7

266.1

217.3

100 90,9 9.1

100 93,1 6,9

100 112,8 - 12,8

100 124,3 -24,3

100 79,9 20.8

100 67.2 32,8

100 11,3 12,0 76,7

100 6,3 18,2 75,5

100 - 12,1 11,4 100,7

100 -21,5 8,2 129,7

100 -6,5 3,5 103,0

100 -51,7 59.0 92,7

1/ O b ra č u n a to p o k u rsu 1 S A D d o la r = 124,80 d in a ra .

Posle 1979. godine deficit je u stalnom opadanju i 1984. iznosi svega 24% od deficita ostvarenog 1979. godine. Najveći deficit o stv a ren je na konvertibilnom valutnom području 1981. i 1982. godine, čak više od ukupnog iznosa deficita, jer je na klirinškom području ostvaren suficit. U 1983. i 1984. godini se sm anjuje učešće deficita na konver­ tibilnom , a povećava deficit na klirinškom području. Po grupam a zem alja najveći deficit je ostvaren u robnoj zem ljama zapada gde je bio veći od ukupnog deficita (1981. za 1983. za 3% ). Sa socijalističkim zem ljam a ostvaruje se od 1981. razvoju mali deficit (1982. godine suficit), koji je 1984. godine ukupnog trgovinskog deficita.

razmeni sa razvijenim 0,7% , 1982. za 30% i suficit, a sa zemljama u narastao čak na 59%

Industrija ostvaruje najveći deficit: u 1979 - 88% ukupnog deficita a 1984. godine 83% , poljoprivreda je 1979. godine ostvarila 11% a 1984. godine 17%, dok je ostatak ostvarilo šum arstvo. Tabela 6-5. Struktura izvoza i uvoza robe U voz

Izv o z 1950

|

1984

1950

|

1984

Po d e la tn o s tim a -u k u p n o In d u strija i ru d a r s tv o P o ljo p riv re d a i š u m a rs tv o

100 69 31

100 95 5

100 85 15

100 94 6

Po ste p e n u o b ra d e N e o b ra đ e n i p ro iz v o d i P ro iz v o d i o b ičn e p re ra d e P ro iz v o d i v isoke p re ra d e

100 43 50 7

100 6 23 71

100 31 25 44

100 35 20 45

P o n a m e n i-u k u p n o M a te rija l za re p ro d u k c iju O p re m a R o b a š iro k e p o tro š n je

100 70

100 51 18 31

100 73 20 7

100 82 13 5

.

30

Povećanje spoljnotrgovinske razm ene u posleratnom periodu pratile su velike prom ene u strukturi izvoza i uvoza. N aročito su velike prom ene u strukturi izvoza, koji je uslovljen prom enam a privredne strukture.

2/

O b ra č u n a to p o k u rsu 1 S A D d o la r = 124,80 d in a ra .

156.

Učešće industrije u izvozu i uvozu robe se povećava i 1985. godine dostiže oko 96%. U izvozu industrijskih proizvoda najveće učešće 1984. godine imaju proizvodnja električnih mašina i aparata, zatim m ašinogradnja, m etaloprerađivačka industrija, pro­ izvodnja saobraćajnih sredstava, hemijska i tekstilna industrija i industrija kožne obuće i dr. Najveći uvoz ostvarile su proizvodnja nafte i gasa, proizvodnja hemijskih proizvoda, mašinogradnja, proizvodnja električnih mašina i aparata i proizvodnja saobraćajnih sredstava i crne metalurgije. N ajkrupnije strukturne promene izvršene su u izvozu proizvoda prema stepenu obrade. U 1950. godini izvoženi su pretežno neobrađeni proizvodi (43%) i proizvodi obične prerade (50%), dok je izvoz proizvoda visoke prerade bio veoma mali (7%). Ovakva struktura izvoza odgovarala je tadašnjem stepenu razvoja privrede. U 1984. godini najviše se izvoze proizvodi visoke obrade (71%), zatim proizvodi obične obrade (23%), a neobrađeni proizvodi samo 6%. Struktura uvezene robe po stepenu obrade se veoma malo promenila. Oko polovine uvoza čine proizvodi visoke prerade. Struktura izvoza po nameni takođe se menja u pozitivnom smeru. Smanjuje se učešće materijala za reprodukciju od 70% u 1950. na 51% u 1984. godini i nešto se povećava izvoz robe široke potrošnje (1950 - 30%, 1980 - 34%, 1984 - 31%). Izvoz opreme 1950. godine nije postojao, a 1984. iznosi 18% ukupnog izvoza. U strukturi uvoza materijal za reprodukciju čini glavni deo uvoza kojim se zadovoljavaju potrebe proizvodnje (pre svega industrije). Učešće uvoza materijala za reprodukciju se menjalo. U 1950. iznosilo je 73%, a 1984. godine 82%, dok se udeo uvoza opreme smanjio od 20% na 13%. Uvoz robe široke potrošnje učestvovao je 1950. sa 7% a 1984. godine sa 5%. Povećanje učešća m aterijala za reprodukciju ukazuje na povećanje uvozne zavisnosti jugoslovenske privrede. Smanjenje uvoza, koje je počelo od 1979. godine, vršeno je, pre svega, na račun opreme i robe široke potrošnje,čije učešće u uvozu opada: opreme od 19% u 1980. na 13% u 1984. godini, a robe široke potrošnje od 10% na 5%. Učešće materijala za reprodukciju je povećano od 71% u 1980. na 82% u 1984. godini. Tabela 6-6. Struktura izvoza i uvoza robe po grupama zemalja u p ro cen tim a Izvoz 1975 U kupno Evropa Zem lje E E Z Zem lje E F T A Zem lje istočne E vrop e O stale zemlje Severna A m erika Južna A m erika Azija A frika Okeanija

|

1980

U voz |

1984

1975

|

1980

|

1984

100

100

100

100

100

100

74,2 22,8 3,8 46,0 1,6 8,2 0,6 9,7 7,1 0,2

76,2 26,4 4,7 44,3 0.8 5,1 0,3 10,1 8,2 0,1

76,9 25,7 5,0 45,6 0,6 5,1 0,3 9,2 8,3 0,2

75,5 41,1 8.7 23,9 1,8 6,7 2,1 10.5 4,4 0,8

73,0 36,4 8,2 29,3 0,9 7,9 2,4 9,8 6,2 0,7

69,7 29,7 6,9 32,2 0,9 5,7 1,4 14,5 7,9 0,8

Struktura robne razmene po grupam a zemalja pretrpela je u poslednjih deset godina izvesne promene. Učešće uvoza roba iz socijalističkih zemalja se povećalo od 25% u 1975. na 33% u 1984. godini. Takođe se povećalo učešće uvoza iz zemalja u razvoju od 14% na 23%, a smanjilo učešće uvoza iz razvijenih zemalja zapada od 61% na 44%. Struktura izvoza roba je skoro potpuno ista u 1975. i 1984. godini: u socijalističke zemlje se izvozi 47%, u zemlje u razvoju 17%, a u razvijene zemlje zapada 36%.

157.

Oko tri četvrtine spoljnotrgovinske razm ene Jugoslavija obavlja sa evropskim zemljama. U zemlje Seveme Am erike izvozi se nešto preko 5% , a toliko se i uvozi, dok se u zemlje Afrike izvozi oko 8% , ali se iz njih uvozi nešto ispod toga. Evropsko tržište je podeljeno u nekoliko ekonom skih grupacija sa posebnim režim im a spoljnotrgo vinske razmene, što stvara jugoslovenskim izvoznicima i uvoznicima posebne probleme. Blizu polovine izvoza roba odlazi u zemlje istočne Evrope (oko 45% ), oko jedna četvrtina u zemlje Evropske ekonom ske zajednice (EEZ) i oko 5% u zemlje koje pripa­ daju grupaciji E vropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA). Najveći uvoz robe je iz zemalja Evropske ekonom ske zajednice sa tendencijom brzog sm anjenja učešća od 41% u 1975. na 30% u 1984.godini. U deo uvoza iz zem alja istočne Evrope raste od 24% na 32% , a iz zem alja E F T A opada od 9% na 7% . R askorak, koji je postojao u učešću izvoza i uvoza po grupacijam a u Evropi, time se smanjuje. Tabela 6-7. Robna razmena sa važnijim zemljama u 1984. godini u m rd .d in .’ U kupni p ro m et

Izv o z

U voz

594,3 308,3 237,9 187,8 150,7 131,3 97,6 92,0 88,2 83,6 81,3 72,2

349,1 111,4 117,5 38,2 68,8 53,9 50,2 48,7 36,5 34,0 25,5 35,8

245,2 196,9 120,4 149,6 81,9 77,4 4 7,4 43,3 51,7 49,6 55,8 36,4

SSS R N e m a č k a .S R Italija Ira k Č e h o slo v ač k a SA D N em ačka D R P o ljsk a A u strija F ra n c u s k a L ibija M a đ a rs k a

S ald o trg o v in ­ sk o g b ila n sa + 1 0 3 ,9 -85,5 -2,9 -111,4 -13,1 -23,5 + 2,8 + 5,4 -15,2 -15,6 -30,3 -0,6

1/ 1 S A D D o la r = 124,80 d in a r a .

Sa SSSR, SR N em ačkom i Italijom ostvareno je 41% ukupne robne razmene (1981. godine 46% ). U navedene tri zemlje izvezeno je 45% od ukupnog izvoza, a od njih je uvezeno 37% od ukupnog uvoza. Od navedenih 12 zem alja suficit trgovinskog bilansa ostvaren je sam o sa SSSR, D R N em ačkom i Poljskom . Sa ostalim zemljama ostvaren je deficit (najveći sa Irakom , SR N em ačkom i Libijom). R azm enu roba sa inostranstvom Jugoslavija je vršila u dosta lošim uslovima, jer su cene izvezene robe po pravilu rasle sporije od cena uvoznih roba. Tabela 6-8. Indeksi izvoznih i uvoznih cena 1952 = 100 1955 Izvozne cene U v o z n e cene O d n o s razm en e

89 97 92

|

1960 93 97 96

|

1965 113 114 99

|

1970 131 131 100

|

1975 249 264 94

[

1980 437 462 95

|

1984 473 537 88

U svim navedenim godinam a izvozne cene robe su bile niže od uvoznih. Odnos razmene, izračunat kao odnos indeksa cena uvoza prem a izvozu, stalno je ispod 100 (izuzev 1970. godine), što pokazuje da se putem cena preliva jedan deo društvenog pro­ izvoda u strane zemlje. Poslednjih nekoliko godina situacija se pogoršavala.

158.

Izvozne cene u 1983. i 1984. godini opadaju (indeks 98, odnosno 95), a uvozne cene su u blagom porastu (indeksi 100, odnosno 103). Zbog ovakvih kretanja cena u 1983. i 1984. godini, fizički obim izvoza je bio veći od vrednosti izvoza, koji je po pravilu veći, jer sadrži i povećanje cena. Tako je u poslednje dve godine, i pored napora da se što više izveze (indeks fizičkog obima 102 u 1983. i 111 u 1984. godini), ostvarena m anja vrednost izvezene robe (indeks vrednosti 100, odnosno 106). Tabela 6-9. Indeks vrednosti, fizičkog obima i cena izvoza i uvoza' p re th o d n a g o d in a = 100 1979

|

1980

|

1981

|

1982

|

1983

|

1984

Izvoz V rednost Fizički obim C ene

119,9 104,4 114,9

132,1 110,7 119,3

121,7 112,2 108,5

100,4 93,7 107,2

99,9 102,3 97,7

105,8 111,5 95,2

Uvoz V rednost Fizički obim Cene

140,4 117,7 119,3

107,5 89,9 119,6

104,6 94,8 110,4

91,7 89,8 102,1

95,3 95,3 100,0

101,4 98,3 103,2

1/ O b ra č u n a to p rem a važećim k u rsev im a u o d g o v a ra ju ć im g o d in am a .

Pad cena izvezenog m aterijala za reprodukciju u 1983. i 1984. godini (indeks prema prethodnoj godini 97, odnosno 96) je odlučujući za smanjenje cena izvoza, jer ovaj čini preko 50% celokupnog izvoza. I izvozne cene robe široke potrošnje opadaju (za 4%, odnosno 9%), ali imaju manjeg uticaja na cene izvoza zbog manjeg učešća u izvozu (oko 30%). Cene izvoza opreme stagniraju. Uvozne cene su stalno rasle, izuzev u 1983. godini, pa je vrednost uvoza bila veća i pored sm anjenja fizičkog obima uvoza, što je uticalo na zaoštravanje platno-bilansne situacije. 6.1.2. Nerobni promet sa inostranstvom Nerobni prom et sa inostranstvom obuhvata usluge (turizam, saobraćaj, investi­ cione radove i dr.), zatim doznake radnika, i kam ate, najzad,transfere (iseljeničke do­ znake, penzije i međudržavni pokloni). Zbog m etodoloških prom ena u statističkom praćenju teže je vremensko poređenje nerobnog nego robnog prom eta sa inostranstvom. Tako je u prihodima od turizma, od 1978. do 1982. godine, prikazivan i deo deviznog prihoda, koji je, prema proceni N arodne banke Jugoslavije, poticao od privatnog tur­ izma. Od 1983, kao i pre 1978. godine,obuhvata se samo prihod od turizma registrovan u Narodnoj banci, tj. bez procenjenog privatnog turizm a.Taj deo deviznog prihoda sada se registruje u stavci doznake radnika. U prihodim a od investicionih radova, koji su obuhvaćeni u stavci usluge, od 1982. godine prikazuje se samo dobit, a ranije je prikazi­ van bruto-promet. Nerobni devizni priliv je bio veoma skrom an u prvim godinama posle oslobođenja. U 1955. godini iznosio je svega 212 miliona dolara da bi se 1965. više nego udvostručio (482 mil.dolara), 1975. je bio preko 4 milijarde dolara, a 1984. godine 7,2 milijarde dolara. N aročito je veliki porast u periodu 1966-1975. godine, što je posledica ekspanzije pomenutih oblika usluga na inostranom tržištu, ali i povećanja doznaka od radnika zaposlenih u inostranstvu. Odliv deviza u nerobnom prom etu je znatno manji od priliva (1955. 43 mil.dolara, 1965. 213, 1975. 1427, a 1984. godine 4884 mil. dolara)., 159.

Odliv u odnosu na priliv deviza iznosio je 1955 - 20% , 1965 - 44% , 1975 - 35%, a 1984. godine 68% . O vako veliki porast odliva deviza od 1975. do 1984. godine nastao je zbog porasta plaćenih kam ata i isplata sa deviznih računa građana. Tabela 6-10. Priliv i odliv deviza iz nerobnog prometa sa inostranstvom u m il. d in a r a 1 1955

|

1965

26432 5354 21078

Priliv deviza O dliv deviza Suficit

|

1975

60154 26582 33572

_ |

505440 178090 327350

1984 886330 606403 279927

Izvor: N a ro d n a b a n k a Ju g o slav ije. 1/ R a č u n a lo po k u rsu I S A D d o la r = 124,80 d in a ra .

Osnovna karakteristika nerobnog prom eta jeste da je priliv deviza bio stalno veći od odliva i time je ostvarivan suficit. Ovo važi i za sve delove nerobnog prom eta (usluge, doznake radnika i transfere), izuzev za kam ate za kredite i zajmove kod kojih su isplate bile veće od naplata. Tabela 6-11. Suficit deviza iz nerobnog prometa sa inostranstvom1 1979

I

1980

I

1981

1982

1983

1984

1147,9 819,7 328,2

888,4 574,6 313,8

886.3 606.4 279,9

- 22,6 -30,0

- 0,2

U m ilija rd a m a d in a ra Priliv deviza O dliv deviza S uficit

964,9 520,1 444,8

P riliv deviza O dliv deviza

33,9 53,5

1147,5 673,9 4 73,6

1416,8 911,2 505,4

P ro m e n a p re m a p r e th o d n o j g o d in i, % 18,9 29,6

23,5 35,2

-9,0 -

10,0

5,5

1/ O b r a č u n a to p o k u rsu 1 S A D d o la r = 124,80 d in a r a .

Porast suficita ostvarivao se sve do 1981. godine, a od tada se smanjuje. N aročito veliki pad suficita je 1982. godine, kada je odliv deviza iznosio 71% od priliva. Najveće opadanje priliva ostvareno je 1982. i 1983, a 1984. je taj pad gotovo zaustavljen. Odliv deviza je brže rastao od priliva, ali je i brže opadao u 1982. i 1983. godini. Struktura izvora nerobnih prihoda se m enjala. N ajvažnija stavka 1955. godine su bili m eđudržavni pokloni, koji su iznosili 2/3 ukupnog priliva nerobnih prihoda. Ovaj oblik prihoda 1984. godine iznosi svega 8,5% . Prihodi od saobraćaja su 1955. učestvovali sa 22% , a 1984. godine sa 48% u ukupnom nerobnom prilivu deviza. Učešće prihoda od turizm a 1955. godine bilo je veom a skrom no i iznosilo je 11% ukup­ nih nerobnih prihoda, a zatim se stalno povećavalo od 22% u 1965. na 32% u 1984. godini. Ostali prihodi, u kojim a najznačajniji deo predstavljaju investicioni radovi u inostranstvu, čine u 1955. godini oko 35% prihoda, ali se 1984. godine sm anjuju na 22%. D oznake radnika na privrem enom radu u inostranstvu 1965. godine su imale skrom an udeo od oko 7% , a posle toga su značajno rasle tako da 1984. godine učestvuju sa 41%. Prihodi od naplaćenih kam ata su veom a mali. N jihovo učešće u ukupnim prihodim a bilo je 1955 - 0,1% , a 1984. godine 3% .

160.

Najveći rashodi u 1955. godini bili su za saobraćajne usluge, a u 1984. godini za plaćene kamate na dugove prema inostranstvu i odliv sa deviznih računa građana. Tabela 6-12. Nerobni promet sa inostranstvom' u m rd. din.

1

'9 5 5

|

1965

|

1975

|

1980

|

1982

|

19X4

P rih o d i 26,4

60.1

505.4

N erobne usluge Saobraćaj T urizam O stalo

8,7 5.8 0.9 2.0

45,6 25.7 10.1 9.7

247,6 106.0 95,8 45,7

567.5 210.9 205.3.3/ 151.3

513.2 222.5 189J..V 101,0

424,0 193.4 135.3 95.3

D oznake rad n ik a K am ate Transferi

0,0 17,7.2/

211,7 7,7 38,4

505.4 24,6 49,9

544,1 34,4 56,2

360,4 27.0 74.9

U ku p n o

.

4,0 1,0 9,6.2/

1147,5

1147,9

886,3

R ash o d i U kupno

5,4

26,6

178,1

673,8

819,8

606,4

N erobne usluge Saobraćaj Turizam O stalo

4,4 2,3 0,4 1,7

19,0 10,4 2,2 6,4

86,7 52,4 8,2 26,1

195,4 105,5 17,5 72,4

171,3 109,4 13,1 48,8

154,9 96,1 10,7 48,1

Devizni rač u n i g rađ a n a K am ate Transferi

1,0

7,6

46,0 42,1 3,2

313,3 159,9 5,2

385,9 255,7 6,9

212,0 231.4 8,1

Izvor: N a ro d n a b a n k a Jugoslavije i Svetska b a n k a . 1/ O b ra č u n a to po k u rsu 1 S A D d o la r = 124,80 d in a ra . 2/ N eto. 3/ O buhvaćen i d eo p rih o d a tu rističk e d e la tn o sli d o m a ć in s ta v a p re m a p ro cen i N a ro d n e b a n k e Ju g o sla ­ vije.

Rashodi u nerobnom prom etu su pratili kretanja prihoda (opadanje odliva od 1982.) s tom razlikom sto je opadanje odliva za turizam i ostale usluge otpočelo još 1980, a odliv sa deviznih računa građana se smanjio u 1983. i 1984. godini. 6.1.3. Tekući platni bilans Ekonomske transakcije Jugoslavije sa drugim zemljama (robna razmena, ner­ obni prom et i drugi nerobni prihodi i rashodi) izražavaju se tekućim platnim bilansom. Ako se uz to prikažu i stavke o zajmovima, kreditima i deviznim rezervama dobija se potpuni platni bilans kroz koji se prelamaju osnovni ekonomski odnosi sa inostran­ stvom. Osnovni delovi tekućeg platnog bilansa (trgovinski bilans, bilansi usluga, do­ znaka radnika, kam ata i tansferi) imaju različit značaj za platni bilans. Osnovne karak­ teristike ovih delova su: (a) hronični deficit robne razmene (trgovinskog bilansa), koji se povećavao do 1979. godine, a od tada se smanjuje; (b) raste suficit u bilansu usluga do 1981. godine, a posle toga smanjuje; (c) raste suficit doznaka radnika do 1981. godine, a posle toga opada; (d) raste deficit kam ata naročito u 1979, 1980. i 1981, kada je ne­ gativan saldo kam ata višestruko povećan (sa 300 miliona dolara u 1978. na 1710 miliona 161.

dolara u 1981) i (e) blago rastu transferi (privatni, iseljeničke doznake, penzije i si. i međudržavni pokloni). M ada svaki od ovih elem enata ima svog udela u form iranju salda platnog bilansa, odlučujući uticaj, svakako, ima trgovinski bilans, jer je po svom obimu najveći. Od 1948. do 1984. godine u trgovinskim odnosim a sa inostranstvom stalno je ostvarivan deficit. Deficit trgovinskog bilansa najpre je bio mali i do 1966. godine je iz­ nosio do 300 milona dolara. Od 1966. do 1969. godine deficit je iznosio od 350 do 660 miliona dolara, a već 1970. godine preko m ilijardu dolara. U 1974. trgovinski deficit dostiže iznos od 3715, 1977. godine 4380, 1978. iznosi 4317, a 1979. godine najviši iznos od 7225 miliona dolara. Posle toga se naglo sm anjuje, tako da 1980. iznosi - 6086, 1981 - 4828, 1982 - 3093, 1983 - 2240 i 1984. godine 1742 m iliona dolara. Deficit trgovinskog bilansa se u toku 37 godina više puta sm anjivao, i to zbog različitih razloga kao što je smanjenje uvoza hrane, devalvacija dinara i druge mere ekonom ske politike, ali je već posle godinu ili dve ponovo rastao. Sm anjenje deficita od 1980. do danas je najdugo­ trajnije. T a b ela 6-13. O snovni a g re g a ti tek u ćeg p latn o g b ilan sa u m il. d o la ra S a ld o

1950 1955 1960 1965 1970 1975 1976 1977 1978 1979 1980 1981 1982 1983 1984

tek u ć e g p la tn o g b ila n s a

trg o v in ­ skog b ila n s a

+ 83 -36 -123 + 73 -340 -1032 + 165 -1532 -1256 -3661 -2291 -750 -464 + 274 + 504

-124 -205 269 -196 -1194 -3625 -2489 -43801 -4317 -7225 -6086 -4828 -3093 -2240 -1742

b ila n sa u slu g a

7 35 67 213 463 1289 1164 1379 1329 2147 2982 3339 2739 2412 2157

doznaka r a d n ik a

k a m a ta

. -

32 440 1327 1415 1427 1714 1710 1539 2042 1268 1167 1189

-2,6 -7,6 - 11,8 -53 -110 -275 -279 -258 -300 -633 -1084 -1710 -1773 -1532 -1638

tr a n ­ sferi

37,4 142 90 77 61 281 355 303 318 340 358 380 395 467 535

P o k riv e n o st deficita trg o v in sk o g bila n sa sufici­ to m n ero b n ih tra n sa k cija, u % 33,6 82,5 53,9 137,5 71,5 72.3 106,6 63,9 70,9 49,3 63,4 83,9 85,0 112,2 128,7

Izvor: N a r o d n a b a n k a J u g o sla v ije i S v e tsk a b a n k a .

Bilans usluga je stalno pozitivan. D o 1954. godine u prom etu usluga sa inostranstvom o stv a riv a n je skrom an suficit od oko 10 m ilona dolara da bi se posle toga ubrzano povećavao i 1973. godine dostigao iznos blizu 2 m ilijarde dolara. M ada suficit i kasnijih godina raste,povećanje je znatno sporije da bi 1981. godine dostiglo iznos od 3,3 milijarde dolara. Posle 1981. godine suficit bilansa usluga se stalno smanjuje. Priliv deviza od doznaka radnika bio je u početku skrom an (32 mil. dolara u 1965. godini), ali je ubrzo dobio veći značaj. Saldo priliva deviza od doznaka i odliva sa deviznih računa građana je dostigao m aksim um 1981. godine, i to kao suficit od 2 m ilijarde dolara. Posle tog se suficit stalno smanjuje. Plaćene kam ate na kredite dostižu poslednjih godina iznos od preko 2 milijarde dolara, a naplaćene kam ate za date kredite drugim zemljama nešto preko 200 miliona 162.

dolara. I kod ovog elementa platnog bilansa stalno se ostvarivao deficit, tako da po­ slednjih nekoliko godina dostiže iznos preko 1,6 milijardi dolara. Suficit kod transfera (doznake iseljenika, penzije i si., kao i m eđudržavni pok­ loni) je relativno mali (ispod 500 miliona dolara poslednjih godina), ali ima stalnu ten­ denciju rasta. Deficit ostvaren u trgovinskom bilansu i u bilansu kam ata je veći od suficita koji se ostvaruje u bilansima usluga, doznaka radnika i transfera. Razliku predstavlja deficit tekućeg platnog bilansa, a pokriva se kreditima iz inostranstva. Stepen pokrivenosti deficita trgovinskog bilansa suficitom nerobnih transakcija bio je najniži 1979. godine i iznosio je svega 49%. Sledeće dve godine se naglo povećava 1980 - 63%, i 1981 - 84%, jer se u isto vreme smanjuje deficit trgovinskog bi­ lansa, povećava suficit u bilansu usluga i u bilansu doznaka radnika. Jedino se i dalje povećava deficit u bilansu kam ata. Od 1982. godine jedino deficit trgovinskog bilansa ima pozitivno kretanje, tj. smanjuje se, dok se u ostalim ispoljavaju negativna kretanja: suficit u bilansu usluga i doznaka se smanjuje, a deficit u bilansu kam ata se blago povećava. Povećana pokrivenost deficita trgovinskog bilansa suficitom nerobnih tran­ sakcija u tim godinama je, pre svega, rezultat brzog smanjenja deficita trgovinskog bi­ lansa. Kao posledica ovakvih kretanja tekući platni bilans u posleratnom periodu po­ kazivao je skoro stalnu deficitarnost. Povrem eno se, u pojedinim godinama,pojavljuje manji suficit, koji se odnosi, po pravilu, na jednu godinu (1954, 1956, 1965, 1972, 1973, 1976, 1983. i 1984). Ostvareni deficit u ostalih 29 godina pokazuje da je potrošnja u zemlji (investiciona, lična, opšta i zajednička) veća od domaće proizvodnje i da se ost­ varuje dopunskim sredstvima iz inostranstva. Saldo tekućeg platnog bilansa, trgovinskog bilansa i nerobnih tra n sak cija m rd. do la r a

Sa dopunskom akumulacijom iz inostranstva Jugoslavija je dobrim delom ostvarila strategiju bržeg razvoja i prevazilaženja privredne nerazvijenosti. Bez ovih sredstava bi put privrednog razvoja bio znatno duži i teži. Dopunska sredstva su omogućila ubrzano investiranje (ali i povećanu ostalu potrošnju), koje je bilo iznad domaćih mogućnosti. 163.

Tekući deficit platnog bilansa bio je relativno mali sve do 1969. godine kada je dostizao do 100 m iliona dolara. U 1970. i 1971. godini dolazi do naglog povećanja de­ ficita na oko 350 m iliona dolara. Te 1971. godine uvodi se novi režim za uvoz u skladu sa raspoloživim devizam a, uz obavezu da izvoznici m oraju ustupiti devize N arodnoj banci, izuzev dela kojim nabavljaju kapitalna dobra u inostranstvu. O tvara se organizovano devizno tržište. Već 1972. i 1973. godine pojavljuje se suficit platnog bilansa. U 1973/74. godini izbila je svetska energetska kriza, pa se 1974. i 1975. godine deficit platnog bilansa povećava na preko m ilijardu dolara, a već 1976. godine dolazi ponovo do suficita. T ab ela 6-14. T ekući p latn i bilans ^ 1979

|

1980

|

1981

|

1982

________ • u m ^- d o la ra | 1983 | 1984

14526

18172

22281

19439

6794 3771 1405 1183 1183 3393 188 380

8978 4547 1690 1645 1212 4050 197 400

10929 5425 2002 1990 1433 5100 397 430

10241 4112 1783 1520 809.2/ 4360 276 450

R a sh o d i

18187

20463

23031

19903

16759

16852

U v o z ro b e R a s h o d i za u sluge S a o b ra ć a j T u riz a m O sta lo D evizni ra č u n i g r a đ a n a P laćene k a m a te T ra n sfe ri S a ld o tek u ć e g p la tn o g b ila n s a

14019 1624 674 155 795 1683 821 40 -3661

15064 1565 845 140 580 2511 1281 42 -2291

15757 2086 985 137 964 3058 2107 50 -750

13334 1373 877 105 391.1/ 3092 2049 55 -464

12154 1101 660 85 356 1733 1711 60 + 274

11993 1241 770 86 385 1699 1854 65 + 504

P rih o d i Izvoz ro b a P rih o d i o d u sluga S a o b rać a j T u riz a m O sta lo D o z n a k e ra d n ik a i d r u g o N a p la ć e n e k a m a te T ra n sfe ri

17033 9914 3513 1455 947.2/ 1111 2900 179 527

17356 10254 3398 1500 1084 764 2888 216 600

Izvor: N a r o d n a b a n k a Ju g o sla v ije . 1/ P ro m e t je sm a n je n z b o g izm e n e u m e to d o lo g iji (k o d s ta v k e “ In v estic io n i ra d o v i” u n e ta je sa m o d o b it, a ran ije je e v id e n tira n b r u to p ro m e t). 2/ U p e rio d u o d 1978. d o 1982. g o d in e u r a č u n a t je i d e o koji je , p re m a p ro c e n i N B J, p o tic a o o d p ri­ v a tn o g tu riz m a . U 1983. g o d in i je izm e n je n a m e to d o lo g ija p rik a z iv a n ja p r ih o d a o d tu riz m a i njim e se p o n o v o o b u h v a ta s a m o p r ih o d o d tu riz m a p re m a z v a n ič n o j d e v iz n o j s ta tistic i, a d e o koji je o d tu riz m a o s tv a rilo s ta n o v n iš tv o p rik a z a n je u stav ci “ d o z n a k e r a d n ik a ” .

