Gradska naselja srednjovjekovne bosanske države [PDF]

Zitiervorschau

Д.

KOBAЧEBИfi-KOJИfi

ГРАДСКА НАСЕЉА СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСАНСКЕ ДРЛСАВЕ

ДЕСАНКА КОВАЧЕВИR-КОЈИR

ГРАДСКА НАСЕЉА

СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ ,··>

ЙП "ВЕСЕЛИН МАСЛЕША", САРАЈЕВО,

1978.

ПРЕДГОВОР

Широм Босне и данас се сусрећу уI·врћени ~радови босан­ ских кра.rьева и сf>еудалаца, који савреме1tоz човјека u;i1npecuoнu1'Jajy љепо·l"ом своzа uзzледа, снаzом и чврс·l·инол1 бедеЈvtа. Они свједоче о једно.111 прохујалолt времен.у у KOJtte су били сил1бол ,,ri,io/1.u и уzледа краља и боса1-tске властеле, њихова војна упо­ риш"L·а, а чесги и управни це1-гсри.

Нас овдје эанилш један друzи zрад, у ствари zрадско на­ сеље које се начиноАl привреhuвања разликује од села, у кол1е ·се paha једно ново друштво и нова цивилизација. Тај zрад није ос·гаиии uикакаоz. траz.а у сааре.1нен.им извори.на. Повејъе босан­ ских владара и феудалаца не одражавају сва збивања и промјене своzа вре.нена. У J'1JUMa се, оси.Ји широких тpzoвa~llcux повластица дубровачки.лt трzовцима, не . .иоже наћи ништа што би иас довело у ве.зу са zрадским 11асељима. Гра/Јанин рудар, трzовац, занат-

4tја, теш~со је себи крчио пут и У' м1-tozo развuјенијил1 срединама европски Запада. Турци су са собом донијели нов тип zрада, по постанку и кар_актеру различzгt· од он.оz који су затекли. У колико се неки zрадиви 1tастављају на средњовјековпи zрад, у питању је често са.,ио континуитет мјеста, а не и живо·га.

Bpujeлte је са своје стране Jv1нozo што~ита изл1ијенило, уни­ ш·ги.ЈlО ·т:раz.оае . те тако дu11рииијело да се ова насе,ъа још више но1·uсну у заборав. Нека од њих, као ч.увети..f- трz Дријева, потпуно су u~ичезла, па и.м се ни положај са сиzурношћу не AlO:Jtce од­ редити. О свим осталим средњовјеl(овни.м 1-lасељима на простору даиаштое Јуzославије, сачувано је вutue податаl(а неzо о босан­ ски.л.1 zрадски.1z насељима_ Збоz ·i-oia llUje чудно ш·rо се дуzо мислило и писало о средњовјековној Босни као земљи без zра­ дvва и zрадскоz ;;~си.вота. Босански ~рад је напредовао упоредо са трzовшюм и рудар­ ством, привредтшм ~ранама у чије,и су развоју Дубровчани узи­ мали учеl-Ића и одиzрали велику и важ1tу улоzу. Они су на појединш1 трzовима и рудницима боравили zодинама и тако, npucy·c1tu у свакодневнол.z ;лсивоту, били свједоци свеzа оноzа UiTO се у њиЈwа збивало. Збиz тоzа Дуб.ровачки apxua представља најважкuји и скоро једини извор података о босакски.111 ~рад~ ским

насељима.

8

ГРАДСКА НАСЕЉА СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСАНСКЕ ДРЖАНЕ

Овим радом обухваћена је историја ~радова који су прuо­ бuтно били у саставу Босне и оних накнадно нрикл"учени.х у току средњеz вијека, њеној државној територији. Пријатна ми је дужност да се захвалим најтплије др. Си,wи Ћирковићу, про1{1есору универзи-ге·са из Беоzрада, који ,wи је свесрдно помаzао у раду драzоцјеним савјетима. Радо истичем да ,ии је Здрав1со Шундр~ща, сарадник Хисторијски архива у Дубровиику, спремно излазио у сусрет приликом дуzоzодшuњих uстра:>tсuвања. Исто тако је остало особље Архива уви.јек бtlЛО предусретљиво. Др. Здравко Кајмш;;овић, вии1и иаучии сарадник Завода за за~итuту с110.л,1ениzса zсу,,,тгуре БиХ, заду.жuо ме је С(ЈО­ ји.љt напори.лllа при изради карте li илустрацији књи2е. У нослу око илус·г1Јације к1-ьи·zе JvLHozo су .ии по.л1оzли Нада 1\!lилетиh, виши научни сарадиик и др. Паво Анhелић, 11ay•mu савјетник Зел-~аљскоz !VIy:зeja у Сарајеву. Свилtа њима ово.и приликол-~ изра­ э1сава.н лtоју најискренију захвалнос1·.

