Istorija verovanja i religijskih ideja - od kamenog doba do Eleuzinskih misterija 860700574X, 8607005758 [PDF]

Zitiervorschau

BIBLIOTEKA

KARIJATIDE Osnivač

SVETOMIR LAZAREVIC 1900-1939

Urednik MILUTIN STANISAVAC .

Beograd, 1991.

ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA ~

l Od kamenog doba do Eleusinskih misterija

Napisao Mirča

Elijade

PROSVETA

\ , -_~·t -~~

Naslov oliginala

Mircea Eliade

HISTOIRE DES CROYANCES ET DES ID.f:ES RELIGIEUSES 1. Dc l'fige dc la pierre aux mystCres d'Eteusis

© Payot, Paris 1989

Prevela BIUANA LUKIC Recenzenti MILAN KOMNENIC MILUTIN STANISAVAC

'' ,•l

l l

PREDGOVOR

Istoričaru religije značajno je svako ispoljavanje svetog; svaki obred, svaki mit, svako verovanje ili božanski oblik odražavaju iskustvo svetog, te prema tome podrazun1evaju pojam bića, vwče11ja i islille. Kao što satn rekao drugom prilikom, »teško je zamisliti da bi ljudski duh mogao da deluje bez uverenja da u svetu postoji nešto što je nepovratno realllo; takođe, nemoguće je zamisliti kako bi se mogla pojaviti svest a da se čoveka­ vim pm·ivima i iskustvima ne prida neko vwčeHje. Svest o nekom realnom i značenjski osmišljenom svetu blisko je povezana sa otkrićem svetog. Iskustvom svetog, ljudski duh je dokučio razliku između onog što se ispoljava kao stvarno, moćno, bogato i značenjsko, i onoga što je lišeno tih osobina, odnosno, haotič­ nog i opasnog toka stvari, njihovog- slučajnog pojavljivanja i iščezavanja lišenog svakog smisla« (La Nostalgie des Origines, 1969, str. 7). ·ukratko, })svetOiljou (Jean-Luc Benoziglio) i žan-Liku Pidu-Pajou (Jean-Luc Pidoux Payot) ,koji su se potrudili da od samog početka prate ovaj tekst. Kao ni drugi moji spisi od 1950. godine naovamo, ni ova knjiga ne bi mogla biti privedena kraju bez nrisustva, pažnje i odanosti moje žene. Sa radošću i zahvalnošću ispisujem njeno irq.e -na· prvoj stranici onoga što će možda biti moj poslednji d9prinos disciplini koja nam je draga. Cikaški univerzitet, septembar 1975.

.i

M. E .

POGLAVUE

NA POČETKU MAGIJSKO-RELIGIOZNO PONAŠANJE PRALJUD!

l. Orie11tatio. Gruda za izradu orada. »Pripitomljavmzje>duhove čuvare«, božanstva kao što je Vrhovno biće­ -Gospodar životinja, koja istovremeno štite i divljač i lovce, duhove iz guštara i duhove različitih životinjskih vrsta. S druge strane, neka religiozna ponašanja svojstvena su civilizacijama lovaca: ubijanje životinja predstavlja obred, što podrazumeva verovanjc da Gospodar životinja pažljivo motri da lovac ubije samo ono što mu je potrebno da se prehrani, i da se hrana ne rasipa; kosti, posebno lobanja, imaju istaknutu obrednu vrednost (verovatno zbog toga šlo se verovalo da se u njima nalazi »duša« ili ))živoh životinje, kao i da će Gosoodar životinja učiniti da na skeletu nikne novo meso); zbog toga se lobanja i duge kosti izlažu na granama ili na uzvisinama; kod nekih na~oda duša ubijene životinje šalje se u njenu »duhovnu postojbinuc< (up. ~svetkovinu medvedaprosto i obično ostavljanje tela u čestarima, komadanje udova, prepuštanje tela _pticama, nagli beg iz naselja u kojem se ostavlja telo, ne znače i nepostojanje ideje o zagrobnom životu>pogrebno kućanstvo>ponovno rođenje«, tj. u postegzistenciju u nekom dntgom svetu; verovanje u nastavak' neke specifične aktivnosti; postojanje određenih pogrebnih obreda, na šta ukazuju ponude u vidu ukrasnih predmeta i ostaci obeda. Ali, da bi se pojmila bogatstvo i dubina religioznih simbola kojir su sadržani u na izgled tako jednostavnim cercmonijama, dovoljno je ispitati sahranjivanje kod nekog arhaičnog naroda iz našeg vremena. Rejčel-Dolmatov (Reichel-Dolmatoff) jer pri· •: lično' detaljno opisao sahrani' ivanje jedne devojke iz 1966. godine kod Indijanaca Kogi, p emena koje govori jezikom čibča (chibcha) a koje živi u Sijera Nevadi de Santa Marta u Kolumbiji." Pošto je odabrao mesto za raku, šaman (mdma) obavlja čitav: niz obrednih kretnji i izjavljuje: »Ovde je. selo Smrti; ovde je ceremonijalna kuća Smrti; ovde je materica. Ja ću otvoriti kućU. Kuća je zatvorena i ja ću je otvoriti.« Posle toga on objavljuje: »Kuća je otvorena«, pokazuje ljudima mesto gde treba da kopaju raku i odlazi. Pokojnica je obavijena belim platnom a njen otac ušiva pokrov. Za sve to vre1ne, majka i baba zapevaju neku sporu pesmu, skoro bez reči. Na dno groba postavlja se sitno zeleno kamenje, školjke i kućica kakvog puža. Zatim šaman uzaludno pokušava da podigne telo, pretvarajući se kako je ono isuviše teško; to mu polazi za rukom tek deveti put. Telo se postavlja glave okrenute prema istoku i ))kuća se zatvara>ceremonijalne kuće Smrti«, i verbalizacija rake kao ))kuće« i »materice« (što objašnjava fetalni položaj tela, polegnutog na desnu stranu), za čim sledi verbalizacija ponuda kao "hrane za Smrt{{, i obred >)otvaranja{< i »Zatvaranja{< »kuće·mate­ rice«. Ceremonija se završava konačnim očišćenjem pomoću obrednog opkopa. iS druge strane, Indijanci Kogi poistovećuju Svet - matericu SveOpšte Majke - sa svakim selom, svakom kultnmn kućom, svakim prebivalištem i svakim grobom. Kada šaman devet puta

