Erik Hobsbom Izmišljanje Tradicija PDF [PDF]

a erik hobsbom X/X/=K /V/VEK terens rejndžer/ur/ izmišljanje tradicije ■mfc r/>. BIBLIOTEKA XX VEK 126 Erik Hobs

39 0 6MB

Report DMCA / Copyright

DOWNLOAD PDF FILE

Erik Hobsbom Izmišljanje Tradicija PDF [PDF]

  • 0 0 0
  • Gefällt Ihnen dieses papier und der download? Sie können Ihre eigene PDF-Datei in wenigen Minuten kostenlos online veröffentlichen! Anmelden
Datei wird geladen, bitte warten...
Zitiervorschau

a erik hobsbom X/X/=K

/V/VEK

terens rejndžer/ur/

izmišljanje tradicije ■mfc

r/>.

BIBLIOTEKA XX VEK

126

Erik Hobsbom Terens Rejndžer (ur.)

IZMIŠLJANJE TRADICUE

Prevele sa engleskog Slobodanka Glišić i Mladena Prelić

Urednik Ivan Čolović

Beograd

2002

Naslov originala Eric Hobsbawm, Terence Ranger (eds.) THE INVENTION OF TRADITION © Cambridge University Press, 1983 Britanski istoričar E. HOBSBOM (Eric Hobsbawm) rođen je 1917. u Aleksandriji. Školovao se u Beču i Berlinu, a od 1933. godine živi u Londonu. Od 1947. godine predaje na Londonskom univerzitetu, a od 1984. godine na Novoj školi za socijalna istraživanja (New School for Social Research) u Njujorku. Svetsku slavu donele su mu studije istorije XIX i XXveka: TheAge oftheRevolution, 1789-1848, ■TheAge o f Capital, 1848-1875, TheAge ofEmpire, 1875-1914 i 'lhe Age ofExtremes, 1914 - 1991■ T. REJNDŽER (Terence Ranger) je zimbabveanski antropolog. Objavio je više knjiga o društvu i kulturi Istočne Afrike, među kojima su i The Historical Study of African Religion (1972) i Dance and Society in Easter Africa (1975). H. TREVOR-ROPER (Hugh Trevor-Roper) predavaojeod 1957. do 1980. istoriju na Univerzitetu u Oksfordu. Njegova knjiga TheLastDays ofHitler (1947) smatra se klasičnimdelom o Trećem Rajhu. D. KANADIN (David Cannadine) je direktor Instituta za istorijska istraživanja na Univerzitetu u Londonu. Objavio je više dela, među kojima TheDecline and Fall ofthe British Aristocracy (1990) i Omamentalism. How the British Saw Their Empire (2001). B. S. KON (Bemard S. Cohn) je profesor antropologije na Univerzitetu u Cikagu. Objavio je više radova o istoriji i društvenoj strukturi u zemljama Južne Azije. P. MORGAN (Prys Morgan) je profesor na Univerzitetskom koledžu u Svensiju (Swansea). Autor

F6moČ 2a-©fc>j»vljivftnfe--ovp,10p,llp, 13p

DžordžV DžordžVI Džordž VI Elizabeta II Elizabeta II

1.008.000.000 388.731.000 147.919.628 448.849.000 125.825.604 60.389 100 159 000 000

Izvori: A. G. Rigo de Righi, The Stamp of Royality: British Commemorative Issues for Royal Occasions, 1935-1972 (London, 1973), str. 14, 19, 26, 33, 41, 48; S. Gibbons, Great Britain: Specialised Stamp Catalogue, ii, KingEdtvard VII to George V, 3. izd. (London, 1974), str. 172,207, 211; idem, GreatBritain: Specialised Stamp Catalogue, iii, Queen Elizabeth II: Pre-Decimal Issues (London, 1976), str. 148-149, 254-256; H. D. S. Haverbeck, The Commemorative Stamps of the British Commonuiealth (London, 1955), str. 91, 92, 94. Beleška: Hejverbek iznosi podatak da je povodom krunisanja 1937. izdato 450.000.000 maraka. Ja sam se opredelio za nižu cifru koju daje Gibons.

Bernard S. Kon KAKO SE PRED STAVLJALA VLAST U VIKTORIJANSKOJ INDIJI

Kultume kontradikcije u konstruisanju ritualnog idioma Do sredine XIX veka, indijsko kolonijalno društvo bilo je obeleženo oštrom podelom između male, tuđinske vladajuće grupe, britanske po kulturi, i četvrt milijarde Indusa, koje su Britanci na delotvoran način kontrolisali. Ovi stranci upravo su bili uspešno demonstrirali svoju vojnu superiomost bmtalno gušeći vojnu i građansku pobunu koja se proširila kroz veći deo gomje Indije 1857. i 1858. godine. Tokom sledeće dve decenije posle ove vojne akcije, teorija vladavine je kodifikovana na osnovu ideja i uverenja o ispravnom poretku grupa u indijskom dmštvu i njihovog odnosa prema Britancima - njihovim vladarima. U konceptualnim terminima, Britanci, koji su svoju vladavinu otpočeli kao "autsajderi", postali su "insajderi", tako što su u ruke svog monarha Aktom o upravi nad Indijom, od 2. avgusta 1858. godine položili suverenitet Indije. Uspostavljanje ovog novog odnosa između britanskog monarha, njenih indijskih podanika i domaćih indijskih prinčeva proglašeno je u svim važnim centrima britanske uprave u Indiji 8 . novembra 1858. godine. U proglasu, kraljica Viktorija je uveravala indijske prinčeve da će "nji-

246

Bemard S. Kon

hova prava, dostojanstvo i čast", kao i kontrola nad njihovim zemljišnim posedima biti poštovana, i da je kraljica "povezana sa domaćim stanovništvom Naših indijskih teritorija istim obavezama dužnosti koje nas povezuju sa svim drugim našim podanicima". Svi njeni indijski podanici trebalo je da budu osigurani u slobodi ispovedanja svojih religija. Trebalo je da uživaju "jednaku i nedeljivu zaštitu zakona", a u formulisanju i sprovođenju ovog zakona "dužna pažnja biće ukazana starim pravima, tradicijama i običajima Indije". Prinčevi i njeni indijski podanici obavešteni su od strane kraljice da će biti učinjeno sve da se podstakne "mima marljivost Indije, da se istaknu dela od javnog značaja i opšteg napretka", i da oni "treba da uživaju takav društveni napredak koji jedino unutrašnji mir i dobra vladavina mogu da osiguraju"1. Proglas je bio baziran na dve glavne pretpostavke: prvo, da je u Indiji među domaćim stanovništvom postojala različitost u kulturi, društvu i religiji, i dmga, da su strani vladari imali odgovornost za održavanje pravednog sistema uprave koji bi bio usmeren ne samo na zaštitu integriteta koji je tesno povezan sa ovom različitošću, nego takođe i na društveni i materijalni napredak, od kojeg bi vladari imali koristi. Proglas može da se posmatra kao iskaz koji ima kulturnu dimenziju koja obuhvata dve različite i čak kontradiktorne teorije vladanja: jednu, koja je zahtevala da se u Indiji održi feudalni poredak, i drugu koja je tražila promene koje bi neminovno vodile uništenju tog istog feudal1 "Queen Victoria’s Proclamation, 1. November 1858", u: C Phillips, H.L. Singh i B.N. Pandey (prir.), The Evolution of India and Pakistan 1858-1947: Select Documents (London, 1962), str. 10- 11.

Kako sepredstavljala vlast.

247

nog poretka. Svaka od ovih teorija o britanskoj vladavini uključivala je ideje o sociologiji Indije i odnosu vladara prema pojedincima i grupama u tom dmštvu. Ako bi Indijom trebalo da se vlada na feudalan način, onda je indijska aristokratija trebalo da bude priznata i / ili stvorena, i mogla bi da igra ulogu "lojalnih vazala" svojoj britanskoj kraljici. Ako bi Indijom trebalo da se vlada na "moderan" način, onda je trebalo razviti principe koji su tražili nove oblike građanskog ili javnog poretka. Pristalice ovog gledišta želele su predstavnički oblik vladavine koji se u sociološkom smislu oslanjao na zajednice i interese, a predstavnici ovih entiteta bili su pojedinci. Britanske pristalice kako feudalnog tako i predstavničkog oblika kolonijalne vladavine delile su jedan broj pretpostavki o prošlosti i sadašnjosti Indije i o tome kako je neprekidno potrebno i poželjno da Indijom vlada monarhija. U oba oblika, iako bi Indusi mogli da budu povezivani sa svojim belim vladarima kao vazali ili kao predstavnici odredenih zajednica i interesa, britanski kolonijalni vladari donosili bi pravosnažne odluke važeće za ceo sistem. Britanske vlasti pretpostavljale su da su Indusi izgubili pravo na suverenitet usled svoje sopstvene slabosti, koja je dovela do njihovog potčinjavanja, i smenjivanja "stranih" vladara, koje se protezalo unazad sve do arijevske invazije, a u novijoj istoriji, do toga da su prethodni imperijalni vladari Indije - Moguli, pokoreni od strane Britanaca. Očiglednu činjenicu nesposobnosti Indusa da sami sobom upravljaju prihvatili su svi Britanci kojih se vladavina Indijom ticala. Argumenti koji su se mogli čuti među Britancima bili su povezani s pitanjem da li je ova nesposobnost bila inherentna i stalna, ili bi pod odgovarajućim nadzorom Indusi mogli da postanu dovoljno sposobni da sami sobom vladaju. Feudalna teorija mogla bi da obuhvati teo-

248

Bemard S. Kon

riju predstavljanja i mogućnost razvoja kompetentnosti, pošto su Britanci prošli kroz fazu feudalizma u svojoj sopstvenoj istoriji, pa bi u analitičkom smislu indijska sadašnjost mogla biti viđena kao britanska prošlost. Britanski politički sistem, društvo i ekonomija, razvili su se u svoje modeme oblike iz ove prošlosti; stoga bi teorijski sadašnje feudalno društvo Indije takođe moglo u dalekoj budućnosti da se razvije u modemo. U konkretnom političkom smislu, članovi vladajuće grupe mogli su da polemišu o tome koliko je politički efikasno pružanje podrške zemljoposednicima, prinčevima, seljacima ili zapadnjački obrazovanim Indusima, koji su imali uporište u gradovima i bili u usponu, u smislu postizanja opšte saglasnosti o prirodi indijskog dmštva i dostizanja krajnjih ciljeva za Indiju, a da se pri tome ne dovedu u pitanje postojeće institucije kolonijalne uprave. Sezdesetih i sedamdesetih godina devetnaestog veka, shvatanje da "jednom osvojena vlast mora da ima pouzdanu i upotrebljivu prošlost"2, takode je postepeno počinjalo da preovlađuje. Prošlost, koja je bila kodifikovana i zahtevala da bude predstavljena kako Britancima u Indiji tako i kod kuće, a i samim Indusima, imala je britansku i indijsku komponentu, kao i teoriju o odnosu ova dva dela. Kraljica je bila monarh i Indije i Velike Britanije, centar vlasti za oba društva. Prvi čovek britanske uprave nad Indijom posle 1858. godine imao je dvostruku titulu i zaduženje. Kao glavni guverner, bio je odgovoran isključivo Parlamentu, a kao "vicekralj", predstavljao je i kraljicu i njen odnos prema prinčevima i narodima Indije. Počevši od 1858. godine, Lord Kaning, prvi vicekralj Indije, preduzeo je seriju putovanja širom Severne Indije 2 J.H. Plumb, TheDeath ofthePast (Boston, 1971), str. 41.

Kako se predstavljala vlast.

249

da bi učinio očiglednim novi odnos koji je kraljica proklamovala, što je bio deo ponovnog ustanovljavanja političkog poretka. Ova putovanja imala su kao jedan od glavnih ciljeva održavanje durbara, sastanaka sa velikim brojem indijskih prinčeva, uglednih ljudi i indijskih i britanskih službenika, na kojima su odavane počasti i uručivana priznanja Indusima koji su pokazali lojalnost svojim stranim vladarima za vreme ustanka 1857-1858. godine. Na ovim durbarima, Indusima su dodeljivane titule kao Radža, Navab, Rai Sahib, Rai Bahadur i Kan Bahadur, predstavljene specijalnom odećom i simbolima (khelati), davane su im posebne privilegije i prava da u nekim slučajevima budu izuzeti iz redovne administrativne procedure, i davane nagrade u vidu penzija i zemljišnih poseda za različite aktivnosti kao što je zaštita Evropljana za vreme ustanka i snabdevanje trupa hranom i zalihama za britansku armiju. Ovi sastanci održavani su u obliku čiji je model izveden iz dvorskih rituala mogulskih careva, koji su u XVIII veku koristili vladari Indije, i Hindu i Muslimani, a onda su ga u ranom XIX veku prilagodili Britanci, pri čemu su britanski službenici igrali ulogu indijskih vladara. Centralni ritual koji se odigravao na mogulskom durbaru bio je čin inkorporacije. Osoba kojoj se na taj način ukazivala čast darovala je nazar - zlatnike i / ili peshkash - vrednosti kao što su slonovi, konji, nakit i drugi dragoceni predmeti. Količina zlatnika koji se damju, vrsta i količina peshkash-2 . koji se poklanja, pažljivo su odmeravani u odnosu prema rangu i statusu osobe koja je davala darove. Mogul bi darovao khelat, koji se u užem smislu sastojao od specifičnih i određenih kompleta odeće, uključujući ogrtač, turban, šalove, različite ukrase na turbanu, ogrlice i dmgi nakit, oružje i štit, ali je takođe mogao da podrazumeva i konje i slonove sa različitom opremom kao znacima vlasti i gospod-

250

Bemard S. Kon

stva. Broj i vrednost svega ovoga takođe je pažljivo odmeravana. Neki znaci, odeća i prava, kao što je upotreba doboša i odgovarajućih zastava, bili su ograničeni na pripadnike vladajućih porodica. Pod Mogulima, i drugim indijskim vladarima, ovim ritualnim darivanjima uspostavljala se veza izmedu davaoca i primaoca i oni nisu bili shvaćeni prosto kao razmena dobara i vrednosti. Khelat je bio simbol "ideje kontinuiteta ili sukcesije... i taj kontinuitet je počivao na fizičkoj osnovi, zaviseći od kontakta tela primaoca sa telom vladaoca, kroz odevanje kao medijum"3. Primalac je bio inkorporiran u telo davaoca kroz medijum odevanja. Ovo inkorporiranje, prema F.V. Bakleru, počiva na ideji da kralj predstavlja "sistem vladavine čija je on inkarnacija... inkorporirajući u svoje telo... osobe onih koji dele njegovu vlast"4. Oni koji su na taj način inkorporirani nisu bili samo sluge kralja, nego njegov deo, "baš kao što oko ima glavnu ulogu u gledanju, a uho je organ sluha". Nazar, naziv koji se odnosi na zlatnike koje daje podređena strana, dolazi od arapske i persijske reči za "zakletvu". U svom tipičnom obliku, on se daje u vidu novca sa vladarevim likom i predstavlja priznanje službenika da je vladar izvor bogatstva i blagostanja. Ponuda nazara je recipročna primanju khelata i deo je čina inkorporacije. Ovi činovi, viđeni iz perspektive onog koji daje nazar i obratno onog koji prima khelate, bili su činovi pokoravanja i zaloga lojalnosti, i prihvatanje superiornosti davaoca khelata. Na durbarima su postojala precizno ustanovljena pravila za postavljanje ljudi i predmeta u odgovarajuće međusobne odnose. Prostorni poredak durbara određivao je, 3 F. W. Buckler, "The Oriental Despot", Anglican Theological Revieu), (1927-1928), str. 241. 4 Ibid, str. 239.

Kako se predstavljala vlast.

251

stvarao i predstavljao odnos prema vladaru. Što bliže osobi vladara ili njegovog predstavnika neko stoji, viši je njegov status. Na durbaru, tradicionalno, kraljevska porodica sedela je na jastucima ili niskom tronu postavljenom na malo uzdignutu platformu; svi drugi stajali su u redovima poređanim vertikalno s leva i desna, u dvorani za prijem ili šatoru. Na drugim durbarima, redovi su mogli biti horizontalno postavljeni i razdvojeni rešetkastom ogradom, ali u svakom slučaju, što je bliže neko stajao osobi koja je imala kraljevska svojstva, više je i sam delio njenu vlast. Dolazeći na durbar, svaka osoba se klanjala vladaru, obično padajući ničice i pozdravljajući tako što bi dodirivala glavu na različite načine. U mogulskim vremenima, onaj koji pozdravlja "stavljao je svoju glavu koja je sedište uma i osećaja u ruke poniznosti, dajući je kao poklon kraljevskom skupu"5. Ako bi nazar i peshkash trebalo da budu poklonjeni, a khelat i druge počasti primljeni, osoba bi stajala korak iza, a njene darove su razgledale i /ili doticale kraljevske ličnosti; onda bi ta osoba bila odevena u odoru od strane jednog činovnika ili vladara samog i primila bi druge dragocenosti. Ako su poklanjani i slonovi i konji, oni su bili dovođeni do ulaza dvorane za prijem, da bi bili viđeni. Britanci su u XVII i XVIII veku bili skloni da na pogrešan način shvate ove činove, gledajući na njih kao na ekonomske po svojoj prirodi i funkciji. Davanje nazara ipeshkasha shvaćeno je kao plaćanje za privilegije što su Britanci prevodili kao "prava", vezana za njihove trgovačke aktivnosti. U slučaju onih koji su bili potčinjeni indijskim vladarima, prava su uspostavljala privilegije, koje su bile izvor bogatstva i statusa. Predmeti koji su predstavljali osnovu za usposta5AbuAl Fazl, The Ain-i-Akbari, prev. H. Blochman, prir. D. C. Phillot, II izd. (Calcutta, 1927), clxvii.

252

Bemard S. Kon

vljanje povezanosti kroz inkorporaciju - odeća, zlatnici i srebrnjaci, životinje, oružje, nakit i drago kamenje, i drugi predmeti - bili su shvaćeni od strane Britanaca kao utilitarna dobra koja su bila deo sistema trgovine. Za Induse, vrednost ovih predmeta nije uspostavljena na tržištu, nego kroz ritualni čin inkorporacije. Mač koji je primljen iz ruku Mogula ili koji je imao dugu naslednu lozu i nosile su ga mnoge osobe, ima vrednost koja daleko prevazilazi onu "tržišnu". Tkanine i odeća koji su bili ključni elementi u khelatu, poprimili su nasledan karakter. Trebalo je da se oni čuvaju, prenose s generacije na generaciju i prikazuju u posebnim prilikama. Oni nisu bili za svakodnevnu upotrebu i nošenje. Sledeći svoje sopstvene kulturne kodove, Britanci su darovanje nazara objasnili kao mito, a peskhash kao porez, i pretpostavili su da je u pitanju direktni quidpro quo. U drugoj polovini XVIII veka, Istočnoindijska kompanija pojavila se, posle niza borbi sa francuskim supamicima, kao vojno jača od svih indijskih država, pobeđujući redom Nawab-a od Bengala (1757), Nawab-a Vizier-a od Awadh-a i mogulskog cara (1764), Tipu, sultana od Mysore (1799) i Marathasa pod Scindhiom (1803). Njihovpoložaj kao nacionalne sile unutar državnog sistema osamnaestovekovne Indije proizlazio je iz činjenice da ih je mogulski car 1765. godine postavio kao divane (glavne civilne činovnike) Bengala. Njihova uloga "zaštitnika" mogulskog cara ustanovljena je 1803. godine, pošto je lord Lejk osvojio Delhi, "glavni grad Mogula". Prema instrukcijama lorda Velslija, njihovog glavnog guvernera, Britanci su se zadovoljili time da ponude Mogulima "svaku vrstu izražavanja uvaženosti, poštovanja i pažnje"6, radije nego da ih svrgnu i proglase se vladari6 Wellesley to Lake, 27July 1803, u: Montgomery Martin (pr The Despatches, Minutes and Correspondence of the Marquess of

Kako sepredstavljala vlast.

253

ma Indije, kao naslednici Mogulske imperije. Stvarajući Istočnoindijsku kompaniju, o kojoj su Velsli i drugi zvaničnici tog vremena razmišljali kao o "čuvaru" Mogulske imperije, oni su smatrali da će doći u "posed nominalne vlasti Mogula"7. Britanci su mislili da će sticanje nominalne vlasti biti korisno, jer čak iako Moguli u evropskom smislu "nisu imali stvamu moć, dominion, i vlast, skoro svaka država i klasa ljudi u Indiji nastavila je da priznaje njihovu nominalnu vlast"8. Ser Džon Kej, čija je "Istorija indijske pobune" bila i još uvek je u mnogim aspektima standardno delo o "uzrocima" Velikog ustanka, komentarisao je vezu između Istočnoindijske kompanije i Mogula od 1803do 1857. godine, time da je pretvaranjem Mogula "u penzionera, pompezni prizor i marionetu", stvoren "politički paradoks. On je trebalo da bude kralj, a opet da ne bude kralj - nešto, a opet ništa, realnost i privid u isto vreme"9. Pošto je Istočnoindijska kompanija stekla vojnu kontrolu nad Bengalom 1757. godine, njen uticaj je rastao i zaposleni u Kompaniji počeli su da se vraćaju u Englesku sa velikim bogatstvom; to bogatstvo i uticaj počeli su da koriste u političkom sistemu kod kuće. Pitanje odnosa Kompanije prema kmni i parlamentu, postalo je presudno političko pitanje. Nacrt za Indiju od 1784. koji je učinio Parlament u krajnjoj liniji odgovomim za upravu nad Indijom, uticao Wellesley During His Administration in India (London, 1837), iii, str. 232. 7 Ibid, str. 208. 8 Wellesley to the Court of Directors, 13 July 1804, in Martin, Despatches, iv, str. 153. 9 John W. Kaye i George B. Malleson, Kaye's andMalleson’s HistoryoftheIndianMutinyof1857-1858, II izd. (London, 1892), ii, str. 4.

254

Bemard S. Kon

je na postizanje kompromisa, ali je ostavio Kompaniju kao sredstvo za komercijalnu aktivnost, i upravu nad onim teritorijama Indije nad kojima je Kompanija već bila postala vladar. Parlament i upravnici Kompanije takođe su počeli da ograničavaju mogućnost da njihovi službenici stiču privatno bogatstvo, kroz ograničavanje, a onda i eliminisanje privatnih trgovačkih aktivnosti, i da definišu kao "korupciju" inkorporaciju zvaničnika Kompanije u vladajuće domaće grupe kroz prihvatanje nazara, khelata ipeshkasha, koji su bili proglašeni kao forme podmićivanja. Definisanjem "korupcije" na ovakav način, i održavanjem mogulskog cara kao simboličkog centra indijskog političkog poretka, nastao je još jedan politički paradoks. Britanska kruna nije bila i kruna Indije; Britanci u Indiji bili su podanici svojih sopstvenih kraljeva, ali Indusi nisu. Mogul je nastavio da za Induse bude "tzvor dostojanstva". Englezi nisu mogli da budu simboličkim činovima inkorporirani pod stranog vladara, i možda još važnije, nisu mogli da simboličkim sredstvima inkorporiraju Induse u svoju vlast. U kasnom XVIII veku, što su više službenici Istočnoindijske kompanije popunjavali zvanja poreznika, sudija i magistrata, zakonodavaca i izvršilaca u političkom poretku Indije, to im je od strane njihovih poslodavaca i parlamenta bilo zabranjivano da učestvuju u ritualima i uspostavljanju odgovarajuće veze sa Indusima koji su im bili podređeni. Ipak, kroz povezivanje sa vladarima nad određenim teritorijama, koji su bili u savezu sa Britancima, i koji su im bili podređeni, službenici Istočnoindijske kompanije shvatili su da lojalnost mora da bude simbolizovana da bi bila stvarno delotvoma u očima podređenih i sledbenika. Britanci su stoga otpočeli praksu darivanja khelata i pri-

Kako se predstavljala vlast.

255

manja nazara i peskhasha na formalnim sastancima koji su od strane Indusa mogli da budu shvaćeni kao durbari. Iako su Britanci, kao "vladari Indije" u prvoj polovini XIX veka nastavili praksu primanja nazara ipeshkasha i davanja khelata, oni su nastojali da ograniče prilike za ovakve rituale. Na primer, kada je princ ili neka dmga ugledna ličnost posećivala zgradu vlade u Kalkuti, ili kada su glavni guverner, guverneri, vladini poverenici i niži britanski službenici bili na putu, održavao se durbar. Khelati su uvek darovani u ime i sa dozvolom predsedničkih guvemera ili glavnog guvernera. Ono što su Indusi darovali kao nazar ili peshkash službenik koji je primio dar nije nikad zadržavao. Upravo, procene vrednosti i liste predmeta koji su darovani, pravljene su na licu mesta, a ti predmeti su odmah odlagani u Tošakhanu-posebanvladintrezorzaprijem i distribuciju poklona. Za razliku od Indusa, Britanci su reciklirali poklone koje su dobili, bilo direktno, tako što su davali jednom Indusu poklon koji je primljen od dmgog, bilo indirektno, tako što su prodavali ono što su dobili na aukciji u Kalkuti i onda koristili fondove koje su tako ostvarili da kupe predmete koje će davati na poklon. Britanci su se uvek trudili da u ekonomskom smislu izjednače ono što dobiju sa onim što daju, obaveštavajući Induse o tačnoj vrednosti predmeta ili novca koju će im biti dopušteno da damju. Tako, ako bi jedna osoba trebalo da da 101 mpiju kao nazar, ona bi dobila kao khelat šal i odom koji toliko vrede. Moglo bi da izgleda da je mogulski ritual očuvan, ali je njegovo značenje izmenjeno. Ono što je pod indijskom vladarima bio ritual inkorporacije, sad je postao ritual obeležavanja podređenosti, bez mističnog vezivanja između kraljevske figure i izabranog prijatelja i sluge, koji je postajao deo vladara. Izokretanjem onoga što je bio oblik darivanja u vrstu "ekonomske razmene", odnos između britanskog slu-

256

Bemard S. Kon

žbenika i indijskog podanika ili vladara postao je ugovomi odnos. U prvoj polovini XIX veka, Britanci su, šireći svoju vlast, zasnivali vlast na ideji ugovora i "dobre vladavine". Stvorili su plaćeničku vojsku, u kojoj je ugovor metaforično izražavan kao "jedenje kompanijine soli". Lojalnost između indijskih vojnika i njihovih evropskih oficira, održavana je nabazi redovne isplate, "poštenog" tretmana, i potvrđivanja pravila nemešanja u domaća religijska verovanja i običaje. Kada je dolazilo do pobune, ona se bazirala na uverenju jednog broja vojnika, da je njihov ugovor, eksplicitno ili implicitno, bio narušen, tako što su ih primoravali da nose kožne šešire, ili da putuju preko "cme vode", ili da uzimaju zabranjene namirnice u obliku svinjske ili goveđe masnoće. Država je postala tvorac i garant ugovornih odnosa između Indusa u vezi korišćenja osnovnih resursa radne snage i zemlje putem uvođenja evropskih ideja o vlasništvu, prihodima i porezu. Sitno plemstvo, koje je održavalo dmštveni poredak zasnovan na kosmološkim konceptima, i koje je održavalo ispravan poredak pomoću vršenja obreda, bilo je pretvoreno u "vlasnike nad zemljom". Indijski "kraljevi" kojima je bila dopuštena unutrašnja autonomija nad njihovim teritorijama, svedeni su na nivo "poglavica i prinčeva". Oni su stavljeni pod kontrolu putem sporazuma koji su bili u osnovi ugovomi, jer su garantovali granice države, jamčili za podršku Kompanije kraljevskoj porodici i njenim potomcima u zamenu za odustajanje od mogućnosti vođenja rata i bili na vlasti sve dok su "vladali dobro" i prihvatali nadgledanje engleskog službenika. Stavio bih primedbu da je u prvoj polovini XIX veka bilo nedovršenosti i kontradikcija u kultumo-simboličkom konstituisanju Indije. "Kultumo-simboličko konstituisanje", da citiram Ronalda Indena,

Kako sepredstavljala vlast.

257

"obuhvata takve pojave kao što su shema za klasifikaciju, pretpostavke o tome kakav je svet, kosmologije, pogledi na svet, etički sistemi, pravni sistemi, određivanje jedinica vlasti i društvenih grupa, ideologije, verske doktrine, mitovi, rituali i pravila ponašanja"10. Elementi unutar kulturno-simboličkog konstituisanja nisu prost skup elemenata ili predmeta, nego su uređeni u obrazac koji uspostavlja vezu tih činilaca jednih sa dmgima i stvara njihovu vrednost. Autohtona teorija vladavine u Indiji bazirana je na idejama inkorporacije, i teoriji hijerarhije u kojoj vladari nisu samo sve nadmašivali nego su i obuhvatali one nad kojima vladaju. Zbog toga je značaj mogulskog cara trajao duže, čak i kad je on postao "penzioner", pošto su indijski podanici Istočnoindijske kompanije i vladari država - saveznica još uvek nosili titule dostojanstva kakvo je samo on mogao da im da. Cak i u britanskoj Indiji, u džamijama je nastavljeno čitanje kbutba u njegovo ime, novac Istočnoindijske kompanije do 1835. godine nosio je njegovo ime, a mnoge indijske države do 1859-1860. godine nastavile su da kuju novac, na kome je bila godina stupanja na vlast mogulskog cara. Iako su Britanci na engleskom mogulskog cara nazivali "kralj Delhija", oni su nastavili da koriste njegove pune carske titule kada su mu se obraćali na persijskom. Kako monarh Velike Britanije sve do 1858. nije bio i monarh Indije, glavni guvemeri imali su teškoća u odlikovanju Indusa ordenjem i titulama. Kada je glavni guverner putovao i održavao durbare za indijske vladare, svaki od njih je obično držan samo za jednog vladara, čime se izbegavalo pitanje rangiranja jednog u odnosu na 10 Ronald Inden, "Cultural Symbolic Constitutions in Ancient India", mimeograph (1976), str. 6 -8 .

258

Bemard S. Kon

drugog u smislu njihovog postavljanja vis-a-vis osobe glavnog guvernera. Tek posle 1850. godine, Britanci su počeli da se trude da regulišu praksu počasnih plotuna kao znaka poštovanja indijskih kraljeva. Sistem rangiranja koji su označavali počasni plotuni nije bio formiran do 1867. godine. Napori od strane glavnih guvernera da simboliziraju novi poredak ili da eliminišu neke kontradikcije ili praznine u kulturno-simboličkom konstituisanju, susreli su se sa skepticizmom i čak prekorom od strane direktora Istočnoindijske kompanije i predsednika Kontrolnog upravnog odbora u Londonu. Lord Vilijam Bentink, glavni guverner od 1828. do 1 9 3 5 . godine, bio je prvi koji je primetio da bi bilo poželjno smestiti "carski" glavni grad izvan Kalkute, i svojim službenicima u Londonu sugerirao "potrebu za kardinalnom tačkom" za njihovo sedište uprave11. Agra je bila njegov izbor za tu kardinalnu tačku, pošto je on verovao da je to bio glavni Akbarov grad i mislio je da nema mnogo razlike u političkim okolnostima Akbarovog i njegovog vremena, jer su oba vladara bila preokupirana "očuvanjem imperije"12. Agra je zamišljana kao "najsjajniji dragi kamen" u "kruni" glavnog guvernera13, pošto je bila smeštena "usred prizora prošle i buduće slave, gde imperija treba da bude spasena ili izgubljena"14. Kad je Bentink postavio pitanje mogućnosti preseljenja glavnog grada 1 8 2 9 . godine, savet upravnika zabranio je 11 "Bentinck Minute 2 January 1834", I.O.L.R., Board’s Collection, 1551/62/250, str. 83. 12 Ibid, str. 94. 13 John Rosselli, Lord William Bentinck (Berkeley, 1974), str. 192. 14 "Extract Political Letter to Bengal 3 July 1829", I.O.L.R., Board’s Collection, 1370/54/508, str. 12.

Kako se predstavljala vlast.

259

razmatranje takvog poteza, ističući da njihova vladavina nije vladavina jednog nezavisnog suverena, nego da Indijom "vlada jedna udaljena pomorska sila i da se mesto sedišta vlade mora razmatrati s obzirom na tu posebnu okolnost". Upravo je tu pomorsku /trgovačku prošlost Bentink nastojao da izmeni, pošto je verovao da karakter britanske vladavine "nije više nekonzistentni spoj trgovca i vladara"15, nego pre svega karakter imperijalne sile. Lord Elenborou, koji je bio predsednik kontrolnog upravnog odbora, 1 8 2 8 -1 8 3 0 . godine, u vreme periodičnih istraživanja stanja teritorija Istočnoindijske kompanije, pre nego što je parlament obnovio njene dvadesetogodišnje povlastice, predložio je tadašnjem premijeru, Vojvodi od Velingtona, da se uprava nad Indijom prenese na krunu16. Vojvoda je predlog odbio, jer se, mislio je Elenborou, plašio da ne zanemari trgovačke interese Londona"17. Elenborou je postao glavni guverner Indije pošto su vojsku Kompanije teško porazili Avganistanci 1842. godine, i bio predodređen da obnovi prestiž britanske vlasti u Indiji. On je rukovodio najezdom na Avganistan, koja je, u znak odmazde, dovela do razaranja Gaznija i Kabula. Elenborou je zamislio da simbolizuje poraz avganistanskih muslimana tako što bi trijumfalno vratio Indiji ono što se smatralo Vratima Somnata, čuveni hinduistički hram u Gudžaratu (koji su muslimani poharali i oskrnavili 600 godina ranije, a vrata odneli u Avganistan) i postavio ih u novoizgrađeni hram u Gudžaratu. On je izdao naredbu da se vrata od sandalovog 15 "Bentinckto Ct Director, Minute, 2January 1884", ibid, str. 8316Albert H. Imlah, LordEllenborough: A Biography ofEdtvard

Law, Earl of Ellenborough, Govemor General of India (Cambridge, 1939), str. 41. 17 Ibid, str. 42.

260

Bemard S. Kon

drveta provezu kroz grad Pendžab na kolima i odnesu u Delhi, praćena počasnom gardom, uz odgovarajuću ceremoniju. Elenborou je nagovestio svoju nameru izdajući proglas "svim prinčevima i poglavicama i narodu Indije". Elenborou je objavio da je povratak vrata trebalo da bude "svedočanstvo vaše nacionalne slave na koju ste najviše ponosni; dokaz vaše vojne superiornosti nad drugim nacijama izvan Indije". Dalje je sebe identifikovao sa narodima i prinčevima Indije "po interesu i osećanju", izjavio da je "herojska armija" opravdala "besmrtnu slavu moje rodne zemlje i zemlje koju sam prihvatio kao svoju", i obećao da će očuvati i unaprediti "sreću naših dveju zemalja"18. Pisao je u sličnom raspoloženju mladoj kraljici Viktoriji, o pobedi i tome da su "uspomene na carsku vlast (bile) sada ... prenete na britansku vladu", i da je sve što još treba da se uradi da se prinčevi Indije učine "vlastelom Carice", ako bi "Vaše visočanstvo postalo nominalni vladar Carstva"19. Elenborou je iskovao posebnu medalju za odlikovanje onih britanskih i indijskih vojnika u vojsci Kompanije koji su služili u Kini za vreme Opijumskog rata. Vojvoda od Velingtona smatrao je da je Elenborou ovim prigrabio prava krune20. Elenborouova akcija i proglas koji se ticao povratka Vrata Somnata doveo je do zlobnog kriticizma i podsmeha među Britancima u Indiji kao i u Engleskoj. Iako Elenborouva briga za simbolička predstavljanja imperijalne uloge za Britance u Indiji nije bila uzrok njegovog opoziva 1844. godine, ona je smatrana kao indikativna za pogled na 18JohnWilliam Kaye, History of the War in Afghanistan (London, 1851), ii, str. 646-647. 19 Lord Colchester (prir.), The History of the Indian Administration ofLord Ellenborough (London, bez datuma), str. 64. 20 Ibid, str. 324-338.

Kako sepredstavljala vlast.

261

odnose između Indije i Engleske koji nije imao mnogo podrške ni u Engleskoj ni u Indiji. Suprotnosti i teškoće u definisanju simboličko-kulturnog sklopa mogu da se prate kroz napore koji su činjeni u prvoj polovini XIX veka da se konstruiše ritualni idiom kroz koji i pomoću kojeg bi britanska vlast bila predstavljena Indusima. Kontinuirana upotreba mogulskog idioma izazivala je trajne teškoće, kao što su mučni pregovori između britanskih službenika i indijskih podanika o pitanjima prvenstva, načina obraćanja, trajnih prava da se koriste mogulske titule, to što je Mogul nastavio da prihvata nazar od strane kako indijskih tako i britanskih službenika i njihovo darovanje khelata i izdavanje sanada (kraljevskih povelja) prilikom preuzimanja vlasti masnadima u indijskim državama. Britanci su ovu poslednju delatnost nazivali "trgovina sanadom". Konflikt nije postojao samo između plemstva i elita i britanskih službenika, nego se javljao i u svakodnevnoj delatnosti sudova i lokalnih kancelarija Istočne Indije, što je postalo poznato kao "rasprava o cipelama". Britanci u Indiji sledili su metonimijsku logiku u svojim odnosima sa indijskim podanicima, i nošenje cipela od strane Indusa u prisustvu Britanaca smatrali su kao pokušaj da se uspostavi odnos jednakosti izmedu onih kojima se vlada i njihovih vladara. Stoga, Indusi su uvek bili primoravani da izuju cipele ili sandale, kada su ulazili u prostor koji su Britanci definisali kao svoj - u njihove kancelarije i domove. S druge strane, Britanci su uvek insistirali na nošenju cipela kada su ulazili u indijske prostore, uključujući i džamije i hramove. Jedan značajan izuzetak koji je bio dopušten, bio je da, ako bi Indus obično nosio evropsku odeću u javnosti, onda mu je bilo dopušteno da nosi cipele u prisustvu svojih engleskih gospodara u takvim ritualnim

262

Bemard S. Kon

prilikama zapadnog stila kao što su jutarnji prijem glavnog guvemera, dvorski prijem, sedeljka ili bal. Britanci su isprobavali različite forme ritaula da bi označili događaje javnog karaktera. Polaganje kamena temeljca za zgradu Hindu koledža i za Muhamedanski koledž 1824. godine u Kalkuti bilo je proslavljeno "uz uobičajene impresivne ceremonije masonerije"21. Koledži su bili osnovani pod pokroviteljstvom Komiteta za javno obrazovanje, koji je bio ustanovljen od strane Indusa i Evropljana koji su sakupljali sredstva uglavnom iz privatnih izvora za ove institucije. Trebalo je da koledži Induse uče "osnovnim principima morala i prirodnih nauka"22. Članovi loža slobodnih zidara Kalkute, kojih je bilo nekoliko, marširali su u povorci ulicama Kalkute, na čelu sa gmpom svirača i s insignijama i zastavama svake lože, i okupljali se na skvem gde je zgrada trebalo da bude podignuta. "Kupa, uglomer, i druga oruđa zanata bila su postavljena na Pijedestal... Prečasnibrat Brus... molio je prazničnu molitvu velikom arhitekti Univerzuma... Sve dokle je oko sezalo videla su saljudska lica u redovima jedna iznad drugih, akrovovi kuća u svimpravcima bili su ispunjeni do krajnjih granica nestrpljivim domaćim stanovništvom koje je želelo da ima pogled na impozantan prizor"23. Posle molitve, novčići i srebrna pločica sa posvetom bili su stavljeni u udubljenje u koje je trebalo da se postavi kamen temeljac. Kamen je onda bio spušten i posut žitom, uljem i vinom. Zatim je sledio govor Velikog majstora provincije, a ceremonijalno zatvaranje bilo je obeleženo sviranjem na21 A.C.Das Gupta (prir.), TheDaysofjohn Company: Selections from The Calcutta Gazette, 1824-1832 (Calcutta, 1959), str. 23. 22 Ibid, str. 26. 23 Ibid, str. 3.

Kako se predstavljala vlast.

263

cionalne himne "Bože spasi kralja". Ne šamo da je idiom rituala evropski, nego je to i ustanova čije se građenje svečano obeležavalo, i kao i ideal javne /civilne sfere koji je ona podržavala. Obrazovanje koje se nudilo u ove dve institucije trebalo je da bude sekulamo, i da ne uključuje prenošenje svetog znanja kao u domaćim obrazovnim institucijama. Iako je jedna institucija bila za hindu vemike, a dmga za muslimane, primanje nije bilo ograničeno na određene grupe hindu ili muslimana, kao što je bila uobičajena praksa. Činjenica da je novac sakupljan javnim upisivanjem, viđena kao čin milosrđa u evropskom stilu, isto kao i korišćenje novca sakupljenog javnom lutrijom, obeležili su ovu priliku kao, ako ne jedinstvenu, svakako potpuno novu. Prve dekade XIX veka obilovale su proslavama britanskih pobeda u Indiji i Evropi, dolascima i odlascima glavnih guvernera i vojnih heroja, smrtima i krunisanjima engleskih kraljeva i kraljevskim rođendanima. Idiom u ovim prilikama bio bi isti kao u Engleskoj, sa vatrometom, vojnim paradama, iluminacijama, večerama sa ceremonijalnim zdravicama, muzičkom pratnjom, hrišćanskim molitvama, i iznad svega čestim govorima. Indusi su kao učesnici bili marginalizovani, kao vojnici na paradama, kao sluge ili kao publika na javnim delovima slavlja.

Od događaja do strukture: značenje ustanka 1857. godine Protivrečnosti u kulturno-simboličkom konstituisanju britanske Indije bile su razrešene u ustanku 1857. godine, koji se tradicionalno opisuje kao Indijska pobuna; ona je dovela do toga da ličnost mogulskog cara bude desakralizovana, da moć kojom su Britanci raspolagali da pokore Induse bude bmtalno demonstrirana i da se uspostavi mit o

264

Bemard S. Kon

tome da je karakter Britanaca superioran nad karakterom nelojalnih Indusa. Suđenje caru, koje je usledilo posle gušenja pobune, predstavljalo je i formalno obznanjivanje transformacije vlasti24. Izvođenje kralja na suđenje znači da su oni koji su to uradili verovali da je ovo pravedan čin i "izričito odricanje kralja od zahteva da vlada". Značenje tog čina, prema M. Valceru je da on odvaja prošlost od sadašnjosti i budućnosti i da ustanovljava nove političke principe, označavajući trijumf nove vrste vladavine25. Suđenje caru mora da bude sagledano u odnosu prema Aktu o vladavini nad Indijom iz 1858. godine, i kraljičinog Proglasa od 1. novembra 1858. godine. Suđenje i proterivanje cara sudskim putem i kraj vladavine Mogula bili su dovršeni potpunim obesvećenjem prethodnog političkog poretka tog društva. Parlamentarni akt i kraljičina prokalmacija obznanili su početak novog poretka. Ovaj novi poredak zahtevao je da se uspostavi centar, zahtevao je da postoje sredstva pomoću kojih bi Indusi sada mogli da uspostave odnos sa tim centrom i da se razvije ritualni izraz britanske vlasti u Indiji. U kulturnom sistemu Anglo-Indije, Velika pobuna 18571858. godine mogla bi da se posmatra kao graničnik suštinskih promena. Za britanske vladajuće elite, kod kuće i u Indiji, značenja pridodata događajima iz 1857-1858. go24 Punjab Govemment Records: Correspondence, vii, deo 2, str.

39; H.L.O. Garrett, "The Trial of Bahadur Shah ll",Joumal ofthe Punjab UniversityHistoricalSociety, i,pt 1 (April, 1932), str. 3-18; F.W. Buckler, "The Political Theory of the Indian Mutiny", TransactionsoftheRoyalHistoricalSociety, 4thser.,v(1922), str. 71-100. 25 Michael Walzer, Regicide und Revolution (Cambridge, 1974), str. 6 .

Kako se predstavljala vlast.

265

dine i konstitucionalne promene koje su iz njih proizišle, sve više su postajale stožer oko koga se okretala njihova teorija kolonijalne vlasti. Rat je vodio u redefinicije prirode indijskog društva, neophodnih i odgovarajućih veza vladara i podanika i ponovno postavljanje ciljeva upravljanja Indijom, što je povratno vodilo u trajne promene institucionalnog uređenja koje su bile neophodne da bi se ovi ciljevi primenili. Za Engleze u drugoj polovini XIX veka, putovanje u Indiju kao posetilaca ili službeno, redovno je postajalo hodočašće tragom Pobune s ciljem da se posete mesta velikih događaja - Delhijski prevoj, Memorijalni izvor i bašte u Kanpuru, natkriljeni velikom mermernom statuom Anđela vaskrsenja, kao i rezidencije u Luknou-u. Nadgrobni spomenici, memorijali, obeležja od kamena sa natpisima i table postavljene na zidove evropskih crkava, obeležavale su za Engleze mučeništvo, žrtve i vrhunske trijumfe vojnika i civila čija je smrt, za viktorijanskog Engleza, učinila svetom englesku vlast u Indiji. Englezi su, od 1859- godine do ranih godinaXX veka, Pobunu videli kao herojski mit koji oličava i izražava njihove centralne vrednosti koje su objašnjavale njihovu vladavinu u Indiji njima samima - žrtva, dužnost, snaga; iznad svega ona je simbolizovala vrhunski trijumf nad onim Indusima koji su pretili na odgovarajući način ustanovljenoj vlasti i poretku.

Formalizacija i predstavljanje ritualnog idioma: carski skup 1877. godine Dvadesetogodišnjica desakralizacije Delhija i konačnog gušenja ustanka 1858. godine, bili su obeleženi završavanjem simboličko-kultumog konstituisanja britanske Indije. Samo ću ukratko nabrojati komponente koje ovo kon-

266

Bemard S. Kon

stituisanje sadrži, i onda preći na opisivanje kako su ove komponente bile predstavljene prilikom događaja ritualnog karaktera - Carskog skupa 1877. godine, koji je održan da bi se Kraljica Viktorija proglasila Caricom Indije. Centralna politička činjenica bila je kraj Kompanijine vladavine i postavljanje monarha Velike Britanije kao monarha Indije 1858. godine. Ovaj čin može da se sagleda kao recipročan konačnoj desakralizaciji Mogulskog carstva. On je okončao dvojstvo u poziciji Britanaca u Indiji pošto je sada Britanska monarhija obuhvatala i Britaniju i Indiju. Društveni poredak bio je uspostavljen tako da je britanska kruna viđena kao centar vlasti, sposobna da uspostavi jedan hijerarhijski poredakza sve svoje podanike, Induse i Britance. Indijski prinčevi bili su sada "lojalni indijski vazali" kraljice Viktorije, koji su joj dugovali vernost i poštovanje preko njenog vicekralja. Glavni guvemer i vicekralj, spojeni u istoj osobi, bili su nedvosmisleni centar vlasti u Indiji, i svi Britanci i Indusi mogli su da budu rangirani u odnosu na njega, bilo da je to bilo kroz službeno zvanje ili kroz pripadanje različitim starosnim gmpama. Britanci su se u Indiji koristili teorijom hijerarhije po redosledu, u kojoj su pojedinci mogli da budu rangirani prema prvenstvu - ovo prvenstvo se baziralo na čvrstim i poznatim kriterijumima, ustanovljenim prema rođenju i nasledstvu ili prema uspehu i službi. Uložen je napor da se 1876. godine prinčevi-saveznici gmpišu prema regiji, sa utvrđenom oznakom ranga u odnosu na dmge prinčeve u istoj regiji. Veličina prinčeve države, iznos njihovih prihoda, datum kada su postali saveznici Istočnoindijske kompanije, istorija njihovih porodica, njihov položaj u odnosu na Mogulsko carstvo i njihovi činovi lojalnosti u odnosu na Britance su mogli biti mereni i mogao je da se ustanovi indeks da se odredi položaj svakog vladara. Status je onda prikazivan na durbarima priređenim od strane gu

Kako se predstavljala vlast.

267

vernera i zamenika guvemera određene oblasti, ili kada bi vicekralj - glavni guverner išao na put. Bio je ustanovljen kodeks ponašanja za prinčeve i dmge vladare prilikom njihovog prisustvovanja durbam. Odeća koju su nosili, omžje koje su imali pravo da nose, broj pratilaca i vojnika koji je mogao da ih prati do vicekraljevog kampa, na kom mestu u odnosu na kamp su se susreli sa britanskim zvaničnicima, broj počasnih plotuna ispaljen u njihovu čast, vreme ulaska u dvoranu ili šator gde je durbar priređivan, da li bi vicekralj ustao i pošao im u susret da ih pozdravi, mesto na vicekraljevom ćilimu na kojem će biti pozdravljeni, gde će biti postavljeni da sede, koliko nazara mogu da daju, da li su ovlašćeni za posetu od strane vicekralja, bile su sve oznake ranga i vicekralj je mogao da ga podigne ili umanji. U korespondenciji sa vicekraljem, forme pozdrava, vrste indijskih titula koje su Britanci koristili i fraze korišćene na kraju pisma su sve bile rangirane i uzimane kao oznake zvaničnog potvrđivanja ili prihvatanja. Slično tome, Induse koji su bili pod direktnom britanskom vlašću su razni službenici obično rangirali u njihovim gradovima, oblastima i provincijama u knjigama durbara. Vodeći ljudi oblasti bili su rangirani na osnovu poreza koji su plaćali, zemlje koju su posedovali, porodičnog porekla, činova lojalnosti ili nelojalnosti britanskoj vladi. Indijski službenici i zaposleni u upravnim organima imperije ili provincije bili su rangirani prema položaju, dužini službe i počastima koje su stekli, a mase prema kasti, zajednici i religiji kojoj su pripadali. Ubrzo posle gušenja pobune, i ustanovljavanja kraljice Engleske kao "izvora dostojanstva" za Indiju, istražen je sistem indijskih kraljevskih titula, sa ciljem da se one urede u hijerarhijski sistem. Ne samo da je sistem stvoren, nego su nosioci titula morali da "dokažu" pomoću kriterijuma usta-

268

Bemard S. Kon

novljenih od strane Britanaca da su njihove titule bile legitimne. Stoga je samo vicekralj mogao da daje Indusima titule, zasnovane na preporuci lokalnih ili provincijskih službenika. Osnova za imenovanje se određivala pomoću činova lojalnosti, izuzetne ili dugotrajne službe u organima vlasti, posebnih činova milosrđa kao što je davanje priloga školama i bolnicama, doprinosi posebnim fondovima, kao i pomoću "dobre" uprave nad resursima koja je vodila unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Imenovanja su za Induse važila tokom života nosioca, mada je u nekim vodećim porodicama postojala pretpostavka da će, ako naslednik pokaže dobro vladanje prema glavi porodice, za uzvrat biti nagrađen time što će u sledećoj generaciji biti obnovljena titula koja je prethodno nošena. Počasti i titule bile su do kraja 1870-ih blisko povezane sa ciljevima "progresa i stabilnosti" koje je izrazio novi poredak vlasti. Godine 1861. ustanovljen je novi kraljevski red Indijskih vitezova, Zvezda Indije. U početku je ovaj red, koji je obuhvatao i indijske i britanske vitezove, bio ograničen na dvadeset pet članova koji su bili najznačajniji indijski prinčevi i stariji i ugledni britanski civilni i vojni službenici. Godine 1866. red je bio proširen dodavanjem dva niža ranga i do 1877. godine bilo je u ovom redu nekoliko stotina nosilaca viteških titula, koje su bile individualne, i dodeijene od strane kraljice. Uvođenje u zvanje i nošenje rangiranih titula ovog reda dodalo je važnu evropsku komponentu ritualnom idomu, koji su Britanci ustanovili u Indiji. Odeća reda bila je engleska i "feudalna": plašt ili ogrtač, okovratnik, medaljon sa likom kraljice (nošenje ovakvog ljudskog lika predstavljalo je anatemu za muslimane) i lanac ukrašen dragim kamenjem. Uvođenje u zvanje bilo je u evropskom stilu - pismeno odobrenje se čitalo, isticani su simboli vlasti, a novoizabrani vitez klečao je ispred vladarke ili njenog pred-

Kako se predstavljala vlast.