Десанка Ковачевиl~-Којић

{'

УВОД

Досадаш1ьа интересовања за прошлост босанских градова

добрим лијелuм (;у се заустанљала на опису 1-ьихоnих утврћсња. 1 Јелино мu1101·рафс1~и захвати Бо1~е Мазалића поред архите1crke \~оп SerЬien ипd Bos11ien н1iih1·end des 1Иittclaliers, Prag 1879.

fРЛДСI(А НАСЕ.ЪЛ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ

10

ИзмеЬу два рата вриједни су пажње једино краhи радови М. Динића који се односе на трг Аријева и на караванску трго­ вину.~ У новије в.ријсме, историја I'радских на(.:е/ьа обогаћена је драгоцјеним дјелом Михаила Дини!щ За историју рударства средт-ьевековне С'рбије и Босне.~ На основу систс1\1атски прvrкун­ љене, 11рете)l(НО дубровачке граће, обра:Ьен је привредни 11 дру­ Јuтвени развој срсд1ьовјековнс Сребренице и размотрен11 су многи сл.смснт11 локалне 1·радскс аутоно11v1ијс. На тај начин дата јс цјеловита слика о сви:"1: видовима живота једног од најиеhих рудника не caI\10 сред1-ьuвјековне Босне веh II читавог Балкана. Оваквом методом научног истра.ilоучавањ"· прошлости босанских градова. Од студија монографск01 караrоера, које доприносе упознавању 11стор11је појединих tijecтa, треба 110\1е11ути Проu./.лост П љева./ьа по дубровачким изворима Б. Храбака, раћену такоће на дубро­ вачкој граD11. 6 Општи

нреrледи историје средњовјековне Босне,

укључу­

јући ту и животно дјело В. Боровића Хисторија Босне, које је изашло уочи

II

свјетског рата, као

1-1

најновије дјело о овоl\1

питању С. Бирконића, оснр!~у се на босанске гралове у оноликој 1\.IЈери колико јс то б11ло познато у лr-1тератури. 7 БлrI)Ка :{Ја.3'матра1ьа

о

оnом

п11тању

11злазе

из

01тer је нарочито кориштен у дјелу Н. SabanoviCa, Bosa~­ ski paSaluk, posta11ak i up1·avna podjela, D.iela NauCnog druStva BiH, kn.1.

XIV,

Saгajevo 1'

1959, као и у студијама Н. Филипов_иhа. . . . Исто. Kanu11i i karuuz-11д:111e z..a busanskt, 11eгcegovacki, zvonucki, crnogorski i skallarski ~andiak, Orijentalni institut, Monun1enta T·ur-

/к11на1ЬИ:\.1а утврдило да су у ствари сал~о

.:\1а1ьа села. 21 I.f:3узетак пр~дстављu ј.:ди1.10 llpaчu, доцније по:.иrати тр~· у источној Босни. Додуп1е, још увијЕк се распранл"а о ТО/\1е iz~кo

треба тул1ачити податак и::; Бе.\инс понсљс "iл co,111itatu I3crcz Р гasha Byscupiпa vocata" . 2 ~ Ао сада јс уrлавно1-1 било прихва­ ћено мишљен~ да се рал11 о >купи Борач са Гiрачол1, названо11 бискупнна, те се због тога с.r,датрuл.о ла је то најран1Јја вијест о Прачи.n МсЬути!\.1, преr...1а нстра,;кинањнt\а засноuанн.-..1 нарОЧ-"!То на подацтI:..\-'Iа из дсфтсра од 1468/9. 1·од11не, и.згледа да текст треба читати "in cu1nitatu vгcl1 Pracha 13yscupina Yocata", а v пренод'{ 11

D. KuvaCeviC, Tt'f,OVina и s1-ednjovje!covт1oj Hosni, Djela NauCnog BiH, kпј. XVI.JI, SarajetJo 1961, 9-10. ц Ilcтo. 10 19 t1 увозу .io111 увијек Hl:Ma никэ.к.1:н1х nu.дати.ка. Акu нин1та :\P~·'l'D, у

drн5tYa

об:111р 1\ОЛZIЗИ свак~l"КО со. ~Q 1

'

Co(lex cliolo1uatic1.1;; I\l, lC Јнuсчск, ·трzовачк:u

Zagгcb

19D6, :?36-240.