'

'

·e. Rcichel-Dolmatoff, ))Notas sobre el simbolismo rdigioso de lo~ ( Indios de la Sierra Nevada de Santa Marta«, Raui11 y Fabllla, Revista de la · VHiversidad de los Andes, br. l (1967), str. 55-72. a On je, u stvari, bio skoro nepoznat pre napomena Rcjčel-Dolmatova. ·tt

lllAGIJSKO-RELIGIOZNO PONA9ANJE PRAUUDI

17

odiže telo, on time ukazuje na povratak tela u stanje fetusa, prelazeći, u obrnutom smeru, devet meseci trudnoće. A pošto je grob poistovećen sa Svetom, zagrobne ponude dobijaju kosmičko značenje. Pored toga, ponude, »hrana za Smrt«, imaju i seksualni smisao (u mitovima, snovima i ženidbenhn pravHima čin }}jedenja« kod Indijanaca Kogi simboliše seksualni čin), pa prema tome predstavljaju »seme« koje oplođuje Majku. Za školjke se vezuje prilično složena simbolika koja nije samo seksualna: one predstavljaju žive članove porodice, dok pužev oklop označava }}muža({ umrle, jer ako se taj predmet ne bi nalazio u grobu, devojka bi, čim stigne na drugi svet, >>tražila muža«, što bi izazvalo smrt nekog mladića iz plemena , . ,u Ovde prckidamo analizu religiozne simbolike koju skriva pogreb kod Indijanaca Kogi. Ali, treba naglasiti da nam je ta simbolika, ako joj se pristupi jeditto sa stanovišta arheologije, podjednako nepristupačna kao i neka paleolitska grobnica. Po· seban modalitet arheoloških dokumenata ograničava i osiroma· šuje »poruke>inicijacija« mladića.:l 3 Jedan prizor u pećini Tri brata obja~njava se kao prikaz igrača rnaskiranog u bizona, koji svira na nekom instrumentu nalik na frulu. Turnačenje· izgleda uverljive pošto nam je iz ·oalcolitske umetnosti poznato nekih SS figura ljudi obučenih u kožu, često u položaju plesač5.:2 4 Reč je, uostalom; o obrednom ponašanju koje je svojstveno i savremenim lovačkim narodima. Opat Brej je proslavio »Velikog vrača(( iz pećine Tri brata, plitki reljef uklesan u stenu visoku 75 crn. Breiev crtež prikazuje ga s glavmn jelena koja ima razgranata rogovlje, ali sa licem sove, vnčjin1 ušima i bradom divokoze. Ruke mu. se završavaju rnedveđirn šapama i ima veliki rep kao u konja. Samo njegovi gornji delovi tela, pol i položaj igrača pokazuju da ie tu reč o ljud· skoj figuri. Novije fotografije, medutim, nisu pokazale sve eJe.