269

stavnika. Ugovorni aspekt ovog imenovanja bio je bolno jasan onima koji su ga primali sa indijske strane, jer je odeća koja im se davala morala biti vraćena posle smrti nosioca. Statuti reda zahtevali su od primaoca da potpiše jemstvo da će njegovi naslednici vratiti dobijene vrednosti. Za razliku od poklona primljenih od indijskih vladara u prošlosti, koji su čuvani kao sveti predmeti u trezorima da bi bili viđeni ili korišteni u specijalnim okolnostima, ovi su morali da budu vraćeni. Indusi su takođe zamerali jednom od statuta, koji je određivao uslove pod kojima je viteštvo moglo biti ukinuto zbog čina nelojalnosti. Viteštvo je postalo nagrada za "vernu službu". Odnos između krune i Indije počeo je da se obeležava obilascima Indije od strane kraljevske porodice; prvi od ovih bio je Vojvoda od Edinburga 1869. godine. Princ od Velsa išao je 1875-1876. godine na šestomesečni put po Indiji. Kraljevska putovanja ne samo da su bila značajna u Indiji, u smislu predstavljanja veze između prinčeva, naroda Indije i njihovih vladara, već je o njima bilo iscrpno izveštavano i u britanskoj štampi. Po povratku Princa od Velsa, u najvećim engleskim gradovima održavane su izložbe egzotičnih i skupih poklona koje je on primio. Ironično, jedan od najvećih poklona koje je Princ od Velsa darovao za uzvrat, bio je prevod Veda na engleski Maksa Milera. U periodu od 1860. do 1877. godine, počelo je da se brzo razvija nešto o čemu bi se moglo razmišljati kao o definisanju i uzurpiranju indijske civilizacije od strane imperijalnih vladara. Kolonijalna vlast se zasnivala na vrstama znanja isto koliko i na institucijama direktne kontrole. Od kako su ser Vilijam Džouns i drugi evropski intelektualci 1784. godine osnovali Azijsko društvo Bengala, postojao je stalan napredak u akumulaciji znanja o istoriji Indije i njenim sistemima mišljenja, religijskim verovanjima i

270

Bemard S. Kon

praksama i njenom društvu i institucijama. Ova akumulacija velikim delom je bila rezultat praktičnog iskustva u sudovima, u oporezivanju i prikupljanju dažbina kao i imperativa Engleza da informacije klasifikuju i dovedu u red. Tokom ovog perioda, sve više Evropljana počelo je da definiše ono što su oni smatrali kao jedinstvenost indijske civilizacije. Ta definicija je uključivala razvoj aparata za proučavanje indijskog jezika i tekstova, koji je imao za posledicu standardizovanje i uspostavljanje autoriteta, ne samo za Evropljane nego i za Induse same, onoga što se smatralo da su klasici indijske misli i literature. Zahvaljujući ohrabrenju da sami izrađuju školske udžbenike, Indusi su počeli da pišu istoriju na evropski način, često pozajmljujući evropske ideje o prošlosti Indije. Šezdesetih godina XIX veka otpočeto je arheološko istraživanje, u kome su Evropljani odlučivali šta su bili veliki indijski spomenici i koji spomenici su odgovarali da budu zaštićeni ili opisani kao deo indijskog "nasleđa". Popisivanje stanovnika i otpočinjanje etnografskog istraživanja trebalo je da opišu "narode i kulture Indije", da ih učine dostupnim putem monografija, fotografija i statističkih tabela ne samo svojim sopstvenim službenicima nego i naučnicima koji se bave društvenim naukama, tako da Indija može da postane deo čovečanstva koji je dostupan proučavanju. Britanci su verovali da su indijske umetnosti i zanati ušli u period izrazitog opadanja, suočeni sa zapadnom tehnologijom i mašinski izrađenim produktima, stoga njihovi umetnički i zanatski proizvodi treba da se prikupljaju, čuvaju, i stavljaju u muzeje. Štaviše u velikim gradovima osnovane su umetničke škole gde su Indusi mogli da uče kako da stvaraju skulpture, slike i zanatske proizvode, indijske po sadržaju, ali privlačne i prihvatljive za zapadnjačke ukuse. Indijske arhitekte počele su da projektuju zgrade u evropskom stilu, ali sa "ori-

Kako se predstavljala vlast.

271

jentalnim" dekorativnim motivima. Imperijalne vlasti osnovale su komitete za istraživanje i očuvanje sanskrita, persijskog, arapskog i rukopisa na vemakularima. Obrazovani Indusi su sve više proučavali svoju sopstvenu kultum posredstvom evropskih ideja i naučnih proučavanja. Britanski vladari su sve više određivali šta je indijsko, u zvaničnom i objektivnom smislu. Trebalo je da Indusi izgledaju kao Indusi: pre 1860. godine indijski vojnici baš kao i njihovi evropski oficiri nosili su uniforme zapadnog stila; sada su uniforme Indusa i Engleza uključivale turbane, pojaseve i tunike za kakve se smatralo da su mogulske ili indijske. Uobličena i postvarena zamisao Indije, njen život, način mišljenja, sociologija i istorija, trebalo je da budu sakupljene na jedno mesto, u slavu dovršavanja političkog konstituisanja Indije, postavljanjem Viktorije za njenu caricu.

Akt o kraljevskim titulama iz 1876. godine Prvi put od smrti svog muža 1861, na dan 8 . febmara 1876. godine, kraljicaViktorijaje otvorila parlamentarno zasedanje. Na prilično iznenađenje liberalne opozicije, ona je u svom govom objavila da će zakonski predlog biti prihvaćen u Parlamentu, kao dodatak njenim Kraljevskim imenovanjima i titulama. U svom govom, ona se osvmula na "srdačnu toplinu" sa kojom je njen sin, Princ od Velsa, tada na putu po Indiji, bio dočekivan od strane "Mojih indijskih podanika". To ju je uverilo da su "oni srećni pod Mojom vladavinom i lojalni Mom tronu"26. Stoga je ona smatrala da je pravi trenutak da se njenim Kraljevskim imenovanjima i titulama izradi dodatak. 26

str. 4.

Hansard’s Parliamentary Debates (3rd ser., ćcxxvii, 1876),

272

Bemard S. Kon

U govoru od 17. februara 1876. godine, Predsednik vlade, Dizraeli, osvrnuo se na diskusije iz 1858. godine koje su se ticale proglašenja Viktorije za caricu Indije. U to vreme, smatralo se preuranjenim učiniti Viktoriju caricom zbog nesređenog stanja u Indiji. Ali, nastavio je, u sledećih dvadeset godina, u Velikoj Britaniji je interes za Indiju veoma porastao. Prinčeva poseta je podstakla uzajamno osećanje simpatije u ovim dvema zemljama, i Dizraeli je bio uveren da će carska titula, čija tačna priroda nije bila određena, "pružiti veliku satisfakciju ne samo prinčevima, nego i nacijama Indije"27. To bi označilo jednoglasnu rešenost naroda ove države da očuva našu povezanost sa Indijskom imperijom28. Dizraeli je u ovom govoru naglasio raznovrsnost Indije opisujući je kao "staru zemlju mnogih nacija", raznih naroda i rasa "koji se razlikuju u religiji, običajima i zakonima - neki od njih izuzetno obdareni i civilizovani, a mnogi od njih retke starine". "A ovom ogromnom zajednicom upravljaju", nastavio je on, "pod vlašću kraljice, mnogi suvereni prinčevi, od kojih neki zauzimaju prestole na kojima su sedeli njihovi preci u vreme kada je Engleska bila rimska provincija"29. Hiperbolična istorijska fantazija koju je izrazio Dizraeli, bila je deo mita koji je kasnije izražen na imperijalnom skupu. Indija je bila različitost - ona nije imala koherentno osećanje zajedništva osim onog koje je dobila britanskom vladavinom, pod sistemom imperijalne krune koji ju je integrisao. Tako je u osnovi konzervativne odbrane zakonskog predloga bila ideja da su Indusi drugačija vrsta ljudi od Britanaca. Indusi su bili podiožniji uticaju visokopamih 27 Ibid, str. 409. 28 Ibid, str. 410. 29 Ibid, str. 409-

Kako se predstavljala vlast.

273

fraza, i njima bi se vladalo bolje ako bi se obraćalo njihovim orijentalnim zamislima, s obzirom da "oni pridaju ogroman značaj veoma malim razlikama"30. Dokazivano je da su, s obzirom na konstitucionalne odnose između Indije i Velike Britanije, indijski prinčevi svakako bili vazali i da bi dvojstvo koje je postojalo u odnosu prinčeva prema britanskom pravu prvenstva bilo smanjeno, ako bi britanski vladar imao titulu "cara". Iako su neki indijski vladari na engleskom bili nazivani "prinčevima", njihove titule na indijskim jezicima bile su kraljevske, na primer Maharadža. Sa carskom titulom, hijerarhijski poredak bi bio jasan i nedvosmislen. Istaknuto je da je kraljica Elizabeta koristila carsku titulu, a da su se u praksi od Kaningsovog vremena u Indiji na ovamo carske titule koristile da bi se prinčevi i nezavisni azijski vladari kao što su emiri u Centralnoj Aziji obraćali kraljici. Ponovljena je tvrdnja da su Britanci naslednici Mogula, koji su imali carsku kmnu što su shvatali Indusi svih slojeva. Britanci su, ukazivali su konzervativci, bili naslednici Mogula; stoga je bilo ispravno i u redu da se indijski vladar, kraljica Viktorija, proglasi caricom. Akt o vladarskim titulama je usvojen i dobio je kraljevski pristanak 27. aprila 1876. godine. Potreba da se prevaziđe ogorčena debata i nepovoljni novinski izveštaji, pogotovo što je ona našla put i do indijskih novina, pa su u njoj učestvovali i Indusi obrazovani na zapadnjački način, postala je deo razloga za planiranje Carskog skupa. Tri glavna planera, Dizraeli, Solsberi (državni sekretar za Indiju) i lord Liton (novoimenovani vicekralj), shvatila su da Carski skup mora biti osmišljen na način koji će imati uticaja na Britance kod kuće isto koliko i na Induse. MIbid, str. 1750.

274

Bemard S. Kon

Namere planera Carskog skupa Lord Liton, novoimenovani vicekralj i glavni guvemer, vratio se u Englesku iz Portugala, gde je služio kao ambasador i u januam 1876. godine otpočeo svoje napore da nadoknadi svoje "potpuno neznanje... u odnosu na Indiju". Ovi napori uključivali su sastanke tokom febmara sa članovima Indijske kancelarije, i dmgima u Londonu, uzimajući u obzir "eksperte" za Indiju. Najuticajniji je bio O. T. Bim, koji je kasnije pratio Litona u Indiju kao njegov privatni sekretar i bio smatran od strane Litona kao začetnik plana za Carski skup31. Liton je izabrao Birna za svog privatnog sekretara da bi "pomogao obnovu prijateljskih i stabilnih odnosa između Indije i Avganistana i u isto vreme proklamovao indijsku carsku titulu, a za oba od tih pitanja", pisao je Birn "priznato mi je da imam posebna znanja"32. Kao što je bilo istina za mnoge vicekraljeve, Liton je došao u Indiju sa malo znanja o njoj, ili, možda još važnije, o tome kako rade vlasti u koloniji. Većina najviših činovnika Radža, uspinjala se kroz činove civilne službe, što je značilo dvadeset do trideset godina iskustva: dobro utvrđene veze među birokratijom, isto kao i dobro razvijen smisao za političke intrige. Vicekraljevi su se gorko žalili na ograničenja u primeni njihovih planova i politike diktirane političkom pozicijomu Engleskoj. Palo je u udeo vicekraljevog privatnog sekretara da oformi birokratsku kancelariju. Pitanja imenovanja, promocija, postavljenja i odlikovanja, prethodno

Kako se predstavljala vlast.

275

su prolazila kroz njegove mke. Vicekraljevi su zavisili od toga koliko njihovi privatni sekretari znaju o ličnim odnosima i stvaranju manjih gmpa unutar birokratije i od njihove sposobnosti da iskoriste efikasno vicekraljevu moć nad civilnom službom. Posle dvadeset godina iskustva na različitim činovničkim položajima, Birn je imao širok kmg poznanika među službenicima u Indiji, a zahvaljujući službovanju u Irskoj i Londonu, dobro se poznavao i sa vodećim političarima kod kuće. Planiranje Carskog skupa počelo je u tajnosti ubrzo po dolasku Litona i Bima u Kalkutu u aprilu 1876. godine. Ustanovljen je komitet u koji je uključen i T.H. Tomton, na dužnosti sekretara za spoljne poslove indijske vlade, koji je trebalo da bude odgovoran za poslove sa indijskim prinčevima i poglavicama i general major (kasnije feldmaršal) lord Roberts, načelnik intendantske službe indijske armije, koji je bio zadužen za vojno planiranje skupa. Takođe je u komitetu bio pukovnik Džordž Koii, Litonov vojni sekretar, i major Edvard Bradford iz političkog odeljenja, šef nedavno ustanovljene tajne policije. Predsednik komiteta bio je Tomas Tornton, koji je služio uglavnom na položajima u sekretarijatu pošto je bio sekretar vlade Pendžaba dvanaest godina, pre nego što je kratko bio sekretar za spoljne poslove. General major Roberts, koji je o sebi stvorio reputaciju Iogističkog stmčnjaka, bio je zadužen za planiranje kampova u Delhiju33. Lord Liton je bio prilično impresioniran Robertsonovim sposobnostima. Zbog onoga što je postigao planirajući ovaj skup, Robertson je izabran za komandanta britanskih sna-

31 Lytton to Salisbury, 12 Aug. 1876, I.O.L.R., E218/518/1, str.

367. 32 Major General Sir Owen Tudor Burne, Memories (London, 1907), str. 204, ipassim o njegovoj karijeri.

33 Field-Marshal Lord Roberts of Kandahar, Forty-one Years inlndia (NewYork, 1900), ii, str. 91-92.

276

Bemard S. Kon

ga u Avganistanu, što je predstavljalo kamen - temeljac za njegovu kasniju karijeru u Indiji i Engleskoj34. Komitet se služio idejama i sugestijama male i uticajne grupe političkih službenika, ljudi koji su mnogo godina bili u službi kao stalno nastanjeni ili kao predstavnici glavnog guvemera u vrhovnim indijskim sudovima. U najranijim fazama rada, general-major ser Henri Dermot Dali, o kome je Liton napisao da "postoji opšti konsenzus da ne postoji čovek u Indiji koji zna da upravlja domaćim prinčevima tako dobro kao Dali"35, izgleda da je bio deo gmpe. Dali je ukazivao da bi održavanje durbara na kome bi se predstavili svi važniji prinčevi bilo nemoguće zbog ljubomore i podozrivosti poglavica36. Većina političkih eksperata smatrala je da bi se 'pitanja prvenstva i zahtevi najrazličitijih vrsta, koji su sada uspavani, izvesno pojavili, i da će uslediti osećanja zavisti i uvređenosti i čak i mnogo veće teškoće'37. Liton je pokušao da razreši opoziciju političkih činovnika tihim ignorisanjem i insistiranjem da će sastanak u Delhiju biti 'Carski skup' a ne durbar. Zbog toga posebno, on se nadao da se pitanje prvenstva neće postavljati i da će se izbeći diskusije o različitim teritorijal-

34 O. T. Burne, "The Empress of India", AsiaticQuaterlyReview, iii (1887), str. 22. 35 Lytton to Salisbury, 11 May 1875, I.O.L.R., E218/518/1, str. 147. ^lbid, str. 149. 37 L. A. Knight, u svom članku, "The Royal Titles Act and In HistoricalJoumal xi, br. 3 (1968), str. 488-507, daje detalje mnogih tadašnjih zahteva za teritorijama i žalbi za koje se smatralo da mogu bitizadovoljeni na durbaru; T. H. Thomton, GeneralSirRic hardMeade (London, 1898), str. 310.

Kako se predstavljala vlast.

277

nim zahtevima, tako što će posete sa prinčevima biti pažljivo kontrolisane38. Do kraja jula 1876. godine, komitet je završio preliminarno planiranje. Plan je otkriven savetu vicekralja, a koncept prosleđen Londonu, na odobrenje Solsberiju i Dizraeliju. Na ovom stupnju, i tokom avgusta, održavana je stroga tajnost, jer se Liton bojao da će rano objavljivanje plana voditi u javno ispoljavanje nezadovoljstva u detaljima plana u indijskoj štampi - evropskoj i indijskoj - i da će uslediti debata, isto tako 'neprimerena', kao i ona koja je obeležila Akt o vladarskim titulama. Liton je očekivao da ovim skupom mnogo postigne. On se nadao da će to očigledno "postaviti autoritet kraljice nad starovremenskim tronom Mogula sa kojim imaginacija i tradicija (naših) indijskih podanika povezuje sjaj vladajuće sile"39. Stoga je doneta odluka da se skup radije održi u Delhiju, glavnom gradu Mogula, nego u Kalkuti. U to vreme, Delhi je bio relativno mali grad koji se oporavljao od razaranja za vreme pobune 1857. godine. Gradsko stanovništvo tretirano je kao pokoreni narod. Jedan od "ustupaka" proglašen na skupu u ime kraljice, bilo je ponovno otvaranje Zinat ul Musadžid-a, dugo zatvorenog "iz vojnih razloga" za javnu versku službu, i obnova Fatepuri džamije u Candi Čauku, konfiskovane 1857. godine, za potrebe deihijskih muslimana40. Izborom Delhija za mesto održavanja skupa takođe se izbegavalo povezivanje kmne sa izrazito regionalnim centrima, kao što su bili Kalkuta ili Bombaj. Delhi je imao pred38 Lyttonto Salisbury, 11 May 1876,1.O.L.R., E218/518/1, str. 149. 39 Lytton to QueenViktoria, 21April 1876,1.O.L.R., E218/518/1. 40 I.O.L.R., Political and Secret Letters from India, Jan. and

Feb. 1877, br. 24, para. 20.

278

Bemard S. Kon

nost da bude na relativno centralnoj poziciji, iako su mogućnosti za okupljanje velikog broja ljudi bile ograničene. Lociranje skupa bilo je povezano više sa britanskim nego sa mogulskim Delhijem, jer mesto koje je izabrano nije bio veliki Majdan ispred Crvene tvrđave (koja je bila očišćena i koja je danas politički ritualni centar Indije), nego ono u blizini prevoja na retko naseljenoj zemlji, koje je bilo mesto veiike pobede Britanaca nad indijskim pobunjenicima 1857. godine. Britanski logor bio je lociran na prevoju i na istoku se spuštao na reku Jamunu. Skup je trebalo da bude prilika da se poveća entuzijazam "domaće aristokratije ove zemlje čija naklonost i srčana odanost nije bila nimalo beznačajan garant stabilnosti... indijskog carstva"41. Liton je ulagao napore da razvije čvrste veze između ove "aristokratije" i krune. On je verovao da Indiju ne bi nikad zadržali samo pomoću "dobre uprave", znači, samo poboljšavanjem uslova života riot-a (zemljoradnika) strogim odmeravanjem pravde i trošenjem ogromnih suma na irigacione radove. Pretpostavljena posebna indijska prijemčivost na parade i predstave i ključna pozicija aristokratije bile su teme koje su odredile skupštinu, koja je, pisao je Liton, trebalo da ima efekta takođe i na "javno mnjenje" u Velikoj Britaniji i bila bi činilac koji bi podržao konzervativnu vladu u Engleskoj. Liton se nadao da bi uspešan skup koji bi štampa dobro propratila, i demonstriranje lojalnosti indijskih prinčeva i naroda bio dokaz mudrosti Akta o vladarskim titulama. Liton je želeo da ovaj skup bliže poveže britanske zajednice u Indiji - one koje su činili britanski službenici, kao i one neformalne - u podršci vladi. Ovo očekivanje skup nije ispunio. Guverneri Madrasa i Bombaja dali su mišljenje 41Littonto Queen Victoria, 4. May 1876,1.O.L.R., E218/518/1.

Kako se predstavljala vlast.

279

da skup ne treba održati i u jednom trenutku izgledalo je da guverner Bombaja možda neće ni doći. On je izneo argument da u Bombaju vlada glad i da je on potreban tamo; troškovi učešća članova centralne vlade ili predsedništva za učešće na skupu bili bi bolje upotrebljeni na otklanjanje gladi. Oba guvernera žalila su se zbog prekidanja svakodnevnih dužnosti koje bi izazvala obaveza da napuste svoje kancelarije sa velikim brojem službenika na dve nedelje, da bi prisustvovali skupu. Mnogi Britanci u Indiji, državni službenici i oni koji to nisu bili, i nekoliko uticajnih britanskih novina, videli su skup kao deo politike uzdizanja "cmaca" i obraćanja suviše pažnje na Induse, jer je većina datih privilegija i ljubaznosti bila upravljena prema Indusima. Liton je pisao da se suočio sa "praktičnim teškoćama zadovoljavanja evropskog činioca, koji se ispostavio kao svađalački i izbegavao teškoću davanja prednosti pokorenoj više nego osvajačkoj rasi42. Opozicija ovim planovima bila je tako jaka u Londonu i Indiji da je Liton pisao kraljici Viktoriji: ''Ako engleska kruna ikad bude imala nesreću da izgubi ogromnu i sjajnu inđijsku imperiju, to neće biti usled nedostatka naklonosti domaćih podanika Vašeg visočanstva, nego usled duha strančarenja kod kuće i nelojalnosti i nepokornosti onih članova indijske službe Vašeg visočanstva čija dužnost je da sarađuju sa Vladom ... u disciplinovanom i lojalnom izvršavanju njenih naredbi"43.

Kolonijalna sociologija i Carski skup U analitičkim terminima, cilj ovog skupa bio je da učini manifestnom i ubedljivom sociologiju Indije. Zvanice su

42 Lytton to Salisbury, 30 Oct. 1876, ibid. 43 Lytton to Queen Victoria, 15 Nov. 1876, ibid.

280

Bemard S. Kon

bile izabrane na način koji je bio povezan sa idejama koje su britanski vladari imali o odgovarajućem društvenom poretku u Indiji. Iako je naglasak bio stavljen na prinčeve kao feudalne vladare i "prirodnu aristokratiju", skup je takođe trebalo da obuhvati i druge kategorije Indusa, "domaću gospodu", "vlasnike zemlje", "izdavače i novinare" i "reprezentativne ljude" različitih vrsta. U 1870-im godinama, kontradikcija u britanskoj teoriji sociologije Indije postala je očigledna. Neki pripadnici vladajuće britanske grupe gledali su na Indiju kao na feudalno društvo koje se sastojalo od feudalnih zemljoposednika, vladara i seljaka. Drugi Britanci su videli Indiju kao društvo u promenama, koje je bilo sastavljeno od različitih zajednica. Te zajednice su mogle biti velike i donekle amorfne, na primer hindu / muslimani / Siki / hrišćani / animisti; mogle su se donekle poklapati sa regionima, na primer Bengali i Gudžarati; mogle su da predstavljaju kaste kao Bramani, Radžputi, Banijasi; ili su mogle da se zasnivaju na kriterijumima obrazovanja i zanimanja, drugim rečima, jednu od zajednica su mogli da predstavljaju i pozapadnjačeni Indusi. Oni engleski vladari koji su videli Indiju kao sačinjenu od zajednica, težili su da je kontrolišu kroz određivanje njihovih "predstavnika", vođa za koje su mislili da govore u ime, i kojisu mogli da uobliče odgovore od svojih zajednica. Prema feudalnoj teoriji, postojala je "domaća aristokratija" u Indiji. Liton je, u nameri da definiše i reguliše tu aristokratiju, planirao osnivanje Tajnog saveta i Instituta za heraldiku u Kalkuti. Tajni savet trebao je da bude isključivo savetodavan, sazivan od strane vice kralja "koji bi njegovo delovanje držao potpuno pod svojom kontrolom"44. Litonova namera je bila da uspostavi tajni savet tako da "omogući vi44 Lytton to Salisbury, 30 July 1876, ibid, str. 318.

Kako se predstavljala vlast.

281

cekralju, dok pravi paradu od konsultovanja domaćeg mišljenja da nadvlada domaće članove, a ipak da osigura prestiž njihovog prisustva i pristanka"45. Plan o tajnom savetu za Indiju ubrzo se susreo sa konstitucionalnim problemima i sa opozicijom indijskog saveta u Londonu. Da bi se ustanovilo ovakvo telo, bio je potreban parlamentarni akt, a parlament nije zasedao tokom leta i jeseni 1876. godine Rezultat, objavljen na skupu, bio je imenovanje dvadeset "caričinih savetnika" s namerom da "s vremena na vreme u stvarima od značaja, traže mišljenje i savet od prinčeva i drugih vladara, povezujući ih na taj način sa vrhovnom vlašću"46. Institut za heraldiku u Kalkuti trebalo je da bude indijski ekvivalent britanskog Instituta za heraldiku u Londonu, koji bi zaista ustanovio i uredio feudalne titule za Indiju. Indijske titule predstavljale su za britanske vladare mučno pitanje još od ranog XIX veka. Englezima je izgledalo da nema čvrste lineamo određene hijerarhije ili nekog drugog uobičajenog sistema titula, kakav je Britancima bio blizak u njihovom sopstvenom društvu. Izgleda da su Indusi koristili nasumice titule koje su se smatrale kao kraljevske, kao radža, maharadža, navab, ili bahadur, i one nisu bile u vezi sa stvarnom kontrolom nad teritorijama ili funkcijom ili hijerarhijskim sistemom statusnih razlika. Usklađen sa osnivanjem Instituta za heraldiku bio je plan da se na carskom skupu predstavi devedeset vodećih indijskih prinčeva i drugih vladara sa velikim zastavama ukrašenim njihovim grbovima. Ove zastave bile su u obliku štita u evropskom stilu. Porodični grbovi su takođe bili evropski sa heraldičkim oznakama koje su proizlazile iz istorije određene kraljevske porodice. Predstavljanje "isto45 Ibid, str. 319. 46 Gazette oflndia, Extraordinary, 1Jan. 1877, str. 11.

Bemard S. Kon

Kako se predstavljala vlast..

rije" na porodičnim grbovima obuhvataio je mitsko poreklo porodica, događaje koji su povezivali vladarske domove sa mogulskom vlašću, i posebno, one aspekte prošlosti koje su prinčeve i druge vladare vezivale za englesku vlast. Zastave su bile predstavljene na Carskom skupu indijskim prinčevima koji su na njemu bili prisutni. To je bila zamena za prethodnu mogulsku praksu razmene nazara (zlatnici) i peshkasha (dragocenosti) za khelate (počasne odore) koja je obeležila potonju britansku praksu durbara. Eliminišući ono što su bili rituali inkorporacije, Britanci su dovršili proces redefinisanja odnosa između vladara i onih kojima se vlada započetog sredinom XVIII veka. Ono što je bio sistem vlasti baziran na inkorporaciji potčinjenih osobi cara, sada je bio izraz linearnog hijerarhijskog reda u kome je poklanjanje svilene zastave činilo indijske prinčeve legalnim predstavnicima kraljice Viktorije. Prema engleskoj zamisli ovog odnosa, indijski prinčevi postali su engleski vitezovi i trebalo bi da budu pokorni i poklone kraljici svoju odanost. Liton je bio svestan da bi neki od iskusnijih i tvrdoglavijih službenika, koji su služili u Indiji, i sada bili članovi državnog sekretarijata za indijski savet, videli prezentaciju zastava i osnivanje Instituta za heraldiku kao nešto "trivijalno i smešno"47. Liton je smatrao da bi ovakva reakcija bila ogromna greška. "Politički govoreći", pisao je Liton, "indijski seljaci su inertna masa. Ako se ona ikad pokrene, pokrenuće se zbog poslušnosti, ne prema svojim britanskim dobročiniteljima, nego prema svojim domaćim prinčevima i poglavicama, koliko god ovi mogli biti tiranski"48. Drugi mogući politički predstavnici "domaćeg načina mišljenja" bili su oni na koje se Liton prezrivo osvrtao kao

na "Babune" koji su bili naučeni da pišu "polubuntovničke članke u domaćoj štampi i koji nisu predstavljali ništa drugo osim anomalije sopstvene pozicije"49. On je osećao da indijski vladari i prinčevi nisu, prosto, bili nosioci titula, nego "moćna aristokratija" čije bi se saučesništvo moglo osigurati i efikasno iskoristiti od strane Britanaca u Indiji. Pored toga što ima moć nad masama, indijskom aristokratijom se lako upravlja, ako joj se obrati na pravi način, jer "na njih se lako utiče pomoću osećanja, a podležu uticaju simbola kojima činjenice ne odgovaraju sasvim"50. "Britanci bi, nastavio je Liton, mogli da zadobiju "njihovu odanost, a da mi ne umanjimo ni najmanje svoju moć"51. Da podupre svoj stav, Liton je naveo britansku poziciju u Irskoj i posebno novije iskustvo sa Jonskim Grcima koji su, ne podnoseći "dobru vladavinu" koju im je podarila britanska vlast, sa mnogo entuzijazma prepustili sve ove prednosti u zamenu za ono što je on označio kao "nešto malo platna za zastavu u grčkim bojama". On je dodao, da podvuče svoj stav o indijskoj aristokratiji, da "što više idete na Istok, značaj platna za zastavu postaje sve veći"52.

282

47 Lyttonto Salisbury, HMay 1876,I.O.L.R.,E218/518/l,str. 149. 48 Ibid.

283

Ozakonjenje kolonijalne sociologije Indije: zvanice na Carskom skupu Na centralnoj pozornici, prema zamisli organizatora skupa, bila su šezdeset tri princa koja su se pojavila u Delhiju. Liton ih je opisao kao vladare nad 40 000 000 Ijudi, koji drže teritorije veće nego što su Francuska, Engleska i ' Ibid. ' Ibid, str. 150. 1 Ibid. lIbid.

Bemard S. Kon

Kako se predstavljala vlast..

Italija53. Drugi vladari i trista "titulamih vladara i domaće gospode" koji su bili prisutni, viđeni su kao "cvet indijskog plemstva". Lord Liton je napisao:

Indije. "Vladari" i "bivši vladari" bili su fosilizirana otelotvorenja prošlosti koju su stvorili britanski osvajači u kasnom XVIII i ranom XIX veku. Čitava ova istorija bila je sakupljena u Delhiju kako bi objavila, uvećala i slavila britansku vlast koja je bila predstavljena u ličnosti njihovog vladara55. Spoj prošlosti i sadašnjosti bio je obznanjen u prvom zvaničnom proglasu Carskog skupa, u kome je objavljeno da će među onima koji će biti pozvani biti i "oni prinčevi, vladari i plemići u čijim ličnostima se dvosmislenostprošlosti povezuje sa prosperitetom sadašnjosti"56. Različitost Indusa iz svih krajeva carevine i čak nekih Azijata iz krajeva izvan njenih granica, bila je viđena kao potvrda neophodnosti britanske carske vlasti. Vicekralj, koji je zastupao kraljicu, predstavljao je jedini autoritet koji bi mogao da održi na okupu veliku različitost inherentnu "kolonijalnoj sociologiji". Jedinstvo carstva doslovno se smatralo kao nešto što su omogućili nadređeni i od boga blagosloveni britanski vladari u Indiji. U govorima koji su karakterisali desetodnevne aktivnosti skupa raznovrsnost je često spominjana. Na državnom banketu pre skupa, na kojem je prisustvovala mešovita publika Indusa u svojim "nošnjama" i Britanaca u frakovima i uniformama, Liton je izjavio da, ako neko želi da spozna značenje carske titule, sve što treba da uradi je da "pogleda oko sebe" i vidi "mnogobrojnost tradicija (carstva) isto kao i njenog stanovništva, skoro neograničenu raznovrsnost rasa koje je nastanjuju, i verovanja koja su uobličila njihove karaktere"57.

284

Među njima su bili princ od Arkota i princeza od Tandžore iz madraske vrhovne uprave; maharadža Ser Džai Mangal Sing, i nekoliko važnijih Talukdara od Ouda; četrdeset predstavnika najuvaženijih porodica Severozapadne provincije, potomaka bivše kraljevske porodice od Delhija; potomci Sadocaija od Kabula, i Alora poglavice Sinda, Sik Sardari iz Amritsara i Lahore, Radžputi iz Kangra Hilsa; polunezavisni poglavica od Amba, na hazarskoj granici, izaslanici Čitrala i Jasina, koji su došli vozom maharadže od Džamua i Časmere; Arapi iz Pešavara, Pata poglavice iz Kohata i Dedžarata; Biluh Tomduis iz Dera Gazi Kana; vodeći građani Bombaja; Gond i Madžarata plemići iz Centralnih provincija; Radžputi iz Adžmere i domaći stanovnici Burme, Centralne Indije, Mišora i Baroda.54 Za Litona i Engleze, litanija imena, titula i mesta otelotvoravala je ovaj skup. Engleski posmatrači skupa stalno su primećivali egzotična imena, 'varvarske' titule i iznad svega elaboriranu raznovrsnost odeće i izgleda. Lista zvanica uključivala je predstavnike mnogih razvlašćenih indijskih kraljevskih porodica, kao što je najstariji sin "bivšeg kralja Ouda", unuk Tipu sultana i članovi "bivše kraljevske porodice od Delhija" (kuća mogulskog imperatora). Prisustvo ovih potomaisa nekadašnjih velikih vladarskih kuća Indije unelo je nešto od ukusa rimskog trijumfa na ovaj skup. Britanska zamisao indijske istorije na taj način je bila ostvarena kao vrsta "živog muzeja" sa potomcima engleskih saveznika i neprijatelja koji su prikazivali period osvajanja 53 I.O.L.R., Political and Secret Letters from India, Feb. 1877, br. 24, para. 5. S4Ibid.

285

55 Za spisak najvažnijih zvanica, videti, ibid, encs. 1 i 2. 56 Gazette oflndia, Extraordinary, 18 Aug. 1876. 57 I.O.L.R., Political and Secret Letters from India, Jan. and

Feb. 1877, br. 24, enc. 11, "Speech of Lord Lytton at State Banquet".

286

Bemard S. Kon

Kolonijalna sociologija Indije bila je bez sumnje učvršćena i strogo rangirana i uređena. Sistem klasifikacije bio je baziran na višestrukim kriterijumima, koji su se menjali tokom vremena i od regiona do regiona Indije. U osnovi klasifikacije bile su dve vrste kriterijuma, jedni za koje su engleski vladari verovali da su "prirodni", na primer, kasta, rasa ili religija, i drugi, socijalni kriterijumi koji su mogli da obuhvate uspešnost, obrazovanje - i zapadno i indijsko, finansiranje radova od javnog značaja, činove lojalnosti koji su izvršeni u korist njihovih engleskih vladara, i porodične istorije koje su viđene kao poreklo i genealogija. Ono što su Englezi smatrali "prirodnom aristokratijom" Indije ponekad se suprotstavljalo kategoriji "domaće gospode" čiji je status bio baziran pre na onome što su činili (društveni kriterijumi), nego na njihovom poreklu (prirodni kriterijumi). Većina od dvadeset dva Indusa koji su bili pozvani od strane bengalske vlade kao "domaća gospoda" bili su veliki vlasnici nad zemljom koji su kontrolisali prostrane posede kao Hatva, Darbanga i Dumroan u Biharu, ili ljudi kao što je Džai Mang Sing od Mongira, koji je obavljao službu verno za vreme Santalovog odmetništva i Sepojeve "Pobune'68. Madraski kontingent "plemića i domaće gospode" predvođen je potomcima dva svrgnuta vladara: princa od Arkota i kćerke poslednjeg maharadže od Tandžora. Uz velike zemljoposednike iz uprave Madrasa, Indusi - članovi Madraskog zakonodavnog saveta i dva indijska niža građanska službenika bili su među zvaničnim gostima. Bombajski kontingent "plemića i domaće gospode" bio je najraznovrsniji i očigledno probran prema kvalitetima za reprezenta58 I.O.L.R., Political and Secret Letters from India, Jan. a Feb. 1877, br 24., enc. 2.

Kako se predstavljala vlast.

287

ciju. Grad Bombaj poslao je dva Parsija od kojih je jedan ser Džamesetdži Džadžibou, bio jedini Indus u to vreme koji je imao naslednu englesku titulu, i bio proglašen od strane engleske vlade prvim čovekom bombajske Parsi zajednice. Uz to, tamo se nalazio i vodeći trgovac, koji je smatran "reprezentativnim članom muhamedanske zajednice", državni branilac vrhovnog suda Bombaja i još jedan uspešan advokat. S tačke gledišta "zajednica" kosmopolitskog Bombaja, tamo su bila dva Parsija, dva Maratha, Gudžarati i Musliman. Iz ostalih krajeva došlo je nekoliko velikih zemljoposednika, sudija nižeg suda, zamenik poreznika, profesor matematike sa koledža Dekan, i prevodilac za orijentalne jezike pri bombajskoj vladi59.

Logistika i planiranje u materijalnom svetu: kampovi, amfiteatar i ukrasni motivi Do kraja septembra 1876. godine spiskovi gostiju su bili spremni i zvanični pozivi poslani. Planiranje je sada preusmereno na pripreme za skup u sferi realnog, na lociranje i pripremu mesta za kampove, koji je trebalo da obezbede uslove života za preko 84 000 ljudi koji su se okupljali u Delhiju kasno u decembru. Kampovi su se širili u polukrugu od pet milja, uzimajući železničku stanicu u Delhiju kao polaznu tačku. Priprema terena zahtevala je raščišćavanje stotinu sela, čija je zemlja zakupljena, a seljaci sprečeni da poseju zimsku setvu. Znatan napor bio je uložen u to da se razvijaju mreže puteva i snabdevanje vodom, organizuje nekoliko bazara i stvore odgovarajući sanitarni uslovi. Kao i uvek u slučaju velikih okupljanja Indusa u XIX veku, Britanci su bili veoma zabrinuti zbog 59Ibid.

288

Bemard S. Kon

mogućnosti izbijanja epidemije, pa su preduzete obimne medicinske mere opreza. Trebalo je regrutovati radnu snagu, od koje je veći deo poticao iz sela koja su bila premeštena zbog korišćenja njihovih polja za kampove. Stvame pripreme za građenje kampova počele su 15. oktobra, a za celu stvar je bio zadužen general-major Robertson. Indijskim vladarima koji su bili pozvani date su instmkcije da donesu svoje šatore i opremu; redovi vožnje trebalo je da budu sređeni da transportuju hiljade slugu i životinja koje su pratile vladare. Stroga ograničenja su postavljena u vezi broja pratilaca koji su mogli da se nalaze uz svoje gospodare. Broj pratilaca dozvoljen svakom vladam zasnivao se na broju počasnih plotuna. Za one počastvovane sa 17 ili više, bilo je dozvoljeno 500; za one sa 15 - 400, za 11 - 300, sa 9 - 200, a za one feudalce koji nisu imali počasnu paljbu, stotinu60. Oni koji su planirali skup, procenili su da će broj indijskih vladara i njihovih pratilaca iznositi ukupno 25 600, ali posle ovog događaja procenjeno je da je bilo 50 741 Indus u njihovim sopstvenim kampovima, 9 741 Indus u carskim kampovima kao službenici, sluge i pratioci, i još 6 438 u "mešovitim kampovima" kao što su oni za policiju, poštu i telegraf, carski bazar i kamp za posetioce61. Isključujući kampove za vojsku koja je bila prisutna na skupu - njihov broj je otprilike bio 14 000, bilo je 8 000 šatora podignutih u i oko Delhija za smeštaj gostiju. Po svemu sudeći, bilo je bar 84 000 ljudi prisutno na skupu, od kojih su 1 169 bili Evropljani.

60 I.O.L.R., Imperial Assemblage Proceedings 8 , 15 Sept. 1876, Temple Papers, Euro. MSS. F86/166. 61 Procene su date u I.O.L.R., Political and Secret Letters from India, 6 Aug. 1877, br. 140. enc. 8 .

Kako se predstavljala vlast.

289

Centralni carski kamp se protezao jednu i po milju, sa pola milje u širinu, u ravnici se spajajući sa severoistočnom stranom delhijskog prevoja i pokrivao teren kasarne iz perioda pre pobune. Vicekraljev kompleks gledao je na glavni put, tako da bi pristup bio lak za veliki broj posetilaca, Evropljana i Indusa, koje bi on primio u audijenciju. Viler, zvanični istoričar ovog skupa, opisao je vicekraljeve šatore kao platnene kuće, a paviljon - ogromni šator za durbar - "kao Palatu"82. U ovom šatom vicekralj je držao dvorski prijem, sedeći na vicekraljevskom prestolu na uzdignutoj platformi, iza kojeg je visila slika kraljice Viktorije strogog izgleda, odevene u crno, kako posmatra tok događaja. Ispred njega bio je raširen ogroman vicekraljevski ćilim, sa grbom imperijalnih vlasti u Indiji. Stolice su bile raspoređene na ćilimu u gmbom polukmžnom obliku, za članove njegovog osoblja, i važne pratioce vladara koji su došli da izraze poštovanje nedavno proglašeni carici i njenom vicekralju. Ceo prizor bio je blistavo osvetljen lampama na gas. Ulogoren odmah na desnoj strani od vicekralja bio je guverner Bombaja, a sa njegove leve strane guverner Madrasa; zatim su sledili šatori guvernera-pomčnika. Na jugoistočnom delu carskog kampa, bili su kampovi glavnog zapovednika indijske armije i komandanata armija Bombaja i Madrasa koji su se graničili sa vicekraljem i guvernerom Madrasa. Ovi su imali svoje sopstvene ulaze i bili skoro isto tako prostrani kao kamp vicekralja. Iza kampova vicekralja, guvemera i guvemera-pomčnika bili su kampovi glavnih komesara, stanovnika Hiderabada i agenata glavnog guvemera za Centralnu Indiju, Barodu i Radžputanu. 82 J.Talboys Wheeler, The History of the Imperial Assemblage at Delhi (London, 1877), str. 47.

290

Bemard S. Kon

Pristup ovim drugim bio je preko unutrašnjih puteva, jer oni nisu bili okrenuti prema ravnici na spoljnoj strani. Razasuti po ravnici na razdaljini od 1 do 5 milja bili su kampovi Indusa, organizovani prema regijama. Na istočnoj strani prevoja u plavnoj dolini reke Juma i najbliže carskom kampu, bili su kampovi Nizama od Hiderabada, Gackwara od Baroda i maharadže od Misore. To su bili "posebni domaći kampovi". Prema prednjoj strani carskog kampa bili su kampovi vladara Centralne Indije, od kojih je kamp maharadže Sindija od Gwalior-a bio najbliži onom vicekraljevom. Dve i po milje na jug bili su kampovi vladara Severoistočne provincije Bombaja i Centralne provincije. Nanizani duž zapadnih i južnih zidova grada Delhija bili su vladari Pendžaba, pri čemu je počasno mesto dato maharadži od Kašmira, koji je na razdaljini od dve milje bio najbliži carskom kampu. Vladari Radžputana bili su ulogoreni 5 milja niz Gurgoan Roud, upravo južno od carskog kampa. Pet i po milja niz Kutub Roud bili su kampovi Outd Tulukdarsa. Bengalski i madraski plemići bili su na razdaljini od glavnog kampa najviše do jedne milje. Postojao je upadljiv kontrast između planova evropskih i indijskih kampova. Evropski kampovi bili su vrlo dobro sređeni, sa pravim ulicama i šatorima pod konac na svakoj strani. Trava i cveće bili su raspoređeni tako da dodaju karakterističnost Engleske koju su Britanci nosili sa sobom po celoj Indiji. Sadnice su obezbeđivale botaničke bašte u Saharanpuru i Delhiju. U indijskim kampovima mesta su bila obezbeđena za svakog vladara kome je onda bilo prepušteno da uredi svoj kamp u svom sopstvenom stilu. U očima Evropljana, indijski kampovi su bili bučni i neorganizovani, ognjišta su naizgled postavljena nasumice, a mešavina ljudi, životinja i kola ometala je lako kretanje. Pri

Kako se predstavljala vlast.

291

svemu tome, većina evropskih posmatrača komentarisala je kako su indijski kampovi bili puni života i boja63.

Kontrast između carskog kampa i drugih kampova ostavio je izvestan utisak na neke od Indusa. Ser Dinkar Rao, koji je bio Sindijin detvan predsednik vlade, komentarisao je kod jednog od Litonovih pomoćnika: 'Da bi neko razumeo zašto Englezi jesu i moraju obavezno da ostanu gospodari Indije, treba samo da se popne na kulu sa zastavom (najvišu tačku sa koje se pruža pogled na kampove) i da pogleda odozgo ovaj divni kamp. Da primeti metod, red, čistoću, disciplinu, perfekciju cele organizacije i smesta će prepoznati suštinu svakog prava da se vlada i upravlja koje jedna rasa može da ima nad drugima"64. Mnogo je preuveličavanja i verovatno nešto sopstvenog interesa u tvrdnji ser Dinkara Rao-a; međutim, on u stvari ukazuje na jednu od glavnih stvari koje su Liton i njegovi pomoćnici želeli da postignu ovim skupom, što je trebalo da predstavlja prirodu britanske vladavine kako su je oni zamišljali, i to je bilo ono što je ovaj kamp predstavljao u njihovoj sopstvenoj teoriji vladanja: red i disciplinu, što je u njihovoj ideologiji predstavljalo neophodan deo sistema kolonijalne uprave.

Amfiteatar i pravo prvenstva Od početka planiranja, pitanje rasporeda sedenja za indijske vladare smatralo se kao najvažnije pojedinačno pitanje na kome je počivao uspeh Carskog skupa. Kao što 63 Wheeler, op. cit, str. 47. 64 Citirano u Lady Betty Baflour, Tbe History of Lord Lytton's

Administration, 1876-1880 (London, 1899), str. 123.

292

Bemard S. Kon

smo videli, problemi prava prvenstva koji su prema mišljenju eksperata kao što je Dali stvarali tenzije u vezi durbara morali su da budu izbegnuti. Promena termina durbar u skup omogućila je Litonu da ovo uradi. On je insistirao da skup ne bude sličan durbaru "po ugovaranjima iii ceremonijama ili bilo kakvim susretima koji se uobičajeno tako nazivaju"65, pošto aktuelni ritual proglašavanja nove titule ne bi bio pod šatorom nego "na otvorenom prostoru, čime bi se oslobodilo pitanja prvenstva, razmene poklona i drugih pratećih pojava običnog durbara"66. Oni koji su planirali Carski skup došli su na ideju o jedinstvenom rešenju rasporeda sedenja na njemu. Odlučeno je da će prinčevi sedeti u polukružnom gledalištu, grupisani prema regijama od severa do juga. Vicekralj bi sedeo na podijumu na vicekraljevskom prestolu, okružen samo pripadnicima najužeg osoblja i članovima porodice. Postolje je bilo tako postavljeno da su svi Indusi, bar oni u prvom redu, bili podjednako udaljeni od ličnosti vicekralja. Stoga niko nije mogao da tvrdi da je superioran nad kolegama - drugim vladarima. Gledalište je trebalo da bude podeljeno prema provincijama ili ustanovama sa izuzetkom Gaekwar-a od Baroda, Nizama od Hiderabada i maharadže od Misore, koji bi bili u posebnom centralnom delu sa sedištima. Svaki od glavnih geografskih delova imao je poseban ulaz, i kako je pravo prvenstva za svaku geografsku jedinicu prilično dobro razrađeno, neće se postaviti, mislili su planeri, pitanje međuregionalnog prvenstva. Postojao je poseban put koji je omogućavao pristup ulazima, i propisano vreme ulazaka. Evrop65 Lytton, "Memorandum", I.O.L.R., Imperial Assemblage Proceedings 8 , 15 Sept. 1876, Temple Papers, Euro. MSS. F86/166, para. 16. 66 Ibid.

Kako se predstavljala vlast.

293

ski zvaničnici trebalo je da sede pomešano među Indusima, na primer general poručnik Pendžaba sa prinčevima i uglednim ličnostima Pendžaba, a general posrednik za Radžputanu kao i različiti predstavnici koji su tu stalno nastanjeni, među vladarima iz istog regiona. Liton je pisao: "Vladari se ne protive toliko da budu raspoređeni da sede u grupama svojih sopstvenih nacionalnosti i provincija, kao tome da budu pomešani i klasifikovani sa onima iz drugih provincija, kao na durbaru. Svaki vladar bi iz tog kampa produžio do podijuma određenog za njega u posebnoj povorci sa slonovima, na vreme da primi vicekralja"67. Osim paviljona za sedenje, nasuprot njemu bila su podignuta dva stajališta za pratioce i druge posetioce. Veliki broj vojnika iz indijske armije i prinčevskih armija stajao je u polukružnim redovima licem prema paviljonu, kao što su činile sluge i drugi Indusi. Izmešan sa posmatračima bio je veliki broj slonova i konja sa konjušarima i mahoutima (jahačima). Da bi naglasili jedinstvenost događaja, oni koji su planirali skup su osmislili opšti crtani motiv koji bi mogao da se nazove 'Viktorijansko feudalno". Lokridž Kipling, otac Radjarda Kiplinga, i direktor umetničke škole Lahor, beznačajni pre-Rafaelist, i, da uzmemo njegov sopstveni opis, "monumentalni keramičar", bio je generalno zadužen za kreiranje uniformi i dekoracija za skup. Veliki podijum za vicekralja bio je podignut licem prema paviljonu u obliku heksagrama tako da je svaka strana bila duga 40 stopa, a ukupan obim 2 2 0 stopa; njegova zidana osnova bila je visoka 10 stopa. Postojalo je široko 67 Ibid, para. 18; videti takođe Thornton, op. cit., dodatak poglavlju21,'Noteonthe Arrangement of the Imperial Assemblage'.

294

Bemard S. Kon

stepenište koje je vodilo na platformu na kojoj je bio postavljen vicekraljev tron. Iznad podijuma bio je veliki baldahin. Stubovi koji su nosili baldahin bili su okićeni lovorovim vencima, carskim krunama, figurama orlova koje su imale funkciju odvoda za vodu, barjacima sa krstom sv. Đorđa i Union Džekom. Sa baldahina se spuštao izvezeni friz, koji je prikazivao ružu, detelinu i čičak sa indijskim lotosom. Sa stubova koji su držali baldahin visili su takode i štitovi sa harfom, simbolom Irske, uspravljenim lavom, simbolom Skotske i tri lava, simbolima Engleske. Polukružni paviljon od 800 stopa u kome su vladari i visoki vladini službenici sedeli bio je ukrašen fleurs-de-lis-om* i pozlaćenim kopljima, koja su podupirala šator i prikazivala carsku krunu. Duž zadnjih greda bile su istaknute velike svilene zastave sa grbovima prinčeva i poglavica. Nisu svi posmatrači ovog prizora bili impresionirani. Val Prinsep, slikar kome je bilo povereno da naslika sliku ovog prizora, što je trebalo da bude kolektivni poklon prinčeva njihovoj novoj carici, bio je zaprepašćen onim što je smatrao pokazivanjem lošeg ukusa. Videvši scenu, zapisao je: "O užasa! Šta to imamda naslikam? Nešto što grozotom prevazilazi Kristalnu palatu... [sve] je u gvožđu, zlatu, crvenom, plavom i belom... Vicekraljev podijum je vrsta purpurnog hrama visokog 80 stopa. Nigde nema tako pretencioznog, a jeftinog ornamenta, niti lošijeg ukusa"68. On je nastavljao:

* tri ljiljana (francuski grb) (Prim. prev.) 68 Val. C. Prinsep, Imperial India: An Artist's Joumal (Lo don, 1879), str. 20.

Kako se predstavljala vlast.

295

su ornament na ornament, boju na boju. (Vicekraljev podijum) je kao vrh torte od 12 spratova. Gobleni su pričvršćivani na kamene ploče, a limeni štitovi i sekire za borbu su svucia. Veličina (ukupne strukture ovog mesta) daje utisak ogromnog cirkusa, a dekoracije su u skladu s tim"69. "Nagomilavali

Carski skup Na dan 23. decembra, sve je bilo spremno za dolazak centralne figure Carskog skupa, vicekralja Lorda Litona. Osamdeset četiri hiljade Indusa i Evropljana zauzelo je mesta u svojim kampovima smeštenim na velikom prostoru, putevi su bili spremni i sve pripreme na mestu događaja završene. Trebalo je da skup traje dve nedelje; njegov cilj bio je da označi da kraljica Viktorija ima pravo na carsku titulu "Kaiser-i-Hind". Titulu je predložio G. V. Lajtner, profesor orijentalnih jezika i upravitelj državnog koledža u Lahoru. Lajtner je po rođenju bio Mađar, i započeo karijeru kao orijentalista i prevodilac pri engleskoj armiji za vreme krimskog rata. Obrazovao se u Konstantinopolju, na Malti, i na Kings Koledžu u Londonu, pre nego što je otišao u Lahor 1864. godine70. Lajtner je dokazivao da je termin "kajzer" bio dobro poznat domaćem stanovništvu Indije, pošto je korišten od strane muhamedanskih pisaca u odnosu na rimskog cara, pa bi stoga vladar Vizantijskog carstva trebalo da se naziva "Kaiser-i-Rum". U sadašnjim uslovima, kada postoji britanski vladar u Indiji, titula je bila prigodna, mislio je Lajtner, jer je spretno kombinovala rimsku carsku titulu "Caesar" sa nemačkom "Kaiser" i ru69 Ibid, str. 29. 70 G.W. Leitner, Kaiser-i-Hind: The Only Appropriate Transla-

tionoftheTitleoftheEmpressoflndia (Lahore, 1876), str. 11-12.

296

Bemard S. Kon

skom "car". U indijskom kontekstu to bi bilo jedinstveno i ne bi nosilo rizik da ga Indusi pogrešno izgovaraju, kao što je to bilo sa titulom imperatorka, niti bi povezivalo britansku vlast sa tako istrošenim titulama kao šah, padišah i sultan. Ono je takođe izbegavalo direktno povezivanje i sa hindu ili muslimanskim titulama71. Lord Liton je sugerisao lordu Solsberiju kasno u julu 1876. godine, pošto su on ili Birn pročitali Lajtnerov pamflet, da je "Kaiser-i-Hind sasvim blizak orijentalnom umu" i "široko priznat" u Indiji i Centralnoj Aziji kao "simbol imperijalne moći". Osim toga, titula je bila ista na sanskritu i arapskom, "zvučna" i nije "bila istrošena upotrebom, niti je neka druga kruna polagala isključivo pravo na nju od vremena rimskih Cezara". Liton je prepustio Solsberiju da napravi konačni izbor u vezi indijske titule kraljice Viktorije72. Solsberi se složio sa upotrebom Kaiser-i-Hind i to je bilo na odgovarajući način zvanično saopšteno u Tajmsu 7. oktobra 1876. godine. Titula je izazvala kritike da je beznačajna, koje je uputio uvaženi orijentalista R. C. Kaldvel, a Mir Aulad Ali, profesor arapskog i urdu jezika na Triniti Koledžu, Dablin, smatrao je da je bila "apsurdna", pošto je stvarala sliku "evropske dame odevene delimično u arapsku, delimično u persijsku odeću karakterističnu za muškarce, sa indijskim turbanom na glavi"73. Litonov dolazak na železničku stanicu Delhi predstavljao je zvaničan početak skupa. On je sišao iz vagona sa svojom ženom, dve male kćerke i najbližim saradnicima, 71 Ibid, str. 9. 72 Lytton to Salisbury, 30 July 1876, I.O.L.R., E218/515, str.