путеви и р1.,:д11ицu Србu;е и

п.е.м вијек\,', Зборник Константина Јнnсчека

ho~;pc> \Ј С.пед­

I, Београ;\ 195·9'. 242-243. А. Хофер •/ S'putnen-knjizi iz Виsпе, 87. и 88. Pu11iesf flri'atskih ZPtnalia Rosne i flerccgo1,itzl!. К. D1.·a~anu\'i(, f{aroli(:f(a crk'v'U и sгc(.101'jeдlloj Bosнi, 747-751. 2 ' Codcx diplгнnaticu:; IV, 240. l) К. Јиречек, Грz.овачк.u путеви и ЈЈ.\'д1-ин1и, 242-243; А. Хофер \f Spornen-k11jizi iz Bosn.e, 88; К. Драгановић у Poviesti Bosne, 751.

ПОЈАВА И РАЗВОЈ

-

ГРАДСКИХ

НАСЕЉА

23

"у .1к.упи Врхпрачи посјед звани бискунинап.24 Пperv1a то:v1е,

није р:ијеч о .flлјесту Прачи, веt1 о жупи Врхпрачи, Ј(ако се и ланас зове крај око извора ријеке ,Праче 11 околних села. Па ипак, уобичајено првобитно туА-1ач.~1ье и11а joIII ув11јек својих

присталица. 2 ' .Ье:3 uGз.ира ла ли се овај

податак. односи 1-1а х..:упу или Ј\.tјссто, од сних Иi\1\ања из ноuел"}е .Бсл_е IV ca.:'\llo Прача носи имс

изведено од "бискуп" :или "биСК\:'ПС1ОСАНСКЕ НР/КАВЕ

Како је текао процес настаја1ьа нових привредних центара 1 током XlV вијека, види се из дољег nре1·леда. '!зети су у обзир и тргови који су се формирали ван босанске државе, прије него n1тu С\т нрипојенн Бuсни. Го,l11на када

1\:1.јестu

Дријсва (тр\')

Прнјенол.е

.Ку111лuт

(tрг)

(подrраЬе)

Uc1 р~-'fкннца (рудник) Сребреница (py1\liHK) Високо

(подrрZЈЬе)

Даорнr.нћс Гра.д~щ

(трг)

(1pl')

Прача (тр~·) Фојница (рулнЈЈк) Фоча

( rрг)

Б\'СОRdча

(рудпиt()

Каi\.1епнца

(руЈ..ни;с)

Горал\.де

( гр1')

Церниuа

(тр1")

Крс:·шево

(рудник)

Олонu Iicћ~

Ноnи

l".C

прпи нут по:vrнњс

(рудF-н1к) (руд11н1;:)

(1-р1')

Брштаник (трг) Усr.i-п~илнна

(трг)

1186. 1343. 1346. 1349. 1352.

Голина припц.i ања .Ьuснп

1326.

1373.

1355. 1355. 1335. 1361. 1365. 1366. 1371. 1376. 1376. 1.178. 1381.

1373.

1332. 1382.

1382. 1383. 1394.

Врло је вјероnат~о /i.a су 01311 тргови и рудници настz~ли бар леценију или лпиЈе нрије не1·0 п1то се 11rви нут помињу у сачупан1п1л писаним извори11а. Тако јс, на примјер, Фоча нс11 1366. l'Одинс забиi'ьСЈIошкови транспорта. Поменуте жалбе дубровачких трговаца деспоту Бурћу на многа топионичка кола, која загаћују ваздух у Сребреници, то несумњиво потврћују. Дубровчани у том писму подсјећају деспота на његово раније обећање да ће ова топио­ ничка кола бити премјештена из града. 19 Према томе, у рудар­ ским насељима средњовјековне Босне обављала се екстрактивна и прераћивачка индустрија, као што је то био случај и у оста­ НИЈ\1 насељима истога типа у западној Европи онога времена. У производњи босанских рудника били су ангажовани и странци, Дубровчани и Саси, сваки на свој начин. Дубровчани су углавном били власници рударских јама. Већ од шездесетих :l 11 1 '

15

Исто.