U 1977. godini uvodi se novi sistem kojim se reguliše da devize pripadaju krajnjem izvozniku i uvode se platno-bilansne pozicije republika i pokrajina, čime se re­ publike i pokrajine devizno zatvaraju. U vođenje platno-bilansnih pozicija republika i autonom nih pokrajina i zasnivanje njihovih deviznih prava na doznakam a radnika, bitno je pospešivalo zaduživanje u inostranstvu, što se nije m oglo kom penzirati većim deviznim prilivom izvoza roba i usluga. T ako se iz godine u godinu produbljivala kriza na sektoru ekonom skih odnosa sa inostranstvom , koja se zatim širila i na druge oblasti privrede. Platno-bilansne nevolje zemlje praktično počinju izbijanjem svetske energetske krize 1973/74. godine. Prom ene u deviznom sistemu 1977. godine su ove nevolje produ­ bile, stvarajući uslove za gotovo nekontrolisano zaduživanje u inostranstvu. D eficit platnog bilansa porastao je 1977. godine na preko 1,5 m ilijardu dolara, a 1979. dostiže 3,7 m ilijardi dolara, jer su probijeni okviri utvrđeni platno-bilansnim pozicijama. Od tada se deficit platnog bilansa smanjuje, a 1983. i 1984. godine je ost­ 164.

varen određeni suficit. Obaveze po inostranim kreditima su izuzetno visoke, što je zahtevalo reprogramiranje (odlaganje) obaveza plaćanja. U 1983. i 1984. godini je reprogramirano preko 3 milijarde dolara, a u 1985. 3,8 miliona dolara. Time je smanjen pritisak na devizne rezerve i očuvana likvidnost zemlje u spoljnim plaćanjima. Kretanje deficita tekućeg platnog bilansa od 1979. godine, kada je dostigao kritičnu tačku. do danas pokazuje svu težinu borbe za njegovo saniranje. Pokušaj da se povećanjem izvoza roba smanji deficit nije bio dovoljno efikasan u pooštrenim uslovima spoljnotrgovinske razmene u svetu i uslovima koji su u zemlji regulisali spoljnotrgovinski promet, pa se pribeglo oštrijem smanjenju uvoza roba. Ovako se m oralo reagovati jer je bilo očigledno da se deficit trgovinskog bilansa ne može pokrivati suficitom nerobnih transakcija. Počev od 1980. godine dolazi do smanjenja deficita platnog bilansa i do smanjenja deficita trgovinskog bilansa. U prve dve godine (1980. i 1981) došlo je do poboljšanja zbog bržeg rasta izvoza od uvoza roba, stoje ostvareno preduzetim m erama ograničavanja potrošnje i dr., a u sledeće dve godine (1982. i 1983) zbog bržeg opadanja uvoza od izvoza roba kao posledica oštrih restrik­ tivnih mera, kao i otežanih uslova prodaje na stranim tržištima. Suficit platnog bilansa, koji je ostvaren 1983. godine, od 274 miliona dolara, posle smanjenja deficita i u pre­ thodne dve godine, uticao je na izvesno poboljšanje pložaja Jugoslavije prema inostra­ nstvu. Ostvaren je smanjenjem uvoza robe, što je izazvalo opadanje proizvodnje i smanjilo izvoz roba. U 1984. godini o stv a ren je suficit tekućeg platnog bilansa od 504 miliona dolara, ali uz zaustavljanje pada uvoza, što se pozitivno odrazilo na oživljavanje privredne aktivnosti i povećanje izvoza roba. I u prvih devet meseci 1985. godine ostvaren je suficit od 388 miliona dolara. Treba imati u vidu da je ublažavanje pritiska spoljnih dugova na platni bilans postignuto reprogram iranjem , odnosno odla­ ganjem plaćanja velikog dela glavnice duga dospelog u tim godinama. 6.1.4. Kreditni odnosi Jugoslavije sa inostranstvom Radi bržeg razvoja zemlje, s ciljem da se prevaziđe privredna nerazvijenost, Ju ­ goslavija je koristila inostrana sredstva kao dopunsku akumulaciju. U prvim posleratnim godinama dug inostranstvu je bio relativno mali. Krajem 1965. godine iznosio je 1,2 milijarde dolara, a zatim se povećao na 20,2 milijarde dolara u 1984. godini. S druge strane, u skladu sa strategijom razvoja, Jugoslavija je davala kredite inostranstvu kao podršku izvozu dom aćih proizvoda na inostrano tržište, kao i izvođenju investicionih radova u inostranstvu. Kreditiranje inostranstva počinje 1957, a krediti su iznosili 1965. ispod 200, a 1984. godine preko 600 miliona dolara. Od 1965. do 1984. godine zaduženje Jugoslavije u inostranstvu povećalo se 16 puta, a potraživanja od inostranstva 3 puta. Zaduživanje u inostranstvu Krajem 1984. godine Jugoslavija je bila dužna inostranstvu 20,2 milijarde dolara. Značajnije povećanje zaduživanja u inostranstvu počinje od 1971. godine. Uzroci visokom tempu zaduživanja bili su, pre svega, relativno povoljni uslovi dobijanja kredita, politika precenjenog kursa dinara, koji je stimulisao zaduživanje domaćih orga­ nizacija u inostranstvu, kao i neplansko korišćenje inostranih kredita kao rezultat ne­ dovoljne integrisanosti jugoslovenske privrede. 165.

N a teškoće u platnom bilansu i povećanje zaduženosti značajno su uticali naftna kriza i povećanje cena nafte. Količina uvezene nafte povećala se od 1971. do 1980. go­ dine 2,2 puta, a vrednost uvezene nafte u dolarim a je povećana 28 puta. U 1979. godini za 11,8 m iliona tona uvezene nafte plaćeno je 1,7 milijardi dolara, a u 1980. godini za 10,9 miliona tona nafte 2,7 m ilijardi dolara. U ove dve godine (1979. i 1980), ukupan deficit tekućeg platnog bilansa je iznosio 5,9 m ilijardi dolara, od čega je 4,4 milijarde nastalo zbog povećanih cena nafte. Uz to je došlo i do kašnjenja u donošenju osnovnog dogovora o zaduživanju u inostranstvu za period 1976-1980, koji je zaključen tek polovinom 1979. godine. Pored toga, na povećano zaduživanje u inostranstvu uticao je i preširok front investicija, koji je nastao zbog nerealnih planova društvenog razvoja, zatim godinam a veoma visoka stopa investicija uz veoma nisku stopu dom aće akum ulacije; sporost u izgradnji investi­ cionih objekata i produžavanje perioda aktivizacije investicija, što je imalo nepovoljnih posledica na sm anjivanje akum ulativnosti novih kapaciteta i potrebu za dodatnim sred­ stvima za investicije. Uz sve to, znatan uticaj na veliko zaduženje u inostranstvu imala su prava republika i pokrajina u sistemu, zatim njihova nastojanja da obezbede što više dodatne akum ulacije za svoj razvoj kao i nesprovođenje propisa o zaduživanju u ino­ stranstvu, za koje su bile zadužene narodne banke republika i autonom nih pokrajina i N arodna banka Jugoslavije. Dve trećine kredita u 1965. godini uzeto je za uvoz roba (opreme, sirovina i reprodukcionog m aterijala). Posle toga učešće robnih kredita stalno opada, tako da se 1984. godine sm anjuje na 39% . Finansijski krediti su u 1965. činili 22% ukupnih kre­ dita, a 1984. godine 56% . Učešće k ratkoročnih kredita je 1965. bilo 11%, a 1984. godine 5%. Najveći iznos kredita Jugoslavija je zaključila sa razvijenim zemljama zapada, između 60% i 75% ukupnih kredita. Od tih kredita oko 60% je iz Engleske, SAD i SR Nem ačke. Tabela 6-15. Struktura zaključenih kredita po grupama zemalja U češće u % U kupno u m il.d o la r a

1977 1978 1979 1980 1981 1982 1983 1984

3589,0 3130,0 5190,0 7465,6 5644,3 4392,3 5515,5 3819,8

m eđ u n aro d n e o rg an iz a cije

14,8 9,8 15,3 19,1 26,2 24,7

raz v ije n e zem lje 79,2 86,9 75,8 75,6 65,6 60,2 65,4 66,6

zem lje u raz v o ju 2,6 3,3 1,9 11,6 14,1 9,4 3,2 2,6

isto č n o -e v ro p ske zem lje 18,2 9,8 7,5 3,0 5,0 11,3 5,2 6,1

Iznos kredita koji su ugovorim a zaključeni s m eđunarodnim organizacijam a je relativno mali. Tek 1983. i 1984. godine taj iznos dostiže oko 25% od ukupnog iznosa kredita. To je poboljšalo strukturu kredita, s obzirom da su uslovi finansiranja m eđunarodnih organizacija znatno povoljniji od privatnih kreditora. Pored toga od njih zavisi i m ogućnost dobijanja i drugih inostranih kredita. Krediti zemalja u razvoju su u stvari krediti zem alja proizvođača nafte,koji su nešto više korišćeni 1980. i 1981. godine, a najviše iz K uvajta, Libije, Iraka i Irana. N ajm anji su krediti iz istočnoevropskih zemalja. Rokovi otplate kredita se m enjaju u zavisnosti od uslova na m eđunarodnom tržištu kapitala i od položaja zemlje koja uzima kredit. U 1980. godini je počelo pogoršavanje rokova otplate. Skraćivanjem rokova otplate pogoršao se položaj Jugos­ 166.

lavije na m eđunarodnom finansijskom tržištu, jer je 44% ukupnih kredita 1980. godine bilo sa rokom otplate do godinu dana (1979. godine bilo je svega 16%). Stanje je bilo još teže 1981. jer je 47% iznosa kredita bilo sa rokom vraćanja od godinu dana. Od 1982. stanje se značajnije popravlja, jer se kratkoročni krediti do godinu dana sm anjuju na 17% u 1984. godini. Učešće kredita sa rokom vraćanja 1 - 2 godine je malo, dok se učešće kredita sa rokom vraćanja 2 - 5 godina povećava od 14% u 1980. na 24% u 1984. godini, a učešće sa rokom vraćanja 5 - 7 godina od 20% na 43%. Učešće kredita sa ro­ kom preko 7 godina se smanjuje od 21% na 14%. Tabela 6-16. Struktura zaključenih kredita prema rokovima otplate - u % , u k u p n i kred iti = 100 do 6 meseci 1977 1978 1979 1980 1981 1982 1983 1984

6 m eseci d o 1 god.

1-2 g o d in a

3,5 5,8 16,1 16,1 9,2 7,8 6,8 1,3

3,4 1,1

-

28,3 37,8 28,0 19,2 15,3

2-5 g o d in a

5-7 g o d in a

7-10 g o d in a

12,4 11,8 7,6 14,3 21,7 14,3 23,4 24,1

47,8 31,6 17,7 20,1 21,9 33,0 34,5 43,4

19,7 29,1 34,6 13,7 3,6 6,4 4,7 6,2

-

0,3 1,2 2,4 4,2 2,3

10 g o d in a 15,2 20,6 24,0 7,2 4,6 8,1 7.2 7,4

U periodu 1980-1984. godine zaključeni su ugovori o kreditima s povoljnijim rokovima otplate sa m eđunarodnim finansijskim organizacijam a - Svetskom bankom, M eđunarodnim m onetarnim fondom, Evropskom investicionom bankom, Evropskim društvom za fmansiranje nabavke železničkih vozila, kao i sa zemljama istočne Evrope. Koriščenjem novih kredita rešavani su problemi proizvodnje i otplata prispelih obaveza. Tabela 6-17. Korišćenje i otplata kredita m il.d o lara O tp la ta k red ita

K orišćenje k red ita

1970 1975 1976 1977 1978 1979 1980 1981 1982 1983 1984

1147 2474 2707 3046 3479 4783.1/ 5147 4061 2890 4448.1/ 3289.1/

svega

glavnica

1023 1586 1661 1889 1989 3514 3830 4304 4238 4640 5223

896 1249 1292 1508 1534 2693 2549 2197 2189 2929 3369

k a m a ta 127 337 369 381 455 821 1281 2107 2049 1711 1854

O d n o s o tp la te i korišćenja k red ita u % 89 64 61 62 57 73 74 106 147 104 159

•/ U ključeno refinansiran je (za 1979 - 1 100 mil. d o la ra , za 1983 - I 280, a za 1984. g o d in u 1 750 m iliona d o lara .

Do 1980. godine se povećavao priliv novih kredita i tada je uzet kredit u najvećem iznosu od 5,1 milijarde dolara. Od 1981. godine korišćenje novih kredita se smanjuje. S druge strane otplate kredita se stalno povećavaju i 1984.godine iznose 5,2 milijarde dolara. Do 1981. godine otplate kredita su bile manje od priliva novih kredita, a posle toga veće i to u 1981. za 6% , u 1982. za 47%, u 1983. za 4% , a u 1984. godini čak za 59%. Otplata glavnice se vrši prema planu otplata i 1984. godine je iznos za ot­ platu glavnice veći od ukupnog priliva novih kredita. Iznosi za otplatu kamate se brzo povećavaju. U 1981. i 1982. godini iznos za otplatu kam ata se skoro izjednačio sa izno­ som za otplatu glavnice. Zbog stalnog povećanja kamata, učešće kamata u ukupnim 167.

o tp la ta m a k red ita u 1981. iz n o s ilo je 4 9 % , u 1982. g o d in i 4 8 % , a z a tim se sm a n jilo na 37% u 1983. i 36% u 1984. g o d in i.

U 1979. godini, izvršeno je prvo refm ansiranje srednjoročnih obaveza u iznosu od 1,1 m ilijarde dolara, a zatim 1983. u iznosu 1,3 m ilijarde dolara, 1984. godine 1,7 milijarde dolara i 1985. godine 3,8 m ilijarde dolara. N ovi inostrani krediti, koji služe za refm ansiranje srednjoročnih obaveza, om ogućuju da se stvarna otplata kredita odloži za kasniji period. Cena inostranih kredita (kam atne stope i drugi troškovi) stalno se povećava od 1979. godine. Tabela 6-18. Struktura zaključenih kredita sa fiksnom kamatnom stopom u procentima, ukupni krediti = 100 Sa k a m a to m

Bez k a m a te do 8% 0,5 0,3 0,5 3 6 19 8

1977 1978 1979 1980 1981 1982 1983 1984

|

8 - 10%

53 49 44 41 25 26 21 23

|

p re k o 10%

46 29 8 39 53 16 31 36

1 22 48 19 19 52 29 33

U grupi zaključenih kredita sa kam atnom stopom do 8 % najviše je sa kam at­ nom stopom od 7% . U 1977, 1978, 1979. i 1980. godini preko 40% zaključenih kredita je sa kam atnom stopom do 8% što se u sledećim godinam a skoro prepolovilo. Učešće kredita sa višim kam atnim stopam a se povećava od 1981. godine. U 1979. i 1982. godini polovina zaključenih kredita je bila sa kam atnom stopom od preko 10%. U isto vreme povećavale su se i prom enljive kam atne stope. Sa fiksnim kam atnim stopama zaključeni su, po pravilu, robni krediti, a sa prom enljivim kam atnim stopam a finansijski krediti.

Tabela 6-19. Stepen zaduženosti1 u mil. d o la ra N a k o n v e rtib iln o m p o d ru č ju

U kupno

1970 1975 1976 1977 1978 19792/ 1980 1981 1982 19832/ 19842/

tek u ć i p riliv d ev iza

o tp la ta duga

zaduže­ n o st u %

tek u ći priliv deviza

o tp la ta duga

2829 7818 9072 9608 10927 13911 17251 20841 17512 14564 15432

1024 1550 1661 1889 1989 3514 3830 4304 4238 4640 5223

36 20 18 19 18 25 22 21 24 32 34

2087 6121 7145 7634 9021 11681 13837 16070 12576 10221 10966

1018 1466 1412 1603 1776 3000 3605 4021 3929 4381 4913

•/Stepen za d u že n o sti izražav a se o d n o s o m u k u p n o g tek u ćeg d ev izn o g p riliv a i izn o sa d u g a .S te p e n za d u že n o sti o d 2 5 % se u zim a k a o g ran ic a k re d itn e sp o s o b n o sti zem lje. 2/ U k lju če n o re fm an sira n je .

168.

zaužen o st u % 49 24 20 21 20 26 26 25 31 43 45 u k u p n e o tp la te

Pored kam ata je povećana i m arža, kao dodatni element cene kredita, koja se kretala u rasponu od 1,75% do 2% (ponekad i preko 2%). Sve ovo je uticalo na visinu kamate koja dospeva za otplatu. Zbog različite dinamike tekućeg priliva deviza i otplate duga m enjao se stepen zaduženosti zemlje. Izuzev u 1970, sve do 1982. godine stepen zaduženosti kretao se u granicama kreditne sposobnosti zemlje, tj. između 20% i 25% deviznog priliva. U 1983. i 1984. godini otplata duga brže raste od rasta deviznog priliva, što je povećalo stepen zaduženosti (1983. na 32%, a u 1984. godini na 34%). Kretanje tekućeg priliva deviza i otplata duga sa konvertibilnim devizama imaju istu tendenciju, ali su još nepovoljnija, pa je stepen zaduženosti veći (u 1983. 43% , a u 1984. godini 45%). Stepen zaduženosti

1%^ Ukupno i 1 K onvart i b i Ino 1---- 1podruCja Gran i ca k radi tn e s p o so b n o s t i

197B

1979

1986

1981

1982

1983

1984

Stepen zaduženosti, izražen u konvertibilnim valutam a, je dostigao visok nivo u odnosu na mogućnosti Jugoslavije da redovno otplaćuje dug. Korišćenjem inostranih kredita za refmansiranje srednjoročnih obaveza olakšava se teret tekućeg zaduženja od­ laganjem otplate, ali se time ne smanjuje obim spoljnog duga. Kreditiranje inostranstva Krediti koje Jugoslavija daje inostranstvu su relativno mali. Krajem 1984. go­ dine stanje da tih kredita je iznosilo 1917 miliona dolara. Tabela 6-20. K rediti dati inostranstvu mil. d o lara K red iti d a li u to k u g odine Z a izvoz robe

1979 1980 1981 1982 1983 1984

ukupno

svega

o p rem a

b ro ­ dovi

420 540 643 650 594 621

389 502 586 605 535 528

143 208 283 200 139

108 103 160 253 345

o stalo

138 191 143 152 51

inves­ ticioni radovi

21 26 28 40 57 65

Finansijski i b a n k a r­ usluge ski

1 1 7 5 2

9 11 22

27

Slanje k red ita na k raju godine

1220 1526 1585 1718 1848 1917

169.

Oko 90% datih kredita odnosi se na izvoz robe, 5% do 10% su za investicione radove, a finansijski krediti su beznačajni. U izvozu roba na kredit najveće učešće imaju krediti za oprem u, a zatim krediti za izvoz brodova, koji su 1982. i 1983. godine bili veći od kredita za opremu. Krediti dati inostranstvu su zaključeni pod različitim uslovima. K am ate su fiksne. Prosečna kam atna stopa se kreće izm eđu 7% i 8% , prosečan rok za vraćanje kredita je 7 godina, a anuiteti po datim kreditim a iznose oko 300 do 400 miliona dolara. 6.2. EKONOM SKO-TEHNOLOŠKA SARADNJA SA INOSTRANSTVOM D ostignuti nivo privredne razvijenosti zemlje om ogućuje da se ubrza razvoj viših oblika saradnje sa inostranstvom . Ti oblici saradnje veoma su pogodni za unapređenje privrede, jer om ogućuju direktno korišćenje stranih sredstava, znanja i is­ kustva, bolju organizaciju proizvodnje, uspešnije osvajanje stranih tržišta i dr. Oblici saradnje sa inostranim partnerim a najčešće su: dugoročna proizvodna kooperacija, poslovno-tehnička saradnja, zajednička ulaganja u inostranstvu i u dom aće kapacitete, pribavljanje i ustupanje m aterijalnih prava na tehnologiju, investicioni radovi u inostra­ nstvu i u zemlji i dr. Pom enuti oblici saradnje su u porastu. O ko 700 organizacija udruženog rada zaključuje ugovore o ekonom sko-tehnološkoj saradnji sa stranim partnerim a. Tabela 6-21. Ugovori o ekonomsko-tehnološkoj saradnji organizacija udruženog rada sa inostranim partnerima 1976 O rg an izacije u d ru ž e n o g ra d a ko je su im ale u g o v o r U gov o ri U g o v o ra p o 1 o rg an iz a ciji k o o p e ra n a ta

|

1978

1

1980

|

19831/

584

666

729

703

1845

1884

2247

1992

3,2

2,8

3.1

2&

i/N e p o lp u n o b u h v a t. N e d o s ta je o k o 200 u g o v o ra .

Najveći broj ugovora u 1983. godini odnosi se na izvođenje investicionih radova u inostranstvu (39% ) i dugoročnu proizvodnu kooperaciju (21% ), zatim slede ugovori o pribavljanju m aterijalnih prava na tehnologiju (13% ), o osnivanju sopstvenih preduzeća u inostranstvu (8% ), o poslovno-tehničkoj saradnji sa inostranstvom (6%), o ulaganju sredstava stranih lica u dom aće organizacije udruženog rada (5% ), o osnivanju mešovitih preduzeća u inostranstvu (5% ), o ustupanju izgradnje investicionih objekata stranom izvođaču (2% ) i ustupanje m aterijalnog prava na tehnologiju stranom licu (1%). Sa razvijenim zapadnim zem ljam a sklapa se godišnje preko 1600 ugovora. U 1983. godini, koja po obuhvatu sklopljenih ugovora nije kom pletna (nedostaju podaci za 200 ugovora), najviše ugovora sklopljeno je sa SR N em ačkom (652), zatim sa Italijom (135), sa SAD (127), A ustrijom (91), Švajcarskom (86) itd. Sa socijalističkim zemljama sklapa se godišnje nešto više od 200 ugovora, a 1983. godine sklopljeno je najviše sa Čehoslovačkom (73), sa D R N em ačkom (40), Sovjetskim Savezom (38) itd. Sa zemljama u razvoju broj ugovora se povećava i 1976. godine bilo je 230, a 1983. godine 332 ugo­ vora. Najviše ugovora je sklopljeno sa Irakom (95), Libijom (62), Alžirom (22) itd. Od 1992 ugovora, koji su sklopljeni 1983. godine, 369 ili 18% je sklopljeno na neodređeno vreme, 1115 na vreme do 5 godina, a 508 na vreme duže od 5 godina. U ovim ugovorim a je učestvovalo 3114 partnera, 1203 dom aćih i 1911 inostranih. 170.

Sklopljenim ugovorima se ne ograničava izvoz proizvedene robe u druge zemlje u 1456 ugovora (73%), ograničava se samo u određene zemlje u 479 ugovora (24%), a u 57 ugovora (3%) se izvoz u potpunosti ograničava. Predmet saradnje po ugovorima u 1983. godini je: projektovanje, građevinski radovi i m ontaža (u 656 ugovora), međusobne isporuke (551), pribavljanje i ustupanje materijalnih prava na tehnologiju (447), zajedničko istupanje na tržištu (188), ulaganje sredstava za zajedničko poslovanje (176), osposobljavanje kadrova (157), davanje i uzi­ manje kredita (48) i ostali predmeti saradnje (389). Od 1992 ugovora iz 1983. godine 666 ugovora zaključile su organizacije iz SR Srbije (532 sa teritorije SRS van teritorija SAP, iz SAP Kosova 6, a iz SAP Vojvodine 128), 546 iz SR Slovenije, 465 iz SR Hrvatske (ovde treba dodati još oko 200 neobuhvaćenih ugovora), 176 je iz SR Bosne i Hercegovine, 124 iz SR M akedonije i 15 ugovora iz SR Crne Gore. Najveći porast broja ugovora ostvaren je u SR Sloveniji od 366 u 1976. na 546 u 1983. godini i u SAP Vojvodini od 52 na 128. 6.2.1. Dugoročna proizvodna kooperacija Ugovorima o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji organizacija udruženog rada sa stranim licima obezbeđuje se zajedničko program iranje razvoja, osvajanje proiz­ vodnje, proizvodnja i m eđusobna isporuka proizvoda i sastavnih delova proizvoda. Cilj kooperacije je da se obezbede tehnički, tehnološki, sirovinski, energetski i ekonomski optimalna proizvodnja i razm ena proizvoda, kao i primena savremenih tehničkih dostignuća. Broj ugovora o dugoročnoj proizvodnoj saradnji se stalno povećava. U 1976. godini bilo je 208, 1980. godine 291, a 1983. godine se broj ugovora povećao na 430. Od 430 ugovora u 1983. godini 308 su iz oblasti industrije (91 za mašinogradnju, 75 za proizvodnju električnih m ašina i aparata, 44 za proizvodnju saobraćajnih sredstava, 40 za m etaloprerađivačku delatnost), 109 su iz oblasti trgovine, 5 iz građevinarstva itd. Oko dve trećine ugovora sklopljeno je sa razvijenim zemljama zapada (136 sa SR Nem ačkom, 48 sa Italijom , 21 sa Austrijom, 18 sa Švajcarskom), 129 ugovora sklopljeno je sa socijalističkim zemljama (41 sa Čehoslovačkom, 29 sa Poljskom, 22 sa M ađarskom ) i 5 sa zemljama u razvoju. U 257 sklopljenih ugovora izvoz proizvoda se ne ograničava, u 160 se ograničava samo za određene zemlje, a u 13 se ograničava potpuno. Najveći broj ugovora sa stranim partnerim a sklapale su organizacije udruženog rada iz SR Slovenije (150), zatim iz SR Srbije (132, sa teritorije SRS van teritorija SAP 93, iz SAP Vojvodine 38 i iz SAP Kosova 1), iz SR H rvatske (76), iz SR Makedonije (34), iz SR Bosne i Hercegovine (33) i iz Crne Gore (5). Prema predmetu saradnje najveći broj ugovora reguliše međusobne isporuke (406), osposobljavanje kadrova (42), pribavljanje i ustupanje m aterijalnog prava na teh­ nologiju (35) i zajedničko istupanje na tržištu (33). Ugovorima o kooperaciji organizacija udruženog rada sa preduzećima iz inos­ transtva ostvaruje se oko 10% jugoslovenskog izvoza i oko 8% jugoslovenskog uvoza. Više od polovine izvoza ostvarenog u okviru kooperacije predstavljaju sirovine, poluproizvodi i delovi. Oprema čini manji deo izvoza (između 1% i 13% sa velikim os­ cilacijama po godinama), a ostali gotovi proizvodi čine ostatak. Najveće učešće u izvozu 171.

1983. godine imaju drum ska m otorna vozila 15%, glinica 14%, aparati za dom aćinstvo 5% i dr., a najveće učešće u uvozu imaju sirovine, poluproizvodi i delovi za proizvodnju saobraćajnih sredstava 20% , za proizvodnju električnih mašina 15%, proizvodi T abela 6-22. M eđusobne isporuke ro b a po osnovu k o o p eracije sa inostranstvom u mil. d in. 1976

|

1978

|

1980

|

1983

I/v o z

7658

9248

24833

63075

U voz

7767

9252

32529

51836

m ašinogradnje 8% , proizvodi a p arata za dom aćinstvo 7% , m etaloprerađivački proizvodi 6% i dr. Preko 65% roba isporučeno je po osnovu kooperacije sa razvijenim zemljama zapada (SR N em ačkoj 20% , Francuskoj 12%, SAD 11%, Italiji 10%), a iz razvijenih zemalja uvezeno je 73% (iz SR Nem ačke 27% , iz Francuske 15%, iz Italije 9% , iz Švajcarske 6% , iz SAD 4% ). O ko 33% roba izvezeno je socijalističkim zemljama (SSSR 15%, Čehoslovačkoj 6% , M ađarskoj 5% ), a uvezeno je iz socijalističkih zemalja 25% (iz Čehoslovačke 7% , iz SSSR-a 6% , iz M ađarske 5% ). M eđusobne isporuke roba po osnovu kooperacije sa zem ljam a u razvoju su m ale - u izvozu 1% a u uvozu 2%. 6.2.2. Poslovno-tehnička saradnja sa stranim licima Poslovno-tehnička saradnja organizacija udruženog rada i stranih lica obavlja se u raznim vidovima: u istraživanju i ostvarivanju pronalazaka, tehničko-tehnološkoj inovaciji, osvajanju proizvodnje na osnovu prava na tehnologiju, istraživanju tržišta, proizvodnji radi zajedničkog plasm ana, istupanju na stranom tržištu i naučnoistraživačkom radu. Ovaj oblik saradnje se do 1979. godine povećavao, a posle toga je počeo da se sm anjuje. U 1976. bilo je 59 ugovora, 1979 - 151, a 1983. godine 113. U ugovorim a je zastupljeno 260 partnera, 143 dom aćih i 117 inostranih. U 1983. godini najveći broj ugovora o poslovno-tehnčkoj saradnji bio je za ob­ last industrije (93) i za trgovinu (12). Ovaj vid saradnje obavlja se uglavnom sa razvije­ nim zem ljama zapada (97 ugovora, od toga sa SR N em ačkom 28, sa Švajcarskom 16, sa SAD 15 i Italijom 14). Sa socijalističkim zem ljam a potpisano je svega 9 ugovora, a sa zemljama u razvoju 7 ugovora. Organizacije udruženog rada iz SR Slovenije potpisale su najveći broj ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji (78), zatim organizacije iz SR Srbije (teritorija SRS van teritorija SAP 12, iz SAP Vojvodine 5 i SAP K osova 1), iz SR M akedonije 7, SR H rvatske 5, SR Crne G ore 3 i SR Bosne i Hercegovine 2 ugovora. 6.2.3. Pribavljanje i ustupanje materijalnih prava na tehnologiju (licence) Radi korišćenja najsavrem enijih tehnologija u proizvodnji, organizacije udruženog rada kupuju u inostranstvu m aterijalna prava na tehnologiju (licencu). Najveći broj ugovora o kupovini licenci je zaključen 1978, 1979. i 1980. godine - preko 400 godišnje. Kasnije se taj broj sm anjuje, tako da je 1983. godine sklopljeno 292 ugo­ vora. U isto vreme je godišenje prodato inostranim Firmama po dvadesetak prava na tehnologiju. Sa 292 ugovora 1983. godine je kupljeno 314 m aterijalnih prava na tehnologiju. Najveći broj licenci su za tehnička i tehnološka znanja i iskustva (106), zatim proizvodno-tehnička dokum entacija (89), patenti (68), zaštićeni znaci (28) i ostalo (23). 172.

Od 314 licenci 294 su za industriju (za preradu hemijskih proizvoda 52, proiz­ vodnju električnih mašina i aparata 47. mašinogradnju 40, proizvodnju hemijskih proiz­ voda 25. m etaloprerađivačku delatnost 21, itd.), 10 za trgovinu, 4 su za naučnoistraživačku delatnost, 3 za građevinarstvo, 2 za poljoprivredu i 1 za ugosti­ teljstvo. Tabela 6-23. Ugovori o kupovini i prodaji prava na tehnologiju 1976 U govori o k u p o ­ vini prava Ugovori o p ro ­ daji prava

|

1977

|

1978

1979

|

|

1980

|

1981

|

1982

|

1983

380

377

436

465

433

391

340

292

17

8

11

14

21

27

23

16

Licence su najčešće kupovane od razvijenih zemalja (291, od toga u SR Nemačkoj 91, u SAD 41, Švajcarskoj 30, Italiji 24, Švedskoj 21 itd.), zatim od socijalističkih zemalja (22, od toga u D R Nemačkoj 7, SSSR-u 6, Čehoslovačkoj 5 itd.) 1 najzad od zemalja u razvoju (1 u Angoli). Najveći broj ugovora o licencama sklopile su organizacije udruženog rada iz SR Srbije 129 (od toga 99 sa teritorije SR Srbije van teritorija SAP, 28 iz SAP Vojvodine i 2 ugovora iz SAP Kosova), zatim iz SR Hrvatske 70, SR Slovenije 48, SR Makedonije 23, SR Bosne i Hercegovine 21 i iz SR Crne Gore 1 ugovor. Sa 16 ugovora u 1983. godini prodato je 22 licence i to: znanje i iskustvo 13, proizvodno-tehnička dokum entacija 4, patenti 3 i ostalo 2. Prodate licence su iz oblasti industrije 9, trgovine 8, istraživanja u privredi 3 i iz tehničkih nauka 2. Najviše licenci je prodato zemljama u razvoju (12, od toga samo Indiji 6), zatim razvijenim zemljama 9 (od toga SAD 6) i SSSR 1. Od 16 ugovora 10 je sklopljeno u SR Sloveniji, 4 u SR Srbiji (3 u SAP Vojvodini i 1 na teritoriji SRS van teritorija SAP) i po 1 u SR Bosni i Hercegovini i SR Hrvatskoj. 6.2.4. Ulaganja stranih lica u jugoslovensku privredu Ulaganja stranih lica u jugoslovensku privredu su veoma skromna. Ovaj vid ekonomsko-tehničke saradnje uveden je 1967. godine. Ulaganjem sredstava stranih lica uključuje se inostrana akumulacija u razvoj privrede, pri čemu rizik za uspeh u poslo­ vanju snose zajednički organizacija udruženog rada i strani partner. Kroz ovaj vid su­ radnje domaće organizacije udruženog rada obezbeđuju sredstva za investicije, savremenu tehnologiju, poboljšanje organizacije proizvodnje, povećanje produktivnosti rada, bolji plasman svojih proizvoda, kao i nabavku deficitarnih sirovina i materijala. Tabela 6-24. Ulaganja stranih lica u organizacije udruženog rada 1976 U govori S redstva, mil. din. D om aći p a rtn e r Strani p a rtn e r

|

1980

|

1981

|

1982

|

1983

118

106

103

106

96

14532 11441 3091

25904 19509 6395

24504 17901 6603

37992 23542 14450

40402 24129 16273

Godišnje se sklapa oko stotinu ugovora. Od 1979. godine, kada je sklopljen najveći broj ugovora (128), počinje da se smanjuje interes stranih partnera za ovaj vid 173.

saradnje. Učešće stranih partnera u finansiranju proizvodnje je malo i u periodu do 1982. je iznosilo 38%, a 1983. godine 40% zajedničkih ulaganja stranih lica i organizacija udruženog rada. Povećanje učešća sredstava stranih partnera je rezultat, pre svega, povećane vrednosti stranih valuta, a ne većeg stvarnog ulaganja. Glavnina ugovora o zajedničkim ulaganjim a je sklopljena sa razvijenim zapad­ nim zemljama. U 1983. godini od 96 ugovora 93 je sa razvijenim zemljama (SR Nem ačkom 36, SAD 12, Švajcarskom 11), a 3 ugovora su sa zemljama u razvoju (Indija, Panam a i Ekvador). Najveći interes su strani partneri pokazali za proizvodnju drum skih vozila u koju su uložili 36% od ukupnih stranih sredstava, zatim za proizvodnju hemikalija (12%), celuloze i papira (8% ) i gume za vozila (6%). Od uloženih 16,3 m ilijardi dinara stranih sredstava u 1983. godini 82% su novčana sredstva, 11% je oprem a, 6% su prava industrijske svojine i 1% ostala sredstva. Najveći broj ugovora 1983. godine je zaključen u SR Sloveniji 33, zatim u SR Srbiji 30, od toga na teritoriji SRS van teritorije SAP 21 i 9 u SAP Vojvodini), u SR H rvatskoj i SR Bosni i Hercegovini zaključeno je po 15 ugovora, u SR M akedoniji 2 i SR Crnoj G ori 1. U 1985. godini su izmenjeni propisi o ulaganjim a stranih lica, koji daju veće mogućnosti i pogodnosti inostranim partnerim a da ulažu sredstva u jugoslovensku pri­ vredu. 6.2.5. Ulaganja organizacija udruženog rada u osnivanje preduzeća u inostranstvu Jedan od vidova ekonom sko-tehnološke saradnje je i ulaganje organizacija udruženog rada u osnivanje sopstvenih preduzeća, banaka, osiguravajućih i reosiguravajućih organizacija, kao i m ešovitih preduzeća, banaka i drugih organizacija u inostranstvu. Od 1976. godine broj sopstvenih preduzeća u inostanstvu se stalno smanjuje (od 245 u 1976. na 154 u 1983. godini), a broj m ešovitih preduzeća je stalan (oko 100). Tabela 6-25. Ulaganja osnovnih organizacija udruženog rada u inostranstvu |

1976

|

1978

1980

|

1982

|

1983

B roj p red u z e ć a S o p stv en a p red u z e ć a M e šo v ita p red u z e ć a

I 1

245 103

206 100

185 88

156 96

154 94

U lo ž e n a s re d s tv a , u m il. d in . - s ta n je k ra je m g o d in e U so p stv e n a p red u z e ć a

1

675

847

576

876

1446

U m ešovita p red u z e ć a S redstva u d ru ž e n o g r a d a S tra n a sre d stv a

I 1

612 2865

792 1681

978 2682

1536 3456

2566 9295

Od ulaganja organizacija udruženog rada u sopstvena preduzeća u inostranstvu u 1983. godini najveći deo se odnosi na trgovinu (61% ), zatim u proizvodnju (19%), in­ vesticione radove (16% ) i turizam (4% ). Najviše je uloženo u razvijene zemje (82%): Švajcarsku (18% , od toga u proizvodnju 10%), zatim u SR N em ačku (16%, od toga u trgovinu 14%), u SAD (16% , od toga u trgovinu 14%). U zemlje u razvoju uloženo je 18% a najviše u G abon (14% u investicione radove). U laganja u mešovita preduzeća su znatno veća i najviše su orijentisana na bankarske poslove (48%), zatim proizvodnju 174.