321-322. 73Athenaeum, no. 2559 (11 Nov. 1876), str. 624-625; br. 2561 (25 Nov. 1876), str. 688-689.

Kako se predstavljala vlast.

297

održao kratak pozdravni govor okupljenim indijskim vladarima i visokim vladinim službenicima, žustro stegao ruku nekolicini od njih i zatim se udaljio da bi se popeo na jednog od slonova u povorci koja je trebalo da ga prati. Lord i ledi Liton sreli su u srebrnoj nosiljci izrađenoj za posetu princa od Velsa, prethodne godine, postavljenoj na leđa slona za koga se smatralo da je najveći u Indiji, i čiji je vlasnik bio Radža od Banaresa. Povorka, predvođena konjičkim trupama, kretala se kroz grad Delhi prema Crvenoj tvrđavi, napravila je krug oko Džama Masdžid-a i nastavila prema severozapadu i kampovima na prevoju. S obe strane puta kuda se povorka kretala stajali su vojnici indijske armije, Indusi i Britanci, a izmešane sa njima bile su jedinice prinčevskih državnih armija, koje su bile opremljene "srednjovekovnim" naoružanjem i nosile indijsko oružje. Liton je primetio da ovi domaći vojnici predstavljaju "najupečadjiviju i najkarakterističniju pojavu... živopisno i raznovrsno prikazivanje neobičnog oružja neobičnih uniformi i ljudi neobičnog izgleda"74. Trebalo je tri sata da povorka prođe kroz grad do kampova. Kako su vice-kralj, njegovi saradnici i drugi britanski zvaničnici prolazili, neki od slugu indijskih prinčeva ulazili su u povorku iza njenog zvaničnog dela. Međutim, niko od prisutnih prinčeva ili uglednih indijskih ličnosti nije jahao u povorci. Kao što je nalagala njihova uloga tokom celog događaja, oni su bili tu da prime milost i čast koju im daje njihova carica, i da posmatraju šta Britanci rade u ime nje kao monarha Indije. Nedelja između dolaska lorda Litona i svečanog otvaranja i dana Carskog skupa održanog da bi na njemu bila 74 Lytton to Queen Victoria, I.O.L.R., Letters Despatched to the Queen, 12 Dec. 1876 to 1Jan. 1877, E218/515/2.

298

Bemard S. Kon

pročitana proklamacija Viktorijinog penjanja na carski tron 1. januara 1877. godine, bila je ispunjena audijencijama koje je Liton priredio za vodeće vladare, kao i različitim prijemima i večerama za istaknute posetioce i učesnike. Sve u svemu Liton je priredio 120 audijencija za vreme koje je proveo u Delhiju, uključujući uzvratne posete mnogim prinčevima i primio je nekoliko delegacija koje su donosile pismene molbe i izraze lojalnosti novoj carici75. Najvažniji od ovih susreta bili su oni državni za prinčeve u vicekraljevom šatoru za primanja. Princ bi se pojavio u određeno vreme zajedno sa nekim od svojih pratilaca. Na ulazu, u zavisnosti od njegovog tačno određenog statusa, vicekralj bi ga pozdravio i predstavio mu njegov grb, izvezen i pričvršćen na veliki svileni barjak. Znamenja na grbovima indijskih vladara osmislio je Robert Tejlor, bengalski civilni službenik, i amater heraldičar. Tejlor je prvi put osmislio grbove za indijske vladare prilikom poseta vojvode od Edinburga 1869. i Princa od Velsa 1876. godine. Lord Liton je sada odlučio da osim onih koje je Tejlor već izradio, treba da se izradi još osamdeset. Simboli koje je Tejlor izradio bili su u vezi sa njegovom zamišlju o mitskom poreklu različitih vladarskih kuća, njihovom identifikacijom sa određenim bogovima i boginjama, događajima u njihovoj istoriji, topografskim oblicima njihovih teritorija, ili su uključivali neki predački amblem povezan sa vladajućom kućom ili čak sa više njih. Većina grbova Radžputa imala je sunce koje je simboliziralo njihovo poreklo od Rame. Svi vladari Sika iz Pendžaba su na zastavama imali vepra. Boja u pozadini simbola je takođe mogla da se upotrebi da denotira regionalnu grupu vladara. Neki su imali posebnu vrstu drveta ili biljke koja je za odre75 Thornton, op. cit, str. 305.

Kako se predstavljala vlast.

299

đenu kuću imala značenje svetog. Čak su i događaji u vreme Pobune bili predstavljeni, ako su ukazivali na lojalnost Britancima. Izgleda da je povremeno Tejloru ponestajalo mašte. Kašmir, koji su Britanci stvorili kao tampon-državu 1854. godine, postavljajući maharadžu nad teritorijama koje je prethodno držao jedan broj drugih vladara, trebalo je da se zadovolji trima talasastim linijama koje su predstavljale tri venca Himalaja i trima ružama koje su predstavljale lepotu kašmirske doline. Grbovi su bili vezeni na velikim svilenim barjacima 5x5 stopa, u rimskom stilu; smatralo se da indijski barjaci, koji su bili svilene duge trake, nisu odgovarajućeg oblika da bi nosili grbove novog feudalnog plemstva76. Osim predavanja barjaka i grba, najvažniji indijski feudalci bili su darovani i velikim zlatnim medaljonom koji se nosio na traci oko vrata. Manje značajni vladari dobili su srebrne medaljone, kakve je dobilo i stotine nižih civilnih službenika i vojnika, Indusa i Britanaca. Nije sve išlo glatko sa predavanjem zastava i medaljona; barjaci su se pokazali vrlo nezgrapni i teški za rukovanje zbog težine bakamih motki i ukrasa na njima, a ni Indusima nije bilo jasno šta bi sa njima trebalo da se radi. Mislilo se da bi mogli da se koriste u svečanim povorkama, tako što bi se pričvrstili za leđa slonova. Jedan britanski oficir, koji je predavao srebrne medaljone jednom broju svojih vojnika na urdu jeziku, nije bio dovoljno pripremljen da svojim ljudima predstavi njihov značaj. On se obratio svojim vojničkim četama na sledeći način: "Sutvars 76 R. Taylor, The Princely Armory Being a Display for the Arms of tbe Ruling Chiefs of India after their Banners as Prepared for the Imperial Assemblage held at Delhi on the Pirst Day o f January, 1877, I.O.L.R. typescript; and Pioneer mail, 4 Nov. 1904 (clipping bound with Taylor, Princely Armory in I.O.L.R.).

300

Bemard S. Kon

(svinje - hteo je da kaže sotvars - vojnici), Vaša carica Vam šalje billi (mačke - mislio je billa - medaljon) da ga nosite oko vrata"77. Pokloni koje je učinila carica bili su zamišljeni kao zamena za davanje khelata i da preduprede predavanje nazara, zlatnog novca. Značajno je da je glavni poklon predstavljalo prikazivanje britanske verzije prošlosti indijskih vladara, onako kako je ona prikazana na njihovim grbovima. U podne 1. januara 1877. godine sve je bilo spremno za ulazak vicekralja u amfiteatar. Prinčevi i druge ugledne ličnosti su sve sedele u svojim odeljenjima, gledalište je bilo ispunjeno i hiljade indijskih i evropskih vojnika su bile postrojene u vrste. Vicekralj i njegova mala pratnja, uključujući njegovu ženu, uvezla se u amfiteatar na 'Marš iz Tanhojzera". U trenutku kada su sišli sa kola, šest trubača u srednjovekovnim kostimima dunulo je u fanfare. Vicekralj se tada popeo do svog trona, na zvuke nacionalne himne. Glavni najavljivač, koga su opisali kao najvišeg engleskog oficira u indijskoj armiji, pročitao je kraljičinu proklamaciju koja je objavljivala da će se od tada titula "carica Indije" dodavati njenim kraljevskim zvanjima i titulama. Prevod proklamacije nove titule bio je pročitan na urdu jeziku od strane T. H. Thorntona, ministra spoljnih poslova indijske vlade. Tada je ispaljen 101 počasni plotun, a okupljene trupe ispalile su feux-de-joie. Buka topovske i puščane vatre naterala je slonove i konje koji su tu bili u stampedo. Nekoliko posmatrača koji su stajali sa strane je poginulo ili je ranjeno, a veliki oblak prašine koji se podigao ostao je da stoji iznad tokom onoga što je dalje sledilo. Liton je održao govor u kome je, kao što je bilo uobičajeno u govorima vicekraljeva u značajnim prilikama, na77 Burne, Memories, str. 42-43.

Kako se predstavljala vlast.

301

glasio da je ispunjeno obećanje njihove carice koje je dala u proklamaciji od 1. novembra 1858. godine o dostizanju "progresivnog prosperiteta"; takođe je naglasio da prinčevi i narod Indije uživaju "svoje nasledne počasti" i da to nije ničim narušeno. Istorijska osnova britanske vlasti u Indiji stvorena je "Proviđenjem" koje je pozvalo krunu da "zameni i poboljša vladavinu dobrih i velikih Suverena", čiji naslednici, međutim, nisu uspeli ”da obezbede unutrašnji mir svojih dominiona. Konflikt je postao hroničan, a anarhija se stalno obnavljala. Slabi su bili plen jakih, a jaki žrtve svojih sopstvenih strasti." Naslednici kuće Tamerlana, nastavio je Liton "nisu uspeli za vreme svoje vladavine da budu donosioci napretka na Istoku". Sada, pod vlašću Britanaca, sve "vere i rase" bile su zaštićene i vođene "snažnom rukom carske moći" koja je trebalo da vodi brzom razvoju i "porastu prosperiteta". Liton se onda osvrnuo na odgovarajuće obrasce ponašanja za sastavne delove Carstva. Najpre se osvmuo na "britanske administratore i verne službenike kmne", kojima je izražena zahvalnost u ime carice za njihov veliki pregalački rad za dobro Carstva i njihovu "nepokolebljivu energiju, javne vrline i posvećenost, neprevaziđenu u istoriji." Posebno su "oblasni službenici" bili izdvojeni zbog njihove strpljive razumnosti i hrabrosti na kojoj je počivalo efikasno funkcionisanje celokupnog sistema administracije. Svim članovima civilnih i vojnih službi bila je sa zahvalnošću priznata od strane kraljice njihova sposobnost da "održe visoku reputaciju svoje rase i sprovedu blagotvorne propise svoje religije". Liton im je rekao da su oni "podarili svim dmgim verama i rasama u ovoj zemlji neprocenjive blagodati dobre vladavine". Neoficijelnoj evropskoj zajednici upućeni su kompli-

Bemard S. Kon

302

menti za blagodati koje je Indija primila od njihovog preduzetništva, vrednoće, društvene energije i građanske vrline". Prinčevima i poglavicama carevine vicekralj se zahvalio u ime carice na njihovoj lojalnosti i spremnosti u prošlosti da pomognu njenoj vladi "ako je napadnuta ili ugrožena", a upravo zbog ujedinjenja britanske krune i njenih saveznika Njeno Veličanstvo je sa zadovoljstvom prihvatilo carsku titulu. "Domaćim podanicima indijske carice" vicekralj je rekao da, stalni interesi ove Carevine zahtevaju najviše nadgledanje i upravljanje njihovom administracijom od strane engleskih službenika "koji moraju" i dalje da predstavljaju najvažniji praktični kanal kroz koji umetnosti, nauke i kulture Zapada... mogu slobodno da teku na Istok". Uprkos ovom priznavanju engleske superiornosti, bilo je mesta za "domaće stanovništvo Indije" da sudeluje u administraciji "zemlje koju nastanjujete". Medutim, imenovanje za višu javnu službu ne bi trebalo da bude dostupno samo onima sa "intelektualnim kvalifikacijama", nego bi moralo takođe da uključi one koji su "prirodne vođe", "po rođenju, rangu i naslednom uticaju", znači, feudalne aristokratije, koja je bila "stvorena" na ovom skupu. Vicekralj je zaključio svoj govor čitanjem telegrafske poruke od "kraljice, vaše carice" koja je uveravala sve okupljene u svoju naklonost. "Naša vladavina", poručila je ona "oslanjala se na velike principe jednakosti, slobode i pravde koje bi unapredile njihovu sreću i dodale njihovom prosperitetu i napretku njihovo blagostanje"78. Zaključak vicekraljevog govora bio je pozdravljen glasnim odobravanjem, a kad je ono prestalo, maharadža Scindija je ustao i obratio se kraljici na urdu jeziku, rekavši:

Kako se predstavljala vlast.

"Šah in šah, padišah, neka vas bog blagoslovi. Prinčevi Indije Vas blagoslove i mole da se Vaš hukumat (moć da se daju apsolutne naredbe, koje se moraju poštovati) bude siguran zauvek"79. Za Scindijom su sledili drugi vladari koji su izražavali svoju zahvalnost i svoju lojalnost. Scindijina izjava, koja izgleda da je bila nepredviđena, uprkos tome što je on propustio da se obrati carici odgovarajućom titulom "Kaiser-iHind", bila je primljena od strane Litona kao znak da je svrha skupa ispunjena. Aktivnosti skupa nastavljene su sledeća četiri dana. One su podrazumevale borbu puškama, proglašavanje kraljevskog trkačkog kupa, koji je, kako je prilika nalagala, osvojio jedan od prinčevskih konja, još nekoliko večera i primanja, i izražavanje lojalnosti i upućivanje molbi od strane različitih regionalnih i civilnih udruženja. Organizovana je takođe i značajna izložba indijske umetnosti i zanata. Događanja su okončana maršem imperijalnih trupa, za kojima su sledile trupe iz prinčevskih armija. Objavljene su duge liste onih koji su dobili odlikovanja, neki prinčevi su dobili pravo na još veći broj počasnih plotuna, a osam Indusa je nagrađeno titulom "Caričinog savetnika". Trideset devet novih članova Zvezde je proglašeno ovom prilikom, kao i veliki broj onih koji su nosili nove indijske titule. Hiljade zatvorenika je bilo oslobođeno ili su njihove kazne smanjene, a novčane nagrade date su pripadnicima vojnih trupa. Na dan proglašenja, ceremonije su se održavale širom Indije, da označe ovaj događaj. Sve u svemu, preko trista takvih skupova održano je u glavnim gradovima, kao i u svim građanskim / civilnim i vojnim postajama, sve do lokalnih tahsil uprava. U gradovima, planovi za ovaj događaj bili su obično zacrtani od strane indijskih

r

78 Gazette oflndia, Extraordinary, 1Jan. 1877, str. 3-7.

303

79 Thomton, op. cit, str. 310.

304

Bemard S. Kon

službenika i uključivali su durbare, posvećivanje poema i ođa na sanskritu i drugim jezicima, parade školske dece, koja su čašćavana slatkišima, deljenje hrane i odeće onima kojima je potrebna, a sve se uveče obično završavalo vatrometom.

Zaključak Istoričari nisu obratili mnogo pažnje na skup iz 1877. godine; u najboljem slučaju on je tretiran kao neka vrsta ludorije, veliki tamasha, ili šou, ali bez mnogo praktičnih posledica. Zabeležen u istorijama indijskog nacionalizma kao prilika u kojoj su se, prvi put, rani nacionalni lideri i novinari iz cele Indije okupili na istom mestu u isto vreme, ali se preko njega prelazilo, jer se smatralo da je prosto predstavljao zavesu koja je prikrivala stvarnost carstva. On se takođe uzima kao primer neosetljivosti od strane carskih vlasti, koje su trošile velike sume novca u vreme dok je vladala glad. U vreme kada je planiran, i odmah posle svog održavanja, skup je doživeo velike kritike u štampi na indijskim jezicima, kao i u engleskim novinama. Skup su mnogi videli, može se reći, kao Elenborouovo nastojanje da glorifikuje Carstvo, kao nešto što je na jedan ili drugi način bilo ne-englesko, i kao izraz neobuzdane mašte Dizraelija i Litona. Ipak, Indusi i Evropljani su nastavili dosledno da pominju ovaj skup kao međaš, događaj koji je obeležio svoje vreme. On je postao standard prema kome su se merile druge javne ceremonije. Može se reći da je sam događaj u izvesnom smislu ponovljen još dva puta - 1903- godine, kada je lord Kurzon organizovao carski durbar u Delhiju da bi proglasio Edvarda VII za cara Indije, tačno na istom mestu gde je bilo proglašeno da će njegova majka nositi

Kako se predstavljala vlast.

305

carsku titulu, i 1 9 1 1 . godine, takođe na istom mestu, kada se Džordž V pojavio lično da bi bio krunisan kao indijski car. Kurzon, čovek ogromne energije, inteligencije i skoro megalomanske vere u svoju sopstvenu moć da vlada Indijom, potrošio je skoro šest meseci planirajući "svoj" durbar, i bio u stalnom grču da sledi obrasce koje je Liton zacrtao. Kada je od njih odstupao, osećao se prinuđenim da ponudi detaljna i opsežna objašnjenja za svoje izmene i dodatke. Ako išta, Kurzon je želeo da carski durbar bude više indijski nego što je bio carski skup, stoga je dizajnirani motiv bio "indo-saracenski", a ne "viktorijansko feudalni". On je takođe želeo da prinčevi aktivnije sudeluju u samom događaju; trebalo je da izraze svoje poštovanje direktno. Takav način učestvovanja bio je glavni deo Carskog durbara 1 9 1 1 . godine, kada su mnogi vodeći prinčevi za vreme samog durbara svaki pojedinačno, klekli ispred svog cara, u "paviljonu časti", kako je nazvano mesto, koje je zamenilo vicekraljev podijum kao centralni deo amfiteatra. U čemu je bio značaj ili šta je bila posledica ne samo Carskog skupa i Carskog durbara nego takođe i ritualnih idioma stvorenih da izraze i nametnu britansku konstrukciju svoje vlasti nad Indijom? Da li su Liton i njegovi naslednici ispunili svoje ciljeve? Na jednom nivou ne, pošto su Indija, Pakistan i Bangladeš danas nezavisne nacije. Ideja postojanosti carske vlasti je poluzaboravljeni kuriozitet, čak i za one istoričare koji vide događaje u periodu od 1877. do 1941. godine kao svađu oko vekni i ribe ili kao kulminaciju anti-imperijalističke borbe indijskog naroda. Mislim, međutim, da postoji još jedan način gledanja na pitanje da li su Liton i njegovi saradnici uspeli ili ne u svojim namerama, i pitanje kodifikacije ritualnog idioma. Fokusirao sam se skoro isključivo na britansku konstrukci-

306

Bemard S. Kon

ju vlasti i njeno predstavljanje. Kada su Indusi, posebno u prvim godinama svog nacionalnog pokreta, počeli da razvijaju svoj sopstveni javni politički idiom, kroz svoje sopstvene organizacije, koji su oni idiom koristili? Rekao bih da su oni u stvari koristili isti idiom kao i njihovi britanski vladari. Rani skupovi Sveindijskog kongresnog komiteta, koji su podrazumevali prolazak svečane povorke i centralnu ulogu vodećih ličnosti, odnosno njihovih govora koji su postali sredstva kroz koja su oni nastojali da učestvuju u dostizanju vrednosti "progresivne vladavine" i u postizanju sreće i blagostanja indijskih naroda bili su veoma slični durbarima. Britanski idiom bio je delotvoran u smislu da je postavio granice diskursa nacionalističkog pokreta u njegovim početnim fazama. U stvari, rani indijski nacionalisti su tvrdili da su oni verniji istinskim ciljevima Indijskog carstva nego što su to bili njihovi engleski vladari. Smatra se da je Prvi nekooperativni pokret iz 19201921. godine označio konačno ustanovljenje Gandija kao ključne figure u nacionalističkoj borbi. Bilo je to prvi put da je novi idiom isproban u formi nekooperativnog i pasivnog otpora. U osnovi ovo je bio prvi potpuno razvijen i raširen otpor britanskoj vlasti u Indiji. Pokret je počeo Gandijevom objavom da bi Indusi trebalo da vrate sve počasti i simbole koje su im dodelile carske vlasti. Radeći tako Gandi je napao ne institucije vlasti, nego sposobnost te vlasti da učini smislenom i obavezujućom svoju vlast stvaranjem simbola i ukazivanjem počasti. Najveći Gandijevi doprinosi nacionalističkom pokretu ticali su se stvaranja i predstavljanja novih obrazaca ponašanja koji su se zasnivali na radikalno različitoj teoriji vlasti. Oni su se predstavljali nizom spoljnih oznaka. Nije više trebalo da Indusi nose ni zapadnjačku odeću ni "domaću" nošnju određenu od strane njihovih carskih vlasti ne-

Kako sepredstavljala vlast.

307

go jednostavnu seljačku odeću koju su sami izrađivali. Ne atmosfera političkih mitinga nalik durbaru, nego zajednički molitveni skup, bilo je mesto gde je njegova poruka bila obrazlagana. Indijsko hodočašće bilo je prilagodeno politici i formi Gandijevih marševa, a ideja paidatre (šetnje političara okruženog običnim ljudima) još uvek je deo političkog rituala u Indiji. Ipak, britanski idiom nije izumro ni lako ni brzo, i možda je još uvek živ u različitim oblicima. Kraj carstva označen je tamo gde je 1897. godine, može se reći, i započeo desakralizacijom mogulske palate, kada su engleski službenici pili vino i jeli svinjetinu. Momenat prenošenja vlasti sa vicekralja na novog premijera nezavisne Indije obeležen je na Crvenoj tvrđavi spuštanjem Junion Džeka u ponoć 14. avgusta 1947. godine, pred ogromnom masom Indusa koji su slavili.

Terens Rejndžer IZMIŠLJANJE TRADICIJE U KOLONIJALNOJ AFRICI

Uvod Sedamdesete, osamdesete i devedesete godine XIX veka predstavljaju vreme u kome su uveliko cvetale izmišljene evropske tradicije - crkvene, obrazovne, vojne, republikanske, monarhističke. Te godine su takođe bile i vreme evropske navale na Afriku. Postojale su brojne i kompleksne veze između ova dva procesa. U samoj Evropi, centralni koncept za proces izmišljanja tradicije bio je koncept carstva, ali u Africi su se carstva razvila tako kasno da su više prikazivala efekte nego uzroke evropskih izmišljenih tradicija. Međutim, nove imperijalne tradicije koje su se razvile u Africi, poprimile su, osobeni karakter, po kome su se razlikovale od evropskih i azijskih oblika. Nasuprot Indiji, mnogi delovi Afrike postali su kolonije doseljenih belih stanovnika. To je značilo da su doseljenici morali sebe da definišu kao prirodne i nespome vladare nad ogromnim brojem Afirikanaca. Oni su se oslanjali na izmišljene evropske tradicije, kako da bi definisali, tako i da bi potvrdili svoje uloge, a takođe i da bi obezbedili modele uslužnosti u koje je nekad bilo moguće uklopiti Afrikance. Stoga je u Africi ceo aparat izmišljenih školskih i profesionalnih i regimentalnih tradicija postao skoro u

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

potpunosti stvar upravljanja i kontrole mnogo više nego što je bio u samoj Evropi. Štaviše, u Evropi ove izmišljene tradicije novih vladajućih klasa bile su do izvesne mere balansirane izmišljenim tradicijama industrijskih radnika iii izmišljenim "narodnim" kulturama seljaka. U Africi, nijedan beli zemljoradnik nije sebe smatrao seljakom. Beli radnici u rudnicima Južne Afrike svakako su se oslanjali na izmišljene rituale evropskog sindikalizma, ali oni su to radili delimično zbog toga što su to bili rituali isključivanja, i mogli su da se koriste da spreče da Afrikanci budu definisani kao radnici. Opet za razliku od Indije, u Africi već nije postojalo domorodačko carstvo niti centralizovani rituali počasti i ranga koji bi osvajačima poslužili kao okvir za delovanje. Afrički i engleski sistemi vladavine mogli su brzo da se povežu samo na nivou monarhije; Afrika je imala, kako su kolonisti smatrali, na tuce kraljeva u rudimentarnom obliku. Tako su u Africi Britanci koristili ideju "imperijalne monarhije" čak i više nego u Britaniji ili Indiji. U obliku u kojem je imperijalna ideologija predstavljena Afrikancima, "teologija" sveznajuće, svemoćne i sveprisutne monarhije postala je skoro njen jedini sastojak. I za Nemce isto tako, kajzer je bio dominantan simbol nemačke vladavine. Francuzi su imali teži zadatak inkorporiranja Afrikanaca u republikansku tradiciju. Iako je monarhistička ideologija bila upotrebljiva za Britance, ipak ona sama po sebi nije bila dovoljna da odmah obezbedi teoriju ili potvrdi strukturu kolonijalne vladavine. Pošto je tako malo veza moglo da se uspostavi između britanskih i afričkih političkih, socijalnih i pravnih sistema, britanski službenici su počeli da izmišljaju afričke tradicije za Afrikance. Zbog njihovog sopstvenog poštovanja tradicije, oni su bili voljni da sa odobravanjem gledaju

na ono što su u Africi smatrali tradicionalnim. Oni su otpočeli da kodifikuju i proklamuju ove tradicije, transformišući tako fleksibilan običaj u strogi propis. Sve ovo je deo istorije evropskih ideja, ali je takođe u velikoj meri deo istorije moderne Afrike. Ovi kompleksni procesi moraju se razumeti da bi istoričar mogao da dođe do bilo kakvog razumevanja posebnosti Afrike u periodu pre kolonijalizma; mnogim afričkim naučnicima, kao i mnogim evropskim afrikanistima bilo je teško da se oslobode lažnih modela afričke "tradicije" kodifikovane u doba kolonijalizma. Proučavanje ovih procesa, međutim, nije deo samo istoriografije, nego i istorije. Izmišljene tradicije uvezene iz Evrope, ne samo što su snabdele belce modelima upravljanja, nego su takođe mnogim Afrikancima ponudile modele "modernog" ponašanja. Izmišljene tradicije afričkih društava T bilo da su izmišljene od strane Evropljana ili kao odgovor od strane Afirikanaca samih - izvrnule su prošlost, ali su postale realnosti po sebi, kroz koje se izražavao veliki deo kolonijalnog sukoba.

310

311

Izmišljena evropska tradicija i afričko carstvo Tradicije koje su izmišljene u Evropi u XIX veku unošene su u Afriku vrlo neravnomemo. Osamdesetih i devedesetih godina XIX veka, mnogi belci su dolazili iz Evrope, Kanade i Australije u Južnu Afriku, da bi radili u rudnicima; veoma mnogo Afrikanaca bilo je privučeno u mrežu radnika - migranata. Ali evropske proleterske ili zanatske izmišljene tradicije nisu mogle da učine da afrički radnici zauzmu svoje mesto u hijerarhiji radne snage, a još manje da im pomognu da sebe definišu kao radnike ili zanatlije. Umesto toga, beli radnici koristili su oživljene i izmišljene rituale zanatskih udruženja da isključe Afrikance iz učešća

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

u njima. Elen Kac u svojoj studiji belog radničkog sindikalizma u Južnoj Africi, pokazuje kako su beli rudari tražili da imaju stručni status. Njihov sindikat, u kome su dominirali britanski i australijski rudari, bio je "organizovan na bazi ekskluzivnog članstva, ograničenog na bele rudare podzemnih kopova koji su imali rudarski sertifikat". Sindikalne vođe podsticale su često letargično članstvo da ide za strukovnom zastavom i limenim orkestrom u povorkama za Dan Rada - koje su predstavljale rituale radničke solidarnosti, i koje su u tom kontekstu izražavale status elite. Kao što je Džon K. Meriman, predsednik vlade Kejp kolonije zabeležio 1908. godine, beli radnici koji su bili smatrani u Evropi kao "niže klase" bili su "oduševljeni kada su došli ovde i našli se u poziciji aristokratije na osnovu boje kože"1. Obimna novija literatura pokazala je da su u 80-im i 90-im godinama XIX veka Afrikanci širom Istočne, Centralne i Južne Afrike postajali seljaci, da je njihov proizvodni višak oduziman putem neujednačenih propisa o trgovini, porezu ili renti, a njihova podređena uloga u zajedničkom kulturnom sistemu defmisana je od strane hrišćanskih misija2. Ali, afrički seljak imao je malo mogućnosti da pozajmljuje izmišljene evropske tradicije, pomoću kojih su evropski seljaci težili da se odbrane od navale kapitalizma. Skoro svuda u Africi, beli zemljoradnici videli su sebe ne

kao seljake, nego kao gospodu farmere. Uobličavanje tradicije evropskih seljaka stizalo je do Afrikanaca samo preko nekih misionarskih crkava, ali i tada u transformisanom obliku. Najbliža seljačkoj misionarskoj crkvi bila je Bazelska misija. Kao produkt Virtemberškog pijetizma, bazelski misionari nosili su sa sobom u Afriku model seoskog društva izveden iz njihove odbrane predindustrijskog nemačkog seljačkog života. Nasuprot pretnji industrijskog grada, oni su proklamovali ideal "hrišćanskog model-sela", rekonstruisanu ruralnu "tradiciju" baziranu na "predindustrijskoj kombinaciji zanata koji su koristili prirodne proizvode [i] zadružnoj porodici". Oni su zastupali "socijalno i ekonomsko određenje ‘tradicionalnog’, u smislu da postoji direktna veza između lokalne proizvodnje hrane i lokalnog snabdevanja hranom". Prvobitni podsticaj za njihov dolazak u Afriku bila je želja da nađu slobodnu zemlju na koju nemačke seoske zajednice mogu da izbegnu. Po tome kako su pristupali Afrikancima, oni su bili "misija sa sela za selo". U Nemačkoj samoj, pijetistički model nije savršeno odražavao prošlost, koja nije bila tako nepatvorena i skladna. U Afirici nisu postojala "sela" takve veličine i stabilnosti. Sela bazelske nizije, delovala su više kao mehanizmi autoritarne evropske kontrole i ekonomske inovacije i daleko od toga da su nudila afričkim seljacima sredstva za zaštitu njihovih vrednosti3. Bilo je malo drugih misionarskih crkava koje su izrazile tako jasno težnje evropskih seljaka. Ali mnoge su nosile sa

312

1 Elaine N. Katz, A Trade Union Aristocracy, African Studies Institute Communication, no. 3 (Univ. of the Witwatersrand, Johannesburg, 1976). 2 Dva najnovija izveštaja o "poseljačenju" su: Robin Palmer i Neil Parsons (prir.), The Roots of Rural Poverty (London, 1978); Colin Bundy, The Rise and Fall of the South African Peasantry (London, 1979).

313

3 Paul Jenkins, "Towards a Deflnition of the Pietism of Wurtemburg as a Missionary Movement", African Studies Association of the United Kingdom, Conference on Whites in Africa (Oxford, Sept, 1978).

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

sobom oblike koji su nastali kao odgovor evropskih crkava na težnje seljaka. Tako je engleska crkva odgovarala na tenzije ruralnog društva, koje je sve više bilo klasno zasnovano, tako što je razvijala rituale "tradicionalne" zajednice, uvodeći sada u Afriku praznike žetve i procesije koje su išle kroz polja u vreme spasovdanskog posta4. Rimokatolička crkva odgovorila je na anarhično širenje lokalnih seljačkih svetilišta, kultova i hodočašća, dajući dozvolu za popularno obožavanje Device Marije i centralizujući ga u nekoliko svetilišta prema kojima je upravljana reka hodočasnika5. Sada su u Africi bile predstavljene replike Fatime i Lurda. Takva centralizacija rituala i kulta, koja je uvedena pre nego što je u Africi nastalo bilo kakvo narodno hrišćanstvo koje bi moglo da na ovo odgovori, poslužila je više da ograniči nego da podstakne imaginaciju afričkih seljaka. Za belce u Africi, međutim, nisu bile najvažnije izmišljene tradicije evropskih radnika i seljaka, nego viših klasa i ljudi od struke, a one su imale najveći uticaj i na crnce. Postojala su dva glavna razloga za značaj ovih novih tradicija. Do osamdesetih i devedesetih godina XIX veka stvoren je višak neo-tradicionalističkog kapitala u Evropi koji je bio spreman za investiranje u kolonije. Proizvodnja ljudi sposobnih za službu u proširenoj vladajućoj klasi industrijske demokratije bila je takoreći suviše uspešna. Mlađi sinovi, siročad visokog porekla, sinovi sveštenika, iskusili su "tradicije" javnih škola, regimente ili univerziteta, ali im nije biio garantovano sigurno napredovanje u bri-

tanskoj administrativnoj hijerarhiji. Ovakvi ljudi razvijali su seuAfricikaovojnici, lovci, trgovci, vlasnici radnji, oni koji su tražili koncesije, policajci, misionari. Vrlo često su oni bili angažovani na zadacima koji po definiciji u Britaniji nisu bili cenjeni, i samo ih je sjaj građenja imperije učinio prihvatljivim; naglasak koji su stavili na svoj neotradicionalistički zahtev za prividnim gospodstvom postao je intenzivniji. Drugi razlog bio je taj što je postojala očajnička želja u poslednjim decenijama XIX veka da se delovanje Evropljana u Africi učini mnogo dostojnijim poštovanja i sređenijim. Dok se život u samoj Britaniji restrukturirao, uz uspon birokratije i tradicije službovanja u školi, vojsci, crkvi, pa čak i u trgovini, mnoge evropske aktivnosti u tropskoj Africi, bilo službene ili neslužbene, ostale su aljkave, zapuštene, grube i neefikasne. Sa uspostavljanjem formalne kolonijalne vladavine postalo je hitno potrebno pretvoriti belce u ubedljivu vladajuću klasu, sposobnu da održava kontrolu nad podanicima ne samo silom oružja ili novca, nego i propisima utvrđenim statusom koje je donela nova tradicija. Tako su preduzeti koraci da se osigura povezivanje vojne i administrativne službe u Afirici sa dominantnim tradicijama. U ranom periodu kolonijalne administracije mnogo su korišćeni službenici od skora efikasne i mnogo poštovane britanske armije. Lugard se oslanjao na njih da bi dobio "gospodstvene" administratore u Nigeriji. Godine 1902, ledi Lugard, pišući iz Lokoje na Nigeru, bila je u prilici da opiše istinski neotradicionalni praznik. Da bi proslavili Dan krunisanja - dan kada je krunisanje prvi put obavljeno na razrađeno "tradicionalan" način,

314

4 James Obelkevich, Religion and Rural Society: South Lindsey, 1825-1875 (Oxford, 1976). 5 Alphonse Dumont, "La Religion - Anthropologie Religieuse", u Jacques Le Goff i Pierre Nora (prir.), Faire de VHistoire, Nouvelles Approches (Paris, 1974), ii, str. 107-136.

315

"sto je bio u patriotskom stilu dekorisan ružama... a mi smo pili u zdravlje kralja, dok je muzika svirala 'Bože spasi kralja', a masa

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

crnih slugu i drugih se zbijala pored otvorenog prozora, uzvikujući 'Dobri kralj! Dobri kralj!' Gledajući duž stola i primećujući fine tipove engleskih gospodskih lica koja su se nizala u redovima s obe strane, ja sama sam bila obuzeta mislima kako je to zaista fenomen naše imperije da smo u mogućnosti da u srcu Afrike okupimo zajedno na večeri dvadeset dobro odgojenih engleskih službenika takvog kvaliteta da biste očekivali da ih vidite u najcivilizovanijim centrima Londona"6.

Ali i univerziteti su takođe počeli da igraju svoju ulogu, i uskoro,

316

U međuvremenu obrazovni sistem Engleske počeo je da stvara civilne kolonijalne administratore. Upravitelj škole Harou izjavio je da "engleski upravitelj, gledajući na budućnost svojih učenika, neće zaboraviti da su oni predodređeni da budu građani najvećeg carstva pod kapom nebeskom; on će ih učiti patriotizmu... On će ih nadahnuti verom u božanski određenu misiju njihove zemlje i njihove rase"7. Oni koji su određivani za kolonijalnu službu svedočili su o uspehu ovih napora. "Što se tiče javnih škola", pisao je ser Ralf Fers, jedan od glavnih arhitekata kolonijalnog servisa, "one su od vitalnog značaja. Bez njih ne bismo uspeli u poduhvatu. U Engleskoj, univerziteti razvijaju um; javne škole razvijaju karakter i uče vođstvu"8. 6 Margery Perham, Lugard: The Years of Authority (London, 1960), str. 80. 7 Navedeno u Cynthia Behrman, "The Mythology of British Imperialism, 1890-1914" (Univ. of Boston, doktorska disertacija, 1965), str. 47. 8 Sir Ralph Furse, navedeno prema R. Heussler, Yesterday’s Rulers: The Making of the Britisb Colonial Service (London, 1963), str. 82; videti i D.C. Coleman, "Gentlemen and Players", Economic History Review, xxvi (Feb. 1973).

317

"oblasni komesar morao je biti svestrano obdaren čovek. Da bi se kvalifikovao za imenovanje u administrativnom ogranku Kolonijalne službe, trebalo je da diplomira sa odličnim uspehom na nekom poznatom univerzitetu... Kandidatu je pomagalo ako, uz dobar uspeh, ima i neki atletičarski rekord"9. Ovo je proizvodilo administratore koji su vodili svoje oblasti kao oholi namesnici, izmišljajući svoje sopstvene male tradicije da bi potčinjene stalno držali na oprezu. "D. je imao naviku", kazuje nam oblasni komesar Tunduru-a u Južnoj Tanganjiki, "da ide svake večeri u duge šetnje, sa šeširom na glavi. Kad bi, u vreme oko zalaska sunca, krenuo natrag kući, on bi svoj šešir obesio na pogodno drvo i nastavio svojim putem bez šešira. Prvi Afrikanac koji bi prošao tim putem posle njega i video šešir, trebalo je da ga donese u D-ovu kuću i preda ga njegovim slugama, čak iako je inače išao u suprotnom pravcu i imao dug put pred sobom. Ako bi ignorisao šešir, bio bi progonjen strahom da će se D-ova obaveštajna služba obračunati s njim"10. Ali to nije bilo samo po sebi dovoljno da obezbedi gospodski duh vojnika i administratora u Africi. Postojala je takođe potreba da se veruje da su mnogi od belih naseljenika bili takođe stvamo ili potencijalno naslednici novih tradicija vladavine. Na kraju su neke useljeničke zajednice uspele da u samoj Afirici obezbede kopije onih škola koje je cenila britanska vladajuća klasa. Tako je 1927. godine 9 E. K. Lumley, Forgotten Mandate: A British District Officer in Tanganyika (London, 1976), str. 10. 10 Ibid, str. 55.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

"razgovarano sa Iton koledžom o planu da se osnuje "Kenijska javna škola" pod zajedničkim pokroviteljstvom Vinčestera i Itona, sa dogovorom o reciprocitetu osoblja i školarinama za decu siromašnijih belih roditelja. Posle putovanja u Britaniju, da bi se ispitala podrška projektu, direktor obrazovanja odlučio je da pita "sve vodeće javne škole da nas snabdeju slikama svojih školskih zgrada, tako da dečaci mogu stalno da se podsećaju velikih škola kod kuće, a bivši učenici, koji posećuju školu, mogu isto tako da se sete svoje Alma Mater".

da oprosti prilično vulgaran neo-tradicionalistički entuzijazam koji je on sam u Engleskoj posmatrao sa žaljenjem. On je bio prilično zatečen belim južnoafričkim entuzijazmom za kriket, "nacionalni sport":

318

319

"Čak i onaj ko misli da je u Engleskoj strast za atletikomprerasla sve razumne granice i počela ozbiljno da vređa obrazovanje i ukus za intelektualna zadovoljstva, može da nađe u karakteru opšte klime mišljenja potvrdu za posvećenost kriketu. Naši zemljaci se nisu uplašili sunca, i nastavili su da održavaju nacionalni sport. Oni su isto toliko Englezi u Africi kao i u Engleskoj"12.

Kao završni detalj, koji je sve upotpunio, škola je trebalo da bude nazvana po kralju Džordžu V, "kao podsetnik nazadnim nacijama, da su i one deo Imperije"11. Ali, da bi transformacija bila izvedena, bio je potreban kompleksan sistem preformulacija koje bi uticale na način na koji se gledalo na bele ljude u Africi i na način kako su oni gledali sami na sebe. Proces se odvijao na dva načina. Činjenica da je višak neo-tradicionalnog kapitala bio investiran u Afriku, kombinovana sa lovom na blago pripadnika visokog društva, omogućila je da komentatori naglase gospodstveni element među belim naseljenicima i da sugerišu da kolonijalno iskustvo po sebi odgovara ostalima da dosegnu spoljno gospodstvo. Lord Brajs bio je zatečen "velikim brojem dobro vaspitanih i obrazovanih ljudi sa kojima se čovek sreće" u "tropskoj divljini" Rodezije, sredinom devedesetih godina XIX veka, i dodao da je kolonijalno iskustvo pothranjivalo "razvoj same ličnosti, pod jedinstvenim, ali i surovim uslovima, pogodnim da na površinu iznesu stvamu snagu čoveka". Pod takvim uslovima, Brajs je bio spreman

Uz ovaj proces afirmacije i stvaranja gospodstva, tekao je i drugi - menjao se značaj određenih zanimanja, tako da je postalo otmeno biti trgovac ili špekulant. Mladi otmeni ljudi koji su se doselili u Rodeziju ili Keniju možda su sanjali da jednog dana imaju svoj zemljišni posed, ali u početnom periodu, vođenje skladišta sa zemljoradničkim proizvodima i kupovina afiričkih proizvoda bili su mnogo isplativiji nego da neko sam uzgaja žito. U svakom slučaju se pretpostavljalo da "farmeri" koji govore engleski treba da budu otmeni i da ne rade zemlju sami, nego da se oslanjaju na svoje neo-tradicionalističke moći da upravljaju sa ciljem da organizuju radove. Prvi razlog je bio taj što su se oslanjali na znanje Afrikanaca ili Afrikanera o zemlji i sakupljali kajmak od viška afričkih poljoprivrednih proizvoda preprodajući ih. Radeći tako, obavljali su vitalnu funkciju, jer je radna snaga rane kolonijalne ekonomije zavisila u celini od hrane proizvedene u Africi. Stoga, jedno vreme, bilo je otmeno držati radnju ili kupovati žito i

1 1 M. G. Redley, "The Politics of aPredicament: The White Community in Kenia, 1918-1932" (Univ. of Cambridge, doktorska disertacija, 1976), str. 124, 125.

12 James Bryce, Impressions of South Africa (London, 1897), str. 232, 384-385.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

stoku od Afrikanaca13. Lord Brajs je našao "kultivisane i misaone duhove" među mladim belim trgovcima u Rodeziji 1896. godine, a i među tragačima za zlatom. Atmosfera tih ranih dana i polet novih tradicija otmenog sveta pojavljuje se pred nama na izuzetan način zahvaljujući autobiografiji Kolina Hardinga. Harding je odrastao kao sin lorda kuće Montakute. Bio je to mladi čovek čija je glavna preokupacija bila heroizam odlaska u lov. Ali,

preuzeli su poslove vlasnika radnji i kaffir-trgova.cd\ političkim potezima je namemo sasečena proizvodnja afričkih seljaka i tako dobijena radna snaga je stavljena na raspolaganje gospodi farmerima. M. G. Redli ovako opisuje prirodu kenijskog belog društva, malo posle I svetskog rata:

320

"smrt mog oca otkrila je nemilu činjenicu da ni ja niti drugi članovi moje porodice nismo tako bogati kao što bi se očekivalo... Ni ja ni moja braća nismo imali nikakvu profesiju, a tada već ni sredstva da se kvalifikujemo za neku od njih". Ipak, "lov čoveka nauči mnogo čemu". Harding je stigao u Bulavajo 1894. godine, otkrio je da "farmerski posao ne donosi uspeh", a da su "ljudi kao ja bili roba koju niko ne želi da kupi". Iskusni i pouzdani trgovci, međutim, "mogli su da ostvare skoro svaku zaradu koju žele". Ali, mlada otmena gospoda nisu mogla da propadnu. Harding je krenuo sa starim prijateljem iz lova da traži zlato. Uskoro je bio spreman da radi u rudniku. "Bilo je beskorisno da podsećam svog prijatelja da nisam znao skoro ništa o tome kako se buši okno, jer me on ućutkao time da je kopanje zlata bilo vrlo slično isterivanju lisice". Uskoro, Harding je bio u britanskoj južnoafiričkoj policiji, na putu prema odgovarajućoj administrativnoj karijeri14. Uskoro su se uslovi u Rodeziji i Keniji razvili tako da su sve više osiguravali otmenost u društvu. Azijati, Grci i Jevreji 13 Za zavisnost rodezijskih belaca od afričke proizvodnje hrane, videti Palmer, "The Agricultural History of Southern Rodesia", in Palmer i Parsons (prir.), TheRoots ofRural Poverty. 14 Colin Harding, Par Bugles (London, 1933), str. 22.

321

"Glavni izvor britanskih doseljenika sa kapitalom posle I svetskog rata bilo je ono što se naziva 'nova viša srednja klasa'. Porodično bogatstvo stečeno proizvodnjom, trgovinom i profesionalizovanim zanimanjima, zamutilo je klasne razlike viktorijanskog društva. Obrazovanje u javnim školama omogućilo je onima koji nisu imali pravo da se smatraju otmenima da dele zajednički društveni kontekst sa onima koji su imali to pravo. Društveni uslovi u kojima su živeli poslednji doseljenici, dugovali su više dvorcima vlasnika mlinova i fabrika, seoskoj parohiji i menzi oficira indijske armije, nego aristokratskom poreklu... Međutim, otmenost je bila način života sa kojom su se oni veoma identifikovali i za koju su pokazivali opsesivan interes.... Spoljni izgled gornje srednje klase evropskih doseljenika bila je najveća preporuka za one koji su osećali da su im status i individualnost ugroženi u britanskom društvu"15. Redli opisuje kako su nove tradicije funkcionisale da bi održale na okupu malo i rasejano ruralno društvo belaca. Timske igre okupljale su komšije redovno i na strukturiran način koji je imao svoje opravdanje. One su takođe dozvoIjavale simboličku ekspresiju protesta u idiomu koji je bio poznat i stalno doseljenim stanovnicima i službenicima. Ridli opisuje "dobrotvorni kostimirani fudbalski meč" u Najrobiju 1907. godine, pod pokroviteljstvom guvernera koji je "prekinut od strane vodećih doseljenika, odevenih kao kolonijalni službenici, sa nizovima medalja od poklopaca konzervi i sa crve-

15 M.G. Redley, op. cit, str. 9.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

nim trakama kojima su označili karantin, šumu, domorodački rezervat i lovište, dok ceo teren nije bio "zabranjen za upotrebu".16 S druge strane, svaki projekat da se poveća broj be doseljeničke populacije dovođenjem hiljada sitnih seljaka ili zanatlija, propadao je zahvaljujući odlučnosti onih koji su kontrolisali kenijsko društvo da ga zadrže u rukama osoba koje su se "obrazovale u javnim školama, koje su imale nasledstvo, vojne penzije, zaradu od investicija ili sigurnu finansijsku podršku porodice".

ijarhalnoj" etici, pre nego onoj "kapitalističko-transformativnoj". Ipak, na više načina, ovo nas zavodi na pogrešnu stranu. Izmišljene tradicije devetnaestovekovne Britanije predstavljale su način vođenja neizmemo kompleksnog industrijskog društva, upravljanja promenama i njihovog prilagođavanja. Takođe, u Africi su se belci oslanjali na izmišljene tradicije sa ciljem da stvore odnose vlasti i poverenja koji će im omogućiti da deluju kao zastupnici promena. Staviše, sve dok su svesno primenjivane na Afrikance, izmišljene tradicije devetnaestovekovne Evrope bile su viđene baš kao sredstva "modernizacije". Postojala su dva direktna načina na koja su Evropljani nastojali da iskoriste tradicije koje su izmišljali da transformišu i modernizuju afrički način mišljenja i ponašanja. Prvi je bio prihvatanje ideje da bi neki Afrikanci mogli da postanu članovi vladajuće klase kolonijalne Afrike, i stoga su proširivali na njih obučavanje u neotradicionalističkom kontekstu. Drugo - uobičajenije - bio je napor da se iskoristi ono što su evropske izmišljene tradicije imale da ponude u smislu redefinisanja odnosa izmedu vođa i vođenih. Tradicija regimente, uostalom, definisala je uloge i oficira i običnih vojnika; tradicija velike kuće seoske gospode definisala je ulogu gospodara i slugu; tradicija javne škole definisala je uloge starijih i mlađih učenika. Sve ovo je moglo da se iskoristi da se stvori jasno definisano hijerarhijsko društvo u kojem bi Evropljani komandovali, a Afrikanci prihvatali komande, a da to i jedni i drugi čine unutar jedne zajedničke strukture ponosa i lojalnosti. Tako, ako tradicije koje su radnici i seljaci stvorili u Evropi za sebe nisu vršile mnogo uticaja na Afrikance pod kolonijalnom upravom, izmišljene evropske tradicije potčinjavanja svakako su vršile vrlo primetan uticaj.

322

Uvođcnje Afrikanaca u tradicije upravljanja Radikalni kenijski novinar, J. K. Robertson, oštro je kritikovao kenijske belce, smatrajući da oni koče industrijsku proizvodnju. On je stvorio lik doseljenika, i opisao njegovu karijeru, da bi predstavio svoje gledište: "Džon Smit, londonski službenik na stovarištu, nalazi službenički posao u određenoj oblasti Istočne Britanske Afrike. Džon Smiters-Smit marljivo se udubljuje u knjige i računovodstvo. To je onaj isti Džon, štaviše... On shvata vrednost dvostrukog imena. Džon olako shvata život. To je običaj u ovoj zemlji. Retko plaća račune. Živi na veresiju i tako što priča divne priče o plavoj krvi svojih predaka. Džon je takoreći institucija u ovoj zemlji, i ulaguje se samom srcu najrobijevskog društva"17. Uopštenije govoreći, snaga evropskih izmišljenih tradicija vladanja u kolonijalnoj Africi pomogla je nastanku vojnika i administratora i naseljenika posvećenih "feudalno-patr-

16 M. G. Redley, op.cit. str. 3917 Roger van Zwannenberg, "Robertson and the Kenya Critic",

u K. King i A. I. Salim (prir.), Kenyan Historical Biograpbies (Nairobi, 1971), str. 145-146.

323

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

Najbolja ilustracija prve ideje - da bi neki Afrikanci mogli da budu pretvoreni u vladare, ako bi bili izloženi uticaju britanskih neo-tradicija - verovatno je čuvena škola, Kings Koledž Budo u Ugandi. Najpotpuniji izveštaj dao je G. P. Mek Gregor, koji na očigledan način ukazuje da je zakonska odredba o osnovnom obrazovanju počela da se uzima ozbiljno u samoj Britaniji tek 1870-ih godina, kao deo procesa dovođenja većine populacije na svoje mesto u hijerarhiji obrazovanja i zaposlenja. Stoga širenje osnovnih škola u Bugandi krajem XIX veka predstavlja zadivljujuće brzo proširivanje istog procesa na afričku imperiju. Ali, dok je ova vrsta obrazovanja izgledala dovoljno dobra za većinu seljaka zemljoradnika, anglikanski misionari u Bugandi nisu smatrali da je dovoljno dobra i za Ganda aristokratiju.

metode javnih škola afričkim uslovima". Bili su uspešni u neobično velikoj meri. Kings Koledž je bio podignut na Brdu Krunisanja [Coronation Hill] Buganda kraljeva, tako da su "obe službe krunisanja" u ovom veku održavane u kapeli koledža; "iako su neke od tradicionalnih ceremonija uzete u obzir", služba je sledila mnoge obrasce engleske službe krunisanja"19. Engleski duh javne škole bio je brzo ustanovljen i gandanski članovi Turske kuće pisali su peticiju da se to ime promeni u Kanadsku kuću, da bi se slagalo sa Engleskom kućom, Južnoafričkom kućom i Australijskom kućom - Turska je, za razliku od ovih drugih, zvučala neimperijalno. Moto škole, za koji se ponovo kaže da je bio izabran na zahtev učenika, bio je gandanska verzija poslednjih reči Sesila Rouda, "tako malo je urađeno - tako mnogo još ima da se uradi". Mek Gregor citira pismo gandanskog učenika napisano u prvoj godini postojanja škole, koje nam omogućava da vidimo ovaj značajni proces socijalizacije gandanskim očima.

324

"Do sada nije učinjeno skoro ništa za decu viših klasa (napisao je biskup Taker), koja su na više načina bila u gorim okolnostima nego deca seljaka. Bili smo čvrsto uvereni da, ako bi vladajuće klase u zemlji trebalo da isprobaju svoj uticaj nad narodom i da imaju odgovornost prema njemu u vremenu koje dolazi, osnovno bi bilo da se nešto uradi za obrazovanje ove zanemarene dece, najpotpunije što je moguće... kroz disciplinu rada i sporta u internatu, tako da se izgradi karakter koji bi omogućio Bugandi da zauzme odgovarajuće mesto u administrativnom, trgovačkom i industrijskom razvoju svoje zemlje"18. Ukratko, u Bugandi, misionari su nameravali da na osnovno obrazovanje u britanskom stilu nadgrade strukturu srednjeg obrazovanja takođe u britanskom stilu, koje bi bilo neo-tradicionalističko. Oni su uvek bili jasni u pogledu toga da je njihov cilj "prilagođavanja naše engleske 18 G.P.McGregor, Kings College, Budo: The First Sixty Y (London, 1967), str. 6 , 16.