К. \Т.

30. H01-n1ann, Olovo, SimiC, Jstoгijski

ГЗivl I, Сарајево 1889, 63. гazvoj naScg 1·udarstva,

В. Скари11, Траzови староzа рударства,

Beograd 1951, 28.

30, 33.

D. KovaCcviC, Trgo1;iпa и srednjovjekovnoj Bosni, 155. Test Not. 13, foJ. 10-.11, 9. !'1 1438. М. Диннn, За uсюрију рударпва I, 97, 98. Поред Фојни11е, на ријеци )Кел:>езници радио је Ј1.1ли1-1 .са шест витлова. Н. SabanoviC, Tuгski clokun1cnli и Bosni iz druge polovine XV stoljeCa, Истори­ ско-правни з"5орник I, св. 2, Сара.iсво 1949, 185-188, 195-197. 17 L. Pogatscl1nig, Stari rudokopi и Bosni, GZM II, Sarajevo 1890, 130. " Lett. di Lcv. 11, fo]. 232', 8. VII 1435. Upor.: S. CirkoviC-D. KovaCc\·iC,-KojiC, ZJ.ravstvene p1·ilike и sredujevekoi'noj Ьosanskoj driavi, Acta l1istol'ica n1edicinae, pharmaciae, Yeteriпac 2, 1970, 93. 1 "

;

9

Исто.

", ГРАДСКА НАСЕЈЬА СРЕДIЬОРЈЕКОВНЕ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ

148

година XIV вијека, они купују дијелове појединих рудника и са овом праксом настављају и у XV вијеку, Нарочито у теста, ментима, прилико!\1 пописа своје заоставштине, Дубровчани на­ воде рударске јаме, топионице н млинове, чији су они власници.

Капитас\ којим су располагали омогућавао им је да се упуштају у ове, врло уносне послове. 211 Њемачки рудари Саси у вези су са почетком и најранијим фазама развоја рударства у Босни.21 Неки локалитети, 1шо Сашка Рупа код Дусине, Сашка Река и село Саси код Сребренице, село Саси код Вишеграда, сачували су у свом имену успомену на -Сасе. На основу топономастr-~чног материјала и писаних из­

вора, може се установити да је Саса било у Сребреници, Фој­ ници и Остружници, Мећутим, нема вијести о боравку Саса у Олову, Крешеву, Дусини, Дежевици и Бусовачи. Како је уопште било мало Саса у нашим крајевI-1.1\i1а, о њиховом боравку у :rv1aњe важни_м: й удаљеним рударским центрима није остало вијести.

Саси су у нашим рудницима унапрећивали рударску про­ изводњу својом стручношћу и примјеном савршеније рударске технике. ·О томе свједочи низ топонима чији су називи настали у вези

с њемачком

рударском терминологијом,

коју

су

Саси

донијели са собом. 22 Високе зараде омогућиле су им да постану и сопственици рударских јама. Тако су два брата Сасинощiћа, који су ое доцније из Босне преселили у Дубровник, своје ру~ар­ ске јаме у Фојници

и Остружници, заједно са средствима за

копање сребра, продали двојици Дубровчана. 23 С обзиром да су били малобројни, с временом су Саси ишчезли и стопили се са средином у којој су боравили, а њихову \тлогу и значај у рударству преузимају домаћи људи. Вјероватно је да су се од самих почетака рударства А~

маћи људи упућивали у рударске послоnе. С временом све

више

стручнu

усавршавалII,

тако

да

су

постали

су се

чувени

да­

леко и ван rран:ица босанске државе. Познато је да је краљ Алфонс V од Арагоније и Напуља, у неколико наврата у току 1452. године, настојао да доће до босанских рудара, упућујући чак мuлбе непосредно херцегу Стјепану и босанском краљу. Три

године

доцније,

војвода

од

Фераре

чини

исте

покушаје

преко Дубровачке Републике. Оволика потра)КI-Ьа за босанским рударил~а свједочи, свакако, о rьиховој високој стручности. Због тога није случајно што Алфонс V у својој молби босанском краљу истиче да у Босни има довољно "magistros expertos".24 20

D. KovaCeviC, Tr{!ovina

и

srednjovjekovnoj Bosni, 147.