(39%) i trgovinu (13%). I kod ovih ulaganja najviše je u razvijene zemlje (73%), a po­ sebno u SR Nem ačku (42%) i Austriju (11%). Oko 27% uloženo je u m ešovita preduzeća u zemljama u razvoju, najviše u Centralnu Afričku Republiku (7% ) i G abon (6%). Od ukupno uloženih sredstava u sopstvena preduzeća u inostranstvu najveći deo (81%) su novčana sredstva, a svega 17% oprema. Kod mešovitih preduzeća novčana sredsva iznose 92%, a oprema 8%. Najveći broj sopstvenih preduzeća u inostranstvu su 1983. godine osnovale or­ ganizacije udruženog rada iz SR Srbije (56, od toga 3 iz SAP Vojvodine a ostale sa ter­ itorije SRS van teritorija SAP), zatim iz SR Slovenije (48), SR H rvatske (26), SR Makedonije (14) i SR Bosne i Hercegovine (10). Najviše mešovitih preduzeća u inostra­ nstvu osnovale su organizacije udruženog rada iz SR Slovenije (46), SR Srbije (24 od toga 2 iz SAP Vojvodine, a 22 sa teritorije SRS van teritorija SAP), SR Bosne i Herce­ govine (12), SR Hrvatske (11) i SR M akedonije (1). 6.2.6. Investicioni radovi u inostranstvu Izvođenje investicionih radova u inostranstvu i ustupanje izgradnje investicionih objekata stranom izvođaču u Jugoslaviji predstavljaju značajniji vid saradnje sa inostranstvom. Broj ugovora koje su organizacije udruženog rada zaključile u inostra­ nstvu u stalnom je porastu (od 480 ugovora u 1977. na preko 900 u 1983. godini). Tabela 6-26. Investicioni radovi u inostranstvu i stranih izvođača u Jugoslaviji V re d n o st rad o v a , m il. d in a ra

Z ak lju čen i u g ovori za rad O O U R -a u inoslra n slv u 1976 1978 1980 1982 1983

694 595 925 968 762.1/

za rad s tr a ­ nih izv o đ ača u Jugoslaviji

O O U R -a u in o s­ tra n stv u

stra n ih izvođača u Jugoslaviji

21 46 56 49 35

15667 15770 35798 112026 122164

4592 4915 5803 5617 4768

1/ Nije o b uhvaćeno o k o 200 u g o v o ra iz SR H rv atsk e.

Od ukupne vrednosti investicionih radova koje su organizacije udruženog rada 1983. godine izvršile u inostranstvu, dve trećine su u zemljama u razvoju (u Iraku 33%, Alžiru 12% i u Libiji 10%), oko 18% su u razvijenim zemljama (SR Nemačkoj 10%, Japanu 2%) i 15% su u socijalističkim zemljama (SSSR-u 12%, Čehoslovačkoj 2% i DR Nemačkoj 1%). Ustupanje izgradnje dom aćih u godinu se realno smanjuje. Dok je goslovenskih izvođača u inostranstvu izvođača u Jugoslaviji, u 1983. godini

investicionih objekata stranom izvođaču iz godine 1976. ostvarena vrednost investicionih radova jubila oko 3 puta veća od vrednosti radova stranih je 25 puta veća.

Najveći broj organizacija udruženog rada koje izvode investicione radove u in­ ostranstvu su iz SR Hrvatske (oko 450 ugovora u 1983. godini), zatim iz SR Srbije (262 ugovora, od kojih 36 iz SAP Vojvodine, a 226 sa teritorije SRS van teritorija SAP), 130 ugovora je iz SR Slovenije, 75 iz SR Bosne i Hercegovine, 40 iz SR Makedonije i 5 iz SR Crne Gore. Od 35 ugovora o ustupanju izgradnje investicionih objekata stranom 175.

izvođaču 11 je realizovano u SR H rvatskoj, 11 u SR Srbiji (5 na teritoriji SRS van teri­ torija SAP, 4 u SAP Vojvodini i 2 u SAP Kosovu), 9 u SR Bosni i Hercegovini i po 3 u SR M akedoniji i SR Sloveniji.

6.3. NAUČNO-TEHNIČKA SARADNJA SA INOSTRANSTVOM Jugoslavija razvija naučno-tehničku saradnju sa 113 zemalja i oslobodilačkih pokreta, a m eđudržavne sporazum e zaključila je sa 108 zemalja. Saradnja se sprovodi na osnovu višegodišnjih ili jednogodišnjih program a ili posebnih aranžm ana. Naučno-tehnička saradnja sa zemljama u razvoju. Osnovni oblici naučno-tehničke saradnje sa zemljama u razvoju su: obrazovanje kadrova, upućivanje stručnjaka u dugoročne i kratkoročne konsultantske misije, studijski boravci i kratkoročne specijali­ zacije, učešće na m eđunarodnim kursevim a, sem inarim a i dr. Saradnja u oblasti obrazovanja kadrova odvija se na više načina. Od 1955. do kraja 1984. godine Jugoslavija je odobrila 7900 stipendija građanim a iz zemalja u razvoju i pripadnicim a oslobodilačkih pokreta i prijateljskih partija. Samo u periodu 1977-1984. godine u zemlji je boravilo preko 2800 stipendista iz 90 zemalja u razvoju i oslobodilačkih pokreta. Stipendisti su pohađali sve nivoe obrazovanja i stručnog usavršavanja. N ajzastupljeniji nivo školovanja su bile redovne studije, i to medicinske i tehničke nauke i poljoprivreda. Najveći broj stipendista bio je iz afričkih zemalja. Pored ovih stipendista u Jugoslaviji se u periodu 1977-1984. godine školovalo oko 250 građana iz zem alja u razvoju, za koje je Jugoslavija delim ično snosila troškove školovanja, a u istom periodu oko 2000 građana iz tih zem alja školovalo se o trošku stranih partnera. M eđutim , najveći broj građana iz zem alja u razvoju školovao se i bo­ ravio u zemlji na sopstveni trošak. R ačuna se da je krajem 1984. godine u zemlji bilo oko 10 hiljada ovih studenata. U okviru jugoslovensko-holandske tehničke pom oći zem ljama u razvoju, kao jedinstvenog prim era saradnje Jugoslavije sa jednom od razvijenih zemalja, od 1973. godine organizuju se svake godine u Jugoslaviji specijalizovani m eđunarodni kursevi (u prošeku 6 do 8 kurseva) iz različitih oblasti (poljoprivreda, vodoprivreda, ribarstvo, zdravstvo, građevinarstvo, seizm ologija). U periodu 1973-1984. na ovim kursevima učestvovalo je 1131 stručnjak iz zem alja u razvoju, a sam o u 1984. godini 142 stručnjaka. U periodu 1977-1984. godine u zem ljam a u razvoju su boravila 13452 jugosla­ venska stručnjaka u m isijam a m eđunarodne naučno-tehničke saradnje u trajanju od 2 ili više godina. U 1984. godini je u 20 zem alja u razvoju boravilo 1410 jugoslovenskih stručnjaka, od kojih je najveći broj bio angažovan u oblasti zdravstva, a zatim na po­ slovima u poljoprivredi, industriji, građevinarstvu, saobraćaju, urbanizm u i dr. U periodu 1977-1984. godine, u zem ljama u razvoju je boravilo 475 jugosloven­ skih stručnjaka u kratkoročnim konsultantskim m isijama u trajanju 1-3 meseca, a samo u 1984. godini su u 10 zem alja u razvoju boravila 22 konsultanta. Z načajan interes pokazuju zemlje u razvoju za studijske boravke svojih stručnjaka i funkcionera u Jugoslaviji u trajanju 1-4 nedelje, u cilju upoznavanja sa jugoslovenskim iskustvima i dostignućim a u društveno-ekonom skom razvoju, ili radi proučavanja nekog posebnog problem a. U periodu 1977-1984. godine boravilo je 940 stručnjaka ili funkcionera , u okviru 239 studijskih grupa, a 1984. godine je boravilo 5 176.

grupa sa 64 stručnjaka iz 6 zemalja. Najveći broj studijskih poseta realizovali su stručnjaci iz NR Kine i D N R Koreje. S druge strane u periodu 1977-1984. godine je u okviru 68 studijskih grupa 1970 jugoslovenskih stručnjaka boravilo u zemljama u razvoju, i to na kratkoročnim speci­ jalizacijama i u studijskim posetam a radi proučavanja nekog posebnog problema. Saradnja u okviru Programa Ujedinjenih nacija za razvoj. Jugoslavija sarađuje sa program om Ujedinjenih Nacija za razvoj i specijalizovanim agencijama OU N. U periodu 1977-1984. godine u Jugoslaviji se na osnovu program a U N radilo na 147 naci­ onalnih i regionalnih projekata sa trajanjem od 3 do 5 godina, dok su samo u periodu 1982-1984. godine u realizaciji bila 42 nacinalna i 18 regionalnih projekata, koje je finansirao Program za razvoj (U N D P). Za potrebe ovih projekata u periodu 1977-1984. godine angažovano je 45 konsultantskih firmi, u Jugoslaviji je boravilo 817 stranih stručnjaka (u ovaj broj su uključene i posete predstavnika UN), a na specijalizaciji u in­ ostranstvu su bila 642 jugoslovenska stručnjaka. U istom periodu su na m eđunarodnim seminarima, simpozijumima i grupnoj obuci u inostranstvu učestvovala 562 Jugoslovena. Za potrebe zemalja u razvoju je po program im a U N angažovano 9 jugoslovenskih radnih organizacija, a ekspertske misije u zemljama u razvoju je obavilo 914 jugoslovenskih stručnjaka, dok je 198 stipendista U N iz zemalja u razvoju bilo na specijalizaciji u Jugoslaviji. Za rad u sedištima specijalizovanih agencija U N angažovano je za duži period 112 Jugoslovena. Savezni zavod za m eđunarodnu naučnu, prosvetno-kultum u i tehničku saradnju je u saradnji sa U N u periodu 1977-1984. godine organizovao u Jugoslaviji 50 seminara, konsultacija i skupova za oko 600 učesnika iz 60 zemalja u razvoju. Naučno-tehnička saradnja sa razvijenim zemljama i regionalnim organizacijama. Od 28 zemalja ovog područja bilateralni m eđudržavni sporazum i o naučno-tehničkoj sarad­ nji zaključeni su sa 23 zemlje. Sa ostalih pet zemalja saradnja se odvija u vanprogramskim akcijama i manjeg je obima. Sa regionalnim organizacijam a (Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj, Evropskom ekonom skom zajednicom, Savetom za uza­ jam nu ekonomsku saradnju) postoji šest globalnih sporazum a i nekoliko desetina po pojedinim kompleksnim projektima. T renutno se realizuje 29 m ultilateralnih i 35 bila­ teralnih program a. Manji deo saradnje odvija se u vidu "ad hoc" akcija. U početku saradnje sa ovim organizacijam a dom inirala je razmena stručnjaka u okviru kratkoročnih oblika saradnje. Postepeno se prelazilo na složenije i raznovrsnije oblike. Sve više se insistira na zajedničkoj primeni u proizvodnji prethodno dobijenih rezultata u naučno-tehničkoj saradnji. Bilo je više desetina slučajeva da se prethodna naučno-tehnička saradnja nastavlja u proizvodnoj specijalizaciji i kooperaciji. Saradnja je sve više usmerena ka onim oblastim a nauke i tehnologije od kojih se u budućnosti očekuju najrevolucionarniji uticaji na razvoj (informaciona tehnologija i informatika, industrijska robotika, biotehnika, m ikroprocesori, itd.). Dugoročni pro­ jekti toliko su brzo zamenjivali kratkoročne 'ad hoc' akcije da je sada njihov odnos 65%:35% u korist dugoročnih. Počev od 1981. godine sa socijalističkim zemljama istočne Evrope postoje petogodišnji programi sa zajedničkim istraživačkim projektima. K arakteristika ovih programa je da se mogu dopunjavati novim temama. Najobim niju dugoročnu 177.

suradnju jugoslovenske organizacije i institucije ostvaruju sa partnerim a iz ČSSR (125 tema), zatim iz SSSR-a (97), Poljske (97), M ađarske (91), D R Nem ačke (61) Bugarske (38) i Rumunije (33). Sa zapadnoevropskim zemljama predm et saradnje je 466 zajedničkih tema, od­ nosno projekata, od čega 250 dugoročnih i 216 kratkoročnih. Saradnja sa zemljama ovog regiona ima izuzetan značaj, jer se (sa izuzetkom Grčke i Turske) radi o zemljama na vrlo visokom tehnološkom i naučnom nivou. Tabela 6-27. Bilateralna naučno-tehnićka saradnja___________________________ R a z m en a n a u č n ik a i s tru č n ja k a Ju g o slo v e n i

stra n c i

Prim ljen i in fo rm a tiv n i m aterijali n a u č n o -te h n ič k e in fo rm a c ije

n a u č n o -te h n ič k i film ovi

S a ra d n ja sa e v ro p sk im so cijalističk im z em ljam a 1972 1980 1981 1982 1983 1984

560 262 312 971 1006 1280

419 213 184 914 994 1100

-

.

-

96 24 181 433 567 508

271 151 286 170 200 104

97 245 435 386 369 459

. -

S a ra d n ja sa raz v ije n im z a p a d n im zem lja m a 1972 1980 1981 1982 1983 1984

669 415 615 540 779 783

400 196 236 245 300 418

325 748 1371 1300 1287 1900

Od zapadnih prekom orskih zem alja najznačajnija saradnja je sa Sjedinjenim Američkim D ržavam a, koja se odvija kroz 209 dugoročnih zajedničkih istraživačkih projekata. Saradnja sa Jap an o m i K anadom se postepeno unapređuje, dok je sa Aus­ tralijom i N ovim Z elandom neznatnog obima. Saradnja sa regionalnim organizacijam a razvijenih zem alja (OECD, EEZ, SEV) odvija se po dugoročnim projektim a i program im a na 378 tema. Prosvetna i kulturna saradnja sa inostranstvom. Prosvetna i kulturna saradnja Jugoslavije sa drugim zem ljam a počinje u prvim poratnim godinam a i postupno se raz­ vijala i intenzivirala, a najveće dom ete je dostigla u sedam desetim godinam a. Zbog složene ekonom ske situacije u zemlji, od 1981. godine došlo je do izvesnog pada u in­ tenzitetu saradnje. Saradnju sa inostranstvom u ovim oblastim a Jugoslavija je razvijala kao značajan deo svoje spoljno-političke aktivnosti. D o početka šezdesetih godina ova delatnost se odvijala preko organa Federacije, a posle toga započinje proces decentrali­ zacije. Prosvetnu i kulturnu saradnju sa inostranstvom Jugoslavija je započela upućivanjem kadrova u druge zemlje na školovanje i usavršavanje. U brzo se usposta­ vljaju i drugi oblici saradnje uključujući i one kojim a se u svetu afirm išu kulturna tradi­ cija i nova dostignuća naroda Jugoslavije. Tokom protekle četiri decenije Jugoslavija je ostvarila saradnju ili pojedine vi­ dove saradnje sa 109 zemalja. Osim prosvetne i kulturne saradnje, koja se ostvaruje na bilateralnom planu, značajan deo veza sa inostranstvom ostvaruje se i kroz delovanje m eđunarodnih organizacija. N ajobim nija saradnja je ostvarena preko UN ESCO-a. Ju­ goslavija je bila i dom aćin XX I G eneralne konferencije U N ESCO -a 1980. godine. 178.

Prosvetnu i kulturnu saradnju Jugoslavije sa inostranstvom odlikuje velika re­ gionalna razgranatost, bogatstvo sadržaja i raznolikost oblika. Mladim stručnjacim a i umetnicima omogućava se specijalizacija i dopunsko usavršavanje na stranim univerzi­ tetima i institutima, dok istovremeno mladi iz celog sveta dolaze na jugoslovenske univerzitete radi sticanja diploma, m agistarskih i doktorskih zvanja. Jugoslavija razmenjuje stipendije sa 30 razvijenih zemalja, dok 80 zemalja u razvoju dobija stipendije bez reciprociteta. Radi usavršavanja nastave jezika, literature i kulture drugih naroda u školama i na univerzitetima, svake godine oko 500 nastavnika i profesora koristi stipendije i pohađa specijalizovane tečajeve u inostranstvu. Istovremeno na univerzitetima u Jugo­ slaviji radi stalno oko 100 lektora za 17 stranih jezika. Lektori srpskohrvatskog, slovenačkog i makedonskog jezika, njih 54, radi na univerzitetima 18 zemalja. Pet se­ minara za strane slaviste se svakog leta održava u Jugoslaviji, a u radu seminara učestvuje oko 500 stranih slavista. Svih 19 univerziteta, koliko ih danas ima u Jugoslaviji, aktivno se uključilo u međunarodnu saradnju. N a univerzitetima danas studira više od 10 hiljada stranih studenata, a najviše ih je iz zemalja u razvoju. Univerziteti imaju bilateralne sporazume o neposrednoj saradnji sa 156 univerziteta u svetu. Jugoslavija je od 1967. godine uključena u sve aktivnosti vezane za ekvivalenciju diploma. Saradnja u oblasti kulture obuhvata sve oblasti umetničkog stvaralaštva. Jugoslovenski likovni umetnici stekli su značajnu afirm aciju u svetu. Savremena jugoslovenska um etnost prikazivana je na svim velikim likovnim manifestacijama, gde su pojedini umetnici dobijali velika priznanja. U periodu 1970-1984. godine preko 400 izložbi prikazano je u oko 70 zemalja. Aktivnost Jugoslavije na prezentiranju svojih dostignuća u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti, ostvarivana dobrim delom i na uzajamnoj osnovi, omogućila je da se u Jugoslaviji prikažu dostignuća drugih naroda. Oko 50 zemalja imalo je priliku da predstavi svoje likovno stvaralaštvo. Za razvoj saradnje sa inostranstvom u ovoj ob­ lasti od značaja je i rad velikog broja um etničkih kolonija u Jugoslaviji. Saradnja Jugoslavije sa inostranstvom u oblasti muzike i scenskih umetnosti je veoma obimna. Za period 1970-1984. godine jugoslovenski muzički i muzičko-scenski ansambli ostvarili su 714 gostovanja u inostranstvu. Pored gostovanja, od značaja je učešće na brojnim festivalima muzike, teatra, igre i folklora, koji se danas održavaju širom sveta. S druge strane svake godine preko 100 ansam bala i solista iz raznih krajeva sveta učestvuje na brojnim festivalima m eđunarodnog karaktera, koji se održavaju u Jugoslaviji. Film zauzima sve značajnije mesto u kulturnoj saradnji Jugoslvije sa inostran­ stvom. Jugoslovenski film je imao više uspešnih prodora u svet svojim umetničkim vrednostima, ali nije uspeo da obezbedi širi plasman u redovnoj bioskopskoj mreži dru­ gih zemalja. Godišnje se naša kinem atografija predstavlja inostranstvu na 10-15 filmskih manifestacija. Filmska produkcija prosečno godišnje učestvuje na 50 m eđunarodnih filmskih festivala na kojima je u periodu 1970-1980. godine prikazano 870 filmova. U najnovije vreme Jugoslavija se svrstava u red značajnijih i perspektivnijih filmskih nacija, što je rezultat pojave nove generacije mladih autora koji koriste savremeni filmski jezik u kreiranju svojih dela. S druge strane u Jugoslaviji su u periodu 1970-1980. godine održana četiri filmska festivala m eđunarodnog karaktera i prikazano je 2084 filma iz 66 zemalja. Kroz kupoprodajne aranžmane, jugoslovenski film je, mada u skromnom obimu, stigao u bioskopsku mrežu velikog broja zemalja. Za period 1970-1980. godine 179.

ostvareno je 1478 prodaja 282 naša igrana filma u 88 zemalja. S druge strane u periodu 1970-1980. godine uvezeno je skoro 2400 filmova iz 52 zemlje. Samo u 1984 godini uvezeno je 214, a izvezeno preko 250 filmova. Saradnja sa inostranstvom u oblasti knjiženosti i izdavačke delatnosti ostvarena je kroz obilje formi. U protekle četiri decenije u 42 zemlje je objavljeno preko 2500 dela oko 400 jugoslavenskih autora. D ela jugoslovenske književnosti su najviše prevođen* i objavljivana u ČSSR (476), zatim u SSSR (450), SR N em ačkoj (205) i M ađarskoj (2061 Jugoslavija spada u red zem alja koje najviše prevode i objavljuju dela inostranih autora od 500 do 1000 naslova godišnje. U ostvarivanju saradnje u oblasti knjiženosti značajnu ulogu im aju m eđunarodni susreti književnika koji se redovno održavaju u Ju goslaviji (O ktobarski susreti pisaca, Struške večeri poezije, Z agrebački književni raznovori, Bledski susreti, Sarajevski dani poezije i dr.). Jugoslavija je o rganizator jednog od najvećih sajm ova knjiga u svetu M eđunarodm sajam knjiga u B eogradu, održava se od 1955. godine Jugoslovenska izdavačka produkcija se redovno prikazuje na brojnim m eđunarodnim sajmovima knjiga. U periodu 1970-1980. godine izdavači su učestvovali na 125 m eđunarodnih sajm ova knjiga u inostranstvu, m ada je učešće po obim u knjiga i naslova, začajnije opalo poslednjih godina.

180.

7. NEKA OBELEŽJA PRIVREDNOG RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOMNIH POKRAJINA U posleratnom razvoju Jugoslavije sve republike i autonom ne pokrajine postigle su značajne rezultate u svim oblastim a društvenog i ekonomskog života. Visok porast društvenog proizvoda, osnovnih fondova, zaposlenosti, velike struk­ turne promene stanovništva i privrede, porast životnog standarda i jačanje sam ou­ pravnih socijalističkih odnosa, doprineli su ujednačavanju uslova rada i života u svim krajevima zemlje. Izmenjena je slika njihove privredne razvijenosti, posebno nedovoljno razvijenih republika i SAP Kosova. U uslovima višenacionalne zajednice ovakav razvoj bio je neophodan, jer je uspešan i stabilan rast jugoslovenske priv­ rede u celini bitan uslov za ostvarivanje ravnopravnosti i jačanje bratstva i jedinstva svih naroda i narodnosti Jugoslavije. 7.1. DINAMIKA I STRUKTURNE PROMENE U PRIVREDNOM RAZVOJU U periodu od 1947. do 1984. godine društveni proizvod Jugoslavije uvećan je 7,2 puta, ili prosečno godišnje 5,5%. Brži razvoj od prosečnog za zemlju u celini ostvarile su SR Slovenija (5,8%), SR M akedonija (5,8% ) i SAP Vojvodina (5,6%), dok su ostale republike i SAP Kosovo ostvarile sporiji tempo. Industrija je imala odlučujuću ulogu u ubrzanju privrednog razvoja i u promenama privredne i socijalne strukture republika i pokrajina. Društveni proizvod industrije povećan je 17 puta i sa prosečnim godišnjim porastom od 7,9% industrija je ostvarila najbrži rast od svih privrednih delatnosti. Brži rast od jugoslovenskog prošeka imala je industrija SR Crne Gore 11,1%, zatim SR M akedonije 9,2%, SR Bosne i Hercegovine 9,0%, SR Srbije 8,2%, u okviru toga teritorija SR Srbije van teritorija SAP 8,6%. In­ dustrija je, sa učešćem u društvenom proizvodu između 36% i 47% , postala vodeća privredna delatnost i glavni nosilac razvoja u svim republikam a i pokrajinam a. Rela­ tivno visoke stope rasta industrijske proizvodnje značile su za razvijenije delove zemlje sticanje industrijske zrelosti, a za nedovoljno razvijene savlađivanje početne faze indus­ trijalizacije. Porast društvenog proizvoda nije bio vremenski ravnomeran. Najveći rast ost­ varen je u periodu 1956-1965. godine, i to za celu zemlju prosečno godišnje 7,4%, a najviši je bio u SR Srbiji 8,1%, od toga u SAP Vojvodini 9,1%, teritoriji SR Srbije van teritorija SAP 7,7%, u SR Sloveniji i SR Crnoj Gori 7,5%, a najmanji u SR Bosni i Hercegovini 6,4%. Posle 1965. došlo je do usporavanja rasta društvenog proizvoda. 181.

Tabela 7-1. Tempo privrednog razvoja Prosečne godišnje stope rasla društvenog proizvoda 1948-1984, iJ °/o ukupno

industrija

poljoprivreda

S F R Jugoslavija

5,5

7.9

2,7

SR SR SR SR SR SR

5,2 5,3 5,4 5.8 5,8 5,4 5,3 5,1 5,6

9,0 11,1 7,0 9,2 7,3 8,2 8.6 7,9 7,6

2,6 1.4 2,7 2.2 2,6 2,9 2.5 2,3 3,5

Bosna i Herceg. C rn a G o ra H rvatska M akedonija Slovenija Srbija Terit. SR S van teril. S A P S A P K osovo S A P Vojvodina

Od 1980. godine privreda Jugoslavije se našla u potpuno izmenjenim uslovima. Strukturne neusklađenosti, povećavane tokom perioda razvoja i visoka za­ visnost proizvodnje od uvoza i spoljnog zaduživanja postali su ograničavajući činioci razvoja. Produbljivanje nesk­ lada u tokovim a društvene rep ro ­ Tempo porasta društvenog proizvoda 1948-1984. dukcije praćeno je visokom inflacijom 1 2 3 4 5 bt i usporenim rastom ukupne privredne SR Bosna I aktivnosti. U takvim uslovim a nedo­ Htrcogovlno voljno razvijene republike ostvarivale SR Crna Gora su porast proizvodnje veći od SR Hrvatska prosečnog za celu zem lju, m ada je SR hakodonija taj porast bio različit. Od 1980. do SR S lovanlja &&&&&&&&&&&&&&& 1984. godine društveni proizvod Ju ­ SR Srbija goslavije rastao je prosečno godišnje 1,0%, a veći porast od prosečnog imale su SR C rna G o ra 4,3% i SR > Vojvodina SFRJ Bosna i H ercegovina 1,9% , dok je SR M akedonija im ala isti porast kao i cela zemlja. P orast u SAP Kosovu bio je manji od prošeka za zem lju i iznosio je 0,7% . Brži rast nedovoljno razvijenih područja ostvaren je na znatno nižem nivou od poželjnog i rezultat je stagniranja u razvoju privrede cele zemlje. Posebno je nezadovoljavajući razvoj SAP Kosova, što se ispoljilo u zaostajanju industrijske proizvodnje, stagnaciji poljoprivrede i slabljenju kvalitativnih faktora razvoja. Dinam ični privredni razvoj, naročito u prve dve decenije socijalističke izgradnje, izazvao je krupne strukturne prom ene u razvoju svih republika i pokrajina. Smer ovim prom enam a dali su brzi rast industrije, osnovnih fondova i zaposlenosti. Apsolutnim i relativnim sm anjenjem poljoprivrednog stanovništva razbijena je tradicionalna struktura privrede, a nedovoljno razvijeni delovi zemlje izvedeni su na put industrijalizacije. I pored toga što je intenzitet strukturnih prom ena bio različit, današnja slika razvijenosti republika i pokrajina bitno je drugačija u poredenju sa onom neposredno posle rata. Privredni razvoj izazvao je, pre svega, krupne prom ene u broju i strukturi stanovništva. Od 1948. do 1984. godine stanovništvo se u Jugoslaviji povećalo za oko 7,2 miliona. Najveći porast ostvaren je u SAP Kosovu, gde se stanovništvo više nego udvostručilo, što je rezultat visokih stopa rađanja i sm anjenja sm rtnosti. Sa 24,1 rođenih na 1000 stanovnika u periodu 1971-1981. SAP K osovo zauzim a vodeće mesto 182.

u Evropi. Iznad prosečnog priraštaja Jugoslavije od 8,5 na 1000 stanovnika su još SR Makedonija sa 14,9, SR Crna G ora 9,6, SR Bosna i Hercegovina 9.4 i SR Slovenija 8,6. U poredo s porastom izvršene su krupne promene u strukturi stanovništva. Učešće stanovništva radnog uzrasta u ukupnom stanovništvu Jugoslavije povećalo se od 60% u 1948. na 64,4% u 1981. godini. U svim republikam a i SAP Vojvodini to učešće je iznad 60%, jedino je u SAP Kosovu oko 53%, zbog visokog učešća dece mlade od 15 godina starosti u ukupnom stanovništvu. Dinamičan razvoj privrede sa značajnim prom enam a u njenoj strukturi pokre­ nuo je u svim republikam a i pokrajinam a prelazak stanovništva iz sela u gradove i izazvao povećanu zaposlenost u nepoljoprivrednim delatnostim a. Posledica toga je osetno relativno i apsolutno smanjenje poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu od 67% u 1948. na 19,9% u 1981. godini ili za 6,3 miliona. Najveće promene u osnovnim obeležjima ekonomske strukture imale su SR Crna G ora, gde se učešće poljoprivrednog stanovništva smanjilo sa 72% na oko 14%, zatim SAP Kosovo sa 81% na 25%, SR Makedonija sa 71% na 22% i SR H rvatska sa 62% na 15%. Najveće učešće poljo­ privrednog stanovništva u 1981. godini zadržalo se na teritoriji SR Srbije van teritorija SAP 27,6%, a zatim u SAP Kosovu 24,6% i Makedoniji 21,7%. Ubrzani porast zaposlenosti u nepoljoprivrednim delatnostim a pratio je promene u strukturi stanovništva. U 1952. bilo je 1,7 miliona radnika, a 1984. godine oko 6,4 miliona. Najveće povećanje zaposlenosti ostvareno je u SAP Kosovu 5,4 puta, odnosno sa 38 hiljada na 206 hiljada, zatim u SR Crnoj Gori 5 puta, odnosno sa 30 hiljada na 150 hiljada. Posledica brzog porasta radnika je povećan stepen zaposlenosti u svim republikam a i pokrajinam a. Broj radnika na 1000 stanovnika radnog uzrasta u Jugoslaviji povećao se od 167 u 1952. na 426 u 1984. godini, odnosno 2,6 puta. Manji stepen zaposlenosti od jugoslovenskog prošeka ostvaren je 1984. godine u SAP Kosovu 223, SR Bosni i Hercegovini 346, SR Crnoj Gori 391, SR Makedoniji 387 i na teritoriji SR Srbije van teritorija SAP 409 radnika na 1000 stanovnika radnog uzrasta. U svim republikam a i pokrajinam a učešće industrijskih u ukupnom broju radnika je 1984. preko 35%, izuzev u SR Crnoj Gori 30%, i SAP Kosovu 35%. Najveće učešće industrijskih radnika je u SR Sloveniji 44%. Znatno je poboljšana kvalifikaciona struktura radnika. Od ukupnog broja radnika u Jugoslaviji je 1983. godine bilo oko 66% stručnih radnika. U svim privredno nedovoljno razvijenim područjim a kvalifikaciona struktura bila je povoljnija od prošeka za zemlju, izuzev u SR Bosni i Hercegovini gde je bilo oko 65% stručnih radnika. I pored značajnih rezultata u zapošljavanju, broj lica koja traže zaposlenje je u porastu. Krajem 1984. godine u Jugoslaviji je bilo 975 hiljada registrovanih lica koja traže zaposlenje. Obimnim investicijama nisu stvoreni uslovi da se zaposle brojni kadrovi stvoreni ekstenzivnim razvojem obrazovanja. Problem nezaposlenosti različito se odražava po republikama i pokrajinam a. Najveći problemi ispoljavaju se u SAP Kosovu i SR Makedoniji, gde je 1984. godine broj lica koja traže zaposlenje u odnosu na 1 000 stanovnika radnog uzrasta iznosio 109, odnosno 102. Posle njih dolaze SR Crna Gora sa 91, SR Bosna i Hercegovina sa 78, teritorija SR Srbije van teritorija SAP 69, SAP Vojvodina 68, dok su manji problemi u SR Hrvatskoj (sa 38 lica) i SR Sloveniji (sa 12 lica). Strukturne promene naročito su izražene u proizvodnji. Društveni sektor, koji je osnovni nosilac sam oupravnih društvenih odnosa, učestvovao je u ukupnoj proizvo­ dnji 1952. sa 69%, a 1984. godine sa 86%. Učešće društvenog sektora privrede najmanje je u SA PX osovu 80%, a najviše u SR Sloveniji 90%. Značajno je izmenjena struktura 183.