325

"Najpre ujutru kada ustanemo, nameštamo krevete na odgovarajući način. Ako nije namešten kako treba, dobija se ocena ili ukor kada nas Evropljani obilaze... Na spoljnjoj strani šolja iz kojih pijemo bila je predstava lava. To je bio znak raspoznavanja učenika Budo-a. I niko ne sme da jede ništa niti da žvaće kafu, osim na verandi, koja za to služi. Pevamo jednu crkvenu pesmu i molimo se, a onda učimo engleski... Kada završimo u četiri, idemo da igramo fudbal, po jedanaest nas sa svake strane, i svakog igrača postavimo na određeno mesto, golmana i pozadinske igrače, srednju liniju i navalu"20. Svako se slagao da je Budo uspeo da stvori onu nedokučivu stvar, "duh škole". On je u Budou bio prisutan 19Ibid.,stx. 35-36. 20 Ibid, str. 17-18.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

"u najboljem smislu, onako kao što smo ga odnegovali u Engleskoj, posle isprobavanja na nizu generacija - duh tima, discipline, lokalnog patriotizma - koji je bio prenesen u srce Afrike na izuzetan i zadivljujući način".

ima crnu poslugu - na vrhuncu krize radne snage u južnoafričkim rudnicima, bilo je više crnaca zaposlenih u Johanesburgu kao domaća kućna posluga nego kao radnici u rudniku23. Godine 1914. Frank Veston, biskup Zanzibara, suprotstavio je islamsku zajednicu u Africi hrišćanskoj koja se od nje razlikovala. Afirički hrišćanin, pisao je on, nema ništa drugo uz šta bi pristao osim nekoliko Evropljana koji prolaze pored njega na ulici; on je niži od njih; oni su možda Ijubazni prema njemu; on možda može da bude poslužitelj u njihovoj trpezariji, ili batler. Ali bratstvo? Pa, njega još nema..."24. Nije bilo poriva prema "Bratstvu" u kolonijalnoj Africi. Za većinu Evropljana, omiljena slika njihovog odnosa sa Afirikancima bila je slika očinskog gospodara i lojalnog sluge. Ta slika se brzo prenela na industrijsko zapošljavanje. Širom Južne Afrike, zaposleni Afrikanci nisu se smatrali kao radnici, nego su kontrolisani i disciplinovani pod uslovima Zakonskog akta o gospodaru i robu. Vrlo malo belaca u Africi, medutim, održavalo je domaćinstvo takve veličine koja bi omogućavala potuno opremanje na način britanske "tradicionalne" hijerarhije posluge. Do razvijenije primene evropskih neo-tradicija subordinacije došlo je sa restrukturiranjem afričkih armija. U fascinantnom izveštaju o ovom procesu Silvanusa Kukija Francuzi se pojavljuju kao prvi i najmaštovitiji manipulatori izmišljenom vojnom tradicijom. Fadeherb je 1850-ih godina raspustio svoju demoralisanu najamničku vojsku i privukao afričke dobrovoljce "zavodljivim" uniformama, moder-

326

Ser Filip Mičel smatrao je da je Budo "jedno od nekoliko ovdašnjih mesta koje ima dušu". Kasnije su nastavnici koji su zauvek napustili domovinu počeli da kritikuju budonijanski običaj da se "bezvredna tradicija brani samo na osnovu toga što je oduvek postojala"21. Kakve god da su bile tenzije unutar carstva koje je čvrsto podređivalo gandansku vladajuću klasu britanskim administrativnim službenicima i gandansku monarhiju imperijalnoj kruni, nema sumnje da su misionari stvorili u Budou uspešan kompleks novih tradicija, paralelno sa porastom ceremonijala uloge Kabake i drugih kraljeva Ugande tako da dostignu sintezu koja se ne bi razlikovala od one ostvarene u XIX-vekovnoj Engleskoj. Ceremonije Zlatnog jubileja koledža - "imali smo četiri kralja za glavnim stolom" - bile su takođe ritualni izraz odanosti velikog dela gandanske vladajuće klase izmišljenim tradicijama koje su do tog vremena počele da se smatraju svetim22. Ali eksperiment Budo nije postao opšti model. Sami Britanci počeli su da žale zbog svog početnog savezništva sa Ganda poglavicama i da veruju da stvama modemizacijska promena ne može biti izvedena njihovim posredovanjem. Stvama modernizacijska promena bila bi proizvod evropskih upravljača, koji bi potčinjeni Afrikanci lojalno podržali. Različite tradicije subordinacije bile su na raspolaganju. Jedna je bila tradicija hijerarhije velike kuće. Deo slike o sebi Evropljanina u Africi bilo je njegovo uobičajeno pravo da 21Ibid, str. 54, 117, 124. 22 Ibid, str. 136.

327

23 Charles van Onselen, "The Witches of Suburbia: Domestic Service on the Witwatersrand, 1890-1914" (neobjavljena magistarska teza). 24 Frank Weston, "Islam in Zanzibar Diocese", Central Africa, xxxii, no. 380 (Aug. 1914).

328

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

nim oružjem, zakletvom na vernost preuzetom iz Kurana, i brzim kursevima o vojničkoj slavi francuske tradicije.

Ova vrsta uključivanja Afrikanaca u evropsku vojnu tradiciju donosila je iste nejasnoće, a takođe imala i isti stepen uopštenosti kao i način na koji je delovao duh Budoa. Nekad su oba oblika socijalizacije išla zajedno, kao u slučaju Kabake Edvarda Mutese. Mutesa je postao Kabaka još kao učenik u školi Budo i ostao u njoj da završi školovanje; verska ceremonija njegovog krunisanja obavljena je u školskoj kapeli; on je predvodio svečanu povorku na proslavi Zlatnog jubileja. Pored toga, on je takođe uveden i u tradiciju regimente britanske armije.

"Bilo je čak sugerisano iz Pariza, kao sredstvo ulivanja osećanja za vojnički duh u mlade Afrikance u ranim godinama, i njihovog pripremanja za vojnu karijeru, da bi deca tirailleurs-z trebalo da se snabdeju uniformama i minijaturnim priborom sličnim onom koji imaju njihovi roditelji"25. Britanci su sporije sledili ovakvu politiku. Ali, suočeni sa francuskom pretnjom, oni su takođe krenuli u sređivanje svojih afričkih regimenti. Lugar je svoju opreznu strast za detalje posvetio transformaciji svojih nigerijskih plaćenih vojnika od "rulje" u disciplinovane i efektivne borbene snage. Uskoro ih je visoko cenio; obasuti su zvaničnim pohvalama za svoje vladanje u borbama na Zlatnoj obali i Severnoj Nigeriji; tradicija regimente izgrađivala se podjednako brzo kao duh Budo-a. Lugardova administracija bila je umnogome popunjena armijskim oficirima; u Istočnoj Africi takode "vlade su uglavnom bile vojničke po karakteru tokom ovih ranih godina", a profesor Džordž Seperson je prokomentarisao da je "linija koja odvaja civilno i vojno bila vrlo tanka... Evropsku kulturu su urođenicima britanske Centralne Afrike donosile njene vojne snage isto koliko i njene misije"26.

25 S. J. Cookey, "Origins and pre-1914 Character of the Colonial Armies in West Africa" (Univ. of California, Los Angeles, seminarski rad, 1972). 26 George Shepperson, "The Military History of British Central Africa: A Review Article", Rhodes-Livingstone Journal, no. 26 (Dec. 1959), str. 23-33.

329

"Ubrzo posle dolaska na Univerzitet, on se pridružio Kembridžskom oficirskom korpusu i postao oficir... Zatim je zvanično konkurisao za prijem u vojsku, navodeći Grenadirsku gardu kao svoj prvenstveni izbor. Sam kralj Džordž VI predložio je, kao lični gest dobre volje, da Mutesa bude proizveden u kapetana. Mutesa je došao u Bakingemsku palatu povodom te ceremonije"27. Ali Mazrui primećuje da je posedovanje titule Kabake postalo "angloafrička institucija", a tu činjenicu ništa nije tako jasno pokazalo kao ceremonije povodom Mutesine smrti. Njemu su priređene dve sahrane - jedna u Londonu, i jedna u Kampali, obe obeležene punim vojnim počastima. "Na prvoj Mutesinoj sahrani u Londonu 1969. godine, odavana je poslednja pošta. U toj prilici, vojnim delom sahrane rukovodila je britanska grenadirska garda. Sada (u Kampali) Grenadirska garda bila je samo deo ceremonije. Većina vojnog sastava pripadala je armiji Ugande. Pa ipak, ona truba u Londonu 1969. i truba u grobnici Kašubi u Ugandi 1971. godine, svakako su delile zajednički komunikacijski prostor"28. 27 Ali. A. Mazrui, Soldiers and Kinsmen in Uganda: The Making of a Military Etbnocracy (London, 1975), str. 173. 28Ibid., str. 177, 190, 191.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

Ali primanje Mutese u rang oficira bio je redak izuzetak. Mnogo uobičajeniji slučaj bilo je stvaranje ljudi kao što je Mutesin naslednik Idi Amin, koji je bio predsednik Ugande. Mazrui dokazuje da uspon Amina i njegovog "lumpen-militarijata" može da se posmatra i kao oživljavanje pre-kolonijalnih vojničkih tradicija, koje su posle kolonijalnih osvajanja prestale da se upotrebljavaju. U stvari, Aminova karijera predstavlja odličan primer socijalizacije posredstvom kolonijalne armije. Kao što kaže Mazrui, kad je Amin bio regrutovan u Kraljeve afričke strelce 1946. godine, pokazao je

uvežbavani u rigidnom duhu regimente, a mladi belci u veštinama snalaženja u prirodi30. Primanje Afrikanaca u nove tradicije koje je trebalo da budu replike onih britanskih, nije se završilo na kućnoj posluzi, školama kao što je bio Budo i regrutovanju u vojsku. Hipotetički afrički hrišćanin biskupa Vestona, u potrazi za bratstvom, mogao je, ako je imao sreće, da "nauči da kuca na mašini"31, i mnogi Afrikanci, obrazovani pri misijama, primani su u niže rangove birokratske hijerarhije. Afrički službenici počeli su da cene posedovanje pečata i penkala u unutrašnjem džepu; afrička plesna društva koristila su gumene pečate da potvrde autentičnost međusobne korespondencije i plesala u punoj opremi službenika i vojnika32. Lik Grejema Grina, ludak u čamcu na reci, koji stalno vodi zapisnike u gomili papira, u grčevitom naporu da lakomisleni svet dovede u red, predstavljao je odavanje počasti stvaralačkoj snazi kolonijalne birokratije, mada je takođe i simbolično izražavao njenu nemoć. I naravno, afrički hrišćani koji su postajali sveštenici u nesavršenom bratstvu hrišćanskih crkava samih, bili su naučeni da izvode izmišljene i ponovo izmišljene devetnaestovekovne evropske crkvene rituale. U svemu ovome postoji gruba periodizacija. Evropske izmišljene tradicije imale su značaja za Afrikance u fazama koje se međusobno preklapaju. Prvi jak uticaj predstavljala je

330

"sve znake kolonijalne naviknutosti na zavisnost... Tokom sedam godina proizveden je u red kopljanika i pokazivao kvalitete koji su ga učinili omiljenim kod Britanaca koji su mu bili pretpostavljeni - bespogovoma poslušnost, gorljivi ponos pripadnika regimente, poštovanje prema Britaniji i Britancima, uniforma koja je blistala, sa naborima uštirkanim pod konac i čizmama sa kapnama uglačanim kao cma ogledala"29. Crna ogledala običnih engleskih vojnika i nižih oficira bila su upravo ono što je trebalo da budu afrički vojnici. Kao što je pokazao Kegan, evropske armije su se slobodno približavale odeći i romantičnoj auri "ratničkih" naroda sa kojima su se suočavale. Izgleda da ovo nisu uradili u Africi i da to nije bio rezultat vojnih sukoba sa Afrikancima. Baden-Panelu, kritičaru mentaliteta vojne vežbaonice, ostalo je da se oslanja na skautske sposobnosti Matabele, da bi obezbedio beloj omladini fleksibilan trening, bogato povezan sa kiplingovskim mitovima o džungli. Zadugo je Južna Afrika predstavljala paradoks da su mladi Afrikanci

29 Ibid, str. 206-207.

331

30 Za diskusiju o ironiji osnivanja grupa skauta u Africi, a zatim nastojanja da se iz njih isključe Afrikanci, videti Terence Ranger, "Making Northern Rhodesia Imperial: Variations on a Royal Theme, 1924-1938", African Ajfairs, lxxix, no. 316 (July 1980). 31 Weston, "Islam in Zanzibar Diocese", str. 200. 32 Terence Ranger, Dance and Society in Eastem Africa (London, 1975).

332

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

vojna neo-tradicija, koja je podrazumevala jasno razgraničenu hijerarhiju i očiglednu usredsređenost na ono što je urađeno u periodu ranog kolonijalizma. Taj uticaj je dostigao vrhunac - posebno u Istočnoj Africi - sa borbama u vreme I svetskog rata. Posle toga, naročito u Britanskoj Afirici, vojno prisustvo je opalo33. Ratnički duh postao je manje uticajan nego zapošljavanje u misijama ili promocija Afrikanaca u poslovima državne birokratije ili u biznisu. Ali rasprava o posledicama tog uticaja ili raspava o tome koja je neo-tradicija najuticajnija - rasprava koja je krivudala tamo-ovamo, budući da su afrički kraljevi, okruženi neo-tradicionaiističkim spoljnim znacima moći, vladali nekim novim afričkim državama, dok je u drugim trijumfovala birokratska elita, a neke je kontrolisao Mazruijev "lumpen-militarijat" - u krajnjoj liniji je manje važna od procenjivanja ukupnog efekta ovih procesa neo-tradicionalne socijalizacije. On je svakako bio veoma veliki. Evropske izmišljene tradicije ponudile su Afrikancima niz jasno definisanih načina pristupa u kolonijalni svet, iako je u gotovo svim slučajevima to značilo ulaženje u odnos običan čovek/gospodar, i to sa podređene strane. Počeli su da socijalizuju Afrikance da budu spremni da prihvate jedne ili druge već postojeće evropske neo-tradicionalističke načine ponašanja - istorijska literatura puna je Afrikanaca koji su ponosni zbog toga što su ovladali određenim poslom ili postali članovi regimente ili naučili kako da uspešno izvedu neki devetnaestovekovni anglikanski ritual. Proces se često završavao tako što su kolonijalnoj moći upućivani ozbiljni izazovi, a oni su obično izraženi na način same te nove tradicije koja je kori-

šćena za socijalizaciju. (Učenici u Budou su sa "modernizovane" ceremonije krunisanja Edvarda Mutese koja je lojalno proslavljena otišli na miting i protestovali zbog toga što Kabaka nije tretiran od strane vlasti kao da je bio "pravi" kralj). Ovo je obrazac koji je razradio Martin Canok za slučaj nastavnika - tradicionalista Njasalenda, a detaljnije Džon Iljif za slučaj Tanganjike34. U svojim različitim formama taj obrazac umnogome podupire ono što nazivamo nacionalizmom. Uznemirujuće je, mada nimalo iznenađujuće, da je Kenet Kaunda, u potrazi za ličnom ideologijom koja bi mu pomogla na putu do nacionalnog vođe, našao ohrabrenje i inspiraciju u Knjigama za dečake [Books for Boys] Artura Mija35. Ako se za trenutak vratimo pitanju "modernizacije" kroz upotrebu evropskih izmišljenih tradicija, i njihove prednosti i njihova ograničenja za kolonizatore postaju jasne. One jesu služile da izdvoje Afrikance u relativno specijalizovane kategorije - kao aškarije, učitelje, sluge, i tako dalje - i da obezbede elementarnu profesionalizaciju afričkih radnika. Usadeni u nove tradicije vladanja i podređivanja, postojali su vrlo jasni zahtevi za nadziranje radnog vremena i radne discipline - uredno, čak fanatično prepisani segmenti iz školskih dana Budoa; izvor i simbol discipline i tačnosti predstavljao je školski teren za vežbanje. S druge strane, izmišljene tradicije koje su uvođene za Afrikance bile su više tradicije vladavine nego proizvodnje. Industrijski radnici mogli su da budu kategorizovani kao "sluge", ali dugo vre-

33 Tony Clayton, "Concepts of Power and Force in Colon Africa, 1919-1939", Institute of Commonwealth Studies seminar (Univ. of London, Oct. 1978).

333

34 Martin Channock, "Ambiguities in the Malawian Political Tradition", African Affairs, lxxiv, no. 296 (July 1975); John Iliffe, A Modem History of Tanganyka (Cambridge, 1979). 35 Kenneth Kaunda, Zambia Sball be Free (London, 1962), str. 3 1 .

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

mena prava domaća posluga imala je mnogo veći prestiž i mogla je da upravlja reciprocitetima sadržanim u odnosu gospodar/sluga, iz kojih su industrijski radnici bili isključeni. Industrijski radnici i seljaci nikad nisu imali pristupa u jasno definisane i prestižne ceremonijale vojnika, učitelja i službenika - izuzev kada su stavljali na sebe kostime u vreme kamevala ili takmičenja u plesu36. A, kao što smo videli, tamo gde su postojale tradicije strukovnih udruženja, Afrikanci su iz njih posebno isključivani. Afrički industrijski radnici prepušteni su sami sebi da stvore svest i način ponašanja koji bi odgovarali njihovom položaju37. Ovo je bio jedan od mnogih razloga za relativno visok prestiž neproizvodnih zanimanja među Afrikancima u kolonijalnoj Africi. A u isto vreme, ako bi nove tradicije potčinjavanja počele "korisno" da definišu određene vrste specijalizacije, one bi kasnije omogućile rast duboko konzervativnog načina konceptualizacije ovih specijalizacija, čineći tako afričke učitelje, ministre i vojnike otvoreno rezistentnim na odgovarajuće napore da se postignu modernizacijske promene.

ka od onih Afrikanaca koje su već bili uveli u nove tradicije podređenosti. Posebno, bilo im je potrebno da sarađuju sa poglavicama, prvacima i starešinama u ruralnim oblastima. Ova saradnja bila je u suštini vrlo praktičan posao razmenjivanja beneficija38. Ali kolonijalni vladari osećali su potrebu za zajedničkom ideologijom Carstva koje bi moglo da obuhvati belce i cmce podjednako, da uzdigne praktične strane njihove saradnje i da potvrdi vlast belaca. Britanci i Nemci pronašli su takvu ideologiju u konceptu imperijalne monarhije. U nemačkoj Istočnoj Africi zamisao o glavnoj ulozi monarhije imala je dva aspekta. Sjedne strane, Nemci su verovali da su sami Afrikanci imali rudimentamu ideju kraljevstva i, posebno u prvim fazama interakcije sa afričkim vladarima bili su spremni da uvaže afričke tvrdnje o tome da je neko kralj i da ga odlikuju nekim pozorišnim rekvizitom devetnaestovekovne evropske ceremonijalne drame. Tako je nemački službenik prijavio Caru 1890. godine da je predao carske poklone poglavici Čago Rindiju. "Dok su vojnici poklanjali oružje, ja... sam ogmuo njegova ramena plaštom za ceremonije krunisanja... iz berlinske Opere i stavio mu na glavu šlem, pod kojim je Nojman nekada pevao Loengrina..."39. S druge strane, Nemci su verovali da bi afričke ideje lične vladavine monarha mogle neograničeno da se prošire, tako da bi figura svemoćnog kajzera mogla da personifikuje nemački imperijalni autoritet. Kao što nam govori Džon Iljif:

334

Nove monarhističke tradicije u kolonijalnoj Africi Kolonijalne vlasti u Africi nisu želele da vladaju stalnom upotrebom vojne sile i bio im je potreban širi krug saradni36 Ranger, Dance and Society in Eastem Africa. 37 Za diskusiju o novijoj literaturi o svesti afričkog radnika, vi-

deti: Peter Gutkind, Jean Copans i Robin Cohen, African Labour History (London, 1978), uvod; John Higginson, "Afirican Mine Workers at the Union Miniere du Haut Katanga", American Historical Association (Dec. 1979).

335

38 Za savremene izveštaje o saradnji kroz razmenu, videti: Ronald Robinson, "European Imperialism and Indigenous Reactions in British West Africa, 1890-1914", u H.L. Wesseling (ur.), Expansion and Reaction: Essays in European Expansion and Reactions in Asia and Africa (Leiden, 1978). 39 Iliffe, A Modem History of Tanganyika, str. 100.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

"Ceremonija koja je izražavala nemačku vlast bila je gođišnja proslava Kajzerovog rođendana. U svakoj oblasnoj kancelariji askeri su paradirali pred velikom masom ljudi. Posle smotre i vežbi, viši nemački zvaničnik obratio se skupu, uzdižući njegove imperatorske vrline i uzvikujući tri puta ' Ura!' za Kajzera i Rajh. A zatim je narod igrao u krugovima ovde-onde na prostoru za paradu"40.

nu Dana krunisanja; svirala je grupa "domaće policije"; anglikanski "predstavnik ogmut plaštom izgovorio je posebnu molitvu izabranu za ovu priliku, stojeći pored zastave pred kojom se salutiralo". Ushićeni misionari izvestili su o svečanosti te večeri:

336

Pa ipak, Britanci su bili ti koji su ideologiju monarhije u potpunosti usavršili. Britanski kralj nije imao stvamu izvr šnu vlast ni približno takvu kao nemački kajzer, ali se o britanskom kralju /imperatoru govorilo više u mističnim nego u praktičnim terminima. Dž. E. Hine, biskup Severne Rodezije, smatrao je krunisanje Džordža V "velikim religijskim ce remonijalnim činom". Neke aspekte rituala ocenio je kao "suviše teatralne, kao da podsećaju na scene iz opere", a bil je i "suviše muzike ’posebno pisane za tu priliku’, modeme muzike, za mene bučne i nemelodične", ali "U celini, krunisanje je bilo veličanstven prizor. To nije bio pro sto primerak srednjovekovne pompe, nepovezan sa modemim životom i duhom XX veka; nije bilo teatralnih prikazivanja veliči ne, dobro prilagođenih scenskom izvođenju... Bio je to simboli zam od najvećeg sjaja, ali iza njega je postojala realnost - svet miro pomazanja gospodnjeg, čin po karakteru kvazi-sakramenta lan, za kojim je sledilo polaganje krune na glavu ovog čoveka kao spoljni znak strašne, ali i veličanstvene odgovornosti vlada nja nad celim engleskim narodom i mnogim nacijama preko m ra koje duguju odanost engleskom kralju"41. U samoj Sevemoj Rodeziji, tadašnji administrator sa zvao je sve Ngoni poglavice i njihove narode na svetkovi40 Ibid, str. 237-238. 41 J.E. Hine, "The Coronation of King George V", Central Afri

ca, xxix, no. 344 (Aug. 1911), str. 200-201.

337

"U dolini su bile zapaljene četiri velike vatre, oko kojih je nekoliko stotina tamnoputih domorodaca poskakivalo i igralo. Neki su imali zvona oko nogu, a skoro svi su nosili budže... Evropljani, pod zaklonom od trave, sedeli suu polukrugu, a između njih i vatre igrali su stanovnici ovog tla... Onda je došao policijski orkestar i dok se vatra polako gasila očaravao nas 'Maršem vojnika Harleša', ' Napredovanjem hrišćanskih vojnika' i drugim melodijama"42. Međutim, nije samo zvanična crkva govorila o monarhiji u religijskim terminima. Sekularna administracija je u stvari pošla još dalje u ovakvom diskursu. Njihovi govori predstavljali su afričkim slušaocima kralja, koji je skoro bio božansko biće; svemoćan, sveznajući i sveprisutan. U nizu zvaničnih obraćanja Soto plemenu, na primer, naglašeno je kako kralj poznaje njihovu situaciju, brine za njihovo blagostanje i oseća odgovomost za odluke koje se stvarno donose od strane kabineta. Godine 1910. Princ Artur od Konota rekao je Vrhovnom poglavici Sotoa da se novi kralj Džordž V "seća kako ste zastupali njegovo pokojno veličanstvo, kralja Edvarda", i da on zna "da, ako i kada, On odluči da je došlo vreme da se zemlja Basuto uključi u Južnoafričku Uniju, vi ćete lojalno poštovati Njegovu odluku"43. Godine 1915., Lord Bakston je uveravao 42 A. G. De La P., How the Angoni kept Coronation Day", CentralAfrica, xxx, no. 345 (Sept. 1911), str. 242-243. 43 Prince Arthur of Connaught, odgovor na Address, 9 Oct. 1910, file S3/28/2/2, National Archives, Lesotho, Maseru.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

Vrhovnog poglavicu da "Njegovo veličanstvo nikada ne prestaje da se interesuje za blagostanje Basuta", i da on uvažava njihovu podršku "velikim armijama koje je kralj poslao protiv svojih neprijatelja"44. Godine 1925, princ od Velsa rekao je Soto plemenu da je bio

Nije čudo, posmatrajući sve ovo, da je stari poglavica Džonatan pozdravio posetu princa od Velsa Basuto zemlji 1925. godine na način koji je neke od prisutnih misionara pogodio kao takoreći blasfemičan:

338

"vrlo zadovoljan da vi još uvek čuvate uspomenu na moju baku, kraljicu Viktoriju... Ona više nije sa nama, ali kralj nastavlja da pazi na vas sa očinskom brigom. Morate se pokazati vrednim njegove zaštite, tako što čete slušati reči službenika koje je on naimenovao, da vas vode i poučavaju"45. A godine 1927. pukovnik Ameri, državni sekretar za kolonije, rekao je Soto plemenu da "Njegovo Veličanstvo Kralj, koji me je poslao na ovo putovanje, kroz svoje dominione, pokazuje najživlji interes za svaki od svojih naroda mali i veliki"46. Kada se kralj obratio direktno Soto plemenu, kao u Kraljevskoj poslanici iz 1910. godine - službenici su mu stavili u usta reči visokopatrijarhalnog tona: "Kad je dete u nevolji, otići će svome ocu, a kad otac čuje o čemu se radi, odlučiće šta mora da se učini. Tada dete mora da veruje svom ocu i da ga poštuje, jer je ono samo jedan član veiike porodice, a njegov otac ima veliko iskustvo u razumevanju problema svoje starije dece, i sposoban je da proceni ne samo šta je dobro za mlađe dete, nego za mir i napredak cele porodice. Basuto nacija je sasvim malo dete među mnogim narodima Britanske imperije"47. 44 Lord Buxton, odgovor na Address, Apr. 1915, S3/28/2/3, Maseru. 45 Prince of Wales, odgovor na Address, 28 May 1925, S3/28/1/9, Maseru. 46 Colonel Amery, odgovor na Address Aug. 1927, S3/28/1/12, Maseru. 47 "The King’s Message", Oct. 1910, S3/28/2/2, Maseru.

339

"Za mene je ovaj dan crveno slovo u kalendaru. Ja se na današnji dan radujem kao stari Simeon iz svetog pisma koji se radovao jer je video Gospoda Isusa pre nego što je zaspao u grobovima svojih otaca"48. Svuda, i u Britanskoj Africi, upotrebljavana je ista retorika. Pronicljivi posmatrač guvernerovih zborova sa poglavicama u Sevemoj Rodeziji 1920-ih, zabeležio je da su one bile smišljene kao parade (na nivou dečjeg obdaništa) dobroćudnosti Njegovog veličanstva prema svojim podanicima koji nisu dobili dovoljno poduke"49. Guverner je svakako bio veoma zaokupljen time da svoj autoritet i autoritet oblasnih administratora izvede direktno od kralja. "Svi vi ovde ste jedan narod - podanici engleskog kralja. Kraljeva je želja da svi njegovi podanici žive zajedno u miru. Guverneri se šalju da bi se to osiguralo... Guverner koji živi u Livingstonu i ima veliku teritoriju koju treba da administrira, ne može stalno da bude na nekom mestu, ali oblasni komesari... su predstavnici guvernera i kralja i oni rade u pravcu ostvarenja kraljevih želja."50 Da bi dali kredibilitet ovim zahtevima "kolonijalni administratori smatrali su ceremonijalnu stranu monarhije nečim što je od suštinskog značaja. Kada je 1919 godine Vrhovni poglavica Basuto zemlje zatražio dozvolu da na 48 ChiefJonathan's speech, 28 May 1925, S3/28/1/9, Maseru. 49 Winfrid Tapson, Old Timer (Capetown, 1957), str. 65. 50 Govemor Sir James Maxwell, speech at Ndola Indaba, 6

July 1928. file ZA 1/9/59/1, National Archives, Zambia, Lusaka.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

putu po Evropi poseti Vatikan i Bakingamsku palatu, Visoki komesar je strahovao da bi on "mogao biti neopravdano impresioniran pompom i načinom primanja u Vatikanu, i zaključiti da je papa važniji od kralja". Dozvola je uskraćena51. Kada je princ od Velsa posetio Južnu i Istočnu Afriku 1 9 2 5 . godine, njegova opštepoznata netrpeljivost prema ceremonijama bila je prevaziđena molbama kolonijalnih administratora, koji su mu rekli da ako se ne bude pojavio potpuno odeven u purpur pred okupljenim afričkim masama, bilo bi za njega bolje da se uopšte ne pojavljuje. Učinak je bio odgovarajući. "Prinčev dolazak bio je veličanstven događaj", izvestio je Dejli telegraf iz Basutolenda"; medalje su blistale na Njegovom kraljevskom visočanstvu, što je bio prizor koji je duboko impresionirao veliku tihu masu"52. Iz oblasti Solvezi u Severnoj Rodeziji stigao je izveštaj da su dve poglavice koje su prisustvovale indaba skupu sa princom

da na teritoriji, ne zato što su svi bili Afrikanci, još manje zato što su svi bili Severni Rodezijci, nego zato što su svi bili podanici jednog moćnog kralja. Prilikom kraljeve posete 1947. godine, severno rodezijska vlada bila je obavezna da izda štampane instrukcije za Afrikance, u kojima im kaže da je

340

" ...bile izuzetno uzbuđene kada su izražavale zadovoljstvo što im je omogućen susret sa princom... Utisci dvojice poglavica koji su im izgleda ostali u sećanju ... bili su, prvo, pompa i ceremonija povezane sa posetom prema rečima Kapidžimpange, 'Bivana je tako sijao u svojoj uniformi da nismo mogli da ga gledamo' i drugo, da su bili u mogućnosti da se susretnu s njim prijateljski, zajedno sa svim drugim poglavicama ove Zemlje"53. Administracija Seveme Rodezije bila je ponosna na to da je indaba na dramski način prikazivala jedinstvo svih naro51 High commissioner, cable to secretary of state, 19 Ma; 1919, S3/28/2/4, Maseru. 52 Daily Telegrapb, 30 May 1925, "Picturesque Scenes”. 53 Annual Report, native commissioner, Solwezi sub-district 1925, ZA7/1/9/2, Lusaka.

341

"Kralj Džordž V najveći kralj na svetu. On nije poput afričkog poglavice. Ne voli da se ljudi tiskaju oko njega u masi, on očekuje da vidi svoje podanike kako se ponašaju najbolje što umeju."54 S obzirom na okolnosti, to je više bio znak opadanja samopouzdanja nego arogancije. Ali, posete kraljeva nužno su bile retke u kolonijalnoj Africi. Periodično je kraljevski kult morao da bude podržan izmišljenim ritualima na lokalnom nivou. Čovek je mogao da gradi karijeru tako što se ovome davao nadahnut doprinos. Najvažniji ovakav primer predstavlja karijera Edvarda Tvajninga, kasnije guvernera Tanganjike. Tvajningov biograf pripoveda da je njegovu majku porodica sprečavala da se uda za osobu nižeg statusa od njenog; njegov otac, sveštenik, nije smatran otmenim gospodinom. Tvajning se nije ničim izdvajao tokom svoje vojne karijere i njegov prelazak u kolonijalnu službu predstavljao je pokušaj da se nekako istakne, izveden na način koji se u to doba cenio, na obodima gospodskog društva Carstva. Tvajning je na kraju uspeo da se istakne, i sasvim je jasno da je to uspeo zahvaljujući svojoj sposobnosti da zdušno izmišlja tradiciju.

54 "Northem Rodesia. The Royal Visit. 11 April 1947. Details of the Programme and Broadcasting Arrangements", P3/13/2/1, Lusaka.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

Dok je još bio administrativni službenik u Ugandi, Tvajning je napisao i objavio pamflet o engleskoj ceremoniji krunisanja, o kojem je Tajmsov literami dodatak zabeležio da iako je to bila "knjiga koja teško da bi nekog dovela u iskušenje da je konsultuje za arheološke detalje", ipak "čovek ništa bolje ne bi poželeo što bi mu omogućilo da sledi moderni obred korak po korak". Na ovaj način odajući priznanje izmišljenim tradicijama drugih, Tvajning je 1937. godine, koja je bila godina krunisanja, radio na tome da izmisli svoje sopstvene. Tvajning je u stvari najpre dobio blagonaklonu zvaničnu pažnju time što je uspešno organizovao proslave u Ugandi 1937. godine. One su predstavljale trijumf kreativnog pristupa ceremonijalu, i na živopisan način su opisane od strane svog autora:

Centralni događaj, senzacija večeri, bilo je emitovanje na skupu glasa novog kralja / cara preko skrivenih zvučnika. A sledećeg dana održana je ceremonija 14 vrhovnom sudu, koja je uključivala Kabaku, sudije, guvernera, poglavice i biskupe - takođe moj izum, što se pokazalo kao ceremonija najveće uzvišenosti"55. I u ostatku Tvajningove karijere, koja je na odgovarajući način bila izuzetna, pokazuje se ista briga za izmišljeni ceremonijal. On je bio ekstravagantan guverner Tanganjike. Na kraju je postao jedan od prvih kome je dodeljeno doživotno zvanje plemića - vrhunski primer izmišljene tradicije - i koji je prodao svoj ogrtač Velikog krsta Reda svetog Mihaila i svetog Jovana, u nameri da kupi polovni plašt opšiven pravim hermelinom56. Svuda u kolonijalnoj britanskoj Africi ovakvi ritualli bili su uzimani vrlo ozbiljno, pa ipak retko sa takvim oduševijenjem kao u Tvajningovom slučaju. U novijoj raspravi "Država i seljaštvo u kolonijalnoj Africi" Džon Lonsdejl primećuje da je "u pitanje koliko je kolonijalna država u Africi uopšte bila država" možda najbolje proniknuti "ako se posmatraju njene proslave".

342

"Uveče smo imali kombinovani tatu i vatromet, što je u velikoj meri bilo moje delo, pošto sam ga sam smislio, sam uvežbao dve tačke, organizovao sve, podigao gledalište, sam prodao sve karte.... Guverner je po dolasku pritisnuo dugme, što u stvari nije imalo nikakvog efekta, ali smo predstavili tako kao da je to aktiviralo signalnu raketu koja je aktivirala paljenje ogromne vatre s druge strane jezera, a ona je opet, aktivirala pedeset raketa (za vatromet). Duvači su dunuli u rogove i oglasili 'Povlačenje' u mraku, a onda se upalilo četrdeset bočnih, podvodnih i reflektora sa zemlje, bubnjevi i orkestar odsvirali su povečerje, a publika je zauzimala mesta da bi se zabavljala... Onda je nekoliko učenika izvelo paradu vojnika-igračaka. Dobio sam detalje ove parade od Škole vojvode od Jorka u Doveru i prilagodio je lokalnim uslovima. Dečaci su nosili bele pantalone, crvene tunike i bele šešire, a oficir krznenu kapu... Onda je sledio tatu. Vatromet. Ratnička igra sa sto dvadeset ratnika u leopardovim kožama. Nojevo perje, koplja i štitovi. Onda, "Od divljaka do vojnika", što je prikazivalo proces pretvaranja urođeničkih ratnika u prave vojnike".

343

"Širom Carstva (piše on) slavio se 6 . maj 1935. godine, srebrni jubilej kralja Džordža V, čak i u maloj Kakamegi, oblasnoj vojnoj upravi u brdima Zapadne Kenije...". Policijska parada predstavila je moć države... Veličanstvenost vladavine prikazana je u guvernerovom govoru, koji je pročitao oblasni komesar; on je primetio da je kralj Džordž prisutan, čak i kod najbeznačajnijih svojih podanika, preko svog lika na novčićima i na ordenju njihovih 55 Darrell Bates, A Gust ofPlumes: A Biography of Lord Twining of Godalming and Tanganyika (London, 1972), str. 102105. 56 Ibid, str. 286.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

poglavica. On je bio "vrlo veliki vladar, koji nežno voli svoj narod i vidi da se njime vlada pravedno. On je uvek pokazivao vrlo duboku ličnu brigu za vašu dobrobit" - a učitelji - koji su usmeravali seljaka u načinu mišljenja su čak i tada radili na principima legitimizma seljaka tako što su zaobilazili kraljeve službenike i slali Donjem domu peticije za otklanjanje nepravdi... Kraljevska porodica bila je još više povezana sa materijalnim napretkom seljaka. U danima kraljice Viktorije "vrlo malo ljudi je imalo bilo kakvu odeću, osim koža i pokrivača, i jedva da je neko umeo da čita. Sada imate železnice i puteve, škole i bolnice, gradove i trgovačke centre, koji vam daju mogućnost za razvoj koji svojim tokom donose civilizacija i dobra uprava". Napredak u doba kolonijalizma povezan je sa zabavom seljaka. Događaji tokom dana uključivali su i prikazivanje lokalne trupe skauta... Vladari su videli ljubav svojih podanika na kamevalu, takoreći na satumaliji. Priređene su igre samo za Afrikance, šutiranje na gol vezanih očiju, klizava motka, nadvlačenje konopca, ali bilo je i međurasnih sportskih igara, biciklističkih trka, takmičenja magaraca, čak i kostimirani fudbalski meč između Evropljana i Indusa da domoroci u njega blenu. Seoska ekonomija je takođe obuhvaćena; priređena je trka s jajima, novčićima i brašnom... I seoska kultura je iskorišćena; dan je počeo crkvenim službama; Evropljani su prisustvovali anglikanskoj službi koja je pripadala visokoj kulturi. Afrikancima je prepuštena ''niska kultura" katoličke proslave."57

lokalnog afričkog seljaštva lako delovale u njihovim okvirima. U Sevemoj Rodeziji poglavice su stavljale naglasak na zvaničnu "teologiju", obraćajući se sa zahtevima za oružje ili uniforme kralju preko njegovog guvemera, i šaljući kralju poklone od leopardove kože ili slonovače; afričke plesne grupe birale su svoje kraljeve i kajzere da njima upravljaju uz odgovarajuću ceremoniju; milenaristički propovednici govorili su svojim slušaocima da će kralj Džordž, koji je do sada bio zaveden svojim pokvarenim savetnicima, uspostaviti direktnu kontrolu i uvesti ih u zlatno doba58. Jasno je da je simbol monarhije pobuđivao maštu. Verovatno je jedno vreme on takođe doprinosio jednoj vrsti ideološkog konsenzusa između Evropljana i njihovih afričkih saradnika. Kao što ćemo videti, dobar deo politike saradnje odigrao se u okvirima koje je zadala kolonijalna teorija monarhije. Ali kako pokazuje Tvajningsova fatalna krutost u Tanganjiki kolonijalna manipulacija monarhijom, i svakako, ceo proces tradicionalne inventivnosti, pošto su dobrim delom poslužili u praktične svrhe, izgleda da su postali kontraproduktivni. Tvajningsovo upadljivo nepoštovanje autoriteta i spremnost da proizvodi tradiciju predstavljaju samo tanak sloj preko njegove duboke odanosti monarhiji, aristokratiji, neotradiciji. Bilo je lakše izmisliti tradiciju, nego modifikovati je i učiniti fleksibilnom

344

Jasno je da je britanska administracija uzimala ovakve stvari vrlo ozbiljno - Tvajning kao guvemer Tanganjike odbio je da pregovara sa Njerereovim Afričkim sindikatom Tanganjike, jer ga je smatrao nelojalnim kraljici. Teško je proceniti, međutim, koliko ozbiljno su to uzimali Afrikanci. Lonsdejl opisuje proslave Kakamega srebrnog jubileja kao deo "indigenizacije države", i pokazuje kako su vođe 57 John Lonsdale, "State and Peasantry irKColonial Africa" Raphael Samuel (prir.), People’s History and Socialist Theory (London, 1981), str. 113-114.

345

58 Interesantna varijanta upućivanja direktnog izazova imperijalnoj ideologiji pojavila se u propovedi koju je u Bulavaju juna 1923. godine održao učitelj Kule svetilje, Kunga: "Kralj Džordž V govori istinu Englezima, ali Ijudi ove zemlje se ne pokoravaju onome što on kaže, nego stvaraju svoje zakone. Godine 1912, kralj je želeo da dođe u Rodeziju da vidi domoroce i promeni zakone u njihovu korist, ali beli ljudi Južne Rodezije poslali u mu poruku da ne dolazi jer je mnogo bolesti u ovoj zemlji." Fajl N3/5/8, National Archives, Rodesia, Solsbery.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

kad je jednom izmišljena. Izmišljena tradicija, za razliku od običaja koji se nesvesno razvija, mogla bi da se uzima ozbiljno samo ako bi za izmišljanjem usledilo ovo drugo. Taj čuveni "duh" koji je toliko slavljen u Budo-u, nije mogao da cveta tamo gde je posađen, u suvoj strukturi kolonijalnog ceremonijalizma.

tradicije, na relativno autonoman način, i ne prihvatajući uloge koje su im unutar njih Evropljani namenjivali. Na jednom nivou, afirička buržoazija koja je imala aspiracije nastojala je da usvoji onaj nivo stavova i ponašanja koji je određivao evropske srednje klase. Na drugom nivou, mnogi afrički vladari - i njihove pristalice - borili su se da dostignu pravo da izraze svoju vlast korišćenjem titula i simbola evropske neo-tradicionalne monarhije. Opet, bilo je Afrikanaca koji su prilagodili evropski neo-tradicionalni simbolizam duhu mode, proklamujući svoju sopstvenu prefinjenost, ne toliko time što su "majmunski oponašali" Evropljane, koliko impresivnim prikazivanjem svoje sposobnosti da uhvate korak sa vremenom, da prepoznaju realnosti kolonijalne moći, i da ih oštroumno prokomentarišu. Ipak, što je na više načina i najinteresantnije, evropske neotradicije su upotrebljavali Afrikanci koji su se osetili iskorenjenim, i kojima je bilo potrebno da otkriju nove načine stvaranja novog društva. Najupečatljiviji izveštaj o aspiracijama afričke sitne buržoazije i njihovog prisvajanja novih tradicija britanske srednje klase, dao je Brajan Vilan u svom radu o Afrikancima Kimberlija obrazovanim u misijama devedesetih godina XIX veka. "Kimberli 1890-ih", pisao je on, "bio je pretežno britansko mesto. Svakodnevni život u Dajmond Sitiju možda je izražavao isto tako jasno kao i na drugim mestima u Crastvu značenje i stvarnost britanske imperijalne hegemonije". U gradu je

346

Afrički napori da se iskoriste nove evropske tradicije V

Jedna od funkcija izmišljanja tradicije u devetnaestovekovnoj Evropi bila je da se da brza i prepoznatljiva simbolička forma oblicima vlasti i podređivanja koji su se tada razvijali. U Africi, pod pojednostavljujučim uticajem kolonijalne vlasti, i sami simbolički izrazi postali su jednostavniji i naglašeniji. Afrički posmatrači novog kolonijalnog društva nisu mogli da ne uoče značaj koji su Evropljani dodavali javnim ritualima monarhije, vojnom rangiranju, ritualima birokratije. Afrikanci koji su nastojali da sami manipulišu ovim simbolima, bez prihvatanja implikacija potčinjavanja u okviru novih tradicija vladanja, bili su obično optuženi od Evropljana za trivijalnost, mešanje forme i realnosti i zamišljanje da je moguće zadobiti moć ili napredak samo pomoću rivalske ritualne prakse. Ako bi ovo bilo istina, preterano naglašavanje forme već je bilo ostvareno od strane kolonijalnih belaca samih, za koje se u većini može reći da su pre izvlačili korist od bogatstva i moći nego što su ih sami stvarali. Ako je monopol na obrede i simbole neo-tradicije bio tako važan za belce, bilo je bez sumnje nerazumno da Afrikanci nastoje da ih prisvoje za sebe. Izgleda mi da je u širem smislu bilo četiri načina na koja su Afrikanci nastojali da iskoriste evropske izmišljene

347

"rasla sve koherentnija klasa obrazovanih Afrikanaca koja je bila privučena u Kimberli mogućnošću zapošljavanja i korišćenja veština koje je posedovala zahvaljujući svojoj pismenosti". Ovi ljudi nastojali su da steknu sigumost kao stanovnici XIX-vekovnog britanskog liberalnog univerzuma - uni-

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

verzuma slobode i jednakosti pod zajedničkim zakonom, osiguranim pravom na imovinu i preduzetničkom žustrinom. U isto vreme, oni su nastojali da simbolizuju svoje pravo građanstva u ovom univerzumu veštinom "iracionalnih" izmišljenih tradicija kasne XIX-vekovne britanske srednje klase. Oni su nadmašili kolonijalne belce u svojoj lojalnosti kruni. "Jedan posebno važan i prožimajući simbol... koji je davao izraz vrednostima i verovanjima koja su oni nosili, bila je figura kraljice Viktorije"; oni su slavili kraljičin dijamantski jubilej 1897. godine, priređujući bankete i držeći govore u kojima su dramatizovali svoja sopstvena "progresivna" dostignuća i njihovu veru u monarhiju kao njihovu garanciju. Oni su organizovali "mrežu redovnih aktivnosti i uključivanje u crkve, klubove i društva". Iznad svega, otpočeli su da se bave sportom.

U Kimberliju, dva afrička kluba (od kojih je svaki vodio nekoliko timova) bili su kriket klub Djuk od Velingtona... i Ekscentriks Kriket klub: čak su i njihova imena sugestivna i oba simboliziraju svojstva na kojima je izgrađivano Britansko carstvo"59. Posmatrajući Južnoafričku istoriju na duže staze, naravno, sve ovo je od strane belaca smatrano kao uzimanje imperijalnog ideala sve u svemu suviše ozbiljno. U Južnoj Africi nije bilo prilike da cmačka vladajuća klasa igra kriket. Afrički kriket se gasio da bi kasnije bio zamenjen fudbalom proleterskih udruženja koji je i masovni sport modeme Afrike. Samo u tako izuzetnim kolonijalnim dmštvima kao Sijera Leone kreolsko društvo moglo je redovno da demonstrira svoju stvamu moć raskošnim evropskim neotradicionalističkim ritualima. U međuvremenu, "plemenski" afrički vladari su počeli borbu za vidljive atribute neotradicionalističke monarhije, jer je njihov status svuda bio ugrožen u srednjem periodu kolonijalizma. U ranim danima kolonijalni administratori imali su dovoljno sreće da priznaju afričke vladare kao kraljeve i da ih daruju kao Rindija, scenskim rekvizitima pozorišne monarhije. Ali, kako su se ustanovljavali kolonijalni režimi i kako su postajali manje zavisni od koncesija dobijenih od afričkih vladara, tako je počinjao proces deflacije. Tako, veliki deo zahteva administracije britanske južnoafričke kompanije za Severozapadnu Rodeziju zavisio je od koncesija koje je stekao od Levanike kralja Barotslenda. Levaniku su opisivali kao velikog kralja, a nagradili

348

"Sport [piše Vilan] je bio važan u životu sitne afričke buržoazije Kimberlija, pošto je obezbeđivao dalje povezivanje i sredstva za rasprostiranje preovladujućih vrednosti društva u kome su živeli. Tenis se igrao u jednom od tri kluba: teniski klub Blueflag, teniski klub Champion Laum i Come Again Laum teniski klub... Međutim, sve u svemu, popularniji su bili kriket, ragbi, koji su bili vodeći sportovi u Kejp Koloniji uopšte.... Kriket je bio igra koju je afrička sitna buržoazija u Kimberliju zaista usvojila. Verovatno nije uopšte iznenađujuće da je to moglo da bude tako. Kritket, uostalom, nije bio samo igra. Pre bi se moglo reći da je to jedinstvena britanska institucija koja je otelotvoravala tako mnogo ideja i vrednosti kojima ...su oni težili. Kriket je bio poligon za društveni trening: analogija između kriketa i života uopšte bila je široko prihvaćena, njegova vrednost za razvoj karaktera nije dovođena u pitanje. 'Kriket kroz muški uložen trud uči oprezu, brizi, strpljenju i odlučnosti', tvrdio je jedan autor u Diamond Fields Advertiser-u 1893- godine. Kriket je ujedno i otelotvoravao i širio imperijalnu ideju.

349

59 Brian Willan, "An African in Kimberly: Sol. T. Plaatje, 18941898", Conference on Class Formation, Culture and Consciousness: the Making of Modern South Africa (Jan. 1980), str. 3,5, 14-15.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

su ga time što je imao pristupa glamuru britanske krune. Simbolički vrhunac Levanikine karijere došao je sa pozivom da prisustvuje krunisanju Edvarda VII 1902. godine. Levanika je primljen sa počastima od strane engleskog "društva".

čan obrazac očigledan je u kraljevstvu Ankola u Ugandi. Tamo je takođe postojao početni period kolonijalne podrške Ankola monarhiji, posle kojeg je sledila reakcija u kojeg "službenici na poslu u unutrašnjosti nisu volelidase titula kralja koristi za vladare malih afričkih naroda"62. U ovom srednjem kolonijalnom periodu, afrički "suvereni" nastojali su da pridobiju titulu kralja, da budu pozivani na britanska krunisanja i da simbolično izraze svoju unutrašnju vlast krunama i tronovima, krunisanjima i jubilejima britanskog stila. Omugabe od Ankole uspeo je da pribavi tron, grb i krunu63. Levanikinog naslednika, Jetu, ništa nije moglo da spreči u radu na proglašavanju posebnog kraljevskog statusa. On je imao određenih prednosti. Kad god je kraljevski personal posećivao Severnu Rodeziju, administracija je sasvim bezuspešno tražila da im pokaže još nešto osim Viktorijinih vodopada. Uvek su morali na kraju da spadnu na Locije. Razmatrajući mogućnosti ceremonijala prilikom posete princa od Velsa 1925. godine, guverner je žalio što "govoreći uopšteno, nijedan od ovih poglavica ne izgleda preterano impresivno", ali se tešio mišlju da će "priredba na vodi" koju će izvesti Loci u okviru domorodačkih ceremonija, biti "prilično impresivan događaj"64. Jeta je doveo svoju flotu niz Zambezi da bi se sreo sa princom, ali je u svom govoru oprezno naglasio da je "bilo veliko zadovoljstvo za nas da primimo i pozdravimo Vaše kraljevsko visočanstvo u našoj kući, uz odgovarajuće ceremonije dobrodošlice"65. Staviše bilo je više hi-

350

"Imao je kraljevske kočije na raspolaganju, njegovi konji bili su ispregnuti iz njegove kočije u selu Dorsetu, tako da su seljaci mogli da vuku kočije, na čajankama su ga ličnosti poput vojvotkinje od Aberkorna učile da igra jednostavne igre". Ohrabrivali su ga da upotrebljava i u Engleskoj i kod kuće neke od simbola britanskog kraljevskog ceremonijalizma - kraljevsku kočiju, punu admiralsku uniformu, crvene livreje za poslugu u Lealui. "Kada kraljevi sede zajedno" izjavio je stari Loci vladar "nikad ne nedostaje tema za diskusiju"60. Ali uskoro je ovom starom čoveku njegovo kraljevsko dostojanstvo sasvim poreknuto. Kako se severnorodezijska administracija osećala sigurnijom, tako je uskraćivala Levaniki moć, odbijala njegove prigovore i izražavala ovo poništavanje prednosti kroz dvostruku manipulaciju kraljevskim simbolizmom. Napušteno je pravilo da visoki komesar i administrator moraju biti pozdravljeni locijevskim kraljevskim pozdravom, takođe je napušteno i to da se samom Levaniki obraćaju kao "kralju", pošto ga je ovo uzdizalo iznad ostalih poglavica i pravilo analogiju sa imperijalnim monarhom što se smatralo potpuno neodgovarajućim61. Sli60 Henry Rangeley to "Dear Mr Cohen", March 1938, Historicil Manuscripts 20, RAl/1/1, Lusaka; G.Caplan, The Elites of Barotseland, 1878-1969 (California, 1970). 61 M. R. Doornbos, Regalia Galore: The Decline and Collapse of Ankole Kingship (Nairobi, 1975).

351

62Ibid. 63Ibid. 64 Sir Herbert Stanley to Sir Geoffrey Thomas, 7 July 1925, P3/13/3/8, Lusaka. 65 Address ofYeta III, 18 June 1925, RC/453, Lusaka.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

ljada Locija koji su radili u rudnicima i gradovima na jugu, mnogi kao službenici i nadzomici. Ovi "novi ljudi" bili su potpuno pripremljeni da daju donacije i da pišu peticije u nameri da povrate titulu "kralja" za svog suverena. Na kraju, specijalni status Barotslenda značio je da administracija nije mogla samo da mu nametne lokalne "reforme" nego je morala da se pogađa s Jetom. Koristeći se ovim prednostima, Jeta je simbolično tri jumfovao na kraju svoje vladavine. Bio je odlučan u nameri da prisustvuje krunisanju 1937. godine. Prepreke su bile prilične. Državni sekretar u Londonu je u prvom trenutku odlučio da ne zove na ceremoniju nijednog afričkog vladara nego da se ograniči na indijske prinčeve. Administratori u Sevemoj Rodeziji zauzeli su poziciju da je krunisanje obred svete tajne primeren jedino za belce i Afrikanci nisu mogli da prodm u ovu svetinju nad svetinjama; kmnidbena liturgija "ne bi prenela ništa na većinu domorodaca"66. Ali, Jeta je koristio sve svoje prednosti; dao je koncesije lokalnoj vladinoj "reformi" i bio pozvan. Njegov put na jug bio je trijumfalan, jer su Loci radnici - migranti preplavili taj železnički pravac da bi ga darovali za put. Jeta je bio primljen kod kralja; pozdravio ga je kraljevskim pozdravom Locija i vratio se trijumfalno u Barotseland, gde su se napredno orijentisani pripadnici Locija izjasnili kao

Trijumf je zabeležen za potomstvo od strane Jetinog sekretara Godvina Mbikusita, čija je Poseta EngleskojJete III izašla 1940 godine.