Упор. нап.

16.

~t Св1а уносан трговачки посао. Врло добро су познава.\н локалне прилике, те су могли

да оцијене рентабилност зак\1па царине на одрећенсмI тргу ИЛ!i руднику. Били су обавезни да краљу или феудалцу исплате уговорену своту новца

у виду 3акупнине,

док су

наплат\''

царине

организовали

к:~ко је

1-ьи.\1а

најбол,е о.-џ·оварало. Понекад су свој положај uариника злоупотребљавали и користили га за лична послова1-ьа, а на штету осталих дубровачких

трговаца. у- ти~1 случајевима, дубровачка влада је брзнм интервенција.ма преступнике кажњавала и тако штитила интересе дубровачке трговине у цјелини. Д. Ковачевић, Развој и орzанuзација царина,

238.

ГРАДСКА НАСЕЉА СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ

166

Дубровника учествовао са мањим дијелом. Иначе, цјелокупно пословање оваквих друштава бв:ло је заједничко, а евентуална добит пли штета дијелила се на једнак-е дијелове. Зато су за дубровачке трговце колеганције биле врло омиљена и уносна форма трговања. Са порастом своје трговачке активности на Балкану, и у Босни, Дубровчани се све чешће удружују, па се, као на примјер у Високом, помињу и куће трговачких компа­ нија.в Тако су босаI-1ска градска насеља постала i\1јеста у 11~ићт~о Богчић Доброслав lVlилкоn.и\1

227 133 179

117

ПРАЧА Брај1~0 К.наuнић Боl'лан Прибнновнћ па:-;нz~.н Мур">r~ић

Браило Тезалоnић Остоја Бо:;киi1ковиl1 Вукас Rсрм.ановиl1 Босптпа Тезаловнli Брајко Ра,до:\1ирић

Прибнслаn М\1р">кић

Групкu ДобсРковиl1 0:->рислnв Храннсалиh

759 56 82 90

ФОЧА

Обрад Нартичиh Радич Миомањовић Ра,..},оје Дуби_iевић 1V1и1ь Божиhковић Ра/_\ивој Цријеповић

Тврди1.11а l\1иру1uковнћ Милу·т Тнрдисавиl1

Радосав Прибичевић Ву1-:осан Новаковић назван Пупеља

Радета Цријеповић Брајс:rн Брате.-\:.евиh Цвјстко Станисалић Рало1ьа /ЬvGинонић

Вуедт-ье, тужrттел1 треба да провје1Ји и Ifс11ита свје-

.

~

.

.

докс, ~r\"Идар Злата· DiY. r-;ot. 31, f:Jl. 25', 2. Ill

1446. Lа1п.

" Div. '\iot. 54 lol. 89, 22. Ј fI 1470. 1 ' Vuocl1, auгiiex, Sladich "-lc PodicJezc. de foris 23, t'ol. 114', 9. V 1450.

М. Динић, Зе;vl,ъе херце·2а,

217.

57

Вукан ,Л.оброnојевић, златар н.~ Дрнјеnа, за,Ј.ужујс се код дубро­ вачког крсдi1тОра 43 дуката и 37 грu1па, из чега би се ;-.1ori\.u закључити да

јс дол·1аћи чоnјек.

Dcb. Not. 20. ful. 125, 1. II 1441.

Мећутим,

H'\'la

исто

тако HO,.l.a1-ar'-a И:1 којих се rн:1.слуl1ује да је у нита.њу ;l,уброnча}mн. С. Rнр­ кunнћ, .X.ep1.;t.:z Стеrf.Јан, YS, 236. Вј~ровагно је у нитан~'.;' дur11аћи човјек који је нре.\-1еном пuстао дубровачки граDиннн.