Beguan (Bćgouen) i Kasterc (Casteret) su rekonstntisali čitav ritual od glinenog modela medveda iz Montespana; videti kriti.ku P. Graciosiia, Paleolit/Jie Art, str. 152; up. Peter J. Ucko i Andr~ Rosenfeld, Paleolit Ilic ·cave Art, str. 188-89. 2-l Sare (Charet) je otiske ljudskih stopa u pećini Tikdobcr (Tue d' Auberl) protumačio kao dokaz inicijacije dečaka; neki istraživači su prihvatili ovu pretpostavku, ali su je odbacili Uko (Ucka) i Rozenfeld (Rosenfeld), nav. delo, str. 177-78. 21 Up. Maringer, Ita\', delo, str. 145. 22

polazeći

ISTORIJA VEROVANJA l RELIGIJSKIH IDEJA

22

mente koje je Brej 25 tako brižljivo opisao. Moguće je da su neke pojedinosti bile oštećene nakon otkrića reljefa (na primer, druga krošnja rogovlja), ali nije isključeno ni da je opat Brej loše izradio skicu. Onakav kakvog ga vidimo na novijim fotografijama, »Veliki vrač« ne deluje bogzna kako. Ipak, on se može protumačiti kao »Gospodar životinja« ili kao neki vrač koji ga oličava. Uostalom, na jednoj izrezbarenoj ploči od glinenog škriljca iz Lurda vidimo čoveka obavijenog jelenjom kožom, koji ima konjski rep i na glavi nosi jelenje rogove. Podjednako je slavna i isto toliko kontroverzna čuvena kompozicija koja je nedavno otkrivena u Laskou, u jednoj od donjih galerija pećine, do koje je pristup izuzetno težak. Tu se može videti ranjeni bizon, koji svoje rogove okreće prema na izgled mrtvom čoveku što leži na tlu; njegovo oružje, neka vrsta koplja sa kukom, prislonjeno je uz stomak životinje; pored čoveka (na čijoj se glavi nalazi kljun) stoji ptica na štapu. Ovaj se prizor uglavnom tumačio kao prikaz »nesreće u lovu«, Ali 1950. godine Horst Kirhner (Kirchner) je predložio da se taj prizor posmatra kao šamanska seansa: čovek nije mrtav nego je u zanosu ispred žrtvovanog bizona, dok njegova duša lebdi iznad svega. Ptica na štapu, motiv koji se posebno sreće u sibirskom šamanizmu, bila bi njegov duh zaštitnik. Prema Kirhneru, »seansa« se izvodila da bi šaman, u zanosu, dospeo do bogova i zamolio od njih blagoslov, odnosno, uspeh u lovu. Isti autor smatra da su zagonetne »vladarske palice« u stvari palice za bubanj. Ako bi se ovo tumačenje prihvatilo, to bi značilo da su paleološki vračevi koristili bubnjeve koji se mogu uporediti sa bubnjevima sibirskih šamana ..26 Kirhnerovo tumačenje ·je bilo osporavano, ali mi sebe ne smatramo nadležnima da o tome donosimo sud. Ipak, čini se da je postojanje neke vrste »Šamanizma« u vreme paleolita sa~ svim izvesno. S jedne strane, šamanizam do naših dana gospodari religioznom ideologijom lovaca i pastira. S druge strane, ekstatično iskustvo kao takvo, kao izvorna pojavat sastavni je deo ljudskog ponašanja; ne možemo zamisliti vreme u kojem je čovek bio lišen snova i budnih sanja i kada nije padao u »zanos«, što je gubitak svesti koji se tumači kao putovanje duše u predele sa druge strane iskustvenog. S različitim oblicima kulture i religije, modifikovalo se i menjala upravo tumačenje i valorizacija ekstatičnog iskustva. Pošto su duhovnim univerzumom paleolita vladali »mistični« odnosi između čoveka i životinje, nije teško pogoditi funkcije nekog stručnjaka za trans. Up. Uko i Rozenfeld, fig. 89 i str. 204, 206. H. Kirchner, »Ein archiiologischer Beitrag zur Urgeschichte ~es Schamanismus«, str. 244 i dalje, 279 i dalje. Podsećamo rla su koštane palice za bubanj .pronađene na ostnru Oleniju u Barencovom moru. u naselju koje je datirano oko - SOO; up. Eliade, Le Cltamw1isme, str. 391. !.5

2t

MAGIJSKO-RELIGIOZNO PONASANJE PRAUUDI

23

Sa šamanizmom su podj~dnako dovođeni u vezu i crteži koji su nazvani »pod rendgenskim zracima{{' odnosno oni crteži koji prikazuju kosture i unutrašnje organe životinja. Takvi crteži, za koje je u Francuskoj potvrđeno da su nastali tokom magdalenijena ( -13000---.-p.6,, svetu, a s druge uverenje da tokom takvog putovanja duša:1fuože susresti izvesna natprirodna bića i od njih zatražiti pomoć ili blagoslov. šamanski zanos, opet, podrazumeva mogućnost ))zaposedanja«, odnosno, ulaska u ljudska tela, kao i mo.gućnost da se >>bude zaposednut« od strane nekog mrtvaca ili neke životinje, ili čak nekog duha ili boga. Da navedemo drugi primer: razlikovanje polova (up~§ 6) omogućava da se pretpostavi postojanje tajnih obreda isključivo za muškarce, koji su izvođeni pre pohoda u lov. Slični obredi karakteristični su za skupine odraslih, analogne »društvu muškaraca>idol