352

"vrlo zadovoljni zbog počasti koje je Britanska imperija ukazala Barotselendu pozvavši Vaše veličanstvo da prisustvuje krunisanju i iznad svega dajuči Vašem veličanstvu jedno od najboljih mesta u Vestminsterskoj opatiji, što je privilegija kakvu je imalo malo ljudi među hiljadama i milionima"67. 66 Minute on secretary of state to governor, 6 Feb. 1937, sec. 1/1792, Lusaka. 67 For Yeta’s visit to England, see file sec. 2/364, ii, Lusaka.

353

"Krunisanje (pisao je Mbikusita) je bilo najveći događaj koji smo ikada videli ili koji ćemo ponovo videti u našim životima. Niko ne bi pomislio da je zaista na zemlji, gledajući krunidbenu povorku, nego da ili sanja ili je u Raju". Ali je takođe napisao vrlo jasno da je Jeta odao počast kralju Džordžu, kao što to čini jedan kralj prema dmgom, beležeći da se Sobhuza II od Svazilenda javio Jeti telegrafom "želeći... da pozdravite kralja u afričkom kraljevskom duhu i etikeciji"68. Nisu samo velike poglavice koje su nekada uživale titulu "kralja" vodile ovu vrstu simboličke politike. Pribegavanje kraljevskoj neo-tradiciji bila je jedna od tehnika velikog izmišljanja "plemenske" tradicije koje se odvijalo svuda 1920-ih i 1930-ih godina69. Leroj Vejl je opisao šta se desilo u slučaju onih koji su govorili tumbuka jezik, a posedovali različite verske i dmštvene institucije. Ali, pod kolonijalnom vlašću, grupa Afrikanaca obrazovanih u misijama formirala je tumbuka vrhovnu vlast. Čilongozi Gondve je postavljen za poglavicu 1907. godine i otpočeo je kampanju da utisne ideju o svom kraljevskom statusu u umove tumbuka. Svake godine je proslavljao dan svog po68 Godwin Mbikusita, Yeta III’s Visit to England (Lusaka, 1940). 69 Terence Ranger, "Traditional Societies and Western Colonialism", Conference on Traditional Societies and Colonialism (Berlin, June 1979). Published as "Kolonialismus in Ost-Und Zentral Africa", J. H. Grevemeyer (prir), Traditionale Gesellschaften und europaischer Kolonialismus (Frankfurt, 1981).

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

stavljenja i počeo da koristi titulu "kralj". U ovome je bio toplo podržan od strane misionarske elite, koja je bila počeia da proizvodi mitsku istoriju antičke / stare Tumbuku imperije, kao što beleži lord Vejl:

tet poglavice redefiniše. Britanski obred krunisanja, pisao je Mbikusita

354

"Ne treba se čuditi da je obrazovana elita prihvatala tradicionalne vrednosti i hijerarhijski poredak društva pod poglavicama s obzirom na prirodu viktorijanskog obrazovanja koje je dobijala u [misionarskim] školama". ' Oblasni komesar nastojao je da proveri Gondveovo zadobijanje uticaja: "Upozorio sam [ga] da ne treba da uzme titulu kralja". Ali u vreme smrti Čilongozija Gondve 1931. stvari su se promenile. Kolonijalna administracija sada je više volela politiku indirektne vladavine i ovo je otvorilq put izmišljanju tradicije u redovima elite. Afrički sveštenik, Edvard Bote Manda podržavao je Čilongozijevog sina Džona Gondvea, kao novog poglavicu. Manda je napravio plan elaboriranog obreda krunisanja uključujući serije "...pokliča u poglavičinu slavu" uobličene prema onima sa britanskog krunisanja - "Da li svečano obećavate da ćete štititi našu hrišćansku veru i podrediti se biblijskim sredstvima koji vas vode pravednoj vladavini nad svojim narodom". Vladari Tumbuka počeli su da poprimaju karakteristike progresivne hrišćanske monarhije70. Videće se da su ovi napori da se koristi britanski kraljevski simbolizam bili kompleksni. Ako su s tačke gledišta poglavica oni u velikoj meri predstavljali ponovno utvrđivanje statusa, s tačke gledišta onih koji su obrazovani u misijama oni su takođe predstavljali pokušaj da se autori70 I eroy Vail, "Ethnicity, Language and National Unity" (U of Zambia, seminarski rad, 1978). Dr Vail priređuje zbomik o etnicitetu i političkoj ekonomiji u Južnoj Africi.

355

"pokazuje veliki stepen saradnje između Krune i Naroda, a to pokazuje da mada su ljudi podanici svog kralja, i on je takođe njihov podanik... Veliko je iznenađenje za nas da vidimo da u Engleskoj kraljica učestvuje u krunisanju zajedno sa kraljem. To je znak neopozivog braka i istinskog zajedništva u životu. Evropskoj civilizaciji su trebali vekovi da to uvaži, a mi se nadamo da će, učenjem i primerima koje nam ta civilizacija daje, ova generacija možda uspeti da i sama ostvari tako nešto." Učitelji iz plemena Loci izrazili su nadu da će Jetina poseta krunisanju "otvoriti vrata obrazovanoj klasi Barotselanda" i "uzdići zemlju kroz usvajanje nekih civilizacijskih pravaca koji postoje u Engleskoj"71. Još jednom u Africi su nove tradicije Britanije viđene kao izvor modernizacijske promene. Ali kako se posvećenost simbolu kraljevstva pokazala, na kraju, kao ograničena na kolonijaliste, tako su i njeni plodovi za Afrikance bili u najboljem slučaju dvosmisleni. Obrazovani Afrikanci počeli su da shvataju da put prema stvamoj moći koja bi mogla da donese modeme promene ne vodi preko relativno malih afričkih "kraljevina". Oni su sve više počeli da izmišljaju nacionalne umesto plemenskih tradicija. Od vremena posete kralja Džordža VI Rodeziji 1947. godine, afrički intelektualci su nastojali da iskoriste priliku držeći lojalne govore u kojima su pravili niz nacionalističkih poenti; stare odanosti u ovakvim prilikama održavane samo pomoću arbitrame cenzure njihovih tekstova. Jasna razlika do tada se uspostavila između ono-

71 Mbikusita, op.cit, str. 56, 63-64, 145.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

ga što se ticalo njih i što se ticalo Loci vladara, koji je postavio 1947. godine drugu živopisnu ceremoniju72. U međuvremenu, oni alrički vladari koji jesu uspeli da steknu neke od spoljnih znakova neo-tradicionalne monarhije, bili su uhvaćeni u jedan ironičan proces. U pitanju je bila, kao što Durnbos dobro iznosi za slučaj kraljevstva Ankola, transformacija od fleksibilnih i adaptabilnih monarhijskih institucija ka kolonijalnoj monarhiji "uklopljenoj u birokratske strukture, vremenom nakićenoj debelim slojem novog ceremonijalizma". Suština promene u kraljevstvu Ankola bila je pretvaranje Omugaba "u instrument birokratske hijerarhije i odašiljanje tradicioanlnih vrednosti na nivo folklora". Nastojanja da se što više liči na kralja / cara završila su se tako što su afrički vladari stvarno počeli da liče na njega i to time što su sve više zauzimali ceremonijalni, a ne politički ili kulturni centar svojih društava. Taj proces je precizno sumiran u naslovu Durnbasove knjige "Regalia Galore". Ali za razliku od ceremonijala kralja / cara, koji još uvek igra ulogu i u smanjenoj, post imeperijalnoj Britaniji, ispostavilo se da ceremonijal afričkih kraljeva ne odražava ništa posebno značajno. Kraljevina Ankola ukinuta je bez ikakvog znaka nezadovoljstva, a lokalna štampa naslovila je promenu ka otvorenijim birokratskim simbolima vlasti: "Tron zamenjen stolicom predsedavajućeg"73. Ali nisu samo afrički vladari i sveštenici pokušali da koriste simbole evropske izmišljene tradicije. Njih su takođe prigrabile hiljade drugih koji su iskusili kolonijalnu ekonomiju, bilo kao radnici-migranti, bilo kao sitni službeni-

ci, bilo kao upravljači. Obe ove grupe nastojale su da se suoče sa novim kolonijalnim društvom; one su to delimično i činile učešćem u plesnim društvima u kojima je jedna ili druga evropska izmišljena tradicija iskorišćena u izračavanju suštine kolonijaiizma kao izvora prestiža, ili kao njegove spoljne oznake slično marki na odeći visoke mode. Džon Iljif je opisao plesna društva sa obale nemačke Istočne Afrike nešto pre I svetskog rata. Igre su priređivane u kajzerovu čast 1911. godine od strane ngoma ya kihuni plesnog udruženja grubijana čije su ime sigurno izabrali "imigranti niže klase iz gornjih krajeva zemlje". Igrali su "Bum", imitaciju nemačkog vojničkog drila, koji je dobio ime po zvuku mašinke. Službenici i kućna posluga "podjednako su slavili kajzerov rođendan sa chapaulinge". Njihova plesna društva okupljala su se u kući nameštenoj u evropskom stilu; pili su čaj; "i na kraju svečanosti vikali su tri puta ‘Ura’!"74. U gradovima na kenijskoj obali slična klasna podela izazvala je takmičenje između Arinoti migranata iz gomjih krajeva zemlje i Marini Swahili omladine. Marini su imali bogate aristokrate - zaštitnike i trijumfovali su nad svojim plebejskim protivnicima praveći svečane povorke na čijem čelu su bili ljudi preobučeni u guvernera i njegove konjanike, sa flotama bojnih brodova, i admiralima u punoj opremi koji su salutirali na mostu; takođe i zahvaljujući jednoj prilici koja je postala slavna i još uvek izaziva divljenje u fotografskim albumima Lamua, na kojima se vidi gizdavi red aristokrata iz kuće lordova u punoj ceremonijalnoj opremi75. Kao što sam već više puta obrazložio, ove kamevalske prilike bile su mnogo više od pukog imitiranja belaca. Ple-

356

72 Fajl sec. 3/234, Lusaka sadrži kako original tako i cenzurisane forme Adresa. 73 Uganda Argus, 28 Sept. 1967.

74 Iliffe, A Modem History ofTanganyika, str. 238-23975 Ranger, Dance and Society in Eastem Africa.

357

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

sna društva poticala su od starijih udruženja koja su decenijama, pa i vekovima odražavala promenljivo iskustvo obale i njenog zaleđa, čas obeležavajući promenu u ravnoteži moći usvajanjem Omani moda, čas prihvatanjem indijskih modela. Među drugim stvarima plesna udruženja su se vrlo mudro podešavala prema osnovnim podelama u okvirima engleskog kolonijalnog društva i koristeći to kao osnovu za takmičenje u plesu. Pre formalnog uspostavljar nja kolonijalizma francuske grupe igraie su protiv nemačkih i britanskih. U vreme kolonijalizma, grupe koje su predstavljale pomorsku silu igrale su protiv grupa koje predstavljaju kolonijalnu pešadiju. U Keniji grupe koje su deklarisale lojainost britanskoj kruni - Kingi - igrale su protiv grupa koje su predstavljale najevidentnije protivnike Engleske - Škote. Škotske grupe paradirale su ulicama Mombase, noseći kiltove i svirajući gajde, na taj način svečano obeležavajući uspešno devetnaestovekovno izmišljanje škotske tradicije. Velšani, međutim, nisu bili toliko zastupljeni u afričkom carstvu, tako da na afričkim plesnim takmičenjima nije bilo druida76. Ove igre izvodili su ljudi koji su osećali sigumost u svom okmženju u obalskim gradovima, ili su imali dom na selu u koji su mogli da se vrate. Ali, bilo je i dmgih koji su se osećali iskorenjeno, koji su imali potrebu ne samo da promišljaju kolonijalno iskustvo nego da nađu načina da organizuju ceo svoj život. Za ove ljude, jedna evropska tradicija bila je posebno korisna - vojnički način života. Ovo je bio najjasniji raspoloživi model, posebno u vreme ranog kolonijalizma. Način na koji je on razgraničavao vlast bio je očigledan; u ranim kolonijalnim evropskim dmštvima on je predstavljao deo od centralnog značaja i

izgledalo je da nudi celovit model operativne zajednice. On je bio do te mere pogodan za preuzimanje da se vojnički način života i metafora vojske široko primenjivala od strane evropskih misionara, koji su naomžavali i vojno uvežbavali one koji su bili preobraćeni u ranom periodu pre kolonijalne vlasti, a nastavili su da uvežbavaju učenike i da ih organizuju u gmpe vojnih bubnjara i frulaša još dugo i u periodu kolonijalizma.77 Ipak, odgovarajuća disciplina nije prosto nametana od strane belaca; često su je tražili sami Afrikanci. Na kraju krajeva sami Afrikanci morali su da se prilagode nužnostima kolonijalnog sistema. Novi model socijalne interakcije, hijerarhije i kontrole bio je potreban mnogim afričkim gmpama koje su htele da postanu zajednice. Afrikanci su mogli da iskoriste vojnički način života za sve ove ciljeve. Profesor Ogot citira zanimljiv slučaj. Biskup Vilis posetio je rasejane gmpice afričkih konvertita u zapadnoj Keniji 1 9 1 6 . godine.

358

16Ibid.

359

"Obučen iii poluobučen u misionarskoj školi (pisao je Bišop) konvertit se vraća u svoje rodno selo, i gubi se iz vida. Sledeći put kad ga misionar sretne, on ima samonametnuto zaduženje za malu kongregaciju Ridersa, iz koje nastaje mala grupa kandidata za catecbumenate . Tako posao napreduje, ali njegov veći deo u početnim fazama obavlja se potpuno nezavisno od Evropljana. Opet, posetilac koji dođe u bilo koju nedelju u domorodačku kongregaciju u Kišumi, videće ono što ne može da se vidi nigde drugde osim u Kavirondu, uvežbanu i uniformisanu kongregaciju. Ne svi ali nekoliko stotina njih obučeni su u kratke bele košulje sa tamno plavim reverima; slova C.M.K, grubo izrađe77 Terence Ranger, "The European Military Mode and the Societies of Eastem Africa" (Univ. of Califomia, Los Angeles, seminarski rad, 1972).

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

na, preko grudi; a na crvenom fesu, plavi krst na belom štitu. Bliže ispitivanje otkriće misterioznu dugmad i pruge koje pokazuju da su zastupljeni svi činovi od kaplara do pukovnika. Dva mala crvena dugmeta na ramenu označavaju poručnika, tri kapetana, i tako dalje. Čak i kontingent Crvenog krsta ima svoje mesto, sa svojim službenicima iza zgrade pre crkve. I tamo, varirajući u stupnju efikasnosti, stvar je ista. Boje se razlikuju oblik krsta na kapi je drugačiji za svaki distrikt, ali ista opšta ideja može se videti svuda. Zanimljiv deo organizacije je taj da je to u potpunosti ideja domaćih /urođenika - hrišćana. Oni su osmislili i platili svoje sopstvene uniforme. Oni vežbaju i organizuju se sami bez instrukcija ili interakcije bilo kog belca; teško bi se našao jasniji dokaz prirodne nezavisnosti78.

stavljale ono što je nepromenljivo u periodu kretanja. Sada, kada su Evropljani mislili o običajima u Africi, prirodno su tome pripisivali neke karakteristike. Tvrdnja belaca da je afričko društvo bilo duboko konzervativno - život u okvirima drevnih pravila koja se nisu menjala; život u okvirima ideologije bazirane na odsustvu promene, život u okvirima jasno definisanih hijerarhijskih statusa - bez sumnje je uvek imalo nameru da optuži Afrikance za nazadnost ili oklevanje da se modernizuju. Često je imala nameru i da pohvali divljenja vredne kvalitete tradicije, čak iako je ta pohvala bila u priličnoj meri pogrešno smišljena. Ovakav stav prema tradicionalnoj Africi još se više ispoljavao što su više belci tokom 2 0 -ih i 30-ih godina shvatali da se brza ekonomska transformacija u Africi prosto neće odigrati, i da će većina Afrikanaca morati da ostanu članovi seoskih zajednica, ili što se više nekim belcima nisu sviđale posledice onih promena koje sejesu odigrale u Africi. Afrički kolaboracionisti, saradnici Evropljana, koji su svoje uloge igrali u okviru ove ili one uvedene evropske tradicije, tako su počeli da se čine manje dostojnim poštovanja nego pravi Afrikanci, za koje se još uvek pretpostavljalo da žive u svom sopstvenom odgovarajućem univerzumu tradicije. Problem sa ovakvim pristupom bio je taj da je on sasvim pogrešno razumeo realnost prekolonijalne Afrike. Ova društva su svakako cenila običaj i kontinuitet, ali običaj je bio neprecizno definisan i beskrajno fleksibilan. Običaj je pomogao da se održi osećaj identiteta, ali je takođe dopuštao adaptaciju tako spontano i prirodno da je često ostajao neprimećen. Štaviše, retko je u stvari postojao zatvoren korporatni sistem zasnovan na konsenzusu, koji je postao prihvaćen kao karakteristika "tradicionalne" Afrike. Skoro sve novije studije devetnaestovekovne preko-

360

Evropljani i "tradicija" u Africi Izmišljene tradicije devetnaestovekovne Evrope uvedene su u Afriku da bi omogućile Evropljanima i određenim Afrikancima da se udružuju sa ciljem "modernizacije". Ali je u neotradicionalističkom mišljenju postojala unutrašnja protivrečnost. Evropljani - pripadnici ove ili one nove tradicije, verovali su da imaju poštovanja za običajnost. Sviđala im se ideja prastarih propisanih pravila i voleli su da upoređuju onu vrstu titule koju je posedovao afrički kralj sa gospodskim titulama na koje su oni polagali prava. Ovde je na delu bilo duboko nerazumevanje. Poredeći evropske neotradicije sa afričkim običajima, belci su svakako međusobno poredili različite stvari. Evropske izmišljene tradicije obeležavala je nefleksibilnost. One su uključivale jedan broj zabeleženih pravila i procedura - na primer modemi običaji krunisanja. One su delovale ubedljivo, jer su pred78 F.B. Welbourn i B.A. Ogot, A Place to Feel at Home (Lo don, 1966), str. 24-25.

361

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

lonijalne Afrike su naglašavale da je većina Afirikanaca daleko od toga da ima jedan "plemenski" identitet, već da koristi višestruke identitete, definišući sebe u jednom trenutku kao podanike ovog ili onog poglavice, u drugom kao pripadnike nekog kulta, u sledećem kao deo jednog klana, a već u sledećem kao inicijanta u neko profesionalno udruženje. Ove mreže povezivanja i razmene koje su se preklapale, protezale su se na velikim prostorima. Stoga granice "plemenskih" političkih organizacija i hijerarhije vlasti unutar njih nisu definisale konceptualne horizonte Afiikanaca. Kao što je Vim van Binsbergen zabeležio, kritikujući istoričare - afrikaniste zbog usvajanja pojma "čeva identitet" kao korisnog koncepta za tumačenje prošlosti:

obrasci malih zajednica isto koliko i većih grupacija. Tako je Marsija Rajt pokazala, u podsticajnom izveštaju o stvarnosti kasnog devetnaestovekovnog društva na prevlaci jezera Tanganjika, da ekonomska i politička kompeticija nije uzimala u obzir "sigumost na osnovu običaja" koja je davana ženama putem braka ili prioritetnih srodničkih odnosa. Zene su stalno bile proterivane iz niša u kojima su tražile sigurnost i stalno su pokušavale da za sebe nađu nove. Kasnije, naravno, i u XX veku, dogme o sigurnosti utvrđenoj običajima i nepromenljivo čvrstim odnosima razvile su se u istim ovim društvima u kojima se pojavila solidamost ujamaa stila. Devetnaestovekovno vreme "brze promene", u kome su "formalni strukturalni faktori" postali relativno manje važni nego "lična snalažljivost i moć odlučivanja" ustupilo je mesto stabilizaciji. Kao što beleži Marsija Rajt:

362

"Moderna plemena Centralne Afirike nisu u tolikoj meri preostaci iz prekolonijalne prošlosti, nego uglavnom kolonijalne tvorevine kolonijalnih službenika i afričkih intelektualaca... Istoričari nisu uspeli da odrede pretpostavljenu čeva homogenost nasuprot istorijske evidencije o neprekidnoj asimilaciji i odvajanje perifernih grupa... Oni ne prave razliku između seniorata kao vladarskog sistema koji je nametnut tako što je kolonijalizam zamrznuo političku dinamiku i prekolonijalne kompetitivne, promeriljive, fluidne neravnoteže moći i uticaja"79. Slično, devetnaestovekovna Afirika nije bila karakterisana nedostatkom unutrašnje društvene i ekonomske kompeticije, neizazivanjem autoriteta starijih koji nije preispitivan, prihvatanjem običaja koji su svakoj osobi - mladoj ili staroj, muškoj ili ženskoj - davali definisano i zaštićeno mesto u društvu. Nadmetanje, kretanje i fluidnost bili su 79 Review of S. J. Ntara, History of Cheiva, prir. Harry La worthy, by W.M.J. Van Binsbergen, African Social Research (June 1976), str. 73-75.

363

"uslovi rekonstrukcije bili su diktirani od strane kolonijalne vlasti u godinama posle 1895., kad je pacifikacija počela da znači pasivizaciju masa, ponovno jačanje etniciteta i veću rigidnost društvenog definisanja"80. Stoga je "običaj" na prevlaci Tanganjike bio mnogo više izmišljen nego restauriran. Na drugim mestima, tamo gde je kompetitivna dinamika XIX veka davala mladim ljudima mnoge mogućnosti da uspostave nezavisnu bazu ekonomskog, socijalnog i političkog uticaja, u vreme kolonijalizma uspostavljena je kontrola starijih nad raspodelom zemlje, bračnim transakcijama i političkom službom. Gerontokratija male zajednice bila je u većoj meri ključni obrazac u XX više nego u XIX veku. 80 Marcia Wright, "Women in Peril", African Social Research (Dec. 1975), str. 803.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

Deo ovih dvadesetovekovnih procesa "imobilizacije populacija, novog osnaživanja etniciteta i rigidnije socijalne odredenosti" bile su nužne i neplanirane posledice kolonijalne ekonomske i političke promene - razbijanje unutrašnjih obrazaca trgovine i komunikacija, definisanje teritorijalnih granica, otuđivanje zemlje, osnivanje Rezervata. Ali jedan deo njih bio je rezultat svesne namere kolonijalnih vlasti da "ponovo uspostave" red i sigumost i osećanje zajednice, definisanjem i osnaživanjem "tradicije". Administratori koji su počeli tako što su se javno stavili na stranu običnih ljudi koji su bili eksploatisani protiv gramzivih poglavica završili su tako što su podržavali "tradicionalnu" vlast poglavica, u interesu socijalne kontrole81. Misionari koji su počeli tako što su odvajali konvertite od društava kojima su oni ranije pripadali, da bi izmenili njihovu svest u "hrišćanskim selima" završili su tako što su propagirali vrline "tradicionalnih" malih zajednica. Svako je težio da dovede u red i učini upotrebljivijom neograničeno kompleksnu situaciju koja je bila rezultat "neotradicionalnog" haosa XIX veka. Ljude je trebalo vratiti njihovim plemenskim identitetima; etnicitet je trebalo da bude ponovo uskladišten kao baza udmživanja i organizovanja82. Nove vrste kmtosti, nepokretnosti i etničkih identifikacija, koje su služile sasvim neposrednim evropskim interesima, belci su svakako videli i kao "tradicionalne" u punom smislu, i stoga kao legitimne. Najdalekosežnije izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi dešavalo se upravo onda kad su

Evropljani sami verovali da poštuju stare afričke običaje. Ono što se zvalo običajno pravo, običajni zakon o pravu nad zemljom, običajna politička stmktura i tako dalje, bili su u stvari u celini izmišljeni kolonijalnom kodifikacijom. Antropološka i istorijska literatura o ovim procesima je u porastu, tako da je ovde nije moguće sumirati. Ipak, nekoliko izrazitih tvrdnji može da da naznake o ovoj raspravi. Tako, Džon Iljif opisuje "stvaranje plemena" u kolonijalnoj Tanganjiki:

364

81 Henry Meebelo, Reaction to Colonialism (Manchester, 1971). 82 Terence Ranger, "European Attitudes and African Realities: The Rise and Fall of the Matola Chiefs of South-East Tanzania", joumal of African History, xx, no. 1 (1979), str. 69-82.

365

"Zamisao plemena predstavljala je srž indirektne vladavine u Tanganjiki. Prečišćavajući rasni način mišljenja uobičajen u nemačkim vremenima, administratori su verovali da je svaki Afrikanac pripadao plemenu, upravo kao što je svaki Evropljanin pripadao naciji. Ideja je bez sumnje dugovala mnogo Starom zavetu, Tacitu i Cezaru, akademskom razlikovanju između plemenskih društava baziranih na statusu i modernih društava baziranih na ugovoru, i posleratnim antropolozima koji su više voleli reč "plemenski" od mnogo pogrdnije "divlji". Plemena su bila viđena kao jedinice kulture, "koje su imale zajednički jezik, jedinstven društveni sistem i uspostavljene zajedničke zakone". Njihovi politički i društveni sistemi počivali su na srodstvu. Plemenska pripadnost se nasleđivala. Različita plemena bila su genealoški povezana... Kao što su neobično dobro obavešteni službenici znali, taj stereotip je imao malo zajedničkog sa kaleidoskopskom istorijom Tanganjike; on je bio živi pesak na kome su Kameron i njegovi učenici izgradili indirektnu vladavinu, "uzimajući pleme kao jedinicu". Oni su imali moć, i oni su stvorili političku geografiju"83. Elizabet Kolson opisuje evoluciju "običajnog prava nad zemljom" skoro na isti način.

83 John Iliffe, A Modem History ofTanganyika, str. 323-324.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

"Novostvoreni sistem bio je opisan tako kao da počiva na tradiciji i, pretpostavljalo se, svoju legitimnost crpe iz drevnih običaja. Nije bilo izgleda da se prizna do kog stupnja je on bio odraz savremene situacije i zajednička kreacija kolonijalnih službenika i afričkih vođa."

pokazale slabijim, pojavili su se za godinu-dve sa bolje smišljenim tradicijama. Još jednom, želim da naglasim ne toliko da su se tradicije menjale da bi se prilagodile novim uslovima, nego da su u određenom trenutku one morale da prestanu da se menjaju; kada su "tradicije" koje su se odnosile na identitet zajednice i pravo na zemlju jednom bile zabeležene u sudske zapisnike i podvrgnute kriterijumima izmišljenog modela običajnog, bila je stvorena nova i nepromenljiva struktura tradicije.

366

Najvažnije nije samo to da je takozvani običaj u stvari prikrivao nove odnose ravnoteže moći i bogatstva, pošto je to upravo ono što je običaj u prošlosti uvek bio sposoban da uradi, nego da su ove posebne tvorevine običajnog prava postale kodifikovane i rigidne i nesposobne da spremno odraze buduće promene. Kolsonova primećuje da su ... "kolonijalni službenici očekivali da sudovi ojačaju dugotrajne običaje pre nego savremena shvatanja. Uobičajeni stereotipi o afričkom običajnom pravu tako supočeli da se koriste od strane kolonijalnih službenika u procenjivanju legalnosti tekućih odluka, i tako su se inkorporirali u "običajne" sisteme iskorišćavanja zemljišta84. Slično tome, Vajat Mek Gafej je pokazao kako su se narodi Bakongo menjali polazeći od prekolonijalne situacije "procesa disperzije i asimilacije"; od "skrajnutosti određenih populacija robova i pešaka", od "konfuzije dugova, imovine, skandala i nepravdi", ka kolonijalnoj situaciji daleko preciznije i čvršće definicije zajednice i prava na zemlju. "U evoluciji tradicije, probni kamen valjanosti bio je vrlo često vodeći koncept koji je sudija imao o običajima u društvu, izveden u krajnjoj liniji iz... evropske zamisli afričkog kraljevstva Prestera Džona, koja je sporo iščezavala... Sudski zapisnici sadrže evidenciju o razvoju, za svrhe sudske medicine, daleko od magijskog, u pravcu evidentnog i oborivog... Oni čije su se tradicije Elizabeth Colson, "The Impact of the Colonial Period the Definition of Land Rights", in Victor Tumer (prir.), Colonialism inAfrica (Cambridge, 1971), iii, str. 221-251. 84

367

"Postoji mogućnost da je u tom slučaju rezultat bio sinteza starog i novog, i on je tada nazivan "običaj". Glavne karakteristike običajnog društva, odgovarajući na uslove koji su se razvili između 1908. i 1921. godine, poprimili su sadašnju formu tokom dvadesetih godina XX-og veka85. U to vreme, Evropljani su postali više zainteresovani i pokazuju veće razumevanje prema "iracionalnim" i ritualnim aspektima "tradicije". U 1917. godini, anglikanski misionar - teolog predložio je da bi po prvi put misionari na terenu trebalo da "sakupljaju informacije o religijskim idejama cmaca", tako da bi mogao da se razume njihov odnos prema tradicionalnom dmštvu. "U XX-om veku, ne zadovoljavamo se time da presečemo čvor, kao u XIX-om, i kažemo: ‘Nauka je stavila tačku na ove praznoverice’86. Posle I svetskog rata, Anglikanci u Istočnoj Africi, suočeni sa potrebom da rekonstmišu mralno dmštvo, posle ratnih razaranja, i pod uticajem depresije kao njihove posledice, 85 Wyatt MacGaffey, Custom and Govemment in the Lotver Congo (California, 1970), str. 207-208. 86 "The Study of African Religion", Central Africa, xxxv, no. 419 (Nov. 1917), str. 261.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

počeli su da prave antropološku analizu onih aspekata "tradicionalnog" rituala, koji je doprineo socijalnoj stabilnosti. Van takvog ispitivanja dolazila je dobro poznata politika misionarske "adaptacije", koja je proizvela svoj najrazvijeniji primer u hristijanizovanoj ceremoniji inicijacije Masasi dijeceze u jugoistočnoj Tanganjiki87. Uopštenije, iz ovakvog načina mišljenja i delovanja, tamo se pojavio - sa naglaskom na ritualima kontinuiteta i stabilnosti - koncept prastare "afričke tradicionalne religije", koji je učinio nepravdu raznovrsnosti i vitalnosti prekolonijalnih afričkih religijskih oblika.

Već smo videli, u slučaju vrhovne vlasti vladara Tambuka kako su afrički vladari i "modernizatori" koji su školovani u misijama mogli da se udružuju u nastojanju da manipulišu simbolima monarhije. Iljif pokazuje kako su slične alijanse pomogle da se izgrade ideje i strukture "plemenske" tradicije.

368

Kako su Afrikanci manipulisali izmišljenim običajem Sve ovo naravno ne bi moglo da se postigne bez učešća Afrikanaca u velikoj meri. Kao što piše Džon Iljif: "Britanci su pogrešno verovali da su stanovnici Tanganjike pripadali plemenima; stanovnici Tanganjike stvorili su plemena da bi fiinkcionisali unutar kolonijalnog okvira... Nova politička geografija... bila bi samo prolazna pojava da nije koincidirala sa sličnim trendovima među Afrikancima. I oni su morali da žive usred kompleksnog društva koje je bilo zbunjujuće, a koje su oni dovodili u red pomoću sistema srodstva i podupirali izmišljenom istorijom. Štaviše, Afrikanci su želeli da budu podeljeni na način koji bi im omogućavao delotvornu akciju, isto koliko su kolonijalni službenici želeli da ih podele na način koji bi njima omogućavao delotvomu vladavinu88. 87 Terence Ranger, "Missionary Adaptation and African Religious Institutions", in Terence Ranger and Isaria Kimambo (prir.), The Historical Study of African Religion (London, 1972), str. 221-251. 88 Iliffe, op. cit, str. 324.

369

"Sledećih dvadeset godina posle 1925., Tanganjika je iskusila obuhvatnu društvenu organizaciju, u kojoj su se Englezi i Afrikanci udružili da bi stvorili novi politički poredak baziran na mitskoj istoriji... Analizirajući sistem (indirektne vladavine) jedan službenik je zaključio da su njenu glavnu potporu predstavljale napredne poglavice... Jasno je da su oni bili kijučne figure indirektne vladavine. Glavna veština bila je svakako da se oslobode njihove energije... Domaća administracija zapošljavala je mnoge članove lokalnih elita... Čak i obrazovani ljudi bez domaćeg administrativnog položaja uglavnom su priznavali nasledni autoritet... U zamenu za to, mnoge poglavice su smatrale dobrodošlim vođstvo obrazovanih ljudi". Iljif opisuje progresivno orijentisane poglavice i Afrikance obrazovane u misijama kako se udružuju u programu "progresivnog tradicionalizma". "Baš kao što su kasniji nacionalisti nastojali da stvore nacionalnu kulturu, tako su i oni koji su izgradili moderna plemena naglašavali plemensku kulturu. U svakom slučaju, obrazovani Ijudi su preuzimali vođstvo... Problem je bio da se sintetizuje, da se izabere ono što je najbolje (iz evropske kulture) i da se pomeša sa onim što mi imamo". Radeći tako, obrazovani ljudi su, naravno, preformulisali prošlost, tako da su njihove sinteze bile zapravo nove tvorevine"89.

89 Ibid, str. 327-329, 334.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

Jedna oblast u kojoj su afrički inteiektuaici došli u dodir sa misionarskom teorijom adaptacije, biio je izmišljanje "tradicionaine reiigije".

"bilo pogrešno biti ciničan. Napor da se stvori Nyakyusa pleme bio je pošten i konstruktivan kao i, u osnovi sličan, napor da se četrdeset godina kasnije stvori tanganjikanska nacija. Oba predstavljaju nastojanje da se izgrade društva u kojima bi ljudi mogli da žive dobro u modernom svetu"92.

370

"Većina Afrikanaca nije se usuđivala da svoje stavove iznosti javno, sve dok misionari nisu pažljivo proučili afričku religiju tokom dvadesetih godina XX veka. Majkl Kikurwe, Zigua učitelj i kulturni tribalista, predvideo je zlatno doba tradicionalnog afričkog društva. Semjuei Sehoza bio je pionir ideje da su domorodačka religijska verovanja preobrazila hrišćanstvo. Kao i misionari, ovi ljudi su naglašavali funkciju reiigije u društvu koje teži stabilizaciji. U svakom distriktu (pisao je Kikurve), Ijudi i žene su se trudili da jedni drugima pomognu, učili su svoju decu istim zakonima i tradicijama - svaki pogiavica trudio se koliko god je mogao da pomogne i udovolji svom narodu, a isto je radio i njegov narod za uzvrat, svi su znali šta je zakonito i nezakonito, i svi su znali da je moćni Bog na nebu"90. Prilično je jednostavno videti lične koristi koje su ove izmišljene tradicije obezbeđivale. Uspešan učitelj ili sveštenik koji je bio poglavičina desna ruka bio je čovek veoma konkretne moći. Afričko sveštenstvo koje je stvorilo model "tradicionalne religije" kao inspirativnu ideologiju stabilnih prekolonijalnih društava, zahtevali su da urade isto za moderna afrička društva sredstvima "adaptivnog" hrišćanstva91. Ipak, Iljif zakijučuje da bi

Ali još uvek je postojala dvosmislenost u izmišljenoj afričkoj tradiciji. Koliko god je ona mogla da bude korišćena od strane "progresivnih tradicionalista", da inauguriraju nove ideje i institucije - kao obrazovanje pod vrhovnom vlašću Tambuka - kodifikovana tradicija je neizbežno jačala na način koji je davao prednost ličnim interesima vlasništva u vreme kodifikacije. Kodifikovani i postvareni običaj bio je manipulisan takvim ličnim interesima kao sredstvima uspostavljanja ili povećavanja kontrole. Ovo se dešavalo u četiri posebne situacije, mada nije bilo ograničeno samo na njih. Stariji su nastojali da se obraćaju "tradiciji" u nameri da brane svoju dominaciju nad ruralnim sredstvima za proizvodnju, protiv izazova mlađih. Muškarci su težili da se obraćaju "tradiciji" u nameri da obezbede da porast značaja žena u proizvodnji u ruralnim oblastima neće rezultirati gubljenjem muške kontrole nad ženama kao ekonomskim preimućstvom. Vrhovne poglavice i vladajuća aristokratija u političkim zajednicama koje su uključivale brojne etničke i socijalne grupacije, obraćale su se "tradiciji" u nameri da održe ili prošire svoju kontroiu nad podanicima. Domorodačko stanovništvo obraćalo se "tradiciji" u nameri da se osigura da doseljenici koji su se među njima naselili neće dobiti politička ili ekonomska prava.

90 Ibid, str. 335-336. 91 Kanger, "Missionary Adaptation and African Religious Insti-

tutions".

371

92Uiffe, op. cit, str. 324-325.

372

Terens Rejndžer

Kako su stariji koristili "tradiciju" protiv mladih Postvarenje ruralnog običaja u vreme kolonijalizma proizvelo je situaciju koja je bila prilično neusklađena sa onom prekolonijalnom. Prekolonijalno kretanje ljudi i ideja bilo je zamenjeno kolonijalnim lokalnim društvom koje je predstavljalo mikrokosmos za sebe i bilo omeđeno običajem. Bilo je važno za kolonijalne vlasti da ograniče regionalnu interakciju, i da tako spreče Afrikance da prošire svoj fokus. Iz ovog razloga, oni su bili spremni da podrže na lokalnom nivou Afrikance koji su sarađivali i da obezbede njihovu dominaciju. Ali, u isto vreme, kolonijalne sile su želele da izvuku radnu snagu iz ovih ruralnih društava tako da su mladi ljudi bili privučeni u mesta zaposlenja mnogo udaljenija od onih do kojih su stizali u prekolonijalnoj prošlosti. Od ovih mladih ljudi se očekivalo da budu u isto vreme i radnici u ekonomiji udaljenih gradova, i prihvaćeni građani u usko definisanim mikrokosmičkim društvima. Ova situacija stvorila je mnoge tenzije. Migranti - povratnici vraćali su se u društvo čvrsto kontrolisano od strane starijih; stariji su, za uzvrat, bili na oprezu zbog novih veština i izvora prihoda koje su imali radnici - migranti. Stariji su naglašavali svoja običajna, propisana prava koja su im omogućavala kontrolu nad zemljištem i ženama, a stoga i pokroviteljski odnos. Mak Gafej opisuje kolonijalno Bakongo selo na sledeći način: "Čovek ostaje najmlađi sin, sve do svojih četrdesetih, nekad i duže... On je na raspolaganju starijima, čiji je ton u odnosu na njega često netrpeljiv. Mladi čovek govori da su stariji ljubomomi i sitničavi. Status mladog čoveka je status klijenta... Kontrola koju stariji ispoljavaju u odnosu na one koji od njih zavise je u funkciji njihovog upravljačkog monopola u uobičajenim javnim poslovima."

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

373

Ovaj monopol nad upravljanjem je u mnogome funkcija toga što stariji kontrolišu "tradicionalno" znanje na kojem se baziraju zahtevi za zemljom i resursima. Mek Gafi beleži "primedbe starijih" kada su bistri "mladi ljudi užurbano hvatali beleške" za vreme saslušanja o pravu na zemlju i tako pretili da razbiju monopol starijih. 93 Odgovor mladog čoveka na ovu manipulaciju "tradicijom" mogao je da poprimi jedan ili dva oblika. Ključni cilj bio je da se zaobiđu stariji i njihova sfera lokalne tradicije, koja je u stvari bila izmišljena u doba kolonijalizma. Ovo je moglo da se uradi usvajanjem ove ili one nove evropske tradicije. Tako su migranti - povratnici često sami sebe proglašavali za katihete - bez obzira da li su ih misije priznavale ili ne - i osnivali svoja sopstvena sela na novim principima organizacije, na način koji će biti upamćen u slučaju jednoobraznih kongregacija zapadne Kenije. Međutim, ovo je bilo jednostavnije izvesti u ranijem periodu, pre nego što su i evropska crkva i evropska država počele da insistiraju na ispravnom načinu podređivanja običaju. U Mek Gafijevom selu, mladi ljudi su potražili izlaz u fantaziji, jer ga nisu imali u stvarnom svetu. Za one koji su mladi po godinama, kompenzaciju je do određenog^stupnja predstavljao Dikembe, društveni klub koji je bio namenjen neoženjenim ljudima... Kultura Dikembea, interesantna karikatura ozbiljnih magijsko religijskih verovanja i principa starije generacije kojima je prkosila, sadržala je u sebi antidruštvenu klicu. Na vratima neženjine kolibe urezane su čak i posvete gotskim pismom, kao što je "Palais d’Amour"... Kultura Dikembea je kultura "bilizmn", koja je dobila ime po Bufalo Bilu, sheriffdu quar-

93 MacGaffey, op. cit, str. 208, 222-223.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

tierSanta Fe, metro d ’amour, a njeni heroji su zvezde romantičnih francuskih i američkih fdmova94. Ove lakoumne besmislice predstavljaju ozbiljan napor da se kroz subverzivne efekte evropske fantazije diskredituje "običaj", takav kakav su belci podržavali. Medutim, još jedan put je takođe bio otvoren mladima u kolonijalnom periodu i pre uspona nacionalnih partija. Taj je bio da se zaobiđe postvareni "običaj" starijih, tako što bi se pozivalo na one aspekte tradicionalnog koji su u većoj meri dinamični i transformativni. Komentatori u novije vreme sve više uočavaju veoma raširene pokrete za iskorenjivanje vradžbina u kolonijalnom periodu, koji su na ovaj način obećavaii društvo oslobođeno od zla. Mek Gafi opisuje kako je u njegovom Bakongo selu to što su stariji imali pravo da optužuju za vradžbine izazivalo veliko nezadovoljstvo, i dovodilo do dolaska "proroka" koji su vradžbine iskorenjivali. Time se postizalo da stariji budu lišeni moćnog oblika socijalne kontrole. Rezultat je bio "privremeno paralisanje starijih". Roj Vilis je pokazao kako su u seoskoim oblastima jugozapadne Tanganjike pedesetih godina mladi ljudi pokušavali da prekinu kontrolu starijih nad zemljom i lokalnim "rutinskim javnim poslovima", koristeći čitav niz pokreta za iskorenjivanje vradžbina, čime su zaobilazili izmišljene običaje, tako što su se obraćali predruštvenom Zlatnom dobu95. Među mnogim drugim analitičarima koji potvrđuju ovu argumentaciju, zadovoljiću se ovde citatom posebno sadržajnog, mada još uvek neobjavljenog izveštaja poznatog sektaškog pokreta u Južnoj i Centralnoj Africi, "Kula svetilja" [Watch Tower]. Šolto Kros zaključuje:

"Tri rudarska pojasa doseljeničke Afrike... obezbedila su centralni fokus pokreta, i radnik - migrant bio je glavni nosilac... Sistem migriranja koji je postojao na ovim teritorijama... prolongirao je period u kome bi Afrikanci mogli da se smatraju ograničenim svojom plemenskom kulturom... ipak, u isto vreme, strategije stvorene da promovišu mobilnost radne snage su bile institucionalizovane, što je podrivalo ekonomsku bazu ove plemenske kulture... Razmere promena u industrijskim zonama daleko su nadmašile one u seoskim oblastima u zaleđu, ipak radnici - migranti nastavili su da se kreću između dva sveta - grada i unutrašnjosti. Učestalost sela Kule svetilje [izazvana je] brojnim ograničenjima koja su postavljana migrantima-povratnicima. Tradicionalne vlasti bile su ljubomorne na nove ljude, čiji je način života naglašavao urbane vrednosti... Preovlađivanje žena i mladih u seoskim Kulama svetiljama sugerira da su ekonomske podele bile osnažene drugim oblicima diferencijacije... Progresivne ideje željenog oslobođenja koje je obećala milenijumska Kula svetilja bile su takve da je običajni autoritet sam postao glavni predmet napada96.

374

94 Ibid, str. 223-224. 95 Roy Willis, "Kamcape: An Anti-Sorcery Movement in South-

West Tanzania", Africa, xxxi, no. 1 (1968).

375

Kako su muškarci koristili "tradiciju" protiv žena Knjiga "Žene tropske Afrike" Deniz Polm teži da odbaci stereotipe koje nudi evropska slika potlačene afričke žene, pa ipak jasno iznosi dve stvari: prva je praktično propadanje mnogih običajnih institucija za vreme kolonijalizma koje su regulisale odnose između polova, a to propadanje je gotovo uvek ekonomski nepovoljno po ženu. Druga je bilo stalno obraćanje muškaraca "tradiciji". Ani Lorentin u svom članku u ovoj knjizi utvrdila je da je 96 Sholto Cross, "The Watch Tower Movement in South Central Africa, 1908-1945" (Univ. of Oxford doktorska disertacija, 1973), str. 431-438.

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

"pamćenje dobrih starih vremena praćeno nostalgijom kod starijih muškaraca... I medu mladim i medu starijim postoji duboko usađen anti-feministićki duh koji izvire iz osećanja nemoći pred činjenicom da će žene odbiti da se vrate u stanje zavisnosti kakvo su oni poznavali u prethodnom veku. Stari ljudi su krivili žene za pad nataliteta"97.

čaj" u odnosu na žene, od trenutka kada je on bio definisan. U Južnoj Rodeziji i drugde u zonama migracija industrijske radne snage, činovnici su ustanovili kazne za preljubu i pojačali patemalističku kontrolu nad brakom, kao odgovor na stalne žalbe muških "tradicionalista"99. U međuvremenu, pošto su muškarci - migranti bili odsutni, žene su počele da igraju sve veću ulogu u seoskoj ekonomiji. Još jednom, žene su imale dva načina da se potvrde nasuprot običaju kojim su vladali muškarci. One su mogle da se okrenu misionarskom hrišćanstvu i njegovim zamislima ženskih prava i dužnosti, ili su mogle da se tmde da iskoriste suprotne mogućnosti, koje su im bile na raspolaganju u okvim same afričke kulture. Nekad su se žene trudile da razviju obrede ženske inicijacije, koji su u prošlosti predstavljali balans muškom ritualnom uticaju u mikrokosmosu određene zajednice. Nekad su nastojale da se oslone na dvadesetvekovne forme regionalne povezanosti putem kulta i na makrokosmičke profetske pokrete da bi predstavljali izazov prinudama dmštva ograničenog izmišljenim običajem. Jedna ili dve studije nastojale su da istraže ove ženske inicijative. Ričard Stjuart, u neobjavljenom članku, pokazuje kako su Čeva žene iskoristiie Savez majki [Mother's Union], ustanovu koju su im doneli misionari.

376

Po mom mišljenju Lorentinova je pomešala žalbe zbog rastuće nezavisnosti žena sa realnim stanjem stvari. Stariji su ponovo uspostavljali kontrolu nad lokalnim poslovima žaleći se na kršenje tradicije od strane mlađih. Muškarci su ponovo uspostavljali prevlast nad ekonomskim i društvenim sistemom koji se menjao, svojim žalbama na kršenje tradicije od strane žena. Jedan noviji zbomik radova o afričkim ženama pravi jasnu poentu. Kao što nas Karolina Ifeka-Moler podseća, podaci o afiričkoj tradiciji na kojima se zasniva novi izmišljeni običaj, beleženi su u vreme kolonijalizma isključivo na osnovu razgovora sa muškim osobama, tako da je "verovanje domorodačkih žena" ostalo nezabeleženo. Tako se "muška dominacija u dmštvu, što će reći njihova kontrola nad religijskim verovanjima i političkom organizacijom" čak mnogo jasnije izražava u izmišljenom kolonijalnom običaju nego ikad pre. Ni u radovima etnografa koji zastupaju ideju indirektne vladavine, ni u radovima onih koji proučavaju ulogu misija u adaptaciji, ni u radovima afričkih intelektualaca obrazovanih u misijama, ne obraća se mnogo pažnje na tradicije žena98. Štaviše, afrički muškarci bili su veoma spremni da se obrate kolonijalnim vlastima da bi osnažili "obi97 Anne Laurentin, "NzakaraWomen", in Denise Paulme (prir.), Women of Tropical Africa (California, 1963), str. 431-438. 98 Caroline Ifeka-Moller, "Female Militancy and Colonial Revolt", in S. Arender (prir.), Perceiving Women (London, 1975).

377

"Ravnoteža između podjednako važne sfere žene i javne sfere muškarca razvila se među Čevama istočne i centralne Afirike krajem XIX veka. Ona je bila narušena uticajem afričkih i evropskih invazija i efektima hrišćanstva, trgovine i civilizacije. Oni su podrili istorijsku osnovu Čeva društva i omogućili muškarcima pristup novim oblicima moći i blagostanja, koji je ženama bio onemogućen. Za vreme kolonijalnog perioda, neotradicionalisti su 99 Eileen Byme, African Marriage in Soutbem Rbodesia, 18901940 (Univ. ofManchester, istraživački diplomski rad, 1979).

Terens Rejndžer

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

nastojali da održe neravnotežu između muškaraca i žena i da restrukturiraju društvo na patemalističkoj, individualističkoj osnovi. Jedan pokušaj suprotstavljanja ovom procesu, da bi se ženama omogućilo da izvedu promenu od lokalne zajednice ka kompleksnom društvu pod njihovim sopstvenim uslovima, učinila je anglikanskim ženska organizacija, Savez majki ili Mpingo tva Amai. Pokušaj je naišao na dobar odziv, kad je sproveden u ranim tridesetim godinama XX veka, omogućavajući Čeva ženama da redefinišu istorijske uloge i institucije pod promenjenim uslovima i da odgovore na nove probleme koji su se pojavili. On je postigao određeni uspeh u održavanju statusa žena"100.

Upotreba "tradicije" protiv podanika i useljenika

378

"Fertilitet i glad" Serilin Jang je studija o alternativnoj strategiji. Ukratko, njen izveštaj o slučaju Južnog Mozambika kaže: "Kolonijalni prinudni rad bio je, pored migracija, dodatni uzrok iscrpljivanja radne snage Conga i Čopija. Velike plantaže doseljenika bile su odsečene od postojećih poljoprivrednih dobara. Glad i ekološke katastrofe koje su trajale od 1908. do 1922. godine osigurale su snažnu zavisnost od izvoza radne snage. Dvadesetih godina, poljoprivredu su oživele pretežno žene-seljanke, koje su proizvodile najveći deo roda kašua i kikirikija Južnog Mozamhika. Kada se tokom II svetskog rata pribeglo sistemu prinudnog rada, žene su morale da četiri dana u nedelji, pod nadzorom muškaraca, ubiraju plodove sa polja, koji su se prodavali za novac, posebno pamuk. Adaptacija na ove promene može se videti u bujanju kultova opsednutosti duhom u narodu, u čemu su žene igrale dominantnu ulogu. Društvo Južnog Mozambika opstaje sa upadljivom razlikom između lokalnog ženskog seljaštva i emigrantskog muškog polu-proletarijata101. 100 Richard Stuart, "Mpingo wa Amai - the Mothers Union in Nyasaland" (neobjavljena magistarska teza). 101 Sherilyn Young, "Fertility and Famine: Women’s Agricultural History in Southem Mozambique", u: Palmer and Parsons (prir.), Roots ofRural Poverty.

379

Druga dva načina obraćanja "tradiciji" i zavisnost od odnosa koji su jasno objašnjeni novim kolonijalnim običajima, bili su mnogo direktniji. Jan Linden je opisao kako su Ngoni poglavice u Njasalendu nastojale da iskoriste kolonijalni savez sa administratorima i misionarima da kontrolišu svoje Ceva podanike. Da bi to uradili, oni su predstavili uopšteni koncept disciplinovane i zdrave "ngoni kulture", i dekadentne i nemoralne "čeva kulture" - upravo one koncepte koje je Binsbergen kritikovao kao neodgovarajuće za XIX vek; oni su dokazivali da je ngoni kultura bila dominantna pre dolaska Evropljana i da i sada treba da bude podržana nasuprot "divljih" načina ponašanja Čeva; oni su se oslanjali na evropsku sklonost prema jasnoj statusnoj hijerarhiji u nameri da ojačaju mreže moći koje u prošlosti nisu bile tako jednostavne i jasne. Ngoni su takođe bili u mogućnosti da ojačaju svoju sopstvenu "tradiciju" discipline i vojne snage selektivnim korišćenjem evropskog vojničkog stila. Još jedan primer iz Njasalenda može da se iskoristi da ilustruje kako su domoroci upotrebljavali tradiciju da bi održali kontrolu nad doseljenicima. Metju Šofelirs je pokazao kako su Manganje iz Sajr doline uspele da očuvaju vlast poglavice, kontrolu nad zemljom i tako dalje, iako su ih doseljenici iz Mozambika uveliko brojno nadmašili. Oni su to mogli da urade kombinujući "tradicije" prekolonijalne poglavičine vlasti i "tradicije" lokalnog kulta zemljišta. U stvari devetnaestovekovna istorija Doline bila je istorija izrazite fluidnosti; dobro naoružani avanturisti dolazili su i nametali se Manganjama; svetilišta kulta zemljišta bila su razorena. Samoidentifikacija ljudi ubrzano se menjala; oni

380

Terens Rejndžer

su koristili ovo ili ono etničko obeležje prema tome kako su se menjali odnosi prestiža. Upravo je pacifikacija od strane kolonizatora uništila moć naoružanih avanturista, ponovo uspostavila manganja vlast poglavica, i zaista podstakla izmišljanje manganja identiteta. Pomoću kodifikovanog kolonijalnog običaja, pravo manganja poglavica da preraspodeljuju zemlju počelo je da se smatra kao pitanje vere. U XX veku Manganje su dostigle vlast u ime tradicije koju u prošlosti nisu imale102.