ПРИВРЕДА ГРАДСКИХ НАСЕЉА

213

У попису А"{rкн:ика из Сребренице, налаэе се златари Бенко, Радослав II Цвјетко, од којих су посљедња двојица вјероватно ЛОЈ\iаћи љули, I\.ao и Pu;\ouaн, ковничар. 58 Чињеница да домаће златаре налазимо и у рударск11м цен­ трима Крешеву и Сребреници и на велики11 и 11алим трговима и подrраћима (Аријева, Горажде, Пљевља, Подјелеч) указује на раширеност овога заната. Изглела да су :vrпогобројни сре­ брни предмети, израDени на босански начин (ad modurn bosnensis), дјело градсн:их а не ссоск11х занатлија, о чему he по­ себно бити ronopa. Од сребрних босанских предмета, у дубровачким изво­ р11.ма најчешће се пом111ьу појасеви, пајтипичнији производ бо­ санског златарстuа. Садр;+::аиали су велике количине сребра, YI то је представљало ЊIIхоно посебно оби.ъежје-, по КО1\!е су се разликовали од појасева из осталих крајева. Управо због тог вел11коr салр)каја ср·ебра, често су давани као залог при узи.rv1а­ њу 1швщt у ђјам од Дубровчана. Тако је у једном податку, rп1саном: на италијанско~v1, забиљс)кен 11 домаћи облик "pas ala bosigпaпa"." У Церници се у лва наврата јав,1>а неки Цвјетко Николић, пасар (појасар), то јест занатлија који прави по­ јасеве.'" И3глела rш свему да је био домаћи човјек, јер у Ду­ броннику она занатска грана није позната. 61 П 1 остоја1ье пасара указује на даљу специјализацију мећу домаћим занатлијама. Поред заната nезаних за обраду племенитих 11етала, те према

то1не

и

за

рударску

производ1ьу,

развојеlV1

градова

и

градске нринреде стварају ес услови и за остале занате. Поред тога што су за изградњу јавних објеката, као што су палате, цркве, фортис.Рн:к_ације, т~истерне, позивани страни :rv1ајстори, првенствено Дубровчани, у из1·радњи босанских градова уче­

ствују и до~rаћи 3Идари. 62 Они чак из Босне долазе у Дубровник да обаве уговором утаначени посао.iiз Клесарск11 занат је био веома раширен, о чему свједоче бројни клесани стећци широм босанске државе. 64

" Div. Not. 26, fol. 162'-170, 11. lJI 1443. 1 ~ V. Нап, La Culture materielle. des Balkuns

аи Моуеп Age, 162. Исто тако Lтојслава, жена Радо1ье Богниl1а, остэ.н1ьс.t CROVI духоn:том оцу "нnа zcпLu1-a ;.i:oie upas". Tcst. Not. 14, fol. 15, 11. XI.I 1455. "~ Цвјетко, пасар, јав.ъа се као снједок приликом пеке ту·жбс веза­ не за Церниuу. Lam. de foris 16, f.o1. 61', 8. XII 1442. Цв.iстко Никuлиl1, насар, ИЕ!ао је И3 Первиц~ у Дуброrзпнк са пеко·л1 poбo:'l-t и •3нu G:i:Ьачкан

код Кю•еног Брда.

,., Zа~гсЬ

\тпuрсд.н;

Lam. de foris 16, !о\. 64', 10. D. Rolleг, /Jubrova(:ki zanati

ХП и

1442. XV i XVI stoljcCu, JAZU,

1951.

ы Тако је зилара морало бити увијек .i\'Iного на Бобовцу. Р. AпdeliC, Hal1ai·r.:c i: K;·aljcva Sut је~kи, 64. За сне оно н1то јс током сре1,њсг внјен:а но 1 \ип1уто у Босни би.\о је потребно мајстора у много већС;\оl броју него п1то има сачvваних улЈвора о Ui\·\acкy ДуUровчина у Босну. ы Д. Коначенић, //рило2 нроуttавању занатства,

291.

Према остаци.м.а ка.~1снс пластике, на Бобовцу је било 4 до сарских радионица. Р. Aпd(.':liC, Bobovac i Kraljeva Sutjeska, 64. "

1

5 КАl'­

ГРАДСКА НАСЕ.lћЛ СРТ:,'1,I-ЬОIЗЈЕКОВНL БОСАНСКЕ ДТ')КЛР.li

214

За разлику од јавнттх обје1"-ата, углавно11 од Kутим,

треЬа

имати

у

виду

да

се

на

основу

i.