društvenog proizvoda. N astale su bitne prom ene u odnosu industrije i poljoprivrede. Industrija je u svim republikam a i pokrajinam a postala vodeća privredna delatnost i njeno učešće u društvenom proizvodu Jugoslavije poraslo je od 19% u 1947. na 42% u 1984. godini, dok je učešće poljoprivrede u istom periodu sm anjeno od 39% na oko 15%. N ajm anje učešće u društvenom proizvodu im a industrija u SR Crnoj G ori 36%, SR H rvatskoj 36% i SAP Vojvodini 39% , a najveće u SR Sloveniji, SR Bosni i Hercegovini i SR M akedoniji po 47% . Poljoprivreda ima najm anje učešće u društvenom proizvodu SR Slovenije 1% i SR Crne G ore 12%, a najveće u SAP Vojvodini 26% i SAP Kosovu 2 1 %. Velike prom ene nastale su u strukturi industrije. Od 1952. do 1984. godine u Jugoslaviji je povećano učešće energetike od 5% na 9% , m ašinogradnje od 8% na 28% i hemijske industrije od oko 3% na 9,5% , a sm anjeno je učešće rudarstva od 17% na 6% , proizvodnje i prerade tekstila, kože i gume od 19% na 15%, prehram bene industrije i duvana od 13% na 11% i ostale prerađivačke industrije od 29% na 16%. Strukturne prom ene u industriji republika i pokrajina takođe su pratile ove prom ene. Pre svega, u svim republikam a i pokrajinam a zastupljene su skoro sve industrijske grane. Visoko učešće rudarstva sm anjeno je u 1984. godini u odnosu na 1952. u svim nedovoljno ra­ zvijenim delovim a zemlje i to u SAP K osovu od 72% na 25% , u SR Bosni i Hercegovini od 38% na 11%, u SR M akedoniji od 15% na 4% i u SR Crnoj G ori od 16% na 8%. S druge strane povećano je učešće m ašinogradnje u SR Bosni i Hercegovini od 3% na 21% , SR Crnoj G ori od 0,2% na 20% i SR M akedoniji od 1,5% na 14%. U SAP K o­ sovu 1952. nije bilo m ašinogradnje, dok je 1984. godine učestvovala sa 13%. Takođe nije bilo hemijske i tekstilne industrije, a njihovo učešće u 1984. godini bilo je 7% , od­ nosno 19%. SR C rna G o ra nije im ala m etalurgiju i tekstilnu industriju, a 1984. godine metalurgija je učestvovala sa 20% , a tekstilna industrija sa 10%. SR M akedonija, takođe, nije im ala m etalurgiju, a 1984. je ta grana učestvovala sa 10% u industrijskoj proizvodnji. U svakoj republici i pokrajini stvorena je raznovrsnija privredna struktura. Po­ daci o strukturi privrede pokazuju da je svaka republika i pokrajina nastojala da zaokruži svoju privredu, počev od sirovinske i energetske osnove pa do prerađivačke industrije širokog spektra. E kstenzivnim razvojem industrije zapostavljen je razvoj os­ talih delatnosti. E kspanzija prerađivačke industrije doprinela je bržem porastu proiz­ vodnje i zaposlenosti u svakoj republici i pokrajini, posebno u nedovoljno razvijenim republikam a i SAP K osovu, ali je povećala strukturne neusklađenosti u celoj privredi i narastanje deficita platnog bilansa. D ošlo je do dupliranja i m ultipliciranja kapaciteta za istu proizvodnju, a izgradnja nekih kapaciteta bila je ispod tehnološkog optim um a. U svakoj republici i pokrajini, postoje radne organizacije ili osnovne organizacije udruženog rada u oblasti elektroenergije ( hidro ili term oelektrane), zatim za proizvodnju gvožda i čelika, proizvodnju hem ikalija za poljoprivredu, proizvodnju lekova, proizvo­ dnju nam eštaja, rashladnih a p ara ta , tekstilnih tkanina i gotovih tekstilnih proizvoda, proizvodnju kožne obuće i galanterije, za klanje stoke, drum ski saobraćaj, spoljnu trgo­ vinu i dr. Proizvodnja hemijskih vlakana i m asa, kao i proizvodnja šećera postoji u svim republikam a izuzev SR Crne G ore, proizvodnja autom obila u 3 republike, od toga u SR Srbiji na teritoriji van pokrajina i u SAP Vojvodini, itd. N aročito je raširena mreža radnih ili osnovnih organizacija udruženog rada prerađivačke industrije. Od 527 opština u Jugoslaviji u 362 se nalaze organizacije koje proizvode gotove tekstilne proiz­ vode, u 215 su organizacije koje proizvode nam eštaj, u 96 organizacije za klanje stoke, itd. U 331 opštini se nalaze organizacije drum skog saobraćaja, a 252 organizacije su ovlašćene da obavljaju spoljnotrgovinski prom et. N astojanja da se kom pletira privredna struktura republika i pokrajina im ala su negativne posledice na razvoj cele zemlje i njenu sposobnost da se efikasnije uključuje u tokove m eđunarodne podele rada. 184.

Postoji visok stepen teritorijalizacije robnog prom eta. Najveći deo roba i usluga realizuje se na teritoriji republike, odnosno pokrajine gde su proizvedene. Najviši stepen teritorijalizacije u 1980. godini bio je na teritoriji SR Srbije van teritorija SAP, SR Hrvatskoj i SR Bosni i Hercegovini po 63% , a najmanji u SAP Vojvodini i SR Crnoj Gori 53% i 54%. Najveći deo društvenog bruto proizvoda isporučenog drugim republi­ kama je imala SAP Vojvodina 40% , SR Slovenija, SR Crna G ora i SR M akedonija 32-33%. S druge strane, podaci o nabavkam a ukazuju na stepen integrisanosti privrede odgovarajuće republike, odnosno pokrajine sa privredam a drugih republika i pokrajina. Od ukupnih nabavki za potrebe proizvodnje izrazite su potrebe SR Crne G ore za na­ bavkama od drugih republika i pokrajina, koje iznose 77% od bruto društvenog proiz­ voda, SAP Kosova 52%, dok su kod drugih republika i SAP Vojvodine manje, između 37% kod SR M akedonije i 22% kod SR Hrvatske. Potrebe republika i pokrajina za nabavkama iz uvoza kreću se između 12% i 15% bruto društvenog proizvoda. Nabavke SR Crne Gore od drugih republika i pokrajina bile su 2,3 puta veće od isporuka drugim republikama i pokrajinam a, a SAP Kosova 1,9 puta. M eđutim , nabavke SR Slovenije od drugih republika i pokrajina su bile m anje od isporuka drugim SR i SAP za 28%, SAP Vojvodine takođe za 28%, dok su kod ostalih republika ove razlike bile manje. Tabela 7-2. Nabavke i isporuke po republikama i autonomnim pokrajinama u 1976. i 1980. godini - u % , d ru štv e n i b ru to p ro iz v o d = 100 Isp o ru k e ista S R ,S A P

N abavke

d ru g e izvoz S R ,S A P

svega

ista S R ,S A P

Saldo

d ru g e S R ,S A P uvoz

m eduzvoza repub. uvoza p ro m e ta

SFR J

1976 1980

62,6 60,6

28,5 28,9

8,9 10,5

101,4 102,1

62,6 60,6

28,528,9

10,3 12,6

SR B osna i H ercegovina

1976 1980

63,3 62,9

28,1 27,0

8,6 10,1

107,5 106,4

63,3 62,9

33,6 30,9

10,6 12,6

-5,5 -3,9

-2,0 -2,5

SR C rn a G o ra

1976 1980

58,3 54,1

29,1 33,6

12,6 12,3

131,2 145,8

58,3 54,1

63,2 76,7

9,7 15,0

-34,0 -43,1

f 2,8 -2,7

SR H rv a tsk a

1976 980

64,8 63,8

24,1 24,1

11,1 12,1

97,0 99,3

64,8 63,8

21,7 22,3

10,5 13,2

+ 2,4 + 1,8

+ 0,6 - 1,1

SR M ak ed o n ija

1976 1980

62,4 60,1

29,4 32,0

8,2 7,9

111,7 108,8

62,4 60,1

38,9 36,6

10,4 12,1

-9,5 -4,6

2,2 -4,2

SR Slovenija

1976 1980

61,3 56,0

30,3 32,6

8,4 11,4

93,5 91,9

61,3 56,0

22,2 23,7

10,0 12,2

+ 8,1 + 8,9

- 1,6 -0,8

SR Srbija

1976 1980

61,8 60,2

30,7 30,4

7,5 9,4

103,7 104,5

61,8 60,2

31,7 31,9

10,2 12,4

-U -1,4

-2,6 -3,1

T erit.S R S van terit.S A P

1976 1980

65,0 63,2

27,1 26,5

7,9 10,3

108,0 106,6

65,0 63,2

31,5 31,6

11,5 11,8

-4,4 -5,1

-3,6 -1.5

SA P K osovo

1976 1980

63,1 62,5

27,2 27,2

9,7 10,3

124,4 129,7

63,1 62,5

53,2 51,5

8,1 15,7

-26,0 -24,3

+ 1,6 -5,4

SA P V ojvodina

1976 1980

54,4 53,1

39,4 39,7

6,2 7,2

89,8 95,1

54,4 53,1

28,0 28,7

7,4 + 11,4 13,3 + 11,0

- 1,2 -6,1

-1,4 -2,1

Stepen teritorijalizacije robnog prom eta zavisi od strukture privrede. Republike i pokrajine su razvijale svoje energetske i sirovinske izvore, a zbog dispariteta cena između sirovinskih i prerađivačkih grana gradile su kapacitete za preradu sirovina pro­ izvedenih na svom području, pa je stepen isporuka drugim republikam a i pokrajinam a bio manji. Značajan stepen teritorijalizacije postoji u prom etu potrošnim dobrima. 185.

Pored navedenih, za to postoje i drugi razlozi kao što su razvijanje industrije potrošnih dobara oko većih industrijskih centara, nam ena nekih roba najvećim delom (naročito prehram benih) za lokalno tržište, nepodesnost nekih proizvoda za duži transport, i si. Neki od ovih razloga ne mogu se strogo pripisati zatvaranju tržišta. 7.2. PROŠIRENJE M ATERIJALNE O SNO VE PRIVREDNOG RAZVOJA Z načajan porast proizvodnje u svim republikam a i pokrajinam a ostvaren je, pre svega, velikim ulaganjim a, koja su doprinela jačanju njihovih proizvodnih potencijala. Tabela 7-3. Investicije i osnovna sredstva cene 1972. godine O s n o v n a sre d stv a d ru štv e n o g s e k to ra

In v esticije u o s n o v n a s re d stv a

m rd . d in a r a u p e rio d u 1952-1983

S F R Ju g o sla v ija SR SR SR SR SR SR

B osna i H erceg. C rn a G o r a H rv a ts k a M a k e d o n ija Slovenija S rbija T e rit.S R S van te rit.S A P SA P K osovo S A P V o jv o d in a

p ro se č n a g o d išn ja s to p a ra s ta 1952-1983

učešće d ru štv e n ih in v esticija u d r u štv e n o m p ro iz v o d u d ru š tv e n o g s e k to ra 1952-1983

1983

m rd . d in .

po r a d n ik u , hilj. d in a ra

p ro se č n a g o d išn ja sto p a rasla 1953-1983

2037,3

6,0

31,0

973,3

197,1

7,7

302,9 64,6 498,2 138,4 290,0 743,2

4,6 5,4 6,6 5,8 5,3 6,7

37,0 56,2 27,8 40,0 25,4 31,4

147,5 30,2 248,8 56,7 166,4 323,8

193,2 258,3 209,6 149,8 259,9 174,8

8,2 12,5 7,5 9,0 7,1 7,6

488,2 69,1 185,9

5,6 9,2 10,2

31,3 58,1 27,1

203,8 26,2 93,8

166,8 181,1 193,2

7,3 9,3 8,0

Visok rast investicija u osnovna sredstva u svim republikam a i pokrajinam a rezultat je veom a visokih izdvajanja sredstava za investicije iz društvenog proizvoda i angažovanja stranih sredstava. U periodu 1952-1983. za investicije u osnovna sredstva društvenog sektora angažovano je u celoj zemlji blizu trećine društvenog proizvoda društvene privrede, tj. 31% . Z n atn o veće učešće im ala su nedovoljno razvijena područja: SAP K osovo 58% , SR C rna G o ra 56% , SR M akedonija 40% , SR Bosna i Hercegovina 37% . O vako veliko učešće investicija u društvenom proizvodu nedovoljno razvijenih republika i SAP K osova ukazuje da izdvajanja za investicije nisu poticala samo iz njihove sopstvene proizvodnje, već je deo akum ulacije usm eravan i iz drugih republika na osnovu politike podsticanja bržeg razvoja nedovoljno razvijenih područja zemlje. M eđutim , velika ulaganja u razvoj nedovoljno razvijenih područja nisu se adekvatno odrazila na rezultate proizvodnje i podizanje nivoa njihove privredne raz­ vijenosti. Pri tome treba imati u vidu da je, pored slabije efikasnosti privređivanja, na to uticala i struktura investicija. Z načajna ulaganja u bazične grane industrije, pri postojećem disparitetu cena imale su male neposredne efekte na povećanje društvenog proizvoda. Pored toga do b ar deo investicija bio je za infrastrukturne objekte. Ove in­ vesticije m oraju se tretirati kao sastavni deo preduslova za razvoj, pa se ne m ogu striktno da podvedu pod ekonom ske kategorije. 186.

Velika ulaganja doprinela su jačanju i proširenju m aterijalno-tehničke osnove proizvodnje u društvenom sektoru. Osnovna sredstva povećana su u periodu 1952-1983. godine u celoj zemlji 10 puta, pri čemu su se brže od prošeka zemlje povećala u SR Crnoj Gori 37.8 puta, SAP Kosovu 15.4 puta i SR Makedoniji 14,5 puta i SAP Vojvodini 11 puta. U svim republikama i pokrajinam a stvoren je snažan proizvodni potencijal, kao materijalna osnova daljih ekonomskih i društvenih promena. Naročito su povećani industrijski kapaciteti. Učešće osnovnih sredstava indu­ strije u osnovnim sredstvima privrede društvenog sektora u Jugoslaviji u 1983. godini je blizu 57%. Jedino je u SR Hrvatskoj ispod 50%, tj. 48% dok je u SAP Kosovu 69%, SR Bosni i Hercegovini 66%, SR Sloveniji 60%, teritoriji SR Srbije van teritorija SAP 59%. SR Makedoniji 56%, SR Crnoj Gori 55% itd. Povećanje kapaciteta u industriji bilo je praćeno i njihovom modernizacijom. U 1982. godini učešće autom ata i poluautom atskih mašina u oruđim a za rad bilo je u Jugoslaviji 72%. Najveće učešće bilo je u SR M akedoniji 81%, SAP Kosovu . . . . . , lo 883,1

K oeficijent povećanja 1983:1952 Prosečne godišnje sto p e rasta 1953-1983 1953-1965 1966-1974 1975-1983

S tru k tu ra b ru to investicija u o sn o v n a sred stv a 1952-1983, u % , u k u p n o = 100, cene 1972. 82,6 17,4 69,4 30,6

81,6 18,4 68,4 31,6

91,8 8,2 77,1 22,9

80,8 19,1 69,3 30,7

84,1 15,9 70,2 29,8

83,9 16,1 69,3 30,7

82,5 17,5 68,9 31,1

83,2 16,8 67,0 33,0

81,3 18,7 71,8 28,2

80,9 19,1 72,7 27,3

35,2

40,0

37,4

29,4

39,2

36,0

35,8

34,6

46,1

35,3

10,5 11,4

7,5 13,2

11,0 7,2

18,2 8,4

2839 1613 3005 4388

3005 1864 3237 4385

1749 888 1902 2096

3103 1333 3093 5705

Učešće investicija u o sn o v n a sred stv a u d ru štv e n o m p ro iz v o d u d ru štv e n o g se k to ra , u % , cene 1972. 31,3 58,1 31,4 25,4 40,0 1952-1983 56,2 27,8 31,0 37,0 53,0 40,1 29,4 36,6 64,4 1952-1965 37,4 74,8 30,3 35,8 57,9 31,4 30,8 24,6 37,9 1966-1975 26,5 36,7 49,0 30,0 60,0 27,5 29,7 24,3 32,2 1976-1983 27,8 37,2 53,8 29,8

27,1 25,9 24,7 29; 4

D ruštveni s e k to r Individualni s e k to r P rivredne investicije N ep riv red n e investicije In d u strija i ru d arstv o P o ljoprivreda i v od o p riv re d a S aobraćaj i veze

8,2 12,8

5,0 11,3

3,2 21,3

7,8 15,8

10,8 9,0

5,9 12,3

B R U T O IN V E S T IC IJE PO S T A N O V N IK U , d in. cene 1 9 7 2 .- godišnji p ro šek 0 0 0 0

1952-1983 1952-1965 1966-1975 1976-1983

3216 1804 2426 4975

2699 1464 2813 4018

3973 2579 3634 6139

3644 1894 3855 5976

2662 1927 2839 3601

7;

D ruštveni proizvod p rem a v rednosti o sn o v n ih sred stav a (cene 1972).

*/

D ruštveni proizvod prem a v rednosti o p rem e (cena 1972).

5313 2820 5870 8564

203.

O SNO VNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOM NIH POKRAJINA_______________________ SR SFRJ

SR

SR

B osn a i H ercego­ vina

C rn a G o ra

SR

H rva­ tska

S R Srbija

SR

M akedo­ nija

S lo ve­ nija

svega

le r ii. S R S van terit. SAP

SA P SA P V o jv o ­ Ko so v o din a

P rira s t d ru štv e n o g p ro iz v o d a n a 100 d in a r a p riv re d n ih investicija 22,9 35,7 23,6 12,8

1952-1983 1952-1965 1966-1975 _ 1976-1983

19,1 28,4 18,2 13,2

13,4 15,5 11,8 10,5

23,5 39,6 25,4 11,4

19,0 22,6 20,6 11,5

27,0 42,4 31,8 14,0

24,1 39,0 22,8 13,5

24,6 36,0 22,9 15,0

13,4 27,5 15,3 5,6

26,8 51,1 25,7 13i5

S tru k tu r a b r u to p riv re d n ih in v esticija u o s n o v n a s re d s tv a d ru štv e n o g s e k to ra u p e rio d u 1952-1983, u % u k u p n o = 100, cene 1972. In d u strija i ru d a rs tv o P o ljo p riv re d a i v o d o p riv re d a S a o b ra ć a j i veze

55,0

62,6

50,1

46,2

59,4

56,2

57,0

57,0

68,3

52.8

7,8 18,5

3,7 16,4

2,7 26,3

6,8 23,2

12,6 12,7

7,9 18,1

IM 16,7

6,3 20,1

12,4 9,6

22,1 11,4

2756 4288 8520 16207 22211

8066 21147 12392 28661 25636 62381 49422 108061 65814 146800

14240 19403 40912 70776 96843

1221 1658 3323 6372 7687

5686 7600 18147 30913 42270

D R U ŠT V EN I P R O IZ V O D D R U Š T V E N I P R O IZ V O D , m il. d in c en e 1972. 1947 1955 1965 1975 1984

54245 81087 164658 289893 391836

7505 11456 21208 35532 49726

1203 1554 3227 5261 8070

13568 22737 43686 75410 99215

7,2

6,6

6,7

7,3

K o eficijen t p o v e ć an ja 1984:1947

1948-1984 1948-1955 1956-1965 1966-1975 1976-1984

8,1

8,2

6,9

6,8

6,3

7,4

\

P ro sečn e g o d išn je s to p e r a s ta 5,5 5,1 7,4 5,8 3,4

5,2 5,4 6,4 5,3 3,8

5,3 3,3 7,5 5,0 4,9

5,4 6,6 6,8 5,6 3,1

5,8 5,7 7,1 6,6 3,6

5,8 5,5 7,5 6,8 3,7

5,4 3,9 8,1 5,6 3,4

5,3 4,0 7,7 5,6 3,5

5,1 3,9 7,2 6,7 2,1

5,6 3.7 9,1 5,5 3,5

100 100

13,8 12,7

2,2 2,1

25,0 25,4

5,1 5,7

14,9 16,8

39,0 37,6

26,3 24,8

2,2 2,0

10,5 10,8

U češće u S F R J , u p ro c e n tim a 1947 1984

S T R U K T U R A D R U Š T V E N O G P R O IZ V O D A , u % , u k u p n o = 100, cene 1972. D ru š tv e n i s e k to r p riv re d e 1952 1984

69,5 85,9

73,3 84,7

73,9 88,2

70,5 86,2

72,4 86,6

75,0 90,0

64,0 84,0

63,5 84,3

59,2 79,7

66,8 83,9

21,7 42,1

17,6 47,2

7,4 36,2

23,6 36,4

18,2 47,5

34,2 47,0

18,0 41,5

16,4 42,8

20,8 42,0

21,8 38,6

30,4 14,6

27,2 13,6

38,8 12,2

26,8 13,2

40,1 16,5

20,0 7,4

37,1 18,8

34,3 15,3

44,9 21,4

43,4 26,5

5648 8094 15518 27843 34260

3274 3975 7804 12309 15402

3478 4204 8156 13121 16793

1705 1969 3091 4532 4472

3446 4333 9536 15621 20670

In d u strija 1952 1984 P o ljo p riv re d a 1952 1984

D R U Š T V E N I P R O IZ V O D PO S T A N O V N IK U , d in . cene 1972. 1947 1955 1965 1975 1984

204.

3460 4154 8473 13569 17018

2968 3852 6072 8928 11648

3243 3572 6467 9378 13295

3610 5666 10190 16706 21378

2432 3165 5646 9230 11156

OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOMNIH POKRAJINA ________________ SR

SR

SR SFRJ

Bosna i H ercego­ vina

C rn a G o ra

SR

H rv a ­ tska

S R Srbija

SR

M akedo­ nija

S lo ve­ nija

svega

t e n t.S R S van lerit. SA P

SA P SAP V o jv o ­ K o so v o dina

K oeficijent povećanja 1947-1984

4,9

3,9

4,1

5,9

4,6

5,7

4,7

4,8

2,6

6,0

4,4 2,4 7,4 4,8 2,6

3,8 3,3 4,7 3,9 3,0

3,9 1,3 6,1 3,8 3,9

4,9 5,8 6,0 5,1 2,7

4,2 3,4 5,9 5,1 2,1

5,0 4,6 6,7 6,0 2,2

4,3 2,5 7,0 4,7 2,5

4,3 6,8 6,9 4,9 2,8

2,6 1,8 4,6 3,9 -0,2

5,0 2,9 8.2 5,1 3.2

93,7 78,1

104,3 125,6

70,3 65,6

163,2 201,3

94,6 90,5

100,5 98,7

49,2 26,3

99,6 121.4

Prosečne godišnje sto p e rasta 1948-1984 1948-1955 1956-1965 1966-1975 1976-1984

D ruštveni p roizvod po sta n o v n ik u - !S F R J = 100 1947 1984

100 100

85,8 68,4

D R U Š T V E N I P R O IZ V O D PO A K T IV N O M S T A N O V N IK U , d in. cene 1972. 1947 1984 N ivo (S F R J = 100) 1

19471984*

7049 38051

6917 28350

8781 36351

6997 45489

5602 25827

10682 67730

6434 34315

6417 32443

4826 17394

6977 49613

100 100

98,1 74,5

124,6 95,5

99,3 119,5

79,5 67,9

151,5 177,9

91,3 90,2

91,0 85,3

68,5 45,7

99,0 130,4

5,398

4,098

4,140

6,501

4,610

6,337

5,333

5,056

3,604

7,111

4,7

3,9

3,9

5,2

4,2

5,1

4,6

4,5

3,5

5,4

K oeficijent povećanja 1984:1947 Prosečna godišnja sto p a rasta 1948:1984

D R U Š T V E N I P R O IZ V O D D R U Š T V E N O G S E K T O R A PO R A D N IK U , din. cene 1972. 1952 1955 1965 1975 1984 N ivo, S F R J = 100 1952 1984

29924 28887 44026 62740 65003

28394 27426 40796 52491 52233

41091 27795 45153 55462 59325

29350 29895 44967 67786 69253

31310 22676 34516 48493 48354

31292 34905 51580 78434 87416

29768 27215 43169 60278 63959

31818 28373 46188 60161 63704

26178 28250 34896 48367 40596

25871 24415 39019 63541 71761

100 100

94,9 80,4

137,3 91,3

98,1 106,5

104,6 74,4

104,6 135,1

99,5 98.4

106,3 98,0

87,5 62,4

86,4 110,4

2,172

1,840

1,444

2,360

1,544

2,806

2,148

2,002

1,551

2,774

2,5

1,9

1,2

2,7

1,4

3,3

2,4

2,2

1,4

3,3

1.0 2,6

3,8 6,9

4,5 7.7

6.4 10.4

K oeficijent povećanja 1952-1984 Prosečna godišnja sto p a rasta 1952-1984

A K U M U L A T IV N A S P O S O B N O S T P R IV R E D E D R U Š T V E N O G S E K T O R A , u p ro cen tim a 1978 1984

3,2 5,8

2,4 4,2

1,5 2,8

3,6 6,5

1,5 3,2

4,5 6.3

3,1 6,3

3,1 6,3

R E P R O D U K T IV N A S P O S O B N O S T P R IV R E D E D R U Š T V E N O G S E K T O R A , u pro cen tim a 1978 1984

6,0 9.6

5,9 8,2

4,4 7,4

6,3 10,2

4,4 7,7

7,6 10,5

5,3 9.9

5.2 9,8

205.

O SNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOM NIH POKRAJINA_______________________ SR

SR SFRJ

B osn a

SR

C rn a G o ra

SR

H rv a ­ tska

S R Srbija

SR

M akedo­ nija

Slo ve­ nija

svega

H ercego­ vina

te rit.S R S van teril. SA P

SA P SAP V o jv o ­ K o so v o dina

INDUSTRIJA I N D E K S IN D U S T R IJ S K E P R O IZ V O D N J E 1984:1955

945

944

2590

730

1932

769

1148

8,6 9,1 12,0 7,1 5,0

9,0 12,6 12,1 6,0 5,9

12,5 14,7 21,8 5,2 9,0

7,5 9,1 10,9 6,4 3,7

10,5 9,4 15,2 10,5 6,4

7,7 9,1 9,7 7,8 4,2

8,5 7,6 13,5 7,3 5,4

9,1 8,7 14,0 * 7,5 5,7

1255

967

987

8,4 9,4 10,7 9,9 3,5

7,6 5,4 12,1 6,5 5,8

P rosećne go d išn je slo p e ra s la 1948-1984 1948-1955 1956-1965 1966-1975 1976-1984

I N D E K S I P R O D U K T IV N O S T I R A D A , 1952 = 100 1955 1965 1975 1984

109 185 283 336

126 210 272 308

78 186 233 320

109 187 298 325

94 172 284 353

113 177 285 356

106 191 298 368

109 199 316 401

103 144 214 207

109 185 295 375

3,9 4,9 4,3 1,9

3,6 5,9 2,6 1,4

3,7 4,9 2,3 3,6

3,8 4,9 4,9 1,0

4,0 4,3 5,1 2,5

4,1 4,5 4,9 2,5

4,2 5,1 4,5 2,4

4,4 5,5 4,7 2,7

2,3 2,8 4,0 -0,3

4,2 4,9 4,7 2,7

41,2 144,6

41,8 152,0

29,9 79,4

43,9 167,7

P rosečne g o d išn je s lo p e ra s la 1953-1984 1953-1965 1966-1975 1976-1984

R A D N IK A U I N D U S T R IJ I N A 1000 S T A N O V N IK A R A D N O G U Z R A S T A 1952 1984

54,0 161,6

53,3 134,8

21,3 115,4

61,8 176,7

27,5 145,0

122,0 300,7

U D E O R A D N IK A U I N D U S T R I J I U U K U P N O Z A P O S L E N IM U P R IV R E D I, u p ro c e n tim a 1952 1984

40,5 47 ,4

36,8 50,2

22,3 37,2

40,6 43,2

28,2 47,3

52,8 53,9

39,3 47,2

39,9 47,9

44,8 47,5

36,9 45,3

42,7 145,5

43,0 104,4

53,6 97,5

50,0 139,5

41,3 112,6

5,0

9*0

4,9

13 J

18,7

12,2

20,6 67,4

21,0 45,2

22,9 72,8

O P R E M A P O R A D N IK U U I N D U S T R I J I , u hilj. d in . cene 1972. 1952 1983

40,1 115,6

36,0 119,6

24,5 154,7

40,1 117,9

20,7 87,9

S N A G A P O G O N S K IH M A Š IN A I M O T O R A P O R A D N IK U U I N D U S T R IJ I , kW 1951 1983

1,7 5,3

1,2 5,5

0,6 7,9

1,7 4,7

0,9 5,3

2,2 5,9

1,6 5,3

P O T R O Š N J A E L E K T R IČ N E E N E R G IJ E P O R A D N IK U U I N D U S T R IJ I , hilj. kW 1952 1984

3,0 15,3

2,2 17,3

0,4 51,5

3,7 11,8

1,4 17,6

4,2 16,8

2,1 13,8

D R U Š T V E N I P R O IZ V O D P O R A D N IK U U I N D U S T R IJ I , hilj. d in . cene 11972. 1952 1984

23,1 67,3

18,5 58,0

18,5 65,6

24,2 67,8

28,0 56,1

27,1 83,5

21,2 67,0

S T R U K T U R A I N D U S T R IJ S K E P R O I Z V O D N J E P O K O M P L E K S IM A ,u % , D R U Š T V E N I P R O IZ V O D IN D U S T R IJ E = 100 1952 E n e rg etik a R u d a rs tv o M e ta lu rg ija M a šin o g ra d n ja H em ijska T ekstil, k o ž a i g u m a P re h ra m b e n a i d u v a n s k a in d u strija O sta la p re ra đ iv a č k a in d u strija

206.

5,4 17,4 4,9 8,3 2,7 19,3

4,8 37,6 8,8 3,3 3,3 4,2

2,3 16,4

13,2

10,5

22,4

28,8

27,4

.