Zaključak Afrički političari, nacionalisti koji su delovali u oblasti kulture i naravno, istoričari, su ostavljeni sa dve vrste dvosmislenog nasleđa od strane kolonijalne izmišljene tradicije. Jedna je korpus izmišljenih tradicija uvezenih iz Evrope, koje u nekim delovima Afrike još uvek ima uticaja na kulturu vladajuće klase koju je u samoj Evropi uveliko izgubila. U svom Zatvorskom dnevniku Ngugi wa Thiong'o, nemilosrdno opisuje tadašnju kenijsku elitu: "Domoroci - pripadnici buržoazije nekadašnje naseljeničke kolonije smatraju sebe srećnima. Ne moraju da putuju i žive u inostranstvu da bi poznavali i imitirali kulturu imperijalističke buržoazije: Zar nisu to sve naučili od predstavnika kolonijalnih doseljenika koji su imali velegradsku kulturu? Odnjihani u kolevci starog kolonijalnog sistema, sazreli su do punih visina buržuja 102 Ian Linden, "Chewa Initiation Rites and Nyau Societie u: Terence Ranger i John Weller (prir.), Themes in the Christian History of Central Africa (London, 1975); Matthew SchofFeleers, "The History and Political Role of the Mbona Cult among the Mang’anja", in Ranger and Kimambo (prir.), The Historical Study ofAfrican Religion.

Izmišljanje tradicije u kolonijalnoj Africi

381

službenika domaćeg porekla gledajući na lokalne Engleze kao na alfa i omega džentlmenske otmenosti i damske elegancije. Sa uspostavljanjem rasnih barijera klasnoj mobilnosti, način ponašanja engleskog džentlmena, ružin pupoljak i igla u reveru, savršeno bela maramica u unutrašnjem džepu, frakovi, cilindri, i satovi na zlatnim lancima - nisu više predmet snova i želja... Najpopularniji deo starih doseljeničkih novina... bile su društvene rubrike... Pa, te rubrike su sada vraćene u uglancane buržoaske mesečne časopise... Doseljenik je igrao golf i polo, išao na konjske trke ili u kraljevski lov u lovačkom crvenom kaputu i jahačkim pantalonama. Crni učenici sada rade to isto samo sa više žustrine: golf i konji postali su 'nacionalne' institucije"103. Druge nove države manje podložne Ngugijevim optužbama, izrazile su svoj nacionalni suverenitet himnama, zastavama i nacionalnim skupovima koje Erik Hobsbaum opisuje u ovoj knjizi na primeru Evrope XIX veka. Predstavljajući nove multietničke teritorijalne države, afričke nacije su mnogo manje zaokupljene izmišljanjem prošlih "nacionalnih kultura", nego što su to škotski ili velški romantičari. Druga dvosmislenost ovog nasleđa je ona koja se tiče "tradicionalne" afričke kulture; celog korpusa postvarene "tradicije" izmišljenog od strane kolonijalne administracije, misionara, progresivnih tradicionalista, starih generacija i antropologa. Oni koji su, kao i Ngugi, odbacivali kulturu buržujske elite, suočavali su se, ironično, sa opasnošću da umesto toga usvoje drugi zbir izmišljenih kolonijalnih tradicija. Sam Ngugi rešava problem usvajanja tradicija kenijskog narodnog otpora kolonijalizmu. Kao što je pokazano u ovom poglavlju, mladi ljudi, žene, doseljenicieksploatisane grupe sa kojima Ngugi saoseća - bili su po103 Ngugi wa Thiong’o, Detained: A Writer’s Prison Diary (London, 1981), str. 58-59.

382

Terens Rejndžer

nekad sposobni da iskoriste trajnu vitalnost mešavine kontinuiteta i inovacije koja leži u domorodačkim kulturama, pošto su nastavljali da se razvijaju ispod površine rigidno kodifikovanog kolonijalnog običaja. Što se istoričara tiče, oni imaju bar dva zadatka. Moraju da se oslobode iluzija da afrički običaj zabeležen od strane službenika ili antropologa predstavlja bilo kakav putokaz u afričku prošlost, ali takođe moraju i da uvaže da izmišljene tradicije svih vrsta imaju veoma mnogo veze sa istorijom Afrike u XX veku, i da se potrude da naprave utemeljenije izveštaje o tome, nego što je ova preliminarna skica.

Erik Hobsbom MASOVNA PROIZVODNJA TRADICIJA: EVROPA, 1870-1914.

I Kada postanemo svesni toga u kojoj meri se tradicije obično izmišljaju, lako se može otkriti da je trideset ili četrdeset godina pre I svetskog rata postojao jedan period u kome je njihovom nastajanju posvećena posebno predana briga. Ne može se sa sigumošću reći "veća predana briga" nego u dmgim vremenima, zato što nema načina da se naprave realistična kvantitativna poređenja. Pri tome, tradicije su u brojnim zemljama i za različite svrhe stvarane sa entuzijazmom, i to masovno proizvođenje tradicija je predmet ovog poglavlja. Ono je bilo praktikovano i zvanično i nezvanično, prvo - možemo ga neobavezno nazvati "političkim" - prvenstveno unutar ili od strane država i organizovanih dmštvenih ili političkih pokreta, dmgo možemo ga neobavezno nazvati "dmštvenim" - većinom od strane dmštvenih gmpa koje nisu bile formalno organizovane kao takve, ili im ciljevi nisu bili specifično ili svesno politički, na primer, klubovi ili bratstva, bez obzira da li su takođe imali i političke funkcije. Ovo razlikovanje više je pitanje konvencije nego principa. Ono je smišljeno da privuče pažnju na dve glavne forme stvaranja tradicije

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

u XIX veku, koje obe reflektuju duboke i brze društvene transformacije ovog perioda. Sasvim nove, ili stare, ali dramatično transformisane socijalne grupe, okruženja i socijalni konteksti tražili su nova sredstva da obezbede ili izraze socijalnu koheziju i identitet i da struktuiraju društvene odnose. U isto vreme, društvo zahvaćeno promenama učinilo je da tradicionalne forme vladanja od strane države i društvenih ili političkih hijerarhija budu teže ili čak neizvodljive: Ovo je zahtevalo novi metod vladanja ili uspostavljanja veza lojalnosti. Po prirodi stvari, dosledno izmišljanje "političke" tradicije bilo je u većoj meri svesno i namemo, pošto su ga uglavnom preduzimale institucije koje su imale političke ciljeve u vidu. Možemo ipak odmah da primetimo i to da je uspeh svesnog izmišljanja uglavnom bio u srazmeri sa uspehom u emitovanju programa na onim talasnim dužinama koje je publika bila spremna da prima. Još uvek je moglo da se desi da zvanični novi javni praznici, ceremonije, heroji i simboli koji su upravljali armijama državnih službenika, koje su stalno rasle, i publikom sastavljenom od školske dece, koju su osvojili, ne uspeju da mobilizuju građane - dobrovoljce, ako bi im nedostajala istinski popularna rezonanca. Nemačka imperija nije uspela u naporima da pretvori cara Vilhelma I u opšteprihvaćenog osnivača Ujedinjene Nemačke, niti u pretvaranju njegovog rođendana u istinsku nacionalnu godišnjicu. (Ko se, uostalom, sada seća pokušaja da ga zovu Vilhelm Veliki). Zvanična podrška je obezbedila da mu se podigne trista dvadeset sedam spomenika do 1 9 0 2 . godine, ali je u toku jedne godine posle Bizmarkove smrti, 1898. godine, četiri stotine sedamdeset opština odlučilo da podigne "Bizmarkov stub"1.

Ipak, država je povezivala i formalna i neformalna, politička i dmštvena izmišljanja tradicije, bar u onim zemljama u kojima je nastala potreba za tim. Posmatrano odozdo, država je sve više određivala najšim pozornicu na kojoj su se odigravale glavne aktivnosti koje su determinisale živote ljudi kao subjekata i građana. Svakako, ona je sve više određivala, isto koliko i registrovala, njihovo postojanje kao građana {etat civit). To nije morala da bude jedina takva pozornica, ali njeno postojanje, granice i intervencije u životu građana, kojih je bilo sve više - neke su bile uobičajene a neke nove - bile su, u konačnoj analizi, odlučujuće. U razvijenim zemljama, "nacionalna ekonomija", odnosno njena oblast definisana teritorijom jedne države ili manjim jedinicama unutar nje, bila je osnovna jedinica ekonomskog razvoja. Promena granica države ili njene unutrašnje politike imala je suštinske i kontinuirane materijalne posledice po njene građane. Standardizacija administracije i zakona unutar nje, i posebno, obrazovanje u mkama države, transformisalo je ljude u građane određene zemlje: "od seljaka do Francuza", da citiram naslov knjige kao primer2. Država je bila okvir za kolektivne akcije građana u meri u kojoj su oni bili zvanično priznati. Uticati ili promeniti državnu upravu ili njenu politiku, bio je uglavnom najvažniji cilj unutrašnje politike, i običan čovek bio je u velikoj meri ovlašćen da uzme učešća u njoj.

384

1G. L. Mosse, "Caesarism, Circuses and Movements"Joumalof ContemporaryHistory, vi, no. 2 (1971), str. 167-182; G. L. Mosse,

385

The Nationalisation ofthe Masses: Political Symbolism andMass Movements in Germanyfrom theNapoleonic Wars through the3rd Reich (New York, 1975); T.Nipperdey, "Nationalidee und Nationaldenkmal in Deutschland im 19. Jahrhundert", Historische Zeitschrift (June 1968), str. 529-585, posebno 543n, 579n. 2 Eugen Weber, Peasants into Frenchmen: The Modemization of Rural France, 1870-1914 (Stanford, 1976).

386

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

Svakako, politika u novom, devetnaestovekovnom smislu, bila je pre svega politika koja se vodila u okvirima nacije3. Ukratko, za praktične ciljeve, društvo ("civilno društvo") i država u čijim je okvirima ono funkcionisalo, postali su u velikoj meri neodvojivi. Bilo je prema tome prirodno da bi klase unutar društva, a posebno radnička klasa, trebalo da nastoje da se identifikuju kroz političke pokrete ili organizacije ("partije"), koje obuhvataju ceo nacionalni prostor i podjednako prirodno da bi one trebalo da deluju u osnovi u okvirima granica nacije. Nije neobično ni da bi pokreti koji teže da zastupaju celo društvo ili "narod" trebalo da pretpostavljaju svoje postojanje u suštini u terminima nezavisne ili bar autonomne države. Država, nacija i društvo su se sticali u jedno. Iz istog razloga, država, viđena odozgo, iz perspektive njenih formalnih vladara ili dominantnih grupa, stvorila je probleme bez presedana o tome kako da se održi, ili čak uspostavi, poslušnost, lojalnost i kooperacija njenih podanika ili članova, pa i problem same legitimnosti te države u njihovim očima. Sama činjenica da su njeni direktni i redovni odnosi sa podanicima ili građanima kao pojedincima (ili, najčešće, sa glavama porodica), koji su se sve više nametali, postajali u sve većoj meri centralni za njeno funkcionisanje, težila je da oslabi starija sredstva kojima se socijalna podređenost uglavnom održavala: relativno autonomne kolektivitete ili korporacije podređene vladaru, ali koji kontrolišu svoje članstvo, piramide vlasti pove-

zane na vrhovima sa višim vlastima, stratifikovane društvene hijerarhije u kojima je svaki sloj znao svoje mesto, i tako dalje. U svakom slučaju, socijalne transformacije, kao što su one koje su zamenjivale rangove klasama, su ih podrivale. Problemi država i vladara bili su očigledno akutni u mnogo većoj meri tamo gde su njihovi podanici postali građani, što će reći ljudi čije su političke aktivnosti bile institucionalno priznate kao nešto na šta se mora obratiti posebna pažnja - makar i samo u formi izbora. Oni su postali još akutniji kada su politički pokreti građana kao masa namemo iskušavali legitimnost sistema političke ili dmštvene uprave i pretili da se pokažu nekompatibilni sa državnim poretkom, uspostavljajući obaveze prema nekom dmgom ljudskom kolektivitetu iznad njega najčešće klasi, crkvi ili nacionalnosti. Pokazalo se da je problem najlakše savladati tamo gde se socijalna struktura najmanje promenila, gde je izgledalo da sudbine ljudi nisu podređene dmgim silama osim božanskim koje su ljudskoj vrsti uvek ostajale nedokučive, i gde su ostali na snazi stari oblici hijerarhijske nadredenosti, kao i stratifikovana i relativno autonomna subordinacija, koja je imala više oblika. Ako je išta moglo da mobiliše seljaštvo Južne Italije, izvan njihove određene oblasti, bila je to crkva, ili kralj. I svakako, devetnaestovekovni konzervativci stalno su slavili tradicionalizam seljaka (koji ne sme da se pobrka sa pasivnošću, iako nema mnogo slučajeva da su oni upućivali izazov samom postojanju feudalaca, sve dok su ovi pripadali istoj veri i narodu) kao idealni model političkog ponašanja podanika. Na nesreću, države u kojima je ovaj model bio na snazi, bile su po definiciji "zaostale" i prema tome slabe, i svaki pokušaj da se one "modernizuju" imao je izgleda da ga učini manje operativnim. "Modemizacija" koja je održavala stari red soci-

3 Ovo je definitivno demonstrirano 1914. godine, od str socijalističkih partija II intemacionale, koje su tvrdile da su suštinski intemacionalne po svom opsegu, a u stvari su sebe nekad zvanično smatrale samo nacionalnim sekcijama globalnog pokreta ("Section Frangaise de l’Intemationale Ouvriere").

387

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

jalne podređenosti (moguće, pomoću neke dobro odmerene izmišljene tradicije), nije bila teorijski nezamisliva, ali, osim Japana, teško je setiti se nekog primera uspeha u praksi. Može da se pretpostavi da su ovakva nastojanja da se osavremene socijalne veze tradicionalnog poretka indirektno značila unazađivanje društvene hijerarhije, jačanje direktne veze podanika sa centralnim vladarom, koji, namemo ili ne, u sve većoj meri počinje da predstavlja novu vrstu države. "Bože, spasi kralja" bila je u sve većoj meri (mada ponekad simbolično) mnogo efektnija politička zapovest, nego "Bože, spasi plemića i njegove rođake i zadrži nas tamo gde nam je određeno da pripadamo". Poglavlje o Britanskoj monarhiji baca nešto više svetla na ovaj proces, iako bi bilo poželjno videti studiju ovih napora od strane autentičnijih legitimističkih dinastija, nego što su to Habsburgovci ili Romanovi, napora ne prosto da se upravlja pokomošću svojih naroda kao podanika, nego da se omasovi njihova lojalnost kao potencijalnih građana. Znamo da su oni na kraju propali, ali da li je ovaj neuspeh bio neizbežan rezultat? S dmge strane, problem se najupomije javljao u državama koje su bile potpuno nove, gde vladari nisu imali mogućnosti da delotvorno koriste već postojeće veze, političke pokomosti i lojalnosti, i u državama čiji legitimitet (ili legitimitet dmštvenog poretka koji su predstavljale) stvarno više nije prihvatan. U periodu od 1870. do 1914. godine, bilo je, kao što se događa, neobično malo "novih država". Većina evropskih zemalja, kao i američke republike, do tada su stekle osnovne zvanične institucije, simbole i prakse, koje je Mongolija, kad je 1912. godine ustanovila neku vrstu nezavisnosti u odnosu na Kinu, sasvim ispravno smatrala kao nove i neophodne. One su imaie glavne gradove, zastave, nacionalne himne, vojne uniforme i slič-

nu opremu, koja se bazirala uglavnom na modelu Britanaca, čija je himna (koja se može datirati oko 1740. godine) verovatno prva, i Francuza, čiju su trobojku obično imitirali. Nekoiiko novih država i režima mogli su, ili kao francuska Treća republika, da dosegnu unazad do skladišta ranijeg francuskog republikanskog simbolizma, ili, kao Bizmarkovsko nemačko carstvo, da kombinuju pozivanja na raniju nemačku imperiju sa mitovima i simbolikom liberalnog nacionalizma, populamog među srednjim klasama, i dinastički kontinuitet Pmske monarhije. Polovina stanovnika Bizmarkove Nemačke potpadala je do 1860. godine pod Pmsku monarhiju. Među važnijim državama, samo je Italija morala da počne ni od čega u rešavanju problema koji je D’Azeljo sumirao u frazi: "Stvorili smo Italiju. Sada treba da stvorimo Italijane". Tradicija Savojskog kraljevstva nije predstavljala politički kapital izvan severozapadnog dela zemlje i crkva se protivila novoj italijanskoj državi. Verovatno nije iznenađujuće da je novo italijansko kraljevstvo, koliko god pokazivalo mnogo entuzijazma u vezi "stvaranja Italijana", upadljivo manje entuzijazma pokazalo u vezi davanja glasa tim istim Italijanima u broju većem od 1 -2 %, sve dok to nije izgledalo sasvim neizbežno. Ipak, ako je uspostavljanje legitimnosti novih država i režima bilo relativno neuobičajeno, njeno postavljanje nasuprot izazova populame politike nije bilo takvo. Kao što je prethodno zabeleženo, taj izazov je bio uglavnom predstavljen, pojedinačno ili u kombinaciji, nekad povezanom, nekad međusobno kompetitivnom, političkom mobilizacijom masa kroz religiju, klasnu svest i nacionalizam ili bar ksenofobiju. Politički, ovi izazovi našli su svoj najvidljiviji izraz u glasanju, i bili u tom periodu neodvojivo povezani ili sa postojanjem, ili sa borbom za masovno pravo glasa, započetom, protiv oponenata koji su se do tada uglavnom povukli

388

389

390

Erik Hobsbom

u pozadinu. Do 1914. godine, neka forma ekstenzivnog, ako ne i univerzalnog prava glasa za muškarce, bila je na snaziu Australiji (1901), Austriji (1907), Belgiji (1894), Danskoj (1849), Finskoj (1905), Francuskoj (1875), Nemačkoj (1871), Italiji (1913), Norveškoj (1898), Švedskoj (1907), Svajcarskoj (1848-1879), Velikoj Britaniji (1867-1884) i SAD, iako je ono još uvek samo povremeno kombinovano sa političkom demokratijom. Ipak, tamo gde ustavi nisu bili demokratski, samo postojanje masovnijeg glasačkog tela dramatizovao je problem održavanja njegove lojalnosti. Neprekidan uspon socijaldemokratskih glasova u imperijalnoj Nemačkoj nije bio ništa manje zabrinjavajući za njene vladare, zbog toga što je Rajhstag u stvari imao veoma malu moć. Tako su izmišljanjem zvaničnih tradicija u periodu 18701914. godine dominirali rašireni napredak izborne demokratije i posledična pojava masovne politike. Dominacija dva modela - i liberalnih konstitucionalnih ustanova i liberalne ideologije - činila je da ova izmišljanja postanu posebno hitna. Prva nije donela teorijske, nego u najboljem slučaju empirijske barijere protiv izbome demokratije. Svakako, liberalu je bilo teško da ne očekuje prdtezanje građanskih prava na sve građane, ili bar na one muškog pola - pre ili kasnije. Dmga je dostigla svoje najspektakularnije ekonomske trijumfe i dmštvene transformaclje, sistematski se zalažući za individuu protiv institucionalizovanog kolektiviteta, za tržišni promet (veze novca) protiv međuljudskih veza, za klasu protiv hijerarhije ranga, za Gesellscbaft protiv Gemainschaft-z.. Ona prema tome sistematski nije uspevala da obezbedi socijalne veze, i veze vlasti, koje su u ranijim dmštvima uzimane zdravo za gotovo, i svakako je pripremila njihovo oslabljivanje i uspela u tome. Sve dok su mase ostajale izvan politike, ili bile spremne da slede liberalnu buržoaziju, ovo nije stvaralo

Masovna proizvodnja tradicija_________ 391 veće političke teškoće. Već od 1870-ih godina naovamo, postajalo je sve jasnije da se mase uključuju u politiku i da se ne mogu osloniti na to da slede svoje vođe. Posle 1870-ih godina, prema tome i skoro sigurno u vezi sa pojavom masovne politike, vladari i posmatrači pripadnici srednjih klasa - ponovo su otkrili važnost "iracionalnih" elemenata u održavanju celine dmštva i dmštvenog poretka. Kao što je Grejem Valas primetio u "Ljudskoj prirodi upolitici" (1908): "Ko god se posveti tome da zasnuje svoje političko mišljenje na ponovnom ispitivanju rada ljudske prirode, mora početi pokušajem da prevaziđe tendenciju da preuveličava intelektualnost čovečanstva"4. Nova generacija mislilaca nije imala teškoća u prevazilaženju ove tendencije. Oni su ponovo otkrili iracionalne elemente u individualnoj psihi (Džanet, Vilijam Džejms, Frojd), u socijalnoj psihologiji (Le Bon, Tard, Troter), kroz antropologiju primitivnih naroda čije prakse nisu više izgledale kao da čuvaju samo tragove detinjstva modemog čovečanstva (zar nije Dirkem video elemente čitave religije u obredima australijskih aboridžina?5), čak i u toj kvintesencijalnoj tvrđavi ideala ljudskog razuma, klasičnom helenizmu (Frejzer, Komford)6. Intelektualno proučavanje politike i dmštva bilo je izmenjeno priznavanjem da šta god ljudske kolektivitete držalo zajedno, to nije bila racionalna kalkulacija njenih pojedinačnih članova.

4 Graham Wallas, Human Nature in the Politics (London, 1908), str. 21. 5Emile Durkheim, The Elementary Forms ofthe Religious Life (London, 1976). Prvo francusko izdanje iz 1912. 6J. G. Frazer, The Golden Bough, III izd. (London, 1907-1930); F. M. Comfbrd, From Religion to Pbilosophy: A Study of the Origins of the Westem Speculation (London, 1912).

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

Na ovom mestu se neće analizirati, čak ni na najpovršniji način, ovo intelektualno uzmicanje od klasičnog liberalizma, u kome su samo ekonomisti propustili da učestvuju7. Njegova veza sa iskustvima masovne politike je očigledna, ne samo u zemlji gde je buržoazija, koja je, prema Berkovim rečima, "grubo strgla ... draperiju života ....iluzije koje su činile moć blagom i poslušnost liberalnom"8, na potpuno neponovljiv način, sada se našla ogoIjeno konfrontirana, na kraju, sa stalnom potrebom da vlada sredstvima političke demokratije u senci socijalne revolucije (Pariska komuna). Jednostavno, nije bilo dovoljno žaliti za nestankom starog društvenog cementa, crkve i monarhije, kao što je činio post-komunar Ten, nemajući simpatija ni za jednu ni za drugu9. Bilo je još manje praktično da se restaurira katolički kralj, kao što su hteli monarhisti (i sami jedva najbolji predstavnici tradicionalnog pieteta i vere, kao u slučaju Mara-a). Morala je da se izgradi altemativna "civilna religija". Potreba za tim bila je jezgro Dirkemove sociologije, koja predstavlja rad posvećenog republikanca ne-socijaliste. Ipak nju su morali da ustanove pre svega praktični političari, a ne eminentni mislioci. Bilo bi neozbiljno pretpostaviti da su se ljudi koji su vladali Trećom republiL. m oslanjali uglavnom na izmišljanje novih tradicija u nameri da dostignu socijalnu stabilnost. Bolje rečeno, oni su se oslanjali na čvrstu političku

činjenicu da je desnica u stalnoj izbornoj manjini, da socijalno-revolucionarni proletarijat i zapaljivi Parižani mogu biti stalno nadglasavani od strane nesrazmerno mnogo zastupljenih sela i malih gradova, i da istinska strast republikanskih glasača sa sela prema francuskoj revoluciji i mržnja prema interesima bogataša obično može biti ublažena time što bi putevi kroz svaki okmg bili pravilno raspoređeni, što bi bila branjena visoka cena seoskih proizvoda, i skoro sigurno, tako što bi se održavali niski porezi. Velikaš - radikalni socijalista znao je na čemu je kada je sačinio svoje izborno obraćanje pozivajući se na duh godine 1789, štaviše i godine 1793, kao i na himnu Republike, sve do vrhunca u kome se zarekao na lojalnost interesima vinogradara okmga Langdok10. Pri tome, izmišljanje tradicije je igralo bitnu ulogu u održavanju Republike, čak i samo time što ju je štitila podjednako od socijalizma i od desnice. Putem namemog prisvajanja revolucioname tradicije, Treća republika je ili pripitomila dmštvene revolucionare (na primer, većinu socijalista) ili ih je izolovala (na primer, anarhosindikaliste). Sledstveno tome, ona je sada bila sposobna da mobiliše čak i većinu svojih potencijalnih predstavnika na levici u odbranu Republike i prošle revolucije, u zajedničkom frontu kiasa koji je redukovao desnicu na stalnu manjinu unutar nacije. Svakako, kako udžbenik Treće republike, Klošmerl, razjašnjava, osnovna funkcija desnice bila je da donese nešto protiv čega će se dobri republikanci mobilizovati. Socijalistički radnički pokret odupro se do određene mere kooptiranju od strane buržoaske Republike; odatle ustanovljavanje godišnje komemoracije Pariske komune u Mur de Federe-u (1880), nasuprot in-

392

7 Može se pretpostaviti da je to bilo zbog toga što su iz svog vidnog polja mogli da isključe sve što ne bi moglo da se defmiše kao racionalno maksimizirajuće ponašanje; po cenu - posle 1870-ih godina - znatnog sužavanja svog predmeta. 8 Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France, izd. Everyman str. 74. 9 J.P. Mayer, Political Thought in the France from the Revolution to th 5,hRepublic (London, 1961), str. 84-88.

393

10 Jean Touchard, La Gauche en France depuis 1900 (Paris, 1977), str. 50.

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

stitucionalizacije od strane Republike, ođatle takođe zamena nove Internacionale tradicionalnom, ali sada zvaničnom Marseljezom, kao himnom radničkog pokreta za vreme Drajfusove afere i posebno u vreme kontroverzi oko učešća socijalista u buržoaskim vladama (Mileran)11. Opet, radikalniji jakobinski republikanci nastavili su, unutar oficijelnog simbolizma, da označavaju svoju odvojenost od onih umerenih i vladajućih. Agulon, koji je proučavao karakteristično ludilo za podizanjem spomenika, posebno same Republike, u periodu od 1875. do 1914. godine, zapravo beleži da je u radikalnijim opštinama Marijana imala bar jednu golu dojku, dok je u onim umerenijim bila pristojno odevena12. Ipak, osnovna činjenica je bila da su oni koji su kontrolisali načine zamišljanja, simbolizam, tradicije Republike, bili ljudi centra, maskirani kao ljudi ekstremne levice: radikalni socijalisti, poslovično "kao rotkvice, spolja crveni, iznutra beli, i uvek na onoj strani gde je hleb premazan buterom". Kada su oni prestali da kontrolišu bogatstva Republike, od dana Narodnog fronta, dani Treće republike bili su odbrojani. Postoji mnogo dokaza da je umerena republikanska buržoazija prepoznala prirodu svog osnovnog politiekog problema ("nema neprijatelja na levici") od kasnih 1860-ih naovamo, i otpočela sa njegovim rešavanjem čim je Republika čvrsto uzela vlast13. U terminima izmišljanja tradicije, tri glavne inovacije su posebno relevantne. Prva je bila raz-

voj sekulamog ekvivalenta crkve - osnovno obrazovanje, ispunjeno revolucionarnim principima i sadržajima, i vođeno od strane sekulamog ekvivalenta sveštenstva - ili možda, uzevši u obzir njihovo siromaštvo, monaha - propovednika - institutlija14. Nema sumnje da je ovo bila namerna konstmkcija rane Treće republike, i da, uzimajući poslovičnu centralizaciju francuske uprave, sadržaj primčnika koji je trebalo ne samo da od seljaka stvori Francuze nego i od svih Francuza dobre republikance, nije prepušten slučaju. Svakako, "institucionalizacija" Francuske revolucije same, u vreme i od strane Republike, bila je proučavana u nekim detaljima15. Dmgo je bilo izmišljanje javnih ceremonija16. Najvažniji od njih, Dan Bastilje, može se tačno datirati u 1880-u godinu. On je kombinovao zvanične i nezvanične demonstracije i populame svetkovine - vatromet, igranje na ulici - u prazniku koji je svake godine potvrđivao Francusku kao naciju iz 1789. godine, u kojem su svaki francuski muškarac, žena ili dete mogli da uzmu učešća. Ipak, dok je ostavljala mogućnost, i teško mogla da izbegne, populame manifestacije koje bi u većoj meri bile vojnog karaktera, njena generalna tendencija bila je da transformiše nasleđe Revolucije u kombinovani izraz državne pompe i moći i uživanja građana. Manje ustaljeni oblik javnog pro-

394

11 Maurice Dommanget, Eugene Pottier, Membre de la Com-

mune et Cbantre de l’lntemationale (Paris, 1971), gl. 3. 12 M. Agulhon, "Esquisse pour une Archeologie de la Republique; l’Allegorie Civique Feminine". Annales ESC, xxviii (1973), str. 5-34; M.Agulhon, Marianne au Combat: l ’Imagerie et la Symbolique Republicanes de 1789 a 1880 (Paris, 1979). 13 Sanford H. EIwitt, Tbe Making of tbe 3rd Republic: Class andPolitics inFrance, 1868-1884 (Baton Rouge, 1975).

395

14 Georges Duveau, Les Instituteurs (Paris, 1957); J- Ozouf (prir.),Nousles Maitres d'Ecole: Autobiograpbies d'Instituteurs de la Belle Epoque (Paris, 1967). 15 Alice Gerard, La Revolution Frangaise: Mytbes et Interpretation, 1789-1970 (Paris, 1970), gl. 4. 16 Charles Rearick, "Festivals in Modem France: The Experience of the 3rdRepublic",Joumal of Contemporary History, xii, no. 3 (July, 1977),str. 435-460; Rosemonde Sanson, Les 14Juillet, Fete et ConscienceNationale, 1789-1975 (Paris, 1976), sabibliografijom.

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

slavljanja bile su povremene svetske izložbe, koje su Republici davale legitimitet prosperiteta, tehničkog progresa - Ajfelova kula - i globalnog kolonijalnog osvajanja koje su se starali da istaknu17. Treća je bila već pomenuta masovna proizvodnja javnih spomenika. Može da se primeti da Treća republika nije - za razliku od drugih zemalja - blagonaklono gledala na masivne javne zgrade od kojih Francuska još uvek ima veliku zaiihu - ipak, velike izložbe ostavile su iza sebe nešto od toga u Parizu - niti na vajarske spomenike ogromnih razmera. Glavna karakteristika francuske "statuomanije"18 bila je njena demokratičnost. Taj period anticipirao je onaj kojise odnosio na ratne memorijale posle 1914-1918. Dve vrste spomenika širile su se zemljom, kroz gradske i seoske zajednice: zamisao Republike same (u obliku Marijane, koja je sada postala opšte poznata) i figure bradatih građana, kojegod da je lokalni patriotizam izabrao da smatra svojim, prošlim ili sadašnjim, uvaženim ličnostima. Svakako, dok je građenje republikanskih spomenika bilo ohrabrivano, inicijativa za takve poduhvate bila je preduzimana i cena plaćana na lokalnom nivou. Preduzetnici koji su se brinuli o ovom tržištu, omogućili su izbor koji je odgovarao blagajni svake republikanske komune, od riajsiromašnije naviše, rangiran od skromnog poprsja Marijane u raznim veličinama, preko cele figure različitih dimenzija, do postolja i alegorijskih i herojskih dodataka, kojim

je ambicioznije građanstvo moglo da okruži njene noge19. Bogate celine na Trgu Republike i Trgu nacija u Parizu predstavljaju ekstremnu verziju ove vrste vajarskih spomenika. Ovakvi spomenici pronalazili su korene Republike pogotovo u njenim seoskim uporištima, i mogu biti smatrani kao vidljiva veza između glasača i nacije. Neke druge karakteristike zvanično "izmišljenih" tradicija Treće republike mogu biti uzgred zabeležene. Osim u formi komemoracije uglednim ličnostima lokalne istorije, ili lokalnih političkih manifesta, Treća republika se čuvala istorije. Ovo je delimično, nema sumnje, bilo zbog toga što je istorija pre 1789. godine (osim možda u slučaju "nos ancetres les Gaulois") prizivala crkvu i monarhiju, delimično zbog toga što je istorija od 1789- godine bila pre snaga koja deli nego što ujedinjuje: svaka vrsta - ili bolje stupanj - republikanizma imao je svoje odgovarajuće heroje i nitkove u revolucionarnom Panteonu, kao što pokazuje istoriografija Francuske revolucije. Partijske razlike bile su izražene u statuama Robespjera, Miraboa ili Dantona. Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država i latinoameričkih zemalja, Francuska republika, znači, klonila se kulta Očeva nacije. Ona je više volela opšte simbole, uzdržavajući se od korišćenja tema koje su se odnosile na nacionalnu istoriju čak i na poštanskim markama dugo posle 1914. godine, mada su mnoge zemlje (osim Britanije i Skandinavije) otkrile njihovu zavodljivost od sredine 1890-ih naovamo. Bilo je svega nekoliko simbola: trobojka (demokratizovana i univerzalizovana u vidu svečane odore gradonačelnika, na taj način prisutna na svakom građanskom venčanju i drugim ceremonijama), republikanski monogram (RF) i moto (sloboda, jednakost i bratstvo), Marseljeza i simbol

396

17 O političkim namerama izložbe iz 1889. godine, uš. Debora L. Silverman, "The 1889 Exhibition: The Crisis of Bourgeois Individualism", Oppositions, A Joumal for Ideas and Criticism in Arcbitecture (Spring, 1977), str. 71-91. 18 M. Agulhon, "La Statuomanie et l’Histoire", Etbnologie Frangaise, br. 3-4 (1978), str. 3-4.

19 Agulhon, "Esquisse pour une Archeologie".

397

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

Republike i slobode same, koji izgleda da je bio uobličen u poslednjim godinama Drugog carstva - Marijana. Možemo takođe da primetimo da Treća republika nije pokazivala zvaničnu želju za posebno izmišljenim ceremonijama koje su bile tako karakteristične za Prvu - "stablima slobode", bogovima razuma i ad hoc prazničnim slavijima. Nije trebalo da postoji nijedan drugi zvanični nacionalni dan, osim 14. jula, niti formalne mobilizacije, procesije ili marševi civilnog građanstva (za razliku od masovnih režima XX veka, ali takođe i za razliku od Sjedinjenih Američkih Država), nego pre jednostavna "republikanizacija" prihvaćenog spoljnog sjaja državne moći - uniformi, parada, grupa svirača, zastava i slično. Drugo nemačko carstvo pravi interesantan kontrast, posebno od kada se nekoliko opštih tema izmišljene tradicije francuskog republikanizma prepoznaje samo po sebi. Njegov glavni politički problem bio je dvostruk: kako obezbediti istorijsku legitimaciju za bizmarkovsku (prusko-malonemačku) verziju ujedinjenja, koja nije imala nikakav legitimitet; i kako se nositi sa velikim delom biračkog tela koje bi više volelo drugačiju soluciju (Velikonemci, antipruski partikularisti, katolici, i iznad svega, socijaldemokrate). Sam Bizmark izgleda da se nije lično uzrtemiravao zbog simbolizma, osim za lično izmišljanje trobojke koja je kombinovala prusku cmo-belu zastavu sa nacionalističkom i liberalnom cmo-crveno-zlatnom, koju je on želeo da pripoji (1866). Za carski crveno-belo-cmi nacionalni barjak nije uopšte bilo prethodnog istorijskog uzora20.

Njegov recept za političku stabilnost bio je jednostavniji: da obezbedi podršku (pretežno liberalne) buržoazije, sprovodeći onoliko od svog programa koliko ne bi dovelo u opasnost prevlast Pmske monarhije, armije i aristokratije, da iskoristi potencijalne podele među različitim vrstama opozicije i da koliko god je moguće isključi političku demokratiju od uticaja na odluke vlasti. Očigledno nepomirljive gmpe koje se nisu mogle podeliti - posebno katolici, a naročito postlasalijanski socijal-demokrati - ostavili su ga donekle u nedoumici. U stvari, on je bio poražen u svojim frontalnim konfrontacijama sa oboma. Ima se utisak da ovaj staromodni konzervativni racionalista, kolikogod briljantan u veštini političkog manevrisanja, nikad nije na zadovoljavajući način razrešio teškoće politike demokratije, kao nečega što je različito od politike istaknutih ličnosti. Izmišljanje tradicija Nemačkog carstva je prema tome prvenstveno povezano sa vremenom Vilhelma II. Njegovi ciljevi su bili dvostmki: da uspostave kontinuitet između Dmgog i Prvog nemačkog carstva, ili uopštenije, da uspostave novo carstvo kao realizaciju sekulamih nacionalnih

398

20 Whitney Smith, Flags tbrough the Ages (New York, 19 str. 116-118. Nacionalističko cmo-crveno-zlatno izgleda da se pojavilo iz studentskog pokreu post-napoleonovskog perioda, ali je jasno ustanovljeno kao zastava nacionalnog pokreta 1848. godine.

399

Otpor Vajmarskoj republici sveo je nacionalnu zastavu na partijski barjak-zaista, milicija Socijal-demokratske partije smatrala ju je za ono što je njen naziv govorio ("Reichhsbanner"), dok je antirepublikanska desnica bila podeljena između zastave carstva i nacionalsocijalističke zastave, koja nije poštovala tradicionalnu trobojku, verovatno zbog njenih asocijacija sa XIX-vekovnim liberalizmom, pa tako i kao nedovoljno indikativnom za radikalni raskid sa prošlošću. Međutim, ona je zadržala osnovni raspored boja Bizmarkovog carstva (cmo-belo-crveno), naglašavajući crveno, do sada simbol socijalističkog i radničkog pokreta. I Federalna i Demokratska Republika vratile su se bojama iz 1848. godine, prva bez dodataka, druga sa odgovarajućim amblemom, koji je predstavljao adaptaciju osnovnog modela komunističkog i sovjetskog srpa i čekića.

400

Erik Hobsbom

težnji nemačkog naroda; i da naglase specifična istorijska iskustva koja su vezivala Prusku i ostatak Nemačke u izgradnji novog Carstva 1871. godine. Oboje je potom zahtevalo sjedinjavanje pruske i nemačke istorije, čemu su se patriotski nastrojeni carski istoričari (posebno Trajčke) posvetili izvesno vreme. Najveća teškoća u dostizanju ovih ciljeva bila je pre svega ta što je bilo teško da se istorija Svetog Rimskog carstva nemačke nacije uklopi u neki od devetnaestovekovnih nacionalističkih modela, i drugo, da njena istorija ne sugeriše da je ishod 1871. godine bio istorijski neizbežan, pa čak ni da je bio verovatan. Ono bi moglo da se poveže sa modemim nacionalizmom samo pomoću dva sredstva: pomoću koncepta sekularnog nacionalnog neprijatelja nasuprot kome je nemački narod definisao svoj identitet i borio se da dostigne državno jedinstvo; i pomoću koncepta osvajanja, ili kulturne, političke i vojne supremacije, čime je nemačka nacija, razasuta po velikim delovima dmgih država, uglavnom u Centralnoj i Istočnoj Evropi, mogla da traži pravo da bude ujedinjena u jednu veliku nemačku državu. Dmgi koncept nije bio onaj koji se Bizmarkovo carstvo, posebno "mali Nemac", tmdilo da naglasi, iako je sama Pmska, kao što njeno ime nagoveštava, bila istorijski stvarana uglavnom ekspanzijom u slovenske i baltičke krajeve, izvan granica Svetog Rimskog carstva. Zgrade i spomenici bili su najvidljivija forma uspostavljanja nove interpretacije nemačke istorije, ili pre fuzije između starije romantične "izmišljene tradicije" nemačkog nacionalizma pre 1848. godine, i novog režima: najsnažniji simboli bili su oni gde je fuzija dostignuta. Tako, masovni pokret nemačkih gimnastičara, liberalnih i velikonemačkih pre 1860-ih, bizmarkovskih posle 1866. godine, i eventualno pan-germanskih i antisemitskih, prigrlio je zdušno tri spomenika čija inspiracija u osnovi nije bila zvanična: spo-

Masovna proizvodnja tradicija_________401 menik Arminu Keruzijancu u Teutoburškoj šumi (većim delom sagrađen već 1838-1846, a otkriven 1875 godine); spomenik Nidervaldu na Rajni, kao sećanje na ujedinjenje Nemačke 1871. godine (1877-1883); i memorijal povodom stogodišnjice lajpciške bitke, kojije 1894. inicirala Nemačka patriotska liga za podizanje spomenika bitci naroda Lajpciga, a koji je otkriven 1913. godine. S dmge strane, izgleda da oni nisu pokazali nikakav entuzijazam prema predlogu da pretvore spomenik Vilhelma I na planini Kifhojzer, na mestu gde narodni mit tvrdi da bi car Fridrih Barbarosa mogao ponovo da se pojavi, u nacionalni simbol (1890-1896), niti neku posebnu reakciju na pravljenje spomenika Vilhelmu I i Nemačkoj na mestu gde se spajaju Rajna i Mozel ("Deutsches Eck" ili nemački ugao), što je bilo upravljeno protiv francuskih zahteva za levom obalom Rajne21. Ostavljajući ovakve varijacije po strani, masa graditeljskih i vajarskih spomenika koja je podizana po Nemačkoj u ovom periodu bila je primetno velika, i omogućila bogaćenje arhitektama i skulptorima koji su bili dovoljno prilagodljivi i kompetentni22. Među onima koji su izgrađeni ili planirani samo 1890-ih godina, možemo da pomenemo novu zgradu Rajhstaga (1884-1894), sa razrađenim istorijskim predstavama na fasadi, već pominjani spomenik na Kifhoj21 Hans-Georg John, Politic und Tumen: die deutsche Tttrnerschaft als nationale Betvegung im deutschen Kaiserreich von 1871-1914 (Ahrensberg bei Hamburg, 1976), str. 41 i dalje. 22 "Sudbina je odredila da on, nasuprot svojoj prirodi, treba da postane monumentalni skulptor, koji je trebalo da slavi carsku ideju Vilhelma II, u ogromnim spomenicima od bronze i kamena, likovnim jezikom i prenaglašenim patosom." Ulrich Thieme and Felix Becker, Mlgemeines Lexikon der bildenden Kiinstler von der Antike bis zur Gegentvar (Leipzig, 1907-1950), iii, str. 185. Videti i opšte odrednice pod Begas, Schilling, Schmitz.

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

zeru (1890-1896), nacionalni spomenik Vilhelmu I - sa jasnom tendencijom da se zvanično smatra ocem nacije (1890-1897), spomenik Vilhelmu I na Porta Vestfalici (1892), spomenik Vilhelmu I na Nemačkom uglu (18941897), izuzetna Valhala Hoencolerskih prinčeva na "Aveniji Pobede" (Siegesallee) u Berlinu (1896-1901), mnoštvo statua Vilhelma I u nemačkim gradovima (Dortmund 1894, Visbaden 1894, Prenclau 1898, Hamburg 1903, Hale 1901), i, nešto kasnije, čitav niz Bizmarkovih spomenika, koji su uživali mnogo iskreniju podršku među nacionalistima23. Svečano otkrivanje jednog od ovih spomenika predstavljalo je prvu priliku za korišćenje istorijskih tema na poštanskim markama Carstva (1899). Ovo nagomilavanje zidarskih i vajarskih spomenika upućuje na dva komentara. Prvi se tiče izbora nacionalnog simbola. Dva takva su bila na raspolaganju: "Germanija", nedovoljno određena, ali primereno vojničkog duha, koja nije igrala zapaženu ulogu u vajarstvu, ali se od početka ekstenzivno pojavljivala na poštanskim markama, pošto nijedna pojedinačna predstava dinastije nije do tog momenta mogla da predstavlja Nemačku kao celinu; i figura "Nemca Mihela", koja se u stvari pojavljuje u podređenoj ulozi na Bizmarkovom spomeniku. On pripada zanimljivim predstavama nacije, ne kao zemlje ili države, nego kao "naroda", koji je počeo da animira demotski politički jezik devetnaestovekovnih karikaturista i imao nameru (kao u slučaju Džona Bula i Jenkija, ali ne i u slučaju Marijane - zamišljene slike Republike) da izrazi nacionalni karakter kako je on viđen od strane samih pripadnika nacije. Njihovo poreklo i rana istorija su u tami, pa ipak, kao i nacionalna himna, oni se skoro sigurno mogu naći u osam-

naestovekovnoj Britaniji24. Poenta u vezi "Nemca Mihela" je da je njegova slika naglašavala i nevinost i priprostost tako rado iskorištavanu od strane lukavih stranaca, i fizičku snagu koju je on mogao da prikupi da osujeti njihove podvale i pobede, kad se konačno probudi. Zamišljanje Mihela izgleda da je u suštini bilo usmereno protiv stranaca. Drugi se tiče presudnog značaja bizmarkovskog ujedinjenja Nemačke kao jedinog nacionalnog istorijskog iskustva koje je bilo zajedničko građanima novog Carstva, uzimajući u obzir da su sve ranije zamisli Nemačke i nemačkog ujedinjenja bile na jedan ili drugi način "velikonemačke". I, unutar ovog iskustva, francusko-nemački rat je bio od najvećeg značaja. U meri u kojoj je Nemačka imala (kratku) "nacionalnu" tradiciju, nju su simbolizovala tri imena: Bizmark, Vilhelm I i Sedan. Ovo je jasno pokazano kroz izmišljene ceremonije i rituale (takođe uglavnom pod Vilhelmom II). Tako, hronika jedne gimnazije beleži ne manje nego deset ceremonija između avgusta 1895. i marta 1896. godine, koje su obeležavane u znak sećanja na dvadeset petu godišnjicu francusko-pruskog rata, uključujući bogate komemorativne ceremonije u znak sećanja na bitke u ratu, proslave carevog rođendana, zvaničnu primopredaju portreta carevića, iluminacije i javna obraćanja povodom razvoja imperijalne ideje (Kaiseridee) za vreme rata, u vezi karaktera dinastije Hoencolera, i tako dalje25.

402

23 John, op. cit., Nipperdey, "Nationalidee", str. 577 i dalje.

403

24 J.Surel, "La Premiere Image de John Bull, Bourgeois Radical, Anglais Loyaliste (1779-1815)", Le Mouvement Social, cvi (Jan-Mar. 1979), str. 65-84; Herbert M. Atherton, PoliticalPrints in the Age of Hogartb (Oxford, 1974), str. 97-100. 25 Heinz Stallman, Das Prinz-Heinrichs-Gymnasium zu Schoneberg, 1890-1945■ Geshichte einer Schuie (Berlin, n.d. [1965]).

404

Erik Hobsbom

Detaljni opis jedne ovakve ceremonije može da rasvetli njen karakter. Posmatrani od strane roditelja i prijatelja, dečaci su marširali u školskom dvorištu, pevajući "Wacht am Rhein" (nacionalnu pesmu, najdirektnije identifikovanu sa neprijateljstvom prema Francuzima, iako, zanimljivo, ona nije bila ni pruska ni nemačka nacionalna himna)26. Oni su se raspoređivali licem prema predstavnicima svakog razreda koji su držali zastave ukrašene hrastovim lišćem, koje su bile kupljene od novca sakupljenog u svakom razredu. (Hrastovo lišće, koje je u vreme Hitlera označavalo najvišu klasu vojnog odlikovanja - prigodan nemački ekvivalent latinskog lovora - još uvek je čuvalo uspomenu na tevtonski germanski folklor, nacionalizam i vojničke veštine). Predvodnik dečaka prikazao je ove barjake upravitelju škole koji se zatim obratio skupu govoreći na temu slavnih dana pokojnog Vilhelma I i zatražio da se tri puta zvoni u čast vladajućeg monarha i njegove carice. Dečaci su zatim marširali pod svojim barjacima. Još jedan govor od strane upravnika je sledio, pre nego što je posađen "carski hrast" (Kaiserreiche) uz pratnju horskog pevanja. Dan se završio izletom u Grinvald. Sve ove aktivnosti bile su samo uvod u 26 Zvanična nemačka nacionalna himna u stvari nije postojal Od tri pesme koje su bile u konkurenciji, "Heil Dir Im Siegerkranz" (na melodiju "Bože spasi kralja"), pošto se najviše povezivala sa pruskim carem, izazivala je najmanje nacionalnog vrenja. "Straža na Rajni" i "Deutschland Uber Alles" smatrane su jednakima do 1914. godine, ali postepeno se "Deutschland" više uklapala u ekspanzionističku imperijalnu politiku, i preovladala nad "Stražom", čije su asocijacije bile čisto antifrancuske. Među nemačkim gimnastičarima oko 1890. godine, prva himna bila je dvostruko popularnija, tako da je njihov pokret bio posebno gnevan na "Stražu", za koju je tražio da se izvodi samo instrumentalno. John, op.cit., str. 38-39.

Masovna proizvodnja tradicija_________405 pravu komemoraciju Sedanovog dana, dva dana kasnije, i svakako u školsku godinu, šire naglašenu ritualnim okupljanjima, verskim i svetovnim27. Iste godine, imperijalni dekret objavio je stvaranje Siegesallee, povezujući je sa dvadesetpetogodišnjicom francusko-pruskog rata, koji je bio predstavljen kao ustanak nemačkog naroda "kao jednog čoveka", iako "sledeći glasove svojih prinčeva", da "odbiju spoljnu agresiju i dostignu jedinstvo otadžbine i obnovu Rajha u slavnim pobedama" (kurziv moj)28. Siegesallee, setićemo se, predstavljao je isključivo prinčeve Hoencolera unazad sve do dana Margrevsa od Brandenburga. Upoređenje između francuskih i nemačkih inovacija je poučno. Oba slučaja naglašavaju činove osnivanja novog režima - Francusku revoluciju u njenoj najmanje jasnoj i kontroverznoj epizodi (Bastilja) i francusko-pruski rat. Sa izuzetkom ovog događaja od istorijskog značaja, Francuska Republika se uzdržavala od istorijske retrospektive, isto toliko upadljivo koliko joj se Nemačko carstvo prepuštalo. Od kad je revolucija ustanovila činjenicu postojanja, prirodu i granice francuske nacije i njenog patriotizma, Republika je mogla da se ograniči na to da ih priziva u svest svojih građana pomoću nekoliko očiglednih simbola - Marijane, trikolora, Marseljeze i slično - snabdevajući ih malim ideološkim egzegezama, razrađenim za siromašne građane na očiglednim, iako ponekad samo teorijskim, koristima od Slobode, Jednakosti i Bratstva. Pošto "nemački narod" pre 1871. godine nije bio politički definisan ili ujedinjen, a njegov odnos prema novom Carstvu (koje je isključivalo njegove velike delove) nije bio jasan, identifikacija je simbolički ili ideološki morala da bude 27 Stallmann, op.cit, str. 16-1928 R.E. Hardt, Dir Beine der Hobenzollem (E. Berlin, 1968).

406

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

______ 407

kompleksnija i - sa izuzetkom dinastije Hoencolera, armije i države - manje precizna. Odatle mnogostrukost izvora, počevši od mitologije i folklora (nemački hrast, car Fridrih Barbarosa), preko sažetih stereotipnih karikatura, do definicije nacije preko toga ko su njeni neprijatelji. Kao i mnogi drugi narodi koji su se oslobodili, "Nemačka" je najlakše definisana onim protiv čega je bila. Ovim može da se objasni najočigledniji propust u "izmišljenim tradicijama" Nemačkog carstva: njihov neuspeh da umire socijaldemokrate. Istina je da je Vilhelm II u početku voleo da se predstavlja kao "socijal-imperator" i da je napravio jasan raskid sa Bizmarkovom politikom zabranjivanja stranke. Ipak se iskušenje da se socijalistički pokret prikaže kao anti-nacionalni ("vaterlandslose Gesellen") pokazalo suviše snažnim da bi mu se odolelo, i socijalisti su bili sistematičnije iskljuČivani iz državnih službi (uključujući, prema posebno usvojenom zakonu, službu u višem obrazovanju) nego što su to, na primer, bili u Habsburškoj monarhiji. Nema sumnje da su dve političke glavobolje carevine bile značajno umanjene. Vojnička slava i moć, isto kao i retorika nemačke veličine razoružale su "velike Germane" ili pan-Germane, koji su sada bili sve više odvojeni od svojih liberalnih ili čak demokratskih izvora. Ako je uopšte trebalo da dostignu svoje ciljeve, to je bilo putem nove Carevine, ili nikako. Katolici nisu predstavljali ozbiljan problem, što je postalo jasno kad je Bizmarkova kampanja protiv njih obustavljena. Međutim, sami socijaldemokrati, napredujući na očigledno neizbežan način prema većinskom statusu u Carevini, činili su političku snagu koja bi, ako se upravljamo prema primerima drugih zemalja ovog perioda, morala da pomeri nemački Parlament u pravcu fleksibilnijih stavova. Ipak, u naciji čije je samoodređenje u tako velikoj meri zavisilo od njenih neprijatelja, spoljnih i unutrašnjih, ovo

nije bilo potpuno neočekivano29; štaviše s obzirom da je po definiciji antidemokratska, vojna elita je predstavljala moćno sredstvo za asimilovanje srednje klase u status vladajuće klase. Ipak, izbor socijaldemokrata, i, manje formalno, Jevreja, kao unutrašnjih neprijatelja, imao je dodatnu prednost, jer nacionalizam Carstva nije bio u stanju da ga eksploatiše do kraja. On je omogućio demagoški poziv protiv kako liberalnog kapitalizma, tako i protiv proleterskog socijalizma, koji je mogao da mobiliše velike mase nižih srednjih slojeva, zanatlija i seljaka, koji su osećali pretnju od oboje, pod zastavom "nacije". Paradoksalno, najdemokratskija, i, kako teritorijalno, tako i po Ustavu, jedna od najjasnije definisanih nacija, suočila se sa problemom nacionalnog identiteta u izvesnom smislu sličnom sa imperijalnom Nemačkom. Osnovni politički problem SAD, kada je mogućnost secesije bila otklonjena, bio je kako asimilovati heterogenu masu - do kraja perioda koji posmatramo, prilivom Ijudi je bilo skoro nemoguće upravljati - stanovnika koji su bili Amerikanci, ne po rođenju, nego po useljenju. Amerikance je trebalo stvoriti. Izmišljene tradicije SAD u ovom periodu su prvenstveno stvarane da dostignu ovaj cilj. S jedne strane, imigranti su ohrabrivani da prihvate rituale kojima se obeležavala istorija nacije -Revolucija i Očevi nacije (4. juli) i protestantsku anglosaksonsku tradiciju (Dan zahvalnosti) - što su oni zaista i radili, pa su ovo sada postali praznici i prilike za javno i privatno proslavljanje30 (obmuto, "nacija" je apsorbovala kolek29 H.-U. Wehler, Das deutsche Kaiserreich 1871-1918 (Gottingen, 1973), str. 107-110. 30 Istorija ovih praznika treba tek da se napiše, ali izgleda jasno da su oni mnogo više institucionalizovani na nacionalnom nivou u poslednjoj trećini XIX veka. G. W. Douglas, Americatt Book

408

Erik Hobsbom

tivne rituale imigranata - Dan Sv. Patrika, i kasnije, Kolumbov dan - u strukturu američkog života, uglavnom kroz snažne asimilacione mehanizme municipalne i državne politike). S druge strane, obrazovni sistem je transformisan u mašinu za političku socijalizaciju takvim sredstvima kao što je obožavanje američke zastave, koje se, kao dnevni ritual u državnim školama raširilo od 1880-ih naovamo31. Koncept amerikanizma kao čina izbora - odluka da se nauči engleski, da se podnese molba za državljanstvo - i izbor specifičnih uverenja, činova i oblika ponašanja, uveli su odgovarajući koncept ne-amerikanstva. U zemljama koje nacionalnost definišu egzistencijalno mogu da postoje Englezi i Francuzi - nepatriote, ali njihov status Engleza i Francuza ne može da bude u pitanju, sve dok oni takođe ne mogu da se definišu kao stranci (meteques). Ipak, u SAD, kao i u Nemačkoj, neamerikanstvo ili vaterlandslose baca sumnju na stvarni status te osobe kao člana nacije. Kao što se moglo očekivati, radnička klasa je predstavljala najveći i najvidljiviji deo tih sumnjivih članova nacionalne zajednice; time sumnjivijih što su u SAD oni stvarno mogli da budu klasifikovani kao stranci. Mase novih imigranata bile su radnici; obmuto, bar do kraja 1860-ih godina, ispostavlja se da je većina radnika u bukvalno svim većim gradovima zemlje rođena izvan nje. Nije jasno da li je koncept neamerikanstva, koji može da se prati unazad bar do 1870-ih

ofDays (New York, 1937); Elizabeth Hough Sechrist, Red Letter Days: A Book ofHoliday Customs (Philadelphia, 1940). 31 R. Firth, Symbols, Public and Private (London, 1973), 358-359; W. E. Davies, Patriotism onParade: TbeStory ofVeterans andHereditary Organisations inAmerica 1783-1900 (Cambridge Mass., 1955), str. 218-222; Douglas,op. cit., str. 326-327.

Masovna proizvodnja tradicija_________ 409 godina32, bio u većoj meri reakcija stanovništva rođenog u Americi protiv stranaca, ili anglosaksonskih protestantskih srednjih klasa protiv radnika koji se nisu tu rodili. U svakom slučaju, on je uveo unutrašnjeg neprijatelja od koga je dobar Amerikanac mogao da brani svoje amerikanstvo, ne na poslednjem mestu, pomoću preciznog izvođenja formalnih ili neformalnih rituala, i odbrane svih uverenja konvencionalno i institucionalno ustanovljenih kao karakteristike dobrih Amerikanaca. Možemo se malo detaljnije pozabaviti izmišljanjem državnih tradicija u dmgim zemljama u istom tom periodu. Monarhije su, iz očiglednih razloga imale tendenciju da ih povežu sa kmnom, i u ovom periodu vidi se da počinju vežbe odnosa sa javnošću koje su usredsređene na kraljevske ili carske rituale, koji su sada dobili porodični karakter. To je umnogome olakšano srećnim otkrićem - ili možda bolje da kažemo izmišljanjem - jubileja ili ceremonije godišnjice. Njegova novina je zapravo obeležena u Novom engleskom rečniku^. Vrednost godišnjica u pogledu pažnje koja im je u javnosti pridavana jasno se pokazuje u vreme kada se pojavljuju prva izdanja poštanskih maraka sa istorijskim ili sličnim predstavama; one su bile vrlo često zastupljene, kao što

32 Zahvalan sam profesoru Herbertu Gutmanu za ovaj uvid. 33 "Jubilej", osim u biblijskom smislu, prethodno je bio prosto

pedeseta godišnjica. Nema znakova pre krajaXIXveka da su stogodišnjice, ilivišestruke stogodišnjice, a još manje godišnjice za periode kraće od pedeset godina predstavljale priliku za javno proslavljanje. Noviengleski rečnik [New English Dictionary] (1901) navodi pod "jubilej" - "posebno učestalo u poslednje dve decenije XIX veka odnosi se na dva 'jubileja' kraljice Viktorije" 1887. i 1897. godine, švajcarski jubilej Udruženja pošta 1900. godine, i druge proslave", v. str. 615.

410

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

pokazuje tabela 1. Poštanske marke su, pored novca, bile najuniverzalnija forma javnog predstavljanja.

ska slavlja u ovoj zemlji, a i drugde. Čak i najtradicionalističkije dinastije - Habsburzi 1908, Romanovi 1913- godine, otkrili su prednosti ove vrste publiciteta. Ona je bila nova sve dotle dok je bila usmerena prema publici, za razliku od tradicionalnih kraljevskih ceremonija osmišljenih da simboliziraju odnos vladara prema božanskoj sili i njegov položaj na vrhu hijerarhije plemstva. Posle Francuske revolucije, svaki monarh je morao, pre ili kasnije, da nauči da se promeni od nacionalnog ekvivalenta "Kralja Francuske" u "Kralja Francuza", znači da ustanovi direktan odnos sa kolektivitetom njegovih / njenih podanika, koliko god nisko oni bili. Iako je mogućnost izbora stila "buržoaske monarhije" bila otvorena, izgleda da su nju birali samo kraljevi skromnijih zemalja, koje su želele da održe takvu sliku o sebi Holandija, Skandinavija - iako su čak i neki od vladara čiji je položaj u najvećoj meri zasnovan na božanskoj milosti - pre svega car Franc Jozef - izgleda zamišljali svoju ulogu kao vrednog činovnika koji živi u spartanskim uslovima. Tehnički nije bilo uočljive razlike između političke upotrebe monarhije za ciljeve jačanja vladara koji su trenutno na vlasti (kao u carstvima Habsburga i Romanova, a možda i u indijskim carstvima) i izgrađivanja simboličke funkcije krunisanih glava u pariamentamim državama. Oba su se oslanjala na eksploataciju osobe vladara sa ili bez dinastičkih predaka, na nerazrađenu ritualnu situaciju sa srodnim propagandnim aktivnostima i širokim učešćem naroda, i, ne na poslednjem mestu, osvajanje publike koja je bila raspoloživa za zvaničnu indoktrinaciju kroz obrazovni sistem. Oba su od vladara napravila fokus jedinstva njegovog naroda ili naroda, simboličkog predstavnika slave i veličine zemlje, njene čitave prošlosti, i kontinuiteta sa sadašnjošću koja se menja. Ipak, inovacije su bile u većoj meri nameme i sistematske tamo gde je, kao na primer u Britaniji, oživlja-

TABELA 1. Prva upotreba poštanskih maraka sa istorijskom temom pre 1914. godine34 Zemlja

Prva Prvapoštanska poštanska markasa marka istorijskomtemonl

Austrougarska

1850

Belgija Bugarska Nemačka Grčka Italija

1849 1879 1872 1861 1862

1910-1911

Holandija

1852

1906

Portugalija

1852

1894

Rumunija

1865

1906

Rusija

1858

1905,1913

Srbija

1866

1904

Spanija

1850

1905

Švajcarska

1850

1907

1908 1914 19 0 1

1899 1896

Jubilej ili posebna prilika 1 ^ Sezdesetogodišnjica Francajozefe Rat (Crveni krst) Godišnjica ustanka Otkrivanje spomenika Olimpijske igre Godišnjice De Rojterova tristogodišnjica Petstogodišnjica Pomorca Anrija Četrdeset godina vladavine Ratno milosrđe, tristogodišnjica Godisnjica dinastije Tristogodišnjica Don Kihota ---

Skoro sigurno, jubilej kraljice Viktorije iz 1887. godine, ponovljen deset godina kasnije s obzirom na njegov očigledan uspeh, inspirisao je sledeće prilike za kraljevska ili car34 Izvor: Stamps of the World 1972: A Stanley Gibbons Ca logue (London, 1972).

411

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

vanje kraljevskog ritualizma bilo viđeno kao nužna protivteža opasnostima populame demokratije. Badžot je već prepoznao vrednost političke razlike, i "uzvišene", za razliku od "efikasnih", delova ustava u danima Drugog reformskog akta. Stari Dizraeli, za razliku od onog mladog, naučio je da koristi "poštovanje prestola i onog ko ga zauzima" kao "snažan instrument moći i uticaja" i do kraja Viktorijine vladavine priroda tog instrumenta je dobro shvaćena. E. Dž. K. Bodli napisao je o krunisanju kralja Edvarda VII:

katolicizam i različiti oblici nacionalizma bili su bolno svesni značaja rituala, ceremonije i mita, uključujući, naravno, i mitološku prošlost. Značaj izmišljenih tradicija je još izraženiji kada se (one) pojavljuju u racionalističkim pokretima koji su inače bili, može se reći, prema tim tradicijama prilično neprijateljski, i kojima je nedostajala serijski proizvedena simbolička i ritualna oprema. Zato najbolji način da se proučava njihovo pojavljivanje predstavlja jedan ovakav slučaj - slučaj socijalističkih radničkih pokreta. Najvažniji međunarodni ritual takvih pokreta, 1. maj ( 1 8 9 0 ), spontano se razvio u iznenađujuće kratkom periodu. U početku, on je bio osmišljen kao jedan simultani jednodnevni štrajk i demonstracije sa zahtevom za osmočasovni radni dan, utvrđen na datum koji je već nekoliko godina povezivan sa ovim zahtevom u SAD. Izbor ovog datuma je svakako u Evropi prilično pragmatičan. On verovatno nije imao ritualni značaj u SAD gde je "Praznik rada" već bio ustanovljen krajem leta. Pretpostavlja se, ne bez osnova, da je on bio utvrđen tako da koincidira sa Danom kretanja, tradicionalnim datumom kojim su se završavali ugovori o unajmljivanju radne snage u Njujorku i Pensilvaniji36. Iako je ovo, kao i slični ugovorni periodi tamo gde se održavala tradicionalna evropska zemljoradnja, originalno predstavljalo deo simbolički ispunjenog godišnjeg ciklusa preindustrijske radne godine, njegova povezanost sa industrijskim proletarijatom bila je očigledno slučajna. Nikakva posebna forma demonstracija nije bila predviđena od strane nove radničke i socijalističke internacionale. Koncept radničkih svetkovina ne samo što nije pomenut u izvomoj odluci tog tela (1889- godine) nego su ga razni

412

"Korišćenje od strane ostrašćenih, a ipak praktičnih ljudi, antičkog obreda da bi se obeležio modemi sjaj carstva, prepoznavanje tradicionalne krune od strane slobodne demokratije, kao simbola širom sveta rasprostranjene dominacije njihove rase, predstavlja ne prostu pompu, nego događaj od najvećeg istorijskog interesa."35 Slava i veličina, bogatstvo i moć, mogu simbolički da se podele sa siromašnima kroz ličnosti kraljevske porodice i njihove rituale. Što veća moć, neko bi mogao da primeti, to manje atraktivna buržoaska opcija za monarhiju. I, možemo da prizovemo u pamćenje da je u Evropi monarhija ostala univerzalna forma države između 1870. i 1914. godine, osim u slučaju Francuske i Svajcarske. x

II Najuniverzalnije političke tradicije izmišljene u ovom periodu bile su dostignuće država. Međutim, uspon organizovanih masovnih pokreta koji su tražili poseban ili čak altemativan status u odnosu na državu, vodio je do sličnih razvojnih procesa. Neki od ovih pokreta, posebno politički 35 J. E. C. Bodley, The Coronation ofEdvard VII: A Chapter European andImperialHistory (London, 1903), str. 153, 201.

413

36 Maurice Dommanaget, Histoire du Premier Mai (Paris, 1953), str. 36-37.

414

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

borbeni revolucionari aktivno odbacivali na ideološkim osnovama. Ipak, izbor datuma tako snažno ispunjenog simbolizmom stare tradicije potvrdio se kao značajan, čak iako je kao što Van Genep pretpostavlja - u Francuskoj antiklerikalizam radničkog pokreta pružio otpor uključivanju tradicionalnih narodnih praksi u njihovu proslavu Prvog maja37. Od početka je ta prilika privlačila i apsorbovala ritualne i simboličke elemente, posebno one vezane za kvazireligijske ili numinozne proslave ("Maifeier"), što je predstavljalo praznik u oba smisla te reči (Engels, osvrčući se na njega kao na "demonstracije", koristi izraz "Feier", od 1893. godine.38 Adler je prepoznao ovaj element u Austriji od 1892, a Vandervelde u Belgiji od 1893- godine). Andrea Kosta je to koncizno izrazio za Italiju (1893. godine): "Katolici imaju Uskrs; stoga će radnici imati svoj sopstveni Uskrs."39 Postoje takođe ređi osvrti na Vitsun. Neobično sinkretična prvomajska propoved iz Šarlroa (Belgija), preživljava od 1898. godine pod zajedničkim epigrafima "Proleteri svih zemalja ujedinite se" i 'VoIite jedan drugog"40. Crvene zastave, jedini univerzalni simbol pokreta, od početka su bile prisutne, ali u više zemalja to je bilo i cveće: karanfil u Austriji, crvena (papirna) ruža u Nemačkoj, kupina i mak u Francuskoj, kao i glog, simbol obnove, ko-

ji je za kratko vreme usvojen, a zatim zamenjen, od sredine 1900-ih, đurđevkom, čije su asocijacije bile nepolitičke. Malo se zna o ovom jeziku cveća, koji je, sudeći takođe po prvomajskim pesmama u socijalističkoj književnosti, bio spontano povezan sa ovom prilikom. On je sigurno pogodio osnovnu notu Prvog maja, vremena, obnove, rasta, nade i radosti (setimo se devojke sa rascvetalom granom gloga, povezanoj u narodnom pamćenju sa pucnjavom u Furmijeu, Prvog maja 1891. godine)41. Podjednako, Prvi maj je igrao veliku ulogu u razvoju nove socijalističke ikonografije 1890-ih u kojima je, uprkos očekivanog naglaska na borbi, preovladavala nota nade, vere i dolaska svetlije budućnosti - često izražena metaforom posađene biljke42. Desilo se da je proslavljanje 1. maja inicirano u vreme izuzetnog rasta i ekspanzije u radničkim i socijalističkim pokretima mnogih zemalja, i svakako ne bi moglo da bude ustanovljeno u političkoj atmosferi koja je davala manje nade. Drevni simbolizam proleća, koji je sasvim slučajno povezan sa njim, u ranim 1890-im je savršeno odgovarao prilici. On je tako ubrzo bio transformisan u godišnju svetkovinu i obred velikog naboja. Godišnje ponavljanje uvedeno je da ispuni zahteve nižih slojeva. Time je originalni politički sadržaj tog trenutka - zahtev za osmočasovnim radnim danom - neizbežno skliznuo u pozadinu, da bi ustupio mesto sloganima koji su određene godine privlačili nacionalne radničke pokrete, ili češće, neodređenim tvrdnjama o prisutnosti radničke klase, ili još češće, na primer u mnogim la-

37 A. Van Gennep, Manuel de Folklore Frangais I, iv, Les Ceremonies Pćriodiques Cycliques et Saisonnieres, 2: Cycle de Mai (Paris, 1949), str. 1719. 38 Engels to Sorge 17 May 1893, in Briefe und Ausztige aus Briefen an F. A. Sorge u.A. (Stuttgart, 1906), str. 397. Videti i Victor Adler, Aufsatze, Reden und Briefe (Vienna, 1922), i, str. 69. 39 Dommanget, op. cit, str. 343. 40 E. Vandervelde and J. Destree, Le Socialisme en Belgique (Paris, 1903), str. 417-418.

415

41 Maxime Leroy,LaCoutume Ouvriere (Paris, 1913), i, str. 246. 42 E. J. Hobsbawm, "Man and Woman in Socialist Icono-

graphy", History Worksbop, vi (Autumn 1978), str. 121-138; A. Rossel, Premier Mai. Quatre-Vingt-Dix ans de Luttes Populaires dans leMonde (Paris, 1977).

416

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija_________417

tinskim zemljama, zajedničkom sećanju na "Čikaške mučenike". Jedini originalni element koji je istrajavao, bio je, umnogome simultani, internacionalizam demonstracija: u ekstremnom slučaju Rusije u 1917. godine, revolucionari su zapravo izneverili svoj sopstveni kalendar da bi proslavljali svoj 1 . maj kad i ostatak sveta. I svakako, javna parada radnika kao klase činila je suštinu rituala. Bio je to, kako su komentatori zabeležili, čak i među radikalnim i revolucionarnim godišnjicama,jedini praznik koji bi se povezivao sa industrijskom radničkom klasom i ni sa jednom drugom; iako su - bar u Britaniji - posebne zajednice industrijskih radnika već pokazivale znake izmišljanja opštih kolektivnih predstavljanja sebe kao dela svojih radničkih pokreta. (Duramska rudarska svečanost je održana prvi put 1871. godine)43. Kao i svi takvi ceremonijali, to je bilo, ili je postalo, u osnovi porodično okupljanje u dobrom raspoloženju. Klasične političke demonstracije nisu obavezno bile ovakve. (Ovakav karakter mogao je još uvek da se vidi u takvim kasnije "izmišIjenim tradicijama" kao što su nacionalni festivali italijanskih komunističkih novina Unita). Kao i svi takvi festivali, i ovaj je kombinovao javno i privatno stvaranje dobrog raspoloženja i veselja sa potvrđivanjem lojalnosti pokretu koji je bio osnovni elemenat svesti radničke klase: govorništvO - u tim danima što duže to bolje, jer je dobar govor bio i inspiracija i zabava - zastave, bedževe, slogane i tako dalje. Najvažnije, ono je utvrđivalo prisustvo radničke klase kroz najo-

snovnije utvrđivanje njene moći: uzdržavanje od rada. Jer, paradoksalno, uspeh Prvog maja imao je tendenciju da bude proporcionalan svome povlačenju od konkretnih svakodnevnih aktivnosti pokreta. Taj uspeh je bio najveći tamo gde su aspiracije socijalista prevladale nad političkim realizmom i proračunom radničkih sindikata, koji su, kao u Nemačkoj i Britaniji44, imali tendenciju da daju prednost demonstracijama prve nedelje u mesecu nad jednodnevnim štrajkom na Prvi maj svake godine. Viktor Adler osetljiv na raspoloženja austrijskih radnika, insistirao je na demonstrativnom štrajku, nasuprot savetu Kauckog, i kao posledica toga, austrijski Prvi maj dostigao je neobičnu snagu i odjek.45 Tako, kao što smo videli, Prvi maj nije u tolikoj meri formalno izmišljen od strane vođa pokreta, koliko je prihvaćen i institucionalizovan s njihove strane na inicijativu njihovih sledbenika. Snaga nove tradicije bila je nesumnjivo poštovana od strane njenih protivnika. Hitler, sa svojim izoštrenim osećanjem za simbolizam, smatrao je poželjnim ne samo da uvrsti crvenu radničku zastavu, nego i Prvi maj, preokrećući ga u zvaničan "nacionalni dan rada" 1933. godine i potom razblažio njegove proleterske asocijacije46. Možemo, uzgred, da primetimo, da je Prvi maj sada postao opšti praznik rada u EEZ-u. Prvi maj i slični rituali rada su na pola puta između "političkih" i "društvenih" tradicija. One pripadaju prvima

43 Edward Welbourne, TbeMiners’ Unions of Northumberlan andDurham (Cambridge, 1923), str. 155; John Wilson, AHistory of tbe Durham Miners’ Association 1870-1904 (Durham, 1907), str. 31, 34, 59; W. A. Moyes, TheBanner Book (Gateshead, 1974). Ove godišnje demonstracije izgleda da su potekle iz Jorkšira 1866. godine.

44Carl Schorske, German Social Democracy, 1905-1917: The DevelopmentoftheGreatSchism (NewYork, 1965 prir.),str. 91-97. 45 M. Ermers, Victor Adler: Aufstieg u. Grosse einer sozialistischen Partei (Vienna and Leipzig, 1932), str. 195. 46 Helmut Hartwig, "Plaketten zum 1. Mai 1934-39"* Aesthetik undKommunikation, vii, no. 26 (1976), str. 56-59.

418

Erik Hobsbom

kroz povezanost sa masovnim organizacijama i partijama koje bi mogle - i svakako imale za cilj - da postanu režimi i vlast, a drugima zato što su izvorno izražavale radničku svest o svom postojanju kao posebne klase, koliko god je ovo bilo neodvojivo od organizacija te klase. Dok su u mnogim slučajevima kao što je austrijska socijaldemokratija ili britanski rudari - klasa i organizacija postale neodvojive, ne pretpostavlja se da su one identične. "Pokret" je razvio sopstvene tradicije, koje su delile vode i borbeni članovi, ali ne obavezno i glasači i sledbenici; obmuto, klasa je mogla da razvije svoje sopstvene "izmišljene tradicije" koje su bile i nezavisne od organizovanih pokreta, i, čak, sumnjive u očima aktivista. Dve od njih, i jedna i dmga očigledno produkti našeg doba, zaslužuju kratak osvrt. Prva je pojava - posebno u Britaniji ali možda istovremeno i u dmgim zemljama - odevanja kao demonstracije pripadnosti kiasi. Dmga je povezana sa masovnim sportovima. Nije slučajno da je strip koji je blago satirizovao tradicionalnu mušku kultum radničke klase starih industrijskih zona Britanije (posebno severo-istok) izabrao kao svpj naziv i simbol pokrivalo za glavu koje je stvamo predstavljalo amblem klasne pripadnosti britanskog proletarijata kad ovaj nije bio na poslu: "Endi Kačket". Slično izjednačavanje klase i kape postojalo je donekle u Francuskoj47, i moguće, u nekim delovima Nemačke. U Britaniji, bar ikonografska evidencija navodi na to da se proleteri nisu univerzalno poistovećivali sa kačketom do 1890-ih, ali da je do 47 "L’ouvrier meme ne porte pas ici la casquette et la blo primetio je prezrivo Žil Valez u Londonu 1872., za razliku od klasno svesnih Parižana. Paul Martinez, The French Communard. Refugees inBritain, 1871-1880 (Univ. of Sussex, doktorska disertacija, 1 9 8 1 ), str. 341.

Masovna proizvodnja tradicija_________ 419 kraja edvardovskog doba - kao što potvrđuju fotografije masa koje se razilaze sa fudbalskih utakmica ili velikih mitinga - poistovećivanje bilo gotovo potpuno. Uspon proleterske kape čeka svog hroničara. Možemo da pretpostavimo da će ona ili on pronaći vezu između njene istorije i razvoja masovnih sportova, stoga što se ovaj posebni tip pokrivala za glavu prvo pojavio kao deo sportske odeće u gomjim srednjim klasama. Šta god bilo njegovo poreklo, ono je očigledno postalo karakteristika radničke klase, ne samo zato što bi pripadnici dmgih klasa, ili oni koji su imali aspiracija prema takvom statusu, oklevali da budu pomešani sa proleterima, nego i zato što manuelni radnici nisu marili da izabem (osim bez sumnje u vrlo formalnim prilikama) da pokrivaju glave na bilo koji dmgi od mnogih raspoloživih načina. Kejr Hardijev demonstrativni ulazak u parlament sa kačketom ( 1 8 9 2 . godine) pokazuje da je u tome prepoznat elemenat klasnog potvrđivanja48. Nije nerazumno pretpostaviti da su mase toga bile svesne. U okvim jednog nedovoljno poznatog načina odevanja, oni su u poslednjim decenijama XIX i prvoj deceniji XX veka prilično brzo usvojili običaj da nose kačket, kao deo karakterističnog obrasca "kulture radničke klase" koji se tada uobličavao. Ostaje da se napiše odgovarajuća istorija proleterskog načina odevanja u dmgim zemljama. Ovde možemo samo da zabeležimo da su njene političke implikacije bile jasno shvaćene, ako ne pre 1914. godine, onda svakako između dva rata, kao što svedoči ovo sećanje na prvu nacionalsocijalističku (zvaničnu) prvomajsku paradu u Berlinu 1933. godine: 48 Hardijeva sopstvena kapa. slična lovačkoj, predstavlja prelaznu fazu ka moguće univerzalnom, "Endi kačketu".

420

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

"Radnici.... su nosili pohabanu, ali čistu odeću i takve mornarske kape kakve su tada bile opšti spoljni znak raspoznavanja njihove klase. Ove kape bile su ukrašene neupadljivim kaišem najčešće od crnog laka, ali često zamenjenim kožnim kaišem sa kopčama. Socijaldemokrate i komunisti nosili su ovaj tip kaiša na svojim kapama, nacionalsocijalisti drugi tip, razdvojen u sredini. Ova sitna razlika odjednom je zapadala za oko. Banalna činjenica da je više radnika nego ikad nosilo na svojim kapama razdvojene kaiševe nosila je fatalnu poruku o izgubljenoj bici"49.

fudbal je funkcionisao i na lokalnom i na nacionalnom nivou, tako da je tema dnevnog fudbalskog meča obezbedila zajedničku osnovu za razgovor između praktično bilo koja dva radnika muškog pola u Engleskoj ili Škotskoj. Priroda fudbalske kulture u ovom periodu - pre nego što je ona duboko prodrla u urbane i industrijske kulture dmgih zemalja - još uvek nije dobro shvaćena52. Njena socio-ekonomska stmktura je poznatija. Originalno razvijan od strane srednjih kiasa u državnim školama kao amaterski sport koji izgrađuje karakter, on je za kratko vreme (do 1885. godine) proletarizovan i prema tome profesionalizovan; simbolička prekretnica - koja je prepoznata kao klasni sukob - bio je poraz Old Etonijansa od strane Bolton Olimpika u finalu kupa 1883. godine. Sa profesionalizacijom, većina filantropskih i moralizatorskih figura iz nacionalne elite se povukla ostavivši mkovođenje klubova u mkama lokalnih biznismena i dmgih uglednih ljudi. Oni su predstavljali čudnu karikatum klasnih odnosa industrijskog kapitalizma, pošto su bili poslodavci pretežno proleterskoj radnoj snazi, koja je bila privučena u industriju višim nadnicama, mogućnošću da postanu srećni dobitnici pre nego što se penzionišu (zahvaljujući dobrotvomim mečevima), ali iznad svega mogućnošću da se proslave. Stmktura britanskog fudbalskog profesionalizma bila je prilično različita od profesionalizma u sportovima u kojima su srednje klase i aristokratija učestvovale (kriket) ili su ih kontrolisale (trke) ili od onih gde je narodska

Politička veza radnika i kape u Francuskoj između ratova takođe je ustanovljena (la salopette), ali njena istorija pre 1914. godine tek čeka da bude istražena. Prihvatanje sportova, posebno fudbala, kao masovnog proleterskog kulta, ostalo je podjednako nepoznato, ali se bez sumnje odigralo podjednako brzo50. Ovde je lakše ustanoviti vremenski period. Između sredine 1870-ih, najranije, i sredine ili kasnih 1880-ih, fudbal je zadobio sve institucionalne i ritualne karakteristike koje su nam dan danas poznate: profesionalizam, Liga, kup, sa godišnjim hodočaščima vemika koji demonstriraju proleterski trijumf u glavnom gradu, redovna poseta subotnjem meču, "navijači" i njihova kultura, ritualno rivalstvo, obično između dve polovine industrijskih gradova ili velikih urbanih zona (Mančester Siti i Junajted, Nots Kaunti i Forest, Liverpul i Everton). Štaviše za raziiku od dmgih sportova sa regionalnom ili lokalnom proleterskom bazom - kao što je ragbi unija u Južnom Velsu51 49 Stephan Hermlin, Abendlicht (Leipzig, 1979), str. 92. 50 Tony Mason, Association Football and Englisb Sbciety,

1863-1915 (Brighton, 1980). 51 Up. David B. Smith and Gareth W. Williams, Field ofPraise: Official History of the Welsh Rugby Union, 1881-1981 (Cardiff, 1981 ).

421

52 U drugim zemljama, pionire su predstavljali britanski iseljenici i timovi lokalnih fabrika kojima suupravljali Britanci, ali iako je jasno da je fudbal do 1914. godine u nekim glavnim gradovima i industrijskim zonama evropskog kontinenta bio u jednoj meri naturalizovan, teško da je već tada bio postao masovni sport.

422

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

zabava postala biznis, što je bilo drugo sredstvo bekstva od sudbine radničke klase; i ono je takođe predstavljalo model za neke sportove siromašnih (boks)53. Po svoj prilici postojala je tendencija da se fudbaleri biraju od kvalifikovanih, pre nego od nekvalifikovanih radnika54, verovatno za razliku od boksa, sporta koji je regrutovao Ijude iz okruženja u kojima je sposobnost da se vlada sobom bila ili korisna za preživljavanje, na primer u velikim gradskim slamovima, ili je bila deo muške kulture povezane sa vrstom posla, na primer u rudnicima. Iako je urbani i radnički karakter fudbalskih masa očevidan55, njihov tačan sastav prema godinama ili socijalnom poreklu nije jasan; niti je jasan razvoj "navijačke kulture" i njenih običaja; niti mera u kojoj tipični fudbalski entuzijasta (za razliku od tipičnog navijača na trkama) jeste ili je nekad bio aktivan igrač amater. S druge strane, jasno je da, dok je za mnoge ljude ove vrste, kao što pokazuju apokrifne poslednje rači borbenog radničkog aktiviste, vera u Isusa Hrista, Kajra Hardija i Hadersfild Junajted išla zajedno, organizovani pokret pokazivao je kolektivni nedostatak entuzijazma za ove stvari, kao i za nekoliko drugih nepolitičkih aspekata svesti radničke klase. Svakako, za razliku od centralnoevropske socijaldemokratije, britanski radnički pokret nije razvio svoje sopstvene sportske organizacije, sa izuzetkom biciklističkih klubova u 1890-im godinama

čije su veze sa progresivnim načinom mišljenja bile zapažene56. Koliko god malo znali o masovnom sportu u Britaniji, još manje znamo o onom na kontinentu. Reklo bi se da je ovde sport koji je uvezen iz Britanije ostao zabran srednje klase mnogo duže nego u zemlji iz koje je potekao, ali da su se inače obraćanje fudbala radničkoj klasi, zamena amaterskog fudbala srednje klase plebejskim profesionalnim fudbalom i sve veća masovna urbana identifikacija sa klubovima, razvijali na sličan način57. Najveći izuzetak, nevezan za takmičenja, bliži šou biznisu nego aktivnostima na otvorenom prostoru, kao što je rvanje (sumnjiv nemačkom gimnastičkom pokretu, ali sa širokom popularnom podrškom), bio je biciklizam. Na kontinentu je ovo verovatno bio jedini moderan masovni sport - o čemu svedoči konstrukcija velodroma u velikim gradovima - četiri samo u

53 W. F. Mandle, "The Professional Cricketer in England in the Nineteenth Century", Labour History (Journal of the Australian Society for the Study of Labour History), xxiii (Nov. 1972), str. 1-16; Wray Vamplew, The Tutf: A Social and Economic History ofHorse Racing (London, 1976). 54 Mason, op. cit, str. 90-93. 55 Mason, op.cit, str. 153-156.

423

56 Na pamet padaju biciklistički Klarion klubovi, ali i osnivanje Oadbi biciklističkog kluba, od strane radikalnog lokalnog lovokradice, radničkog aktiviste i opštinskog savetnika. Priroda ovog sporta - kojeg su u Britaniji tipično upražnjavali mladi amateri - bila je prilično različita od masovnog proleterskog sporta. David Prynn, "The Clarion Clubs, Rambling and Holiday Associations in Britain since the 1890s’, Joumal of Contemporary History, xi, br. 2 i 3 (July 1976), str. 65-77; anon., "The Clarion Fellowship", Marx Memorial Library Quarterly Bulletin, lxxvii (Jan-Mar. 1976), str. 6-9; James Hawker, A Victorian Poacher, prir. G. Christian (London, 1961), str. 25-26. 57 U rurskom klubu Schalke 04, trideset pet od četrdeset četiričlanakoji se mogu identifikovati u periodu 1904-1913. godine, bili su rudari, radnici ili zanatlije; takođe u periodu 1914-1924 sedamdeset tri od osamdeset osam, a u periodu 1924-1934, devedeset jedan od sto dvadeset dva. Siegfried Gehrmann, "Fussball in einer Industrieregion", u: J. Reulecke i W. Weber (prir.), Familie, Fabrik, Feierabend (Wuppertal, 1978), str. 377-398.

424

Erik Hobsbom

Berlinu pre 1913 - i ustanovljavanje Tour de France-a. 1903. godine. Pokazuje se da su u Nemačkoj bar vodeći profesionalni biciklisti bili radnici58. Profesionalni šampionati postojali su u Francuskoj od 1881. godine, u Švajcarskoj i Italiji od 1892. godine, u Belgiji od 1894. godine. Nema sumnje da su jak komercijalni interes za ovaj sport od strane proizvođača i drugi reklamni interesi ubrzali njegovu popularnost59.

III Mnogo teže pitanje bilo je da se uspostavi klasno prisustvo elite nacionalne srednje klase, kao i učešće šire srednje klase, a to je postalo prilično hitno u vreme kada su zanimanja koja su pretendovala na status srednje klase, ili broj onih koji su imali prema njemu aspiracije, rasli izvesnom brzinom u industrijskim zemljama. Kriterijum za članstvo u ovakvim klasama nije nikako mogao biti tako jednostavan kao rođenje, vlasništvo nad zemljom, manuelni rad, ili priznanica o zaradi, i, iako je društveno priznat minimum svojine i zarade bez sumnje bio neophodan uslov za to, on nije bio dovoljan. Štaviše, po prirodi stvari takva klasa je uključivala osobe (ili pre porodice) vrlo različitih' stupnjeva bogatstva i uticaja, a svaki sloj je nastojao da na podređene gleda s visine. Fluidnost granica činila je uspostavljanje jasnih kriterijuma o socijalnoj različitosti neobično teškim. Pošto su srednje klase bile par excellance locus socijalne mobilnosti i individualnog samorazvoja, pristup 58 Annemarie Lange, Das Wilhelminische Berlin (E. Berlin, 1967), gl. 13, posebno str. 561-562. 59 Dino Spatazza Moncada, Storia del Ciclismo dai Primi Passi ad Oggi (Parma, bez datuma).

Masovnaproizvodnja tradicija_________425 u njih bi se teško mogao zatvoriti. Problem je bio dvostruk. Prvo, kako definisati i odvojiti istinsku nacionalnu elitu gornje srednje klase (haute bourgeoisie, Grossburgertum) onda kada su relativno čvrsti kriterijumi kojima bi subjektivna klasna pripadnost mogla biti definisana u stabilnim lokalnim zajednicama, bili narušeni, a poreklo, srodstvo, međusobno venčavanje, lokalna mreža poslova, privatne društvene veze i politika nisu više omogućavale pouzdanu orijentaciju. Drugo, kako da se uspostavi identitet i način predstavljanja za relativno veliku masu onih koji niti su pripadali ovoj eliti niti "masama" - ili čak onom očigledno inferiornom redu sitne buržoazije "nižih srednjih klasa" koje je bar jedan britanski komentator nepokolebljivo razvrstao sa manuelnim radnicima, pošto pripadaju svetu škola sa intematom60. Da li bi ona mogla biti definisana, da li bi mogla da sebe definiše dmgačije nego kao da se "u osnovi sastoji od porodica koje se socijalno uzdižu", kao što je francuski posmatrač britanske scene smatrao, ili kao ono što je preostalo kada su mnogo očiglednije prepoznatljive mase i "gornjih deset" bile izuzete iz populacije, kako je jedan Englez učinio?61 Dalje se pojavljivao problem koji je dodatno zakomplikovao ovo pitanje: pojava da se žena srednje klase sve više emancipovala, i sama po sebi, postajala akter na javnoj sceni. Dok je broj dečaka u francuskim licejima između 1897. i 1907. godine porastao sasvim skromno, broj devojčica se povećao za 170%. 60 W. R. Lawson, John Bull and his Schools: A Book for Parents, Ratepayers and Men ofBusiness (Edinburgh and London, 1908), str. 3961 Paul Descamps, L’Education dans les Ecoles Anglaises, Bib. delaScienceSociale(Paris,Jan. 1911), str. 25; Lawson, op. cit, str. 24.

426

Erik Hobsbom

Za višu srednju klasu ili "haute bouergeoisie" kriterijumi i institucije koji su prethodno služili da bi se aristokratska vladajuća klasa prikazala kao bolja, predstavljali su očigledan model samo ih je trebalo proširiti i prilagoditi. Fuzija dve klase u kojoj su nove komponente prestale da se prepoznaju kao nove, bila je ideal, iako taj ideal verovatno nije bilo moguće sasvim dostići, čak ni u Britaniji, gde je bilo sasvim moguće za porodicu notingemskih bankara da postigne da kroz nekoliko generacija sklapa brakove sa kraljevskom porodicom. Ono što je omogućilo ovakvu asimilaciju (sve dok su one bile institucionalno dozvoljene), bio je taj element stabilnosti koji je, kao što je firancuski posmatrač primetio u Britaniji, uspostavio razliku između već etabliranih i onih tek pristiglih generacija visoke buržoazije koje su se u prvoj generaciji tek uspinjale na društvenoj lestvici62. Brzo sticanje zaista ogromnog bogatstva takođe bi omogućavalo prvoj generaciji plutokrata da sebi priušte aristokratski milje, koji je u buržoaskim zemljama počivao ne samo na tituli i poreklu, nego i na dovoljnoj količini novca da se održava odgovarajući luksuzni životni stil63. U edvardovskoj Britaniji, plutokrati su rado prihvatali takve mogućnosti64. Ipak, pojedinačna asimilacija mogla je da posluži samo izrazitoj manjini. ' Osnovni aristokratski kriterijum porekla bi, međutim, mogao da se prilagodi u cilju definisanja relativno velike nove elite gornje srednje klase. Tako se razvila strast za genealogijom u SAD u 1890-im godinama. Bilo je to prevashodno žensko interesovanje: "Kćeri američke revoluci62 Descamps, op. cit, str. 11, 67. 63 Ibid, str. 11.

64Jamie Camplin, The Rise ofthe Plutocrats: Wealth and Power in Edmardian England (London, 1978).

Masovna proizvodnja tradicija_________427 je" (1890) su živele i razvijale se, dok su malo ranije "Sinovi američke revolucije" izbledeli i izgubili se. Iako je prividni cilj bio da se belci i protestanti rođeni u Americi razlikuju od mase novih imigranata, njihov stvarni cilj je bio da se ustanovi ekskluzivni gomji sloj unutar bele srednje klase. D.A.R. nisu imale više od 30 000 članova 1900. godine, najviše u uporištima "starog" novca - Konektikatu, Njujorku, Pensilvaniji - mada takođe i među čikaškim milionerima koji su bili u ekspanziji65. Organizacije kao što su ove razlikovale su se od mnogo restriktivnijih napora da se oformi gmpa porodica kao kvazi-aristokratska elita (uključivanjem u Društveni registar [Social Register], i slično), zahvaljujući tome što su obezbeđivale povezanost širom nacije. Moglo se očekivati da će manje ekskluzivni D.A.R. pre da pronađe odgovarajuće članstvo i u takvim gradovima kao Omaha, nego vrlo elitistički Društveni registar. Istorija potrage srednje klase za genealogijom ostaje da se napiše, ali sistematska američka koncentracija na ovo zanimanje bila je verovatno, u ovom periodu, donekle izuzetna. Mnogo značajnije bilo je školovanje, dopunjeno u izvesnom smislu amaterskim sportovima, koji su bili tesno povezani s njim u anglosaksonskim zemljama. Ovo zbog toga što je školovanje obezbeđivalo ne samo pogodno sredstvo socijalne kompatibilnosti između pojedinaca ili porodica kojima je nedostajao inicijalni lični odnos, a na nacionalnoj skali, sredstva uspostavljanja zajedičkih obrazaca ponašanja i vrednosti, nego takođe i set međusobno povezanih mreža između produkata uporedivih institucija i, indirektno, kroz institucionalizaciju "starih dmgova", "alumnusa" ili "Alte Herren"- a, snažnu mrežu intergeneracijske stabilnosti i kontinuiteta. Štaviše, ono je donosilo, u grani65 Davies, Patriotism on Parade, str. 47, 77.

428

Erik Hobsbom

cama, mogućnost širenja elite gornje srednje klase, socijalizovane u određenom odgovarajuće prihvatljivom maniru. Svakako, obrazovanjc u XIX veku postalo je u najvećoj meri pogodan i univerzalan kriterijum za određivanje socijalne stratifikacije, iako nije sasvim jasno kada je on to činio. Osoba koja je imala samo osnovno obrazovanje neizbežno je klasifikovana kao pripadnik nižih redova. Minimalni kriterijum za prihvatanje statusa srednje klase bilo je srednje obrazovanje između, recimo, četrnaeste i šesnaeste godine. Više obrazovanje, izuzev u slučaju nekih vrsta strogo usmerene profesionalne obuke, jasno je kvalifikovalo osobu za gomju srednju klasu i dmge elite. Uzgred, sledi da je tradicionalna građansko-preduzetnička praksa slanja sinova na posao u srednjim tinejdžerskim godinama, ili izbegavanja univerzitetskog obrazovanja, izgubila osnov. To se svakako desilo u Nemačkoj, gde je 1867. godine trinaest od četrnaest industrijskih gradova Rajnlanda odbilo da da doprinos proslavi pedesete godišnjice bonskog univerziteta na temelju toga što ga nisu pohađali ni industrijalci ni njihovi sinovi66. Do 1890-ih godina procenat bonskih studenata iz porodica Besitzbiirgertum-a porastao je od 23 do skoro 40, dok su oni iz tradicionalne profesionalne buržoazije (Bildungsbiirgertum) pali sa 42 na 3167. To je verovatno bilo tako u Britaniji, iako su firancuski posmatrači u 1 8 9 0 -im godinama još uvek beležili sa iznenađe-

66 Citirano u E.J. Hobsbawm, TbeAgeofCapital (London, 1977),

str. 59; F. Zunkel, "Industrieburgertum in Westdeutschland", in H. U. Wehler (ed.), Modeme deutsche Sozialgeschichte (Cologne and Berlin, 1966), str. 323. 67K. H. Jarausch, "The Social transformation of the University: The Case of Prussia 1865-1915", Joumal of Social History, xii, no. 4 (1979), str. 625.

Masovna proizvodnja tradicija_________429 njem da su Englezi retko napuštali školu posle 16 godine68. Ovo svakako nije bio slučaj u gornjoj srednjoj klasi, iako je malo sistematskih istraživanjaurađeno na ovu temu. Skolovanje u srednjim školama donelo je opšti kriterijum pripadanja srednjoj klasi, ali suviše opšti da bi definisao i selekcionisao elite koje su se brzo razvijale, pa ipak brojčano bile prilično male, i koje su, bilo da ih zovemo vladajuća klasa ili "establišment", zapravo vodile državnu politiku. Cak i u Britaniji, gde nikakav sistem državnog srednjeg obrazovanja nije postojao pre dvadesetog veka, posebna podvrsta "javnih škola" morala je da se formira unutar srednjeg obrazovanja. One su prvi put zvanično definisane 1860-ih godina, i razvijale su se i kroz porast broja učenika devet škola tada priznatih kao takvih, (od 2 741 dečaka 1860. godine, na 4 553 1 9 0 6 . godine); takođe kroz dalje dodavanje škola za koje se priznavalo da pripadaju eliti. Pre 1868. godine, najviše dva tuceta škola su imala ozbiljan zahtev za ovakvim statusom, ali do 1902. godine prema Honejevim kalkulacijama, one su se sastojale od minimalne "kratke liste" od 64 škole i maksimalne "duge liste" od 104 škole, okvimo oko 60 ili nešto više neodređenih slučajeva69. Univerziteti su se u ovom periodu razvijali u većoj meri tako što su povećavali prijem nego kroz nove fondacije, ali ovaj rastjebio dovoljno dramatičan da izazove ozbiljnu brigu o hiperprodukciji diplomaca, bar u Nemačkoj. Između sre68 Max Leclerc, L'Education des ClassesMoyennes etDirigeantes en Angleterre (Paris, 1894), str. 133, 144; P. Bureau, "Mon Sejour dans une Petite Ville d’Angleterre", La Science Sociale (suivant la MethodedeF. LePlaf), 5“hyr, ix (1890), str. 70. up. takođe i Patrick Joyce, Work, Society and Politics: The Culture of the Factory in Later Victorian England (Brighton, 1980), str. 29-34. 69 J. R. de S. Honey, Totn Broum’s Universe: Tbe Development of the Victorian Public Scbool (London, 1977), str. 273.

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

dine 1870-ih i 1880-ih godina, broj studenata se skoro udvostručio u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i Norveškoj, a više nego udvostručio u Belgiji i Danskoj70. Ekspanzija u SADbilaje još spektakularnija. Do 1913- godine, bilo je 38,6 studenata na 1 0 0 0 0 stanovnika u toj zemlji, u poređenju sa uobičajenom kontinentalnom vrednošču od 9-11,5 (i manje od osam u Britaniji i Italiji)71. Problem definisanja efektivne elite unutar rastućeg broja onih koji su posedovali ulaznicu u vidu traženog obrazovanja bio je stvaran. U najširem smislu, rešavanju tog problema se pristupilo kroz institucionalizaciju. Godišnjak javnih škola (izlazio od 1889- godine) ustanovio je škole - članice takozvane Hedmasters konferencije, kao prepoznatljivu nacionalnu, pa čak i internacionalnu zajednicu, ako ne jednakih, ono bar uporedivih; i Birdovo Američko bratstvo koledža (7 izdanja između 1879. i 1914. godine) učinilo je isto; članstvo u njemu označavalo je elitu u masi američkih univerzitetskih studenata. Ipak, tendencija nastojanja da se oponašaju institucije pridošlica, učinila je poželjnim da se povuče linija između istinske "gomje srednje klase" ili elita, i onih jednakih koji su bili manje jednaki od ostalih72.

Razlog za ovo nije bio samo snobovski. Narastajuća nacionalna elita takođe je zahtevala konstmkciju istinski efektivnih mreža interakcije. Ovde, može se pretpostaviti, leži značaj institucije "starih dmgova", "alumni"-ja ili "Alte Herren", koji se sada razvio i bez kojeg "mreža starih dmgova" nije mogla da postoji kao takva. U Britaniji "večere starih dmgova" izgleda da su otpočele u 1870-im godinama, "dmštva starih dmgova" otprilike u isto vreme - ona su se umnožila posebno u 1890-im godinama, praćena, kratko zatim, izmišljanjem odgovarajuće "stare školske veze"73. Izgleda da praksa slanja sinova u očevu stam školu svakako nije postala uobičajena pre kraja veka: samo 5% Amoldovih učenika poslalo je svoje sinove u Ragbi74. U SAD stvaranje "odseka bivših studenata" takođe je počelo u 1870-im godinama, formirajući kmgove kultivisanih ljudi koji inače ne bi poznavali jedan drugog75, i tako, nešto kasnije, konstmisali razrađene bratstveničke kuće u koledžima, finansirane od strane bivših učenika koji su tako demonstrirali ne samo svoje bogatstvo i međugeneracijske veze, nego takođe - kao i u slučaju sličnog razvoja nemačkih studentskih udmženja76 - svoj uticaj na mlađu generaciju.

70 J. Conrad, "Die Frequenzverhaltnisse der Univesitaten der hauptsachlichsten Kulturlander auf dem Europaischen Kontinent", Jahrbucberf N. ČK u. Statistik, 3rdseries, i (1891), str. 376-394. 71 Joseph Ben-David, "Professions in the Class System of Present-Day Societies", Current Sociology, xii, no. 3 (1963-1964), str. 63-64. 72 "Kao posledica opšteg snobizma Engleza, iznad svega onih Engleza koji su se uspinjali na društvenoj lestvici, obrazovanje srednje klase imalo je tendenciju da se formira po modelu više srednje klase, ali uz manji utrošak vremena i novca", "Descamps, L’Education dans les Ecoles Anglaises, str. 67. Fenomen daleko od toga da je bio čisto britanski.

73 Ibe Book ofPublic School, OldBoys, Univesity, Navy, Army, Air Force and Club Ties, uvod James Laver (London, 1968), str. 31; videti i Honey, op. cit. 74 Honey, op. cit, str. 153. 75 W. Raimond Baird, American College Fratemities: A DescriptiveAnalysis ofthe Society System ofteh Colleges ofthe US with aDetailedAccountofeach Fratemity, 4thedn (NewYork, 1890), str. 2 0 -2 1 . 76 Bernard Oudin, Les Corporations Allemandes d’Etudiants (Paris, 1962), str. 19; Detlef Grieswelle, "Die Soziologie der Kosener Korps 1870-1914": u Student und Hochschule im 19Jarhundert: Studien undMaterialien (Gottingen, 1975).

430

431

432

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija_________ 433

Tako jeBetaPi Gama imala 16 odeljenja bivših studenata u 1889. a 1 1 0 1 9 1 3 . godine; samo jednu bratstveničku kuću 1889. (iako su neke već bile izgrađene) ali 47 1913- godine. P i Delta Beta imala je prvo udruženje bivših studenata 1876, ali do 1913- godine broj je porastao skoro do jedne stotine. TABELA 2. Alumni bratstvo Delta Kappa Epsilon (Dortmund.)77 1850-tih Civilna službenici i pravnici Medicinari Sveštenstvo Profesori Poslovni ljudi Novinari i intelektualci Drugi Ukupno

21

18 9 0 -tih 21

3

17

6 8 8 1

10 12

3 50

27 10

5 10 2

U SAD i Nemačkoj uloga ovih intergeneracijskih mreža je bila svesno umanjivana, moguće zato što je u obe zemlje njihova inicijalna uloga da obezbeđuju Ijude koji rade u javnim službama bila vrlo jasna. "Alte Herren" koji su bili aktivni u "Kosener Korps", elitnim udruženjima ove vrste u 1870-im, uključivala su 18 ministara, 835 civilnih službenika, 648 pravnih službenika, 127 opštinskih službenika, 130 vojnika, 651 medicinara (od kojih 10% na rukovodećim položajima), 435 srednjoškolskih i univerzitetskih profesora i 331 pravnika. To je uveliko nadmašivalo broj od 257 zemljoposednika, 241 bankara, upravnika kompa77 Delta Kappa Epsilon Catalog (1910).

nija i trgovaca, 76 u tehničkim i 27 u naučnim profesijama i 37 "umetnika i izdavača"78. Ranija američka bratstva koledža takođe su stavljala naglasak na bivše studente (Beta Theta Pi u 1889- godini ponosio se devetoricom senatora četrdesetoricom kongresmena, šestoricom ambasadora i 15 guvemera), ali kao što Tabela 2 pokazuje, ekonomski i politički razvoj davao im je skromnije mesto, i u 1 9 0 0 -im davali su sve više značaja svojim kapitalistima. Svakako telo kao Delta Kappa Epsilon, koje je 1913. godine uključivalo jednog Kabota Lodža, i jednog Teodora Ruzvelta, kao i osamnaest eminentnih njujorških bankara među kojima J. P. Morgana i Vitnija, devet moćnih biznismena iz Bostona, trojicu stubova Standard Oil-a, pa čak i, u zabačenoj Minesoti, jednog Džejmsa N. Hila i jednog Vejerhauzera, mora da je predstavljalo groznu poslovnu mafiju. U Britaniji, može se slobodno reći, neformalne mreže, stvorene od strane škole i koledža, osnažene porodičnim kontinuitetom, poslovnim prijateljstvima i klubovima bile su delotvornije nego formalna udmženja. Koliko delotvomije, može da se prosudi na osnovu podataka takvih ustanova kao što su establišment u Blešliju koji se bavio dešifrovanjem i S.O.E. u II svetskom ratu79. Formalna udmženja, sem ako namemo nisu svedena na elitu - kao nemački "Kosener Korps", koji je uključivao 8 % nemačkih studenata u 1887. godini, a 5% u 191480 - služila su uglavnom, može se pretpostaviti, da obezbede opšti kriterijum socijalne "prepoznatljivosti". Članstvo u bilo kojem "bratstvu grčkog slova" - čak i onim profesionalnim, koja su se umnožila

78 Grieswelle, op. cit. str. 357. 79R. Lewin, Ultra Goes to War (London, 1980 izd.), str. 55-56 80 Grieswelle, op. cit, str. 349-353.