0,2 2,5

56,3

3,4 15,2

4,6 12,0 10,2 9,6 3,1 25,5

5,8 19,1 3,1 10,4 1,8 18,3

3,2 22,1 3,6 12,6 2,4 20,0

1,9 72,4 7,8 -

12,4 0,2 0,8 8,0 1,0 18,8

6,1 12,2 1,5 8,3 3,0 23,1

1,5 1,9 10,9

9,8

58,0

5,3

17,5

15,7

1,0

25,2

9,1

29,7

23,9

20,3

16,9

33,7

36,0

-

OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOMNIH POKRAJINA SR

SR

S R Srbija

SR

SR M akedo­ nija

H rv a ­ tska

C rn a G o ra

B osn a

Slove­ nija

le rit.S R S van teril. SA P

Hercego-] vina

SA P V o jv o SA P K o so v o

1984 E nergetika R u d a rstv o M etalurgija M ašin o g rad n ja H em ijska T ekstil, koža i gu m a P re h ra m b en a i d u v a n sk a in d u strija O stala p rera đ iv a č k a industrija

9,4 6,2 5,3 27,6 9,5 15,4

11,4 10,7 9,6 21,4 5,5 14,0

22,4 8,1 19,5 20,0 1,9 10,2

8,6 3,3 3,6 25,2 13,2 16,2

8,5 4,0 9,8 13,9 14,6 21,5

5,2 2,6 5,1 32,2 8,0 17,3

10,6 8,4 3,4 31,7 9,1 13,8

11,0 9,2 4,3 36,5 7,9 13,0

10,4 25,4 4,4 13,3 6,6 19,3

9,8 2,4 0,8 24,0 12,4 14,6

11,1

9,1

7,4

13,3

15,7

9,5

10,8

7,1

8,6

20,7

15,5

18,3

10,5

16,6

12,0

20,1

12,2

11,0

12,0

15,3

P R O IZ V O D N JA V A Ž N IJIH I N D U S T R IJ S K IH P R O IZ V O D A E lektroenergija, hilj. m w h 1453 1947 73008 1984 U galj, hilj. to n a 9291 1947 65072 1984 Sirova n a fta , hilj. to n a 33 1947 4044 1984 Sirovi čelik, hilj. to n a 312 1947 1984 4236 V eštačka đ u b riv a , hilj. to n a 1947 69 2485 1984 R ezana g rađ a , hilj. m 3 1941 1947 1984 4648 P a p ir i k a rto n , hilj. to n a 1947 46 1984 1331

145 11806

2 3167

378 8059

18 3742

523 12848

387 33386

285 28319

36 3975

66 1092

2703 16792

9 2704

1717 254

17 3618

2436 6789

2409 34915

2125 27396

198 7519

87

-

-

-

-

-

25 2853

8 3

1188

100 1672

-

-

-

257

423

401

195 841

17 642

17 642

-

-

1188

-

-

-

37 527

-

-

37 1498

-

-

52 836

27

151

88

883

540 1786

71 258

510 1051

15 96

580 1077

225 382

171 260

32 31

90

22

-

-

242

24

15 283

19

23 463

8 300

8 202

10

88

1,62 1,59

1,42 1,37

1,47 1,45

1,35 1,51

1,54 1,38

1,48 1,48

1,47 1,46

1,49 1,56

1,53 1,51

2,53 2,10

2,33 1,92

2,14 1,93

2,10 2,30

2,37 1,90

2,28 2,10

2,17 2,11

2,42 2,25

2,69 2,01

-

K O E F IC IJ E N T S M E N A R A D N IK A 1964 1983

1,50 1,47

K O E F IC IJ E N T S M E N A M O T O R A 1964 1983

2,31 2,04

K O R IŠ Ć E N JE K A P A C IT E T A O S T V A R E N O U O D N O S U N A M O G U Ć U P R b iZ V O D N J U . u p ro cen tim a 1978 1983

80 77

80 79

74 71

80 71

70 72

83 83

82 79

82 78

84 79

81 81

O S T V A R E N I Č A SO V I R A D A M A Š IN A U O D N O S U N A M O G U Ć E Č A SO V E , u p ro cen tim a 1978 1983

79 74

71 71

80 79

80 72

78 70

81 77

78 73

78 73

76 70

80 77

4798 4164

4830 4335

4405 4119

4518 4170

4511 4139

5046 4047

4310 4238

PR O S E Ć N O O S T V A R E N I Č A SO V I R A D A M A Š IN A 1978 1983

4682 4357

4808 4868

4206 5405

207.

O SNO VNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOM NIH POKRAJINA SR

SR SFRJ

B osn a i H e rce go­ vina

SR

C rn a G o ra

SR

H rva­ tska

S R Srbija

SR

M akedo­ nija

Slo ve­ nija

svega

le r il. S R S van leril. SA P

SA P SA P V o jv o ­ K o so v o dina

S T R U K T U R A O R U Đ A Z A R A D P R E M A S T A R O S T I, sta n je k raje m g o d in e, u % , u k u p n o = 100 1967 S ta ra d o 5 g o d in a S ta ra 6-10 g o d in a S ta ra p re k o 10 g o d in a N e p o z n a to

42,9 23,5 30,0 3,6

27,7 23,6 44,0 4,7

46,3 25,5 19,3 8,9

47,2 21,8 27,5 3,5

46,3 26,8 24,3 2,6

43,0 19,3 34,9 2,8

46,4 25,7 24,6 3,3

45,2 21,7 29,3 3,8

50,7 37,5 11,1 0,7

47,5 31,3 18,2 3,0

1982 S ta ra d o 5 g o d in a S ta ra 6-10 g o d in a S ta ra p re k o 10 g o d in a

41,3 27,7 31,0

40,3 27,3 32,3

39,6 30,2 30,2

43,5 24,6 31,9

35,4 30,0 34,6

36,9 31,3 31,8

43,9 27,1 29,0

43,8 26,1 30,1

31,1 45,7 23,2

48,2 23,2 28,6

P O L J O P R IV R E D A IN D E K S I P O L J O P R IV R E D N E P R O I Z V O D N J E (1 9 5 5 = 100) 1984:1955

214

234

483

207

234

213

258

228

311

295

3,6 9,6 2,9 2,9 2,2

4,2 11,4 1,3 4,3 3,4

4,6 -0,7 10,5 3,6 2,5

3,5 9,4 1,5 2,7 3,6

4,0 10,0 2,8 4,9

2,6 2,2 2,0 2,5 3,5

4,1 8,6 4,0 3,8 2,0

3,7 8,4 3,1 3,7 1,8

4,4 6,9 6,4 4,7 0.6

4,6 9,5 4,9 3,8 2,6

P ro seč n e g o d išn je s to p e r a s ta 1951-1984 1951-1955 1956-1965 1966-1975 1976-1984

U

P R O I Z V O D N J A V A Ž N IJ I H P O L J O P R IV R E D N I H P R O IZ V O D A , hilj. to n a P šenica 1947 1984

1660 5595

117 420

7 10

275 1361

71 268

40 172

1150 3365

525 1367

75 261

550 1737

4210 11293

494 873

22 12

858 2674

75 89

57 285

2703 7360

1110 2457

170 82

1423 4821

1198 6792

9 81

.

-

258 1479

88

202

931 4941

183 570

47

748 4324

1187 2458

84 357

11 37

465 700

12 71

356 415

259 877

161 518

10 44

88 315

230 584

18 45

1 3

54 97

7 90

103 104

46 245

36 142

3 19

8 83

462 1368

50 145

10 19

119 321

21 44

45 174

215 667

128 360

5 28

82 280

2024 4576

302 943

55 122

621 983

91 154

337 510

618 1863

405 1286

59 248

154 329

K u k u ru z 1947 1984 Š ećerna rep a 1947 1984

.

K ro m p ir 1947 1984 Ja b u k e 1947 1984 M eso9/ 1956 1984 M lek o , u m il.lit. 1956 1984

9/

P ro iz v o d n ja m esa u zem lji i izvoz žive s to k e p re ra č u n a t u m eso.

20 8 .

OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOMNIH POKRAJINA_______________________ SR

SR SFRJ

Bosna i H ercego­ vina

SR

C rn a G o ra

S R Srbija

SR

SR

H rv a ­ tska

M akedo­ nija

S lo ve­ nija

svega

t e rii.S K S van teril. SA P

SA P SA P

K osovo

V ojvo­ dina

P R O S E Č N I P R IN O S I V A Ž N IJIH P O L J O P R IV R E D N IH P R O IZ V O D A , to n a p o h e k ta ru Pšenica 1947 1984

0,92 3,84

0,77 2,85

0,71 2,54

0,90 4,25

0,76 2,35

0,84 3,75

1.03 4,07

0,97 3,36

0,94 2,72

1.12 5.34

1,73 4,84

1,22 3,52

1,36 1,60

1,68 5,32

1,37 2,15

1,35 4,60

1,93 5,00

1.53 3.80

1,45 1,02

2.54 6.48

16,8 46,8

15,4 37,5

12,0 49,6

25,2

42,9

18,4 47,1

17,0 38,2

22.5

19.5 49,2

1062 1708

728 1416

788 1286

1200 1853

445 1300

1310 2302

980 1755

979 1610

520 1301

1300 3724

5278 5199

1146 984

195 189

1067 914

409 286

497 577

1965 2249

1371 1548

343 404

251 297

4135 8673

299 793

31 30

1018 1963

119 202

433 620

2236 5064

1150 2761

43 64

1042 2239

11654 7678

1840 1508

567 481

1207 717

2388 2315

108 26

5543 2632

4193 1892

710 396

641 345

66 62

126 102

50 44

69 43

70 89

50 48

53 58

104 99

20 18

17 50

20 16

48 95

20 30

61 96

49 108

45 103

12 16

63 138

107 94

368 259

56 35

403 350

16 4

i 21 56

162 71

214 97

38 21

K u k u ru z 1947 1984 Šećerna repa 1947 1984

-

M leko, litara po kravi 1956 1984 ST O Č A R ST V O G oveda, hilj. grla 10/ 1949 1985 Svinje, hilj. grlato/ 1949 1985 Ovce, hilj. grla 10/ 1949 1985

G oveda n a 100 h e k ta ra o b rad iv e p o v ršin e 1949 1984

53 53

Svinje na 100 h e k ta ra o b rad iv e p o v ršin e 1949 1984

42 88

Ovce na 100 h e k ta ra o b rad iv e p o v ršin e 1949 1984

118 78

U Č E Š Ć E D R U Š T V E N O G S E K T O R A U P O L J O P R IV R E D N O J P R O IZ V O D N JI, u p ro cen tim a U dru štv en o m pro iz v o d u p o ljo p riv red e 1959 1984

12,3 30,2

4,9 16,8

6,6 20,5

9,9 31,5

11,8 36,9

7,6 42,1

16,1 30,2

6,0 15,5

4,6 24,2

35,0 50.5

19 37

8 15

6 13

23 47

12 47

5 23

21 36

9 14

6 12

34 56

14 19

4 5

2 2

13 24

10 3

2 18

16 19

7 4

3 2

23 27

U proizvodnji pšenice 1959 1984 U proizvodnji k u k u ru za 1959 1984

to/ Stanje 15. ja n u a ra .

209.

O SNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOM NIH POKRAJINA SR SFRJ

SR

B osn a

SR

C rn a G o ra

SR

H rva­ tska

S R Srbija

SR

M akedo­ nija

S lo ve ­ nija

svega

H e rcego­ vina

le rit.S R S van leril. SA P

SA P SA P V o jv o ­ K o so v o dina

U p ro iz v o d n ji m esa 8 ,2

1959 1984

28,0

2,4 11,4

0 4,0

8 ,8

42,3

6,3 20,9

3,1 52,9

10,4 19,9

2,7 14,8

0 7,6

2 1 ,8

259 3589 803 77713 282080 174961

68

17047

2718 90072

27,9

M E H A N IZ A C IJ A I H E M IZ A C IJ A P O L J O P R IV R E D E T ra k to ri 1951 198411/

6266 579990

425 36598

69 1654 2197 149959

270 31443

O b ra d iv a p o v ršin a n a 1 t ra k to r, h e k ta ra 1559 17

1951 1984

3939 44

2261 85

1280 14

2148 21

2660 8

1268 17

3198 15

4662 24

613 18

P o tro š n ja m in e ra ln ih đ u b riv a p o h e k ta r u o b ra d iv e p o v ršin e a k tiv n e m ate rije, kg 62 99

27 46

15 22

70 115

35 50

56 119

76 117

42 73

45 100

140 194

9121 1133,6 27,3

2331 325,3 33,4

545 71,9 39,0

2013 238,9 17,0

906 74,3 9,9

1013 188,1 53,8

2313 235,0 10,0

1781 189,9 9,9

429 30,4 15,2

103 14,7

886

4099 4361 4233 5585

525 758 723 1086

2177 3026 2884 3538

1862 2998 3305 3935

1247 1882 2281 2760

385 795 363 421

231 321 661 754

21,9

160,4

116,3

61,0

329,5

229,3

23,8

76,4

1972 1984 Šu m a r s t v o Š U M S K I F O N D 1979. g o d in e P o v ršin a , hilj. h e k ta r a D rv n a m a sa , m il. m 3 O d to g a: č e tin a ra , u %

1,6

P O S E Č E N A B R U T O M A S A D R V E T A , hilj. m 3 1955 1964 1974 1984

13446 17230 18157 22599

4204 5123 6179 7569

579 965 833

P O Š U M L J E N E P O V R Š IN E , hilj. h e k ta r a 1955 - 1984

862,4

173,3

G R A Đ E V IN A R S T V O D R U Š T V E N I P R O IZ V O D U G R A Đ E V I N A R S T V U , m il. d in . cen e 1972. 1952 1955 1965 1975 198411/

7454 8935 16949 29958 30836

2253 2152 2553 4402 3602

286 569 477 653 467

1475 1974 4409 7443 8316

349 445 1075 1528 1500

778 1272 2421 5496 5381

2313 2524 6014 10435 11269

2099 2088 4507 7134 7651

61 142 355 916 756

153 294 1152 2385 2863

414

160

268

564

430

692

487

365

1239

1871

K o e fic ije n t p o r a s ta 1984 : 1952

D R U Š T V E N I P R O IZ V O D P O R A D N IK U U G R A Đ E V I N A R S T V U D R U Š T V E N O G S E K T O R A , hilj. din. cene 1972. 14.7 1952 32,6 40,4 36,6 27,6 22,0 27,3 34,0 38,9 10,1 50.8 1984 11/ 43,6 29,2 57,9 50,8 23,6 66,9 42,9 42,6 27,8 V R E D N O S T G R A Đ E V I N S K I H R A D O V A , U Č E Š Č E U S F R J , u p ro c e n tim a 1952 1984

u / P re th o d n i rez u lta ti.

210.

100,0 100,0

25,3 14,8

4,7 2,6

20,3 26,7

7,4 5,8

12,0 14,8

30,2 35,3

24,8 21,3

2,2 3,4

3,4 10,6

OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOMNIH POKRAJINA_______________________ SR

SR SFRJ

Bosna i H ercego­ vina

SR

C rna G o ra

SR

H rv a ­ tska

S R Srbija

SR

M akedo­ nija

S lo ve­ nija

svega

leril S R S van lem. SA P

Kosovo

SA P SA P

V ojvo­ di na

IZ V R Š E N I Č A SO V I R A D A . U D R U Š T V E N O M S E K T O R U , u m ilionim a 1952 1984

394 676

119 112

20 28

80 163

27 51

37 57

111 265

164

36

65

6.4 72,3

7,1 43.9

6,0 43.9

6,3 28.4

18,2 51.5

O P R E M A PO R A D N IK U U D R U Š T V E N O M S E K T O R U , u mil. din. 1952 1983

7,9 48,5

5,4 40,6

10,6 45,8

11,3 54,4

8,4 40,9

Z A V R Š E N I G R A Đ E V IN S K I O B JE K T I D R U Š T V E N O G S E K T O R A O D 1957. D O 1984. 19656 3319

Putevi, km 12/ Železničke pruge, km Indu strijsk o -p ro iz v o d n e zgrade, hilj. m 2 Industrijske hale i hangari, hilj. m 2 Stam bene zgrade, hilj. m 2 Školske zgrade, hilj. m 2

4301 459

2534 259

1465 319

6526 1227

3580 843

903 136

2042 248

406

3041

1364

4004

6198

3520

957

1721

499 2774 332

2581 23781 2040

1562 8837 1072

3406 14957 1776

6323 42218 3574

4378 31481 2124

402 1937 536

1543 8800 914

3078 809

1752 246

18174

3161

16533 107409 10814

2159 14842 2020

S T A M B E N A I Z G R A D N J A 1953-1984 Z avršeno sta n o v a , hilj. Od toga: u individualn o j svojini, hilj. P rosečno godišnje završenih s ta n o v a O d toga: u individualn o j svojini Prosečno godišnje sagrađenih sta n o v a na 1000 sta n o v n ik a Površina završenih stanova, hilj. m 2 O d toga: u individualn o j svojini Prosečna površina stana, m 2 O d toga: u individualn o j svojini

3534

766

82

784

247

312

1343

925

162

275

2211

574

46

482

145

133

831

893

139

169

110431

23932

2568

24498

10532

9750

41962

28304

5073

8584

69092

17592

1440

15042

4514

4164

25979

16338

4351

5291

5,5

6,6

4,9

5,6

6,5

5,7

5,1

5,5

3,9

4,6

215462

41176

5242

50043

15857

21573

81575

52628

10558

18388

140796

30541

3155

32700

9768

11816

52817

31102

9253

12462

60,9

53,7

63,9

63,8

64,2

69,1

60,7

56,9

65,2

66.9

63,7

53,2

68,6

67,8

67,4

88,8

63,6

34,8

66,6

73,7

11548 9279

2123 962

198 226

2885 2702

711 693

1293 1063

4338 3633

2196 1967

276 333

1866 1333

103 3462

.

56

53 489

.

226

50 908

.

615

1168

923

245

14,3 16,4

51,0 47,8

27,7 27,0

63,8 52,5

49,1 41,1

39,2 35,1

SA O B R A Ć A J S A O B R A Ć A JN IC E Železničke pruge, km 1952 1984 Elektrificirane pruge, km 1952 1984

Železničke pruge na 1000 km 2 teritorije 1952 1984

45,1 36,3

41,5 18,8

25,4 30,6

86,8 62,0

*2/ Putevi jav n o g sao b raćaja.

211.

O SNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOM NIH POKRAJINA_______________________ SR

SR SFRJ

B osn a i H e rce go­ vina

SR

SR

H rva ­ tska

C rn a G ora

S R Srbija

SR

M akedo­ nija

S lo ve ­ nija

svega

le rit.S R S van leril. SA P

SA P K o sov o

Putevi (k a te g o riz o v a n i), km 1952 1984

71400 1116602

6195 20523

1865 3898

27381 28266

2203 10168

9830 14053

23926 39694

17590 28616

2195 4876

4141 6202

2452 65222

55 9317

10 2227

965 19310

30 4191

652 8699

740 21478

420 14991

20 1779

300 4708

0,7 161

17,1 342

1.2 163

32,2 430

8,4 243

7,5 268

1,8 163

13,9 219

111

356 379

666

392

53

-

-

-

S avrem eni p u tev i, km 1952 1984

S avrem eni pu tev i n a 1000 k m 2 te rito rije 1952 1984

9,6 255

1,1 182

P R E V O Z N I K A P A C IT E T I 1984. g o d in e , n o siv o sli hilj. to n a Ž eleznički sa o b ra ć a j 13/ P o m o rs k i s a o b ra ć a j R ečni i jez e rsk i sa o b ra ć a j D ru m sk i s a o b ra ć a j

2123 4102

376 -

42 897

572 2826

-

_

.

.

24

105 135

.

143

75

85

567 204

485 129

U

21,5 652

2,6 78

0,7 8,4

5,6 207

1,6 30

4,0 119

7,0 210

5,1 73

0,3 23

1,6 114

8,5 2874

0,6 360

0,2 56

2,3 679

0,4 235

2,5 490

2,5 1054

2,0 719

0,1 64

0,4 271

42993 75571

5976 11831

1135 2036

11175 17873

3351 7364

5157 5790

16199 30677

10470 19547

1362 4453

4367 6677

584 353

440 291

384 259

450 264

320 329

493 307

479 293

789 367

436 306

273 916

50,6 147

477 1429

166 604

262 680

716 2160

454 1407

47,5 254

215 499

672 666

.

D R U M S K A M O T O R N A V O Z IL A K o m e rc ija ln a v ozila, u hilj. 14/ 1952 1984 P u tn ič k i a u to m o b ili, hilj. 1952 1984 T R G O V IN A N A M A L O P R O D A V N IC E 1 5 / 1965 1982

S ta n o v n ik a n a je d n u p ro d a v n ic u 1965 1982

452 300

P R O D A J N I P R O S T O R , h ilj. m 2 1965 1982

1944 5936

P R O D A J N I P R O S T O R P O S T A N O V N IK U , m 2 1965 1982

0,10 0,26

0,08 0,22

0,10 0,25

0,11 0,31

0,11 0,31

0,16 0,36

0,09 0,23

0,09 0,25

0,04 0,16

0,11 0,24

8,6 87,9

1,3 13,2

15,3 167,2

4,2 38,3

9,2 94,6

22,1 226,5

148,4

16,6

61,6

270

237

230

231

227

231

233

300

214

P R O M E T , m rd . d in . cen e 1980. 1952 1984

60,7 627,7

In d e k s fizičkog o b im a p ro m e ta 1984:1965

235

13/ O d n o s i se n a p o d ru č je Ž T O , a n e n a te rito riju S R , o d n o s n o S A P 14/ U k lju če n i su a u to b u s i, te re tn i a u to m o b ili, sp e cijaln a i v u č n a vozila. 15/ D ru š tv e n i se k to r bez a p o te k a .

212.

OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOMNIH POKRAJINA ________________ SR SFRJ

SR

SR

B osna i H ercego­ vina

SR

S R Srbija

SR

C rn a G o ra

H rv a ­ tska

M a k e d o ­ . Slo ve­ nija nija

3077 20465

3091 21654

3920 35957

3292 19091

6151 49152

3201 23675

25662

9509

30111

1887 6701

303 914

4257 11746

567 2163

2985 3815

4526 10022

6031

1138

2853

6102 3198 39444 35787 136258 800121

4191 67550

17451 19796 79957 115341 101923

5259

8159

svega

le rit.S R S van teril. SAP

SA P V o jv o ­ SAP K o so v o dina

P ro m et po s ta n o v n ik u , din. cene 1980. 3615 27336

1952 1984 j

O S T IT E L J S T V O i t u r i z a m PO S L O V N E J E D IN IC E 1955 1984

14525 35361

L E Ž A JI 1955 1984

90182 1235014

P R O M E T , m il. din. cene 1980. 1955 1984

28740 92653

3609 11197

744 3154

9322 35667

1191 4014

5130 13986

8743 24634

17622

1582

5430

1201 2623

1668 5196

2329 7685

862 2016

3420 7281

1210 2585

3056

920

2655

322

310

424

383

337

273

282

11087 97537

925 4400

478 9147

5106 59465

621 3300

1454 8095

2 502 13129

11239

552

1338

880

476

1914

1165

531

557

525

P rom et po s ta n o v n ik u , d in . cene 1980. 1955 1984

1637 4035

Indeks fizičkog ob im a p ro m e ta 1984 : 1955 N O Ć E N JA T U R IS T A , hilj. 1955 1984 Indeks n o ćenja tu rista 1984:1955 O U N A T R G O V IN A IZ V O Z I U V O Z R O B A , m rd . d in . 16/ 1975 1984

1468,7 2776,8

163,8 396,6

26,0 49,4

378,5 649,5

80,6 175,1

281,6 515,5

466,5 945,8

322,7 591,4

30,2 52,4

113,6 302,0

508,2 1279,7

59,0 187,6

10,3 24,2

135,7 297,9

27.5 66,4

94,9 262,2

180,7 440,0

126,0 304,7

14,7 25,6

40,1 109,7

252

318

235

220

241

276

243

242

174

274

94 96

97 94

95 96

95 93

97 95

100 99

86 85

16 19

14 18

13 18

15 26

13 18

14 20

19 17

10 15

V rednosl izvoza po s ta n o v n ik u , u hilj. din. 1975 24,8 15,7 19,4 1984 56,9 45,4 41,3

30,7 64,7

16,7 34,7

54,9 138,4

21,4 47,1

24,0 53,4

11,8 16,1

20,5 53,9

IZ V O Z , m rd. din. 1975 1984 Indeks (1 9 7 5 = 1 0 0 ) 1984

Učešće in dustrijske ro b e u izvozu , u p ro ce n tim a 1975 1984

95 95

97 97

98 98

Učešće izvoza u dru štv e n o m p ro iz v o d u , u p ro ce n tim a 1975 1984

14 20

13 22

Izvoz i uvoz o b ra č u n a t po k u rsu 1 S A D d o la r = 124,80 d in ara .

213.

O SNO VNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOM NIH POKRAJINA_______________________ SR

SR SFRJ

B o sn a i H e rcego­ vina

SR

C rn a G ora

SR

H rva ­ tska

S R Srbija

SR

M akedo­ nija

S lo ve­ nija

le rit.S R S van terit. SA P

svega

SAP SAP V o jv o ­ K o so v o dina

U V O Z , m rd . d in. 1975 1984

960,5 1497,1

104,8 209,0

15,7 25,2

242,8 351,7

53,1 108,7

186,7 253,3

285,7 505,8

196,7 286,8

15,5 26,8

73,5 192,2

156

199

161

145

205

136

177

146

173

261

66 87

63 82

65 82

63 76

66 72

72 92

In d ek s (1 9 7 5 = 100) 1984

U češće p ro iz v o d a za re p ro d u k c iju u u v o z u , u p ro c e n tim a 1975 1984

66 82

66 83

62 64

70 85

Ž IV O T N I U S L O V I S T A N O V N IŠ T V A R a sp o lo živ a sre d s tv a č e tv o ro č la n ih r a d n ič k ih d o m a ć in s ta v a p o č la n u - S F R J = 1966 1983

100 100

90,3 87,9

108,5 89,6

98,4 116,7

80,8 79,8

100

132,3 121,5

1 0 1 ,0

94,6

96,0

73,4

96.9

144,7 134,0

1 0 1 ,6

97,9

97,0 89,9

61,8 61,2

146,6 156,0

R a sp o lo živ a s re d s tv a se o sk ih d o m a ć in s ta v a p o č la n u - S F R J = 100 1965 1983

100 100

87,0 78,3

84,8 110,5

118,3 115,9

69,8 87,7

IS H R A N A P ro seč n a g o d išn ja p o tro š n ja v a ž n ijih p r e h ra m b e n ih p ro iz v o d a p o s ta n o v n ik u B ra šn o , k g i7/ 1963 1978

147 138

132 141

130 131

138 119

179 156

120 101

158 151

161 149

146 173

164 139

127 139

123 136

105 123

142 135

90 126

160 131

126 148

142 154

74 107

155 163

48 75

41 67

40 60

37 60

64 95

43 64

55 84

65 88

33 57

62 92

19 46

16 33

21 44

23 55

14 30

21 56

21 49

22 50

10 21

31 66

80 113

92 144

100 168

101 124

29 70

139 126

62 96

56 91

44 97

94 107

11 16

10 17

9 14

12 17

7 13

18 19

9 16

9 15

6 16

14 18

10819 12022

11526 13565

12100 13754

12401 14110

11066 12432

12510 13806

S v e ž e p o v r ć e , k g i8 /

1963 1978 Sveže voće i grožđ e , k g

1963 1978 Sv e ž e m e so , k g

1963 1978 S v e ž e m le k o , lit.

1963 1978 Š e ć e r , k g 19/

1963 1978

E n e rg e ts k a v re d n o st p r o s e č n o g d n e v n o g o b r o k a , k ilo d ž u la

1963 1978

11757 13319

11736 13207

10789 12523

12251 13144

17/ P o tro š n ja hleb a, peciva i lesle n in a isk a z a n a u b ra š n u (bez k u k u ru z a ). 18/ K ro m p ir, p asulj i o s ta lo sveže p o v rće. 19/ Bez p o tro š n je u s la tk išim a i a lk o h o ln im p ićim a.

214.

OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I ________________ SOCIJALISTIČKIH AUTONOMNIH POKRAJINA SR SFRJ

SR

SR

B osn a i H ercego­ vina

C rn a G o ra

SR

H rv a ­ tska

M akedo­ nija

S R Srbija

SR Slove­ nija

svega

le rit.S R S van leril. SA P

SA P K o so v o

Učešće k ilodžula živ o tin jsk o g p o rek la , u % 1963 1978

22,0 29,1

19,4 26,0

24,0 31,3

27,5 34,6

11,3 18,3

29,7 33,1

21,0 30,2

21,0 30,9

9,9 16,3

32,4 37,9

83,7 92,0

78,5 84,9

75,2 90,7

85,4 108,9

88,1 104,0

79,9 93,0

85,9 98,7

16,6 33,2

39,6 49,9

26,7 43,3

27,2 44,0

15,9 30,4

37,8 50,5

P rosečna dn e v n a p o tro š n ja b elančevina, g ram a 1963 1978

82,2 95,4

82,0 94,3

80,9 98,0

Učešće belančevina živ o tin jsk o g p o rek la , u p ro ce n tim a 1963 1978

28,5 44,2

25,6 43,3

35,5 48,7

33,9 49,5

S N A B D E V E N O S T D O M A Ć IN S T A V A V A Ž N IJIM T R A J N IM P O T R O Š N IM D O B R IM A , u k u p a n broj d o m ać in sta v a = 100 1968 E lektrični i plinski štednjak F rižider T elevizor M ašina za p ran je ru b lja P utnički a u to m o b il 198320/ Električni šted n jak Plinski šted n jak " ^ E le k trič n i i plinski * šted n jak - kom b in o v a n i F rižider T elevizor M ašina za p ran je ru b lja Putnički au to m o b il

36,9 25,1 28,1 10,9 7,9

22,2 7,5 14,5 3,4 2,6

36,8 18,4 12,3 1,4 4,5

39,2 30,7 31,4 14,3 9,3

42,0 27,3 34,2 8,2 8,2

47,7 41,2 40,0 35,5 18,2

37,2 23,8 27,8 5,5 6,1

37,4 26,3 27,4 5,9 7,0

27,6 13,0 22,0 2,0 3,9

40,1 22,0 30,7 5,9 5,0

64,1 9,7

71,7 4,6

84,0 6,7

42,2 18,6

82,1 4,3

28,9 10,8

77,0 7,7

79,5 4,4

67,0 1,6

74,5 17,1

19,9 82,3 85,1 60,7 35,3

9,4 78,6 77,3 47,8 26,0

7,7 85,3 77,0 53,2 29,1

38,0 83,6 87,5 69,1 39,8

6,1 83,5 86,8 50,9 39,2

60,1 88,0 91,2 89,7 56,1

8,1 jsn r/ 85,6 56,6 i[ 31,6 |

5,0 82,4 84,9 55,9 33,8

1,5 60,6 78,0 29,2 16,0

17,1 86,1 89,8 66,7 31,5

3490

491

85

822

214

368

1450

876

114

460

41,3

32,1

32,2

43,2

40,7

42,5

43,7

41,2

46,4

47,7

4,7

5,5

4,8

4,4

5,9

4,0

4,7

5,0

6,8

3,7

S T A N O V A N JE Stam beni fond 1951 S tan o v a, hilj. P rosečna p o v ršin a sta n a , m 2 Prosečan broj lica na 1 sta n 1984 S tanova, hilj. P rosečna pov ršin a sta n a , m 2 P rosečan broj lica n a 1 stan

6668

1130

149

1492

481

636

2780

1814

259

707

61,7

55,3

62,5

64,1

68,5

65,3

61,1

57,5

70,3

66,9

3,5

3,2

6,6

2,9

89,1 27,4 21,1

89,6 29,9 23,7

74,3 15,2 10,9

92,4 25,3 18,1

3,5

3,8

4,1

3,1

4,2

3,1

O P R E M L JE N O S T S T A M B E N O G F O N D A , u % , u k u p a n broj sta n o v a = 100 1971 Stanovi sa instalacijam a -električnim -v odovoda i kanalizacije Stanovi s ku p a tilo m

88,0 34,0 25,1

74,7 24,1 19,4

78,7 31,0 24,1

91,2 39,1 29,5

92,5 34,2 23,3

96,7 69,0 43,9

20/ Prvi rezultati.

215.

OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOM NIH POKRAJINA_________ SR

SR SFRJ

B osn a

SR

C rn a G o ra

SR

H rva­ tska

S R Srbija

SR

M akedo­ nija

S lo ve­ nija

svega

H e rce go­ vina

le ril.S R S van terit. SA P

SA P SAP V o jv o ­ K o so v o dina

1984

S ta n o v i sa in sta la c ija m a -električnim -v o d o v o d a i kan a liz ac ije S ta n o v i s k u p a tilo m

93.5 62.6 48,4

96,0 70,0 54,2

93,8 64,7 53,0

95,9 72,7 60,0

96,0 68,9 51,7

98,8 92,4 73,3

r% 7 rT 66,9 1 49,7

96,8 66,2 51,2

95.1 42,7 26.1

97,0 77.4 54.4

Č IS T L IČ N I D O H O D A K P O R A D N IK U , d in . 1965 1984 N iv o , S F R J = 100

501 22810

482 21153

450 18368

524 24702

415 17982

623 27762

469 21718

479 21543

418 17853

459 23366

100 100

96,2 92,7

89,8 80,5

104,6 108,3

82,8 78,8

124,4 121,7

93,6 95,2

95,6 94,4

83,4 78,3

91,6 102,4

1965 1984

V A N P R IV R E D N E D E L A T N O S T I N IV O R A S H O D A P O S T A N O V N IK U , S F R J = 100 U kupno 1966 1983 Z a o b ra z o v a n je 1966 1983 Z a z d ra v stv o 1966 1983 Z a o rg a n e d r u štv e n o - p o litič k ih 1966 1983

100.21/

68

83

111

75

180

98. 21/

108.21/

49.

97

100.21/

71

88

125

68

197

89.21/

100.21/

41

100

100 100

76 76

91 86

109 116

87 69

165 198

96 90

95 92

77 61

105 108

100 100 z a je d n ica 100.21/ 100.21/

65 68

78 85

128 138

70 64

181 201

90 84

95 94

40 37

107 93

78 72

100 130

99 125

80 91

166 159

59 49

96 116

152 10,7 0,1 0,9

200 21,9 0,5 4,2

737 73,0 1.9 25,7

449 47,3 1,4 25,7

99 3,4 -

189 22,3 0,5 -

274 83,1 4.7 34,8

224 84,2 5,2 22,5

1163 375,5 50,5 129.8

613 213,8 30,2 79,7

343 85.8 12,0 25,9

207 75.9 8,3 24,2

101.21/ 92.21/

113.21/ 97.21/

O B R A Z O V A N JE U Č E N IC I I S T U D E N T I , hilj. 1947/48 O sn o v n e škole S rednje škole Više škole V isoke škole

1916 172,9 3,2 45,6

276 17,0 0,2 0,9

73 4,6 0,2 -

478 45,7 0,3 13,9

1984/85 O sn o v n e škole S re d n je škole V iše šk o le V isoke šk o le

2835 981,8 70,9 288,3

577 206,9 6,22 41,1

83 30,3 0,1 7,3

514 201,8 4,2 52,8

-

O B U H V A T D E C E Š K O L O V A N J E M U 1981, u % o d u k u p n o g b ro ja dece o d g o v a ra ju ć e sta ro sti D eca s ta ra 7-10 g o d in a 11-14 g o d in a

98,6 92,0

98,2 85,8

98,4 92,2

98,8 96,8

95,9 86,4

99.0 97,8

98,0 94,0

99.0 93.7

95,6 86,8

98,9 98,2

1,07 3,46

3,68 17,19

1,36 7,52

6,94 26,79

3,30 11,73

4.80 14,99

0,30 3.93

1.14 9,10

N A U Č N O IS T R A Ž IV A Č K A D E L A T N O S T Istraživ ači n a 10000 sta n o v n ik a 1968 1984

3,10 12,46

1,01 6,09

21/ Bez r a s h o d a S k u p štin e S F R J i o rg a n a F ed eracije.

216.

OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOMNIH POKRAJINA ________________ SR

SR SFRJ

Bosna

Crna

i

G ora

SR

SR

SR

H rva­ tska

M akedo­

Slove­

nija

nija

SR Srbija svega

H ercego­ vina

icrit.SR S van lerii. SA P

SAP V ojvo­ SAP K osovo dina

K U LTU R A , R A D IO I T E L E V IZ IJA R A D IO -S T A N IC E 1947 1984

13 202

1 45

1 4

4 51

1 26

1 21

5 55

3 30

1 7

1 18

223 4711

U 728

1 76

78 1075

9 335

44 618

80 1879

56 1156

1 124

23 599

45,6 1,4

81.2 1,9

12,3 1,3

23,2 1,3

8,5 1,0

18,5 1,4

16,1 1,4

88,1 1,9

20.2 1.2

.

Radio pretp latn ičk u hilj.22/ 1947 1984

D om aćinstava na 1 rad io p retp latn ik a 1947 1984

16,2 1,3

S T U D IJS K I C E N T R I ZA T E L E V IZ IJU 1965 1984 Televizijski pretp latn ici, hilj. 1965 1984

.

5 8

1 1

1

1 1

1 1

1 1

1 3

1 1

1

1

577 4077

53 601

7 72

168 987

34 298

98 463

216 1656

141 1037

6 102

69 517

8,5 1,5

14,0 1,7

16,0 2,0

7,3 1,5

9,1 1,5

4,9 1,3

9,4 1,6

9,1 1,6

26,7 2,3

8,6 1,3

2 329 1972

214 192

90 20

654 294

61 132

389 148

921 1186

582 704

79 180

260 302

D o m aćinstava na 1 TV p retp latn ik a 1965 1984 N A R O D N E B IB L IO T E K E 1953 1983

K njiga na 1000 sta n o v n ik a sta rih 10 i, više g o d in a 1953 1983

308 1387

165 1113

345 826

316 992

161 1352

524 2366

334 1563

255 1528

225 1468

581 1729

306 3063

21 359

4 71

75 686

31 171

52 547

123 1229

98 829

4 55

21 345

200 559 2577 2053 39355 157441 724164 627348

79 33832

444 62984

LISTO V I (novine) 1948 1984 T iraž, hilj. 1948 1984

4315 169 1399107 107381

28 782 10957 359809

D R U ŠT V EN A Z A Š T IT A D E C E I O M L A D IN E , hilj. ko risn ik a Predškolske ustanove 1947 1985

n ,0 401,0

0,5 39,7

1,9 78,9

3,3 165,8

2,2 107,4

0,2 8,6

0,9 49,8

Deca u predškolskim u sta n o v a m a n a 1000 dece u z ra sta 3 - 6 g o d in a 1947 9 5 6 16 4 1985 215 71 129 253 196 D om ovi učenika

18 528

7 226

8 281

2 33

9 426

8463 12117

30680 8617

19915 5515

2043 1433

8722 1669

1947 1985

73570 37767

U 28,8

11621 4664

0,2 7,2

1351 308

4,0 80,6

19811 7963

1644 4098

22/ P o d a t a k prikazuje aktivDe pretplatnike.

217.

OSNO VNI POKAZATELJI RAZVOJA SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA I SOCIJALISTIČKIH AUTONOM NIH POKRAJINA_______________________ SR

SR SFRJ

B o sn a i H ercego, vina

SR

C rn a G o ra

SR

H rva ­ tska

S R Srbija

SR

M akedo­ nija

S lo ve ­ nija

svega

t e ril.S R S van leril. SAP

SA P SAP V o jv o ­ K o so v o dina

S tu d e n tsk i do m o v i 1947 1985

3220 48827

5649

1474

1680 7714

5442

7675

1540 20873

13385

4582

2906

6548 44715

442 6058

93 963

2010 10335

296 3740

879 4406

2828 19213

2095 13590

93 1469

640 4154

2565 509

3314 697

4473 623

1947 448

4324 525

1704 434

2440 492

2104 422

8527 1141

2656 491

6,2 20,4

1,7 4,9

19,3 34,8

3,8 10,4

8,0 14,9

21,7 53,4

14,7 36,3

1,3 5,0

5,7 12,1

448 206

241 123

202 133

339 190

188 128

319 177

300 158

606 334

300 168

Z D R A V S T V E N A Z A Š T IT A LEKARI 1952 1983 S ta n o v n ik a n a 1 lek a ra 1952 1983

B O L E S N IČ K E P O S T E L J E , hilj. 1952 198323/

60,7 138,8

S ta n o v n ik a n a 1 b o lesn ič k u p o s te lju 1952 1983

277 164

P O R O Đ A J I U Z S T R U Č N U P O M O Č , u % , u k u p a n b ro j p o r o đ a ja = 100 1952 1982

38,7 89,7

16,9 89,8

25,9 95,2

59,6 99,4

23,3 83,5

97,1 99,7

36,2 84,8

28,0 96,1

9,3 60,5

83,7 99,6

O Č E K IV A N O T R A J A N J E Ž IV O T A , g o d in a 1952-1954 M u šk i Ž enski

56,9 59,3

52,6 54,8

58,4 59,9

59,1 63,2

54,9 55,1

63,0 68,1

57,1 58,8

59,1 61,1

48,6 45,3

58,3 62,1

1981-1982 M u šk i Ž enski

67,8 73,5

68,2 73,5

71,9 76,5

66,8 74,4

68,6 72,2

67,2 75,1

67,8 72,5

69,3 74,0

67,4 70,6

67,0 73,6

Z D R A V S T V E N O O S IG U R A N A L IC A , hilj. 1959 ------- 1984

8446 18572

1290 3379

221 562

635 3939

244 1730

1060 2021

3126 6941

4154

1092

1695

531 1886

62 265

14 53

168 488

14 106

100 264

173 710

116 453

8 46

49 211

15 23

21 30

20 30

7 20

22 30

14 28

15 27

U 22

16 32

P E N Z I O N E R I , hilj. 1959 1984

P e n z io n e ra n a 100 a k tiv n ih o s ig u ra n ik a 1959 1984

17 27

23/ U klju čen i reh a b ilitac io n i c e n tri.

218 .

8. UPOREDNI PREGLED RAZVOJA JUGOSLAVIJE I NEKIH EVROPSKIH ZEMALJA Rezultate koje je Jugoslavija postigla u društveno-ekonom skom razvoju u posleratnom periodu treba sagledati i u odnosu na razvoj drugih zemalja da bi se svestranije ocenio dostignuti nivo razvoja. Prilikom ovih poredenja nailazi se na ogromne teškoće ne samo zbog razlika u nacionalnim statističkim m etodologijam a za merenje odgovarajućih pojava, već i zbog velikih razlika u nivou razvijenosti i društveno-ekonomskom uređenju pojedinih zemalja. Zbog toga poredenja sa drugim zemljama imaju pretežno orijentacioni karakter. Neki osnovni rezultati razvoja porediće se samo u odnosu na susedne zemlje, neke razvijene zapadnoevropske i istočnoevropske socijalističke zemlje na osnovu podataka iz publikacija m eđunarodnih organizacija u kojima su u znatnoj meri prevaziđene pom enute teškoće m eđunarodnih poredenja. U ovom pregledu su data samo poredenja sadašnjeg nivoa razvijenosti, a nije izvršena uporedna analiza tempa rasta u ćelom posleratnom periodu. Osim toga treba imati u vidu da su u m eđunarodnim statističkim publikacijam a publikovani podaci za Jugoslaviju zaključno sa 1983. godinom. Zbog toga podaci u ovom delu publikacije ne iskazuju značajno usporavanje privrednog rasta Jugoslavije do kojeg je došlo u periodu 1981-1985. godine. Smanjivanje razlika u nivou privredne razvijenosti. Veoma brz rast privrede u posleratnom periodu omogućio je da se smanje razlike u nivou razvijenosti, koje su postojale između Jugoslavije i razvijenih zemalja. Prem a podacim a Svetske banke, koja svake godine objavljuje uporedni pregled osnovnih rezultata razvoja svojih članica, Ju ­ goslavija se u poslednje dve decenije nalazila m eđu samo nekoliko zemalja u Evropi koje su imale izrazito brz rast. Godišnji porast društvenog proizvoda po stanovniku preko 4% , u periodu 1965-1983. godine, imale su od evropskih zemalja samo M ađarska 6,4% i Grčka 4%. Visoka dinam ika rasta jugoslovenske privrede omogućila je da se u odnosu na razvijene zemlje smanji razlika u nivou razvijenosti. Porast društvenog proizvoda po stanovniku zapadnoevropskih zemalja, većine članica Evropske ekonomske zajednice (SR Nemačka, Francuska, Italija, H olandija, Belgija, Velika Britanija, Irska, Danska i Grčka), u periodu 1965-1983. godine je iznosio 2,6%, a Jugoslavije 4,7%. Takva razlika u tempu rasta omogućila je da se nivo društvenog proizvoda Jugoslavije po stanovniku poveća od 21% na 30% u odnosu na prošek pom enutih zemalja. Prošek društvenog proizvoda ovih zemalja u odnosu na Jugoslaviju bio je 1965. veći 4,8 puta, a 1983. godine 3,3 puta. Smanjene su razlike u odnosu na pojedine razvijene zemlje. Društveni proizvod po stanovniku (koji se, i pored svih nedostatka, uzima kao mera nivoa razvijenosti) su219.

sedne Italije je u 1965. godini bio 3,5 puta veći od jugoslovenskog, a 1983. godine 2,5 puta. Smanjena je razlika i u odnosu na Austriju sa 4,3 na 3,6 puta, SR N em ačku od 6,2 na 4.5 i Francusku od 5,4 puta na 4,1 put. Tabela 8-1. Društveni proizvod po stanovniku 19651/ |

1983

O d n o s p rem a S F R J

u d o la r im a 2/

1124 3893 4810 704 1935 6953 6061 6792 2808 1160

Jugoslavija Italija A ustrija M a đ a r s k a '' G rč k a N e m a čk a . SR F ra n cu sk a V elika B ritanija Spanija P o rlugalija

2570 6400 9250 2150 3920 11430 10500 9200 4780 2230

1965

1983

100 346 428 63 172 619 539 604 250 103

100 249 360 84 153 445 409 358 186 87

P ro sečn e godišnje sto p e rasta 1965-1983 4,7 3J

3d 1,7 3’,7

i Za 1965. g o d in u o b ra č u n d ru š tv e n o g p ro iz v o d a p o s ta n o v n ik u izvršen je p re m a sto p a m a ra s ta u p e rio d u 1965-1983. 2/ P rem a v red n o sti S A D d o la r a iz 1983. g o d in e. 3 D o n e d a v n o su p o d a c i za o v u zem lju u d ru g im izv o rim a bili z n a tn o veći. Izvor: W o rld D e v e lo p m e n t R e p o rt 1985. T h e W o rld B an k sir. 174 i 175.

I pored intenzivnog razvoja i sm anjenih razlika Jugoslavija je zadržala isti rang po stepenu razvijenosti m eđu evropskim zem ljam a kao i pre rata. N a sm anjenje razlika u nivou razvijenosti posebno je uticao brz razvoj indu­ strijske proizvodnje, čije je učešće u ukupnoj proizvodnji dostiglo nivo karakterističan za industrijski razvijene zemlje. T abela 8-2. In d u strijsk a proizvodnja In d e k s 1982:1973

Ju goslavija Italija A u strija M a đ a rs k a R u m u n ija B ugarska G rč k a N e m a čk a , S R F ra n c u s k a V elika B ritanija S panija P o rlu g a lija Č e h o slo v ač k a Poljska SSS R

167 119 140 141 209 175 127 105 107 96 117 145 148 133 154

P ro seč n e g o d išn je s to p e ra s ta 1973-1982 5,9 2,0 4,1 3,9 8,5 6,4 2,7 0,5 0,7 -0,4 1,7 4,2 4,4 3,2 4,9

U češće u d ru štv e n o m p ro iz v o d u 1982

45 41 39 45 57 29 46 34 33 34 44

Izvor: Y e a rb o o k o f In d u stria l S ta tistics, 1985. i W o rld D e v e lo p m e n t R e p o rt 1984, T h e W o rld B an k , str.223.

Industrijska proizvodnja Jugoslavije porasla je u periodu 1973-1982. 1,7 puta, a najveći porast u razvijenim zemljama zapadne Evrope iznosi 1,4 puta (Austrija). Indu­ strijska proizvodnja je im ala visok rast i u evropskim socijalitičkim zemljama, a izrazito visok porast su imale Rum unija 2,1 i Bugarska 1,7 puta. 220.

Potrošnja energije uzima se kao jedan od veoma značajnih pokazatelja razvoja, koji takođe ukazuje na smanjenje razlika u nivou razvijenosti između Jugoslavije i ranije pomenutih zemalja. U poslednje dve decenije ostvaren je značajan napredak u odnosu na Italiju, Austriju i M ađarsku. Potrošnja energije u Jugoslaviji rasla je brže nego u pom enutim zemljama, ali i pored toga ove zemlje još imaju od 1,3 do 1,6 puta veću potrošnju od Jugoslavije. U Rumuniji i Bugarskoj se povećala potrošnja energije brže nego u Jugo­ slaviji tako da se u ovim zemljama po stanovniku troši 1,7 puta, odnosno 2,3 puta više energije nego u Jugoslaviji. U odnosu na niz zapadnih razvijenih zemalja, kao i na istočnoevropske socijalističke zemlje, bitno su smanjene razlike u potrošnji energije, mada su razlike u ukupnoj potrošnji još uvek značajne. Potrošnja energije po stanovniku je 2 - 2,5 puta veća u Bugarskoj, SR Nemačkoj, Čehoslovačkoj i SSSR-u, a najveća razlika u potrošnji energije je u odnosu na D R Nem ačku, odnosno 2,8 puta. Tabela 8-3. Potrošnja energije po stanovniku U kg. uslovne n afte

O d n o s p rem a S F R J 1965

Jugoslavija Italija A ustrija M a đ arsk a R u m unija B ugarska G rč k a A lbanija N em ačka, SR F ra n cu sk a V elika B ritanija Š panija P ortugalija Č e hoslovačka Poljska N e m a čk a D R SSSR

1903 2458 3083 2968 3305 4390 1790 982 4156 3429 3461 1858 1194 4691 3133 5370 4505

100 175 229 203 171 199 68 46 356 275 388 100 56 376 226 419 290

|

1983 100 129 162 156 174 231 94 52 218 180 182 98 63 247 165 282 237

Izvor: W orld D ev elo p m en t R e p o rt 1985, T h e W o rld B ank, str. 188 i 189.

Promene u strukturi privrede. U relativno kratkom periodu Jugoslavija je ostvarila vrlo krupne promene u strukturi privrede. Na to ukazuju podaci o povećanom učešću industrije i smanjenom učešću poljoprivrede u društvenom proizvodu. Još slikovitiju predstvu o tome pružaju podaci o prom enam a u strukturi ekonomski ak­ tivnog stanovništva. Jugoslavija se ubraja u malu grupu zemalja Evrope koje još imaju visoko učešće radne snage u poljoprivredi. Pored Jugoslavije, u kojoj je 29% radne snage u poljoprivredi, tu još spadaju Grčka i Bugarska (sa po 37%), Rum unija ima isto kao Ju ­ goslavija (29%), Poljska (31%), Portugalija (28%), a izrazito visoko učešće ima Albanija (61%). Prelazak radne snage iz poljoprivrede u nepoljoprivredne delatnosti za poslednje dve decenije je najbrže izvršen u Jugoslaviji kao posledica intenzivne industrijalizacije. Tako brzu promenu privredne strukture u ovom periodu imale su samo još Rumunija, Bugarska i Španija. U razvijenim zemljama zapadne Evrope je u istom periodu došlo do daljeg opadanja učešća radne snage u poljoprivredi. Danas od ukupne radne snage manje od 10% u poljoprivredi imaju Velika Britanija (2%), SR Nem ačka (4%), F ran­ cuska i Austija (8%, odnosno 9%), a od socijalističkih zemalja najmanje učešće imaju D R Nemačka (10%), Čehoslovačka (11%) i SSSR (14%). 221.

Smanjenjem radne snage u poljoprivredi, kao posledica intenzivne industrijali­ zacije povećala se istovrem eno radna snaga u industrijskom sektoru (industrija, ru­ darstvo, građevinarstvo). Jugoslavija je od ukupne radne snage imala u ovom sektoru 1965. godine 21% , a 1981. godine 35%. Ovo učešće je jedno od najnižih u Evropi (manje učešće imaju sam o Albanija 25% i G rčka 28%). U poredo s povećanim učešćem indu­ strije raslo je i učešće radne snage zaposlene u uslužnim delatnostim a (saobraćaju, trgo­ vini, društvenim delatnostim a, organim a uprave i dr.). Udeo ovih delatnosti je čak nešto veći od industrijskog sektora, a do sličnih tendencija je došlo i u zemljama koje su, kao i Jugoslavija, brzim tempom^ menjale privrednu strukturu (Rum unija, Grčka', Španija). Tabela 8-4. Struktura radne snage u p ro ce n tim a , u k u p n o = 100

Ju g o slav ija Italija A u strija M a đ a rs k a R u m u n ija B u g arsk a G rč k a A lb a n ija N em ačka, SR F ra n c u s k a V elika B ritanija Š p an ija P o rtu g a lija Č e h o slo v ač k a P oljska N em ačka D R SSSR

P o ljo p riv re d a

In d u strija i g ra đ e v in a rstv o

1965

1981

1965

29 11 9 21 29 37 37 61 4 8 2 14 28 11 31 10 14

21 42 45 39 19 28 22 19 48 40 46 35 31 48 32 49 33

57 24 19 32 58 52 51 69 10 18 3 34 39 21 44 15 33

|

|

U sluge

1981

1965

35 45 37 43 36 39 28 25 46 39 42 40 35 48 39 50 45

22 34 36 29 23 20 27 12 42 42 51 31 30 31 24 36 34

|

1981 36 44 54 36 35 24 35 14 50 53 56 46 37 41 30 40 41

Izvor: W o rld D e v e lo p m e n t R e p o r t 1985. T h e W o rld B a n k , str. 214 i 215.

N a povećanje nivoa razvijenosti i poboljšanje strukture privrede ukazuju i re­ zultati postignuti u izvozu roba. Jugoslavija je 1965. godine veliki deo, tj. 43% prihoda od izvoza ostvarivala prodajom sirovina, hrane i m inerala, a za nešto manje od dve de­ cenije odnos se potpuno izmenio. Ovaj izvor prihoda u 1982. godini sm anjenje na 22%, tako da sada glavni deo, odnosno 78% , čine prihodi od izvoza industrijskih proizvoda. Isto tako intenzivne prom ene u pravcu povećanja učešća industrijskog izvoza ostvarile su G rčka i Španija. Razvijene zemlje Evrope su u ovom periodu zadržale istu strukturu prihoda od izvoza, izuzev Velike Britanije, gde se povećao izvoz goriva, hrane, minerala, nemetala i dr. sirovina. D anas u strukturi jugoslovenskog izvoza industrijski proizvodi, mada nižeg stepena obrade, zauzim aju isto m esto kao i kod razvijenih zapadnih zemalja. Došlo je i do značajnog povećanja izvoza u odnosu na ukupnu proizvodnju. U 1965. godini izvoz je iznosio 22% od društvenog proizvoda, a u 1983. godini se izvozilo 30% društvenog proizvoda. M eđutim , ovaj podatak je precenjen zbog upotrebe zvaničnog deviznog kursa prilikom obračuna. U periodu 1979-1983. godine u Evropi se povećavala pokrivenost uvoza izvo­ zom. Samo su tri zemlje u 1979. godini imale veći izvoz od uvoza, a 1983. čak devet, s tim što osam zemalja ima pokrivenost uvoza izvozom između 90% i 100%. Jugoslavija 222.

se 1979. godine nalazila na začelju jer je samo 48% uvoza pokrivala izvozom (iza nje je bila samo G rčka sa 40%). U 1983. godini su četiri zemlje imale ispod 80% pokrivenosti uvoza izvozom, dok je Jugoslavija imala 82%. Tabela 8-5. Struktura izvoza roba

u % , u k u p a n izvoz = 100

Jugoslavija Italija A ustrija M a đ arsk a G rč k a N em ačka, SR F ra n cu sk a Velika B ritanija Španija P ortugalija Č ehoslovačka Poljska

1965

1982

43

22

22

16 15 36 49 13 26 32 29 25 13 25

25 30 86 12

29 17 60 38

Izvoz ro b a i u sluga u % o d d ru štv e n o g p ro iz v o d a

In d u strijsk i p ro iz v o d i

G o riv o , h ra n a , m in erali, nem etali i d ru g e sirovine

1965

1965

|

57 78 75 70 14 88

71 83 40 62

78 86 85 64 51 87 74

22

68

20 11

1983 30 26 43 40 19 30 23 27 18 32

16 26 9 18 14

71 75 87 75

27

Izvor: W orld D evelopm en t R e p o rt 1985. T h e W o rld B an k , str. 193.

Obim investicione aktivnosti. Veoma dinam ičan rast jugoslovenske privrede posledica je, pre svega, visoke investicione aktivnosti. Jugoslovenska privreda je apsorbovala, u odnosu na ostale zemlje, neuobičajeno veliku masu investicionih sredstava (oko 35% društvenog prozvoda u 1983. godini). Tabela 8-6. Bruto investicije u osnovne i obrtne fondove Učešće u k u p n ih investicija u d ru štv e n o m p ro iz v o d u 1965 Jugoslavija Italija A ustrija M a đ arsk a G rč k a N em ačka, SR F ra n cu sk a V .B ritanija Španija Portugalija

30 20 28 26 26 28 26 20 25 25

|

P ro sečn e godišnje sto p e rasta

1983

1965-1973

35 17 22 27 22 21 20 17 20 29

4,8 8,9 6,9 11,1 4,4 6,9 3,1 6,7 8,0

|

1973-1983 5,2 - 1,0 0,4 3,1 -1,4 1,9 0,3 -2,3 4,0

Izvor: W orld D evelopm en t R e p o rt 1985. T h e W o rld B ank, sir. 181 i 183.

Od navedenih zemalja su visoko učešće investicija u društvenom proizvodu imale Mađarska (27%) i Portugalija (29%). Od ostalih zemalja u svetu bilo je samo nekoliko sa učešćem investicija u društvenom proizvodu preko 30% (Kina 31 % , N R K ongo 46% , Jordan 40%, Malezija 34%, Alžir 37%, Singapur 45% , Trinidad sa Tobagom 34%, Saudijska Arabija 31%). To su manje zemlje koje nastoje da krupnim koracima izađu iz kruga zaostalosti. Niža učešća investicija u društvenom proizvodu u razvijenim zem­ ljama, u poređenju s jugoslovenskim, ukazuju da su ove zemlje rešile niz razvojnih pro­ blema i da značajniji investicioni poduhvati i posebno infrastrukturni objekti, ne 223.

opterećuju društveni proizvod u tolikoj meri kao u manje razvijenim zemljama. Pored toga, u ovim zemljama je efikasnost investicija veća nego u zemljama u razvoju. Smanjivanje razlika n nivou lične potrošnje i životnom standardu. U zadovolja­ vanju potreba stanovništva u Jugoslaviji postignut je značajan napredak. Lična potrošnja u Jugoslaviji rasla je u periodu 1965-1973. godine prosečno godišnje za 5,7%, a u razvijenim zapadnim zem ljama za 4,8% . U periodu 1973-1983. došlo je do smanjenja stope rasta lične potrošnje u Jugoslaviji (iznosila je 3,9), ali se smanjila i u zapadnim zemljama (2,6). Dnevna potrošnja kalorija po stanovniku je u porastu: 1977. godine je iznosila 3455, a 1982. dnevno se trošilo 3642 kalorije. N ivo jugoslovenske dnevne potrošnje ka­ lorija po stanovniku je veći nego prošeci razvijenih kapitalističkih zemalja (3400) i socijalističkih (3419). P otrošnja industrijske robe takođe se značajno povećala. Veliki napredak postignut je i u zadovoljavanju potreba trajnim dobrim a, m ada se u odnosu na razvijene zemlje još značajno zaostaje. Tabela 8-7. Neki pokazatelji životnog standarda L ičn a U % o d o d g o v a ra ju ć e A u to ­ T e le ­ T eleL ek ara2 / s ta ro s n e g ru p e p o tro š n ja m o b i l / fo n a 1/ v iz o ra i / p o s ta n o v ­ u p isa n o u 2/ n ik u sred n je visoke n a 1000 s ta n o v n ik a u d o la rim a 1/ šk o le šk o le Ju g o slav ija Italija A u strija G rč k a N e m a čk a , SR F ra n c u s k a V elika B rita n ija S panija P o rlu g a lija B u g arsk a M a đ a rs k a N em ačka D R P oljska R u m u n ija SSSR Č e h o slo v ač k a 1/ 1981. 2/1982.

1580.4/ 3831 4977 2555 6270 6856 5382 3449 1668

109 310 285 89 377 344 262.5/ 202 118.5/ 94

3/ 1983. 4/1980.

103 364 421 302 488 498 507 329 149 155 121 194 98 99 94 211

195 298 160 348

254 144 298 262 349 228 170 306 281

2.2 3,1.4/ 2,3 2,3.6/ 2,3.1/ 2,2.4/ 1,3.1/ 2 ,6 . 1/ 2, 1. 1/ 2,6 2,6 2,1 1,8 1,6 4,0 2,9

82 74 74 81 50 87 83 88 50 82 73 88 75 71 97 46

S m rtn o st od o jča d i (u m rlo n a 1000 rođenih)3/

21 25 24 17 30 27 19 24 11 15 14 30 18 11 21 17

32 12 12 15 11 9 10 10 25 17 19 11 19 28 16

5/ 1978. 6/1979.

Izvor: O E C D E c o n o m ic S u rv ey o f Y u g o sla v ia . W o rld D e v e lo p m e n t R e p o rt S latističeskij ež eg o d n ik stra n -č le n o v S o v ie ta e k o n o m ič e sk o j v z a im o -p o m o šč i, 1982.

1985, T h e W o rld

B ank,

Nivo lične potrošnje po stanovniku u direktnoj je zavisnosti od društvenog pro­ izvoda. Ranije pokazane razlike u nivou društvenog proizvoda po stanovniku između pom enutih zem alja gotovo su iste i u ličnoj potrošnji. Prem a obuhvatu dece i om ladine u školam a Jugoslavija skoro ne zaostaje za razvijenim zemljama. O buhvat dece u srednjim školam a iznosi 82% , dok je u Austriji i Italiji 74% , Portugaliji 50% , Francuskoj 87%. N a 100 m ladih između 20 i 24 godine starosti 1960. godine je bilo 9 studenata, a 1982. čak 21 student. Isto toliko je bilo u SSSR-u. Postignuti napredak u zdravstvenoj zaštiti stanovništva rezultat je značajnih iz­ dataka za zdravstvo iz zajedničkih društvenih sredstava. Skoro celokupno stanovništvo Jugoslavije je zdravstveno osigurano. Bolja zdravstvena zaštita i poboljšani uslovi 224.

života omogućili su produženje ljudskog veka. U Jugoslaviji je prosečno očekivano tra ­ janje života 1982. godine bilo 71 godinu, u razvijenim zapadnim zemljama 75, a u socijalističkim zemljama 70 godina. Sm rtnost odojčadi je smanjena. U Jugoslaviji je 1960. godine od 1000 živorođenih do jedne godine starost um iralo 88 odojčadi, a u 1983. godini taj broj je smanjen na 30, ali je još uvek dosta velik u odnosu na razvijene zapadne zemlje, čiji je prošek 10 umrle dece na 1000 živorođenih. U Jugoslaviji je 1982. godine bilo 2,2 lekara na 1000 stanovnika, dok je u Austriji bilo 2,3. Velikoj Britaniji 1,3 (po­ datak za 1981. godinu), u Španiji 2,6 (1981) i Portugaliji 2,1 (1981), a u socijalističkim zemljama taj broj varira od 1,8 (Poljska) do 4,0 (SSSR). M eđutim , u Jugoslaviji se još uvek ne izdvaja dovoljno sredstava za zdravstvenu zaštitu, što negativno utiče na kvalitet zdravstvenih usluga. U razvijenim zemljama, gde ona nije tako socijalizirana, izdvaja se 3,5 do 4 puta više sredstava po stanovniku. Pažnja koja se posvećuje razvoju zajedničke potrošnje u Jugoslaviji utiče da se smanjuju razlike u odnosu na razvijene zemlje i u ukupnoj potrošnji stanovništva (ličnoj i zajedničkoj). Zbog toga su, gledano u celini, razlike u obimu potrošnje stanovništva manje nego razlike u nivou društvenog proizvoda, odnosno nivou razvije­ nosti.

225.