434

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

od kraja 1 8 9 0 -ih81 i posedovanje bilo koje kravate sa dijagonalnim prugama u nekoj kombinaciji boja služilo je svrsi. Medutim, osnovno neformaino sredstvo za stratifikaciju teorijski otvorenih sistema koji su se širili, bila je samo selekcija prihvatljivih socijalnih partnera i ovo je postizano iznad svega kroz staro aristokratsko zanimanje za sport, transformisan u sistem formalnih takmičenja sa protivnicima selekcionisanim kao značajnim na socijalnoj osnovi. Značajno je da je najbolji kriterijum koji je pronađen u "zajednici javne škole" bio saznavanje koje škole su bile spremne da igraju utakmice jedne protiv drugih82, i da su u SAD elitni univerziteti (Ajvi liga) bili definisani, bar na severoistoku, koji je u pogledu toga prednjačio, putem selekcije koledža koji su izabrali da jedni s drugima igraju fudbal, koji je u toj zemlji bio u osnovi sport po poreklu vezan za koledže. Niti je slučajnost da su se formalna sportska takmičenja između Oksforda i Kembridža razvila uglavnom posle 1870., i posebno između 1890. i 1914. godine (videti tabelu 3 ). U Nemačkoj je ovaj društveni kriterijum bio posebno priznat: (

"Karakteristika koja izdvaja akademsku omladinu kao posebnu socijalnu grupu (Stand) od ostatka društva, je koncept "Satisfaktionfahigkeit." (prihvatljivost nekoga kao izazivača na duelima), to jest zahtev za specifičnim, društveno definisanim standardom časti (Standesehre) "83. 81 Berd nabraja četrdeset jedno bratstvo 1914. godine, koje nije spomenuto 1890. Dvadeset osam njih formirano je posle 19 0 0 , deset pre 18 9 0 . godine, dvadeset osam njih bilo je ograničeno na advokate, doktore, inžinjere, zubare i druge specijaliste. 82 Honey, op. cit., sr. 253 i dalje. 83 Giinter Botzert, Sozialer Wandel der studentischen KOrporationen (Munster, 1971), str. 123.

435

TABELA 3. Redovni susreti Oksforda i Kembridža prema datumu kada su ustranovljeni84 Godina Pre 1860-te 1860-ih 1870-ih 1880-ih 18 9 0 -ih 1900-1913

Broj takmičenja Sport 4 Kriket, veslanje, reket, pravi tenis 4 Atletika, streljaštvo, bilijar, trka s preprekama 4 Golf, fudbal, ragbi, polo 2 Kros-kantri, tenis 5 Boks, hokej, klizanje, plivanje, vaterpolo 8 Gimnastika, hokej na ledu, lakros, motociklizam, nadvlačenje konopca, mačevanje, auto-trke, brdski motociklizam (neki od ovih su kasnije napušteni).

Drugde je segregacija koja je de facto postojala, bila prikrivena u nominalno otvorenom sistemu. Ovo nas vraća na jedan od najznačajnijih novih društvenih običaja ovog perioda: sport. Socijalna istorija sporta gornje i srednje klase tek treba da se napiše85, ali tri stvari mogu da se napomenu. Prvo, poslednje dekade devetnaestog veka označavaju odlučujuću transformaciju širenja starih, izmišljanja novih i institucionalizacije većine sportova na nacionalnom, pa čak i intemacionalnom nivou. Dmgo, ova institucionalizacija omogućila je i javno prikazivanje sporta koje se može, ne govoreći suviše ozbiljno, uporediti 84 Podaci na osnovu Kraljevskog osiguravajućeg društva, Sportski rekordi, deveto izdanje (1914). 85 Za neke relevantne podatke, videti Carl Diem, Weltgeshichte des Sports undder leibeserziehung (Stuttgart, 1960); Kl. C. Wildt, Daten zur Sportgeschicbte. Teil 2, Europa von 1750 bis 1894 (Schorndorf bei Stuttgart, 1972).

436

Erik Hobsbom

sa modom javnih zgrada i spomenika u politici i mehanizmom za proširenje aktivnosti do tada ograničenih na aristokratiju i bogatu buržoaziju, sposoban da unese njihove životne stilove u sve šire slojeve "srednjih klasa". To, da je on na kontinentu ostao sveden na donekle ograničenu elitu pre 1914. godine je drugo pitanje. Treće, on je omogućio mehanizam za povezivanje osoba jednakog socijalnog statusa kojima su inače nedostajale organske socijalne ili ekonomske veze, i možda iznad svega, za pojavu nove uloge buržoaskih žena. Sport koji je postajao najkarakterističniji za srednje klase može da ilustruje sva tri elementa. Tenis je izmišljen u Britaniji 1873- godine i tu je dobio svoj klasični nacionalni turnir (Vimbldon) 1877. godine, četiri godine pre američkog i četmaest godina pre francuskog nacionalnog šampionata. Stekao je organizovanu internacionalnu dimenziju (Dejvis kup) do 1900. godine. Kao golf, drugi sport koji je trebalo da demonstrira neobičnu privlačnost za srednje klase, on nije bio baziran na timskim naporima, i njegovi klubovi - upravljajući ponekad prilično skupim nekretninama, koje su tražile prilično skupo održavanje - nisu t?ili povezani u "lige" i funkcionisali su kao potencijalni ili aktuelni socijalni centri: u slučaju golfa, u suštini za muškarce (eventualno uglavnom za biznismene) u slučaju tenisa, za mlade pripadnike srednje klase oba pola. Štaviše, značajno je da su takmičenja za žene sledila brzo za formalnim ustanovljenjem takmičenja za muškarce. Ženski singl ušao je na Vimbldon sedam godina posle muškog, američki i francuski nacionalni šampionati za žene šest godina posle njihovog ustanovljenja86. Takoreći prvi put sport je 86 Encyclopedia ofSports (S. Brunswick and NewYork, 196 izd.): Lawn Tennis.

Masovna proizvodnja tradicija_________ 437 tako snabdeo žene gornje i srednje klase, kao pojedinačna ljudska bića, priznatom javnom ulogom dostojnom poštovanja, odvojeno od njihove uloge supruga, kćeri, majki ili drugih dodataka muškarcu, izvan ili unutar porodice. Njegova uloga u analizi emancipacije žene zahteva mnogo više pažnje nego što je do sada dobijala, kao i njegov odnos prema putovanjima i godišnjim odmorima srednje klase87. Jedva da je potrebno dokumentovati činjenicu da se institucionalizacija sporta odigrala u poslednjim decenijama veka. Cak i u Britaniji, ona je jedva bila uspostavljena pre 1870-ih godina - Asocijacija fudbalskog kupa datira se unazad do 1871. godine, oblasni šampionat u kriketu do 1873- godine - a posle toga nekoliko novih sportova je izmišljeno (tenis, badminton, hokej, vaterpolo, i tako dalje) ili defacto podignuto na nacionalni nivo (golf) ili sistematizovano (boks). Drugde u Evropi sport u modemom vidu predstavljao je svestan uvoz dmštvenih vrednosti i životnih stilova iz Britanije, većinom od strane onih koji su bili pod uticajem obrazovnog sistema britanske više klase, kao baron de Kuberten, poštovalac dr Amolda88. Ono što je značajno je brzina kojom su se ove razmene obavljale, iako je za stvamu institucionalizaciju trebalo nešto više vremena. Sport srednje klase tako je kombinovao dva elementa izmišljanja tradicije: politički i socijalni. S jedne strane on je predstavljao svestan, iako obično nezvaničan napor da se stvori vladajuća elita prema britanskom modelu, koja se 87 Za rano priznavanje teniskog kluba kao "oblika revolta kćeri i sinova srednje klase", videti T. H. S. Escott, Social TransformationsoftbeVictorianAge (London, 1897), str. 195-196,444. Videti i R. C. K. Ensor, England 1870-1914. (Oxford, 1936), str. 165-166. 88 Pierre de Coubertin, L'Ecole en Angleterre (Paris, 1888); Diem, op. cit, str. 1130 i dalje.

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

pridodavala, takmičila sa ili zahtevala da zameni starije aristokratsko-kontinentalne modele, i tako, zavisno od lokalne situacije, povezane sa konzervativnim ili liberalnim elementima u lokalnim gornjim i srednjim klasama89. S druge strane, on je predstavljao spontaniji napor da se ocrtaju klasne linije nasuprot masama, uglavnom kroz sistematsko naglašavanje amaterizma, kao kriterijuma za sport gornje i srednje klase (posebno u tenisu, i na Olimpijskim igrama). Međutim, on je takođe predstavljao napor da se razvije kako specifičan novi buržoaski obrazac provođenja slobodnogvremena i životnog stila - i suburbani i izvanurbani, podjednako podoban za oba pola90 - tako i fleksibilan kriterijum grupnog članstva koji se može povećavati. I masovni, i sportovi srednjih klasa kombinovali su izmišljanje političkih i socijalnih tradicija u još jednom smislu: obezbeđujući medijum za nacionalnu identifikaciju i stvaranje zajednice, Ovo samo po sebi nije bilo ništa novo, jer su masovna fizička vežbanja dugo već bila povezivana sa liberalno-nacionalnim pokretima (nemački Tumeri, češki Sokoli) ili sa nacionalnom identifikacijom (pucanje iz puške u Švajcarskoj). Svakako, otpor nemačkog gimnastičkog pokreta na nacionalističkim osnovama generalno i anti-britanskim posebno, očigledno je usporio progres masovnog sporta u Nemačkoj91. Uspon sporta doneo je nove

izraze nacionalizma kroz izbor ili izmišljanje osobenih nacionalnih sportova - velškog ragbija za razliku od engleskog fudbala {soccer) i galskog fudbala u Irskoj (1884), koji je osvojio istinski masovnu podršku nekih dvadeset godina kasnije92. Medutim, iako je specifično povezivanje fizičkih vežbi sa nacionalizmom kao deo nacionalističkih pokreta ostalo važno - kao u Bengalu93 - ono je do sada svakako manje značajno nego druga dva fenomena. Prvi od njih je bio konkretna demonstracija veza koje su spajale sve stanovnike nacionalne države zajedno, nezavisno od lokalnih ili regionalnih razlika, kao u sve-engleskoj fudbalskoj kulturi, ili u doslovnijem smislu, u takvim institucionalizovanim sportskim takmičenjima kao biciklistički Tour de France (1903) za kojim je sledio Giro d ’Italia (1909). Ovi fenomeni bili su još značajniji jer su se razvili spontano ili kroz komercijalne mehanizme. Drugi se sastojao od internacionalnih sportskih nadmetanja, koji su vrlo brzo dopunili one nacionalne, i dostigli svoj tipični izraz u ponovnom oživljavanju olimpijskih igara 1 8 9 6 . godine. Dok smo danas potpuno svesni opsega posredne nacionalne identifikacije koju su takva takmičenja donosila, važno je setiti se da su pre 1914. godine one jedva bile počele da dobijaju svoj modemi oblik. U početku, "internacionalna" takmičenja služila su da podvuku jedinstvo nacija ili carevina prilično na način kako su to činila međuregionalna takmičenja. Britanski internacionalni mečevi

438

89 Marcel Spivak, "Le Developpement đe l'Education Physique et du Sport Fran§ais de 1852 a 1914", Revue d’Histoire Modeme et Contemporaine, xxiv (1977), str. 28-48; D. Lejeune, "Histoire Sociale et Alpinisme en France, XIX-XX s.", ibid, xxv (1978), str. 111-128. 90 Ovo se mora razlikovati od obrazaca sporta i dokolice na čistom vazduhu stare aristokratije i vojnika, iako su oni nekad usvajali nove vrste sportova. r 91 John, op. cit, str. 107 i dalje.

439

92 W. F. Mandle, "Sport as Politics. The Gaelic Athletic Association 1884-1916", in R. Cashman and M. McKeman (prir.), Sport inHistory (Queensland U. P., St. Lucia, 1979). 93 John Rosselli, "The Self-Image of Effeteness: Physical Education and Nationalism in 19th Century Bengal2, Past and Present, 86 (1980), str. 121-148.

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

- kao i obično pionirski - suprotstavili su nacije britanskih ostrva jedne protiv drugih (u fudbalu: one britanske u 1870-im, uključujuči Irsku u 1880-im godinama) ili različite delove Britanskog carstva (test mečevi su počeii 1877. godine). Prvi internacionalni fudbalski meč izvan britanskih ostrva suočio je Austriju i Mađarsku (1902). Internacionalnim sportom, sa nekoliko izuzetaka, i dalje je dominirao amaterizam - što znači sport srednje klase - čak i u fudbalu, gde je međunarodna asocijacija (FIFA) formirana od strane zemalja koje su imale malo masovne podrške za igre 1904. godine (Francuska, Belgija, Danska, Holandija, Španija, Švedska, Švajcarska). Olimpijske igre ostale su glavna međunarodna arena ovog sporta. Do ovog stupnja nacionalna identifikacija kroz sport protiv stranaca u ovom periodu izgleda da je prvenstveno bila fenomen srednje klase. Ovo može biti značajno kao takvo samo po sebi. Jer, kao što smo videli, srednje klase su u najširem smislu smatrale subjektivnu grupnu identifikaciju neobično teškom, stoga što u suštini one nisu bile dovoljno malobrojna manjina da ustanove vrstu virtuelnog članstva u klubu širom nacije, kakav je ujedinjavao, na primer, najveći deo onih koji su prošli kroz Oksford i Kembridž, niti dovoljno ujedinjeni zajedničkom sudbinom i potencijalnom solidarnošću, kao radnici94. U negativnom smislu, srednja klasa je sma-

trala da je lako da se izdvoji od nižih od sebe takvim sredstvima kao što je kruto insistiranje na amaterizmu u sportu, a takođe i životnim stilom i "respektabilnim" vrednostima, da se ne pominje rezidencijalna segregacija. U pozitivnom smislu, može da se pretpostavi, izgledalo im je lakše da ustanove osećanje zajedničke pripadnosti kroz spoljne simbole, među kojima su možda najznačajniji bili oni koji su se ticali nacionalizma (patriotizma, imperijalizma). Može da se pretpostavi da je to kvintesencijalna patriotska klasa u kojoj se nova srednja klasa, ili ona koja je želela da to postane, najlakše kolektivno prepoznavala. Ovo je spekulacija. Ovaj odeljak nam ne dozvoljava da je dalje iznosimo. Na ovom mestu moguće je jedino ukazati da u krajnjoj liniji postoji izvesna prima facie evidencija u prilog tome, koja se može videti u privlačnosti patriotizma za sloj belih britanskih okovratnika u južnoafričkom ratu95, i ulozi desničarskih masovnih organizacija - koje su se pretežno sastojale od srednjih klasa, ali ne i od elita - u Nemačkoj od 1880-ih nadalje, u privlačnosti Šenererovog nacionalizma za studente na univerzitetu (nemačkog govornog područja) - što je inače bio sloj srednje klase duboko obeležen nacionalizmom u više evropskih zemalja96. Nacionalizam

440

94 Bilo bi zanimljivo, u zemljama čiji jezici dozvoljavaju da se pravi ova razlika, ispitati promene uuzajamnomobraćanju upotrebom drugog lica jednine, simbolu bratstva isto kao i lične intimnosti. Među višim klasama, njegova upotreba između kolega - studenata (i, kao kod francuskih politehničara, i između bivših studenata), oficira istog puka i slično, je uobičajena. Radnici su imali običaj da ga koriste, čak i kad se međusobno ne poznaju. Leo Uhen, Gruppenbewusstsein und informelle Gruppenbildung bei deutsehen Arbeitem im Jahrhundert der Industrialisierung (Berlin, 1964),

441

str. 106-107. Radnički pokret je ustanovio takavnačin obraćanja za svoje članstvo ("Dragi gospodine i brate"). 95 Richard Price, An Imperial War and the British WorkingClass: Working-Class Attitudes and Reactions to the Boer War, 1899-1902 (London, 1972), str. 72-73. 96Treba zabeležiti da suu Nemačkoj elitna studentskaudruženja odolela principu antisemitizma za razliku od onih neelitnih, iako su ihdefacto primenjivala (Grieswelle, op. cit., str. 335). Slično, antisemitizam se javio u nemačkom gimnastičkom pokretu zbog pritiska iznutra, nasuprot izvesnom otporu od strane starog nacionalno-liberalnog,buržoaskogvođstvapokreta. (John, op. cit, str. 65).

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

koji je jačao bio je umnogome identifikovan sa političkom desnicom. U 1890-im godinama, nemački gimnastičari, koji su prethodno bili liberalni nacionalisti, napuštali su en masse stare nacionalne boje da bi usvojili novi crno-belocrveni barjak: 1898. godine samo 100 od 6501 Tumervereine još uvek su zadržali staru cmo-crveno-zlatnu97. Ono što je jasno je da je nacionalizam postao zamena za socijalnu koheziju kroz nacionalnu crkvu, kraljevsku porodicu ili dmge kohezivne tradicije kao i kolektivne samoreprezentacije gmpe, što je predstavljalo novu sekularnu religiju, kao i da je klasa koja je najviše tražila takav oblik kohezije bila rastuća nova srednja klasa, ili pre ona velika međumasa, kojoj su toliko upadljivo nedostajali dmgi oblici kohezije. U ovoj tački još jednom, izmišljanje političkih tradicija koincidira sa izmišljanjem onih dmštvenih.

izrastaju među običnim ljudima. Budući britanski istoričari, nestrpljivi da sprovedu slična istraživanja za kasni XX vek, imaće daleko manje teškoća sa analizom, recimo, ceremonijalnih posledica ubistva Erla Mauntbatena, nego sa takvim novim praksama kao što je kupovina (često po visokoj ceni) unikatnih registarskih tablica za motorna vozila. U svakom slučaju cilj ove knjige je da ohrabri proučavanje relativno novog predmeta, i svaki pokušaj da se ona tretira dmgačije osim kao nedovršena, ne bi bio primeren. Ostaju, međutim, tri aspekta "izmišljanja tradicije" u ovom periodu koja u zaključku traže jedan kratak komentar. Prvi je razlika između onih novih praksi ovog perioda koje su se potvrdile kao trajne, i onih koje to nisu. U retrospektivi, izgledalo bi da period pre i posle I svetskog rata obeležava podelu između jezika simboličkog diskursa. Kao u slučaju uniformi, ono što bi se moglo nazvati operativni način, ustupilo je mesto prozaičnom načinu. Uniforme izmišljene za međuratne masovne pokrete, koje teško da bi mogle da zahtevaju da budu oslobođene operacionalne kamuflaže, izbegavale su svetle boje, dajući prednost tamnijim nijansama, kao što su cma i smeđa fašista i nacionalsocijalista98. Nema sumnje da je lepa odeća za muškarce za ritualne prilike još uvek izmišljana u periodu 1870-1914. godine, iako nam primeri jedva padaju na pamet - osim možda putem širenja starijih stilova na institucije istog tipa i, ako sam u pravu, istog statusa, na primer, ogrtač i kapuljača za nove koledže i akademske titule. Stari kostimi bili su svakako još uvek odr-

442

Relativno je lako ustanoviti bujanje "izmišljenih tradicija" u zapadnim zemljama između 1870. i 1914. godine. Dovoljno primera takvih inovacija dato je u ovom poglavlju, od starih školskih veza i kraljevskih jubileja, Dana Bastilje i Kćeri američke revolucije, Prvog maja, Intemacionale i Olimpijskih igara, do Finala kupa i Tour de France-a kao populamih obreda, kao i ustanovljavanja obožavanja zastave u SAD. Politička dostignuća i dmštvene transformacije koje su mogle da doprinesu ovakvom bujanju takođe su bile razmatrane, iako dmge mnogo kraće i spekulativnije nego prve. To zbog toga što je na žalost lakše dokumentovati motiv i namere onih koji su u poziciji da formalno ustanove ovakve inovacije, i čak njihove posledice, nego nove prakse koje spontano 97John, op.cit, str. 37.

443

98 Najsvetlije takve uniforme izgleda da su bile plave košulje i crvene kravate socijalističkog omladinskog pokreta. Ne znam ni za jedan slučaj crvene, narandžaste ili žute košulje, niti ikakvu zaista šarenu ceremonijalnu odeću.

444

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

žavani. Međutim, ima se poseban utisak da je u tom pogledu ovaj period živeo na akumuliranom kapitalu. U drugom smislu, međutim, on je jasno razvijao stari idiom sa posebnim entuzijazmom. Pomama za vajarskim delima i na alegorijski način dekorisanim građevinama ili javnim zgradama od simboličkog značaja već je bila pominjana nesumnjivo da je dostigla svoj vrhunac između 1870. i 1914. godine. Ipak, ovaj idiom simboličkog diskursa bio je predodređen da propadne na dramatično iznenadan način između dva rata. Ova neobična moda potvrdila se kao skoro isto tako kratkotrajna kao i druga vrsta simbolizma, "art nouveau", koja je istovremeno buknula. I adaptacija tradicionalne alegorije i simbolizma za javne ciljeve, koja je poprimila velike razmere, i improvizacija novog i nepreciznog jezika biljnog ili ženskog, ali u svakom slučaju krivolinijskog, simbolizma, uglavnom za privatne ili poluprivatne ciljeve, izgleda da su bile prilagođene samo privremeno bilo kom socijalnom sredstvu koje im je omogućilo rast. Možemo samo da nagađamo o razlozima za to, a ovo nije mesto da to radimo. S druge strane, može da se pretpostavi da se drugi idio javnog simboličkog diskursa, onaj teatarski, pokazao kao trajniji. Javne ceremonije, parade i ritualizovana masovna okupljanja daleko od toga da su bila nova. Ipak, njihovo širenje kojim su obuhvaćeni i zvanični i nezvanični sekulami ciljevi (demonstracije, fudbalski mečevi i slično) u ovom periodu je prilično upadljivo. Neki primeri su bili prethodno pomenuti. Štaviše, konstmkcija formalnih ritualnih prostora, koju je nemački nacionalizam već svesno uzeo u razmatranje, izgleda da je bila sistematski preduzimana čak i u zemljama koje su do sada na to obraćale malo pažnje - setimo se Londona u vreme Edvarda. Ne bi trebalo da previdimo ni izmišljanje u ovom periodu sub-

stancijalno novih konstmkcija za spektakl i de facto masovni ritual kao što su sportski stadioni, otvoreni i zatvoreni". Prisustvo kralja na finalu Vembli kupa (od 1914. godine) i upotreba ovakvih građevina kao Sportspalast u Berlinu, ili Velodrome đHiver u Parizu od strane međuratnih masovnih pokreta odgovarajućih zemalja, anticipirali su razvoj formalnih prostora za javne masovne rituale (Crveni trg od 1918. godine) koje su fašistički režimi sistematski usvajali. Možemo usput da pomenemo, u skladu sa iscrpljivanjem starog jezika javnog simbolizma, da su nove postavke za ovakav javni ritual bile da se naglasi jednostavnost i monumentalnost pre nego alegorijska dekoracija XIX-vekovnog Ringstrasse u Beču ili spomenika Vitoriu Emanuelu u Rimu100; ta tendencija već je anticipirana u periodu koji posmatramo101. Na pozomici javnog života, naglasak je stoga preusmeren od osmišljavanja razrađenih i različitih scenskih prizora koji su mogli da se "čitaju" na način stripa ili tkanja zidne tapiserije, na kretanje samih glumaca - bilo da, kao u vojnim ili kraljevskim paradama, manjina odigrava ritual u korist publike koja posmatra u masi, ili se, kao što su anticipirani masovni politički pokreti tog perioda (kao što su prvomajske demonstracije) ili veliki i masovni sportski događaji, izvođači i publika stapaju. Ovo su bile tendencije koje su bile predodređene da se posle 1914. godine dalje

445

99 Up.. Wasmuth’s Lexikon der Baukunst (Berlin, 1932), iv: "Stadthalle"; W.Scharau-Wils, Gebaude und Gelandefur Gymnastik, SpielundSport (Berlin, 1925); D.R. Knight, The Exhibitions: GreatWhite City, Shepherds Bush (London, 1978). 100 Carl Schorske, Fin de Siecle Vienna: Politics and Culture (NewYork, 1980), gl. 2. 101 Up. Alastair Service, Edwardian Architecture: A Handbook to Building Design inBritain 1890-1914 (London, 1977).

446

Erik Hobsbom

Masovna proizvodnja tradicija

razvijaju. Bez daljih pretpostavki o ovoj formi javne ritualizacije ne izgleda nerazumno povezati to sa propadanjem starih tradicija i demokratizacijom politike. Drugi aspekt izmišljene tradicije u ovom periodu tiče se praksi poistovećenih sa specifičnim društvenim klasama ili slojevima, kao različitim od članova širih međuklasnih kolektiviteta koji prevazilaze odredene klase, kao što su države ili "nacije". Iako su neke takve prakse bile uobličavane u formi bedževa kojima se izražavala klasna svest prakse proslave Prvog maja među radnicima, oživljavanje "tradicionalnog" seljačkog kostima među (de facto bogatijim) seljacima-veći broj nije kao takavprepoznavan u teoriji, a mnogi su svakako predstavljali adaptacije, specijalizacije ili osvajanja praksi originalno iniciranih od strane viših socijalnih slojeva. Sport je očigledan primer. Odozgo, klasna linija je ovde povučena na tri načina: održavanjem aristokratske ili srednjoklasne kontrole nad vladajućim institucijama, socijalnom ekskluzivnošću, odnosno, mnogo uobičajenije, većom cenom ili retkošću neophodne glavne opreme (na primer, pravih teniskih terena), ali iznad svega rigidnom podelom između amaterizma, kao kriterijuma za bavljenje sportom u gomjim slojevima i profesioiializma, njegovog logičnog korelata među nižim urbanim i radničkim klasama102. Klasno specifični sportovi među plebejcima retko su svesno razvijani kao takvi. Tamo gde

jesu, to je obično bilo putem preuzimanja načina vežbanja gornjih klasa, istiskivanja onih koji su ih prethodno prakticirali, a onda razvijanja specifičnog zbira praksi na novoj dmštvenoj osnovi (fudbalska kultura). Prakse koje su se tako filtrirale niz dmštvenu lestvicu od aristokratije do buržoazije od buržoazije do radničke klase - bile su verovatno u ovom periodu preovlađujuće, ne samo u sportu, nego u načinu odevanja i materijalnoj kulturi uopšte, ako se uzme u obzir snaga snobizma među srednjim klasama i vrednosti buržoaskog samopoboljšavanja i dostignuća koje su prihvatile elite radničke klase103. Oni su bili transformisani, ali su njihovi istorijski koreni ostali vidljivi. Nije nedostajao pokret u suprotnom pravcu, ali je u ovom periodu bio manje vidljiv. Manjine (aristokrate, intelektualci, oni koji su odstupali od normi) su mogle da se dive određenim urbanim plebejskim sub-kulturama i aktivnostima - kao što je umetnost mjuzik-holova, ali najveća asimilacija kulturnih praksi koja se razvila medu nižim klasama ili za masovnu publiku morala je doći kasnije. Neki znaci toga bili su vidljivi pre 1914. godine, uglavnom posredovani kroz zabavu i možda iznad svega kroz ples kao dmštveni običaj što može da se poveže sa rastućom emancipacijom žene: moda regtajma ili tanga. Međutim, svako ispitivanje kulturnih izuma u ovom periodu ne može a da ne zabeleži razvoj autohtonih podkultura i praksi nižih klasa koje nisu dugovale ništa modelima iz viših dmštvenih klasa - skoro izvesno kao nusprodukt urbanizacije ili masovne migracije. Tango kultura u Bue-

102 Profesionalizam uvodi određeni stepen specijalizacije nimanja, i "tržišta", jedva, ako uopšte, dostupnog seljacima. Profesionalni sportisti su ili opsluživali ili snabdevali više klase (džokeji, alpinistički vodiči) ili su bili samo privezak na amaterskim takmičenjima gornjih klasa (profesionalci u kriketu). Razlika između ubijanja divljači gornje i donje klase nije bila ekonomska, mada su neke lovokradice živele od toga, nego pravna. To je izraženo u Zakonu o lovu.

447

103 Veberovsku korelaciju sporta i protestantizma posmatrao je, za slučaj Nemačke do 1960-ih godina, G. Liischen, "The Interdependance of Sport and Culture", u M. Hart (prir.), Sport in the SocioculturalProcess (Dubuque, 1976).

448

Erik Hobsbom

nos Airesu je jedan primer104. Koliko takvi primeri zaista spadaju u diskusiju o izmišljenim tradicijama, mora ostati stvar za diskusiju. Krajnji aspekt je odnos između "izmišljanja" i "spontanog stvaranja", planiranja i rasta. Ovo je nešto što stalno zbunjuje posmatrače u modemim masovnim dmštvima. "Izmišljene tradicije" imaju značajne socijalne i političke fimkcije i ne bi nastale niti bile ustanovljene ako ne bi mogle da te funkcije steknu. Ipak, koliko daleko se može ići u manipulaciji njima? Namera da se koriste, često svakako da se izmisle za manipulaciju, je evidentna; oba se pojavljuju u politici, prvi uglavnom (u kapitalističkim dmštvima) u biznisu. Do ovog stupnja, teorije zavere nisu samo verovatne nego na svojoj strani imaju i činjenice. Ipak, takođe izgleda jasno da su najuspešniji primeri manipulacije oni koji eksploatišu upravo one prakse koje jasno izlaze u susret potrebama - ne obavezno jasno shvaćenim - u određenim kmgovima ljudi. Politika nemačkog nacionalizma u Dmgom carstvu ne može da se razume isključivo odozgo. Iznesena je pretpostavka da je u izvesnoj meri nacionalizam izmakao kontroli onih koji su smatrali da je unosno da njime manipulišu tokom događaja ovog perioda105. Ukusi i mode, posebno u populamoj zabavi, mogu da budu "stvoreni" jedino u vrlo uskim granicama; oni moraju da budu otkriveni pre nego što se iskoriste i uobliče. Posao istoričara je da ih otkriva retrospektivno - ali takođe i da pokuša da razume zašto u okvirima dmštva koje se menja u promenljivim istorijskim situacijama, takve potrebe počinju da se osećaju. 104 Up. Blas Matamoro, La Ciudad del Tango (Tango HistdricoySociedad) (Buenos Aires, 1969). 105 Geoffirey Eley, Re-shaping the German Right London and New Haven, 1980).

Indeks

Aberdovi (Aberdovey) 129 Adler, Viktor (Adler, Victor) 414, 417 Afrika, kolonijalna 187, 309-314, 316, 318, 322-323, 326-328, 330, 340, 349, 357, 360 -3 6 2 , 375, 377, 380, 382 Agra 258 Agulon, M. (Agulhon, M.) 394 Ajvor Velikodušni (Ifor, Hael) 127 Akbar 258 Alau, Ovin (Alaw, Owain) 115 Aleksandra, kraljica 198 Alen, admiral, Džon, Karter (Allen, Admiral, John, Carter) 50 Alen, Tomas (Allen, Thomas) 63 Ali, Mir Aulad (Ali, Mir Aulad) 296

Alster 27-28 Altajr (Altyre) 52 Ameri, Leo (Amery, Leo) 338 Amerika 55, 125-126, 192 Amin, Idi 330 Anglsi (Anglesey) 77, 94 Aranj,Janoš(AranyJanos) 124

Arnold, Tomas (Arnold, Thomas)431, 437 Artur, Čester, Alen (Arthur, Chester,Alan) 192 Artur, kralj 70 Austrija 159, 179 Avganistan 259, 274, 276 Baden-Pauel, Robeit (BadenPowell, Robert) 10, 330 Badžot, Volter (Bagehot, Walter) 158, 162, 176, 180, 182, 195, 412 Bakland, Din, Vilijam (Buckland, DeanWilliam) 171 Bakler, F. V. (Buckler, F. W.) 250 Bakston, lord (Buxton, Lord) 337 Balfor, lord (Balfour, Lord) 190 Balkli, Skvajr od Dronvija (Bulkeley, Squire, ofDronwy) 79 Balkli, Vilijam, od Brendija (Bulkeley, William, of Brynddu) 77-80 Bangladeš 305 Banson, Karsten (Bahnson, Karsten) 1 1

450

Izmišljanje tradicije

Barington, Dejns (Bamngton, Daines) 78, 122-123 Barotseland 352 Basutoland 339 Baudler, Tomas (Bowdler, Thomas) 92 Bejl, Džon (Bale, John) 62 Bengal 252-253, 269, 280, 439 Benson, E. V. (Benson, E.W.) 195 Bentink, lord, Vilijam (Bentinck, Lord, William) 258-259 Berdžes, Tomas, Biskup Sv. Dejvida (Burgess, Thomas, Bishopof StDavid’s) 91 Berk, Edmund (Burke, Edmund) 392 Bert, Edvard (Burt, Edward) 35, 36 Bilt (Builth) 69 Bing, prečasni, Džon (Byng, Hon., John) 65, 131 Binsbergen, V. M. J. Van (Binsbergen,W. M.J.Van) 362, 379 Bim, Oven, Tjudor (Bume, Owen, Tudor) 274-275, 296 Bizmark, Oto, fon ^ismarck, Otto, von) 384, 389, 398, 400, 402-403, 406 Bjukenan, Džordž (Buchanan George) 100 Blejni,Tomas (Blayney, Thomas) 116 Blekvel, Džon, Alun (Blackwell, John, A/mw) 141 Bodli, Dž. E. K. (Bodley, J. E. C.) 185, 412

M. Z. (Boxhorn, M. Z.) 94 Boldvin, Stenli (Baldwin Stanley) 208 Bombaj 277-279, 284, 286-287, 289-290 Bop, Franc (Bopp, Franz) 145

Bokshom,

Bozvel, Džejms (Boswell, James)

40 Bradford, major, Edvard (Bradford, MajorEdward) 275 Brajs, Džejms (Bryce, James (prvi vikont)) 318, 320 Braun, general Džejms (Browne, Generaljames) 62 Braun, Rudolf 12 Bret, Redžinald (Brett, Reginald) (drugivikontEšer -Esher) 199 Bridž, Ser Frederik (Bridge, Sir Frederick) 194, 195 Britanija, 6,17,20,30,34,62,6970, 89,93, 101-104, 138, 152, 157, 159, 162, 166-167, 174, 181, 187, 208, 220-221, 227, 232-233, 236-239, 248, 257, 266, 272-273, 278, 310, 315, 318, 323-324, 330, 355-356, 390, 397, 403, 411, 416-418, 423, 426-431, 433, 436-437 Buganda325 Cojs, Johan Kaspar (Zeuss, Johann, Kaspar) 145 Čanok, Martin (Channock, Martin) 333

Indeks Čarls Edvard, "Mladi pretendent" (Charles Edward, "Young Chev valier") 39, 52, 54, 57-58, 63 Čarls Tomas od Bale (Charles Thomas of Bala) 83, 110 Čaterton, Tomas (Chatterton, Thomas) 148 Čedvik, Edvin (Chadwick, Edwin) 144 Čenon, ser Henri (Channon Sir Henry) 211 Čerčil, serVinston (Churchill Sir Winston) 207, 227, 232 D’Azeljo, M. T. (D’Azeglio, M. T.) 389 Dali, ser Henri, Dermot (Daly, SerHenry, Dermot) 276, 292 Dalrijada (Dalriada) 28 Danbar, Dž. Telfer (Dunbar, J. Telfer) 32 Daning, Džon(Dunning John) David ap Gvilim (Dafydd ap Gwilym) 161 Dejvidson, Randal (Kenterberijski nadbiskup) (Davidson, Randall (Archbishop of Canterbury)) 196 Dejvis iz Malvida (Davies of Mallwyd)9i Dejvis, Edvard od Bišopstona (Davies, Edvard of Bishopston) 98 Delhi 252, 257, 260, 265, 275278, 283-285, 287-288, 290, 296-298, 304

451

Derfl, Tomas (D’Urfey, Thomas) 116 Dimblbi, Ričard (Dimbleby, Richard) 226, 228, 233-235 Dirkem, Emil (Durkheim, Emile) 391-392 Dizraeli, Bendžamin (Disraeli, Benjamin) 176, 178-179, 185, 272-273, 277, 304, 412 Driberg, Tom (Driberg, Tom) 210

Durnbos, Martin, R. (Doornbos, Martin, R.) 356 Džadžibou, ser Džamesetdži (Jajeebhoy, Sirjamesetji) 287 Džeb, Dž.0ebb,j.) 171 Džefri od Monmauta (Geoffrey ofMonmouth) 69-70 Džejms, Evans i Džejms (James, Evans andjames) 118 Dženkins, Džon (Jenkins John, 'lforCeri") 141 Dženkins, G. H. (Jenkins, G. H.) 81 Dženkins, R. T. 0enkins, R.T.) 66 , 146 Džerman, ser Edvard (German, SirEdvard) 194 Džilbert, Keš (Gilbert, Cash) Džon, ser Goskum (John, Sir Goscombe) 137 Džonatan, poglavica (Jonathan, Chief) 339 Džonson, Ben (Jonson, Ben) 121 Džonson, Semjuel (Johnson Samuel) 40

452

Izmišljanje tradicije

Džordž III, kralj 90, 139, 160, 162, 172, 174, 178 Džordž IV, kralj 48, 66 , 162, 165, 168, 227, 241 Džordž V, kralj 194-196, 199, 202, 206-207, 210, 215, 219, 223-225, 229-231, 235-236, 241, 244, 305, 318, 336-337, 341, 343 Džordž VI, kralj 202, 208, 210214, 219, 221, 223, 225, 229230, 235, 241, 243, 329, 355 Džouns, Artur Džejms 0ohnes, Arthurjames) 141 Džouns, Dejvid (Jones, David) 101 Džouns, Džon 0ones, John) 99 Džouns, Džon (Jones, John, 'Tegid") 141 Džouns, Edmund (Jones, Edmund) 82 Džouns, Edvard 0ones, Edward) 66-67, 85, 93, 114-115,118 Džouns, Džinšop 0ones, Ginshop) 139 Džouns, Oven 0ones, Owen, "OwainMyfyr") 90 Džouns, Rajs iz Blajnaja 0ones, Rice of Blaenau) 70 Džouns, Robert iz Ros-lana 0ones, Robert, of Rhos-lan) 82 Džouns, Rouland 0ones, Rowland) 107-109 Džouns, ser Vilijam 0ones, Sir William) 269 Džouns, Tomas 0ones, Thomas 'GlanAlun") 118, 145

Džouns, Tomas 0ones, Thomas), leksikograf 67 Džouns, Tomas 0ones, Thomas), poreznik 89 Džouns, Tomas (Tum Šon Kati) 0ones, Thomas (Twm Sion Catti)) 128 Džouns, Tomas iz Denbija 0ones, Thomas of Denbigh) 83 Džouns, Tomas iz Penkerija 0ones, ThomasofPencerrig) 124 Džouns, Vilijam 0ones, William) 173 Džouns, Vilijam iz Langadvana 0ones, William of Llangadfan) 76, 85 Edinburg 39, 47-49, 56 Edvard VII, kralj, princ od Velsa 178, 180, 182, 184, 192, 194196, 199-200, 202, 204, 206208, 215, 304, 350, 412 Edvards, Tomas (Edwards Thomas) 84 Elenborou, lord (Ellenborough, Lord) 259-260, 304 Elgar, ser Edvard (Elgar Sir Edward) 193-194, 202-203, 214 Elis, Osijan (Ellis, Ossian) 113114 Elis, Tomas od Holiheda (Elis, Thomas of Holyhead) 80, 84 Elizabeta II, kraljica 151, 153, 159, 2 1 2 , 214, 2 2 1 , 223-224, 227-229, 232-235, 241, 243, 273 c

Indeks Engels, Fridrih 23, 163, 414 Erar, Sebastijan (Erard, Sebastien) 116 Erkart, Vitez ser Ričard (Knight SirRichardUrquhart) 53 Evans, Džon od Vajn Faura (Evans, John, of Waun Fawr) 126 Evans, Edvard (Evans, Edward) 96 Evans, Evan (Evans, Evan, "leuan Fardd") 70, 95-96, 122-124, 127 Evans, Teofilijus (Evans, Theophilius) 10 2 Fadeherb, general, L. L. K. (Faidherbe, General L. L. C.) 327 Fard, Merdin (Fardd,Myrddin) 74 Filips, ser Džon, Pikton (Philipps, Sirjohn, Picton) 79 Fers, ser Ralf (Furse, Sir Ralph) 316 Francjozef, car 410-411 Francuska 19, 21, 23, 25, 45, 74, 76, 90, 93, 101, 115, 118, 191, 216, 2 3 8 , 283, 390, 395397, 405, 411-412, 414, 418, 420, 424, 430, 440

453

Gest, ledi Šarlot (Guest, Lady Charlotte) 141 Gibon, Edvard (Gibbon, Edward) 31 Gledston, Vilijam Evart (Gladstone, William Ewart) 177, 199-200 Glengari, porodica (Glengarry family) 38 Glindur, Ovin (Glyndwr, Owain) 123-124,129,147 Gomer(Gomer) 121-122,128,145 Gondve,Cilongozi (Gondwe Chilongozi) 353-354 Gondve, Džon (Gondwe John) 354 Gordon-Kaming, porodica (Gordon-Cummingfamily) 52 Grant, porodica (Grant £amily) 39 Grej, Tomas (Gray, Thomas) 113,123-124 Grejem, Džejms, šesti markiz (Graham, James, 6 dl Marquis) 44 Grin, Grejem (Green, Graham) 331 Gvilim, David, ap (Gwilym Dafyddap) 127 Gvin, Sakvil (Gwynne, Sackville) 116

Gambold, Vilijam (Gambold WilHanka, Vaclav 147 liam) 95, 103,105,131 Gandi, M. K. (Gandhi, M. K.) Hardi, Kajr (Hardie, Keir) 419, 422 306-307 Harding, Kolin (Harding, Colin) Gaš, N. (Gash, N.) 160 320 Gelert (Gelert) 130

454

Izmišljanje tradicije

Haris, Džozef (Harris, Joseph) 141 Hauel, Džejms (HowellJames) 74 Hauels, Vilijam (Howells William) 84 Hemans, gđaF. D. (Hemans, Mrs F. D.) 117 HenriTjudor(HenryTudor) 70,

Iljif, Džon (Iliffe, John) 333, 335, 357, 365, 368-370 Inden, Ronald (Inden, Ronald) 256

Jang, Šerilin(Young, Sherilyn) 234 Japan 388 Jeta od Barotselanda (Yeta of Ba88 Henson, Herbert, Hensli (Henrotseland) 351-253 son, Herbert Hensley) 213 Herkomer, ser Hubert fon (Her- Kac, Elen, N. (Katz, Elaine N.) 312 komer, SirHubert, von) 137 Hem, Tomas (Heame, Thomas) Kaldvel, R. C. (Caldwell, R. C.) 296 Hine, Dž. E. (biskup Seveme Rodezije) (Hine, J. E. (Bishop of Kalkuta 255, 258, 262, 275, Northem Rhodesia)) 72 277, 280-281 Hitler,AdoIf 217, 219-220, 404 Kamden, Vilijam (Camden, William) 84 Hju, Robert ap (Huw, Robert ap) Kameron, pukovnik (Cameron, 77, 111 Hjuz, Džon(Hughes,John) 117 Colonel) 46 Kaning, lord Čarls (Canning, Hjuz, Hju (Hughes, Huw) 74 Lord Charles) 273 Hjuz, Stiven(Hughes, Stephen) Kardigan (Cardigan) 86 105 Hobsbom, Erik (Hobsbawm, Karmarden (Carmarthen) 91, 116 Eric) 5, 238, 383 Hol, Edmund, Hajd (Hall, Ed- Karolina, kraljica, videti i Džordž IV 162, 174, 178 mund Hyde) 81 Kart, Tomas (Carte, Thomas) Holandija 410-411, 440 Honej, Dž. R. od S. (Honey, J.R. 123 Kaivis (Caerwys) 86 , 88 deS.) 429 Hor, Ričard, Kolt (Hoare, Ri- Kaucki, K. J. (KautskyK.J.) 417 Kaunda, Kenet (Kaunda, Kenchard, Colt) 99-100 neth) 333 Ifeka-Moler, Karolina (Ifeka-Mo- Kej, ser Džon (Kaye, Sir John) ler, Caroline) 376 253 t

Indeks Kembels (Campbells) 28 Kenija 318-320, 343, 358-359, 373 Kenterberi, nadbiskupi 175,195196, 210, 213, 227 Kimberli (Kimberley) 347-349 Kipling, Dž. Lokridž (Kipling, J. Lockridge) 186, 293 Kits, Džon (Keatsjohn) 63, 78 Klan, Harold (Clunn, Harold) 218 Klark, Luis (Clark, Lewis) 126 Kleland, Džon (Cleland, John) 108 Klošmerl (Closhmerle) 393 Kojčerč, Tomas (Coychurch Thomas) 106 Koks, Ris (Cox, Rhys) 81 Koli, pukovnik, Džordž (Colley, Colonel George) 275 Kolson, Elizabet (Colson, Elizabeth) 365-366 Konoli, Džejms (Connolly, James) 23 Kosta, Andrea (Costa, Andrea) 414 Kros, Šolto (Cros, Sholto) 374 Kuberten, baron, Pjer, de (Coubertin, Baron Pierre de) 437 Kuki, Silvanus, Dž. (Cookey, Sylvanusj.) 327 Kuper, D. K. (Cooper, D. C.) 233 Kurzon, lord (Curzon, Lord) 304-305

455

Lajbnic, G. V. (Leibniz, G. W.) 10 2 , 106 Lajtner, G. V. (Leitner, G. W.) 295-296 Lamu 357 Landrilo (Llandrillo) 78 Lang, Kozmo Gordon (Lang, Cosmo Gordon) 213 Langolen (Llangollen) 145 Lanover, ledi (AgustaVadington) (Llanover, Lady (AugustaWaddington)) 116, 120, 136, 141, 144,146 Las, Šon David (Las, Sion Dafydd) 75 Lavat, lord (Lovat, Lord) 54-55, 63 Lejk, lord (Lake, Lord) 252 Lesli, Džon, biskup Rosa (Leslie, John (Bishop of Ross)) 52-53, 55, 63 Levanika od Barotslenda (LewanikaofBarotseland) 349, 351 Levelin II (Llywelyn II) 69 Li, ser Sidni (Lee, Sir Sidney) 186 Lid, Edvard (Lhuyd, Edward) 7172, 78-79, 88 , 94, 101-104, 1 1 0 , 146 Liland, Džon (Leland, John) 93 Lindenjan (Linden, Ian) 379 Liton, lord (Lytton, Lord) 273280, 282-285, 291-293, 295298, 300-301, 303-395 Loder, ser Tomas Dik (Lauder, SirThomasDick) 52-53, 55

456

Izmišljanje tradicije

Logan, Džejms (Logan, James) 60-61 Lojd,A. L. (Lloyd,A. L.) 14 Lojd, Džon iz Karvisa (Lloyd, JohnofCaerwys) 122 Lojd, Henri iz Kum Bihana (Lloyd, Henry of Cwm Bychan) 80 Lojd, ser Džon (Lloyd, Sir John) 141-142 Lojd, Vilijam (biskup sv. Asafa) (Lloyd, William (Bishop of St. Asaph)) 73 Lokart, Dž. G. (Lockhart,J. G.) 50 London35,43,49,51,53,56,60, 62, 73, 89-92, 96, 108, 110, 123, 125-126, 133-135, 143, 162-163, 167-168, 172, 175, 181-182, 184, 189-189, 198, 201-204, 208, 212, 216, 218219, 222-223, 230, 241-243, 258-259, 274-275, 277, 279, 281,295,316,329,352,444 Lonsdejl, Džon (Lonsdale, John) 343-344 Lorentin, Ani (Laurentin, Anne) 375-376 Lou, ser Dejvid (Low, Sir David) 209 Ludvig I Bavarski (Ludwig I of Bavaria) 56 Lugard, ledi (Lugard, Lady) 315 Lugard, lorg Frederik (Lugard, Lord Frederick) 315, 328 Luis, David (Lewys, Dafydd) 88 Luis, Semjuel (Lewis, Samuel) 84

Lujd, Angharad (Llwyd, Angharad) 141, 144 Lujd, Ričard (Llwyd, Richard) 117 Madok (Madoc) 83, 125-126, 145 Madras 278, 286, 289 Makdonald, Remzi (Macdonald, Ramsay) 224 Makdonald, srednjevekovni gospodari škotskog ostrvljla (Macdonald Lords ofthe Isles) 28 Makdonaldi iz Armadejla (Macdonalds ofAmmadale) 39 Makdoneli iz Glengarija (MacDonells of Glengarry) 36-38, 49, 56 Makenzi, Džon (Mackenzie, John) 43 Makferson, Džejms (Macphersonjames) 30-32, 43-44, 64 Makferson, Kluni (Macpherson, Cluny) 49 Makferson, sir Džon (Macpherson, SirJohn) 30-31, 43 Makgregor, ser Evan iz Makgregora (Macgregor, Sir Evans, of Macgregor) 49 Makijan, R. R. (Maclan, R. R.) 61 Makoli, lord (Maculay, Lord) 50 Male, vitez (Mallet, Chevalier) 103 Maliner (Mulliner) 184 Malinovski, S. Bronislav (Malinowski, S. Bronislaw) 219, 221

Indeks

457

Malkolm, Dejvid (Malcolm, Da- Moris, brača (Morris brothers); vid) 30 Luis; Ričard; Vilijam 74-77, Mančester 163, 420 80, 87, 95, 98, 103-105, 143 Manda, Edvard, Bote (Manda, Moris, Edvard (Morus, Edward) Edward, Bote) 354 73 Martin, Kingsli (Martin Kingsley) Mozambik 378-379 220 Mutesa, Edvard (Mutesa, EdMartin, Martin (Martin, Martin) ward) 329 39 Mazrui, Ali, A. (Mazrui, Ali A.) Nemačka 19, 23, 102, 152, 159, 329-330, 332 179, 187-188 190-192, 19 8 , Mbikusita, Godvin (Mbikusita, 217, 219-220, 238-239, 313, 384, 389-390, 399-403, 405Godwin) 353, 355 408, 410, 414, 417-418, 424, Medoks, Vilijam (Maddox, Wil428-430, 432. 434, 438, 441 liam) 129 Mefer, Ovin (Myrfyr, Owain) Ngugi va Tiongo (Ngugi wa Thiong’o) 380-381 139, 143 Mejrik, Semjuel, Raš (Meyrick, Nigerija 315, 328 Nikolson, ser Harold (Nikolson, SamuelRush) 100 SirHarold) 210, 225, 231 Mek Gregor, G. P. (Macgregor, Njasalend (Nyasaland) 333, 379 G.P.) 324-325 Makgafi, Vajat (MacGaffey, Ogot, B. A. (Ogot, B. A.) 359 Wyatt) 373-374 Meriman, Džon, K. (Merriman, Olmsted, F. L. (Olmsted, F. L.) 188 JohnX.) 312 Olsen, Donald (Olsen, Donald) Mi,Artur (Mee,Arthur) 333 168 Mičel, ser Filip (Mitchell, Sir PhilOven, Anajrin (Owen, Aneurin) lip) 326 108 Miler, Maks (Muller, Max) 269 Oven, Elajas (Owen, Elias) 83 Mongolija 388 Mara, Šarl (Maurras, Charles) Oven, Goronuj (Owen, Goronwy) 81, 123-124 392 Morgan, Džon iz Mačina (Mor- Oven, Metju (Owen, Matthew) 72, 81, 138 ganJohnofMatchin) 72 Oven, Vilijam (Owen, William, Morgan, Ris (Morgan, Rhys) 88 'Sefhyn") 127, 144

458

Izmišljanje tradicije

Pakistan 305 Parat, serVolter (Parratt, SirWalter) 195, 213 Pari, Džon (Parry, John "Barđd Alaw”) 114 Pari, serčarls (Parry, Sir Charles) 194 Pari, Slepi Džon (Parry, Blind John) 113, 117, 123 Parker, Martin (Parker Martin) 116 Penant, Tomas (Pennant, Thomas) 79-80, 85, 98, 103, 114115. 122,132, 136, 141,143 Penderen, Dik (Penderyn, Dic) 146 Perkins, Džoselin (Perkins Jocelyn) 196-197, 213 Pezron, opat, Pol-Iv (Pezron, Abbe, Paul-Yves) 101-102, 108 Pikok, Tomas, Lav (Peacock, Thomas, Love) 129 Pinkerton, Džon (Pinkerton, John) 44-45 Pit, Vilijam stariji (Pitt, William, the elder) 42 Pitri, ser Čarls (Petrie, Sir Charles) 230 Pju, Vilijam, Oven (Pughe, William, Owen, "Idrison") 83, 98, 106, 108-111, 125, 135 Pjudžin, A. V. (Pugin, A. W.) 58 Plinije 94 Polm, Deniz (Paulme, Denise) 375

Prajs, Tomas (Price, Thomas 'tamhuanawc") 115, 141 Prajs, Vilijamiz Lantrisanta (Price Williamof Llantrisant) 99 Pričard, T. Dž. Levelin (Pritchard, T. J. Llewelyn) 128-129 Prinsep, Val, K. (Prinsep Val C.) 294 Pris, Šon, Pričard (Prys, Sion, Prichard) 75 Rajl, dekan, Herbert, Edvard (Ryle, Dean Herbert, Edward) 213 Rajt, Marsija (Wright, Marcia) 363 Rao, ser Dinkar (Rao, Sir Dankar) 291 Ričard, Henri (Richard, Henry) 142, 144 Ričards, Tomas (Richards, Thomas) 106, 107 Rindi, poglavica (Rindi, Chief) 335, 349 Ris, lord (Rhys, Lord) 86 Ris, Morgan, Džon (Rhys, Morganjohn) 126, 143 Ris, Šon, David (Rhys, Sion Dafydd) 95 Rit, lord (Reilth, Lord) 210, 234 Robert, Grifid (Robert, Grufydd) 95 Robert, Vilijam (Robert, William "Nefydd") 139 Roberts, lord Frederik (Roberts, Lord Frederick) 275, 288