9. NEKE KARAKTERISTIKE PRIVREDNIH KRETANJA U PERIODU 1981-1985. GODINE 9.1. KRETANJE P R O IZ V O D N JE I EFIKA SNO ST PRIV RED JIV A N JA Posle dugogodišnjeg perioda visokih stopa privrednog rasta došlo je do osetnog usporavanja privredne aktivnosti, a u pojedinim godinam a i do stagnacije i pada proiz­ vodnje. Prosečna godišnja stopa rasta društvenog proizvoda u periodu 1981-1985. iz­ nosila je svega 0,6%, a u prethodnom petogodišnjem periodu 1976-1980. ostvarena je relativno visoka stopa od 5,6%. M eđutim , ovakav privredni rast ostvarivan je u uslovima visoke neravnoteže između proizvodnje i potrošnje, koja je izazvala osetne poremećaje u privrednim tokovima. Poremećaji su se krajem osamdesetih godina manifestovali visokom stopom inflacije, velikim tržišnim kolebanjim a, pogoršavanjem spoljne likvidnosti zemlje i nelikvidnošću većine sektora i grana privrede. Ovakva situacija nametnula je potrebu preispitivanja uslova i mogućnosti daljeg razvoja, uspostavljanja ravnoteže između globalne ponude i tražnje, kao i smanjenje zaduženosti prema inostranstvu. Mere ekonomske politike su bile usmerene u pravcu ograničenja uvoza, smi­ rivanja rasta gotovo svih izvora za fmansiranje lične, a posebno opšte i zajedničke potrošnje, i drastičnog smanjenja investicija u osnovna sredstva. Osim toga, preduzete su opsežne mere za stimulaciju izvoza i konsolidaciju fmansijskog stanja privrede. Na osetno usporavanje tempa rasta u periodu 1981-1985. naročito je nepovoljno uticala spoljnotrgovinska razmena i dospele obaveze po osnovu inostranih zajmova. Visoka zavisnost domaće proizvodnje od uvoza i nestašice reprodukcionog materijala izazvale su poremećaje u poslovanju većeg broja organizacija udruženog rada, koje su bile prinuđene da smanjuju obim proizvodnje. Svi oblici domaće finalne potrošnje (lična, opšta, zajednička i investicije) iz godine u godinu realno su se.smanjivale, što je bilo u skladu sa intencijama ekonomske politike. Očekivanja da će podsticaj proizvodnje dolaziti od strane izvozne tražnje nisu se ostvarila. Poremećaji u svetskoj privredi, praćeni opštom privrednom recesijom i poskupljenjem fmansijskog kapitala, uticali su na obim i strukturu trgovinske razmene, tako da je izostao planirani rast izvoza. Pored spoljnih uslova na usporavanje rasta izvoza je delovao i visok rast cena na domaćem tržištu kao i niz drugih činilaca. Pored pom enutih uslova privredni razvoj u periodu 1981-1985. godine odvijao se pod pritiskom naraslog spoljnog duga i nedovoljnog deviznog priliva za otplatu kreNA PO M EN A : U ovom poglavlju se daje su m a rn i pregled važnijih k a ra k te ristik a p riv re d n ih k reta n ja izm eđu X II i X III k ongresa S K J, s tim što je o b u h v a ć en a i 1981. g o d in a k a o p o sled n ja g o d in a p re th o d n o g m eđukongresnog p erio d a. Osim to g a, u k o m en ta rim a je na nekim m estim a učinjen o sv rt i n a duži p reth o d n i period rad i p o tp u n ijeg sag led av an ja i boljeg razu m ev an ja ak tu e ln ih p riv re d n ih k reta n ja . Z b o g toga su neki podaci iz p reth o d n ih delo v a p o n o v o p o m en u ti u k o n tek stu ra z m a tra n ja ak tu e ln ih privrednih zbivanja za čije je razum evanje to bilo n e o p h o d n o .

227.

dita i fm ansiranje proizvodnje, kao i u uslovima opšte privredne nestabilnosti izražene kroz visoku inflaciju. Visok rast cena je bio praćen pogoršanjem dispariteta cena između pojedinih delatnosti, kao i izmedju cena proizvođača i cena na malo. To je dovodilo do čestih izmena u položaju pojedinih grana, grupacija i sektora u prim arnoj raspodeli, stvarajući neizvesnost i nestabilnost u njihovim razvojnim mogućnostim a. I pored gotovo stagnirajuće proizvodnje, broj zaposlenih je rastao prosečno godišnje za 2,3% , što znači da je skrom an prirast proizvodnje proizišao iz porasta za­ poslenosti, dok je produktivnost rada opadala. Povoljna okolnost razvoja u periodu 1981-1985 je rast industrijske proizvodnje prosečno godišnje za 2,7% . Poljoprivredna proizvodnja, i pored sm anjenja u 1983. za 1%, u 1985. godini za 7,5% , u celini je ostvarila zadovoljavajuće rezultate. Obim građevinskih radova u društvenom sektoru počeo se sm anjivati od 1980. godine, zbog sm anjenog obim a investicija. U ovoj delatnosti došlo je i do opadanja broja zaposlenih. Obim prom eta na m alo se, takođe, realno sm anjivao prosečno godišnje za 3,1%, zbog sm anjenja obim a lične potrošnje stanovništva. Tabela 9-1. Osnovni pokazatelji privrednih kretanja - u % p rem a p re th o d n o j godini 1981 D ru štv e n i p ro iz v o d In d u strijs k a p ro iz v o d n ja P o ljo p riv re d n a p ro iz v o d n ja R ad n ici u d ru štv e n o m s e k to ru L ična p o tro š n ja Investicije u o s n o v n a s re d stv a F izički o bim izvoza F izički o bim u v o za T ro šk o v i živ o ta R ealni lični d o h o c i

1,5 4,2 1,4 2,9 -1,0 -9,8

12,2 -5,3 40,7 -5,0

|

1982 0,5

0,1 7,5 2,3 -0,1 -5,5 -6,4 -10,0 31,7 -3,3

|

1983 -1,3 1,3 -1,5 1,9 -1,7 -9,7 2,3 -4,8 40,9 -10,3

|

1984

|

19851/

2,0

0,2

5,6

2,7 -7,5

1,6 2,1 -1,0 -9,4

11,1 -1,9 53,2 -6,1

2,2 -1,5 -10,0

8,6 2,2 73,5 0,9

1/ P ro cen a.

Produktivnost rada je im ala nepovoljno kretanje u periodu 1981-1985. godine, a istovrem eno je opala i efikasnost korišćenja osnovnih i obrtnih sredstava. Došlo je do nepovoljnih kretanja akum ulativne i reproduktivne sposobnosti i povećala se zaduženost organizacija udruženog rada u privredi. Organizacije udruženog rada su ostvarivale porast dohotka, uglavnom , povećavanjem cena svojih proizvoda i usluga. K retanje produktivnosti rada i efikasnosti korišćenih poslovnih sredstava znatno zaostaje u odnosu na realne m ogućnosti. Razlozi su višestruki, a m eđu važnije mogu se ubrojati: strukturna neusklađenost proizvodnih kapaciteta, nedovoljna snabdevenost si­ rovinam a i reprodukcionim m aterijalim a iz uvoza, nizak stepen korišćenja proizvodnih kapaciteta, niska akum ulativnost privrede, nedovoljna obrtna sredstva privrede, neuvažavanje ekonom skih kriterij uma na dom aćem tržištu, slaba organizovanost priv­ rede, nedovoljno udruživanje rada i sredstava, nizak koeficijent obrtaja obrtnih sred­ stava, pad ekonom ičnosti poslovanja i drugo. Industrijski kapaciteti koriste se sa 70%. U pojedinim granam a rezerve su znatno veće. U 1983. godini korišćenje kapaciteta u proizvodnji derivata nafte iznosilo je 60% , u elektroprivredi, preradi obojenih m etala i preradi hemijskih proizvoda 71% , u preradi prehram benih proizvoda 72%, itd. Rezerve, m eđutim, postoje i u granam a koje ostvaruju najveći stepen korišćenja kapaciteta, kao što su prerada uglja i proizvodnja nafte i gasa sa po 91% , proizvodnja ruda obojenih m etala 89% , proizvodnja uglja 89% , itd. 228.

Znatne rezerve za povećanje proizvodnje, produktivnosti rada i zaposlenosti postoje i u nedovoljnom broju smena rada postojećih kapaciteta. Postojeći dnevni broj smena korišćenja oruđa za rad mogao bi se povećati najmanje za 19%, a korišćenjem kapaciteta subotom i nedeljom još za 13%. Najveće rezerve za povećanje broja smena su u proizvodnji ruda metala i nemetala, m etaloprerađivačkim granam a, proizvodnji fi­ nalnih proizvoda od drveta i u proizvodnji i preradi duvana. Na postojanje znatnih rezervi ukazuju i razlike u efikasnosti privređivanja, ne samo između radno i kapitalno intenzivnih delatnosti, nego i kod srodnih organizacija udruženog rada koje angažuju približno ista sredstva po radniku, a ostvaruju vrlo različite poslovne rezultate. Odnos angažovanih sredstava i dohotka (unutar i između srodnih grupacija) ukazuje na postojanje značajnih rezervi za povećanje dohotka i pro­ duktivnosti rada, pod pretpostavkom da su obezbeđeni i ostali uslovi za dinamičnije i racionalnije privređivanje. U razvoju male privrede, društvenog i individualnog sektora, koja se sporo raz­ vija i pored očiglednih potreba, takođe postoje ne male rezerve za povećanje proizvodnje, a posebno zaposlenosti. Time bi se društveni sektor m ogao bar donekle rasteretiti od sadašnje prezaposlenosti. Pored toga, domaće tržište bi se na ovaj način moglo bolje snabdeti nizom proizvoda čija proizvodnja zahteva relativno malo ulaganje, a koji se pretežno uvoze. 9.2. RASPOLOŽIVA SREDSTVA I PLA TN I BILANS U periodu 1981-1985. godine ukupna potrošnja (sa investicijama) je bila znatno iznad ostvarene domaće proizvodnje. Razlika je pokrivana viškom uvoza roba nad iz­ vozom. Ovaj višak je bio veoma visok u ranijem periodu, a u 1981. je iznosio 5,6% društvenog proizvoda, zatim se smanjio tako d a je u 1984. iznosio 2,5%, a u prvih devet meseci 1985. 2% društvenog proizvoda. Ovo ukazuje da se trošilo više nego što se pro­ izvodilo i da dom aća proizvodnja nije mogla da podm iri znatan deo domaćih potreba. Tabela 9-2. Bilans raspoloživih sredstava - u p ro c e n tu od d ru štv e n o g p ro izv o d a

U K U PN I ROBNI FO N D O V I D ruštveni proizvod Saldo uvoza i izvoza U voz ro b a i usluga Izvoz ro b a i usluga

U K U PN I KU POV NI FO NDO VI Iz raspodele dru štv e n o g p ro izv o d a N eto d o h o d a k iz ino stran stv a D oznake (neto) K am ate (neto) N eto priliv stra n e akum ulacije

1985 1-9

1981

1982

1983

1984

105,6

104,9

102,4

102,5

101,9

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

5,6 25,8 -20,2

4,9 25,4 -20,5

2,4 23,4 -21,0

2,5 29,5 -27,0

1,9 25,5 -23.6

105,6

104,9

102,4

102,5

101,9

100,0

100,0

100,0

100,0

4,2

2,9 5,3 -2,4 -0,4

100,0 2,8

-3,3 -1.0

4,7

6,8

6,8

-2,1 0,9

-2,6

0,6

3,5

6,8

5,9 -3,1 -0,9

Visoka platežno sposobna tražnja, odnosno novčana sredstva kojima se plaćaju robe i usluge na domaćem tržištu, formirana je iz raspodele društvenog proizvoda, zatim kao neto dohodak iz inostranstva (višak doznaka nad kam atam a) i, najzad, kao neto priliv strane akumulacije zaduživanjem u inostranstvu (u iznosu deficita platnog bilansa). 229.

U dužem periodu neto priliv deviznih sredstava od doznaka radnika iz inostranstva dostizao je visoke iznose (u 1973. oko 9% od ostvarenog društvenog proizvoda, u 1972, 1974. i 1980. 7,7% , a poslednjih godina između 6% i 7% ), a neto odliv sredstava po osnovu kam ata nije bio naročito visok do 1980. i 1981. godine, kada je prešao iznos od 2% društvenog proizvoda. N a taj način se viškom doznaka nad kam atam a pokrivao veliki deo viška uvoza nad izvozom roba i usluga. U godinam a velikog debalansa u uvozu i izvozu roba i usluga, višak doznaka nad kam atam a je bio nedovoljan, pa su korišćeni i strani krediti za pokriće viška uvoza nad izvozom, što je povećavalo zaduživanje zemlje u inostranstvu. Porastom potreba za deviznim sredstvima za o tplatu kam ata i dugova inostranstvu dovedena je u pitanje lik­ vidnost zemlje u spoljnim plaćanjim a. Z ato su preduzete oštrije mere ekonomske politike za usporavanje zaduživanja u inostranstvu i postepeno uravnoteženje platnog bilansa. Deficit platnog bilansa najpre je sm anjen na iznos od oko 1% društvenog proizvoda u 1981. i na 0,6% u 1982, a zatim je ostvaren suficit. U 1983. godini suficit je iznosio 0,4%, a 1984. i 1985. oko 1% društvenog proizvoda. Suficit u platnom bilansu upotrebljen je delom za plaćanje ranijih dugova u inostranstvu, a delom za povećanje deviznih rezervi, što je povoljno uticalo na poboljšanje likvidnosti zemlje u m eđunarodnim plaćanjima. U periodu izdašnog priliva stranih sredstava od doznaka radnika iz inostranstva i jeftinijih stranih kredita, kao i u uslovim a relativno stabilnog svetskog tržišta roba i kapitala, nije bilo ozbiljnijih teškoća u obezbeđivanju zadovoljavajućeg stepena likvid­ nosti zemlje u spoljnim plaćanjim a. S druge strane, održavanje na toj bazi formirane visoke dom aće tražnje u celini, a naročito u oblasti investicija, pogodovalo je dinam ičnoj privrednoj aktivnosti sve dok se tako povoljni spoljni uslovi nisu promenili. T ada se pokazalo da je stru k tu ra privrede, koja je form irana u takvim uslovima bila nepovoljna da bi m ogla brzo da se preorijentiše na nove uslove, a efikasnost privređivanja nedovoljna da bi se obezbedilo vraćanje dospelih obaveza prem a inostra­ nstvu. N a pogoršanje uslova na svetskoj ekonom skoj sceni jugoslovenska privreda nije reagovala brzim strukturnim prilagođavanjem . N eusklađenosti koje su nastale u protekle dve decenije bile su strukturne prirode i m orale su im ati trajnije posledice na stanje na dom aćem tržištu. U vozna zavisnost privrede bila je nesrazm em o visoka u odnosu na njenu nisku izvoznu sposobnost, a životni standard stanovništva je dostigao nerealno visok nivo u odnosu na m aterijalne m ogućnosti privrede i dostignuti nivo društvene produktivnosti rada. Oštrije mere tekuće ekonom ske politike za ublažavanje posledica prenapregnutosti platnog bilansa preduzete su tek u poslednjih 5-6 godina, kad je već došla do izražaja tendencija usporavanja i stagnacije industrijske proizvodnje i ukupne ekonomske aktivnosti. T o je sam o pogoršavalo i onako nepovoljne uslove za znatnije strukturne prom ene u privredi, koje su odavno bile neophodne. T ako su rezultati postignuti po­ slednjih godina na postepenom uravnoteženju platnog bilansa plaćeni visokom cenom usporavanja proizvodnje i padom životnog standarda stanovništva, a naročito oštrim padom ukupne investicione aktivnosti i uvoza, što će se dugoročno nepovoljno odraziti na dalji privredni razvoj. U strukturi platnog bilansa došlo je do pozitivnih prom ena. Povećano je učešće izvoza roba i usluga (sa 63% u 1980. na 80% u 1983. i na 81% u 1984. i 1985) i posti­ gnuto je izvesno smanjenje inače visokog učešća uvoza roba i usluga (sa 94% u 1980. na 89% u 1984. i 88% u 1985. godini). T akođe su ostvarene pozitivne promene i u povećanju stepena pokrivenosti uvoza roba izvozom, koje je iznosilo 1981. godine 69%, 1983. godine 82% , 1984. 86% i 1985. godine 87% . Još povoljnije je povećanje stepena pokrivenosti konvertibilnog dela tog uvoza (sa 55% u 1981. na oko 85% u 1984. i 83% u 1985. godini). M eđutim , nepovoljno je izvesno povećanje učešća uvoza reprom aterijala 230.

i neznatno smanjenje učešća izvoza proizvoda visokog stepena obrade, a takode, nepo­ voljni su bili odnosi razmene. jer su cene uvoza u 1984. godini povećane za 3,4%, a cene izvoza smanjene za 4.8%, i u 1985. kada su cene uvoza dalje povećane za 2,3% , a cene izvoza opale za 1,8%. 9.3. PO LO ŽA J UDRUŽENOG RADA U R A SPO D ELI Podaci o raspodeli društvenog proizvoda i dohotka organizacija udruženog rada omogućavaju da se sagleda stepen ovladavanja radnika celinom ostvarenog dohotka u udruženom radu. Deo društvenog proizvoda društvenog sektora o kome su neposredno odlučivali radnici u udruženom radu, sm anjenje sa 61% u 1981. i 1982, na 58% u 1984. i 1985. godini. U okviru raspoređenog dohotka udruženi rad je neposredno odlučivao o delu koji je u 1981. iznosio 63%, a u 1984. oko 55%. Deo društvenog proizvoda i dohotka koji pripada učesnicima u raspodeli van udruženog rada (porezi i doprinosi za opštu i zajedničku potrošnju) je smanjivao svoje učešće u raspoređenom dohotku, dok je učešće kamata raslo. Tabela 9-3. Učešće udruženog rada u raspodeli - u p ro ce n tim a 1981

1982

1983

1984

1985 1-9

D ruštveni proizvod d ru štv e n o g se k to ra deo za udruženi rad deo za ostale učesnike

100

100

100

100

100

61,3 38,7

60,9 39,1

58,6 41,4

58,3 41.7

57,1 42,2

R aspoređeni d o h o d a k u d ru že n o g rad a deo za udruženi rad deo za ostale učesnike

100

100

100

100

100

62,9 37,1

60,3 39,7

56,7 43,3

55,1 44,9

Položaj organizacija udruženog rada u privredi posm atran kroz učešće bruto akumulacije u osnovnoj raspodeli društvenog proizvoda znatno je popravljen poslednjih godina, a naročito u 1984. i 1985. godini. Izdvajanja za investicije u vidu amortizacije i akumulacije (za poslovni fond i proširenje m aterijalne osnove rada i za rezerve) iznosila su 1981. oko 27%, a u 1984. i 1985.godini 29% društvenog proizvoda. Ovo poboljšanje položaja udruženog rada u raspodeli povećanim učešćem bruto akumulacije u društvenom proizvodu ostvareno je u uslovima velikog skoka kam ata, visoke stope inflacije i stagnacije proizvodnje. To znači da postignuto poboljšanje u raspodeli nije ostvareno dinamičnijim rastom proizvodnje i produktivnosti rada i uz održavanje ranije dostignutog nivoa potrošnje, već sistematskim sužavanjem tražnje, uz značajnu preraspodelu dohotka između privrede i drugih sektora. Zbog sve većeg odlivanja društvene akumulacije za otplatu dom aćih i inostranih dugova postaje izuzetno važno pitanje adekvatnog funkcionisanja bankarskog sistema za mobilizaciju sredstava za finansiranje privrednih investicija. Učešće plaćenih kam ata u raspoređenom dohotku privrede povećano je sa 8% u 1980. i 1981. na 14,6% u 1983, odnosno na 19% u 1984. godini. Učešće kam ata u raspoređenom dohotku računato po neto principu (tj. kada se iznos plaćenih kam ata umanji za iznos naplaćenih) iznosilo je 9,5% u 1983, odnosno 11,4% u 1984. godini. Drugi učesnici u raspodeli su smanjili učešće u raspoređenom dohotku udruženog rada. Učešće izdvajanja za zajedničke i opšte potrebe i ostale namene (bez kamata) smanjeno je sa 28,4% u 1981. na 25,8% u 1984. i oko 24% u 1985. godini. S druge strane, učešće ličnih dohodaka je smanjeno sa 38% 1981. na 32% u 1984. godini. 231.

Zahvaljujući tome, ipak je popravljen položaj privrede u raspodeli u smislu povećanja učešća izdvajanja za akum ulaciju i rezerve. Učešće izdvajanja za poslovni fond i unapređenje m aterijalne osnove rada, za rezerve i druge fondove u raspoređenom do­ hotku povećano je sa 17% u 1981. na 18% u 1984. i 19% u 1985. godini. N a taj način je povećana stopa akum ulativnosti sa 4,6% u 1982. na 5,8% u 1984, a stopa reproduk­ tivne sposobnosti sa 8,6% na 9,6% . M eđutim , i dalje su niska izdvajanja udruženog rada za sopstvenu akum ulaciju, naročito u odnosu na investicione potrebe. Tabela 9-4. Raspodela društvenog proizvoda društvenog sektora u p ro ce n tim a 1981

1982

1983

1984

1985 1-9

100

100

100

100

100

L ična i d ru g a p rim a n ja Č isti lični d o h o c i D ru g e n a k n a d e - n e to Z a jed n ič k a p o tro š n ja u O U R

34,6 29,0 4,4

33,6 28,4 4,0

31,6 26,6 3,8

1.2

1.2

29,5 24,9 3,6

1,2

1,0

28,7 24,0 3,8 0,9

Z a o p šte p o tre b e P orez n a p ro m e t O sta lo

13,8 10,9 2,9

13,1

13,5

10,6

11,1

2,5

2,4

12,4 10,5 1.9

10,9 9,0 1,9

Z a zaje d n ičk e p o tre b e D o p rin o si iz L D O sta lo

17,3 9,6 7,7

17,0

16,7 9,0 7,7

16,4

49,5

16,1

8,6

8,8

7,8

7,3

U g o v o rn e o b av eze K a m a te n e to Plaćene k a m a te ( + ) P rim ljene k a m a te (-) O sta lo

7,6 4,5

9,0 5,4

11,2

15,2

6,6 2,1

8,0 2,6

3,1

3,6

12,9 9,1 14,7 5,6 3,8

Izd v a ja n ja za investicije A m o rtiz ac ija A k u m u lac ija

26,7 9,9 16,8

27,3

28,8

29,1

11,6

11,1

17,2

18,0

D R U Š T V E N I P R O IZ V O D

7,5

12,2 15,1

7,3 11,3 4,0 3,9 27,0 12,5 14,5

12,0 19,4 7,4 3,2

9.4. PR IM A N JA ST A N O V N IŠTV A I Ž IV O T N I STAN DARD Učešće ličnih d ohodaka u raspodeli ukupnog društvenog proizvoda,, koje se form iralo na visokom nivou u periodu 1976-1980, počelo je da se smanjuje u poslednjih godina, i to sa 40% u 1981. na 36% u 1984 i 34% u 1985. godini. Smanjenje učešća u društvenom proizvodu društvenog sektora bilo je još izrazitije (sa oko 35% u 1981. na 30% u 1984. i 29% u 1985). Sličnog intenziteta je i sm anjenje učešća ličnih dohodaka u raspoređenom dohotku. Ove prom ene su ostvarene u uslovima usporavanja privredne aktivnosti i I g ­ nacije proizvodnje i ozbiljnog pada realnog ličnog dohotka po zaposlenom. Realni lični dohodak po zaposlenom u 1984. bio je niži za oko 19% nego u 1981. i tek je 1985. godine ostvaren izvestan rast realnog ličnog dohotka (1 %). O padanje realnog ličnog dohotka nepovoljno utiče na zainteresovanost radnika za bolje i efikasnije poslovanje. Trajnije opadanje realnog ličnog dohotka stvara uslove za uravnilovku u raspodeli ličnih dohodaka, što ugrožava produktivnost rada. S druge strane, to ugrožava dostignuti nivo životnog standarda stanovništva i ekonom sku sigurnost radnika sa nižim ličnim dohocim a. 232.

Opadanje ukupne lične potrošnje je bilo znatno umerenije od pada realnog ličnog dohotka po radniku, pre svega zbog stalnog povećavanja broja radnika (u poslednjih pet godina za 12%), čime se uvećavala ukupna masa ličnih dohodaka, a zatim i zbog bržeg rasta drugih prihoda stanovništva, naročito prim anja od kam ata i kursnih razlika. Lična potrošnja je opadala osetno sporije, tako da je 1985. bila realno m anja nego 1981. za svega 4,2%. Međutim, realna lična potrošnja po stanovniku u 1985. je bila manja nego u 1981. za oko 7%. Tabela 9-5. Učešće ličnih dohodaka i lične potrošnje u raspodeli - u p ro ce n tim a

Učešće ličnih d o h o d a k a u u k u p n o m d ruštvenom pro izv o d u Učešće ličnih d o h o d a k a u d ru štv e n o m p roizvodu dru štv e n o g se k to ra Učešće čistih ličnih d o h o d a k a u ra s p o re đ e n o m d o h o tk u privrede Učešće lične p o tro šn je u d ru štv e n o m p ro iz v o d u

1984

1985 1-9

1982

1983

39.8

39,5

38,4

35,5

33.9

34,6

33,6

31,6

29,5

28,7

38,4 51.8

38,6 51,7

35,8 51,4

32,1 50,0

29,7 48,7

1981

Pad lične potrošnje i životnog standarda ne pogađa podjednako sve kategorije domaćinstava i sve slojeve stanovništva, jer se, nasuprot tendenciji uravnilovke u ličnim dohocima radnika u organizacijama udruženog rada, razvija na drugoj strani tendencija diferenciranja stanovništva prema ostalim prihodim a, koji postaju sve značajniji. To su prihodi od doznaka iz inostranstva, zatim prihodi od neevidentiranog i neoporezovanog obavljanja ekonomske aktivnosti ličnim radom sredstvima u svojini građana u oblasti zanatstva, turizma i drugih delatnosti. To su, takođe, prihodi od kam ata i kursnih raz­ lika, koji su u 1984. i 1985. dostigli visoke iznose. N a taj način neke kategorije domaćinstava i ne osećaju pad realnog ličnog dohotka, jer su im druga primanja veća od ličnog dohotka, dok se sve veći broj dom aćinstava sa nižim primanjima približava minimumu egzistencije. U nepovoljnom su položaju naročito penzioneri, s obzirom da je pad prosečne penzije bio veći od pada prosečnog ličnog dohotka radnika. Tabela 9-6. Realno kretanje ličnih dohodaka i potrošnje u % , p ro m e n e p rem a p re th o d n o j godini.

Lični d o h o d a k po rad n ik u U k u p n a lična p o tro šn ja Lična p o tro šn ja po sta n o v n ik u P ro d u k tiv n o st rad a u društvenom se k to ru privede u industriji

1981

1982

J9 8 3

1984

1985 1-9

-5,0 -1,0 -1,7

-3,3 -0,1 -0,8

-10,3 -1,7 -2,5

-6,1 -1,0 -1,7

0,9 -1,5 -2,2

-1,5

-2,2 -3,1

-3,4 -1,3

0,2

-2,3 -0,8

1,6

2,7

Opadanjem realnih ličnih dohodaka smanjile su se mogućnosti stanovništva za štednju. Međutim, povećanjem kam ata i kursnih razlika na zatečeno stanje dinarskih i deviznih depozita građana, ukupna štednja (izražena u dinarim a) se povećava i to pretežnim delom iz kam ata i kursnih razlika. K am ate i kursne razlike su 1983. i 1984. godine iznosile oko 70% novčanog viška stanovništva. Dostignuti nivo neto štednje stanovništva, uz postojeće kamatne i kursne razlike, obezbeđuje da se ova sredstva dalje oplođuju u bankam a kao novčani kapital bez ikakvih novih ulaganja. Time se 233.

Tabela 9-7. Bilans raspoloživih sredstava stanovništva - u milijardama dinara 1981

1982

1983

1984

1985 1-9

3114 462 642 48.2/ 1096

1. 2. 3. 4. 5.

Lični d o h o c i 1/ N e lo p rim a n ja iz in o stra n s tv a P rim a n ja o d soc ija ln o g o s ig u ra n ja Prim ljene k a m a te n eto T ra n sfe ri i k u rsn e razlik e

1070 149 209 29 4

1403 199 285 44

1877 214 377

68

409

2707 428 534 164 530

6.

U K U P N A P R IM A N J A (1 d o 5)

1461

1999

2963

4363

5362

106 1355 1143

140 1859 1511 348 136

212

190 2773 2088 685 168 517

3,9 -0,1

-1,7

281 4082 3163 919 261 658 -3,9 -1,0

318 5044 3776 1268 319 949 7,4 -1,5

7. Porezi i slična d a v a n ja 8. R a sp o lo živ a sre d stv a (6 m in u s 7) 9. P o tro š n ja 10. Š te d n ja (8 m in u s 9) 11. Investicije 12. F in a n sijsk i višak (10 m in u s 11) 13. R e a lan ra s t rasp o lo ž iv ih s re d s ta v a .% 14. R e a lan ra s t lične p o tro š n je ,%

212 101 111 -0,8 -1,0

86

6,0

1/ U k lju če n a su i o s ta la lična p rim a n ja z a p o sle n ih , k a o i n a tu r a ln a p o tro š n ja u p o ljo p riv re d n im i d ru g im d o m a ć in stv im a in d iv id u a ln ih p ro iz v o đ a č a . O d o b ra č u n a tih k a m a ta za d e v e t m eseci 1985. isk a z a n je s a m o isp laćen i d eo .

2/

poboljšava odnos izm eđu depozita i korišćenih kredita stanovništva. Pre 1980. godine stanovništvo je im alo na svaki din ar kredita u bankam a 3,5 dinara depozita, u 1984. oko 5,7, a krajem septem bra 1985. oko 6,3 dinara. Tabela 9-8. Novčana sredstva i krediti stanovništva u m ilija rd a m a d in a ra 1981

1982

1983

1984

1985 1-9

1. S T A N J E N O V Č A N IH S R E D S T A V A

727

1020

1580

2385

3527

G o to v n o v a c u o p tic a ju U lozi n a š te d n ju D evizni d e p o z iti g r a đ a n a O sta la n o v č a n a sre d stv a

149 194 320 64

196 246 484 94

249 306 913

112

327 554 1342 162

424 727 2081 295

2. S T A N J E K R E D I T A

212

276

310

418

563

P o tro ša č k i kred iti S ta m b e n i kred iti O stali kred iti

51 133 28

51 171 54

48 190 72

59 229 130

64 285 214

3,7

5,1

5.7

6,3

3. O D N O S (1:2)

3,4

4. R A Z L IK A (sta n ja ) S R E D S T A V A I K R E D IT A (1 m in u s 2)

515

744

1270

1967

2964

5. F I N A N S I J S K I V IŠ A K

127

229

526

697

997

1/ Izvor: N a r o d n a b a n k a Ju g o sla v ije

O vakva novčana kretanja u sektoru stanovništva, ne bi m orala sama po sebi bitno da utiču na inflaciju da su ovi novčani tokovi stanovništva usklađeni sa realnom snagom privrede i da su adekvatno povezani sa odgovarajućim novčanim tokovim a u privredi, tj. da se kam ata na štedne uloge pokriva akum ulacijom privrede i da su pozi­ tivne kursne razlike stanovništva pokrivene negativnim kursnim razlikam a privrede i drugih sektora. M eđutim , akum ulacija privrede je veoma niska, a negativne kursne raz­ like kod privrede su bile neobuhvaćene ili “razgraničene” (odložene) na više godina. Na taj način stanovništvo, kao i jedan deo privrede koji ima pozitivne kursne razlike. 234.

raspolaže sredstvima u vidu pozitivnih kursnih razlika koja niko nije rashodovao (pla­ tio). Tako se na tržištu pojavljuju i jedni i drugi sa kupovnom snagom (jedni koji su primili pozitivnu kursnu razliku, a drugi koji nisu platili negativnu kursnu razliku). A računi ove prirode se ipak m oraju platiti i to dva puta: jednom kad je jaz nastao i drugi put kada se bude pokušalo zatvaranje tog jaza, naravno, uz sve multiplikacije koje nas­ taju i kumuliraju se protokom vremena. 9.5. SREDSTVA ZA ZA JED N IČK E I O PŠT E PO TREBE Porezi i doprinosi, kao izvor sredstava za finansiranje zajedničkih potreba stanovništva i opštih potreba društva, imali su u protekloj deceniji tendenciju stalnog povećavanja, slično ličnoj potrošnji čiju su dinam iku pratili. Povećavanje potreba i širenje prava u ovoj oblasti, stvaranje kapaciteta za njihovo zadovoljavanje, kao i razuđenost, brojnost i nepovezanost instrum enata poreskog sistema i sistema doprinosa i, najzad, organizovanje m nogobrojnih sam oupravnih interesnih zajednica sa brojnim administrativnim aparatom , omogućavali su i pospešivali takav trend. Tome je pogo­ dovao i nekoordinirani m ehanizam odlučivanja o ovim izdvajanjima, koji nije omogućavao istovremeno sagledavanje svih potreba u odnosu na stvarne mogućnosti i opterećenje privrede. Osim toga, način obračuna i naplate nekih doprinosa učinio ih je nepodobnim instrumentom stabilizacione politike. To se u prvom redu odnosi na do­ prinose iz ličnog dohotka, koji se ubiraju autom atizm om obračuna ličnih dohodaka. Na taj način doprinosi se prevaljuju na dohodak organizacija udruženog rada. Time je fiskalni sistem umnogome izgubio fiskalni karakter i pretvorio se u instrum ent za finan­ siranje opšte i zajedničke potrošnje. Tabela 9-9. Učešće zajedničkih i opštih potreba u društvenom proizvodu društvenog sektora - u p ro ce n tim a 1981

1982

1983

1984

1985 1-9

U K U P N A IZ D V A JA N JA

34,2

33,7

34,1

32,6

30,2

Z a opšte potre b e O d toga: po rez na p ro m e t Z a zajedničke p o tre b e O d toga: d o p rin o si iz ličnih dohodaka O stalo

13,8 10,9 17,3

13,1

13,5

10,6

11,1

17,0

16,7

12,4 10,5 16,4

10,9 9,0 16,1

9,6 3.1

9,5 3,6

9,0 3,9

8,6 3,8

8.7 3,2

Restriktivne mere ekonomske politike posle 1980. godine uticale su da se smanji opterećenje privrede raznim obavezama za opšte i zajedničke potrebe. Tako je učešće opštih potreba u raspodeli društvenog proizvoda društvene privrede smanjeno sa 13,8% u 1981. na 12,4% u 1984. i oko 11% u 1985. godini. Istovremeno je smanjeno i učešće zajedničkih potreba sa 17,3% u 1981. na 16% u 1985. godini. Time su ispunjeni, a u pojedinim godinama i premašeni, zadaci ekonomske politike u smislu ograničavanja tražnje i smanjivanja potrošnje u oblasti zajedničkih potreba stanovništva i opštih po­ treba društva. Učešće zajedničkih i opštih potreba i ostalih namena u raspodeli društvenog proizvoda društvenog sektora u istom periodu je smanjeno sa 34% u 1981. na 30% u 1985. godini. U isto vreme učešće izdvajanja za ove potrebe u raspoređenom dohotku udruženog rada (koji ne sadrži porez na prom et i dr.) je smanjeno sa 28% u 1981. na 26% u 1984. i oko 24% u 1985. godini. Ako se u obzir uzmu i drugi porezi i doprinosi koji opterećuju prihode stanovništva, prihode društvenih delatnosti i drugi društveni prihodi koji ne opterećuju 235.

dohodak privrede, onda se pokazuje znatno relativno smanjenje ukupnih prihoda naplaćenih za ove namene. Izraženi u procentu od ukupnog narodnog dohotka, ovi prihodi su se smanjili sa oko 42% u 1981. godini na 37,6% u 1984. i 36% u 1985. godini. Tabela 9-10. Učešće zajedničkih i opštih potreba u raspoređenom dohotku udruženog rada - u p ro ce n tim a 1981

1982

1983

1984

1985 1-9

U K U P N A IZ D V A J A N J A

28,4

28,2

27,3

25,6

24,0

Z a o p šte p o tre b e Z a z a jedničke p o tre b e O d loga: d o p rin o s i iz ličnih dohodaka O sta la izd a v a n ja

3,2 19,7

2,8

1,8

19,4

2,5 18,5

1,7 16,0

11,5

10,8

11,5 5,5

6,0

6,3

17,6

10,1 6,2

10,6 6,4

Učešće društvenih prihoda, koji su u vidu poreza i doprinosa uplaćeni u budžete društveno-političkih zajednica, sm anjeno je u narodnom dohotku od 14% u 1981. na 10% u 1985, a učešće prihoda sam oupravnih interesnih zajednica od 20% na 17%. M eđutim , sm anjenje sredstava za zajedničke potrebe u dužem periodu nepo­ voljno utiče na m aterijalni položaj društvenih delatnosti i životni standard radnika za­ poslenih u tim delatnostim a. Tim e se sužavaju m ogućnosti čak i za prostu reprodukciju društvenih delatnosti, sm anjuje se kvalitet usluga i njihov efekat na ukupan razvoj pro­ izvodnih snaga društva i na životni standard stanovništva. Tabela 9-11. Društveni prihodi za zajedničke i opšte potrebe u % od narodnog dohotka 1981

1982

1983

1984

1985 1-9

UK U PN O

41,8

41,1

39,8

37,6

35,9

Z a b u d ž e te d ru štv e n o -p o lilič k ih z a je d n ica Z a S IZ d ru štv e n ih d e la tn o s ti O sta lo

14,1 19,6

13,2 19,6 8,3

12,4 18,1 9,3

13,4 16,9 7,3

10,2

8,1

17,4 8,3

U deo obrazovanja u ukupnom narodnom dohotku je opao sa 4,3% u 1980. na 3,5% u 1984. godini. U deo zdravstvene delatnosti je takođe sm anjen sa 4,4% na 3,9% od ukupnog narodnog d ohotka, dok se udeo naučne delatnosti već duže vreme zadržava na nivou 1,3% narodnog dohotka.

9.6. IN V E S T IC IJE I A K U M U LA CIJA U periodu 1971-1980 bitna karakteristika društvenog i privrednog razvoja je bila izuzetno živa investiciona aktivnost. N aročito brzo su rasle investicije u osnovne fon­ dove. N jihovo učešće u društvenom proizvodu dostiglo je blizu 40% u 1978. godini, a sa investicijama u obrtne fondove (prirast zaliha) preko 46% . U 1980. godini ukupne bruto investicije su dostigle iznos od preko 47% društvenog proizvoda, što znači da je skoro polovina društvenog proizvoda bila opredeljena za investicije. U poslednjih pet godina (1981-1985) zadržano je takođe veoma visoko učešće ukupnih investicija u društvenom proizvodu, ali je došlo do krupnih prom ena u strukturi investicija. Investicije u osnovne fondove bile su realno m anje u 1985. nego u 1981. za 31% , tako d a je njihovo 236.

učešće u društvenom proizvodu smanjeno sa 31% u 1981. na 23,6% u 1984. i oko 22% u 1985. Istovremeno je naglo poraslo učešće investicija u obrtna srestva (prirast zaliha) u društvenom proizvodu i u ukupnim bruto investicijama. Investicije u zalihe su činile oko 13,5% društvenog proizvoda u 1981, a u 1985. je njihovo učešće povećano na blizu 22% i gotovo se izravnalo sa investicijama u osnovna sredstva. U prvih 9 meseci 1985. investicije u osnovna sredstva su iznosile 1716 milijardi dinara, a investicije u zalihe 1685 milijardi, ili za oko 2% manje. Do ovako naglog povećanja zaliha došlo je delom zbog dužeg diranja robe na zalihama zbog očekivanog porasta cena, a delom zbog načina obračuna zaliha, koji u uslovima inflacije omogućuje da se dohodak organizacija udruženog rada fiktivno uveća. Tabela 9-12. Učešće bruto investicija u društvenom proizvodu - u p ro ce n lim a 1981

1982

1983

1984

1985 1-9

U k u p n e b ru to investicije

44,6

42,0

40,8

42.6

43,9

U fiksne fondove U n o m inalno povećanje zaliha Stopa realnog rasla investicija u fiksne fo n d o v e, %

31,1 13,5 -9,8

29,3 12,7 -5,5

25,3 15,5 -9,7

23,1 19,5 -10,0

-10,0

22,1 21,8

Struktura smanjenih investicija u osnovne fondove se menja u pravcu opadanja učešća građevinskih objekata (sa 51% u 1981. na 44% u 1984.) i povećanja učešća opreme (sa 37% u 1981. na 44% u 1984). Učešće uvozne opreme u ukupnim investici­ jam a u osnovne fondove društvenog sektora smanjivalo se zbog restriktivne politike uvoza sa 17% u 1978. na 11% u 1981, ali se u 1984. godini povećalo na 14%. Ekonomska struktura investicija, u osnovne fondove društvenog sektora, od koje zavisi buduća struktura proizvodnje, menja se u pravcu povećanja učešća industrije sa oko 45% u 1981. na 46% u 1985. godini i smanjenja učešća stam beno-kom unalnih delatnosti i drugih vanprivrednih delatnosti sa 15% na 14%. Promene u strukturi inve­ sticija su ostvarene u uslovima velikog realnog smanjenja tih investicija i ogromnog rasta investicija u zalihe, tako da je i pored velikog obima ukupnih investicija bilo veoma malo prostora za prestruktuiranje privrede na bazi prom ena u strukturi investicija u osnovna sredstva. Tabela 9-13. Struktura investicija u osnovne fondove društvenog sektora - u p ro ce n tim a 1981 UK UPN O G rađevinski objekti O prem a U vozna op rem a O stalo Industrija Poljoprivreda Saobraćaj i veze S ta m b e n o -k o m u n a ln a d e la tn o st O stalo

|

1982

|

1983

|

1984

100

100

100

100

51,0 36,7

50,8 37,4

11,2 12,3

12,1 11,8

45,7 40,6 13,2 13,7

44,5 44,1 14,3 11,4

44,9 3,5 13,4 14,8 23,4

44,3 4,7 12,7 16,6 21,7

45,9 5,5 14.2 14,6 19,8

46,2 5,6 12,7 13,9

21,6

Međutim, postavlja se pitanje kako je fmansiran ovako veliki obim ukupnih investicija kad se zna da je akumulativnost privrede niska, a u poslednjim godinam a nije bilo do­ datne akumulacije iz inostranstva jer je platni bilans bio pozitivan. M ada je u periodu 1981-1985. godine drastično smanjen realan obim investicija u osnovna sredstva organizacija udruženog rada u privredi i znatno povećano učešće 237.

amortizacije i akumulacije u raspodeli društvenog proizvoda i dohotka društvene priv­ rede, ipak se i dalje veliki deo ulaganja u osnovne i obrtne fondove finansira iz po­ zajmljenih sredstava, jer su sredstva akum ulacije i am ortizacije (bruto akumulacija) nedovoljna u odnosu na potrebe. Pored toga obim zaliha je enorm no povećan tako da ukupne investicione potrebe nisu smanjene u onom obimu u kome su smanjena ulaganja u osnovna sredstva. S druge strane, zbog velikog iznosa kam ata koje privreda plaća na kredite za obrtna sredstva, smanjene su mogućnosti za veće povećanje akumulacije ko­ jom neposredno raspolažu organizacije udruženog rada u privredi. Tabela 9-14. Učešće akumulacije u raspoređenom dohotku u p ro ce n tim a 1985 1-9

1981

1982

A K U M U L A C IJ A U D R U Ž E N O G R A D A

17,4

15,1

14,9

17,4

18,2

Za poslo v n i fond i p ro šire n je m ate rija ln e osnove ra d a Z a rezerve

14,6

12,4 2,7

11,3 3,6

13,6 3,8

15,5 2,7

2,8

1983

1984

Ako se zavisnost privrede od finansijskih sredstava drugih sektora meri učešćem kredita u ukupnim sredstvim a za finansiranje investicija u osnovne fondove, onda se može reći da je stepen zavisnosti sm anjen, jer je učešće kredita sm anjeno sa 52% u 1981. na 37% u 1984. godini. M eđutim , sm anjenje zavisnosti je velikim delom posledica drastičnog sm anjivanja obim a investicija. Privredne investicije u osnovne fondove realno su sm anjene u poslednje četiri godine približno za jednu trećinu.

9.7. T R ŽIŠTE , C EN E, IN F L A C IJA U periodu 1981-1985. godine gotovo stalno su bili prisutni ozbiljni problemi na području tržišta i cena, koji se m ogu grupisati u tri osnovne grupe. Prvu čine poremećaji u funkcionisanju tržišta robe i usluga, problem i u snabdevanju stanovništva robam a široke potrošnje i privrede sirovinam a, energijom i reprom aterijalom , zatim veštački izazvane ili stvarne nestašice pojedinih roba, uvođenje m era racioniranog snabdevanja, i si. D rugu skupinu čine problem i funkcionisanja jedinstvenog jugoslovenskog tržišta, a u treću treba ubrojiti opštu nestabilnost i inflaciju kao odraz dubokih i brojnih porem ećaja u tokovim a društvene reprodukcije. K rupni problem i u funkcionisanju tržišta roba i usluga, odnosno problemi neravnoteže ponude i tražnje na dom aćem tržištu, javljaju se istovrem eno sa prvim zna­ cima većih porem ećaja u društvenoj reprodukciji. Zadovoljavajuće stanje tržišne ravnoteže u prošloj deceniji ostvarivano je na specifičan način. K onstantno visoka dom aća tražnja se održavala brzim rastom zaposlenosti i ličnih dohodaka i značajnim sredstvima iz inostranstva (doznake radnika, drugi oblici transfera i uvozom inostranog kapitala ili zaduživanjem u inostranstvu), kao i kreditnim m ehanizm om koji je om ogućio finansiranje dela lične i investicione potrošnje jeftinim kreditima. S druge strane visoka ponuda je održavana relativno visokom dinam ikom proizvodnje i brzo rastućim uvozom roba i usluga. Sve to pokazuje da su visoka privredna konjuktura i zadovoljavajuće stanje tržišne ravnoteže ostvarivani uz veliko oslanjanje na inostrana sredstva (doznake, transferi, zaduživanje). K ada je posle 1980. godine upotreba inostranih sredstava naglo smanjena, narušeno je dotadašnje stanje uravnoteženosti ponude i tražnje. Najpre je došlo do sužavanja ponude, kao posledica naglog pada privredne konjunkture, izazvane smanjiv­ anjem uvoza sirovina, energije, reprom aterijala, opreme, a i roba široke potrošnje. 2 38.

Kumulacija poremećaja tržišne ravnoteže ispoljena je 1983. godine, a zatim se postupno smiruje zbog naglog smanjivanja domaće tražnje i daljeg blažeg opadanja po­ nude. Do smanjivanja tražnje na domaćem tržištu je došlo zbog osetnog pada realnih ličnih dohodaka i investicione aktivnosti, restriktivne kreditne politike, usporavanja pri­ liva doznaka i drugih transfera iz inostranstva, itd. Smirivanje ponude je uglavnom izazvano stagnacijom proizvodnje i nedovoljnim rastom izvoza, kao i dosta naglim smanjivanjem uvoza. Na ovaj način je došlo do uravnoteženije ponude i tražnje, od­ nosno do usklađivanja svih oblika domaće potrošnje sa materijalnim m ogućnostima privrede i društva, ali na nižem nivou lične i investicione potrošnje. Opšta nestabilnost privrednih tokova praćena inflacijom bila je prisutna od sa­ mog početka dekade 1970-tih godina. Ova pojava, u stvari podudara se sa snažnijim ispoljavanjem strukturnih neusklađenosti u privredi. Ekonom ska politika je bila uspešna u očuvanju zadovoljavajućeg stepena uravnoteženosti ponude i tražnje na domaćem tržištu, na način kako je to napred izneto, pa se intenzitet ispoljavanja privredne nesta­ bilnosti i inflacija cena mogao održavati u tolerantnim granicam a. Kada posle 1980. godine to više nije bilo moguće, došlo je do naglog podgrevanja inflatornih impulsa i pogoršanja opšte stabilnosti privrednih tokova. Time se, naravno, samo delimično može objasniti veliko ubrzanje inflacije, posebno posle 1982. godine, kada su cene na malo znatno porasle (u 1983. za 39%, u 1984. za 57% i u 1985. za 76%). Tabela 9-15. Kretanje cena, kamata i kursa dinara |

1981

|

1982

|

1983

|

1984

|

1985

U % , p o ra s t prem a p reth o d n o j godini Cene na m alo T roškovi života C ene industrijskih p ro izv o d a C ene po ljo p riv red n ih p ro izv o d a

46,0 40,7 44,7 52,9

29,5 31.7 25,0 34.9

39.1 40,9 32,0 45,6

56,7 53,2 56,8 44,3

75,7 73,5 81,5 56.0

K u rs d in a ra p rem a SA D d o laru Efektivni kurs d in ara

42,7

20.8

49,4 38,5

100,3 74,9

59,4 50,1

51.9 69.0

30 34,5 23

47 56 55

67 76 73

K a m a tn e sto p e k rajem g o d in e, % O pšta reesk o n tn a sto p a N a ro d n e banke Jugoslavije K a m ate k ra tk o ro č n o g tržišta novca K a m a te na depozite g ra đ a n a p rek o 2,5 godine

6 10 10

14 16,5 15

Razlozi za naglo ubrzanje inflacije posle 1980. godine su brojni. Najpre treba pomenuti eksterne faktore, s obzirom da su oni objektivne prirode. U tom pogledu su od značaja uslovi spoljnotrgovinske razmene (koji su se menjali na štetu jugoslovenske privrede), i radikalna promena politike deviznog kursa. Jugoslovenska privreda se u dugom periodu adaptirala na uslove razvoja koji su u osnovi bili opredeljeni politikom precenjenog kursa dinara i negativnih realnih kam atnih stopa. To je dovelo do iskri­ vljavanja cena faktora proizvodnje. Društvena sredstva postala su jeftin faktor a, takođe, uvozne sirovine, energija, repromaterijali i oprema. Kada je dodatno zaduživanje u inostranstvu postalo nemoguće, izvršene su promene deviznog kursa i ka­ matnih stopa, u smislu njihovog podizanja na realni nivo. Prelaskom na politiku realnog kursa dinara i realne kamatne stope naglo su povećani troškovi poslovanja, a u odgovarajućoj srazmeri nisu smanjeni drugi troškovi. Veliki pad realnih ličnih dohodaka zaposlenih nije mogao da kompenzira efekte poraslih troškova po osnovu politike realnih kam ata i realnog kursa dinara. Z austavl­ janje daljeg pada realnih ličnih dohodaka uz relativno opadanje efikasnosti upotrebe rada i sredstava delovalo je na povećanje troškova poslovanja privrede. Nominalni po­ 239.

rast ličnih dohodaka prevaljivan je na cene, pa je i to bio dodatni generator inflacionih impulsa. Posle 1980. godine se snažno aktivirao još jedan generator inflacije, koji ranijih godina nije imao značajnu ulogu. Težnja pojedinih privrednih delatnosti i organizacija, a i republika i pokrajina, da poprave, odnosno, održe svoj položaj u prim arnoj raspodeli dohotka, vodila je ka porastu cena njihovih proizvoda, a krajnji efekat ovih nastojanja je bilo ubrzanje inflacije iznad objektivnog nivoa koji su opredeljivali narasli troškovi. Poslednjih godina se sve više ispoljavaju problemi u vezi sa funkcionisanjem jedinstvenog jugoslovenskog tržišta, koji se ispoljavaju u tri osnovna vida. Prvo, m eđurepubličko-pokrajinska razm ena robe i usluga se* smanjuje, drugo, cirkulacija društvenih sredstava (kapitala) izm eđu republika i pokrajina praktično ne postoji, uko­ liko se izuzmu fondovi i udruživanje sredstava na nivou federacije za podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih republika i SAP K osova, i treće, m eđurepubličko-pokrajinska m obilnost radne snage je slaba. Osnovni uzroci narušavanja jedinstva jugoslovenskog tržišta su autarkične ten­ dencije, i nastojanja da se form iraju vlastite privredne strukture čak i niže od republika i pokrajina. T akva situacija ima posledice ne sam o na efikasnost jugoslovenske privrede, već se javlja i kao dodatni generator privredne nestabilnosti i inflacije.

9.8. NEKE K A R A K TER ISTIK E FIN A N S IJS K O G ST A N JA PR IV R ED E I BANAKA Visoka investiciona aktivnost uz istovrem eno relativno nisku akum ulativnost privrede doveli su u protekloj deceniji do znatne zaduženosti privrede i društvenog sek­ tora u celini u odnosu na druge sektore, pre svega u odnosu na stanovništvo i inostranstvo. Deo duga prem a stanovništvu ostvaren je po povoljnim uslovima iz dinarske štednje uz relativno niske kam atne stope, dok je pretežni deo duga nastao na osnovu deviznog zaduženja, uz kam atne stope koje su znatnim delom bile određene kretanjem nepovoljnih kam ata na m eđunarodnom tržištu kapitala. U procesu zaduživanja bankarski sistem je vršio funkciju posrednika, pri čemu je došlo do pojave da je deo deviznih obaveza banaka prema inostranstvu i stanovništvu pretvaran u dinarske plasm ane privrede. K ada su iscrpljene m ogućnosti daljeg zaduživanja u inostranstvu i kad je uravnoteženje platnog bilansa nam etnulo potrebu aktivnije politike kursa dinara, stvo­ reni su debalansi u bilansim a banaka preko negativnih kursnih razlika. Ove kursne raz­ like nisu pokrivane, već je njihovo plaćanje odlagano kroz vremenska razgraničenja. Razlozi za to su što je deo dugoročnih dinarskih kredita plasiran po fiksnim i relativno niskim kam atnim stopam a, delom zbog nedovoljne povezanosti politike kursa i politike kam atnih stopa, kao i zbog relativno m alih fondova banaka. N a taj način je nastala situacija u kojoj je devizni dug društvenog sektora prema stanovništvu i inostranstvu lociran u bankarskom sistemu. Banke, koje su, kao finansijske institucije pre svega posrednici izm eđu ostalih sektora, postale su nosioci znatnog duga za koji više nemaju protivtežu u odgovarajućem potraživanju prema ostalim sek2 40.

torima, jer u bilansima privrede ovaj dug nije iskazan kao obaveza prema bankam a. Zbog toga, bilansi privrede ne prikazuju visok stepen zaduženosti. Tabela 9-16. Stepen samodnansiranja organizacija udruženog rada u privredi - u m rd . din. O sn o v n a sredstva (sad ašn ja v red n o st)

1976 1977 1978 1979 1980 1981 1982 1983 1984

614 810 989 1284 1702 2397 3498 4667 7270

O sn o v n a sred stv a u p ri­ prem i 168

220 236 285 477 509 623 803 1028

Z alihe

Poslovni fond

Stepen s a m o fin a n ­ sira n ja , U % !/

301 371 406 511 705 1007 1387 2128 3496

713 890 1061 1327 1767 2583 3834 5172 7872

65 63 65 63 63 65 69

68 66

i O dnos poslovnog fonda p rem a u k u p n im o sn o v n im sred stv im a (po sad ašn jo j v red n o sti) i u k u p n im zalih am a.

Prema podacima iz bilansa stanja privreda sopstvenim sredstvima finansira preko dve trećine svoje realne aktive, što predstavlja relativno visok stepen samofinansiranja, koji se posle 1980. godine čak nešto povećava. Ovakva situacija je nastala zbog toga što je deo duga privrede prema inostranstvu i stanovništvu lociran u bankam a u vidu nepokrivenih kursnih razlika, dok su obaveze banaka prema inostranstvu i stanovništvu bile povećane u skladu s kretanjem kursa dinara (indeksirane), dok bankarska potraživanja po osnovi onog dela deviznih obaveza koji je pretvoren u dinarske plasmane nisu bila indeksirana. Istovremeno je re­ alna aktiva privrede, uključujući njena osnovna sredstva koja su fm ansirana dinarskim kreditima, u inflaciji očuvala svoju vrednost. To je kroz efekte revalorizacije uticalo na porast vrednosti poslovnog fonda privrede. Povoljna slika samofinansiranja privrede je, naravno, globalna, odnosno vredi samo za privredu u celini. Pojedini delovi privrede su u većoj meri opterećeni obavezama prema bankarskom sistemu i drugim sektorima. Opterećenje može predstavljati i obaveza da se znatniji delovi sopstvenih sredstava upotrebe za finansiranje obaveznih plasmana, a ne vlastite realne aktive. To, međutim, predstavlja transfer kvalitetnih i jeftinih sredstava između pojedinih delova privrede i ne predstavlja teret za sektor priv­ rede kao celinu. Relativno male obaveze, iskazane u odnosu na realnu aktivu kojom privreda raspolaže, ukazuju samo na računovodstveni odnos. Sa stanovišta mogućnosti otplaćivanja kamata i glavnice važni su ekonomski efekti osnovnih sredstava, a ne nji­ hova knjigovodstvena vrednost. Ukoliko su sredstva neracionalno investirana, ona ne mogu podneti teret otplata, a iza problema zaduženosti se tada krije problem neefikas­ nog i pogrešnog investiranja, koje nije u stanju da otplati vrednost primljenih sredstava. U ranijem periodu postojao je i problem ročne strukture potrebnih i raspoloživih sredstava u kreditnom bilansu banaka, jer su potrebe privrede bile najvećim delom dugoročne, a depoziti stanovništva pretežno kratkoročni, pa se u ban­ kama morala vršiti konverzija kratkoročnih sredstava u dugoročne plasmane u značajnim iznosima sve do 1981. i 1982. godine, kad je manjak dugoročnih sredstava (u izvorima u odnosu na plasmane) iznosio 27%, odnosno 19%. Međutim, u 1983, 1984. i 1985. godini ovih problema sa ročnom strukturom aktive i pasive u bilansima banaka 241.

nema, tako da sada postoji višak dugoročnih, a m anjak kratkoročnih sredstava. Do ovoga je došlo iz više razloga. Smanjeno je učešće investicija u osnovna sredstva, a povećano učešće investicija u obrtna sredstva, čime je prom enjena ročna struktura sred­ stava potrebnih privredi. Izmenjena je ročna struktura slobodnih novčanih sredstava stanovništva povećanjem dugoročnih depozita. O dgovarajućim m erama izvršeno je refinansiranje, reprogram iranja i konverzije kratkoročnih kredita privrede u dugoročne. Tabela 9-17. Kreditni bilans banaka - stan je krajem g o dine 1981

1982

1983

1984

1985 1-9

Izn o si u m ilija rd a m a d in a ra 1. A K T IV A (2 + 3 + 4)

2933

4059

6379

10119

14435

2. K r a tk o ro č n o p o slo v a n je 3. D u g o ro č n o p o slo v a n je 4. O sn o v n a sre d stv a i p lasm a n i fo n d o v a b a n a k a 5. P o tra ž iv an ja od in o sta n s lv a u d evizam a

1493 1464

2204 1810

3800 2463

6338 3703

9459 4866

78

110

6.

PA S IV A (7 + 8 + 9)

7. K ra tk o r o č n o p o slo v a n je p o slo v a n je 9. F o n d o v i b a n a k a 10. O baveze p re m a in o stra n s tv u u d ev izam a

8. D u g o ro č n o

36

45

56

35

72

125

201

289

2993

4059

6379

10119

14435

1829 1071 94

2476 1471

112

3703 2541 135

5835 4109 175

8093 6110 233

491

686

1448

2626

3903

O d n o s a k tiv e i p a siv e k ra tk o r o č n ih i d u g o ro č n ih sre d s ta v a R a z lik a k r a tk o r o č n ih s re d s ta v a i p la s m a n a u d in a rim a (7-2) u p ro c e n tim a (7-2) u % o d 7

336 18,4

11,0

-97 -2,6

-503 -8,6

-1366 -16,9

R az lik a d u g o ro č n ih p la s m a n a i s re d s ta v a u d in a rim a (3-8) u p ro c e n tim a (3-8) u % o d 3

393 26,8

339 18,7

-78 -3,2

-406 10,9

-1244 -25,6

272

Teškoće u fm ansiranju procesa društvene reprodukcije nastaju i zbog velikih obaveza po spoljnim dugovim a koji su dopseli u ovom periodu. Jugoslavija sada otplaćuje značajne iznose na ime obaveza po spoljnim dugovim a. Obaveze po kam atam a su u 1984. godini dostigle iznos od 3,3% društvenog proizvoda, što znači da porast društvenog proizvoda od 2% , koji je ostvaren u toj godini, nije bio dovoljan samo za kam ate. U 1985. za 9 meseci je plaćeno 3,1% društvenog proizvoda za kamate, a društveni proizvod je u toj godini ostvaren na nivou 1984. godine. Finansijske teškoće privrede povećavaju se i visokim kam atam a na unutrašnje dugove, što je naročito došlo do izražaja u 1984. i 1985. godini posle uvođenja realnih kam ata. U 1984. godini neto kam ate privrede (plaćene m inus naplaćene) dostigle su iz­ nos od 9% društvenog proizvoda društvenog sektora, odnosno oko 12% dohotka ili oko 63% akum ulacije udruženog rada, a za 9 meseci 1985. oko 12% društvenog proizvoda, odnosno 19% dohotka ili oko 84% akumulacije. D a bi se sagledao pravi značaj ovih podataka potrebno je, m eđutim, upozoriti da se istovrem eno u ukupnom prihodu, odnosno dohotku privrede, javljaju inflatorni elementi koji predstavljaju protivtežnu stavku plaćenim kam atam a. Zalihe finansirane kreditim a povećavaju nom inalnu vrednost, koja se realizuje na tržištu. Ovaj efekat povećanja pojavljuje se u ukupnom prihodu, što om ogućava da se na teret ukupnog prihoda pokriju kam ate. To, naravno, ne znači da se pojedine grane i organizacije, 242.

naročito one u kojima rast cena znatno zaostaje za inflacijom, ne mogu naći u teškom finansijskom položaju, naročito ako su njihove cene pod adm inistrativnom kontrolom , pa zbog toga i gubitak koji proizvode nije odraz njihove neefikasnosti. M eđutim , uko­ liko u uslovima slobodnog form iranja cena ove grane i organizacije ne uspevaju da pokriju troškove, to ukazuje na dublje probleme njihove neefikasnosti, kao i potrebu strukturnog prilagođavanja. Tabela 9-18. Plaćene neto kamate

N eto k am ate na spoljne d ugove - u m ilionim a d o la ra l/ - u m ilijardam a d in a ra 1/ - u % uk u p n o g dru štv e n o g p ro izv o d a N eto k am ate O U R privrede - u m ilionim a dinara2/ - u % od dru štv en o g p ro iz v o d a

1/ Prem a

p latn o m bilansu.

1981

1982

1983

1984

1985 1-9

1710 46,9

1773 74,6

2,1

2,6

1532 97,5 2,4

1638 205,1 3,3

1296 240,7 3,1

87,3 4,5

136,6 5,4

257,2 7,3

507,8 9,1

835,0 11,9

2/Prem a zav ršn im rač u n im a

Zalihe finansirane kreditima u inflaciji čuvaju svoju vrednost, dok to nije slučaj sa novčanim sredstvima privrede koja u inflaciji gube vrednost, što predstavlja svojevrs­ tan oblik oporezivanja privrede. Tome su izvrgnuti pre svega likvidniji delovi privrede, kao i vanprivredne delatnosti. Problemi s kojima se susreće privreda izazvani su i obračunskim sistemom, koji nije prilagođen uslovima visoke inflacije. Obaveza revalorizacije zaliha, pri čemu se ne razlikuju zalihe koje su finansirane kreditom od onih koje su finansirane vlastitim sred­ stvima, izaziva privredi dvostruki trošak, jednom u obliku (eksternog) troška za plaćene kamate, a drugi put kao (interni) trošak revalorizacije u korist vlastitog poslovnog fonda. Problem se javlja i kod dinarskih investicionih kredita s relativno visokom kam atnom stopom. Iako kam atna stopa može biti znatno ispod stope inflacije, ona teško opterećuje bilans uspeha organizacija udruženog rada. Istovremeno kroz efekte revalori­ zacije i obračuna amortizacije na tako revalorizovanu vrednost, organizacija može povećavati svoj poslovni fond nezavisno od bilansa uspeha. Ovakvi defekti u obračunskom sistemu otežavaju sagledavanje stvarnog položaja pojedinih sektora i samih organizacija udruženog rada. Ovi problemi obračunskog sistema utiču i na sagledavanje kretanja pojedinih m akroekonomskih kategorija, kao što su investicije, opšta i zajednička potrošnja itd. Porast zaliha u nom inalnom iznosu doseže sve veći deo društvenog proizvoda društvenog sektora privrede. Iako je nivo zaliha, naročito sirovina i reprodukcionih m a­ terijala u privredi i realno dosta visok (u uslovima neizvesnosti, kao i visoke inflacije privreda teži da osigura snabdevanje proizvodnje, kao i da zaštiti svoju imovinu od inf­ latornog obezvređivanja), ipak je previsoko učešće investicija u zalihe u društvenom proizvodu. Pojedini oblici potrošnje koji se vezuju uz nominalni porast društvenog pro­ izvoda, a u kojem se javlja i efekat nom inalnog povećanja zaliha, mogu stoga ostvarivati bržu dinamiku od one koja odgovara realno raspoloživim sredstvima, odnosno društvenom proizvodu. Rešavanje ovih problema u obračunskom sistemu je stoga pret­ postavka za realnije sagledavanje položaja pojedinih delova privrede i kretanja pojedinih kategorija finalne potrošnje, kao i za uspešnije sprovođenje konsolidacije fmansijskog sistema.

243.

Izdavač Savezni zavod za statistiku, Kneza Miloša 20 D irektor dr Dragutin Grupković Izvršni izdavač "Jugoslovenski pregled", Beograd, Moše Pijade 8

Urednik m r M ihailo M ilovanović Lektor Svetlana Dimitrijević Projektant i organizator računske obrade rukopisa mr D ragan M arinković Tehnički urednik Nedeljka Dobeš Tehnički sekretar redakcije M ariška Matić

Likovno rešenje korica D obrilo Nikolić

Izrada grafičkih prikaza na računani Šerif Alivodić

Prenos rukopisa na računan N ada Vasiljević Slobodanka Đatkov G ordana Mihajlović Korektori: Dragica Pešić Ljubica Stojanović

Štampa: Beogradski izdavačko-grafički zavod Beograd, Bulevar Vojvode Mišića 17 Tiraž: 9000 primeraka